RS62577B1 - Pokretni zastor za zaštitu, pre svega, od sunca - Google Patents

Description

Oblast tehnike

Predmet pronalaska, uopšteno posmatrano, pripada oblasti građevinarstva, a bliže posmatrano pripada oblasti građevina ili konstrukcija za posebne namene kao što su nastrešnice. Sekundarno, predmet pronalaska, uopšteno posmatrano, može pripadati oblasti tekućih životnih potreba, odnosno oblasti sportova, a bliže oblasti projektovanja ili rasporeda sportskih igrališta.

Tehnički problem

Tehnički problem koji se rešava predmetnim pronalaskom sastoji se u sledećem: kako konstrukcijski izvesti sklop zastora za zaštitu prostora kojim bi se, sistemom pravljenja senke – nadkrivanja, zastor koristio kao pokrivni ili zaštitni prekrivač u slučaju normalnih vremenskih uslova, odnosno protiv dejstva atmosferalija, npr. sunca koje emituje toplotu i UV zračenje, blage kiše i sl. gde bi zastor imao sposobnost potpunog pravljenja senke i vršio zaštitu otvora, posebno sportskih terena, otvorenih skladišta, bašti ugostiteljskih objekata i slično, s tim da zastor ima mogućnost umotavanja preko mehanizma za zatvaranje, odnosno odmotavanje preko mehanizma za otvaranje, gde bi sklop zastora bio jednostavne konstrukcije, imao veliki stepen iskorišćenja u odnosu na poznata rešenja, bio relativno male mase i stabilan, efikasno i lako upravljiv bez otpora ili zaglavljivanja, praktičan i lak za montažu, održavanje i rukovanje, estetski lepog izgleda, dugog veka trajanja, ekonomski isplativ i koji bi zadovoljavao standarde za konstrukcije ovoga tipa i namene.

Stanje tehnike

U oblasti zatvaranja otvora nadkrivanjem zastorima za zaštitu kojima bi se, sistemom pravljenja senke – nadkrivanja, zastor koristio kao pokrivni ili zaštitni prekrivač u slučaju normalnih vremenskih uslova, odnosno protiv dejstva atmosferalija, najčešće sunca, poznat je veći broj rešenja. Pod pojmom zatvaranja otvora podrazumeva se korišćenje prekrivača koji bi imao sposobnost potpunog pravljenja senke i vršio zaštitu od sunca, posebno sportskih terena, bašti restorana, terasa i sl. Zatvaranje otvora vrši se danas različitim konstruktivnim rešenjima kao što su folije, tende, pergole, nastrešnice, roloi i dr. Zatvaranje otvora je neophodno jer je dejstvo UV zračenja 150 puta veće tokom podneva u odnosu na jutarnje i večernje sate.

Zatvaranje prostora (bašta, terasa i sl.) providnom PVC folijom omogućava njihovo korišćenje i onda kada je to nezamislivo, tokom jesenjih i zimskih meseci. Glavna namena providne folije je sprečavanje uticaja vetra, nanošenja prašine i ulaska kiše i snega u prostor. Zahvaljujući svojoj otpornosti i maloj debljini, providna PVC folija ima sposobnost da napravi i temperaturnu razliku do 10 stepeni, bez grejanja. Pored toga, odlikuje je minimalno zauzimanje prostora pri spuštanju i podizanju, tako da prostor ne gubi funkcionalnost.

Pergole su jedan od najmodernijih i najpraktičnijih rešenja za zaštitu od sunca i padavina. Zbog svojih karakteristika i prestižnog izgleda postale su sve češći sistem zaštite od spoljnih uticaja u baštama restorana i kafića, ali i na terasama domova. Zahvaljujući mogućnosti nesmetanog odvođenja vode kroz sopstveni sistem oluka i osvetljenja prostora LED rasvetom na aluminijumskim profilima, pergola je zauzela važno mesto među sistemima za zaštitu od sunca i padavina. Jaki aluminijumski profili, plastificirani, statički čvrsti i moderno dizajnirani, čine prostor ne samo bezbednim od padavina i UV zračenja, već i lepim i modernim. Pergole se razlikuju po dužini projekcije platna i obliku konstrukcije od PVC-a. Mogu biti oslonjene na objekat ili samostojeće. Pergola se pokreće uz pomoć elektro motora i daljinskog upravljača.

