RS62784B1 - Postupak za uspostavljanje komunikacione veze komunikacionog krajnjeg uređaja preko komunikacionog mrežnog sistema sa slajsovima - Google Patents

Description

Opis

[0001] Ovaj pronalazak se odnosi na uspostavljanje komunikacione veze u komunikacionom mrežnom sistemu sa više podmreža, naročito u 5G komunikacionom mrežnom sistemu sa slajsovima.

[0002] Peta generacija mobilne tehnologije (5G) odnosi se na zahteve i tehničke izazove budućih komunikacionih mreža počevši otprilike od 2020. godine i nadalje. Pod time se podrazumeva potpuno mobilno i umreženo društvo koje na više nivoa karakteriše enormni porast razmene podataka, kao i međusobno umrežavanje.

[0003] Za 5G neophodni su novi radio interfejsi kako bi se ispunili zahtevi pri korišćenju visokih frekvencija, na primer, kod novih primena kao što su internet stvari (IoT), specijalne karakteristike kao npr. manji rantajm koji nadmašuje ono što su sposobne da postignu 4G komunikacione mreže. Pritom se 5G posmatra kao end-to-end sistem koji sadrži sve mrežne aspekte sa dizajnom koji omogućuje visoki stepen konvergencije.5G će u potpunosti iskoristi današnje pristupne mehanizme i njihove moguće optimizacije, uključujući i današnje pristupne tehnologije fiksnoj mreži mnogih drugih pristupnih tehnologija koje se trebaju razviti.

[0004] 5G će operisati u izrazito heterogenom okruženju tj. sa više tipova pristupnih tehnologija, višeslojnim mrežnim sistemima, raznovrsnim tipovima uređaja za komunikaciju i interakcija korisnika itd. Potrebno je dakle da se optimalno podrže najrazličitije primene sa dijametralnim zahtevima npr. glomazna komunikacija, osigurana od oštećenja usled prekida rada, komunikacija sa malim protokom podataka ili širokopojasna komunikacija na gusto naseljenim prostorima. U takvim okruženjima postoji fundamentalna potreba za 5G kako bi se postigao neprekidan i konzistentan korisnički doživljaj na duže vreme i većem prostoru. Za one koji održavaju pogon 5G komunikacione mreže neophodno je da optimalno i dinamički prilagode upotrebljene resurse samim zahtevima kako bi mogao da se podrži veći broj primena istovremeno.

[0005] U 5G postoji, zbog toga, s jedne strane potreba za tim da se potencijal komunikacije poveća, naročito veći protok podataka, da se obezbede manji zastoji, naročito visoka pouzdanost, mnogo veća gustina veze i veća oblast mobilnosti, s druge strane, međutim, da se poveća fleksibilnost pri radu i da se obezbede besprekorne funkcije sa najmanjom mogućom primenom sredstava. Ovaj uvećani potencijal očekuje se zajedno sa sposobnošću za upravljanje izrazito heterogenim okruženjem i sposobnošću za garantovanje pouzdanosti, identiteta i privatne sfere korisnika.

[0006] Dokument US 2004 / 067735 A1 odnosi se na postupak i sistem za registrovanje mobilnog uređaja u mobilnoj mreži npr. u GSM, GPRS ili UMTS komunikacionom sistemu.

[0007] Dokument 3GPP TR 22.891 opisuje različite slučajeve primene (use cases) koje bi 3GPP mreža u budućnosti trebalo da podržava. Naročito se u poglavlju 5.2 opisuju slučajevi primene „network slicing“-a, a u poglavlju 5.69 slučajevi primene „network slicing roaming“-a.

[0008] Zadatak predmetnog pronalaska je da stvori koncept kojim bi se povećali potencijal i fleksibilnost komunikacije, naročito u 5G u pogledu gore navedenih kriterijumima.

[0009] Zadatak se rešava karakteristikama nezavisnih patentnih zahteva. Poželjni načini optimizacije tema su zavisnih patentnih zahteva.

[0010] Postupci i sistemi koji će se predstaviti u nastavku mogu biti različitog tipa. Pojedinačni opisani elementi mogu se realizovati hardverskim ili softverskim komponentama, na primer elektronskim komponentama koje se mogu proizvesti pomoću različitih tehnologija, i koje mogu da obuhvataju na primer poluprovodničke čipove, ASIC-ove, mikroprocesore, digitalne signalne procesore, integrisana električna kola, elektrooptička kola i/ili pasivne ugradne elemente.

