RS62438B1 - Pritisni valjak i postupak za presovanje sloja pneumatika na bubnju za izradu pneumatika - Google Patents

Description

Opis

OBLAST PRONALASKA

[0001] Predmetni pronalazak se odnosi na pritisni valjak i postupak za presovanje sloja pneumatike na bubnju za izradu pneumatika.

[0002] U CN 203141856 U opisan je aparat za izradu pneumatika sa pritisnim valjkom, pri čemu je pritisni valjak opremljen ne-rotirajućom osovinom i više ravnomerno oblikovanim radijalnim diskovima koji su postavljeni na pomenutu osovinu. Svaki disk sadrži unutrašnji i spoljni deo, pri čemu je unutrašnji deo opremljen udubljenjem u koje je smeštena osovina. U jednom smeru, udubljenje ima dužinu veću od odgovarajuće veličine osovine u navedenom smeru, pri čemu dužina udubljenja u navedenom smeru omogućava translaciju diska u odnosu na osovinu i druge diskove u navedenom smeru. Svaki disk se pojedinačno pomera klipovima. Klipnjače navedenih klipova su produžene tako da su prislonjene na donje zidove udubljenja ili na proreze u navedenim donjim zidovima. Prislanjanje potiskuje odgovarajuće diskove na dole u odnosu na osovinu kako bi se primenio pritisak na slojeve pneumatika na bubnju.

[0003] Pritisni valjak je postavljen u pokretnu konstrukciju koje se može pomerati u odnosu na bubanj između podignutog položaja u kojem pritisni valjak ne dodiruje slojeve pneumatika i prislonjenog položaja u kojem se pritisni valjak prislanja na slojeve pneumatika nanete na bubanj.

[0004] U WO 2016/184,446 A1 opisan je uređaj za presovanje sa više diskova raspoređenih na osovini i mnoštvom aktuatora sa pneumatskim pogonom koji se pružaju od vrha osovine da bi došli u dodir sa gornjim zidom udubljenja. Stoga je, za razliku od pritisnog valjka opisanog u CN 203141856 U, uređaj za presovanje prema WO 2016/184,446 A1 uređen tako da podiže diskove na gore, pri čemu se diskovi mogu vratiti u spušteni položaj pod sopstvenom težinom kada se aktuatori povuku.

[0005] Drugi pritisni valjci poznati su iz dokumenata US 2008/000576 A1 i EP 3130455 A1.

SUŠTINA PRONALASKA

[0006] Nedostatak poznatog pritisnog valjka i poznatog pritisnog uređaja je taj što se sila pritiska koju diskovi vrše na sloj pneumatika na bubnju za izradu pneumatika može aktivno kontrolisati samo u jednom smeru. U nekim slučajevima, međutim, postoji potreba za aktivnom i individualnom kontrolom sile pritiska koju diskovi vrše na sloj pneumatika u oba smera, odnosno za pojedinačno uvlačenje jednog ili više diskova do te mere da više ne dodiruju sloj pneumatika na bubnju za izradu pneumatika ili za aktivniji pritisak jednog ili više diskova na sloj pneumatika na bubnju za izradu pneumatika. U poznatom pritisnom valjku i pritisnom uređaju, aktuatori nisu spojeni na unutrašnje delove diskova i stoga mogu samo da pomeraju diskove kroz prislanjanje. Drugim rečima, aktuatori ne mogu aktivno povući diskove u suprotnom smeru. Dakle, diskovi se mogu kontrolisati samo u jednom smeru, dok u suprotnom smeru pomeranje diskova zavisi od položaja pokretne konstrukcije, a time i pritisnog valjka, u celini, u odnosu na sloj pneumatika i/ili bubanj za izradu pneumatika. Konkretno, u valjku pod pritiskom CN 203141856 U, diskovi će se vratiti samo kada ih spoljna sila pritisne nazad, odnosno kao rezultat kontaktnog pritiska pritisnog valjka na sloj pneumatika U WO 2016/184,446 A1, diskovi će se samo vratiti pod sopstvenom težinom kada pritisni uređaj više nije u kontaktu sa slojem pneumatika i/ili bubnjem za izradu pneumatika.

[0007] Cilj predmetnog pronalaska je da obezbedi pritisni valjak prema zahtevu 1 i postupak prema zahtevu 13 za presovanje sloja pneumatika na bubanj za izradu pneumatika, pri čemu se kontrola pritiska koji diskovi primenjuju na sloj pneumatika na bubnju za izradu pneumatika može poboljšati.

[0008] Prema prvom aspektu, predmetni pronalazak obezbeđuje pritisni valjak za pritiskanje sloja pneumatika na bubanj za izradu pneumatika u smeru presovanja, pri čemu pritisni valjak sadrži osovinu koja definiše osu valjka koja se pruža u osnom pravcu i više diskova koji su jedan pored drugog postavljeni u osnom pravcu na osovini, pri čemu svaki disk sadrži unutrašnji deo koji je nerotirajuće postavljen na osovini i spoljni deo koji je rotirajući u odnosu na unutrašnji deo oko ose valjka , gde je svaki unutrašnji deo opremljen udubljenjem za prihvat osovine u osnom pravcu kroz odgovarajući disk, pri čemu je udubljenje veće od osovine u smeru pritiska kako bi se omogućilo pomeranje odgovarajućeg diska u odnosu na navedenu osovinu u smeru pritiska, pri čemu pritisni valjak za svaki disk sadrži jedan ili više aktuatora za pojedinačno pomeranje odgovarajućeg diska u odnosu na druge diskove, pri čemu je jedan od jednog ili više aktuatora predviđen za pomeranje odgovarajućeg diska u odnosu na osovinu u smeru pritiska i pri čemu je isti ili drugi od jednog ili više aktuatora raspoređen za pomeranje odgovarajućeg diska u odnosu na osovinu u smeru uvlačenja suprotno od smera pritiska, pri čemu je najmanje jedan od jednog ili više aktuatora opremljen spojnim elementom za spajanje pomenutog najmanje jednog aktuatora sa unutrašnjim delom diska u smeru pritiska.

[0009] Omogućavanjem pritisnom valjku da ne samo kontroliše položaj diskova u smeru pritiska, već i u smeru uvlačenja, može se preciznije kontrolisati pritisak koji diskovi vrše na sloj pneumatika na bubnju sloja pneumatika. Konkretno, pritisak se može smanjiti za neke diskove, dok se za druge diskove može povećati. U drugoj primeni, jedan ili više diskova se čak mogu podići u smeru uvlačenja u položaj udaljen od sloja pneumatike i/ili bubnja za izradu pneumatika. Spojnica može omogućiti aktuatoru da na disk primeni i silu pritiska i silu vuče. Stoga se sila pritiska diskova na sloj pneumatika na bubnju za izradu pneumatika može kontrolisati pojedinačno u oba smera.

[0010] U prvom primernom izvođenju, jedan ili više aktuatora sadrže dvosmerni aktuator za naizmenično pomeranje odgovarajućeg diska u odnosu na osovinu u smeru pritiska i smeru uvlačenja. Dakle, isti aktuator se može koristiti za pomeranje odgovarajućeg diska u oba smera.

[0011] Poželjno, dvosmerni aktuator je vazdušni cilindar koji se može povezati sa ventilskom jedinicom za naizmenično povezivanje na izvor komprimovanog vazduha i izvor vakuuma. Dobijeni vazdušni cilindar može delovati u oba smera u zavisnosti od izvora.

