RS62476B2

RS62476B2 - Glava pumpe i dozirni uređaj

Info

Publication number: RS62476B2
Application number: RS20211290A
Authority: RS
Inventors: Hyeck-Hee Lee; Ute Steinfeld; Markus Mahler; Frank Holzer
Original assignee: F Holzer Gmbh
Priority date: 2016-07-14
Filing date: 2017-06-01
Publication date: 2025-02-28
Also published as: AU2017295388B2; HUE056200T2; WO2018010890A1; DE102016212892B3; MX2019000587A; FI3491345T4; ES2891540T5; CN109564123A; PL3491345T5; DK3491345T4; SI3491345T1; HRP20211695T1; ES2891540T3; CN109564123B; PL3491345T3; CA3027580C; KR20190028430A; EP3491345B2; HRP20211695T4; PT3491345T

Description

Opis

[0001] Predmetni pronalazak se odnosi na glavu pumpe sa posebno formiranim elastičnim ventilom, koji omogućava bezbedno zatvaranje glave pumpe. Ventilom je obezbeđeno potpuno pražnjenje, a istovremeno i sigurno zatvaranje glave pumpe tako da u stanju skladištenja glave pumpe ne preostaju nikakvi ostaci fluida za ispuštanje. Pritom se predmetni pronalazak odnosi na dozirni uređaj, koji može biti izveden u obliku boce za stiskanje, kao non-airless sistem ili kao airless sistem, pri čemu dozirno uređaj obuhvata i glavu pumpe prema pronalasku.

[0002] Iz stanja tehnike su poznati dozirni sistemi, kao na primer boce za stiskanje, non-airless sistemi ili airless sistemi. Ovi sistemi se odlikuju doziranjem fluida za ispuštanje u porcijama ili neprekidnim ispuštanjem fluida primenom odgovarajućeg pritiska na dozirni uređaj. Doduše, još uvek nije rešen problem što kod većine sistema nakon završetka doziranja preostaju ostaci fluida u glavi pumpe. Ovo je naročito problematično onda kada tečnost koja preostane može da predstavlja plodno tlo za razvoj bakterija i patogena. Tom prilikom može doći do kontaminacije celokupnog sadržaja dozirnog sistema, čime sadržaj postaje neupotrebljiv. Takođe je problem kada ostaci tečnosti za doziranje, na primer rastvora, ostanu u glavi pumpe i tamo se osuše. Rastvoreni sastojci mogu onda da iskristališu, pokretljivi delovi glave pumpe se mogu slepiti odn. skoriti, čime bi eventualno rad celog sistema bio onesposobljen.

[0003] EP 2130610 A1 opisuje glavu pumpe sa krutim ventilom u skladu sa stanjem tehnike.

[0004] Zadatak predmetnog pronalaska je stoga da prikaže glavu pumpe, koja ne obuhvata prethodno navedene nedostatke.

[0005] Zadatak se rešava glavom pumpe sa karakteristikama patentnog zahteva 1, dozirnim uređajem sa karakteristikama zahteva 15. Određeni zavisni patentni zahtevi pritom predstavljaju poželjna dalja izvođenja.

[0006] Predmetni pronalazak se tako odnosi na glavu pumpe za dozirni uređaj za dozirano ispuštanje fluida, koji obuhvata deo glave sa izlaznim otvorom za fluid za ispuštanje, pri čemu deo glave ima unutrašnju površinu, elastični ventil, koji makar u segmentima ima odgovarajuće geometrijsko izvođenje koje odgovara unutrašnjoj površini dela glave, prvu komponentu 40, koja ima prolazni otvor za fluid za ispuštanje preko kojeg je moguće doticanje fluida između dela glave i elastičnog ventila uz deformaciju elastičnog ventila stvaranjem međuprostora između elastičnog ventila i dela glave (aktivirano stanje (B), pri čemu su deo glave i prva komponenta 40 povezani uklapanjem oblikom i silom uz uključivanje elastične zaptivke između dela glave i prve komponente 40 i elastični ventil u stanju skladištenja (A) glave pumpe celom površinom uklapanjem oblikom naleže na unutrašnjoj površini dela glave tako da je obezbeđena fluidna zaptivka između dela glave i prve komponente 40.

[0007] U skladu sa predmetnim pronalaskom su tako deo glave kao i elastični ventil međusobno usklađeni. Elastični ventil pritom naleže na unutrašnju površinu dela glave, tako da je omogućeno potpuno zatvaranje izlaznog otvora. Na osnovu činjenice da je elastični ventil makar u segmentima izveden elastično, elastični ventil celom površinom naleže na unutrašnju površinu dela glave tako da u stanju skladištenja nema preostalog međuprostora između dela glave i elastičnog ventila. Time se sva tečnost za ispuštanje na kraju postupka doziranja, dakle kada se glava pumpe iz aktiviranog stanja vrati u stanje za skladištenje, ispušta iz glave pumpe preko izlaznog otvora.