Od svih prethodno nabrojanih postojećih rešenja za zatvaranje otvora i pravljenja senke nadkrivanja i kao sredstvo za zaštitu, široko se koriste tende kao savršena zaštita od sunca. Upravljanje tendom je jednostavno i može biti manuelno, uz pomoć kurble, ili pogonjeno sa elektromotorom i daljinskim upravljanjem. Generalno posmatrajući, poznata su tri tipa tendi:

a) tende kod kojih se tokom skupljanja zastor namotava oko rotirajuće cevi, koje koriste više fiksiranih cevi za namotavanje, a poseduju prednji profil koji klizi unutar dve vodeće šine; b) tende kod kojih se tokom skupljanja zastor tende presavija, korišćenjem sistema većeg broja kontrategova ispod vodećih šina u kojima se zadržava zastor tende i koji može da klizi u vodećim šinama pomoću motorizovanog radnog sistema;

c) tende kod kojih se tokom skupljanja zastor presavija pomoću mehanizma koji uzdiže zastor tende, kod kojih se koristi sistem većeg broja protivtegova smeštenih iznad vodećih šina i međusobno povezanih mehanizmom za uzdizanje zastora tende koji može da klizi unutar vodećih šina pomoću motorizovanog radnog sistema.

Unutar sistema tendi poznate su podvrste tendi i to: zglobne tende, kasetne tende, samostojeće tende, fiksne konstrukcije, vertikalne tende, zip sistemi. Sve ove tende su ograničene dimenzijama, gde je širina od 225/300cm do 700/1500cm, a izbačaj od 150/300cm do 350/700cm.

U patentnoj i nepatentnoj dokumentaciji postoji više dokumenata koji se mogu smatrati relevantnim u odnosu na rešenje koje će biti ovde prikazano. Stanje tehnike čine sledeći dokumenti:

U patentu US9126093 (B1), koji je postao dostupan javnosti 08.09.2015. godine, pod nazivom „Sistem sa uvlačivim zastorom za teniske terene“ (System for retractable tennis court shade device) je prikazan pronalazak koji se sastoji od po tri potporna stuba čvrsto spojena sa tlom, a postavljena duž dužih stranica teniskog terena i po dva potporna stuba čvrsto spojena sa tlom duž kraćih stranica teniskog terena. Drugi kraj stubova je povezan okvirom. Stubovi su postavljeni pod uglom u odnosu na teniski teren, a iznad samog teniskog terena. Sa okvirima su uz pomoć čeličnih kablova pokretno spojeni uvlačivi zastori za sunce. Nedostatak izloženog pronalaska je taj što predložena i alternativna rešenja moraju da uključe tehnička znanja, u odgovarajućoj oblasti, kako bi se pronalazak mogao primeniti u praksi.

U patentnoj prijavi DE3721738 (A1), koja je postala dostupna javnosti 21.01.1988. godine, pod nazivom „Krov za otvorene prostore“ (Roofing for open spaces) je prikazan pronalazak koji se sastoji od stubova koji su jednim krajem spojeni sa tlom na kraćim stranama prostora koji se želi zaštititi. Na drugom kraju stubova, a i na visini stuba pogodnoj za ručno okretanje, čvrsto su spojeni koturovi preko kojih su prebačeni kablovi sa kojim se vrši odvijanje i uvijanje zastora. Zastori su smešteni u šinama koje na početku i kraju mogu imati kablove za pridržavanje šina od dejstva vetra, a kablovi mogu biti spojeni i sa tlom. Okretanjem kotura, pomoću ručice ugrađene na koturu, sa jedne strane prostora koji se natkriva, kablovi koji su prebačeni preko koturova na vrhu se namotavaju na koturove sa ručicom. Tada se vrši širenje zastora. Okretanjem koturova sa suprotne strane krova vrši se skupljanje zastora. Nedostatak izloženog pronalaska je što su potrebne veće sile za širenje i skupljanje zastora i što je za taj posao potrebno više od jedne osobe.

U patentnoj prijavi FR2557184 (A1), koja je postala dostupna javnosti 28.06.1985. godine, pod nazivom „Uređaj za pokrivanje prostora za dokolicu ili mesta sastanka“ (Device for covering a leisure area or meeting place) je prikazan pronalazak koji se satoji od više stubova koji ograničavaju prostor koji treba zaštititi, a koji su na jednom kraju čvrsto spojeni sa tlom, a drugi kraj je povezan međusobno sa poprečnim gredama. Na sredini duže strane koja se štiti su sa tlom čvrsto spojeni stubovi koji su viši od ostalih stubova. Ti stubovi su poprečno međusobno spojeni sa gredom. Ta greda deli prostor na dve međusobno jednake površine. Te površine se prekrivaju sa dva posebna platna koja su uvijena u rolnu i smeštena na bočnim kraćim stranama pokrivne površine paralelno sa poprečnom gredom. Kad su platna razvučena ona su istovremeno i poduprta kablovima koji su spojeni sa poprečnom gredom i bočnim kraćim stranama. Nedostatak ovog pronalaska je taj što je prostor koji se štiti ograničen sa svih strana sa više stubova koja mogu ometati igru tenisera.