[0012] Još poželjnije, osovina sadrži vazdušni kanal za povezivanje odgovarajućeg dvosmernog aktuatora sa ventilskom jedinicom za naizmenično povezivanje na izvor komprimovanog vazduha i izvor vakuuma. Stoga se jedan vazdušni kanal može koristiti za povezivanje dvosmernog aktuatora naizmenično na izvor komprimovanog vazduha i izvor vakuuma. Ovo je posebno povoljno jer dimenzije osovina često ograničavaju broj vazdušnih kanala koji se mogu integrisati u njih. Ventil se može prikladno postaviti izvan ili eksterno od osovine.

[0013] U drugom primernom izvođenju, jedan ili više aktuatora sadrže prvi aktuator za pomeranje odgovarajućeg diska u odnosu na osovinu u smeru pritiska i drugi aktuator za pomeranje odgovarajućeg diska u odnosu na osovinu u smeru uvlačenja. Na taj način se kretanjima u dva smera može upravljati zasebnim aktuatorima. Ovo može, na primer, biti korisno kada jedan aktuator ne može da obezbedi sile potrebne za pritiskanje ili uvlačenje.

[0014] U jednom naročitom izvođenju predmetnog pronalaska, prvi aktuator i drugi aktuator nalaze se u udubljenju odgovarajućeg diska na istoj strani osovine u smeru pritiska ili smera uvlačenja, gde je prvi aktuator postavljen za guranje odgovarajućeg diska od osovine i gde je drugi pogon postavljen za povlačenje odgovarajućeg diska prema osovini. Time što su oba aktuatora na istoj strani osovine, veličina osovina se može maksimalno povećati u suprotnom smeru.

[0015] U navedenom izvođenju, poželjno je da prvi aktuator bude vazdušni cilindar koji se može povezati sa izvorom komprimovanog vazduha pri čemu je drugi aktuator vazdušni cilindar koji se može povezati sa izvorom vakuuma. Spajanjem aktuatora na različite izvore, aktuatori mogu pomerati odgovarajući disk u suprotnim smerovima uprkos tome što se nalaze na istoj strani osovine.

[0016] U navedenom izvođenju, dalje je poželjno da osovina sadrži kanal sa komprimovanim vazduhom za povezivanje prvog aktuatora sa izvorom komprimovanog vazduha i vakuumski vazdušni kanal za povezivanje drugog aktuatora sa izvorom vakuuma. Dakle, obezbeđivanjem odvojenih vazdušnih kanala povezanih sa pojedinačnim aktuatorima, nema potrebe za obezbeđivanjem složenih ventila za regulaciju protoka komprimovanog vazduha ili vakuuma.

[0017] U alternativnom trećem izvođenju, koje takođe uključuje prvi i drugi aktuator, prvi aktuator i drugi aktuator nalaze se u udubljenju odgovarajućeg diska na suprotnim stranama osovine u smeru pritiska i smeru uvlačenja, pri čemu su prvi i drugi aktuator postavljeni tako da guraju odgovarajući disk od osovine ili vuku odgovarajući disk prema osovini. Dakle, oba aktuatora mogu raditi na isti način. Naizmeničnim radom, odgovarajući disk se može pomerati naizmenično u smeru pritiska i smera uvlačenja.

[0018] U navedenom alternativnom izvođenju, poželjno je da prvi aktuator i drugi aktuator budu vazdušni cilindri koji se mogu priključiti na izvor komprimovanog vazduha ili izvor vakuuma. Dakle, oba cilindra za vazduh mogu se spojiti na izvor komprimovanog vazduha ili izvor vakuuma. Ventil se može koristiti za naizmenično strujanje komprimovanog vazduha ili vakuum između prvog aktuatora i drugog aktuatora.

[0019] U navedenom alternativnom izvođenju, dalje je poželjno da osovina sadrži prvi vazdušni kanal za povezivanje prvog aktuatora sa izvorom komprimovanog vazduha ili izvora vakuuma i drugi vazdušni kanal za povezivanje drugog aktuatora na isti izvor vazduha ili izvor vakuuma. Ako su na isti izvor povezani odvojeni vazdušni kanali, svi ventili se mogu pogodno postaviti izvan ili eksterno od osovine.

[0020] U četvrtom primernom izvođenju, jedan ili više aktuatora sadrže aktuator sa automatskim vraćanjem koji je opremljen pogonskim elementom podešenim za pokretanje odgovarajućeg diska u jednom od smerova pritiska i uvlačenja i usmeravajućim elementom podešenim za usmeravanje pogonskog elementa za povratak u suprotnom smeru, bilo pritiska bilo uvlačenja. Aktuator sa automatskim vraćanjem stoga može aktivno pokrenuti odgovarajući disk u jednom od smerova, dok se pasivno vraća u drugom smeru kada nema pogonske sile. Pogon sa automatskim vraćanjem tako može biti relativno jednostavne konstrukcije.

[0021] U petom alternativnom izvođenju, jedan ili više aktuatora sadrži dvosmerni aktuator koji je mehanički, električni ili elektromehanički dvosmerni aktuator. Kretanje odgovarajućih diskova može se, na primer, kontrolisati pomoću više linearnih pogona na električni pogon, kao alternativa prethodno opisanim vazdušnim cilindrima.

[0022] U sledećem, opštijem izvođenju, najmanje jedan od jednog ili više aktuatora je podešen tako da zahvata ili se povezuje sa unutrašnjim delom odgovarajućeg diska, pri čemu zahvat ili veza sprečavaju pomeranje najmanje jednog aktuatora van zahvata ili povezanosti sa unutrašnjim delom odgovarajućeg diska u osnom smeru. U poznatom pritisnom valjku, klipnjače se samo naslanjaju na diskove iz unutrašnjosti udubljenja. Diskovi stoga mogu kliziti u osnom pravcu u odnosu na klipnjače. S obzirom na to da broj diskova u valjku pod pritiskom može biti prilično visok, npr. više od stotinu, ukupna tolerancija u osnom pravcu može premašiti širinu pojedinačnog diska, uzrokujući da navedeni disk, naročito kada se nalazi u centru pritisnog valjka u osnom smeru, isklizne iz ravni sa odgovarajućom klipnjačom. To može uzrokovati neočekivano ponašanje ili čak neispravnost konvencionalnog pritisnog valjka. U pritisnom valjku prema predmetnom pronalasku može se sprečiti klizanje u osnom pravcu, npr. ograničavanjem kretanja u osnom pravcu ili pričvršćivanjem aktuatora na odgovarajući disk, kako bi se osiguralo da svaki disk ostane poravnat sa odgovarajućim aktuatorom.

[0023] U drugom izvođenju, spojni element je previđen za odvojivo spajanje navedenog najmanje jednog aktuatora sa unutrašnjim delom odgovarajućeg diska u smeru pritiska. Odvojiva spojnica može dodatno biti pogodna prilikom sastavljanjai/ili rastavljanja pritisnog valjka.

[0024] Poželjno je da unutrašnji deo odgovarajućeg diska ima montažni element za postavljanje spojnog elementa. Još poželjnije, montažni element je prorez, gde je spojni element postavljen tako da zahvata prorez. Obezbeđivanjem montažnog elementa na odgovarajućem disku, položaj na koji će se pogon montirati tokom montaže je odmah jasan. Obezbeđivanjem montažnog elementa u obliku proreza, spojni element se može jednostavno umetnuti.

[0025] U jednom naročitom izvođenju, elementi za montiranje direktno susednih diskova su međusobno pomaknuti u pravcu pomaka koji je normalan na pravac pritiska i osni pravac. Pomicanjem montažnih elemenata, aktuatori se mogu postaviti u položaje sa istim pomakom, čime se omogućava da se aktuatori postave bliže jedan drugome u osnom pravcu. Pomak može dalje osigurati da se prethodno pomenuti prorezi zatvore ili blokiraju u osnom pravcu unutrašnjim delovima direktno susednih diskova, tako sprečavajući spojni element u navedenom prorezu da isklizne iz proreza u osnom pravcu.