[0008] Izlazni otvor pritom može biti izveden tako da se pomoću glave pumpe fluid može ispustiti u obliku kapljica ili u obliku spreja.

[0009] Elastični ventil obuhvata glavu i elastični zid, pri čemu glava ima odgovarajuće geometrijsko izvođenje koje odgovara unutrašnjoj površini dela glave, a elastični zid je izveden tako da se može deformisati.

[0010] Pri tom je zid elastičnog ventila izveden elastično, nasuprot čemu glava može biti kruto izvedena i time je direktno prilagođena prirodi unutrašnje površine dela glave. Time je obezbeđeno sigurno zahvatanje glave elastičnog ventila u unutrašnju površinu dela glave u segmentu izlaznog otvora.

[0011] Prema pronalasku elastični zid ima najmanje jednu predviđenu tačku savijanja na kojoj se elastični zid tokom prelaska iz stanja skladištenja (A) u stanje aktivacije (B) savija ka unutra odn. ka spolja.

[0012] Zid elastičnog ventila može na primer da bude izveden u obliku meha. Tokom aktivacionog stanja se zid elastičnog ventila na predviđenim tačkama savijanja savija ka unutra, dok se u stanju skladištenja vrši istezanje zida tako da zid takođe naleže na unutrašnju površinu dela glave.

[0013] Od naročito prednosti je pritom ukoliko je elastični zid napravljen od filma materijala koji može elastično da se deformiše, naročito od termoplastične plastike, gume i/ili silikona, poželjno debljine od 0,03 do 1 mm, poželjno 0,08 do 0,5 mm, naročito poželjno od 0,20 do 0,30 mm i/ili ako je glava izvedena masivno.

[0014] Glava elastičnog ventila poželjno može biti napravljena od istog materijala kao i elastični zid. Naročito su glava i elastični zid integralno izvedeni i naročito simultano proizvedeni postupkom izlivanja brizganjem.

[0015] U jednom dodatnom poželjnom obliku izvođenja elastični ventil ima najmanje jedan elementa za fiksiranje preko kojeg je elastični ventil putem sile povezan sa najmanje jednim odgovarajućim elementom za fiksiranje prve komponente 40, pri čemu je poželjno element za fiksiranje elastičnog dela i element za fiksiranje prve komponente izveden kao uskočni spoj ili spoj sa škljocalicom.

[0016] Nadalje je poželjno kada prva komponenta 40 ima zid, koji ograničava međuprostor, pri čemu je preko prolaznog otvora omogućena fluidna komunikacija međuprostora sa segmentom koji se, gledano iz međuprostora, nalazi izvan zida.

[0017] U skladu sa ovim oblikom izvođenja mogu se izvoditi odvojeni segmenti unutar glave pumpe, preko kojih je moguće sigurno doziranje tečnosti.

[0018] U skladu sa dodatnim poželjnim oblikom izvođenja predviđeno je da prolazni otvor od segmenta bude vođen neposredno kroz zid i da se završava u segmentu, ili da se u segmentu provodi kroz bočni zid prve komponente 40, na spoljnoj površini prve komponente 40 u useku, koji se može ograničiti komponentom i da se u segmentu ponovo vodi kroz bočni zid prve komponente 40 i da se završava u segmentu.

[0019] Naročito poslednja mogućnost, gde je predviđen usek na spoljnoj površini komponente, omogućava poželjno vođenje fluida u međuprostoru između dela glave i elastičnog ventila.

[0020] Pritom je naročito poželjno da između elastičnog ventila i prve komponente 40 bude postavljen element, koji na elastični ventil vrši povratnu silu, pri čemu povratna sila deluje tako da se međuprostor, koji je izveden tokom aktiviranog stanja (B), zatvara tokom povratka u stanje skladištenja (A). Element je naročito opruga.

[0021] Nadalje je od prednosti što je prva komponenta 40 na svom kraju koji je okrenut suprotno od elastične zaptivke povezana sa (drugom) komponentom 60, preko koje se glava (I) pumpe može povezati sa spremišnim sudom (II) za skladištenje fluida za ispuštanje.

[0022] Tom prilikom je naročita prednost kada je između prve komponente 40 i druge komponente 60 predviđeno najmanje jedno sredstvo za sterilnu filtraciju ulaznog vazduha (non-airless sistem), naročito filter za bakterije ili da je prva komponenta 40 u odnosu na drugu komponentu 60 izvedena hermetički zaptiveno (airless sistem).

[0023] Glava pumpe koja je izvedena za non-airless sisteme može pritom sa se primeni na boce za stiskanje ili odgovarajuće dozirne uređaje sa glavom pumpe.

