RS62744B1 - Rashladni sistem simulatora slobodnog pada - Google Patents

Description

Opis

OBLAST TEHNOLOGIJE

[0001] Ovaj pronalazak se usredsređuje na poboljšavanje postojećih simulatora slobodnog pada, određenije na poboljšanja simulatorovog rashladnog sistema vazduha koji cirkuliše.

POZADINA

[0002] Slični simulatori slobodnog pada, na koje se ovaj pronalazak proširuje, već su opisani u češkom malom patentu br.2009-21805. Iz dokumenta WO2017/122141 A1 poznat je drugi simulator slobodnog pada koji je konfigurisan da održava korisnika u stanju lebdenja. Ti savremeni sistemi koriste pogodan oblik sistema vazdušnog tunela zajedno sa poželjnim postavljanjem ventilatora i oni već otkrivaju određene prednosti povezane sa upotrebom internih rashladnih sistema smeštenih unutar sistema vazdušnog tunela.

[0003] Dalji razvoj u oblasti simulatora slobodnog pada pokazao je da uprkos povećanoj efikasnosti gore objašnjenih poznatih sistema simulacije slobodnog pada i dalje postoje određeni nedostaci, koji se mogu rešiti da bi se dobio simulator slobodnog pada koji nudi veći komfor za korisnika kao i lakšu integraciju simulatora u okolne komplekse zgrada, gde su postavljeni. Tehničke modifikacije opisane u nastavku povećavaju efikasnost rashlađivanja, podržavaju rad simulatora kao celine i poboljšavaju pristup konstrukciji simulatora i čine održavanje lakšim.

[0004] Simulator slobodnog pada radi na principu cirkulacije vazduha koji se, kada simulator radi, suprotstavlja gravitaciji i čini da korisnik simulatora lebdi u komori simulatora leta. U otvorenim simulatorima, vazduh se usisava ispod komore leta, direktno iz atmosfere, struji kroz vazdušni tunel i ispušta se nazad u atmosferu iznad komore za letenje. U zatvorenim simulatorima slobodnog pada, isti vazduh cirkuliše tokom čitavog vremena rada. Vazduh putuje i vodi se sistemom vazdušnog tunela, praveći zatvorenu kružnu struju vazduha. Vazduh koji cirkuliše unutar takvog simulatora slobodnog pada uvek je u kontaktu sa zidovima sistema vazdušnog tunela i zbog toga se, nakon određenog perioda rada simulatora, vazduh zagreva, tipično trenjem.

[0005] Taj se zagrejani vazduh može ohladiti bilo pomoću otvorenih rashladnih sistema (pasivnih rashladnih sistema), u kojima deo vazduha koji cirkuliše napušta vazdušni tunel i ispušta se u atmosferu, dok se deo vazduha usisava iz atmosfere nazad u ciklični sistem vazdušnog tunela. Mešanje vazduha koji cirkuliše s atmosferskim vazduhom reguliše temperaturu. Drugi simulatori koriste rashladne sisteme integrisane u vazdušne tunele, oni su nezavisni od spoljnog okruženja i zbog toga rade kao zatvoreni rashladni sistemi (aktivni rashladni sistemi).

[0006] Rashladni sistem simulatora slobodnog pada koji je integrisan u sistem vazdušnog tunela obično se smešta u zasebni vod (strujni vod), koji obrazuje rukavac, koji se odvaja od glavne vazdušne struje. U takvom simulatoru deo vazduha koji cirkuliše struji kroz strujni vod, vazduh se u tom strujnom vodu hladi, a zatim ispušta nazad u glavnu vazdušnu struju. Rashladni sistem tipično obuhvata već pomenuti strujni vod (rukavac). Iza ulaznog voda strujnog voda, smešten je pomoćni ventilator, koji podržava vazdušnu struju kroz rashladni sistem. Još dalje iza ulaznog voda, smešten je izmenjivač toplote tipa voda-vazduh povezan sa generatorom hladnoće. Izmenjivač toplote može se postaviti u izlazni vod, koji usmerava ohlađenu vazdušnu struju direktno ispod komore za letenje. Izmenjivač toplote može biti u obliku hladnjaka sličnog hladnjaku automobila, mada mnogo veće veličine, i kroz taj se izmenjivač propušta deo vazduha koji cirkuliše u sistemu vazdušnog tunela. Vazduh koji prolazi kroz izmenjivač toplote dolazi u kontakt sa rashladnim medijumom (npr. vodom koja cirkuliše u izmenjivaču toplote), nakon čega putuje nazad u sistem vazdušnog tunela, gde se meša sa ostatkom vazduha koji cirkuliše, čime ga rashlađuje.

[0007] Nedostaci trenutnih izmenjivača toplote smeštenih u sistemu vazdušnog tunela su sledeći. Prvo, zbog naglog kontakta vrućeg vazduha sa rashladnim medijumom primećeno je obrazovanje malih kapljica vodenog kondenzata, pri čemu vazdušna struja odnosi te kapljice i one ulaze u komoru za letenje, gde ponekad mogu prouzrokovati, čak i značajnu, neprijatnost korisnicima simulatora. Korisnici obično nose zaštitne naočare, na koje padaju generisane vodene kapljice, čime ometaju korisnike i umanjuju njihovo sveukupno iskustvo letenja. Kapljice kondenzata koje padaju na nezaštićene delove lica korisnika simulatora takođe prouzrokuju značajnu neprijatnost.

[0008] Druga neprijatnost koju korisnici mogu doživeti u goreopisanim sistemima jeste razvoj hladne vazdušne struje u sistemu vazdušnog tunela simulatora, koja ima značajno nižu temperaturu od okolnog vazduha. Taj efekat stvara potisak ohlađenog vazduha iz rashladnog sistema koji se ispušta u koncentrisanu struju, blizu komore za letenje i direktno u smeru komore za letenje, čime prouzrokuje njegovo nedovoljno mešanje sa ostatkom vazduha koji cirkuliše. Određenije, događa se da ohlađeni vazduh dođe do komore za letenje, tako da korisnici u komori za letenje mogu osetiti struje nepomešanog hladnog vazduha.

[0009] Osim toga, rad rashladnog sistema (naročito pomoćnog ventilatora i vazdušnog strujanja kroz izmenjivač toplote), otežan vodovima rashladnog sistema, deluje kao generator buke u simulatoru, zbog koncentrisanog oslobađanja rashladnog sistema kod donje ivice mlaznice ispod komore za letenje, pa buka prolazi u komoru za letenje i samim tim smanjuje komfor korisnika.

[0010] Prema tome, ovaj pronalazak se usredsređuje na ublažavanje goreopisanih nedostataka, čime se povećava komfor osoba koje koriste simulator slobodnog pada, koje lete. Shodno tome, simulator slobodnog pada ovog pronalaska obezbeđen je tehničkim karakteristikama opisanim u nastavku.

