RS62452B1

RS62452B1 - Insekticidni/miticidni sastav na bazi soli masnih kiselina

Info

Publication number: RS62452B1
Application number: RS20211180A
Authority: RS
Inventors: Owen Thomas Jones; Mark Long
Original assignee: Naturiol Bangor Ltd
Priority date: 2015-09-07
Filing date: 2016-09-07
Publication date: 2021-11-30
Also published as: EP3346835B8; GB2541935A; EP3346835B1; SI3346835T1; EP3346835A1; US11089781B2; HRP20211437T1; CA2997863A1; US20180249710A1; PL3346835T3; GB2541935B; WO2017042554A1; HUE056724T2; ES2891797T3; PT3346835T; GB201515759D0; CA2997863C

Description

[0001] Pronalazak se odnosi na sastave pesticida, posebno na sastave koje imaju insekticidnu i/ili miticidnu aktivnost.

[0002] Poznato je da su soli nekih masnih kiselina korisne kao insekticidi ili miticidi, i poznato je da soli masnih kiselina sa 8 do 20 atoma ugljenika pokazuju neka insekticidna svojstva. Međutim, poznato je da soli masnih kiselina sa dužinom lanca ugljenika ispod oko 12 takođe pokazuju fitotoksična svojstva. Kako bi se postigli pesticidni efekti, soli masnih kiselina moraju direktno doći u dodir sa ciljanim štetočinama kako bi poremetile strukturu i propusnost membrana kutikularnih ćelija insekata oštećujući membranu, i na kraju ubijaju štetočine. Zbog toga su pesticidi na bazi soli masnih kiselina dodirni pesticidi koji zahtevaju direktnu primenu na štetočine kako bi bili efikasni.

[0003] Pesticidi soli masnih kiselina najefikasniji su protiv insekata i grinja mekog tela, kao što su lisne vaši, brašnaste bube, paučinari, tripsi i bele leptiraste vaši. Mnogi oprašivači i predatorski insekti, poput bubamara, bumbara i osolikih muva, relativno su neoštećeni.

[0004] Sastavi soli masnih kiselina imaju nisku toksičnost za sisare i kompatibilni su sa drugim oblicima biološke kontrole kao što su predatori i paraziti, mikrobni pesticidi i semiohemikalije.

[0005] EP 0617 888 opisuje pesticidne sastave uključujući mešavinu soli masnih kiselina i adjuvansa za povećanje sposobnosti širenja soli masnih kiselina, gde je adjuvans bilo masni alkohol sa 4-18 atoma ugljenika, ili metil- ili etil- estar masne kiseline 18 atoma ugljenika.

[0006] US 5,030,658 opisuje artropodicidne sastave koje uključuju mono alfa karboksilnu kiselinu sa 8-20 atoma ugljenika ili njenu metalnu so, sa agensom za sekvestriranje jona metala, helatnim agensom ili surfaktantom.

[0007] US5,093,124 opisuje fungicidno i arthopodicidno efikasne sastave sa smanjenom fitotoksičnošću koji sadrže monokarboksilnu kiselinu ili so i lecitin i/ili ekstrakt morskih algi.

[0008] Zahtev za direktnim dodirom sa štetočinom znači da se ovi sastavi soli masnih kiselina nanose direktno na biljke, obično prskanjem. Međutim, ovi sastavi pokazuju neke fitotoksične efekte ako se primenjuju u koncentracijama u vodi iznad oko 2% tež./tež. masne kiseline u rastvoru. Pri ovim većim koncentracijama dolazi do oštećenja lista, npr. prženja lista, primećuje se kod nekih osetljivih useva. Na primer, usevi kole i neke ukrasne biljke su posebno podložni prženju lišća. Ako su koncentracije još veće, npr. oko 6% tež./tež. masne kiseline u rastvoru, sastave mogu pokazati ozbiljnu fitotoksičnost.

[0009] Ovi nedostaci se takođe mogu razlikovati u zavisnosti od tvrdoće vode sa kojom se smeše tipično mešaju za nanošenje. U područjima tvrđe vode, sastavi mogu biti manje efikasni i toksičniji za tretirane biljke.

[0010] Zbog toga bi bio koristan sastav pesticida, posebno insekticid i/ili miticid, koji održava efikasnost protiv štetočina, ali pokazuje smanjenu fitotoksičnost, posebno sagorevanje lišća.

[0011] Štaviše, poznati preparati počinju da pokazuju smanjena pesticidna svojstva ako je koncentracija smeše ispod oko 1% težine masne kiseline. Tako poznati sastavi imaju relativno uski prozor koncentracije, količina sastava koja odgovara oko 1-2% težine masne kiseline razblažene u vodi, u kojoj su delotvorni kao pesticidi, ali ne pokazuju značajnu fitotoksičnost. Ovo može biti teško postići u praksi, posebno ako se sastavi prodaju u koncentrovanom obliku za razblaživanje od strane krajnjeg korisnika. Ovaj uski prozor takođe može značiti da lokalne varijacije koncentracija usled promenljive primene rastvora na biljke mogu dovesti do lokalne neefikasnosti ili lokalne fitotoksičnosti; od čega su oba nepoželjna. Zbog toga bi sastav pesticida koji ima širi prozor efektivne koncentracije sa niskom fitotoksičnošću bio od koristi.

[0012] U jednom aspektu, predmetni predlozi se odnose na sastave soli masnih kiselina koje imaju insekticidno ili miticidno delovanje i imaju smanjenu fitotoksičnost. Predlozi se takođe odnose na takve sastave za upotrebu kao insekticid i/ili miticid. Upotreba i postupci upotrebe ovih sastava za ubijanje insekata i/ili grinja na biljci takođe su deo predmetnih predloga.

[0013] Postupci formiranja takvih insekticidnih ili miticidnih sastava i sastava nastalih tim postupcima takođe su deo predmetnih predloga.