[0024] Kod boca za stiskanje dolazi do pasivnog aktiviranja glave pumpe jer se fluidni pritisak vrši aktiviranjem boce za stiskanje koja je povezana sa glavom pumpe.

[0025] Tom prilikom prva komponenta 40 može da bude fiksirana u odnosu na drugu komponentu 60. Ovaj oblik izvođenja je naročito od prednosti za dozirne uređaje koji obuhvataju bocu za stiskanje.

[0026] Kod dozirnih sistena gde se pritisak dobija aktiviranjem same glave pumpe vrši se aktivno pokretanje glave pumpe. Takve glave pumpe mogu biti izvedene kako za airless sisteme tako i za nonairless sisteme.

[0027] Kod takvih sistema je poželjno kada je prva komponenta 40 u odnosu na drugu komponentu 60 izvedena pokretljivo, pri čemu je između prve komponente 40 i druge komponente 60 postavljeno najmanje jedno sredstvo koje vrši povratnu silu na prvu komponentu 40, pri čemu je komponenta poželjno opruga.

[0028] Ovaj oblik izvođenja je naročito od prednosti za glave pumpi kojima se aktivno upravlja, ovim pokretanjem pojedinačnih prvih i drugih komponenti 40 i 60 može se vršiti pritisak na fluid koji se dozira.

[0029] Nadalje je pritom od prednosti što druga komponenta 60 ima utor, koji je poželjno izveden cilindrično, kroz koji se pokretno može voditi šuplji klip sa prolaznim kanalom.

[0030] U ovom obliku izvođenja može biti predviđeno da druga komponenta 60 u odnosu na prvu komponentu 40 ima završno izvedeni zid, koji ima prolazni otvor, koji se može zatvoriti pokretnim šupljim klipom pri čemu je kroz zid izveden segment odn. međuprostor, koji je sa prolaznim otvorom u fluidnoj komunikaciji ili je u odnosu na prvu komponentu 40 izveden otvoreno, pri čemu je šuplji klip tako postavljen u drugoj komponenti 60 da šuplji klip ne zatvara prolazni otvor..

[0031] Šuplji klip može na svom kraju koji je okrenut suprotno od prve komponente, pokretno da bude uveden u kućište pumpe, koje ima volumen pumpe definisan kućištem pumpe u šupljim klipom, pri čemu se u stanju skladištenja (A) volumen pumpe maksimizuje dok se u stanju aktivacije (B) minimizuje.

[0032] Dodatni poželjni oblik izvođenja predviđa da kućište pumpe obuhvata ulaz na dnu, koji se poželjno pomoću ventila, naročito tanjirastog ventila ili kugličnog ventila, tokom postupka aktivacije može zatvoriti, a otvoriti prilikom prevođenja glave pumpe iz stanja aktivacije (B) u stanje skladištenja (B). Takav oblik izvođenja je naročito poželjan kod airless i/ili non-airless glava pumpi koje se mogu aktivno aktivirati.

[0033] Tokom prevođenja glave pumpe iz stanja aktivacije u stanje skladištenja tečnost uskladištena u spremišnom sudu otvaranjem ventila struji u kućište pumpe.

[0034] Na ulazu na dnu kućišta pumpe može pritom biti postavljena uzlazna cev. Ovaj oblik izvođenja je prednost naročito kod non-Airless sistema sa glavom pumpe koja se aktivno pokreće. U slučaju da se radi o airless sistemu, uzlazna cev kod glava pumpi koje se aktivno pokreću verovatno nije neophodna.

[0035] Dodatna poželjna varijanta glave pumpe predviđa da se prilikom povezivanja glave pumpe (I) preko druge komponente 60 sa spremišnim sudom (II) postavlja zaptivka između druge komponente 60 i spremišnog suda, ili da se povezivanjem komore pumpe sa spremišnim sudom (II) postavlja zaptivka između komore pumpe i spremišnog suda (II).

[0036] Poželjno deo glave može sadržati antibakterijski materijal, poželjno metale ili jone metala, naročito čestice srebra ili jone srebra. Deo glave se naročito može proizvesti u postupku izlivanja brizganjem, pri čemu antibakterijski materijal može dirktno da se sjedini sa termoplastičnim materijalom, koji se koristi za proizvodnju dela izlivenog brizganjem.

[0037] Pronalazak se pritom odnosi na dozirni uređaj koja obuhvata glavu pumpe, kao što je prethodno opisana. Glava pumpe je pritom povezana sa spremišnim sudom.

[0038] Poželjno spremišni sud može da bude izveden kao boca za stiskanje ili kao sud čvrstog oblika.

[0039] Takođe je moguće da spremišni sud (II) ima unutrašnju vrećicu, koja je u odnosu na glavu (1) pumpe hermetički zatvorena, pri čemu je unutrašnja vrećica naročito izvedena kao meh.