[0026] U daljem izvođenju, svaki disk ima simetralu koja se pruža paralelno smeru pritiska, pri čemu su elementi za montiranje neposredno susednih diskova smešteni na suprotnim stranama i na istoj udaljenosti od simetrale. Montažni elementi se tako mogu simetrično rasporediti kao u ogledalu.

[0027] Gore navedenol izvođenje postaje još povoljnije kada su neposredno susedni diskovi identični, jer se tada jedan od diskova neposredno susednih diskova može okrenuti oko simetrale u odnosu na druge neposredne susedne diskove. Na taj način diskovi mogu biti identični. Prilikom sastavljanja pritisnog valjka, diskovi se jednostavno obrću kako bi se dobio pomaknuti položaj za postavljanje.

[0028] U drugom poželjnom izvođenju, pritisni valjak sadrži dve ili više zona, pri čemu svaka zona sadrži dva ili više diska od više diskova, pri čemu su aktuatori za pomeranje diskova unutar jedne od zona podešeni za pomeranje svih diskova unutar jedne zone istovremeno u smeru pritiska ili smera uvlačenja. Na ovaj način se može smanjiti složenost upravljanja diskovima, posebno kada se koristi veliki broj diskova.

[0029] U skladu sa drugim aspektom, predmetni pronalazak obezbeđuje postupak za presovanje sloja pneumatika na bubnju za izradu pneumatika uz upotrebu pritisnog valjka prema bilo kom od gore navedenih izvođenja, pri čemu postupak obuhvata korake:

-korišćenja jednog od više aktuatora za pomeranje odgovarajućeg diska u odnosu na osovinu u pravcu pritiska; i

–korišćenja istog ili drugog od jednog ili više aktuatora za pomeranje odgovarajućeg diska uodnosu na osovinu u smeru uvlačenja.

[0030] Postupak se odnosi na praktičnu primenu pritisnog valjka prema prvom aspektu predmetnog pronalaska. Postupak i njene realizacije stoga imaju iste tehničke prednosti kao pritisni valjak i njegova odgovarajuća izvođenja. Ove prednosti se stoga više neće ponavljati u daljem tekstu.

[0031] U prvom primernom izvođenju, jedan ili više aktuatora sadrže dvosmerni aktuator koji naizmenično pomera odgovarajući disk u odnosu na osovinu u smeru pritiska i smeru uvlačenja.

[0032] U drugom i trećem primernom izvođenju, jedan ili više aktuatora sadrže prvi aktuator i drugi aktuator, pri čemu prvi aktuator pomera odgovarajući disk u odnosu na osovinu u smeru pritiska i pri čemu drugi aktuator pomera odgovarajući disk u odnosu na osovinu u smeru uvlačenja.

[0033] U četvrtom primernom izvođenja, jedan ili više aktuatora sadrže pogon sa automatskim vraćanjem koji sadrži pogonski element i usmeravajući element, pri čemu postupak obuhvata korak pokretanja pogonskog elementa tako da pomeri odgovarajući diska u jednom od smerova pritiska i uvlačenja i dopuštanja usmeravajućem elementu da vrati disk u obrnutom smeru pritiska ili uvlačenja kada se pogonski element više ne pokreće.

[0034] U drugom, opštijem aspektu, pritisni valjak sadrži dve ili više zona, pri čemu svaka zona sadrži dva ili više diska od više diskova, pri čemu aktuatori za pomeranje diskova unutar jedne od zona pomeraju sve diskove unutar navedene jedne zone istovremeno u smeru pritiska ili smera uvlačenja.

[0035] Ovo se može, na primer, povoljno koristiti kada je širina bubnja za izradu pneumatika promenljiva ili je bubanj za izradu pneumatika zamenljiv alternativnim bubnjem za izradu pneumatika drugačije širine, u kom slučaju postupak obuhvata korak pomeranja diskova u jednoj ili više zona koje su izvan ili bar delimično izvan širine bubnja za izradu pneumatik u smeru uvlačenja dalje od bubnja za izradu pneumatika dok se diskovi u jednoj ili više zona koje su unutar širine bubnja za izradu pneumatike pomeraju u smeru pritiska prema bubnju za izradu pneumatika. Shodno tome, može se sprečiti nepotreban dodir, kolizija i/ili habanje između uvučenih diskova i sloja pneumatike i/ili bubnja za izradu pneumatika.

[0036] Dodatno ili alternativno, dve ili više zona mogu sadržati centralnu zonu i bočne zone sa obe strane centralne zone u osnom pravcu, pri čemu postupak obuhvata korak pomeranja diskova u bočnim zonama u smeru uvlačenja dok se diskovi u centralnoj zoni pomeraju u smeru pritiska. Ovo može biti korisno kada je sloj pneumatika manji od širine bubnja za izradu pneumatika ili kada se sila centriranja primenjuje samo na centralni deo sloja pneumatike.

[0037] U daljem izvođenju, postupak obuhvata korak istovremenog pomeranja svih diskova od više diskova u smeru uvlačenja. Poželjno je da osovina ostane nepokretna tokom pomenutog istovremenog pomeranja. Na taj način, više nije potreban spoljni držač za podizanje pritisnog valjka od bubnja za izradu pneumatika, kao u konvencionalnom valjku za pritisak.

[0038] Prethodno izvođenje takođe može biti prednost ako se svi diskovi iz više diskova istovremeno pomeraju u smeru uvlačenja kada vodeći kraj, zadnji kraj, spojnica ili druga poznata ili detektovana nepravilnost u sloju pneumatika prolazi ispod pomenutih više diskova.

[0039] Razni aspekti i karakteristike opisane i prikazane u predmetnom opisu mogu se primeniti, pojedinačno, gde god je to moguće. Ovi pojedinačni aspekti, naročito aspekti i karakteristike opisane u priloženim zavisnim zahtevima, mogu biti predmet izdvojenih patentnih prijava.

KRATAK OPIS SLIKA NACRTA

[0040] Predmetni pronalazak će biti pojašnjen na osnovu primernog izvođenja prikazanog na priloženim shematskim crtežima, u kojima:

slika 1 prikazuje sa prednje strane pritisni valjak sa više diskova u skladu sa prvim primernim izvođenjem predmetnog pronalaska, pri čemu je više diskova prikazano u poprečnom preseku;

slika 2 prikazuje poprečni presek pritisnog valjka prema liniji II -II na slici 1, zajedno sa konstrukcijom za držanje navedenog pritisnog valjka, jedinicom za napajanje za nanošenje sloja pneumatike i bubnjem za izradu pneumatika za prijem sloja pneumatike iz jedinica za snabdevanje;

slika 3 prikazuje poprečni presek pritisnog valjka prema liniji III -III na slici 1;

slike 4, 5, 6 i 7 prikazuju poprečne preseke alternativnih pritisnih valjaka prema drugom, trećem, četvrtom i petom (nije prikazan u zahtevima) primernom izvođenja pronalaska, tim redom;

slike 8, 9 i 10 prikazuju pritisni valjak prema slici 1, pri čemu je više diskova podeljeno u više zona i pri čemu se diskovi kontrolišu u skladu sa navedenim zonama; i

slika 11 je perspektivni prikaz alternativnog spojnog elementa za spajanje diskova na osovinu.