[0014] U najopštijem aspektu, predmetni pronalazak pruža insekticidni ili miticidni sastav koji sadrži:

so masne kiseline/aminokiseline, gde komponenta masne kiseline sadrži jednu ili više nezasićenih masnih kiselina koje imaju od 14 do 22 atoma ugljenika, i jednu ili više zasićenih masnih kiselina koje imaju od 8 do 18 atoma ugljenika;

gde jedna ili više zasićenih masnih kiselina koje imaju od 8 do 18 atoma ugljenika čine najmanje 15% težine komponente masne kiseline, i gde težinski odnos nezasićenih masnih kiselina koje imaju od 14 do 22 atoma ugljenika prema zasićenim masnim kiselinama koje imaju od 8 do 18 atoma ugljenika iznosi najmanje 1; gde aminokiselinska komponenta soli masne kiseline/aminokiseline jeste arginin.

[0015] U daljem aspektu predmetnog pronalaska, ovi sastavi su predviđeni za upotrebu kao insekticid ili miticid.

[0016] Dalji aspekti se odnose na upotrebu takvog sastava za ubijanje insekata i/ili grinja na biljci.

Kratak opis slika

[0017] Slika 1 prikazuje rezultate tretmana sadnica paradajza sa Savona (TM) i sastavom iz Primera 3 kao što je opisano u Primeru 21. Slika „A“ prikazuje sadnice tretirane dva puta sa 6% težine Savona (TM), a Slika „B” prikazuje sadnice tretirane dvaput sa sastavom iz Primera 3 u koncentraciji 6% težine masnih kiselina.

Detaljan opis

[0018] Predlozi se odnose na „fitotoksičnost“ sastava i povoljnu nižu fitotoksičnost ovih sastava u poređenju sa poznatim sastavima. Kada se ovi predlozi odnose na „nižu“ fitotoksičnost, to znači da je toksični efekat na biljke manji u datom skupu uslova ispitivanja, npr. pri datoj koncentraciji. Fitotoksični efekti se mogu meriti na više različitih načina, ali poželjno je da se fitotoksičnost ovde meri u skladu sa načelima navedenim u OEPP/EPPO Bulletin (2014) 44(3), 265-273 „PP 1/135 (4) Phytotoxicity assessment“.

[0019] Kada se razmatra komponenta masne kiseline koja se koristi u predmetnim predlozima, postoje neke karakteristike različitih masnih kiselina koje mogu biti važne. Masne kiseline i soli masnih kiselina sa lancem dužine od 14 atoma ugljenika ili manje pokazuju određeni stepen oštećenja kutikule. Ove masne kiseline sa kraćim lancem ugljenika i soli masnih kiselina imaju insekticidna i miticidna svojstva kao posledicu jer mogu oštetiti kutikulu insekta uzrokujući smrt insekata, obično dehidratacijom. Međutim, ova svojstva oštećenja kutikule takođe mogu oštetiti kutikule na delovima biljaka. Dakle, iako se mogu pokazati jaka pesticidna svojstva, neka jedinjenja su takođe fitotoksična. Predmetni sastavi umanjuju fitotoksična svojstva omogućavajući da se pesticidni efekti iskoriste sa malo ili bez fitotoksičnosti.

[0020] Jedna ili više zasićenih masnih kiselina u komponenti masnih kiselina su poželjno izabrane od: kaprilne kiseline (C8:0), kaprinske kiseline (C10:0), laurinske kiseline (C12:0), miristinske kiseline (C14:0), palmitinske kiselina (C16:0), heptadekaenske kiseline (C17:0) i stearinske kiseline (C18:0). Poželjno je da jedna ili više zasićenih masnih kiselina sadrži veći udeo masnih kiselina od 12 ugljenikovih atoma, poželjno najmanje 15% težine masnih kiselina od 12 ugljenikovih atoma.

[0021] Jedna ili više zasićenih masnih kiselina sa 8 do 18 atoma ugljenika formira najmanje 15% težine, poželjno najmanje 20% težine, poželjno najmanje 30% težine, poželjno najmanje 40% težine komponente masne kiseline.

[0022] Jedna ili više nezasićenih masnih kiselina su poželjno odabrane od narednog:

Mononezasićene masne kiseline kao što su:

palmitoleinska kiselina (C16:1),

sapienska kiselina (C16:1),

heptadekaenska kiselina (C17:1)

oleinska kiselina (C18:1),

elaidinska kiselina (C18:1),

vakcenska kiselina (C18:1),

petrolinska kiselina (C18:1),

gadoleinska kiselina (C20:1),

gondoinska kiselina (C20:1),

eikozenoinska kiselina (C20:1)

paulinska kiselina (C20:1),

eruinska kiselina (C22:1),

nervonska kiselina (C24:1)

Dinezasićene masne kiseline kao što su:

linolna kiselina (C18:2),

eikozadienonska kiselina (C20:2),

dokozadienonska kiselina (C22:2),

Trinezasićene masne kiseline kao što su:

α-linolenska kiselina (C18:3),

γ-linolenska kiselina (C18:3),

pinolenska kiselina (C18:3),

eleostearinska kiselina (C18:3),

[0023] Poželjno je da jedna ili više nezasićenih masnih kiselina sadrže, ili se sastoje u suštini od jedne ili više mononezasićenih masnih kiselina. Poželjno, jedna ili više nezasićenih masnih kiselina sadrže ili se sastoje u suštini od nezasićene masne kiseline koja ima 16-20 atoma ugljenika, poželjno 18 atoma ugljenika, poželjno je to C18:1 masna kiselina. U nekim aspektima, nezasićena masna kiselina koja ima 18 atoma ugljenika je oleinska kiselina ili petroselinska kiselina.

[0024] Poželjno je da jedna ili više nezasićenih masnih kiselina sa 14 do 22 atoma ugljenika čini najmanje 50% težine, u nekim slučajevima najmanje 55% težine komponente masne kiseline. U nekim aspektima, jedna ili više nezasićenih masnih kiselina sa 14 do 22 atoma ugljenika sadrži, ili se suštinski sastoji od, mononezasićene masne kiseline sa 18 atoma ugljenika (npr. C18:1 masna kiselina) koja čini najmanje 50% težine, u nekim slučajevima najmanje 55% težine komponente masne kiseline.