KRATAK SADRŽAJ PRONALASKA

[0011] Kako bi se eliminisali gorenavedeni nedostaci postojećih simulatora i njihovih rashladnih sistema, i kako bi se još više poboljšalo iskustvo za korisnike simulatora slobodnog pada, simulator slobodnog pada prema ovom pronalasku konstruisan je tako da simulator slobodnog pada obuhvata sistem vazdušnog tunela, komoru za letenje povezanu sa sistemom vazdušnog tunela tako da sistem vazdušnog tunela i komora za letenje omogućavaju kontinuirano strujanje vazduha koji cirkuliše i rashladni sistem za hlađenje vazduha koji cirkuliše u sistemu vazdušnog tunela. Taj rashladni sistem obuhvata ulaz za vazduh koji usisava deo vazduha koji cirkuliše u sistemu vazdušnog tunela, najmanje jedan izmenjivač toplote koji obuhvata rashladno sredstvo i najmanje izlaz za vazduh izveden tako da ohlađeni vazduh napušta rashladni sistem kroz najmanje jedan izlaz za vazduh.

[0012] Rashladni sistem dalje obuhvata zatvorenu komoru pod pritiskom koja obuhvata rashladnu oblast, pri čemu je pritisak u pomenutoj rashladnoj oblasti viši od atmosferskog pritiska i najmanje jedan pomoćni ventilator konfigurisan da održava pritisak unutar rashladne oblasti komore pod pritiskom višim od atmosferskog pritiska. Pomenuti najmanje jedan izmenjivač toplote smešten je unutar zatvorene komore pod pritiskom tako da se hlađenje vazduha koji cirkuliše odvija u rashladnoj oblasti.

[0013] Sa konstrukcijom novog simulatora i rashladnog sistema kao što je gore definisana, uočeni su sledeći poželjni efekti. Prvo, sav kondenzat se zadržava u rashladnoj oblasti, čime se sprečava odnošenje kapljica kondenzata u komoru za letenje i njihov kontakt sa korisnicima. Konkretno, u goredefinisanoj konfiguraciji, većina kondenzata se zadržava u komori pod pritiskom. Drugo, postiže se efikasnije mešanje ohlađenog vazduha sa ostatkom vazduha sistema vazdušnog tunela, koji cirkuliše. Rashladna oblast koju obrazuje zatvorena komora pod pritiskom zadržava ohlađeni vazduh neposredno po izlasku vazduha iz izmenjivača toplote. Zahvaljujući prisustvu goredefinisane komore pod pritiskom, ohlađeni vazduh se ne ispušta u sistem vazdušnog tunela u koncentrisanoj struji, nego ravnomernije, jer ohlađeni vazduh iz rashladne oblasti izlazi kroz ispusni prozor, koji obezbeđuje ravnomerno raspoređeno oslobađanje ohlađenog vazduha. Goreopisani sistem obezbeđuje bolje mešanje ohlađenog vazduha i na taj način sprečava dolaženje ohlađenog vazduha u kontakt sa korisnicima u komori za letenje. Osim toga, komora pod pritiskom je pogodna i za bolju izolaciju od buke koju stvara rashladni sistem, npr. pomoću posebnih obloga protiv buke na zidovima komore pod pritiskom. Druga prednost goredefinisane komore pod pritiskom jeste ograničavanje jasno definisane oblasti za izvođenje održavanja, kao i lakši pristup čitavom rashladnom sistemu. Time se može smanjiti rizik nepredviđenih prekida rada simulatora zbog neophodnih poslova redovnog održavanja, koji se mogu izvesti značajno brže.

[0014] Još jedna prednost je to što goredefinisani rashladni sistem izjednačava i sveukupno poboljšava kvalitet profila brzine, čime se poboljšava i kvalitet vazdušne struje u komori za letenje jer oslobođeni vazduh obnavlja granični sloj na zidovima sistema vazdušnog tunela.

[0015] Toplota koja se stvara u simulatorima slobodnog pada obično se odaje u okolnu sredinu, bez ikakve dalje upotrebe, a količina odate toplote je značajna. Iz tog se razloga u kontekstu ovog pronalaska dalje opisuje povezivanje otpadne toplote sa prikladnim sistemima za rekuperaciju toplote koji čine deo zgrade u kojoj je simulator slobodnog pada postavljen, čime se omogućava čuvanje inače izgubljene toplote za korisne svrhe. Ponovno korišćenje otpadne toplote pomoću rekuperacije nije moguće u otvorenim rashladnim sistemima, gde se topao vazduh iz sistema vazdušnog tunela ispušta direktno u okolnu atmosferu.

[0016] Drugi poželjni načini ostvarivanja ovog pronalaska uključuju jednu od sledećih navedenih poželjnih tehničkih karakteristika ili više njih:

- simulator slobodnog pada izvodi se tako da vazduh ohlađen u izmenjivaču toplote napušta taj izmenjivač toplote u smeru ka unutrašnjosti rashladne oblasti i tek tada se ohlađeni vazduh vraća nazad iz rashladne oblasti u sistem vazdušnog tunela; prednost ovog načina ostvarivanja leži u činjenici da on omogućava bolje mešanje vrućeg i hladnog vazduha; štaviše, konfiguracija ovog načina ostvarivanja doprinosi i prolaženju kondenzata u komoru za letenje, umesto toga kondenzat se zadržava unutar rashladne oblasti;

- zatvorena komora pod pritiskom obuhvata najmanje jedan usisni prozor i najmanje jedan ispusni prozor postavljen tako da se usisni vod smešta unutar usisnog prozora i tako da ohlađeni vazduh napušta rashladnu oblast kroz ispusni prozor;

- izlaz izmenjivača toplote postavlja se tako da ohlađeni vazduh iz izmenjivača toplote ne napušta izmenjivač toplote u smeru ka bilo kom ispusnom prozoru; drugim rečima, izlaz izmenjivača toplote tog izmenjivača toplote postavlja se tako da se ohlađeni vazduh iz izmenjivača toplote ispušta ka jednom od zidova komore pod pritiskom, pri čemu nijedan od zidova ka kojima se ispušta ohlađeni vazduh ne obuhvata ispusni prozor; ovaj poželjni način ostvarivanja rashladnog sistema dalje pojačava željeni efekat poboljšavanja mešanja toplog i hladnog vazduha, efekat sprečavanja prolaska kondenzata;

- Ispusni prozor komore pod pritiskom ima izduženi otvor koji se prostire preko jednog od zidova komore pod pritiskom i preko čitave širine profila sistema vazdušnog tunela; ta modifikacija stvara pojačani efekat ravnomernog oslobađanja vazduha; izduženi otvor odgovarajućih dimenzija u zidu komore pod pritiskom pomaže da se postigne ravnomerno oslobađanje ohlađenog vazduha iz unutrašnjosti rashladne oblasti, kao i njegovo lako i brzo mešanje sa glavnom vazdušnom strujom vazdušnog tunela, koja cirkuliše;

- Rashladni sistem dalje uključuje najmanje jedan pomoćni ventilator i/ili najmanje jedan skup ulaznih zakretnih lopatica; pomoćni ventilatori olakšavaju strujanje vazduha unutar rashladne oblasti kao i njegovo strujanje kroz izmenjivač toplote; ulazne zakretne lopatice mogu biti veoma korisne, naročito za neke specifične oblike sistema vazdušnog tunela; te zakretne lopatice obično usmeravaju dolazeći vruć vazduh direktno u kontakt sa izmenjivačem toplote i one smanjuju stvaranje nepoželjne turbulencije na usisu rashladnog sistema;

- Ispusni prozor ima aerodinamičan oblik koji je izveden da usmerava ohlađeni vazduh u prethodno određenom smeru; izuzetno je važna kontrola smera vazdušne struje u simulatoru, bez obzira u kom od njegovih delova; u slučaju potreba specifičnih simulatora, ta modifikacija je poželjna jer povećava uglađenost vazdušne struje, obezbeđuje bolje mešanje toplog i hladnog vazduha i smanjuje turbulenciju na izlazu iz rashladne oblasti;