U patentnoj prijavi KR20090122952 (A), koja je postala dostupna javnosti 01.12.2009. godine, pod nazivom „Nastrešnica koja se uvlači“ (Retractable awning) je prikazan pronalazak koji se može izvlačiti i uvlačiti uz pomoć motora. Sastoji se od dva stuba koja su čvrsto spojena sa tlom i postavljena pod uglom koji je suprotan od smera zatezanja platna nastrešnice kako bi stubovi mogli podneti veću silu zatezanja. Na drugom kraju nastrešnice smešteno je kućište u obliku šupljeg valjka u koji se smešta zaslon. Zaslon je spojen sa stubovima pomoću kablova. Jedan motor se koristi za širenje, a drugi za skupljanje nastrešnice. Motorima se upravlja pomoću kontrolne jedinice koja sinhronizuje njihov rad sa ujednačenim silama na oba kraja nastrešnice. Sinhronizovan rad motora obezbeđuje potrebnu napetost nastrešnice u okviru unapred određenih vrednosti. Nedostatak ove nastrešnice je što se mogu nadkriti manje površine, a samo platno se usled zatezanja skuplja po sredini zato što su spojeni samo krajevi platna u smeru zatezanja. Time se vremenom smanjuje površina koju bi trebalo štititi.

U patentu RS 53464 (B) koji je postao dostupan javnosti 31.12.2011. godine, pod nazivom „Sklopiva baštenska tenda-krov“ (Folding conservatory awning-roof) je prikazan pronalazak koji se sastoji od dve ili više vodećih šipki koje imaju otvoren gornji deo i unutar kojih su pomeraju klizači, gde jedan od više klizača, ne računajući pokretni klizač, mora biti fiksiran. Pokretni klizač je povezan sa pokretnim sistemom, koga čini cev motora na klizačima na kojim je postavljena torziona opruga, za uravnoteženje. Krajevi opruge su prilagođeni za rotacioni prsten. Prsten je smešten u žlebovima cevi motora. Klizači su povezani sa krovnim elementima koji su povezani sa odstojnim polugama preko vijaka. Pomeranje krovnih elemenata izvodi se preko donjeg dela baštenske tende, u kombinaciji linearnih i rotacionih pomeranja krovnih elemenata radi otvaranja i zatvaranja baštenske tende.

U patentu RS 56466 (B) koji je postao dostupan javnosti 31.01.2018. godine, pod nazivom „Konstrukcija nastrešnice sa sklopom za držanje“ (Overhead construction with holding device) je prikazan pronalazak koji se sastoji od nosećeg profila koji je jednom stranom čvrsto spojen sa građevinom, pa je samim tim konstrukcija nastrešnice izvedena konzolno. Na drugoj strani profil nosi ploče izvedene od stakla. Na pločama su bočno izvedeni urezi. Urez može biti izveden u samo jednom delu ploče. Oni su pozicioni unutar noseće površine kraka nosećeg profila. Urezi služe za umetanje odgovarajućeg sigurnosnog elementa u obliku slova L. Ovo obezbeđuje siguran položaj ploča nastrešnice u konstrukciji nastrešnice. Ploča nastrešnice može biti izrađena kao laminirana i pri tome ima najmanje dve pojedinačne ploče sa najmanje jednim srednjim slojem.

U ureze su umetnuti sigurnosni elementi radi mehaničkog učvršćenja i vođenja ploče. Ako se vrši povlačenje ploče nastrešnice, sigurnosni element naseda na ivicu nosećeg kraka, a ako je neophodno i na ivicu stakla, zahvaljući čemu drži ploču nastrešnice. Bočno iskliznuće sigurnosnih elemenata je izbegnuto zahvaljujući upotrebi opšivnih elemenata.

Pored relevantnih dokumenata pronađenih u dostupnoj patentnoj dokumentaciji, najbliže stanje tehnike predstavljeno je i u nepatentnoj literaturi na sajtovima:

https://energa.hr/tende/, gde je predstavljen samostojeći zastor u obliku trougla kog podržavaju tri stuba, od kojih dva podržavaju cev na koju je pričvršćena jedna stranica, a u trećem stubu je smešten motor koji omogućava otvaranje i zatvaranje zastora. Za zaštitu većih površina ovi zastori se mogu međusobno kombinovati. Nedostatak ovog zastora je što su stranice zastora istegnute pa je površina prostora koja se štiti manja i što se vremenom zastor sve više isteže.

https://www.prestige.co.rs/tende/modeli/, gde je predstavljeno više različitih tendi kao što su: tende sa bočnim rukama koje se mogu pokretati sa motorom ili kurblama, tende sa zglobnim rukama za veće površine koje se štite, modularne tende za veće širine, pošto se bočno mogu međusobno povezivati, polukasetne modularne koje se mogu međusobno spajati, kasetne tende koje se mogu podešavati i uglovno, pokretno jedro-tenda najnovije generacije u obliku četvorougla kojim je moguće od sunca zaštititi veće površine, a jedro je oslonjeno na jedan kraj četiri stuba čiji je drugi kraj čvrsto spojen sa tlom.