[0025] U komponenti masnih kiselina u celini, težinski odnos (nezasićene masne kiseline sa 14 do 22 atoma ugljenika) prema (zasićenoj masnoj kiselini sa 8 do 18 atoma ugljenika) iznosi najmanje 1, i može biti najmanje 1,1, ili najmanje 1,2, ili najmanje 1,3, ili najmanje 1,4, ili najmanje 1,45.

[0026] U nekim slučajevima, komponenta masne kiseline u celini može sadržati mešavinu prirodnih masnih kiselina. Na primer, bilo koje od narednih ulja: babasu, boražina, kanola, kukuruz, suncokret, seme pamuka, noćurak, laneno seme, soja, divlji badem, ekstra devičanska maslina, komine masline, maslina, pongamija, kikiriki, šafran, pirinčana mekinja, muškatni oraščić, palma, jezgro palme i kokos. Konkretno, bilo koje od ovih ulja može se koristiti za stvaranje odgovarajuće mešavine masnih kiselina, kako je ovde definisano, bilo same ili u mešavini sa drugim masnim kiselinama ili smešama masnih kiselina. Na primer, u nekim aspektima, komponenta masne kiseline uključuje, ili se može sastojati od, mešavine kokosove masne kiseline sa oleinskom kiselinom ili masne kiseline sa visokim sadržajem oleinske kiseline (npr. više od oko 60% težine, poželjno više od oko 65% težine, poželjno više od oko 70% težine, poželjno više od oko 75% težine). U nekim aspektima ove smeše, težinski odnos kokosove masne kiseline prema oleinskoj kiselini ili masnoj kiselini sa visokim sadržajem oleinske kiseline je između oko 10:90 i oko 60:40, u nekim slučajevima između oko 15:85 i oko 60:40, u nekim slučajevima između 15:85 i 50:50, u nekim slučajevima između 20:80 i 50:50, u nekim slučajevima oko 40:60.

[0027] U nekim slučajevima, smeša može imati težinski odnos mononezasićenih:zasićenih masnih kiselina između oko 1,0 i 5,0, u nekim slučajevima između 1,0 i 3,0, u nekim slučajevima između 1,0 i 2,0, kao što je između oko 1,2 i 1,8.

[0028] U nekim slučajevima, smeša može sadržati nizak nivo polinezasićenih masnih kiselina, poželjno manje od oko 15% težine, poželjno manje od oko 10% težine, poželjno manje od oko 5% težine, kao što je manje od oko 1% težine.

[0029] Soli masnih kiselina nastaju reakcijom gore opisane komponente masne kiseline sa baznom komponentom. Bazna komponenta uključuje komponentu aminokiseline i može dalje uključivati još jedno bazno jedinjenje koje pruža katjon, npr. metalni katjon, u rastvoru. Kao katjoni, alkalni metali i zemnoalkalni metali su poželjni, a natrijumove i kalijumove soli su najpoželjnije. Kao takvo, bazno jedinjenje može biti KOH ili NaOH, poželjno KOH.

[0030] Reakcija za formiranje soli masne kiseline može se izvesti sa masnom kiselinom u tečnom obliku, npr. zagrejati da se masna kiselina istopi ako je potrebno. Bazna komponenta se poželjno dodaje tečnoj masnoj kiselini, u približno jednakim delovima u vremenskom periodu od oko 1 do 10 minuta. Za efikasno mešanje tokom ovog koraka dodavanja, bazno jedinjenje (npr. KOH ili NaOH) je poželjno u rastvoru. Nakon dodavanja, poželjno je da se reakcija meša do 3 sata. Tokom reakcije, smeša se zagreva ako je potrebno da se smeša zadrži u tečnom obliku, npr. zagreva se do između oko 60°C i oko 100°C, npr. oko 70°C ili oko 80°C, u zavisnosti od tačke topljenja upotrebljene masne kiseline, mada se u nekim slučajevima reakcija može izvesti u potpunosti na sobnoj temperaturi bez ikakvog spoljnog zagrevanja.

[0031] Kao što je gore napomenuto, bazna komponenta sadrži komponentu aminokiseline. Aminokiselina je arginin.

[0032] Poželjno je da aminokiselina ima L-stereohemijsku konfiguraciju.

[0033] Bazna komponenta masne kiseline/soli aminokiselina sadrži komponentu aminokiseline. Bazna komponenta može dalje da sadrži drugo bazno jedinjenje kao što je gore navedeno. Za formiranje soli masne kiseline/aminokiseline, komponenta masne kiseline i bazna komponenta su tipično prisutne u ekvimolarnim proporcijama tako da rastvor ne sadrži značajan višak bilo koje komponente.

[0034] U nekim aspektima, komponenta aminokiseline čini najmanje 15% mola bazne komponente, u nekim aspektima najmanje 20% mola, u nekim aspektima najmanje 30% mola, ili najmanje 40% mola, ili najmanje 45% mola bazne komponente. Ne postoji posebna gornja granica udela bazne komponente koju čini komponenta aminokiseline, međutim, aminokiselina može biti jedan od skupljih sastojaka u sastavima, pa iz ekonomskih razloga količina aminokiseline u baznoj komponenti može u nekim slučajevima biti najviše oko 95% mola, ili 80% mola, ili 70% mola, ili 60% mola, ili 50% mola.

[0035] Deo bazne komponente koji se ne sastoji od aminokiselinske komponente može sadržati drugu baznu komponentu kao što je gore navedeno.

[0036] U nekim aspektima, bazna komponenta sadrži 15-95% mola aminokiseline i 85-5% mola KOH, u nekim aspektima 30-50% mola aminokiseline i 70-50% mola KOH.

[0037] Druge komponente, kao što je industrijski metilirani alkohol (IMS) i/ili propan-1,2-diol, takođe mogu biti prisutne u sastavima kao dodatni rastvarači.

Posebne kombinacije

[0038] Sve karakteristike koje su ovde definisane mogu se nezavisno kombinovati sa bilo kojim drugim svojstvima ili kombinacijama karakteristika kako bi se formirale posebne kombinacije i preferencije prema potrebi. Naredne posebne kombinacije karakteristika su eksplicitno predviđene.

• Komponenta masne kiseline sadrži kokosovu masnu kiselinu i oleinsku kiselinu i aminokiselinu koja sadrži arginin.