- Odstojanje usisnog prozora od mlaznice iznosi najmanje 2 metra; ovo dalje poboljšanje sistema obezbeđuje lakše mešanje vazduha zahvaljujući postavljanju ispusnog prozora na dovoljno odstojanje od mlaznice (a samim tim i od komore za letenje);

- komora pod pritiskom dalje uključuje zaptiveni otvor koji se može zatvoriti, koji se tipično može koristiti kao otvor za ulazak osoblja za održavanje; zaptiven je i može se zatvoriti kako bi sprečio izlazak ohlađenog vazduha iz rashladne oblasti kroz njega;

- temperatura vazduha koji cirkuliše u sistemu vazdušnog tunela i komore za letenje reguliše se pomoću zatvorenog rashladnog sistema; zatvoreni rashladni sistemi zajedno sa opisanim rashladnim sistemom pokazuju izuzetno dobre rezultate što se tiče efektivnosti hlađenja i omogućavaju postizanje ravnomerno raspoređenih temperatura unutar čitavog sistema vazdušnog tunela, bez ikakvih većih kolebanja temperature, bez obzira na godišnje doba ili mesto postavljanja (omogućavaju celogodišnji rad u tropskim regijama);

- rashladni sistem se smešta u donji horizontalni deo simulatora slobodnog pada; taj položaj je izabran iz opštih građevinskih razloga; donji deo simulatora često je smešten u podrumskim oblastima zgrada, što olakšava ublažavanje buke; osim toga, temelji zgrada su čvršći i omogućavaju lakše postavljanje rashladnih sistema;

- rashladni sistem se smešta pre usisa mlaznice koja vodi vazduh koji struji u komoru za letenje; ta konfiguracija još više uvećava prednosti vezane za postavljanje rashladnog sistema u donji horizontalni deo simulatora;

- rashladni sistem vazdušnog tunela obuhvata najmanje jednu petlju sa najmanje jednim ventilatorom, pri čemu se rashladni sistem smešta iza pomenutog najmanje jednog ventilatora, u smeru vazdušne struje koja cirkuliše; u toj konfiguraciji, mešanje toplog vazduha i hladnog vazduha iz rashladnog sistema nema direktnog uticaja na struju kroz glavne ventilatore vazdušnog tunela, pa zbog toga na efikasnost glavnih ventilatora ne utiče moguća turbulencija i heterogenost vazduha koji struji;

- donji unutrašnji zid komore pod pritiskom obuhvata ugrađeni kanal koji hvata i prikuplja kondenzovane vodene kapljice; ta karakteristika simulatora sprečava nepoželjne situacije u kojima prolazeći vazduh odnosi vodene kapljice unutar rashladne oblasti, u sistem vazdušnog tunela;

[0017] Rashladni sistem simulatora slobodnog pada može se koristiti za recirkulaciju i rekuperaciju otpadne toplote iz vazdušnog tunela zajedno sa svim gorenavedenim modifikacijama koje implementira zatvoreni rashladni sistem.

[0018] Druge poželjne konfiguracije ovog pronalaska biće jasne nakon čitanja opisanih primera raznih načina ostvarivanja ovog pronalaska u nastavku i pridruženih crteža.

KRATAK OPIS CRTEŽA

[0019] Pozivne oznake na različitim crtežima uvek upućuju na iste karakteristike ili na karakteristike sa istom funkcijom.

- Fig.1 predstavlja poprečni presek simulatora slobodnog pada koji je postavljen u zgradi i uključuje dve vazdušne petlje, on dalje predstavlja uprošćenu šemu rashladnog kola i njegovu upotrebu za rekuperaciju toplote.

- Fig.2 predstavlja detalj poprečnog preseka rashladnog sistema primenjenog u opisanom simulatoru slobodnog pada.

- Fig.3 predstavlja alternativni dizajn simulatora slobodnog pada koji uključuje jednu vazdušnu petlju i u kom je rashladna oblast smeštena u vertikalnu instalaciju.

- Fig.4 predstavlja detaljnu šemu rashladnog kola koje obuhvata unutrašnje i spoljne rashladno kolo.

DETALJAN OPIS PRONALASKA

[0020] Fig.1 ilustruje primer simulatora 1 slobodnog pada, u skladu sa simulatorom slobodnog pada prema patentnom zahtevu 1. Simulator 1 slobodnog pada postavljen je u zgradu 100.

[0021] Simulator slobodnog pada prema Fig.1 obuhvata komoru 3 za letenje koja je pristupačna korisnicima simulatora 1. Na dno komore 3 za letenje postavljena je bezbednosna mreža 3A (izrađena od metalne žice na primer), koja služi kao pod komore 3 za letenje. Vazduh struji kroz mrežu 3A, odozdo nagore, čime izvodi podizanje korisnika simulatora 1 nagore, pri čemu sila vazduha koji struji nagore anulira gravitacionu silu koja deluje na korisnika.

[0022] Preostali delovi simulatora 1 koji su povezani sa komorom 3 za letenje i kroz koje vazduh struji, opisani su kao sistem 2 vazdušnog tunela. Zajedno, sistem 2 vazdušnog tunela i komora 3 za letenje potom obrazuju ciklični vazdušni tunel. Nagore od komore 3 za letenje, u smeru vazdušne struje, sistem 2 vazdušnog tunela sukcesivno uključuje difuzor 7, gornji horizontalni deo 4C, najmanje jedan vertikalni deo 4A, 4B, donji horizontalni deo 4D i mlaznicu 8. U simulatoru 1 slobodnog pada može postojati više vertikalnih delova 4A, 4B. Fig.1 prikazuje simulator 1 sa vertikalnim delovima 4A, 4B. To odgovara dizajnu gde sistem 2 vazdušnog tunela uključuje dve zasebne odvojene petlje 2A, 2B. Prvu petlju 2A na Fig.1 definiše difuzor 7, levi deo gornjeg horizontalnog dela 4C, prvi vertikalni deo 4A, levi deo donjeg horizontalnog dela 4D i mlaznica 8. Drugu petlju 2B na Fig.1 definiše difuzor 7, desni deo gornjeg horizontalnog dela 4C, drugi vertikalni deo 4B, desni deo donjeg horizontalnog dela 4D i mlaznica 8. Sistem 2 vazdušnog tunela može imati bilo koji broj petlji, dokle god je to razumno iz perspektive dizajna. Unutar svake petlje 2A, 2B struji deo vazduha koji napušta komoru 3 za letenje, dok se vazdušne struje iz svih petlji ponovo spajaju pre ulaženja u komoru 3 za letenje.

[0023] Petlje 2A, 2B su na Fig.1 u principu pravougaone, ali mogu imati bilo koji drugi oblik, npr. mogu biti striktno kvadratne ili mogu biti iskošene, u obliku trapeza. Neki načini ostvarivanja ovog pronalaska omogućavaju dizajniranje sistema 2 vazdušnog tunela u obliku trougla ili pomoću nepravilnih oblika. U ovim načinima ostvarivanja, vertikalni delovi 4A, 4B obično nisu paralelni sa vertikalnim pravcem, pre zaklapaju oštar nenulti ugao sa vertikalnim pravcem. Dužina vertikalnih 4A, 4B i horizontalnih 4C, 4D delova može biti bilo koje relativne proporcije.