[0040] Ovaj oblik izvođenja je naročito pogodan za airless sisteme.

[0041] Dozirni uređaj u skladu sa predmetnim pronalaskom je pogodan sa skladištenje fluida odn. rastovora sa konzervansima, naročito doduše za skladištenje fluida odn. rastvora koji nemaju konzervanse.

[0042] Predmetni pronalazak će na osnovu priloženih slika biti bliže objašnjen, a da se pritom pronalazak ne ograničava na posebno prikazane oblike izvođenja.

Slika 1 prikazuje glavu I pumpe, koja je naročito pogodna kao dozirna glava za bocu za stiskanje. Glava I pumpe pritom obuhvata deo 10 glave sa izlaznim otvorom 11, koji poželjno može biti izveden za ispuštanje fluida u kapljicama. Takođe je moguće da se izlazni otvor izvede tako da se prilikom ispuštanja fluida proizvede sprej. Deo 10 glave je tom prilikom postavljen direktno na komponenti 40 i sa njom je uklopljen oblikom u silom. Deo 10 glave pritom ima unutrašnji utor, koji ima unutrašnju površinu 12. Između dela 10 glave i komponente 40 postavljen je elastični ventil 20, koji ima glavu 21a i elastični zid 21b. Ventil 20 je prikazan u stanju skladištenja (A) i u stanju aktivacije (B). Vidi se da se u stanju aktivacije (B) elastični zid 21b savija ka unutra, u tu svrhu elastični zid 21b ima predviđene tačke 24 savijanja, koje se u stanju aktivacije (B) vide. U stanju skladištenja (A) su predviđene tačke 24 savijanja poravnate. Glava 21a ventila 20 pritom može biti izvedena masivno, a elastični zid 21b kao cevasti zid može biti pričvršćen za glavu 21a. Elastični ventil 20 može kompletno integralno da bude proizveden u postupku izlivanja brizganjem. Na elastičnom zidu 21b su prisutni elementi 23 za fiksiranje, na primer okružujuće pero. Preko elemenata 23 za fiksiranje se elastični ventil 20 fiksira na telu 40. U tu svrhu dolazi do uležištenja elemenata 23 za fiksiranje u odgovarajuće elemente za fiksiranje 43, na primer okružujući utor tela 40. Površina 22 glave 21a ventila je pritom formirana identično kao unutrašnja površina 12 dela 10 glave, tako da glava 21a ventila 20 u stanju skladištenja (A) uklapanjem oblikom da bude u sprezi sa delom 10 glave i time potpuno da zatvori izlazni otvor 11. Ovim se međuprostor 10-20 formiran tokom stanja aktivacije (B) između dela 10

glave i elastičnog ventila 20 kompletno zatvara, sav fluid, koji koji je tokom stanja aktivacije prisutan u međuprostoru 10-20 između dela 10 glave i elastičnog ventila 20, se iz izlaznog otvora 11 iznosi prilikom prelaska glave pumpe u stanje skladištenja. Komponenta 40 ima zid 42, koji konstrukcijski glavu pumpe deli na gornji deo (deo koji obuhvata deo glave i elastični ventil) i donji deo (ispod zida). Ispod zida 42 komponente 40 je ubačena komponenta 60, koja se oblikom može povezati sa komponentom 40. Između komponente 60 i komponente 40 dobija se međuprostor 40-60. Komponenta 40 pritom ima prolazni otvor 41, koja je na primeru prikazanom na slici 1 tako da je u donjem delu komponente 40 (na visini međuprostora 40-60) prolazni otvor 41 proveden kroz zod 44 komponente 40 i tu se u (neprikazanom) urezu na spoljnoj poršini komponente 40 vodi oko komponente 40. Urez pritom komunicira sa na slici 1 levo prikazanim, ka gore vodećim kanalom, koji se završava u dodatnom prolaznom otvoru 41, kroz koji se fluid može sprovesti u međuprostor 10-20 između ventila 20 i dela 10 glave. Kanal koji je vođen na površini komponente 40 je pritom ograničen i završava se sa nataknutom komponentom 40.

Komponenta 60 ima na strani glave postavljeni zid 62, u koji je postavljen ekscentrični prolazni otvor 63. Komponenta 60 se tom prilikom toliko umeće u komponentu 40 da se zid 62 ne završava direktno sa zidom 42 komponente 40 već da preostaje međuprostor 40-60 i time prolazni otvor 41, koji je postavljen u donjem delu komponente 40, ostaje otvoren. U primeru glave I pumpe na slici 1 je između komponente 40 i komponente 60 postavljen materijal 50 koji filtrira bakterije, preko kojeg je moguća razmena vazduha unutrašnjeg segmenta glave pumpe sa okolinom. Komponenta 60 ima upust 61 u koji je umetnut šuplji klip 70 sa unutrašnjim šupljim volumenom. Šuplji klip 70 je u aksijalnom smeru (na slici 1 ka gore i ka dole) pokretljivo postavljen u upustu. Pritom glava pumpe može imati zaptivni element 80 preko kojeg je moguće zaptivno postavljanje glave I pumpe na spremišni sud II, koji nije prikazan na slici 1.