[0011] Uređaji, sistemi i postupci, koji će se predstaviti u nastavku, pogodni su da prenose informacije preko nekog komunikacionog mrežnog sistema. Pojam komunikacioni mrežni sistem ili komunikaciona mreža odnosi se pritom na tehničku infrastrukturu na kojoj se dešava prenošenje signala. Komunikaciona mreža obuhvata suštinski posredničku mrežu u kojoj se dešava prenošenje i posredovanje signala između uređaja koji su fiksno postavljeni na nekom mestu, i platformi mobilne mreže ili fiksne mreže, kao i pristupnu mrežu u kojoj se dešava prenošenje signala između uređaja za pristup mreži i komunikacionog krajnjeg uređaja. Komunikaciona mreža u tom smislu može da obuhvata i komponente mobilne mreže i komponente fiksne mreže. Kod mobilne mreže, pristupna mreža se označava i kao vazdušni interfejs i obuhvata na primer baznu stanicu (NodeB, eNodeB, ćelijski toranj) sa antenom za mobilni signal kako bi se uspostavila komunikacija sa nekim komunikacionim krajnjim uređajem kao na primer sa mobilnim telefonom tj. pametnim telefonom i sa nekim drugim mobilnim uređajem sa adapterom za mobilni signal. Kod fiksne mreže, pristupna mreža obuhvata na primer DS-LAM (digital subscriber line access multiplexer) kako bi se komunikacioni krajnji uređaji više učesnika priključili preko žice tj. kabla. Komunikacija se može dalje prenositi reko posredničke mreže u druge mreže na primer u mreže drugih operatera npr. inostranih mreža.

[0012] Uređaji, sistemi i postupci, koji će se predstaviti u nastavku, predviđeni su da povećaju komunikaciju u komunikacionim mrežama, naročito u komunikacionim mrežama usklađenim sa 5G sistemskom arhitekturom koja će se predstaviti u nastavku. Sl. 1 predstavlja shematski prikaz takve 5G sistemske arhitekture 100. 5G sistemska arhitektura 100 obuhvata oblast sa 5G komunikacionim krajnjim uređajima 101 koji su preko različitih pristupnih tehnologija 102 povezani sa višeslojnom komunikacionom strukturom koja obuhvata infrastrukturni i resursni sloj 105, sloj 104 aktiviranja i sloj 103 primene, kojima se upravlja pomoću nivoa 106 za menadžment i instrumentaciju.

[0013] Infrastrukturni i resursni sloj 105 obuhvata fizičke resurse konvergentne mrežne strukture od komponenti mobilne i fiksne mreže („Fixed-Mobile Convergence“) sa pristupnim čvorovima, cloud čvorovima (koji se sastoje od čvorova za obradu i memorisanje), 5G uređajima kao što su npr. mobilni telefoni, prenosivim uređajima, CPE-ovima, modulima za mašinsku komunikaciju i drugim mrežnim čvorovima i odgovarajućim linkovima. 5G uređaji mogu obuhvatati raznovrsne karakteristike koje se mogu takođe konfigurisati, i mogu služiti kao relay ili hub ili da funkcionišu, zavisno od konteksta, kao resurs kompjutera/memorije. Ovi resursi se stavljaju na raspolaganje višim slojevima 104, 103 i nivou 106 za menadžment i instrumentaciju preko odgovarajućih API-eva (interfejsi aplikativnog programa). Nadgledanje potencijala i konfiguracija inherentni je deo takvih API-eva.

[0014] Sloj 104 aktiviranja obuhvata biblioteku funkcija koje su neophodne unutar konvergiranog mrežnog sistema u vidu ugradnih elemenata modularne arhitekture. Oni obuhvataju funkcije koje se realizuju pomoću softverskih modula koji se mogu prizvati sa mesta za čuvanje na željenoj lokaciji, kao i skup parametara za konfiguraciju za određene delove mrežnog sistema npr. pristup signalu. Ove funkcije i karakteristike mogu se aktivirati na zahtev preko nivoa 106 za menadžment i instrumentaciju, koristeći se pritom predviđenim API-evima. Za određene funkcije mogu postojati višestruke varijante npr. različite implementacije iste funkcionalnosti koje imaju različit potencijal ili karakteristike. Različiti stepeni potencijala i ponuđenih karakteristika mogu se upotrebiti kako bi se funkcionalnosti mrežnog sistema suštinski još više diferencirale nego što je to moguće u današnjim mrežama da se npr. kao funkcija mobilnosti ponudi nomadska mobilnost, mobilnost motornim vozilom ili mobilnost u vazdušnom saobraćaju, zavisno od samih specifičnih potreba.

[0015] Sloj 103 primene obuhvata specifične primene i usluge mrežnog operatera, preduzeća, vertikalnog operatera ili trećih lica koja koriste 5G mrežu. Interfejs za nivo 106 za menadžment i instrumentaciju omogućuje da se na primer za primenu uspostave određeni tj. specijalni mrežni slajsovi (mrežne isečci) ili da se postojećoj mreži dodeli slajs.