• Komponenta masne kiseline sadrži kokosovu masnu kiselinu i oleinsku kiselinu i ekvimolarnu količinu bazne komponente koja sadrži arginin i KOH.

• Komponenta masne kiseline koja sadrži kokosovu masnu kiselinu i oleinsku kiselinu u težinskom odnosu kokosova masna kiselina:oleinska kiselina između 35:65 i 45:55, npr. oko 40:60, i ekvimolarnu količinu bazne komponente koja sadrži arginin i KOH u molarnom odnosu arginin:KOH od 0,8-0,9:1.

[0039] Postupci formiranja insekticidnog ili miticidnog sastava takođe su deo predmetnih predloga. U poželjnim reakcijama za formiranje predmetnih sastava, reakcija se može izvesti kao sinteza „u jednom loncu“. Postupak formiranja sastava prema predmetnim predlozima može uključivati naredne korake u nizu.

1) Zagrevanje komponente masne kiseline iznad njene tačke topljenja;

2) Dodavanje metalne baze u rastvor rastopljene masne kiseline;

3) Dodavanje aminokiseline u smešu; i

4) Mešanje smeše na temperaturi iznad tačke topljenja komponente masne kiseline.

[0040] U nekim postupcima, redosled koraka 2) i 3) može se zameniti tako da se prvo dodaje aminokiselina, a zatim metalna baza.

[0041] Dodatne komponente, kao što su jedno ili više od vode, industrijskog metilisanog alkohola i organskog rastvarača (npr. propan-1,2-diol) takođe se mogu dodati ili u koraku 3) ili istovremeno sa dodavanjem aminokiseline.

[0042] Nakon koraka mešanja 4), reakciona smeša je ostavljena da se ohladi na sobnoj temperaturi. Svaki gubitak mase iz originalnih reakcionih komponenti može se tada zameniti odgovarajućim rastvaračem, kao što je etanol.

[0043] U alternativnim postupcima, aminokiselinska so masne kiseline i metalna so masne kiseline mogu se pripremiti kao dve odvojene komponente kako je gore opisano i zatim se pomešati.

[0044] U oba postupka, pH dobijenog sastava može se podesiti na željeni raspon pH dodavanjem odgovarajuće kisele ili bazne komponente. Poželjno je da se pH podesi da bude u rasponu pH 7-9, npr. koristeći HCl ili KOH prema potrebi.

[0045] Sastavi insekticida ili miticida predmetnih predloga mogu se pružiti kao koncentrovani sastav, npr. proizvod reakcije kao što je gore opisano bez dodatnog razblaživanja. Alternativno, sastav se može razblažiti vodom, npr. dejonizovanom vodom, kako bi se postigla odgovarajuća koncentracija aktivnih sastojaka za primenu na biljkama, i pružiti kao razblaženi proizvod. Ovaj razblaženi proizvod ima prednost u tome što krajnji korisnik može jednostavno koristiti sastav bez ikakvih daljih koraka razblaživanja. Na primer, poželjno je da se insekticidni ili miticidni sastav pruži u razblaženju koje sadrži komponentu masne kiseline pri manje od oko 15% težine, poželjno manje od oko 10% težine, poželjno manje od oko 8% težine, poželjnije manje od oko 6% težine, poželjnije manje od oko 4% težine, najpoželjnije oko 2% težine. U poželjnim aspektima, insekticidni ili miticidni sastavi predmetnih predloga su pruženi u razblaženju koje sadrži komponentu masne kiseline između oko 1% težine i oko 15% težine, poželjno između oko 2% težine i oko 10% težine, poželjno između oko 2% težine i oko 8% težine, najpoželjnije između oko 2% težine i oko 6% težine. U većim koncentracijama, fitotoksičnost, npr. prženje lista, postaje sve rasprostranjenije, npr. iznad oko 15% težine komponente masne kiseline. Pri nižim koncentracijama, npr. ispod oko 1% težine komponente masne kiseline, smanjuje se insekticidna i miticidna efikasnost.

[0046] Pokazano je da ovi sastavi imaju neočekivano nisku fitotoksičnost, npr. ne ispoljavaju prženje lista, u relativno visokim koncentracijama, npr.10% težine ili čak do 15% težine komponente masne kiseline. Poređenja radi, poznati insekticidi soli metalnih masnih kiselina tipično pokazuju neke nivoe fitotoksičnosti iznad oko 2% težine i značajne nivoe na oko 6% težine komponente masne kiseline. Ovo je udruženo sa smanjenjem svojstava pesticida ispod oko 1% težine u poznatim sastavima, što korisnicima daje relativno mali prozor koncentracije od oko 1-2% težine komponente masne kiseline u kom treba raditi; između pada efikasnosti i neprihvatljive fitotoksičnosti. Predmetni sastavi u ovom pogledu predstavljaju izrazitu prednost u tome što je raspon korisne koncentracije proširen kako je gore navedeno.

1

[0047] Pri koncentraciji 4% težine komponente masne kiseline, dobra tolerancija (tj. nedostatak fitotoksičnosti) je pokazan za pasulj (Phaseolus vulgaris); brokoli (Brassica oleracea); prokelj, kupus i karfiol (Brassica oleracea); šargarepu (Daucus carota); zelenu salatu (Lactuca sativa); dinju (Cucumis melo); blitvu (Beta vulgaris), spanać (Spinacia oleracea) i bananu (Musa acuminata).

[0048] Takođe testiranje na 2% težine koncentracije komponente masne kiseline pokazuje efikasnost protiv širokog spektra insekata i grinja, kao što je Nilaparvata lugens;

Aulacorthum solani; zelena breskvina vaš (Myzus persicae); kalifornijski trips (Frankliniella occidentalis); crveni paučinar (Tetranychus urticae); Callosobruchus chinensis; i bela leptirasta vaš (Trialeurodes vaporariorum).