Slika 2 prikazuje glavu I pumpe prema slici I, koja je prikazana na spremišnom sudu II, u slučaju slike 2 na boci za stiskanje. Spremišni sud II sadrži fluid za ispuštanje, koji je na slici 2a šrafirano prikazan. Slika 2a prikazuje presek kroz kompletan raspored u stanju upotrebe, slika 2b prikazuje na slici 2a uokvireni detalj glave I pumpe. Ovde su korišćene iste pozivne oznake kao na slici 1. Na slici 2b je strelicom X nagoveštena putanja fluida iz spremišnog suda II u smeru izlaznog otvora 11, kroz prolazni kanal 71 šupljeg klipa 70, kroz međuprostor 40-60 između komponente 60 i komponente 40, kroz prolazni otvor 41, kroz međuprostor 10- 20, koji se dobija prilikom aktiviranja dozirnog uređaja u skladu sa slikom 2 i konačno u smeru izlaznog otvora 11.

Slika 3 prikazuje isti dozirni uređaj u skladu sa slikom 2 prilikom primene pritiska (nagovešteno strelicama na slici 3a) na bocu II za stiskanje. Tom prilikom se šuplji klip 70 (vidi sliku 3b) pritiska na dole (nagovešteno strelicom levo od šupljeg klipa 70) i time se fluid, koji se nalazi ispod šupljeg klipa 70, okružen šupljim klipom 70 i komponentom 60, utiskuje u međuprostor 40-60. Na slici 3 sa izuzetkom pozivne oznake 70 zbog preglednosti nisu unete dodatne pozivne oznake. Fluid 41 se preko prolaznog otvora 41 dalje utiskuje u međuprostor 10-20 između elastičnog ventila 20 i dela 10 glave glave I pumpe. Tom prilikom dolazi do deformacije elastičnog ventila, koji se kao što je prikazano na slici 3b, savija ka unutra i oslobađa prolazni prostor 11, kako bi fluid mogao da izađe. Na osnovu činjenice da prolazni kanal 71 šupljeg klipa 70 i prolazni otvor 63 komponente nisu kongruentno postavljeni, prilikom guranja šupljeg klipa 70 ka zidu 62 komponente 60 dolazi do zatvaranja prolaznog otvora 63. Tako i tokom dalje primene pritiska nije moguće dodatno izlaženje fluida iz dozirnog uređaja jer je prolazni kanal 63 zatvoren. Sa ovom glavom I pumpe je time moguče dozirano ispuštanje tečnosti iz boce za stiskanje. Na slici 3b prikazano stanje odgovara stanju aktivacije (B) glave pumpe.

Slika 4 pokazuje oblik izvođenja u kojem se vrši prelazak dozirnog uređaja, naročito glave pumpe, iz stanja aktivacije u stanje skladištenja. Zbog preglednosti nisu prikazane pozivne oznake, važe doduše ista izvođenja kao na prethodnim slikama. Slika 4a pritom prikazuje uvećani detalj dozirnog uređaja prikazanog na slici 4b. Kao što se može videti na slici 4a, šuplji klip 70 je i dalje u konačnoj poziciji, koja se postiže aktivacijom prikazanom na slici 3. Po završetku postupka aktivacije korisnik dozirni uređaj može da prebaci u položaj za skladištenje pri čemu se dozirni uređaj, na slici boca za stiskanje, postavlja naglavačke. Tom prilikom korisnik pušta bocu za stiskanje, a zbog povratne sile boce za stiskanje ona ponovo zauzima svoj izvorni oblik, kao što je prikazano na slici 2. Povratna sila je na slici 4b je prikazana strelicama usmerenim ka spolja. Zbog uzete zapremine tečnosti u ovom postupku u spremišnom sudu II nastaje negativni pritisak, koji se preko šupljeg klipa 70 nastavlja u glavu I pumpe dozirnog uređaja. Radi nivelacije pritiska se preko sterilnog filtera vazduh usisava u spremišni sud 2. U ovom postupku se i šuplji klip 70 vraća u svoju početnu poziciju, dakle u slučaju koji je prikazan na slici 4 se šuplji klip 70 pomera ka dole. Preko filtera 50 za bakterije, koji može biti prisutan između komponente 60 i komponente 40, moguć je ulazak vazduha (strelica L) u unutrašnjost spremišnog suda II, dakle boce za stiskanje.