DETALJAN OPIS PRONALASKA

[0041] Slike 1-3 prikazuju pritisni valjak 1 prema prvom izvođenju predmetnog pronalaska za presovanje sloja pneumatike (nije prikazano) na bubnju 9 za izradu pneumatika u smeru P pritiska, kao što je prikazano na slici 3. Pritisni valjak 1 je u odnosu na bubanj 9 za izradu pneumatika pričvršćen držačem 7. Sloj pneumatike se može isporučiti u bubanj za izradu pneumatik 9 putem servisera, odnosno pokretne trake 8.

[0042] Pritisni valjak 1 sadrži osovinu 2 koja se pruža u osnom pravcu A. Osovina 2 definiše osu S pritisnog valjka 1. Kao što je prikazano na slici 1, osovina 2 ima u osnovi pravougaoni ili četvorougaoni poprečni presek. Osovina 2 sadrži ili se sastoji iz više vazdušnih kanala 21, 22 za kontrolu rada pritisnog valjaka 1 pomoću vazduha. Na crtežima su prikazana samo dva vazdušna kanala 21, 22. U praksi, osovina 2 može imati više vazdušnih kanala, npr. više od deset ili više od dvadeset, kako bi se poboljšala fleksibilnost kontrole pritisnog valjka 1. Pritisni valjak 1 dalje sadrži više diskova 3 postavljenih jedan pored drugog ili postavljenih u osnom pravcu A na pomenutu osovinu 2. Kao što se najbolje vidi na slici 1, svaki disk 3 sadrži unutrašnji deo 31 koji je oslonjen na pomenutu osovinu 2 i spoljni deo 32 koji se pruža oko unutrašnjeg dela 31.

[0043] Poželjno je da unutrašnji deo 31 nije okretljivo oslonjen na osovinu 2. Unutrašnji deo 31 ima kružnu konturu. U ovom primernom izvođenju, unutrašnji deo 31 je opremljen udubljenjem 33 za prihvat osovine 2 u osnom smeru A kroz odgovarajući disk 3. Udubljenje 33 ima u osnovi pravougaoni ili četvorougaoni poprečni presek koji u pravcu poprečnom na pravac P pritiska ima širinu koja u suštini odgovara širini osovine 2 u istom poprečnom pravcu. Dakle, osovina 2 može da se primi između poprečnih strana udubljenja 33 na nerotirajući način. U pravcu P pritiska, udubljenje 33 je veće od osovina 2, tako da se odgovarajući disk 3 može pomerati u smeru P pritiska i u smeru R uvlačenja suprotno od navedenog pravca P pritiska. Naročito, odgovarajući disk 3 može kliziti preko poprečnih strana osovine 2 u smeru P pritiska i smeru R uvlačenja.

[0044] Dok je unutrašnji deo 31 odgovarajućeg diska 3 nerotirajuće oslonjen na osovinu 2 na gore opisani način, spoljni deo 32 je rotirajuće namešten na unutrašnjem delu 31 oko ili okolo ose S valjka. Spoljni deo 32 je formiran kao prsten koji je koncentrično postavljen oko kružnog unutrašnjeg dela 31. Spoljni deo 32 je poželjno rotaciono povezan sa unutrašnjim delom 31 preko više ležajeva, poželjno kugličnih, koji su poznati sami po sebi. Zbog pokretljivosti diskova 3 u smeru P pritiska i smeru R uvlačenja u odnosu na osovinu 2, biće jasno da osa S valjka nije uvek tačno u centru gore navedene rotacije. Međutim, u svakom položaju diskova 3, osa S valjka nalazi se unutar centralnog područja definisanog unutrašnjim delom 31, usled čega se rotacija spoljnih delova 32 može smatrati rotacijom oko ose S valjka u navedenom centralnom području.

[0045] Kao što se najbolje vidi na slici 1, pritisni valjak 1 sastoji se od više aktuatora 4, po jedan za svaki disk 3. Svaki aktuator 4 je predviđen za pojedinačno pomeranje odgovarajućeg diska 3 u odnosu na ostale diskove 3 U ovom prvom izvođenju predmetnog pronalaska, svaki aktuator 4 je dvosmerni aktuator 4 za naizmenično pomeranje odgovarajućeg diska 3 u odnosu na osovinu 2 u smeru P pritiska i smeru R uvlačenja. Kasnije u ovom opisu, biće predstavljena dalja izvođenja sa zasebnim aktuatorima za pomeranje diskova u smeru P pritiska i smeru R uvlačenju R, tim redom.

[0046] Kao što je prikazano na slici 1, aktuatori 4 prema prvom izvođenju predmetnog pronalaska su oblikovani kao pneumatski ili vazdušni cilindri. Svaki vazdušni cilindar sadrži komoru 41, klip 42 koji je podešen tako da se pomera kroz komoru 41 pod uticajem razlike pritiska i klipnjaču 43 koja se pruža izvan komore 41 da prenese silu na odgovarajući disk 3. Kao što je ranije rečeno, u ovom prvom izvođenju perdmetnog pronalaska, aktuatori 4 su dvosmerni. Shodno tome, vazdušni cilindri su cilindri dvostrukog dejstva koji se naizmenično pokreću komprimovanim vazduhom i (delimičnim) vakuumom.

[0047] Na kraju klipnjače 43, predviđen je element 44 za spajanje, koji služi za spajanje ili mehaničko povezivanje klipnjače 43 sa unutrašnjim delom 31 odgovarajućeg diska 3. To omogućava klipnjači 43 da zahvati unutrašnji deo 31 odgovarajućeg diska 3 i da primeni silu vuče na navedeni disk 3 u smeru R uvlačenja. Spojnica između klipnjače 43 i unutrašnjeg dela 31 dalje obezbeđuje da položaj odgovarajućeg diska 3 u osnom smeru A bude nepomičan ili suštinski fiksiran, tj. da se aktuator 4 ne pomeri izvan zahvata s unutrašnjim delom 31 odgovarajućeg diska 3 u osnom smeru A. Stručnjaku će biti jasno da umesto spajanja klipnjače 43 na unutrašnji deo 31 odgovarajućeg diska 3, klipnjača 43 se takođe može povezati na unutrašnji deo 31 odgovarajućeg diska 3 na drugačiji način, npr. magnetno, vijcima, šrafovima ili trajnije lepljenjem ili varenjem.

[0048] U ovom primeru izvođenja, spojni element 44 je odvojivo spojen na unutrašnji deo 31 odgovarajućeg diska 3. Ovo je posebno pogodno prilikom sastavljanja pritisnog valjka 1 kada se svaki disk 3 pojedinačno niže na osovinu 3 u osnom pravcu A i spaja na odgovarajući jedan od aktuatora 4, i za demontažu. U tu svrhu, unutrašnji deo 31 odgovarajućeg diska 3 opremljen je montažnim elementom 34 za montiranje spojnog elementa 44. Poželjno je da montažni element bude prorez 34, gde je spojni element 44 tipa spojnog elementa 44 sa okretanjem i zaključavanjem, koji je postavljen tako da zahvata prorez 34 okretanjem. Spojni element 44 sa okretanjem i zaključavanjem može, na primer, biti završni deo klipnjače 43 u obliku slova T koji je postavljen tako da se zakači u prorez 34.