[0049] Upotreba i postupci upotrebe predmetnih sastava za ubijanje insekata ili grinja na biljci takođe su deo predmetnih predloga. Na primer, sastavi se poželjno koriste u bilo kom razblaženju, npr. gore navedena razblaženja, kako bi se pružila efikasna insekticidna/miticidna svojstva u kombinaciji sa niskom fitotoksičnošću. U poželjnim aspektima, ovi postupci se odnose na ubijanje specifičnih štetočina kao što su insekti i grinje odabrane od narednog: Nilaparvata lugens; Aulacorthum solani; zelena breskvina vaš (Myzus persicae); kalifornijski trips (Frankliniella occidentalis); crveni paučinar (Tetranychus urticae); Callosobruchus chinensis; i bela leptirasta vaš (Trialeurodes vaporariorum).

Poželjno je da ovi postupci relativno ne utiču na oprašivače i predatorne insekte, poput bubamara, bumbara i osolikih muva.

[0050] Postupci formiranja predmetnih sastava kao što je ovde opisano takođe čine deo predmetnih predloga. Na primer, postupak koji uključuje naredne korake:

1. Rastvaranje baze (npr. KOH) u rastvaraču (npr. industrijski metilirani alkohol (IMS), a po izboru takođe uključuje vodu).

2. Opciono, dodavanje dodatnog rastvarača (npr. propan-1,2-diol).

3. Dodavanje komponente masne kiseline i mešanje, opciono i zagrevanje, npr. do 30-70°C.

4. Dodavanjem aminokiseline uz mešanje, opciono i zagrevanje, npr. do 30-70°C.

[0051] Sastavi dobijeni ovim postupcima takođe su deo predmetnih predloga.

PRIMERI

[0052] Pronalazak je ilustrovan u narednim primerima. Ovi primeri ne ograničavaju obim pronalaska koji je definisan u patentnim zahtevima.

Uporedni primer A

[0053] Sastav (300 g) je napravljen od narednih sastojaka.

[0054] Komponente masne kiseline zagrevane su u boci sa okruglim dnom na 70°C dok se ne istope. Boca je opremljena kondenzatorom za refluks i iz delova je dodat rastvor KOH u etanolu. Smeša je mešana 30 minuta pre dodavanja arginina, vode i propan-1,2-diola. Dobijen je žuti proizvod i mešan na 70°C još 2 sata pre nego što je ohlađen na sobnu temperaturu. Svaki gubitak mase nadoknađen je etanolom. pH krajnjeg proizvoda iznosio je 8,5.

Primer 2

[0055] Sastav pesticida (100 g) proizveden je od narednih sastojaka.

[0056] Sastav je pripremljen primenom postupka Uporednog primera A. pH sastava iznosio je 9,0, a zatim je podešen na 8,9 (na 20°C) dodavanjem oleinske kiseline u kapima.

[0057] [Oleinsku kiselinu je isporučila kompanija BDH Chemicals].

Primeri 3-12

[0058] Sastavi navedeni u tabeli 1 pripremljeni su prema narednom postupku.

1. Mešanje je postignuto rastvaranjem kalijum hidroksida (KOH) u industrijskom metilisanom alkoholu (IMS) na sobnoj temperaturi. Voda se takođe može dodati u ovoj fazi, što znatno olakšava rastvaranje KOH, posebno za smeše koje sadrže KOH pri više od 4,5% težine.

2. Propan-1,2-diol se dodaje nakon potpunog rastvaranja KOH.

3. Komponente masne kiseline se dodaju smeši na sobnoj temperaturi. Mešanje se može postići na sobnoj temperaturi za neke smeše, za druge je potrebno zagrevanje za mešanje masnih kiselina.

4. Aminokiselina se dodaje u rastvor soli masnih kiselina uz mešanje dok se potpuno ne rastvori. Ovo se može postići na sobnoj temperaturi, ali je rastvaranje brže za smeše mešane na višim temperaturama.

[0059] U Tabeli 1, primeri navedeni kao B i C su uporedni primeri.

1

[0060] U Tabeli 1:

„Kokos“ je kokosova masna kiselina (kako se koristi u Uporednom primeru A i Primeru 2); „Oleinska“ je oleinska kiselina (kako se koristi u Uporednom primeru A i Primeru 2); „Stearinska“ je stearinska kiselina (C18:0), 99% težine);

„Linolna“ je linolna kiselina (C18:2, 59% težine);

„Miristinska“ je miristinska kiselina (C14:0, 98% težine);

„Palmitinska“ je palmitinska kiselina (C16:0, 96% težine);

„Arg“ je arginin (kako se koristi u Uporednom primeru A i Primeru 2);

„Gly“ je glicin (korišćen u referentnim primerima) Dodatne napomene o primerima u Tabeli 1 date su u nastavku:

Primer 3 - Mešanje se može postići na sobnoj temperaturi ili brže na temperaturama do 60°C. Uporedni primer B - Za mešanje je potrebno zagrevanje na 60°C.

Uporedni primer C - Mešanje postignuto na sobnoj temperaturi ili na 60°C.

Primer 4 - Mešanje postignuto na sobnoj temperaturi ili na 60°C.

Primer 5 - Mešanje se može postići na sobnoj temperaturi, mada je poželjnije mešati na 60°C kako bi se rastvaranje arginina ubrzalo.

Primer 6 - Mešanje postignuto na sobnoj temperaturi ili na 60°C.

Primer 7 (referentni) - Mešanje je postignuto na sobnoj temperaturi na 60°C, mada će glicin ostati kao suspenzija do daljeg razblaživanja vodom.

Primer 8 (uporedni) - Formulacija je zahtevala zagrevanje na 70°C kako bi se pružilo pravilno mešanje. Proizvod se očvrsnuo pri hlađenju.

Primer 9 - Mešanje postignuto na sobnoj temperaturi ili na 60°C.

Primer 10 - Za mešanje je potrebna temperatura od 70°C. Talog se pojavio pri hlađenju. Primer 11 - Za mešanje je potrebna temperatura od 70°C. Proizvod očvršćava pri hlađenju. Primer 12 - Za pravilno mešanje potrebno je zagrevanje na 70°C. Proizvod očvršćava pri hlađenju.

[0061] Sadržaj masnih kiselina u sastavima opisanim u Tabeli 1 određen je GC/MS analizom korišćenjem StabilwaxMS 30 m x 0,25 mm x 0,25 µm kolone od Resteka i F.A.M.E Mix C8 - C24 standarda od Supelco, sa sastavima navedenim u Tabeli 2.