Slika 5 prikazuje položaj za skladištenje (A) boce, u kojem je šuplji klip 70 prikazan u svom konačnom položaju, a boca II za stiskanje je potpuno opuštena (vidi sliku 5b).

Slika 6 pokazuje dodatni oblik izvođenja glave pumpe prema pronalasku, pri čemu su komponente 10, 20, 30 i 40 u suštini istovetno konstruisane u odnosu na odgovarajuće komponente prema slici 1. Odgovarajuće pozivne oznake se pritom odnose na identične komponente. Najbitnija razlika glave I pumpe u skladu sa slikom 6 u odnosu na glavu I pumpe u skladu sa slikom 1 je što se glava I pumpe u skladu sa slikom 6 može aktivno aktivirati, dakle komponente 40 i 60 nisu čvrsto međusobno povezane već su preko opružnog elementa 55 izvedene pokretno jedna u odnosu na drugu. Za izvođenje ovog pokreta deo 10 glave pritom dodatno obuhvata ručku 13, preko koje se na deo glave može vršiti pritisak od strane korisnika i samim tim se komponente 10 do 40 mogu pritisnuti u smeru komponente

60. U zavisnosti od oblika izvođenja u skladu sa slikom 1 je komponenta 60 pritom izvedena otvoreno, dakle nema zid 62 koji se završava iznad. Kroz utor 61 komponente 60 je proveden šuplji klip 70, koji ima prolazni kanal 71. Šuplji klip se završava u kućištu 100 pumpe, koje ima zapreminu 100 pumpe i ulazni otvor 102. Sa donje strane ulaznog otvora je ventil 90, na primer tanjirasti ventil. Posebnost glave I pumpe u skladu sa slikom 6 se uz to ogleda u tome što su naročito komponente 10, 40 i 60 hermetički zaptivene jedna u odnosu na drugu tako da nije moguća razmena vazduha unutrašnjih volumena glave I pume sa okolinom. Kod glave pumpe I u skladu sa slikom 6 radi se o airless glavi pumpe.

Slika 7 pokazuje primer primene glave pumpe prikazane na slici 6. Radi pojednostavljenja su samo pojedinačne komponente označene pozivnim oznakama ali važe isti oblici izvođenja u skladu sa slikom 6. Ukoliko korisnik aktivira glavu I pumpe u dozirnom uređaju u skladu sa slikom 7 preko ručke 13, zajedno sa delom 10 glave se i šuplji klip 70 fiksiran u odnosu na komponentu 40 pritiska ka dole u kućište 100 pumpe. U ovom postupku ventil 90 ostaje zatvoren tako da dolazi do redukcije zapremine pumpe 101. Tečnost koja se nalazi u zapremini 101 se tako kroz prolazni otvor 71 šupljeg klipa 70 pritiska ka gore i u skladu sa principima koji su navedeni već na slici 1 izbacuje se kroz prolazni otvor 41 komponente 40 i stvorenog međuprostora 10-20 između ventila 20 i dela 10 glave preko izlaznog otvora 11. Spremišni sud II je u ovom slučaju izveden kao čvrsta posuda, u koju se može postaviti meh 200.

Slika 8 pokazuje varijantu glave pumpe u skladu sa slikom 6 u non-airless sistemu. Važe identične pozivne oznake kao što je prikazano na slici 6, samo su konstruktivno drugačiji sastavni delovi navedeni odvojenim pozivnim oznakama. Za razliku od glave I pumpe u skladu sa slikom 6 ovde komponente 40 i 60 nisu međusobno hermetički zaptiveno izvedene već je ugrađen filter 50 za bakterije između delova pumpe 40 i 60. U komponenti 60 je pritom prisutan i prolazni kanal 51 za vazduh, čime vazduh iz okoline preko prolaznog kanala 51 može da dospe u unutrašnjost dozirnog uređaja. Prolazni kanal 51 je pritom u stanju aktiviranja otvoren i u stanju skladištenja ga zatvara šuplji klip 70. Aktiviranje glave pumpe iz stanja skladištenja u stanje aktivacije vrši se u skladu sa izvođenjima na slici 7. Sadržaj rastvora koji se nalazi u spremišnom sudu II se pomoću uzlazne cevi 110 usisava u komoru pumpe.