https://www.google.com/search?sxsrf=ACYBGNQVtF2mvIcqM-DmAKdWVFe7ac_Miw:1574619752674&q=tende+za+velike+povr%C5%A1ine&tbm=isch &source=univ&sa=X&ved=2ahUKEwiVtY7Yu4PmAhUOl4sKHepuAsgQsAR6BAgKEAE &biw=1920&bih=937#imgrc=-V4hqJdJ6EKm M:, gde je predstavljeno više različitih samostojećih zastora, uglavnom u obliku paralelopipeda koji su podržani stubovima čiji je jedan kraj čvrsto spojen sa tlom, a drugi kraj je povezan sa poprečnim nosačem zastora koga je moguće skupljati i širiti. Skupljanje i širenje zastora je rešeno na različite načine kao što su klizni mehanizmi koji se sklapaju i šire, kao i pomoću užadi ili klizača postavljenih na bočnim stranama površine koja se štiti.

https://www.roltek.eu/more-products/sun-shade-sails/#square4sun, gde je predstavljeno više različitih zastora koji se otvaraju i zatvaraju pomoću bežičnog daljinskog upravljača ili pametnih telefona. Projektovana su tako da se na zastorima na stvaraju džepovi, čak i pri jakim pljuskovima ili pri neprekidnoj kiši.

Suština pronalaska

Na sportskim terenima nije potrebno imati aktivnu zaštitu od sunca u slučajevima ekstremnih vremenskih uslova, kao što su jači vetrovi, jer se u takvim uslovima sportovi i ne igraju. Takođe, nije potrebno, a ni poželjno, imati bilo kakav zastor u vreme kada su uslovi prijatni za igru kao što su: jutarnji, večernji i noćni termini, jer igrači tada žele da imaju pogled na otvoreno nebo. Drugim rečima, zastor je suštinski potreban samo kada je intenzitet sunca neprijatan u sredini dana, a da pri tome nema jačeg vetra. Isti je slučaj i kod bašti ugostiteljskih objekata.

Konstrukcija pronalaska se sastoji od četiri šuplja poligonalna stuba čiji se poprečni presek može menjati u zavisnosti od visine ili može da bude isti. Stubovi su napravljeni od konstruktivnih čelika dobrih mehaničkih osobina. Za stubove promenljivog poprečnog preseka, poprečni presek na jednom kraju stuba je veći od poprečnog preseka na drugom kraju stuba i kontinualno se menja. Stubovi su sa tlom čvrsto spojeni krajem stuba sa većim poprečnim presekom, a najčešće su postavljeni u temenima površine koja se natkriva ili mogu biti postavljeni poprečno jedan pored drugog, kada se želi zaštititi znatno veća površina. Drugi krajevi stubova su, dužom stranom koju nadkriva zastor, međusobno čvrsto spojeni sa sajlama, a kraćom stranom su obrtno i čvrsto spojeni sa kalemovima koji su izrađeni od lakih legura aluminijuma dobrih mehaničkih karakteristika. Unutar dijagonalno suprotno postavljenih stubova, sa stubovima su čvrsto spojeni transmisioni mehanizmi za razmotavanje i umotavanje zastora. Mehanizmi se sastoje od gornjeg sklopa mehanizma, postavljenog ispod poklopca na stubu i donjeg sklopa mehanizma, smeštenog u donjoj polovini stuba, u nivou revizionog otvora. Mehanizmi se mogu pokretati ručno ili uz pomoć motora koji su snabdeveni sa kočnicama. Motorima se može upravljati i kontrolnom jedinicom, koja sinhronizuje rad motora međusobno, tako da su zastori koji nadkrivaju teren uvek zategnuti.

Zastori su u obliku pravouglog trougla čija je jedna kateta znatno duža od druge katete. Kraća kateta zastora je čvrsto spojena duž kalema koji je u obliku grede poligonalnog ili kružnog poprečnog preseka. Krajevi kalema su čvrsto spojeni sa čaurama koje su čvrsto spojene sa osovinama koje su čvrsto i obrtno spojene sa krajevima stubova manjeg poprečnog preseka. Zastori su u sklopu pronalaska postavljeni tako da su im hipotenuze paralelne međusobno, a kraće katete su jedna naspram druge tako da zastori, kad su razmotani, istovremeno natkrivaju površinu u obliku paralelopipeda. Hipotenuza trouglastog zastora i težišna duž trouglastog zastora, nad kraćom katetom, su čvrsto spojene sa užima za namotavanje i razmotavanje zastora. Jedan kraj užeta je čvrsto spojena sa kalemom, radi umotavanja zastora. Drugi kraj užeta je čvrsto spojen sa transmisionim mehanizmom za razmotavanje, radi širenja (razmotavanja) zastora, i radi pridržavanja zastora prilikom skupljanja (namotavanja) kako bi zastor uvek bio zategnut. Transmisioni mehanizam za namotavanje zastora je lančanik pogonjen sa motorom koji je snabdeven sa kočnicom, a transmisioni mehanizam za razmotavanje zastora je koturača, takođe pogonjena motorom koji je snabdeven sa kočnicom.