1

�

[0062] U Tabeli 2, uporedni primer D je komercijalno dostupan insekticidni sastav „Savona“ od Koppert, B.V.

Ispitivanje pesticida

[0063] Ispitivanje pesticidne efikasnosti i fitotoksičnosti sprovedeno je za sastave navedene kao Primeri 3-12 i Uporedni primeri B-D. Efikasnost pesticida ocenjivana je u odnosu na ispitivanu vrstu Corylobium avellanae. Fitotoksičnost je procenjivana prema načelima navedenim u OEPP/EPPO Bulletin (2014) 44(3), 265-273 „PP 1/135 (4) Phytotoxicity assessment“.

[0064] Sastavi su razblaženi vodom do 6% težine koncentracije soli masnih kiselina i nanete prskanjem na lišće zaraženo sa Corylobium avellanae. Vizuelna procena broja lisnih vaši i fitotoksičnosti izvršena je pre prskanja i ponovo 72 sata nakon prskanja. Rezultati su prikazani u Tabeli 3.

Tabela 3

Kategorije fitotoksičnosti:

[0065]

1

Nema - Nema znakova fitotoksičnosti

Blaga - Nekoliko užarenih tačaka ili promena boje lišća

Umerena - Značajno prženje ili promena boje lišća, ali manje od 50% površine lista Ozbiljna – Ozbiljno prženje ili uvijanje lišća sa nekrozom.

Kategorije efikasnosti:

[0066]

Minimalna - manje od 5% ubijenih štetočina

Umerena - ubijeno 5% do manje od 30% štetočina

Dobra - 30% do manje od 50% ubijenih štetočina

Vrlo dobra - ubijeno je 50% do manje od 70% štetočina

Odlična - više od 70% štetočina je ubijeno

[0067] Pored rezultata prikazanih u Tabeli 3, testovi na sastavima iz Primera 4, 7 i 9-11 rezultovali su blagom belom naslagom koja je ostala na listovima 72 sata nakon nanošenja rastvora za ispitivanje. U nekim slučajevima, npr. neposredno pre žetve, ovo može biti nepoželjno.

[0068] Sastav iz Primera 8 nije bio pogodan za jednostavnu primenu na biljkama jer im je bilo potrebno zagrevanje na 70°C kako bi se postiglo mešanje kako bi se dobila sastav, ali se sastav očvrsnuo pri hlađenju. Pri većim koncentracijama (npr.6% težine masnih kiselina), sastav se nije ispravno rastvorio u rastvor, a pri nižim koncentracijama (npr.2% težine masnih kiselina), i dalje je ostalo nešto čvrstog sastava u suspenziji.

Primer 13

[0069] Dodatna ispitivanja fitotoksičnosti su preduzeta korišćenjem sastava iz Primera 3 iznad. Fitotoksičnost je procenjena u grozdovima banana koji su još uvek imali cvetove korišćenjem rastvora za ispitivanje u razblaženjima u vodi od 2% težine, 4% težine i 6% težine koncentracije masnih kiselina. Rastvori za ispitivanje primenjeni su prskanjem na grozdove banana.

[0070] Dve nedelje nakon nanošenja, nije primećeno nikakvo oštećenje ni u jednom od grozdova. Na koži od banane nisu primećene nikakva promena boje ili mrlje. Nije bilo vizuelne razlike između tretiranih i netretiranih područja.

1

Primer 14

[0071] Dalje ispitivanje fitotoksičnosti je sprovedeno korišćenjem sastava iz Primera 3 iznad. Ispitivanja su izvedena u stakleniku kod Linter Belgium. Niz od četiri različite biljne vrste, koje pripadaju različitim grupama, prskane su do isticanja i ostavljene da se osuše. Korišćena je jedna primena sastava iz Primera 3. Kontrolne grupe su prskane vodom iz slavine.

Testirane su naredne biljne vrste:

• Paradajz (Solanum lycopersicum) var. Tiny Tim, koji predstavlja povrće koje formira plod 1 i cveta

• Slatka paprika (Capsicum annuum), koja predstavlja povrće koje formira plod 2 i ne cveta

• Blitva (Beta vulgaris var. Cicla), koja predstavlja lisnato povrće

• Orhideja (Phalaenopsis amabilis) potpuno cveta, ukrasna

[0072] Svi testovi su sprovedeni korišćenjem sastava iz Primera 3 za pripremu rastvora za ispitivanje u razblaženjima u vodi od 2% težine, 4% težine i 6% težine koncentracije masnih kiselina. Nije primećena fitotoksičnost ni kod jedne ispitivane vrste ni u jednoj od ispitivanih koncentracija. Međutim, nije primećena nikakva fitotoksičnost upotrebom komercijalno dostupnog insekticidnog preparata „Savona“ (TM) od Koppert, B.V., pa je sprovedeno dalje ispitivanje fitotoksičnosti.

Primer 15

[0073] Dodatna ispitivanja efikasnosti su preduzeta upotrebom sastave iz Primera 3 iznad. Ispitivanja su izvedena u malim plastenicima izgrađenim za ove testove u objektu na Kanarskim ostrvima. U svakom stakleniku bilo je po 12 patlidžana na kojima su uzgajane bele leptiraste vaši kako bi dosegle dobar nivo populacije.

[0074] Biljke u jednom od staklenika su tretirane rastvorom sastave iz Primera 3 (4 ml koncentrovanog proizvoda / 100 ml rastvora - ekvivalentno sa 2% težine koncentracije masnih kiselina). Proizvod je primenjen kao tretman prskanjem kako bi se listovi, i gornje i donje površine, namočili u dozi od 50 ml rastvora po biljci. Ostale biljke staklenika su predstavljale netretiranu kontrolu.

1

[0075] Efikasnost je merena posmatranjem obilja jedinki belih leptirastih vaši na crnoj plastičnoj podnoj oblozi i njihovom prisustvu u ostatku staklenika i na lišću biljaka, 48 sati nakon tretmana.