Slika 9 pokazuje dodatnu varijantu glave I pumpe prema pronalasku, koja je u slučaju prikazanom na slici 9 izvedena za bočno ispuštanje tečnosti. Glava I pumpe je ovde naročito izvedena kao glava raspršivača, dakle izlazni otvor 11 obuhvata sredstvo za stvaranje spreja od tečnosti za ispuštanje, Deo 10 glave je tom prilikom izveden kao umetak u komponenti 40. U međuprostoru između komponente 40 i komponente 10 je postavljen ventil 20, koji je izveden identično, kao na primeru slike 1. Prikazano je takođe aktivaciono stanje (A) i (B) ventila 20, koje inače funkcioniše identično kao što je opisano na slici 1. Glava I pumpe je u skladu sa slikom 1 pritom izvedena kao non-airless glava pumpe, dakle komponente 40 i 60 su jedna u odnosu na drugu izvedene pokretno ali nisu hermetički zaptivene. Stoga je filter za bakterije za filtriranje ulaznog vazduha postavljen između komponenti 40 i 60. Komponenta 40 raspolaže prolaznim otvorom, koji vodi direktno od međuprostora 40-60 u međuprostor 10-20 između ventila 20 i dela 10 glave. Način funkcionisanja ostalih komponenti 70-100 je več detaljno objašnjen u pogledu slika 6 do 8 i identičan je i u slučaju slike 9.

Slika 10 prikazuje ugradnju glave I pumpe prema pronalasku u skladu sa slikom 9 u nonairless sistemu. Način funkcionisanja pritom odgovara načinu funkcionisanja prikazanog na slici 8.

Slika 11 pokazuje varijantu glave I pumpe prema pronalasku u skladu sa slikom 9 kao airless glavu pumpe. Ovde nije prisutan filter 50 za bakterije između komponenti 40 i 60, komponente 40 i 60 su pritom uležištene hermetički zaptiveno jedna preko druge tako da ne može doći do ulaska vazduha iz okoline u unutrašnji prostor glave pumpe ili u spremišni sud

II. Način funkcionisanja dozirnog uređaja je inače identičan načinu funkcionisanja prikazanog na slici 7.

Claims

Patentni zahtevi

1. Glava (I) pumpe za dozirni uređaj za dozirano ispuštanje fluida, koja obuhvata

deo (10) glave sa izlaznim otvorom (11) za fluid koji se ispušta, pri čemu deo glave ima unutrašnju površinu (12),

ventil (20), koji makar u segmentima ima geometrijsku konfiguraciju (22), koja odgovara unutrašnjoj površini (12) dela (10) glave,

komponentu (40), koja ima prolazni otvor (41) za fluid za ispuštanje preko kojeg je omogućen priliv fluida između dela (10) glave i ventila (20) uz formiranje međuprostora (10-20) između ventila (20) i dela glave u stanju aktivacije (B),

pri čemu su deo (10) glave i komponenta (40) povezani oblikom i silom uključujući ventil (20) između dela (10) glave i komponente (40),

naznačena time što,

je ventil (20) elastičan,

da je omogućen priliv fluida uz deformisanje elastičnog ventila (20), i da elastični ventil (20) u stanju skladištenja (A) glave pumpe celom površinom uz uklapanje oblikom naleže na unutrašnjoj površini (12) dela glave tako da je obezbeđeno fluidno zaptivanje između dela (10) glave i komponente (40), i da

elastični ventil obuhvata glavu (21a) i elastični zid (21b), pri čemu glava ima geometrijsku konfiguraciju (22) koja odgovara unutrašnjoj površini (12) dela (10) glave, a elastični zid (21b) izveden je tako da se može deformisati, pri čemu elastični zid (21b) poželjno ima predviđenu tačku (24) savijanja, na kojoj se elastični zid prilikom prelaska iz stanja (A) skladištenja u stanje (B) aktivacije savija ka spolja odn. ka unutra

2. Glava (I) pumpe prema zahtevu 1, naznačena time što je elastični zid (21b) formiran od filma materijala, koji se može elastično deformisati, naročito od termoplastične plastike, gume i/ili silikona, poželjno debljine od 0,03 do 1mm, poželjno 0,08 do 0,5 mm, naročito poželjno 0,20 do 0,30 mm i/ili što je glava (21a) izvedena masivno.

3. Glava (I) pumpe prema prethodnom zahtevu, naznačena time što su glava (21a) i elastični zid (21b) izvedeni integralno.

4. Glava (I) pumpe prema jednom od prethodnih zahteva, naznačena time što elastični ventil (20) ima najmanje jedan element (23) za fiksiranje, preko kojeg je elastični ventil (20) sa najmanje jednim kongruentnim elementom (43) za fiksiranje komponente (40) povezan uklapanjem putem sile, pri čemu je poželjno element (23) za fiksiranje elastičnog ventila (20) i element (43) za fiksiranje komponente (40) formiran kao uskočni spoj ili spoj sa škljocalicom.

5. Glava (I) pumpe prema jednom od prethodnih zahteva, naznačena time što komponenta (40) ima zid (42) koja okončava međuprostor (10-20), pri čemu je preko prolaznog otvora (41) omogućena fluidna komunikacija međuprostora (10-20) sa segmentom (40-60) koji se, gledano od međuprostora (10-20) nalazi sa sa druge strane zida (42).