[0049] Kao što se najbolje vidi na slici 3, montažni elementi 34 dva neposredno susedna diska 3 su međusobno pomaknuti u smeru T pomicanja poprečno ili normalno na smer P pritiska i osni pravac A. Montažni element 34 diska 3 u pozadini slike 3 prikazan je isprekidanim linijama. Pomak montažnih elemenata 34 ima prednost što se aktuatori 4 mogu pomaknuti u istom smeru T pomaka kako bi aktuatori 4 bili međusobno bliže postavljeni u osovini 2. Aktuator 4 diska 3 u pozadini slike 3 prikazan je isprekidanim linijama. Zbog pomaka aktuatora 4, komore 41 i klipovi 42 pogona 4 mogu zapravo biti širi od širine diskova 3 u osnom smeru A, sve dok se pomaknuti aktuatori 4 uklapaju jedan pored drugog u osovinu 2. Šira komora 41 i klip 42 mogu rezultovatio većom silom koja se primenjuje na klip 42.

[0050] Poželjno, montažni elementi 44 dva susedna diska 3 u istom pravcu međusobno su pomaknuti na istoj udaljenosti od centra diska 3 u smeru T pomaka. Drugim rečima, kada svaki disk 3 ima simetralu B koja deli kružni oblik unutrašnjeg dela 31 na dve jednake polovine, onda se montažni elementi 34 dva neposredno susedna diska 3 nalaze na suprotnim stranama i na istoj udaljenosti od simetrale B. Ovo omogućava da unutrašnji delovi 31 dva neposredno susedna diska 3 budu identični ili u suštini identični. Prilikom sastavljanja pritisnog valjka 1, jedan disk 3 se jednostavno obrće oko simetrale B u odnosu na drugi od dva neposredno susedna diska 3 da bi se dobila konfiguracija kao u ogledalu. Dakle, za sastavljanje je potrebna samo jedna vrsta diska 3.

[0051] Slika 11 prikazuje alternativni disk 503 sa alternativnom kombinacijom proreza 534 i spojnim elementom 544. Prorez 534 se pruža poprečno od strane do strane celom širinom unutrašnjeg dela 531 u osnom smeru A tako da spojni element 544 na kraju klipnjače 543 može da se ubaci u prorez 534 u osnom smeru A. Na taj način, prilikom sastavljaja, alternativni disk 503 može jednostavno da klizne na osovinu 2 u osnom pravcu A. Da bi se ograničilo klizanje alternativnog diska 503 u odnosu na spojni element 544, položaji proreza 534 se ponovo pomiču u smeru T pomaka na isti način kao i montažni elementi 44 na slici 3. Zbog pomaka u smeru T pomaka, unutrašnji delovi 531 neposredno susednih diskova 3 blokiraju ili zatvaraju prorez 534 u osnom smeru A i sprečavaju spojni element 544 da isklizne van zahvata sa unutrašnjim delom 531 odgovarajućeg diska 3 u osnom smeru A.

[0052] Kao što je ranije pomenuto, osovina 2 sadrži više vazdušnih kanala 21, 22, kao što je prikazano na slici 1. U ovom prvom izvođenju, komore 41 pogona 4 su povezane u vazdušnoj komunikaciji sa jednim od vazdušnih kanala 21 , 22 unutar osovine 2 tako da naizmenično primaju komprimovani vazduh ili (delimičan) vakuum. Preciznije, vazdušni kanali 21, 22 su pojedinačno povezani sa spoljnom ventilskom jedinicom (nije prikazano) za naizmenično povezivanje komora 41 pogona 4 sa izvorom komprimovanog vazduha i vakuumom.

[0053] Kao što je prikazano na slici 1, pritisni valjak 1 sastoji se iz dve ili više zona Z1-Z5. U ovom primeru prikazano je pet zona. U praksi, može se obezbediti više zona, npr. više od deset ili više od dvadeset zona. Svaka zona Z1-Z5 sadrži dva ili više diska 3 od više diskova 3. Pritisni valjak 1 je konfigurisan na takav način da aktuatori 4 povezani sa diskovima 3 unutar jedne od zona Z1-Z5 istovremeno pomeraju sve diskove 3 unutar navedene jedne zone Z1-Z5 u smeru P pritiska ili smeru R uvlačenja. Tačnije, osovina 2 sadrži vazdušni kanal 21, 22 za svaku zonu Z1-Z5 i svi aktuatori 4 sa diskova 3 unutar jedne zone Z1-Z5 su povezani vazdušnom komunikacijom na isti vazdušni kanal 21, 22. Spajanjem više aktuatora 4 na isti vazdušni kanal 21, 22, potrebno je manje vazdušnih kanala 21, 22, što omogućava da se navedeni vazdušni kanali 21, 22 lakše smeštaju unutar poprečnog preseka osovine 2.

[0054] Kontrola pritisnog valjka 1 u zonama Z1-Z5 može biti posebno korisna u jednoj ili više situacija šematski prikazanih na slikama 8, 9 i 10.

[0055] Slika 8 prikazuje situaciju u kojoj je širina W bubnja 9 za izradu pneumatika promenljiva ili se bubanj 9 za izradu pneumatika može zameniti alternativnim bubnjem za izradu pneumatika (nije prikazan) različite širine W. Pritisni valjak 1 prema predmetnom pronalasku na taj način pruža mogućnost pomeranja diskova 3 u jednoj ili više zona Z1, Z5 koje su izvan ili bar delimično izvan širine W bubnja 9 za izradu pneumatika u smeru R uvlačenja od bubnja 9 za izradu pneumatika dok se diskovi 3 pomeraju u jednoj ili više zona Z2-Z4 koje su unutar širine W bubnja 9 za izradu pneumatika u smeru P pritiska prema bubnju za izradu pneumatika. Na taj način, diskovi 3 u zonama Z1, Z5 izvan širina W se mogu aktivno odmaknuti od bubnja 3 za izradu pneumatika kako bi se sprečile kolizije i/ili nepotrebno habanje.

[0056] Slika 9 prikazuje situaciju u kojoj dve ili više zona Z1-Z5 čine centralnu zonu Z3 i bočne zone Z1-Z2, Z4-Z5 sa obe strane centralne zone Z3 u osnom smeru A. Diskovi 3 u bočnim zonama Z1-Z2, Z4-Z5 se može pomerati u smeru uvlačenja R, dok se diskovi 3 u središnjoj zoni Z3 pomeraju u smeru P pritiska. Na ovaj način sloj pneumatika koji je manji od stvarne širine W bubnja 9 za izradu pneumatika može se preciznije pritisnuti, sprečavajući pritom da se diskovi 3 izvan centralne zone Z3 nepotrebno troše na površini bubnja 9 za izradu pneumatika. Ista centralna zona Z3 može se alternativno koristiti za pritiskanje samo središnjeg dela sloja pneumatike da bi se na njega nanela sila centriranja.

[0057] Slika 10 prikazuje situaciju u kojoj se svi diskovi 3 od više diskova 3 istovremeno pomeraju u smeru R uvlačenja, tako da se više diskova 3 u celini podiže na visinsko rastojanje H. Ovo može biti posebno korisno kada postoji potreba za podizanjem diskova 3 sa površine bubnja 9 za izradu pneumatika, npr radi održavanja ili između ciklusa. U konvencionalnom pritisnom valjku, ovo bi zahtevalo podizanje pritisnog valjka 1 u celini, tj. podizanjem osovine 2. U predmetnom pronalasku, osovina 2 može zapravo ostati nepokretna dok se diskovi 3 podižu, gde se isti efekat dobija. Istovremeno pomeranje svih diskova 3 u smeru 3 uvlačenja može se alternativno koristiti za privremeno podizanje diskova 3 kada prednji kraj, zadnji kraj, spojnica ili druga poznata ili otkrivena nepravilnost u sloju pneumatika treba da prođe ili prolazi ispod pomenutih više diskova 3.