Motorima se upravlja pomoću kontrolne jedinice koja sinhronizuje rad motora tako da je zastor u svakom trenutku optimalno zategnut. Pod optimalnom zategnutošću se podrazumeva onaj stepen sile istezanja koji omogućava minimalnu deformaciju pod dejstvom gravitacije, a da ujedno ne dovodi do preteranog habanja usled istezanja užadi i materijala od kojih je zastor napravljen. Ujedno takva zategnutost sprečava stvaranje falti prilikom namotavanja zastora na kalem.

Suština pronalaska se ogleda u naprezanjima koje trpe zastori u toku namotavanja, razmotavanja i eksploatacije. Da bi se istezanje i preklapanje zastora, izvedenog u obliku pravouglog trougla, svelo na najmanju moguću meru, odnosno izbeglo, umotavanje, razmotavanje i eksploatacija zastora se izvodi pomoću užadi, a sam zastor je najširi kad je namotan na kalem. Užad su sa zastorom čvrsto spojena duž hipotenuze i duž težišne duži zastora u obliku pravouglog trougla, nad kraćom katetom. Pri razmotavanju i umotavanju sile koje se javljaju su samo u užima jer je zategnutost zastora unapred definisana čvrstim spojem zastora sa užima. U postupku odmotavanja i namotavanja duža kateta zastora je slobodna, ne trpi nikakva opterećenja pa se u eksploataciji ne deformiše. Užad se pri namotavanju zastora na kalem slažu jedno pored drugog, kao zavoji cilindrične opruge, tako da užad ne deformišu zastor čija se širina smanjuje namotavanjem na kalem.

Prednosti pokretnog zastora za zaštitu, pre svega od sunca, u odnosu na zastore iz stanja tehnike su:

- efikasan i lako upravljiv zastor koji se pokreće bez zaglavljivanja i otpora;

- dug vek trajanja zastora;

- zastor ima mogućnost gabaritnog podešavanja u zavisnosti od konkretnih potreba;

- jednostavna konstrukcija bez nepotrebnih elemenata koja ometaju igru tenisera;

- konstrukcija nosećih elemenata stabilna i laka;

- veliki stepen iskorišćenja uz malu masu zastora;

- estetski lepog izgleda.

Kratak opis slika nacrta

Radi lakšeg razumevanja pronalaska, kao i zbog prikazivanja kako se on može ostvariti u praksi, podnosilac prijave se poziva na priložene slike nacrta u kojima je na:

Slici 1, prikazan pronalazak u aksinometriji sa razmotanim zastorima;

Slici 2, prikazan pronalazak sa sl.1 sa delimično razmotanim zastorima;

Slici 3, prikazan pronalazak sa sl.1 sa potpuno umotanim zastorima;

Slici 4, prikazan stub u kome je smešten mehanizam za namotavanje zastora u aksinometriji; Slici 5, prikazan deo stuba sa sl.4, na manjem prečniku, delimično presečen, u aksinometriji; Slici 6, prikazan pogled odozgo na stub sa slike 4, bez poklopca;

Slici 7, prikazan deo stuba u kome je smešten lančanik, kod revizionog otvora,

sa delimičnim presekom u aksinometriji;

Slici 8, prikazan deo stuba, sa manjim poprečnim presekom, u kome je smeštena

kotur za koturaču i deo osovine za vezu sa kalemom;

Slici 9, prikazan deo stuba u kome je smeštena koturača, kod revizionog otvora,

sa delimičnim presekom u aksinometriji;

Slici 10, prikazan pogled odozgo na stub sa slike 8 bez poklopca.

Detaljan opis

Pokretni zastor za zaštitu, pre svega, od sunca, se odnosi na zastor 1, 2 za nadkrivanje većih otvorenih površina, naročito sportskih terena, radi zaštite od sunca ili manjih atmosferskih padavina. Nadkrivanje većih otvorenih površina je neophodno kada je intenzitet sunca neprijatan. To je sredinom dana kad je dejstvo UV zračenje 150 puta veće od onog tokom jutarnjih ili večernjih sati. Pronalazak se može posmatrati kao jedan modul, jer se za veće terene može postaviti više ovakvih modula jedan pored drugog.