[0024] Petlje 2A, 2B na Fig.1 i 3 dizajnirane su da ograničavaju zatvorene rashladne sisteme. To znači da nema razmene vazduha sa okolnom sredinom. Vazduh koji struji u petljama 2A, 2B simulatora 1 slobodnog pada nikada se ne dopunjava iz okolne atmosfere, niti se u nju ispušta, sa izuzetkom nekoliko perforacija koje su tipično smeštene iznad komore za letenje, koje su tu samo da kompenzuju promene pritiska pri uključivanju simulatora ili njegovom isključivanju. Nasuprot tome, otvoreni rashladni sistemi simulatora slobodnog pada okarakterisani su njihovim sistemom 2 vazdušnog tunela sa najmanje jednim otvorom za ispuštanje vazduha koji cirkuliše u okolnu atmosferu i najmanje jednim otvorom za usisavanje vazduha iz okolne atmosfere u petlju/petlje simulatora. Otvoreni rashladni sistemi koriste razmenu vazduha sa okolnom atmosferom kako bi regulisali temperaturu. Nasuprot tome, u ovom specifičnom slučaju prikazanom rashladnim sistemom 11, zatvoreni rashladni sistemi su u potpunosti zavisni od internog rashladnog sistema. Tipično su poželjni zatvoreni sistemi jer su nezavisni od klimatskih uslova na mestu gde je simulator slobodnog pada postavljen. Rashladni sistem 11 opisan u ovoj prijavi može se koristiti u otvorenim kao i u zatvorenim rashladnim sistemima, ali su zatvoreni rashladni sistemi poželjni zbog njihove svestranosti i zahvaljujući činjenici da se mogu koristiti u svim klimatskim uslovima.

[0025] Fig.3 prikazuje simulator 1 sa primernom konstrukcijom koja ima samo jednu petlju 2B. Tu jedinu petlju 2B ponovo definiše difuzor 7, gornji horizontalni deo 4C, jedini vertikalni deo 4B, donji horizontalni deo 4D i mlaznica 8.

[0026] Sve karakteristike u nastavku, opisane u vezi sa simulatorima 1 sa Fig.3, koji imaju jednu petlju 2B i sa simulatorima 1 sa Fig.1, koji imaju dve petlje, mogu se analogno koristiti u simulatorima sa više petlji.

[0027] U poprečnom preseku upravnom na smer vazdušne struje, difuzor 7 ima unutrašnji kružni dizajn, čiji poluprečnik postepeno raste u smeru od komore za letenje, i do gornjeg horizontalnog dela 4C simulatora 1, gde je profil već kvadratni. Jednostavno rečeno, difuzor 7 suštinski ima oblik zarubljene kupe, sa gornjom površinom postavljenom na vrh komore 3 za letenje. Deo difuzora 7 sa najvećim poluprečnikom povezuje se sa gornjim horizontalnim delom 4C sistema 2 vazdušnog tunela. Difuzor 7 može imati i oblik levka ili cilindra. Funkcija difuzora 7 je da osigura distribuciju vazduha u pojedinačne petlje 2A, 2B sistema 2 vazdušnog tunela i da postepeno smanjuje brzinu strujanja. Slično tome, mlaznica 8 može tipično imati oblik kupe ili levka, sa vrhom kupe (levka) postavljenim na dno komore 3 za letenje. Funkcija mlaznice 8 je da fokusira vazduh iz pojedinačnih petlji 2A, 2B nazad u komoru 3 za letenje. Zbog činjenice da se poluprečnik mlaznice 8 postepeno smanjuje u smeru vazdušne struje, vazduh koji struji se neposredno pre komore 3 za letenje ubrzava.

[0028] Mlaznica 8 je postavljena ispod komore 3 za letenje, a difuzor 7 je postavljen iznad komore 3 za letenje. Poželjna konfiguracija je ona u kojoj su mlaznica 8, komora 3 za letenje i difuzor 7 postavljeni u vertikalnu liniju. Linija koju definišu mlaznica 8, komora 3 za letenje i difuzor 7 može ili ne mora biti paralelna sa vertikalnim delovima cirkulacionog sistema 4A, 4B. Vertikalni delovi 4A, 4B tipično mogu zaklapati oštar ugao sa vertikalnim pravcem, do 40 stepeni. Drugim rečima, u nekim načinima ostvarivanja ovog pronalaska, vertikalni delovi 4A, 4B ne moraju nužno biti paralelni sa vertikalnim pravcem, nego pre mogu zaklapati nenulti oštar ugao sa tim pravcem.

[0029] U nekim načinima ostvarivanja ovog pronalaska, poželjno je da se prečnik poprečnog preseka gornjeg horizontalnog dela 4C sistema 2 vazdušnog tunela, pri čemu je taj poprečni presek uzet upravno na pravac vazdušne struje, širi u smeru od difuzora 7, do odgovarajućeg vertikalnog dela 4A, 4B.

[0030] U sistemu 2 vazdušnog tunela, postoje (analogno u svim petljama) raspoređene zakretne lopatice 9, koje služe da promene smer vazdušne struje. Zakretne lopatice su tipično postavljene u uglovima, tj. gde vazduh struji pod pravim ili bilo kojim oštrim uglom. Zakretne lopatice se uglavnom mogu koristiti kad god je neophodno promeniti smer vazdušne struje za bilo koji ugao. U ovom pronalasku prema Fig. 1, svaka petlja 2A, 2B ima skup zakretnih lopatica 9 raspoređenih između difuzora 7 i gornjeg horizontalnog dela 4C. Drugi skup zakretnih lopatica 9 raspoređen je u svakoj petlji 2A, 2B između gornjeg horizontalnog dela 4C i odgovarajućeg vertikalnog dela 4A, 4B. Još jedan skup zakretnih lopatica 9 smešten je u svakoj petlji 2A, 2B na prelazu između odgovarajućeg vertikalnog dela 4A, 4B i donjeg horizontalnog dela 4D. Najzad, jedan skup zakretnih lopatica 9 postavljen je u svaku petlju 2A, 2B u donjem horizontalnom delu 4D, neposredno pre mesta gde vazduh ulazi u mlaznicu 8. Broj skupova zakretnih lopatica 9 može biti veći, ali i manji, u zavisnosti od potreba specifičnog simulatora 1.

[0031] Svaka petlja 2A, 2B sistema 2 vazdušnog tunela uključuje ventilator 6. Ventilatori 6 su idealno postavljeni u vertikalnom delu 4A, 4B sistema 2 vazdušnog tunela, pri čemu oni obezbeđuju željenu snagu, omogućavaju odgovarajuću stabilizaciju uslova pritiska unutar simulatora 1, a njihova buka je dovoljno izolovana od komore 3 za letenje. U nekim načinima ostvarivanja, moguće je postaviti ventilatore 6 i u druge delove sistema 2 vazdušnog tunela. Prema načinu ostvarivanja sa Fig.1, svaki vertikalni deo 4A, 4B predstavlja pojedinačni vod koji sadrži jedan ventilator 6. U drugim načinima ostvarivanja ovog pronalaska, vod svakog (ili najmanje jednog) vertikalnog dela 4A, 4B može se podeliti u nekoliko grana (nisu prikazane na crtežima). U određenom delu vertikalnog dela 4A, 4B, jedan vod vertikalnog dela može se prema tome podeliti u višestruke odvojene vodove, koji se onda ponovo spajaju u jedan vod vertikalnog dela 4A, 4B. U tom slučaju, svaka grana vertikalnog dela 4A, 4B može obuhvatati tačno jedan ventilator 6. Time se povećava broj ventilatora 6 u petlji 2A, 2B, kao i efikasnost simulatora 1.