6. Glava (I) pumpe prema prethodnom zahtevu, naznačena time što je prolazni otvor (41) vođen neposredno kroz zid (42) i završava se u segmentu (10-20) ili se vodi u segmentu (40-60) kroz bočni zid (44) komponente (40), na spoljnoj površini komponente (40) u useku, koji može biti ograničen komponentom (10) i u segmentu (10-20) ponovo se vodi kroz bočni zid komponente (40) i završava se u segmentu (10-20).

7. Glava (I) pumpe prema jednom od prethodnih zahteva, naznačena time što je između elastičnog ventila (20) i komponente (40) postavljen element (30) koji vrši povratnu silu na elastični ventil (20),

9

pri čemu povratna sila deluje tako da se međuprostor (10-20), obrazovan u stanju aktivacije (B), zatvara tokom vraćanja u stanje skladištenja (A), pri čemu je element (30) pre svega opruga.

8. Glava (I) pumpe prema jednom od prethodnih zahteva, naznačena time što je komponenta (40), na svom kraju koji je okrenut suprotno od ventila (20), povezana sa komponentom (60), preko koje se glava (I) pumpe može povezati sa spremišnim sudom (II) za skladištenje fluida za ispuštanje, pri čemu je naročito

između komponente (40) i komponente (60) prisutno najmanje jedno sredstvo (50) za filtraciju ulazećeg vazduha, naročito filter za bakterije ili

je komponenta (40) u odnosu na komponentu (60) formirana hermetički zaptiveno.

9. Glava (I) pumpe prema prethodnom zahtevu, naznačena time što je komponenta (40) u odnosu na komponentu (60) fiksirana ili pokretna, pri čemu je između komponente (40) i komponente (60) postavljeno najmanje jedno sredstvo (55), koje vrši povratnu silu na komponentu (40), pri čemu je komponenta (55) poželjno opruga.

10. Glava (I) pumpe prema jednom od prethodnih zahteva, naznačena time što komponenta (60) ima utor (61), koji je poželjno cilindrično formiran, u kojem se pokretno može voditi šuplji klip (70) sa prolaznim kanalom (71)

11. Glava (I) pumpe prema prethodnom zahtevu, naznačena time što komponenta (60)

u odnosu na komponentu (40) ima zatvoreno formirani zid (62), koji ima prolazni otvor (63), koji se može zatvoriti pokretnim šupljim klipom (70), pri čemu je kroz zid (62) između komponente (40) i komponente (60) formiran segment odn. međuprostor (40-60) koji je u fluidnoj komunikaciji sa prolaznim otvorom (41) ili

što je u odnosu na komponentu (40) izvedena otvoreno, pri čemu je šuplji klip (70) u komponenti (60) postavljen tako da šuplji klip (70) ne zatvara prolazni otvor (41).

12. Glava (I) pumpe prema jednom od prethodna dva zahteva, naznačena time što šuplji je klip (70) na svom kraju, koji je okrenut od komponente (40), pokretno uveden u kućište (100) pumpe, koje od strane kućišta (100) pumpe i šupljeg klipa (70) ima definisani volumen (101) pumpe, pri čemu se u stanju skladištenja (A) volumen (101) pumpe maksimizuje, a u stanju aktivacije (B) minimizuje, pri čemu naročito

kućište (100) pumpe obuhvata ulaz (102) sa donje strane, koji se poželjno pomoću ventila (90), naročito tanjirastog ventila ili kugličnog ventila, u postupku aktivacije može zatvoriti i tokom prelaska glave pumpe iz stanja aktivacije (B) u stanje skladištenja može otvoriti, pri čemu je naročito

na ulazu (102) sa donje strane postavljena uzlazna cev (110).

13. Glava (I) pumpe prema jednom od prethodnih zahteva, naznačena time što se prilikom povezivanja glave (I) pumpe

sa spremišnim sudom (II) preko komponente (60) postavlja zaptivka (80) između komponente (60) i spremišnog suda (II), ili

preko komore (100) pumpe sa spremišnim sudom (II) postavlja zaptivka između komore (100) pumpe i spremišnog suda (II).

14. Glava pumpe (I) prema jednom od prethodnih zahteva naznačena time što deo (10) glave sadrži antibakterijski materijal, poželjno metale ili metalne jone, naročito čestice srebra ili jone srebra.

15. Dozirni uređaj, koji obuhvata glavu (I) pumpe povezanu sa spremišnim sudom (II) prema jednom od prethodnih zahteva, pri čemu je naročito spremišni sud (II)

izveden kao boca za stiskanje ili kao čvrsta posuda, i/ili

sadrži unutrašnju vrećicu (200) koja je u odnosu na glavu pumpe (I) hermetički zaptivena, pri čemu je unutrašnja vrećica (200) izvedena kao meh.