Pronalazak se u osnovi sastoji od dva zastora 1, 2, koji su u obliku pravouglog trougla, čija je jedna kateta duža od druge katete, i četiri šuplja vertikalno postavljena poligonalna ili okrugla stuba 5, 6, 7, 8, izrađena, najpovoljnije, od čelika. Poprečni presek stuba 5, 6, 7, 8 može da bude isti celom dužinom ili se može kontinualno menjati od jednog do drugog kraja. U sklopu pronalaska, stubovi 5, 6, 7, 8 su na jednom kraju, sa većim poprečnim presekom, čvrsto spojeni sa tlom. Čvrst spoj stubova 5, 6, 7, 8 sa tlom se može ostvariti pomoću betonskih temelja ili vezivanjem za betonske temelje sa više anker kuka, najpovoljnije sa tri ili četiri anker kuke. Na svakom stubu 5, 6, 7, 8, na visini kojoj čovek može prići sa tla, je izveden revizioni otvor 22, 32.

Drugi krajevi stuba 5, 6, i stuba 7, 8 su međusobno čvrsto i obrtno spojeni sa kalemom 3, 4, izrađenim od legure aluminijuma, poligonalnog ili kružnog poprečnog preseka. Materijal od koga se izrađuje kalem 3, 4 je pre svega lak, ima dobre mehaničke karakteristike i visoku otpornost na koroziju. Drugi krajevi stuba 5, 8 i stuba 6, 7 su međusobno spojeni sa sajlom 9, 10. Sajla 9, 10 je izrađena od upletenih niti čelika obavijenih oko jezgra koje je takođe izrađeno od čelika.

Unutar stuba 5, 7 je umetnut i čvrsto spojen lančanik 18 koji se pogoni sinhronim motorom 37. Motor 37 je snabdeven sa kočnicom. Unutar stuba 6, 8, je umetnuta i čvrsto spojena koturača 23 koja se pogoni sinhronim motorom 38. Motor 38 je takođe snabdeven sa kočnicom.

Na drugom kraju stuba 5, 7, sa manjim poprečnim presekom, sa stubom 5, 7, pomoću nosača 27, čvrsto i obrtno je spojena osovina 15. Osovina 15 je sa spoljnje strane stuba 5, 7 čvrsto spojena sa čaurom 14, koja je čvrsto spojena sa jednim krajem kalema 3, 4. Osovina 15 je, sa druge

1

strane, unutar stuba 5, 7 čvrsto spojena sa zupčanikom 16 lančanika 18 preko kog je prebačen lanac 17.

Na kraju stuba 5, 7, sa većim poprečnim presekom, unutar stuba 5, 7, a iznad revizionog otvora 22, sa stubom 5, 7 je pomoću U nosača 35, čvrsto i obrtno spojena osovina 19. Osovina 19 je unutar stuba 5, 7 na jednom kraju spojena sa motorom 37, preko priključka 24, i sa zupčanikom 20 lančanika 18. Zupčanik 20 lančanika 18 se pogoni motorom 37. Sa osovinom 19 je, van stuba 5, 7 čvrsto spojen čaurasti element 21 u kome su izvedeni kanali 36 uz pomoć kojih se zupčanik 20 lančanika 18 može pokretati i ručno sa kurblom. Stub 5, 7 je na vrhu, odnosno kraju sa manjim poprečnim presekom, pokriven i čvrsto spojen sa poklopcem 13.

Na manjem poprečnom preseku stuba 6, 8, za stub 6, 8 je pomoću nosača 27 čvrsto i obrtno spojena osovina 15ʹ. Sa osovinom 15ʹ, van stuba 6, 8 je čvrsto spojena čaura 14. Za čauru 14 je čvrsto spojen drugi kraj kalema 3, 4. Unutar stuba 6, 8 je, u odnosu na osu osovine 15ʹ pod uglom α, a najpovoljnije pod uglom α = 80 ± 10 stepeni, obrtno i čvrsto spojen kotur 26 koturače 23. Preko kotura 26 je prebačeno uže 33 uz pomoć kog se zastor 1, 2 razmotava i drži zategnutim u postupku namotavanja.

Na većem poprečnom preseku stuba 6, 8, a iznad revizionog otvora 32, je unutar stuba 6, 8 čvrsto i obrtno spojena osovina 28 koturače 23. Sa osovinom 28 je čvrsto spojen kotur 29, na koji se namotava uže 33, i priključak 39 za vezu sa motorom 38, sa kojim se pokreće kotur 29, odnosno koturača 23. Van stuba 6, 8 je za osovinu 28 čvrsto spojen čaurasti element 30 u kome su izvedeni kanali 36 uz pomoć kojih se koturača 23 može ručno pokretati pomoću kurble.