[0032] Uglavnom se donji deo simulatora 1 slobodnog pada izrađuje od čvrstog građevinskog materijala, tipično do betona. Specifično se čitav donji horizontalni deo 4D sistema 2 vazdušnog tunela može izvesti, na primer, u obliku betonskog bunara 13, dok se, osim betona, mogu koristiti i drugi prikladni građevinski materijali. Betonski zidovi tog bunara 13 mogu, u nekim načinima ostvarivanja ovog pronalaska, čak pokrivati delove vertikalnih delova 4A, 4B sistema 2 vazdušnog tunela, na primer 10-25% vertikalnih delova 4A, 4B. Nadalje, u donjem horizontalnom delu 4D sistema 2 vazdušnog tunela, izrađena je betonska komora 10, koja sadrži rashladni sistem 11. Ovde se takođe betonska komora može zameniti konstrukcijom od bilo kog prikladnog građevinskog materijala.

[0033] Deo vazduha koji cirkuliše u sistemu 2 vazdušnog tunela prolazi kroz rashladni sistem 11, pa samim tim prolazi i kroz betonsku komoru 10. Prema tome, za potrebe opisa ovog pronalaska, rashladni sistem 11, kao i betonska komora 10, smatraju se delom sistema 2 vazdušnog tunela. Tipično se 1-20% vazduha koji cirkuliše može preusmeriti u rashladni sistem 11, obično korišćene vrednosti iznose na primer 5%, 10% ili 15%. Količina vazduha koji se preusmerava u rashladni sistem 11 uglavnom se utvrđuje na osnovu veličine simulatora 1, snage rashladnog sistema 11 i klimatskih uslova na mestu postavljanja simulatora 1, tako da je u principu moguć drugačiji odnos od navedenog.

[0034] Kao što je očigledno na Fig.1, betonska komora 10 i rashladni sistem su smešteni izvan glavne vazdušne struje sistema 2 vazdušnog tunela, tako da ne remete uglađenost vazdušne struje. Rashladni sistem 11 i betonska komora 10 postavljeni su odmah pored glavne vazdušne struje u sistemu 2

1

vazdušnog tunela. U jednom načinu ostvarivanja ovog pronalaska, jedini deo rashladnog sistema 11 koji je isturen u glavnu vazdušnu struju sistema 2 vazdušnog tunela jeste ulaz 17 za vazduh. Betonska komora 10 i rashladni sistem 11 su, na primer, postavljeni između mlaznice 8 i donje četvrtine vertikalnog dela 4A, 4B.

[0035] Rashladni sistem 11 nije nužno vezan za prisustvo betonske komore 10, prema Fig.1. Prihvatljivo je i bilo koje drugo građevinsko rešenje. Slično tome, moguće je postaviti rashladni sistem u gornji horizontalni deo 4C ili u vertikalni deo 4A, 4B, dokle god je to poželjno sa arhitektonskog stanovišta. Ako je rashladni sistem 11 postavljen u donjem horizontalnom delu 4C, poželjna rešenja su, na primer, sa rashladnim sistemom 11 u uglu na prelazu između vertikalnog dela 4A, 4B i donjeg horizontalnog dela 4C (način ostvarivanja sa Fig.1) ili na usisu mlaznice 8. Položaj rashladnog sistema 11 može varirati, u odnosu na ventilatore 6. Rashladni sistem se može postaviti pre ili posle ventilatora 6, u smeru vazdušne struje. Prednost postavljanja rashladnog sistema 11 iza ventilatora 6, u smeru vazdušne struje, leži u lakšem usmeravanju dela vazduha u ulaz 17 za vazduh, u većoj uglađenosti vazdušne struje (detaljan opis delova rashladnog sistema i njihovih funkcija obezbeđen je u nastavku) i u manjem uticaju rashladnog sistema na efikasnost ventilatora simulatora.

[0036] Kao što je očigledno na Fig.2, rashladni sistem 11 je, u skladu sa opisanim pronalaskom za koji se traži zaštita, definisan zatvorenom komorom 11A pod pritiskom, koja ograđuje rashladnu oblast 11B za prolaženje dela vazduha koji cirkuliše. Najmanje jedan izmenjivač 15 toplote, kroz koji prolazi rashladno sredstvo, postavljen je u komoru 11A pod pritiskom. Zatim se u rashladnoj oblasti 11B, koja je ograničena zatvorenom komorom 11A pod pritiskom, odvija hlađenje sekundarne vazdušne struje, koja je u rashladni sistem 11 usisana iz glavne vazdušne struje.

[0037] Komora 11A pod pritiskom može biti izrađena od betona, opeke, metalnih ploča ili se može napraviti od drugih prikladnih materijala ili njihove kombinacije. Komora 11A pod pritiskom je zatvorena, dakle nema nikakve otvore sem onih koji obezbeđuju delu vazduha iz glavne vazdušne struje da prolazi kroz rashladni sistem 11. Time se sprečava izlazak ohlađenog vazduha iz rashladne oblasti 11B. Komora 11A pod pritiskom sadrži rashladnu oblast 11B, pri čemu je pritisak u toj rashladnoj oblasti viši od atmosferskog pritiska. Uslovi pritiska višeg od atmosferskog održavaju se u rashladnoj oblasti 11B pomoćnim ventilatorom 14, koji je podešen da usisava vazduh iz glavne vazdušne struje. Pomoćni ventilator 14 stvara i potom održava pritisak u rashladnoj oblasti 11B višim od atmosferskog pritiska.

[0038] Komora 11A pod pritiskom rashladnog sistema 11 obrazuje rukavac od glavne vazdušne struje vazduha koji cirkuliše i stvara sekundarnu vazdušnu struju koja se hladi. Kako bi tu sekundarnu vazdušnu struju uspešno usmerila, komora 11A pod pritiskom uključuje strujni vod 12, koji usisava vazduh iz glavne vazdušne struje i usmerava ga ka željenom smeru.

[0039] Vazduh koji je preusmeren u rashladni sistem 11 hladi se na zahtevanu temperaturu, a potom se meša ostatkom vazduha koji cirkuliše. Kako bi se vazduhu omogućilo da uđe u komoru 11A pod pritiskom, ta komora 11A pod pritiskom ima najmanje jedan usisni prozor 17A. Kako bi se vazduhu iz rashladnog sistema 11 omogućio povratak u glavnu vazdušnu struju, komora 11A pod pritiskom ima najmanje jedan izlaz 16 za vazduh. Komora 11A pod pritiskom može imati bilo koji pogodan oblik, npr. kvadra, prizme ili čak nepravilan oblik, oblik piramide, itd. Prema tome, komora 11A pod pritiskom može imati bilo koji proizvoljan broj zidova. Najmanje jedan zid komore 11A pod pritiskom je u kontaktu sa glavnom vazdušnom strujom u sistemu 2 vazdušnog tunela. Jedan zid komore 11A pod pritiskom može imati usisni prozor 17A (ili više usisnih prozora), dok izlaz 16 za vazduh može biti na drugom zidu betonske komore 11A. Usisni prozor 17A prema načinu ostvarivanja sa Fig.1 smešten je na kraju vertikalnog dela 4A, 4B, dok je izlaz 16 za vazduh na početku donjeg horizontalnog dela 4D, gledano u smeru vazdušne struje.