[0058] Stručnjaku će biti jasno da kada je osovina 2 dovoljno velika da primi pojedinačne vazdušne kanale za svaki pojedinačni disk 3, tada neće postojati zone Z1-Z5 i svaki disk 3 se može kontrolisati

1

pojedinačno. Ovo može značajno poboljšati fleksibilnost pritisnog valjka 1, posebno u gore opisanoj situaciji. Na primer, položaji diskova 3 mogu se pojedinačno kontrolisati kako bi se tačno pratila kontura sloja pneumatika na bubnju 9. Međutim, uzimajući u obzir da bi tipični pritisni valjak 1 sadržao u rasponu od sto do dvesta diskova 3, razume se da bi i konfiguracija osovine 2 i upravljanje pritisnim valjkom 1 bili znatno složeniji. U praksi će se pokušati pronaći ravnoteža između fleksibilnosti i složenosti pritisnog valjka 1.

[0059] Podrazumeva se da je gornji opis dat za ilustraciju rada poželjnih izvođenja i nije namenjen ograničavanju obima predmetnog pronalaska. Iz gornje diskusije, stručnjaku će biti očigledne mnoge varijacije koje bi i dalje bile obuhvaćene obimom ovog pronalaska.

[0060] Na primer, slika 4 prikazuje alternativni pritisni valjak 101 prema drugom izvođenju predmetnog pronalaska. Alternativni pritisni valjak 101 sadrži, za svaki disk 3, prvi aktuator 104 za pomeranje diska 3 u odnosu na osovinu 102 u smeru P pritiskanja i drugi aktuator 105 za pomeranje odgovarajućeg diska 3 u odnosu na osovinu 102 u smeru R uvlačenja. Tačnije, prvi aktuator 104 i drugi aktuator 105 nalaze se u udubljenju 33 odgovarajućeg diska 3 na istoj strani osovine 102 u smeru P pritiska. Shodno tome, prvi aktuator 104 je podešen za guranje odgovarajućeg diska 3 od osovine 102 gde je drugi aktuator 105 podešen za povlačenje odgovarajućeg diska 3 prema osovini 102. Stručnjaku će biti jasno da aktuatori 104, 105 mogu alternativno biti postavljeni na istoj strani osovine 102 u smeru R uvlačenja.

[0061] U ovom primernom izvođenju, prvi aktuator 104 i drugi aktuator 105 su pneumatski ili vazdušni cilindri. Prvi aktuator 104 je isti ili u osnovi isti kao aktuator 4 prema prvom izvođenju pronalaska. Drugi aktuator 105, kao i prvi aktuator 104, ima komoru 151, klip 152, klipnjaču 153 i spojni element 154. Unutrašnji deo 31 diska 3 ima dodatni montažni element 135 pored montažnog elementa 34 prvog izvođenja koji montira spojni element 154 drugog aktuatora 105.

[0062] Za razliku od prethodno razmatranog prvog izvođenja, vazdušni cilindri iz drugog izvođenja mogu biti vazdušni cilindri jednosmernog dejstva. Konkretno, prvi aktuator 104 je vazdušni cilindar koji se može povezati sa izvorom komprimovanog vazduha pri čemu je drugi aktuator 105 vazdušni cilindar koji se može povezati sa izvorom vakuuma. U tu svrhu, osovina 102 sadrži kanal 121 sa komprimovanim vazduhom za povezivanje prvog aktuatora 104 sa izvorom komprimovanog vazduha i kanal 122 sa vakuumskim vazduhom za povezivanje drugog aktuatora 105 sa izvorom vakuuma.

[0063] Slika 5 prikazuje dalju alternativni pritisni valjak 201 prema trećem izvođenju predmetnog pronalaska. Ovaj pritisni valjak 201 se razlikuje od pritisnog valjka 101 prema drugom izvođenju predmetnog pronalaska po tome što se njegov prvi aktuator 204 i drugi aktuator 205 nalaze u udubljenju 33 odgovarajućeg diska 3 na suprotnim stranama osovine 202 u smeru P pritiska i smeru R uvlačenja, tim redom. Shodno tome, prvi aktuator 204 i drugi aktuator 205 su postavljeni tako da gurnu odgovarajući disk 3 od osovine 202 ili povuku odgovarajući disk 3 prema osovini 202.

[0064] U ovom primernom izvođenju, prvi aktuator 204 i drugi aktuator 205 su pneumatski ili vazdušni cilindri. Prvi aktuator 204 je isti ili u osnovi isti kao aktuator 4 prema prvom izvođenju predmetnog pronalaska. Drugi aktuator 205, kao i prvi aktuator 204, ima komoru 251, klip 252, klipnjaču 253 i spojni element 254. Unutrašnji deo 31 diska 3 ima dodatni montažni element 235 pored montažnog elementa 35 prvog izvođenja za montažu spojnog elementa 254 drugog aktuatora 205 na stranu udubljenja 33 nasuprot prvom aktuatoru 204.

[0065] Kao i u prethodnom izvođenju, vazdušni cilindri mogu biti cilindri jednosmernog dejstva koji su oba spojeni bilo na izvor komprimovanog vazduha, bilo na izvor vakuuma. U ovom izvođenju, pritisni valjak 201 ima osovinu 202 koja sadrži prvi vazdušni kanal 221 za spajanje prvog aktuatora 204 na izvor komprimovanog vazduha ili izvor vakuuma i drugi vazdušni kanal 222 za povezivanje drugog aktuatora 205 na isti izvor vazduha ili izvor vakuuma. Ventilska jedinica (nije prikazana) može biti postavljena na kanalima 221, 222 ili na izvoru za naizmenične vazdušne kanale 221, 222 da izazove pomeranje odgovarajućeg diska 3 u smeru P pritiska ili smeru R uvlačenja.

[0066] Slika 6 prikazuje dalji alternativni pritisni valjak 301 prema četvrtom izvođenju predmetnog pronalaska. Ovaj pritisni valjak 301 razlikuje se od prethodno razmatranih pritisnih valjaka 1, 101, 201 po tome što ima aktuator 304 sa automatskim vraćanjem. Ovaj aktuator 304 sa automatskim vraćanjem se donekle razlikuje od dvosmernog aktuatora 4 iz prvog izvođenja, jer je aktivno vođen samo u jednom smeru. U tu svrhu je opremljen pogonskim elementom, npr. komora 41 i klip 42 koji zajedno formiraju vazdušni cilindar, za pokretanje aktuatora 304 sa automatskim vraćanjem u smeru P pritiska, i usmeravajućim elementom 306 za pasivno vraćanje pogona 304 sa automatskim vraćanjem u smeru R uvlačenja. Alternativno, usmeravajući element 306 usmerava aktuator 304 sa automatskim vraćanjem u smeru P pritiska, a pogonski element 41, 42 je podešen za pokretanje aktuatora 304 sa automatskim vraćanjem u smeru R uvlačenja. Usmeravajući element 306 može biti opruga koja je podešena tako da se skupi ili proširi na svoju prirodnu dužinu, u zavisnosti od potrebnog smera kretanja. Kada je aktuator 304 sa automatskim vraćanjem pneumatski ili vazdušni cilindar jednosmernog dejstva, osovina 302 je opremljena jednim vazdušnim kanalom 321 za povezivanje komore 41 navedenog vazdušnog cilindra sa izvorom komprimovanog vazduha ili vakuumskim izvorom.