Zastor 1, 2 se izrađuje od plastične folije, visoke čvrstoće i niske toplotne provodljivosti. Teško je poderiva, a izuzetno je otporna na sve vremenske uslove kao što su; UV zraci, so, kiša i dr. Zastor 1, 2 je izrađen u obliku pravouglog trougla čija je jedna kateta duža od druge. Duž hipotenuze zastora 1, 2, u obliku pravouglog trougla, je čvrsto spojeno uže 33, a duž težišne duži zastora 1, 2, nad kraćom katetom pravouglog trougla, je čvrsto spojeno uže 34. Uže 33, 34 može da bude izrađeno od čelika, PVC-a ili najlona. Jedan kraj užeta 33 je čvrsto spojen sa krajem kalema 3, 4, na spoju kraće katete i hipotenuze zastora 1, 2. Jedan kraj užeta 34 je čvrsto spojen sa sredinom kalema 3, 4. Drugi kraj užeta 34 je čvrsto spojen sa užetom 33, na mestu spoja duže katete i hipotenuze pravouglog trougla, zastora 1, 2. Drugi kraj užeta 33 je prebačen preko kotura 26 koturače 23, a čvrsto je spojen sa koturom 29 na koji se namotava ili odmotava.

Zastor 1, 2 je celom dužinom kraće katete čvrsto spojen sa kalemom 3, 4, koji je kružnog ili poligonalnog poprečnog preseka. U sklopu pronalaska, zastor 1, 2 jedan u odnosu na drugi, je postavljen tako da su im hipotenuze međusobno paralelne, tako da zastor 1, 2 nadkriva površinu u obliku paralelograma.

Zastor 1, 2 se razmotava, odnosno otvara, pomoću motora 38 koji je snabdeven sa kočnicom, a umotava pomoću motora 37 koji je takođe snabdeven sa kočnicom. Pri razmotavanju motor 38, pomoću užeta 33, 34, vuče zastor 1, 2, a motor 37 ga pridržava na kalemu 3, 4, kako bi zastor 1, 2 sve vreme bio zategnut. Prilikom umotavanja zastor 1, 2 se drži zategnutim pomoću užeta 33, 34, i kočnice motora 38, a umotava se pomoću lančanika 18 koji je pogonjen motorom 37.

Suština pronalaska se ogleda u činjenici da materijal od kog je izrađen zastor 1, 2, ne trpi opterećenja u toku namotavanja, razmotavanja i eksploatacije, već sva opterećenja trpi uže 33, 34. Materijal od kog je izrađen zastor 1, 2 se ne isteže i ne preklapa. To je postignuto postupkom čvrstog vezivanja užeta 33, 34 sa platnom zastora 1, 2, tako što se uže 33, 34 zateže, a platno samo pridržava.

U postupku odmotavanja, namotavanja i eksploatacije, duža kateta zastora 1, 2 je slobodna, odnosno duža kateta ne trpi nikakva opterećenja, osim sopstvene težine.

Užad 33, 34 se pri namotavanju zastora 1, 2 na kalem 3, 4 slažu jedno pored drugog, kao zavoji cilindrične opruge, tako da užad 33, 34 ne deformišu zastor 1, 2 jer se ne namotavaju jedno preko drugog. Dodatna povoljnost je što se širina zastora 1, 2 smanjuje namotavanjem na kalem 3, 4. Smanjenje širine zastora 1, 2 je omogućeno trouglastim oblikom koji se u postupku namotavanja smanjuje po širini, čime je smanjena i mogućnost preklapanja i istezanja koja uzrokuje deformaciju zastora 1, 2, a samim tim i trajanja materijala odkojih je izrađen zastor 1, 2.

Motorima 37, 38 se upravlja pomoću kontrolne jedinice koja sinhronizuje rad motora 37, 38 tako da je zastor 1, 2 u svakom trenutku optimalno zategnut. Pod optimalnom zategnutošću se podrazumeva onaj stepen sile istezanja koji omogućava minimalnu deformaciju pod dejstvom gravitacije, a da ujedno ne dovodi do preteranog habanja usled istezanja užadi 33, 34 i materijala od kojih je zastor 1, 2 napravljen. Ujedno takva zategnutost sprečava stvaranje falti prilikom namotavanja zastora 1, 2 na kalem 3, 4.

Način funkcionisanja, prema pronalasku, je jednostavan i na očigledan način proizilazi iz prethodnog opisa i nacrta pa ga nije potrebno posebno detaljno opisivati. Međutim, ono što je važno napomenuti je da rad motora 37, 38 mora da bude sinhronizovan, a motorima 37, 38 se upravlja sistemom daljinskog upravljanja od strane ovlašćenog operatera kod koga se nalazi kontrolni mehanizam. U optimalnoj verziji bi prema pronalasku sistem upravljanja bio povezan sa meteorološkim senzorom. Ovakav senzor bi u slučaju nadolazećeg nevremena najpre operateru signalizirao potrebu za namotavanje zastora 1, 2, a u krajnjem slučaju bi i inicirao automatizovanu sigurnosnu proceduru namotavanja zastora.