[0040] Komora 11A pod pritiskom može dalje uključivati zaptiveni otvor 19 koji se može zatvoriti, koji se može koristiti kao otvor za ulazak tehničara za održavanje. Kada sistem radi, zaptiveni otvor 19 koji se može zatvoriti, može se zatvoriti pomoću zaptivnog zatvarača.

[0041] Strujni vod je postavljen u rashladnu oblast 11B, unutar komore 11A pod pritiskom. Strujni vod 12 može imati oblik cevi kroz koju prolazi ohlađeni vazduh. Na početku strujnog voda 12, smešten je ulaz 17 za vazduh koji usisava vruć vazduh iz glavne vazdušne struje sistema 2 vazdušnog tunela, a na kraju strujnog voda 12, smešten je izlazni vod 18, koji izbacuje ohlađeni vazduh izvan tela strujnog voda, u ostatak rashladne oblasti 11B. Ulaz 17 za vazduh kao i izlazni vod 18 kao i telo strujnog voda 12 mogu se postaviti u jednoj liniji ili mogu biti zakrivljeni. Slično tome, smer vazduha koji prolazi kroz strujni vod 12 može biti linearan ili vazduh može skretati. Kada je poželjno skrenuti vazdušnu struju u strujnom vodu 12, poželjno se koristi skup zakretnih lopatica koje podržavaju glatku promenu smera vazdušne struje. U ulazu 17 za vazduh, u načinu ostvarivanja ovog pronalaska prema Fig.1, raspoređene su usisne zakretne lopatice 20 za menjanje smera vazdušne struje za oko 90°. U slučaju načina ostvarivanja sa Fig.1, vazduh ulazi u strujni vod 12 kada se kreće nadole, a potom se smer vazdušne struje menja u horizontalnom pravcu. Usisne zakretne lopatice 20 koriste se da obezbede glatku i jednaku vazdušnu struju.

[0042] Ulaz 17 za vazduh poželjno se može postaviti u usisni prozor 17A i može biti delimično isturen iz ovog prozora u prostor glavne vazdušne struje sistema 2 vazdušnog tunela, tj. izvan komore 11A pod pritiskom. Otvor ulaza 17 za vazduh može se usmeriti suprotno smeru vazduha koji cirkuliše, ka mestu gde je ulaz 17 za vazduh postavljen.

[0043] Iako crteži prikazuju samo jedan strujni vod 12 u svakom rashladnom sistemu 11, u različitim načinima ostvarivanja ovog pronalaska, jedan rashladni sistem 11 može uključivati dva strujna voda 12 ili više njih. Na primer na Fig.1, sakriven iza prikazanog strujnog voda 12, može biti drugi ili treći strujni vod ili može biti postavljeno još više strujnih vodova 12. U tom slučaju, komora 11A pod pritiskom uključuje odgovarajući broj usisnih prozora 17A, tj. jedan usisni prozor 17A za svaki strujni vod 12.

[0044] U poželjnoj konfiguraciji, ventilator 14 je smešten unutar tela strujnog voda 12. Na isti je način izmenjivač 15 toplote smešten unutar tela strujnog voda 12, bilo pre ili posle pomoćnog ventilatora 14. Ulaz 17 za vazduh vodi deo vazduha koji cirkuliše iz glavne vazdušne struje u izmenjivač 15 toplote, gde se vazduh hladi. Na crtežima 1-3, izmenjivač toplote je postavljen na sam kraj strujnog voda 12, u izlazni vod 18. Svaki strujni vod 12 može sadržati zaseban izmenjivač 15 toplote. Pomoćni ventilator 14 može biti smešten iza zakretnih lopatica 20. Rashladno sredstvo u izmenjivaču 15 toplote može biti voda ili drugi pogodni medijum sa dovoljnim toplotnim kapacitetom.

[0045] Svaki strujni vod 12 može uključivati i najmanje jedno sito 22 za čišćenje, koje hvata čestice prljavštine koje nosi vazdušna struja. Sito 22 za čišćenje može se postaviti na bilo koji položaj konfiguracije u odnosu na izmenjivač 15 toplote i pomoćni ventilator 14. Optimalno, sito za čišćenje može biti smešteno iza pomoćnog ventilatora 14, u smeru vazdušne struje, i pre izmenjivača 15 toplote, kako bi se smanjilo zagušenje izmenjivača toplote česticama koje nosi vazdušna struja.

[0046] Osim toga, svaki strujni vod 12 može uključivati usisni difuzor 23A i/ili izlazni difuzor 23B. Usisni difuzor 23A ima profil koji se postepeno sužava i usmerava dolazeći vazduh ka pomoćnom ventilatoru 14, dok izlazni difuzor 23B ima profil koji se širi i osigurava ravnomerno otpuštanje vazduha u izmenjivač 15 toplote.

[0047] Orijentacija tela strujnog voda 12 u sistemu 2 vazdušnog tunela može varirati. Na Fig.1, telo strujnog voda 12 orijentisano je horizontalno, dok je na Fig.3 orijentisano vertikalno. Po pravilu, orijentacija postavljanja strujnog voda 12 određuje se dostupnim prostorom, na osnovu oblika i karaktera zgrade 100, u koju se simulator 1 slobodnog pada postavlja. Neophodna promena smera vazdušne struje unutar izmenjivača toplote 12 izvodi se pomoću navedenih zakretnih lopatica 20.

[0048] U jednom slučaju, kada simulator 1 slobodnog pada uključuje višestruke strujne vodove 12, ne moraju svi strujni vodovi 12 biti u potpunosti istovetni. Npr. jedan strujni vod 12 može sadržati usisne zakretne lopatice 20, dok ih drugi ne mora sadržati. Determinišući faktori uvek zavise od specifičnih potreba zahtevanog dizajnerskog rešenja svakog simulatora 1 koji se pravi.

[0049] Zajednički nedostatak trenutnih rashladnih sistema leži u činjenici da oni imaju tendenciju da na svom izlazu obrazuju kondenzovane vodene kapljice. To prouzrokuje kontakt vrućeg vazduha koji ulazi u rashladni sistem 12 sa rashladnim sredstvom, što dovodi do naglog pada temperature vazduha pa je onda u mnogim slučajevima neizbežno obrazovanje vodenih kapljica kondenzacijom vlažnosti vazduha. Obrazovanje vodenog kondenzata na izlaznom vodu 18 nije poželjno jer kapljice u mnogim slučajevima dospevaju čak i u komoru 3 za letenje, gde izazivaju neprijatnost korisnicima, pri čemu im umanjuju njihovo iskustvo letenja.

[0050] Drugi uočeni nedostatak predstavlja činjenica da se ohlađeni vazduh koji napušta rashladni sistem 11 širi duž zidova sistema 2 vazdušnog tunela, sve do komore 3 za letenje. Korisnik onda može primetiti temperaturne razlike u različitim delovima komore 3 za letenje, na primer, mogu osetiti topao vazduh dalje od zidova komore 3 za letenje, dok bliže zidovima komore 3 za letenje, mogu osetiti hladnu

1

vazdušnu struju.