[0076] Nakon 48 sati, proizvod je značajno smanjio broj jedinki belih leptirastih vaši u letu. Na lišću je primećeno manje živih belih leptirastih vaši i nekoliko mrtvih jedinki. Na tlu se moglo uočiti mnogo mrtvih jedinki belih leptirastih vaši.

[0077] U netretiranom stakleniku bio je veliki broj belih leptirastih vaši u letu. Na listovima patlidžana primećen je veći broj jedinki u poređenju sa onima na listovima u tretiranom stakleniku. Na podu se vidi samo nekoliko mrtvih jedinki.

[0078] Zaključak je da je sastav iz Primera 3 efikasan protiv belih leptirastih vaši u koncentraciji od 2% težine masne kiseline u rastvoru.

Primer 16

[0079] Dodatna ispitivanja efikasnosti su preduzeta upotrebom sastava iz Primera 3 iznad. Test je izveden u stakleniku u objektu na Kanarskim ostrvima koristeći ukupno 10 biljaka paprike sa 1-4 jedinki tripsa po cvetu.

[0080] Polovina biljaka je tretirana rastvorom sastava iz Primera 3 u razblaženju u vodi do koncentracije 2% masnih kiselina (4 mL koncentrovanog proizvoda / 100 ml rastvora), i još 5 biljaka je ostavljeno kao netretirana kontrola. Tretman je obavljen prskanjem, natapanjem cvetova iznutra i spolja, i na celoj biljci, u dozi od 25 ml po biljci. Efikasnost je merena posmatranjem obilja živih i mrtvih jedinki tripsa u tretiranim i netretiranim cvetovima 48 sati nakon tretmana. Procena je izvršena kod 15 cvetova.

[0081] Pre tretmana, 18 tripsa je izbrojano u grupi ispitivanih biljaka i 32 tripsa u grupi kontrolnih biljaka.48 sati nakon tretmana, 10 živih tripsa i 17 mrtvih jedinki je prebrojano u grupi ispitivanih biljaka i 34 živa tripsa, i nema mrtvih jedinki u kontrolnoj grupi biljaka.

Primer 17

[0082] Dalje ispitivanje efikasnosti je sprovedeno korišćenjem sastave iz Primera 3 iznad. Sastav iz Primera 3 je testiran kao rastvor razblažen u vodi sa 2% težine koncentracije masnih

2

kiselina. Testiranje je izvršeno na četiri uobičajene štetočine, i performanse su ocenjene u odnosu na dva komercijalna pesticida širokog spektra delovanja Savona (Koppert B.V.) i AgriTrap (Koppert B.V.), oba na bazi masnih kiselina. Osim toga, za svaku štetočinu, sastav iz Primera 3 je testiran u odnosu na vodeći specijalistički pesticid koji se posebno odnosi na tu vrstu štetočina.

[0083] U svakom slučaju, primena je bila direktnim prskanjem po biljkama. Komercijalni rastvori su razblaženi prema uputstvima proizvođača. Procena je vršena prebrojavanjem broja štetočina na tretiranim biljkama i poređenjem sa brojem štetočina na kontrolnim biljkama. Rezultati su prikazani u Tabeli 4. U ovoj tabeli, naredne klasifikacije se koriste za procenu efikasnosti.

Komercijalni sastavi korišćeni u ovim testovima bili su: Vertimec (RTM) - Syngenta Oberon (RTM) - Bayer CropScience

Savona (TM) - Koppert B.V.

Confidor (RTM) - Bayer CropScience

AgriTrap (RTM) - Koppert B.V.

Primer 18

[0084] Dalja ispitivanja fitotoksičnosti izvedena su korišćenjem jedne primene sastava pesticida kako je opisano u Primeru 3.

[0085] Rezultati su pokazali da pesticidni sastav nije fitotoksičan za pasulj (Phaseolus vulgaris); blitvu (Beta vulgaris); brokoli (Brassica oleracea); prokejl, kupus, karfiol (Brassica oleracea); šargarepa (Daucus carota); zelenu salatu (Lactuca sativa); dinju (Cucumis melo); i spanać (Spinacia oleracea) u razblaženju od 4% zapremine koncentracije soli masnih kiselina.

[0086] Štaviše, u ovim testovima nije dokazana fitotoksičnost čak ni pri većoj koncentraciji od 6% zapremine.

Primer 19

[0087] Dalja ispitivanja insekticidnih i miticidnih svojstava izvedena su upotrebom sastava pesticida kako je opisano u Primeru 3.

[0088] Rezultati su pokazali efikasna pesticidna svojstva protiv narednih štetočina:

Nilaparvata lugens, zelena breskvina vaš (Myzus persicae) i Callosobruchus chinensis.

Primer 20

[0089] Dalje nezavisno ispitivanje fitotoksičnosti je sprovedeno korišćenjem sastava iz Primera 3 iznad. Sastav iz Primera 3 je testiran kao rastvor razblažen u vodi pri svim narednim koncentracijama: 2% težine, 4% težine i 6% težine masnih kiselina. Ovi sastavi su ocenjeni na fitotoksičnost pri istim koncentracijama masnih kiselina od 2% težine, 4% težine i 6% težine u odnosu na komercijalni pesticidu širokog spektra Savona (TM)(Koppert B.V.) koji je sastav na bazi masnih kiselina.

[0090] Cvetovi (u dve faze zrelosti - sveže otvoreni cvetovi i zreli cvetovi) i pupoljci koji će se tek otvoriti od cvetova ruže (sorta Breda Colvin) tretirani su jednom primenom svakog ispitivanog sastava. Šest ponavljanja svake od tri cvetne starosti bilo je umetnuto u cvećarevu Oazu. Cvetovi i pupoljci su prskani sa po 1 ml odgovarajućeg sastava. Simptomi oštećenja su vizuelno procenjeni i ocenjeni dva dana nakon prskanja i ponovo tri dana nakon prskanja.

2

Ruže su izabrane za test zbog poznate izuzetne osetljivosti.

[0091] Simptomi oštećenja latica mogli bi se vizuelno jasno oceniti kao smežuranje i kao smeđa nekroza. 2% težine koncentracija masnih kiselina

Sastav Primera 3:

[0092] Zreli cvetovi su pokazali mala oštećenja nakon 2 dana, i veća oštećenja nakon 3 dana.