[0067] Slika 7 prikazuje dalji alternativni pritisni valjak 401 prema petom izvođenju predmetnog pronalaska koji nije prikazan u zahtevima. Ovaj pritisni valjak 401 razlikuje se od prethodno razmatranih pritisnih valjaka 1, 101, 201, 301 po tome što ima elektromehanički, dvosmerni aktuator 404. Konkretno, navedeni aktuator 404 sadrži linearni pogon 441, npr. vretenasti pogon, koji je podešen tako da zahvata ili ide duž linearne vodilice 442 koja se pruža u udubljenju 33 u smeru P pritiska. Ovaj linearni pogon 441 može biti električno povezan i električno pokrenut napajanjem električnom energijom povezanom sa pomenutim linearnim pogonom 441 kroz osovinu 402.

LISTA POZIVNIH OZNAKA

[0068]

1 pritisni valjak

2 osovina

21 prvi vazdušni kanal

22 drugi vazdušni kanal

3 disk

31 unutrašnji deo

32 spoljni deo

33 udubljenje

34 montažni element

4 dvosmerni aktuator

41 komora

klip

klipnjača

spojni element

držač

pokretna traka

bubanj za izradu pneumatika

1 alternatvni pritisni valjak

2 osovina

1 kanal sa komprimovanim vazduhom 3 vakuumski kanal

4 prvi aktuator

5 drugi aktuator

1 komora

2 klip

3 klipnjača

4 spojni element

5 dodatni montažni element

1 dalji alternativni pritisni valjak

2 osovina

1 prvi vazdušni kanal

2 drugi vazdušni kanal

4 prvi aktuator

5 drugi aktuator

1 komora

2 klip

3 klipnjača

4 spojni element

5 dodatni montažni element

1 dalji alternativni pritisni valjak

2 osovina

1 jedinstveni vazdušni kanal

4 aktuator sa automatskim vraćanjem 1 pogonski element

6 usmeravajući element

1 dalji alternativni pritisni valjak

2 osovina

4 elektromehanički aktuator

1 linerani pogon

2 linerna vodilica

3 alternativni disk

1 unutrašnji element

4 montažni element

4 aktuator

3 klipnjača

4 spojni element

1 A osni pravac

B simetrala

H visinsko rastojanje

P smer pritiska

R smer uvlačenja

S osa valjka

T smer pomaka

W širina bubnja za izradu pneumatika Z1-Z5 zone

Claims (18)

Patentni zahtevi

1. Pritisni valjak (1, 101, 201, 301, 401) za pritiskanje sloja pneumatika na bubanj (9) za izradu pneumatika u smeru (P) pritiska, pri čemu pritisni valjak (1, 101, 201, 301, 401) sadrži osovinu (2, 102, 202, 302, 402) koja definiše osu (S) valjka koja se pruža u osnom pravcu (A) i više diskova (3) postavljenih zajedno u osnom pravcu (A) na navedenoj osovini (2, 102, 202, 302, 402), pri čemu svaki disk (3, 503) sadrži unutrašnji deo (31, 531) koji je ne-rotirajuće oslonjen na osovinu (2, 102, 202, 302, 402) ) i spoljni deo (32) koji se može rotirati u odnosu na unutrašnji deo (31, 531) oko ose (S) valjka, pri čemu je svaki unutrašnji deo (31, 531) opremljen udubljenjem (33) za pijem osovine (2, 102, 202, 302, 402) u osnom pravcu (A) kroz odgovarajući disk (3, 503), pri čemu je udubljenje (33) veće od osovine (2, 102, 202, 302, 402) u smeru (P) pritiska za omogućavanje pomeranja odgovarajućeg diska (3, 503) u odnosu na pomenutu osovinu (2 , 102, 202, 302, 402) u smeru (P) pritiska, pri čemu pritisni valjak (1, 101, 201, 301, 401) za svaki disk (3, 503) sadrži jedan ili više aktuatora (4, 104, 105, 204, 205, 304, 404, 504) za pojedinačno pomeranje odgovarajućeg diska (3, 503) u odnosu na ostale diskove, pri čemu je jedan od jednog ili više aktuatora (4, 104, 105, 204, 205, 304) , 404, 504) podešen za pomeranje diska (3, 503) u odnosu na osovinu (2, 102, 202, 302, 402) u smeru (P) pritiska, i pri čemu je isti ili drugi od jedan ili više aktuatora (4, 104, 105, 204, 205, 304, 404, 504) podešen za pomeranje odgovarajućeg diska (3, 503) u odnosu na osovinu (2, 102, 202, 302, 402) u smeru (R) povlačenja suprotno od smera (P) pritiska, naznačen time što je najmanje jedan od jednog ili više aktuatora (4, 104, 105, 204, 205, 304, 404, 504) opremljen spojnim elementom (44, 154, 254, 544) za spajanje pomenutog najmanje jednog aktuatora na unutrašnji deo odgovarajućeg diska u smeru (P) pritiska.

2. Pritisni valjak (1, 401) prema zahtevu 1, gde jedan ili više aktuatora sadrže dvosmerni aktuator (4, 404) za naizmenično pomeranje odgovarajućeg diska (3) u odnosu na osovinu (2, 402) u smeru (P) pritiska i smeru (R) uvlačenja, poželjno pri čemu je dvosmerni aktuator vazdušni cilindar koji se može povezati sa ventilskom jedinicom za naizmenično povezivanje sa izvorom komprimovanog vazduha i izvorom vakuuma.

3. Pritisni valjak prema zahtevu 2, pri čemu osovina sadrži vazdušni kanal (21, 22) za povezivanje odgovarajućeg dvosmernog aktuatora (4) sa ventilskom jedinicom koja se naizmenično povezuje sa izvorom komprimovanog vazduha i izvorom vakuuma.

4. Pritisni valjak prema zahtevu 1, gde se navedeni jedan ili više aktuatora sastoje iz prvog aktuatora (104, 204) za pomeranje odgovarajućeg diska (3) u odnosu na osovinu (102, 202) u smeru (P) pritiska, i drugog aktuatora (105, 205) za pomeranje odgovarajućeg diska (3) u odnosu na osovinu (102, 202) u smeru (R) uvlačenja, poželjno gde su prvi aktuator (104) i drugi aktuator (105) locirani u udubljenju (33) odgovarajućeg diska (3) na istoj strani osovine (102) u smeru (P) pritiska ili smeru (R) uvlačenja, gde je prvi aktuator (104) podešen za guranje diska (3) od osovine (102) i gde je drugi aktuator (105) podešen za povlačenje odgovarajućeg diska (3) prema osovini (102), poželjnije gde je prvi aktuator (104) vazdušni cilindar koji se može povezati sa izvorom komprimovanog vazduha, i gde je drugi aktuator (105) vazdušni cilindar koji se može povezati sa izvorom vakuuma, najpoželjnije gde osovina (102) sadrži kanal sa komprimovanim vazduhom (121) za povezivanje prvog aktuatora (104) sa izvorom komprimovanog vazduha i kanal sa vakuumskim vazduhom (122) za povezivanje drugog aktuatora ( 105) sa izvorom vakuuma.

5. Pritisni valjak prema zahtevu 1, gde navedeni jedan ili više aktuator sadrži prvi aktuator za pomeranje odgovarajućeg diska u odnosu na osovinu u smeru pritiska i drugi aktuator za pomeranje odgovarajućeg diska u odnosu na osovinu u smeru uvlačenja, pri čemu se prvi aktuator (204) i drugi aktuator (205) nalaze u udubljenju (33) odgovarajućeg diska (3) na suprotnim stranama osovine (202) u smeru pritiska i smeru uvlačenja , tim redom, pri čemu su prvi aktuator (204) i drugi aktuator (205) postavljeni tako da gurnu odgovarajući disk (3) od osovine (202) ili povuku odgovarajući disk prema osovini (202), poželjno gde su prvi aktuator (204) i drugi aktuator (205) vazdušni cilindri koji se mogu povezati sa izvorom komprimovanog vazduha ili izvorom vakuuma, gde osovina (202) sadrži prvi vazdušni kanal (221) za povezivanje prvog aktuatora (204) sa izvorom komprimovanog vazduha ili izvorom vakuuma i drugi vazdušni kanal (222) za povezivanje drugog aktuatora (205) sa istim izvorom komprimovanog vazduha ili izvorom vakuuma.