[0051] Tehničko rešenje koje vodi eliminaciji obaju goreopisanih nedostataka leži u postavljanju izmenjivača 15 toplote u rashladnu oblast 11B unutar komore 11A pod pritiskom, koja u potpunosti ograđuje rashladnu oblast 11B, a samim tim i izmenjivač 15 toplote. Stoga se kondenzovane vodene kapljice zadržavaju unutar komore 11A pod pritiskom. Samim tim, korisnike u komori 3 za letenje ne pogađaju vodene kapljice koje nosi vazdušna struja i oni ne primećuju nikakva značajna kolebanja temperature.

[0052] Poželjna konfiguracija rashladnog sistema 11 je kada se ohlađeni vazduh koji napušta izmenjivač 15 toplote uduvava unutar rashladne oblasti 11B komore 11A pod pritiskom. Poželjno je dakle da izlaz izmenjivača 15 toplote ne bude orijentisan ka izlazu 16 za vazduh. Time se dalje poboljšavaju goreopisane prednosti. Stoga je izlaz iz izmenjivača 15 toplote prostorno odvojen od izlaza 16 za vazduh. Na primer, izlaz izmenjivača 15 toplote može približno biti na središtu rashladne oblasti 11B ili izlaz izmenjivača 15 toplote može biti orijentisan ka zidu betonske konstrukcije 11A, koja ne sadrži izlaz 16 za vazduh.

[0053] Oblik izlaza 16 za vazduh suštinski je proizvoljan, ali je poželjan izduženi oblik, u obliku izduženog otvora, na primer otvora koji se prostire duž čitavog jednog zida betonske komore 11A. Poželjno se izduženi otvor 16 prostire duž čitave širine profila sistema 2 vazdušnog tunela na datoj lokaciji. U slučaju potrebe, komora 11A pod pritiskom može imati dva izlaza za vazduh 16 ili više njih, na primer u obliku navedenih izduženih otvora. Izlaz 16 za vazduh može biti i u obliku nekoliko malih prozora raspoređenih u red, jedan za drugim. Izduženi oblik izlaza 16 za vazduh vodi ravnomernoj razmeni toplote između ohlađenog vazduha iz izmenjivača 15 toplote i ostatka vazduha koji cirkuliše unutar simulatora 1.

[0054] Izlaz 16 za vazduh može biti u potpunosti u obliku otvora u komori 11A pod pritiskom ili izlaz 16 za vazduh može imati pogodan aerodinamičan oblik 21, koji obezbeđuje da se izlazni ohlađeni vazduh usmerava u prethodno određenom smeru. Istovremeno, takav aerodinamični oblik 21 može povećati uglađenost vazduha koji prolazi. U slučaju da je izlaz 16 za vazduh u obliku višestrukih manjih prozora raspoređenih u red, svaki od ovih može biti prikladnog aerodinamičnog oblika 21.

[0055] U nekim načinima ostvarivanja ovog pronalaska, izlaz 16 za vazduh se postavlja najmanje 2 metra od ivice mlaznice 8, čime se osigurava pravovremeno i ravnomerno mešanje toplog i hladnog vazduha.

[0056] Jedan od unutrašnjih zidova komore 11A pod pritiskom, tipično onaj koji se nalazi na dnu rashladne oblasti 11B, poželjno može uključivati kanal (koji nije prikazan na crtežima), postavljen tako da hvata izašle kondenzovane vodene kapljice. Time se sprečava nasumično odnošenje kondenzata vazduhom koji struji, pa samim tim i njegovo izbacivanje iz komore 11A pod pritiskom, što bi ponovo moglo prouzrokovati neprijatnost korisniku simulatora 1 koji radi, u komori 3 za letenje.

[0057] Fig.3 prikazuje alternativni način ostvarivanja simulatora 1 slobodnog pada, sa nekoliko razlika u poređenju sa simulatorom na Fig.1. Što je najvažnije, sistem 2 vazdušnog tunela simulatora 1 na Fig.3 ima samo jednu petlju 2B. Kao što je već objašnjeno, može postojati bilo koji broj petlji 2A, 2B, a broj se bira na osnovu specifičnih potreba i veličine svakog simulatora 1. Drugu razliku između simulatora na Fig.1 i 3 predstavlja činjenica da su na Fig.3 rashladni sistemi 11 orijentisani u vertikalnom smeru. Nasuprot tome, rashladni sistemi 11 na Fig.1 orijentisani su horizontalno. Kao što je takođe već objašnjeno, u principu je moguća bilo koja orijentacija rashladnih sistema 11. Slično tome, moguće je postaviti rashladne sisteme 11 u različite delove sistema 2 vazdušnog tunela, tj. u gornji horizontalni 4C ili u vertikalni 4A, 4B ili u donji horizontalni 4D deo sistema 2 vazdušnog tunela. Fig.1 ilustruje jedan od naročito poželjnih postavljanja rashladnih sistema 11, koji je u uglu na prelazu između vertikalnog dela 4A, 4B i donjeg horizontalnog dela 4D. Fig.3 je drugi primer poželjnog postavljanja rashladnog sistema 11 u donju četvrtinu vertikalnog dela 4A, 4B. Simulator 1 sa Fig.3 takođe predstavlja primer u kom su i usisni prozor 17A i izlaz 16 za vazduh u istom zidu komore 11A pod pritiskom.

[0058] Treba zapaziti da je Fig.3 više šematski i da stoga ne prikazuje detaljno prisustvo zidova komore 11A pod pritiskom koji okružuju izmenjivače 15 toplote. I u tom je slučaju, međutim, komora 11A pod pritiskom koja ima pritisak viši od atmosferskog pritiska izrađena od betona ili drugih gorenavedenih materijala.

[0059] Nadalje, ispostavilo se da je pri korišćenju efektivnih rashladnih sistema 11 koji su smešteni unutar sistema 2 vazdušnog tunela, količina toplote koja se odaje iz simulatora 1 prilično značajna. Iz tog razloga, ispostavilo se poželjnim za neke simulatore 1, da se otpadna toplota vodi iz simulatora 1 u zgradu 100, za komunalne usluge. Stoga se simulator 1 slobodnog pada ne koristi samo za potrebe treninga i rekreacije, nego i za potrebe rekuperacije toplote, što dovodi do uštede energije u zgradi 100, u kojoj je simulator 1 postavljen, čime se smanjuju sveukupni troškovi za standardni rad zgrade 100.

[0060] Kolo toplotne rekuperacije kao što je prikazano na Fig.1, na opšti i šematski način. Detaljniji prikaz može se naći na Fig.4. Rashladna petlja simulatora 1 obuhvata dva odvojena kola, unutrašnje rashladno kolo 30 i spoljno rashladno kolo 40. Unutrašnje rashladno kolo 30 obuhvata sistem rashladnih cevi koje sadrže prikladno rashladno sredstvo, kao što je npr. voda, glikol itd. Rashladno sredstvo unutrašnjeg rashladnog kola 30 prolazi kroz izmenjivače 15 toplote, gde upija toplotu iz toplog vazduha koji cirkuliše u sistemu 2 vazdušnog tunela. U izmenjivaču 15 toplote se cevi unutrašnjeg rashladnog kola 30 prikladno granaju kako bi napravile najveću moguću površinu koja dolazi u kontakt sa vazduhom koji prolazi.