[0093] Novootvoreno cveće nije pokazalo oštećenja nakon 2 dana, ali je bilo oštećenja nakon 3 dana.

Savona (TM)

[0094] Zreli cvetovi su pokazali više oštećenja nego sastav iz Primera 3 nakon 2 dana.

[0095] Tri od šest novootvorenih cvetova nakon 2 dana i svih šest nakon 3 dana pokazali su oštećenja.

4% težine koncentracija masnih kiselina

[0096] I sastav iz Primera 3 i Savona pokazali su veća oštećenja svih otvorenih cvetova nego u koncentracijama od 2% težine

6% težine koncentracija masnih kiselina

[0097] I sastav iz Primera 3 i Savona pokazali su veća oštećenja svih otvorenih cvetova nego u koncentracijama od 4% težine.

Cvetni pupoljci

[0098] Nije bilo dokaza da je 2% težine bilo kog preparata uticalo na otvaranje pupoljaka. Na 4% težine, bilo je nekih dokaza da je pucanje pupoljaka inhibirano sa oba preparata. Na 6% težine oba preparata, nijedan pupoljak se nije mogao otvoriti.

Zaključci

[0099] Oba preparata su izazvala oštećenje latica čak i pri 2% težine. Ovo nije neočekivano pri tretmanu ruža zbog njihove visoke osetljivosti. Postojao je predlog da je sastav iz Primera 3 bio manje štetan pri 2% težine od Savona pri 2% težine.

Primer 21

[0100] Dalje nezavisno ispitivanje fitotoksičnosti je sprovedeno korišćenjem sastava iz Primera 3 iznad. Sastav iz Primera 3 je testiran kao rastvor razblažen u vodi pri svim narednim koncentracijama: 2% težine, 4% težine i 6% težine masnih kiselina. Ovi sastavi su ocenjeni na fitotoksičnost pri istim koncentracijama masnih kiselina od 2% težine, 4% težine i 6% težine u odnosu na komercijalni pesticid širokog spektra Savona (TM)(Koppert B.V.) koji je sastav na bazi masnih kiselina.

[0101] Sadnice paradajza (sorta Losetto) prskane su rastvorima za oticanje i ponovo prskane nakon sedam dana. Simptomi oštećenja su procenjeni i ocenjeni vizuelnom analizom sedam dana (pre drugog prskanja odgovarajućeg sastava) i ponovo narednih sedam dana nakon drugog prskanja. Kontrolne biljke su takođe ocenjivane nakon prskanja vodom u isto vreme kada su ispitivane biljke prskane ispitivanim sastavima.

[0102] Procenjeni su naredne simptomi fitotoksičnosti:

• Izmene u razvojnom ciklusu

• Stanjivanje

• Promena boje (biljno tkivo nije uništeno)

• Nekroza

• Deformacije

• Efekti na količinu i kvalitet prinosa

[0103] Ozbiljnost fitotoksičnosti je u svakom slučaju vizuelno procenjena na skali: Nema, Blaga, Umerena, Ozbiljna. Rezultati su prikazani u Tabeli 4 u nastavku.

Tabela 4

2

[0104] Zaključeno je da su sprejevi sastava iz Primera 3 očigledno manje toksični za sadnice paradajza od onih od Savona (TM).

[0105] Poređenje sadnica nakon 14 dana prikazano je na Slici 1. Slika „A“ prikazuje sadnice tretirane dva puta sa 6% težine Savona (TM), a slika „B“ prikazuje sadnice tretirane dva puta sa sastavom iz Primera 3 na 6% težine koncentracija masnih kiselina.

Primer 22

[0106] U nezavisnom testu, ispitivano je dejstvo sastava iz Primera 3 u niskoj koncentraciji na bele leptiraste vaši na patuljastom francuskom pasulju. Biljke su jednom prskane sa 0,5% težine rastvora masne kiseline u vodi. To je rezultovalo u suštini trenutnom imobilizacijom i smrću svih insekata na biljci u roku od 5 minuta.

2

Claims

Patentni zahtevi

1. Sastav insekticida ili miticida, koji sadrži:

so masne kiseline/aminokiseline, gde komponenta masne kiseline sadrži:

jednu ili više nezasićenih masnih kiselina koja ima od 14 do 22 atoma ugljenika; i jednu ili više zasićenih masnih kiselina koja ima od 8 do 18 atoma ugljenika;

2. Sastav prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, gde jedna ili više nezasićenih masnih kiselina sa 14 do 22 atoma ugljenika čini najmanje 50% težine komponente masne kiseline.

3. Sastav prema patentnom zahtevu 1 ili patentnom zahtevu 2, gde komponenta aminokiseline jeste L-arginin.

4. Sastav prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, gde jedna ili više nezasićenih masnih kiselina sadrži jednu ili više mononezasićenih masnih kiselina.

5. Sastav prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, gde jedna ili više nezasićenih masnih kiselina sadrže nezasićene masne kiseline koje imaju 18 atoma ugljenika.

6. Sastav prema patentnom zahtevu 6, gde nezasićena masna kiselina koja ima 18 atoma ugljenika čini najmanje 50% težine komponente masne kiseline.

7. Sastav prema patentnom zahtevu 5 ili 6, gde nezasićena masna kiselina koja ima 18 atoma ugljenika jeste so oleinske kiseline ili petroselinska kiselina.

8. Sastav prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, gde komponenta masne kiseline sadrži smešu kokosove masne kiseline i oleinske kiseline.

2

9. Upotreba sastava prema bilo kom patentnom zahtevu 1-8 za ubijanje insekata i/ili grinja na biljci.

10. Upotreba prema patentnom zahtevu 9, gde koncentracija komponente masne kiseline u rastvoru nanesenom na biljku iznosi do 15% težine.

11. Postupak ubijanja insekata i/ili grinja na biljci koji obuhvata tretiranje biljke sastavom prema bilo kom patentnom zahtevu 1-8.

12. Postupak prema patentnom zahtevu 11, gde koncentracija komponente masne kiseline u rastvoru nanesenom na biljku iznosi do 15% težine.