6. Pritisni valjak prema zahtevu 1, gde navedeni jedan ili više aktuatora sadrže aktuator (304) sa automatskim vraćanjem koji je opremljen pogonskim elementom (41, 42), koji je podešen za pokretanje kretanja diska (3) u jednom od smerova (P) pritiska i smera (R) uvlačenja i usmeravajućim elementom (306), koji je podešen tako da usmerava pogonski element (41, 42) da se vrati u suprotnom smeru, smeru (P) pritiska ili smeru (R) uvlačenja.

7. Pritisni valjak prema bilo kom od prethodnih zahteva, pri čemu navedeni jedan ili više aktuatora sadrže dvosmerni aktuator za naizmenično pokretanje odgovarajućeg diska u odnosu na osovinu u smeru pritiska i smeru uvlačenja, gde je dvosmerni aktuator mehanički, električni ili elektromehanički dvosmerni aktuator (404).

8. Pritisni valjak prema bilo kom od prethodnih zahteva, gde je najmanje jedan od jednog ili više aktuatora (4, 104, 105, 204, 205, 304, 504) podešen tako da zahvati ili se poveže sa unutrašnjim delom (31, 531) odgovarajućeg diska (3, 503), pri čemu zahvat ili povezivanje sprečava da se navedeni najmanje jedan aktuator (4, 104, 105, 204, 205, 304, 504) pomeri van zahvata sa ili spoja sa unutrašnjim delom (31, 531) odgovarajućeg diska (3, 503) u osnom pravcu (A).

9. Pritisni valjak prema bilo kom od prethodnih zahteva, gde je spojni element (44, 154, 254, 544) podešen za odvojivo spajanje navedenog najmanje jednog aktuatora (4, 105, 204, 205, 304, 504) sa unutrašnjim delom (31, 531) odgovarajućeg diska (3, 503) u smeru (P) pritiska .

10. Pritisni valjak prema bilo kom od prethodnih zahteva, gde je unutrašnji deo (31, 531) diska (3, 503) opremljen montažnim elementom (34, 534) za postavljanje spojnog elementa (44, 154,

1

254, 544), poželjno gde je montažni element prorez (34), pri čemu je spojni element (44, 154, 254, 544) podešen tako da zahvata prorez (34, 534).

11. Pritisni valjak prema zahtevu 10, gde su montažni elementi (34, 534) neposredno susednih diskova međusobno pomaknuti u smeru (T) pomaka normalno na smer (P) pritiska i osni pravac (A), poželjno gde svaki disk (3, 503) ima simetralu (B), koja se pruža paralelno smeru pritiska, pri čemu se montažni elementi (34, 534) neposredno susednih diskova (3, 503) nalaze na suprotnoj strani i na istoj udaljenosti od simetrale (B), poželjnije gde su neposredno susedni diskovi (3, 503) identični, gde je jedan od diskova (3, 503) neposredno susednih diskova (3, 503) obrnut oko simetrale (B) u odnosu na drugi neposredno susedni disk (3, 503).

12. Pritisni valjak prema bilo kom od prethodnih zahteva, gde pritisni valjak sadrži dve ili više zona (Z1-Z5), gde svaka zona (Z1-Z5) sadrži dva ili više diskova (3, 503) od više diskova, gde su aktuatori (4, 104, 105, 204, 205, 304, 404) za pomeranje diskova unutar jedne od zona podešeni tako da istovremeno pomeraju sve diskove unutar navedene zone u smeru pritiska ili smera uvlačenja.

13. Postupak za presovanje sloja pneumatika na bubanj (9) za izradu pneumatika upotrebom pritisnog valjka (1, 101, 201, 301, 401) prema bilo kom od prethodnih zahteva, gde postupak sadrži sledeće korake:

- korišćenje jednog od jednog ili više aktuatora (4, 104, 105, 204, 205, 304, 404, 504) za pomeranje odgovarajućeg diska (3) u odnosu na osovinu (2, 102, 202, 302, 402) u smeru pritiska; i

- korišćenje istog ili drugog od jednog ili više aktuatora (4, 104, 105, 204, 205, 304, 404, 504) za pomeranje odgovarajućeg diska u odnosu na osovinu (2, 102, 202, 302, 402) ) u smeru (R) uvlačenja.

14. Postupak prema zahtevu 13, gde jedan ili više aktuatora sadrže dvosmerni aktuator koji naizmenično pomera odgovarajući disk u odnosu na osovinu u smeru pritiska i smeru uvlačenja, ili

gde jedan ili više aktuatora sadrže prvi aktuator i drugi aktuator, gde prvi aktuator pomera odgovarajući disk u odnosu na osovinu u smeru pritiska i gde drugi pogon pomera odgovarajući disk u odnosu na osovinu u smeru uvlačenja, ili

gde jedan ili više aktuatora sadrže aktuator sa automatskim vraćanjem koji sadrži pogonski element i usmeavajući element, gde postupak obuhvata korak pokretanja pogonskog elementa za pomeranje odgovarajućeg diska u jednom od smerova, smeru pritiska ili smeru uvlačenja i omogućavanja usmeravajućem element da vrati disk u suprotnom smeru pritiska ili uvlačenja kada se pogonski element više ne pokreće.

15. Postupak prema bilo kom od zahteva 13 ili 14, gde pritisni valjak sadrži dve ili više zona, gde svaka zona sadrži dva ili više diskova od više diskova, gde aktuatori za pomeranje diskova unutar jedne od zona pomeraju sve diskove unutar navedene jedne zone istovremeno u smeru pritiska ili smeru uvlačenja, poželjno gde je širina bubnja za izradu pneumatika promenljiva ili je bubanj za izradu pneumatika zamenljiv alternativnim bubnjem za izradu pneumatika

1

različite širine, gde postupak sadrži korak pomeranja diskova u jednoj ili više zona, koje su izvan ili bar delimično izvan širine bubnja za izradu pneumatika, u smeru uvlačenja dalje od bubnja za izradu pneumatika, dok se diskovi pomeraju u jednoj ili više zona unutar širine bubnja za izradu pneumatika u smeru pritiska prema bubnju za izradu pneumatika.

16. Postupak prema zahtevu 15, gde dve ili više zona obuhvataju centralnu zonu i bočne zone sa obe strane centralne zone u osnom pravcu, gde postupak obuhvata korak pomeranja diskova u bočnim zonama u smeru uvlačenja, dok se diskovi u centralnoj zoni pomeraju u smeru pritiska.

17. Postupak prema bilo kom od zahteva 13-16, gde se postupak sastoji od koraka istovremenog pomeranja svih diskova od više diskova u smeru uvlačenja,

poželjno pri čemu osovina ostaje nepomična u odnosu na bubanj za izradu pneumatika tokom istovremenog pomeranja svih diskova iz više diskova u smeru uvlačenja.

18. Postupak prema zahtevu 17, gde se svi diskovi od više diskova istovremeno pomeraju u smeru uvlačenja kada vodeći kraj, zadnji kraj, spojnica ili druga poznata ili detektovana nepravilnost u sloju pneumatika prolazi ispod navedenih više diskova.

1