Način industrijske ili druge primene pronalaska

Način primene pronalaska proističe na očigledan način iz prethodnog teksta, odnosno za privrednu upotrebu prijavljenog pronalaska nisu potrebna neka posebna znanja, uputstva ili iskustva da bi se uspešno primenio pronalazak. Potrebna su i dovoljna samo ona znanja iz predmetne oblasti koja poseduje prosečan stručnjak za uspešnu primenu predmetnog pronalaska, a na osnovu datog opisa. Sve konstrukcijske i funkcionalne karakteristike pronalaska pronalazač je uspešno proverio na izrađenom prototipu, a izvršena je i numerička analiza najopterećenijih elemenata sklopa pokretnog zastora 1, 2 za zaštitu, pre svega, od sunca.

Ovlašćena ustanova (Mašinski fakultet – Beograd) je izvršila numeričku analizu najopterećenijih elemenata pronalaska. Analize su sprovedene u svrhu verifikacije nosivosti nestandardnih elemenata, posebno kalema 3, 4 velike dužine, kao i pronalaženja eventualnih slabih mesta na strukturi koja bi dodatnom optimizacijom geometrije bila eliminisana. Proračun je urađen za najekstremnije uslove korišćenja, a primenjena su opterećenja takva, kao da pojedinačni element nosi kompletno opterećenje, tj. da drugi elementi sa kojima je u kontaktu ne nose ništa.

Najviše opterećen nestandardni element je kalem 3,4, između ostalog i zbog prevelike dužine. U slučaju kada je kalem 3, 4 najopterećeniji (zastor 1, 2 potpuno namotan), maksimalna elastična deformacija kalema 3, 4 (uzimajući u obzir i težinu kalema 3, 4) iznosi oko 178 mm, što je u granicama prihvatljivog, jer je vrednost deformacije oko 1% ukupne dužine kalema 3, 4.

Uvidom u izabrane standardne elemente zaključeno je da su njihovi stepeni sigurnosti i viši od zahtevanog, tj. da je u nekim slučajevima bilo moguće usvojiti i elemente manjih dimenzija.

Takođe, bilo kakva konstrukcijska poboljšanja ili izmene koje bi bile u okviru prikazanog sklopa zastora za zaštitu od sunca i koje bi bile u cilju njegovog funkcionalnog poboljšanja, smatraju se obuhvaćenim ovom prijavom.

1

Claims (3)

Patentni zahtevi

1. Pokretni zastor za zaštitu, pre svega, od sunca, se sastoji od četiri šuplja stuba (5, 6, 7, 8) koja su jednim krajem čvrsto spojena sa tlom, a drugi kraj stuba (5, 6) i stuba (7, 8) je međusobno čvrsto i obrtno spojen sa kalemom (3, 4), što je drugi kraj stuba (5, 8) i stuba (6, 7) međusobno spojen sa sajlom (9, 10), što je u šupljini stuba (6, 8) čvrsto spojena koturača (23) , a u šupljini stuba (5, 7) čvrsto spojen lančanik (18), što su u stubovima (5, 6, 7, 8) čvrsto spojeni motori (37, 38) sa kočnicama koji pogone koturaču (23) i lančanik (18), naznačen time, što je zastor (1, 2) izrađen u obliku pravouglog trougla čija je jedna kateta duža od druge, što je duž hipotenuze zastora (1, 2) čvrsto spojeno uže (33), a duž težišne duži zastora (1, 2) nad kraćom katetom, je čvrsto spojeno uže (34), što je jedan kraj užeta (33) čvrsto spojen sa kalemom (3, 4), na mestu spoja kraće katete i hipotenuze, zastora (1, 2), što je jedan kraj užeta (34) čvrsto spojen sa sredinom dužine kalema (3, 4), što je drugi kraj užeta (34) čvrsto spojen sa užetom (33), na mestu spoja duže katete i hipotenuze i što je drugi kraj užeta (33) prebačen preko kotura (26) i čvrsto spojen sa koturom (29) koturače (23).

2. Pokretni zastor za zaštitu, pre svega, od sunca, prema zahtevu 1, naznačen time, što je kraća kateta zastora (1, 2) celom dužinom čvrsto spojena sa kalemom (3, 4).

3. Pokretni zastor za zaštitu, pre svega, od sunca, prema zahtevu 1, 2, naznačen time, što su u sklopu pronalaska zastori (1, 2), u obliku pravouglog trougla, postavljeni tako da su im hipotenuze paralelne, a kraće katete jedna naspram druge, tako da je zastorom (1, 2) istovremeno natkrivena površina u obliku paralelograma.