[0061] Unutar unutrašnjeg rashladnog kola 30, rashladno sredstvo se vodi iz izmenjivača 15 toplote do kompresorske jedinice 15A, gde svoju toplotu prenosi spoljnom rashladnom kolu 40. Spoljno rashladno kolo 40 opet obuhvata sistem cevi koje sadrže rashladni medijum. Spoljno rashladno kolo 40 može koristiti ulje, freon ili može biti zasnovano na drugom rashladnom medijumu. Unutar spoljnog rashladnog kola 40, akumulirana toplota se odvodi bilo direktno spoljnim kondenzacionim jedinicama 15B i odaje u atmosferu i/ili se može delimično koristiti u rekuperacionim jedinicama 15C, kao korisna

1

Claims (10)

1. toplota za zgradu 100. Prema tome, spoljno rashladno kolo 40 može biti u kontaktu sa toplotnim sistemom zgrade 100 na način koji omogućava prikladan prenos toplote (npr. za grejanje vode). Čitavo rashladno kolo može se konfigurisati tako da se prvenstveno koristi rekuperaciono kolo. U slučaju da u zgradi 100 nema prikladne upotrebe toplote koju odaje simulator, otpadna toplota se može odvoditi u spoljnu kondenzacionu jedinicu 15B, odakle se toplota odaje u okolnu sredinu.

   [0062] Isprekidana linija na Fig.4 i na Fig.1 predstavlja hladnu vazdušnu struju, dok puna linija predstavlja toplu vazdušnu struju. Isprekidana linija u unutrašnjem rashladnom kolu 30 stoga predstavlja rashladno sredstvo pre nego što se toplota iz vazduha koji struji prenese na njega, dok puna linija u unutrašnjem rashladnom kolu 30 predstavlja rashladno sredstvo nakon što se toplota prenese na njega. Slično tome, puna linija u spoljnom rashladnom kolu 40 predstavlja rashladni medijum pre nego što prenese svoju toplotu (okolini ili kao deo rekuperacije), dok isprekidana linija predstavlja rashladni medijum nakon odavanja toplote.

   [0063] Kao što je već gore pomenuto, u zgradi 100 se akumulirana toplota može koristiti da zagreva tehničku vodu ili prostorije. Ovaj se pristup smatra najekonomičnijim jer se do sada toplota iz simulatora 1 samo odavala u okolnu sredinu, izvan zgrade, na nekontrolisani način. U trenutnim sistemima, to nekontrolisano odavanje toplote odvija se i direktno, kroz otvore u sistemu vazdušnog tunela, u otvorenim rashladnim sistemima, i indirektno, u zatvorenim rashladnim sistemima, gde se toplota iz spoljne kondenzacione jedinice 15B slobodno odaje u okolinu. Prema tome, jednu od prednosti opisanog tehničkog rešenja čini opcija dodavanja rekuperacione jedinice 15C u spoljno rashladno kolo 40 i delimičnog korišćenja otpadne toplote.

   Patentni zahtevi

   1. Simulator (1) slobodnog pada koji obuhvata:

   - sistem (2) vazdušnog tunela;

   - komoru (3) za letenje povezanu sa sistemom vazdušnog tunela tako da sistem vazdušnog tunela i komora za letenje omogućavaju kontinuirano strujanje vazduha koji cirkuliše, i - rashladni sistem (11) za hlađenje vazduha koji cirkuliše u sistemu vazdušnog tunela, pri čemu taj rashladni sistem obuhvata:

   - ulaz (17) za vazduh koji usisava deo vazduha koji cirkuliše u sistemu vazdušnog tunela; i - najmanje jedan izmenjivač (15) toplote koji obuhvata rashladno sredstvo; i

   - najmanje jedan izlaz (16) za vazduh izveden tako da ohlađeni vazduh napušta rashladni sistem kroz najmanje jedan izlaz za vazduh;

   naznačen time, što rashladni sistem (11) dalje obuhvata:

   - zatvorenu komoru (11A) pod pritiskom koja obuhvata rashladnu oblast (11B), pri čemu je pritisak u pomenutoj rashladnoj oblasti (11B) viši od atmosferskog pritiska, i

   - najmanje jedan pomoćni ventilator (14) konfigurisan da održava pritisak unutar rashladne oblasti komore (11A) pod pritiskom višim od atmosferskog pritiska,

   i što je najmanje jedan izmenjivač (15) toplote smešten unutar zatvorene komore (11A) pod pritiskom tako da se hlađenje vazduha koji cirkuliše odvija u rashladnoj oblasti (11B).
2. 2. Simulator (1) slobodnog pada prema zahtevu 1 izveden tako da vazduh ohlađen u izmenjivaču (15) toplote napušta taj izmenjivač toplote u smeru ka unutrašnjosti rashladne oblasti (11B).
3. 3. Simulator slobodnog pada prema bilo kom od zahteva 1-2, u kom zatvorena komora (11A) pod pritiskom obuhvata najmanje jedan usisni prozor (17A) i najmanje jedan izlaz (16) za vazduh postavljen tako da se ulaz (17) za vazduh smešta unutar usisnog prozora (17A) i tako da ohlađeni vazduh napušta rashladnu oblast (11A) kroz izlaz (16) za vazduh.
4. 4. Simulator (1) slobodnog pada prema zahtevu 3, u kom je izlaz izmenjivača (15) toplote postavljen tako da se ohlađeni vazduh iz izmenjivača toplote ispušta ka jednom od zidova komore pod pritiskom, pri čemu nijedan od pomenutih zidova ka kojima se ispušta ohlađeni vazduh ne obuhvata izlaz (16) za vazduh.
5. 5. Simulator (1) slobodnog pada prema bilo kom od zahteva 3-4, u kom izlaz (16) za vazduh predstavlja izduženi otvor koji se prostire preko jednog od zidova komore (11A) pod pritiskom i preko čitave širine sistema vazdušnog tunela.
6. 6. Simulator (1) slobodnog pada prema bilo kom od zahteva 3-5, u kom izlaz (16) za vazduh ima aerodinamičan oblik (21) izveden da usmerava ohlađeni vazduh u prethodno određenom smeru.
7. 7. Simulator (1) slobodnog pada prema bilo kom od prethodnih zahteva, u kom se temperatura vazduha koji cirkuliše u sistemu (2) vazdušnog tunela i u komori (3) za letenje reguliše pomoću zatvorenog rashladnog sistema.

   1
8. 8. Simulator (1) slobodnog pada prema bilo kom od prethodnih zahteva, u kom je rashladni sistem (11) smešten u donjem horizontalnom delu (4D) simulatora slobodnog pada.
9. 9. Simulator (1) slobodnog pada prema bilo kom od prethodnih zahteva, u kom sistem (2) vazdušnog tunela obuhvata najmanje jednu petlju (2A, 2B) sa najmanje jednim ventilatorom (6) i u kom je rashladni sistem (11) smešten iza pomenutog najmanje jednog ventilatora u smeru vazduha koji cirkuliše.
10. 10. Upotreba simulatora (1) slobodnog pada prema bilo kom od prethodnih zahteva za snabdevanje zgrade (100) toplotom, pri čemu se temperatura vazduha koji cirkuliše u sistemu (2) vazdušnog tunela i u komori (3) za letenje reguliše pomoću zatvorenog rashladnog sistema.

    1