[0016] Nivo 106 za menadžment i instrumentaciju je kontaktna tačka da se željeni primenjeni slučajevi (use cases, takođe poslovni modeli) ostvare u stvarne mrežne funkcije i slajsove. On definiše mrežne slajsove za dati slučaj primene, ulančava modularne mrežne funkcije, relevantne za sam slučaj, uređuje relevantne konfiguracije potencijala i sve to preslikava na resurse infrastrukturnog i resursnog sloja 105. Nivo 106 za menadžment i instrumentaciju upravlja takođe skaliranjem kapaciteta ovih funkcija, kao i njihovom geografskom raspodelom. Kod određenih slučajeva primene može da obuhvata i karakteristike koje omogućuju trećim licima da korišćenjem API-eva naprave sopstvene mrežne slajsove i da upravljaju njima. Zbog velikog broja zadataka nivoa 106 za menadžment i instrumentaciju, tu se ne radi o monolitnom bloku funkcionalnosti, već o skupu modularnih funkcija koje integrišu napretke koji su postignuti u različitim mrežnim domenima, kao na primer NFV („network function virtualization“ = virtualizacija mrežne funkcije), SDN („software-defined networkig“ = umrežavanje definisano softverom) ili SON („self-organizing networks“ = mreže koje se same organizuju). Nivo 106 za menadžment i instrumentaciju koristi pritom inteligenciju koja se oslanja na podatke kako bi optimizovao sve aspekte uspostavljanja i obezbeđivanja usluge.

[0017] Uređaji, sistemi i postupci predviđeni su kako bi poboljšali komunikaciju u komunikacionim mrežama, naročito u 5G komunikacionim mrežama sa više mrežnih slajsova (mrežnih isečaka), kao što će se opisati u nastavku. Sl. 2 predstavlja shematski prikaz 5G komunikacionog mrežnog sistema 200 sa više mrežnih slajsova (mrežnih isečaka). 5G komunikacioni mrežni sistem 200 obuhvata infrastrukturni i resursni sloj 105, sloj 104 aktiviranja i sloj 103 primene.

[0018] Infrastrukturni i resursni sloj 105 obuhvata sva fizička sredstva koje pripadaju operateru mrežnog sistema, tj. lokacije, kablove, mrežne čvorove itd. Ovaj sloj 105 obrazuje osnovu za sve mrežne slajsove. Izgrađen je što je moguće generičnije bez previše specijalizovanih fizičkih jedinica. Infrastrukturni i resursni sloj 105 prikriva bilo koju vrstu implementacije, specifične za onog koji je primenjuje, u odnosu na gornje slojeve tako da se preostali sistemi mogu najbolje moguće iskoristiti za različite slajsove. Komponente infrastrukturnog i resursnog sloja 105 zasnivaju se na hardveru i softveru tj. firmveru koji je neophodan za odgovarajuću operaciju pri čemu se kao infrastrukturni i resursni sloj 105 stavlja na raspolaganje slojevima iznad njega kao resursni objekti. Objekti infrastrukturnog i resursnog sloja 105 obuhvataju na primer virtuelne mašine, virtuelne linkove tj. veze i virtuelne mreže npr. virtuelne pristupne čvorove 231, 232, 233, virtuelne mrežne čvorove 234, 235, 236, 237 i virtuelne kompjuterske čvorove 238, 239, 240. Kao što kaže i sam pojam „virtuelan“, infrastrukturni i resursni sloj 105 stavlja objekte na raspolaganje narednom, višem sloju 104 u vidu „infrastrukture kao usluge“ 251 tj. u apstraktnoj, virtualizovanoj formi.

[0019] Sloj 104 aktiviranja postavljen je iznad infrastrukturnog i resursnog sloja 105. On koristi objekte infrastrukturnog i resursnog sloja 105 i dodaje im dodatnu funkcionalnost u vidu (npr. nefizičkih) softverskih objekata /VNF-ova kako bi se omogućilo stvaranje bilo koje vrste mrežnih slajsova, a čime bi se obezbedila platforma kao usluga za sledeći, viši sloj 103.

[0020] Softverski objekti mogu da postoje u svakoj granularnosti i mogu da obuhvataju neki sitan ili veoma veliki fragment mrežnog slajsa. Kako bi se omogućilo stvaranje mrežnih slajsova na poželjnom nivou apstrakcije, različiti apstrahovani objekti 221 mogu se kombinovati sa drugim apstrahovanim objektima i virtuelnim mrežnim funkcijama 222 u sloju 104 aktiviranja kako bi se obrazovali kombinovani objekti 223 koji se mogu prevesti u agregovane objekte 224 i kako bi se stavili na raspolaganje u biblioteci 225 objekata sledećem, višem nivou. Na taj se način kompleksnost može ublažiti mrežnim slajsovima. Na primer, korisnik može da stvori mobilni širokopojasni slajs i pritom samo da definiše KPI-eve (Key Performance Indikator), a da pritom ne mora da specifikuje specifične uređaje kao što je individualna lokalna pokrivenost antenom, veza povratnog transporta, kao i specifični stepeni pri postavljanju parametara. Kako bi se podržalo neko otvoreno okruženje i dozvolilo se da se na zahtev dodaju ili izbrišu funkcije mrežnog sistema, važna je karakteristika sloja 104 aktiviranja kojom on podržava dinamičko preuređenje funkcija i konektiviteta u jednom mrežnom slajsu, npr. primenom SFC-a („Service Function Chaining“ = ulančavanje uslužnih funkcija) ili softvera koji se mogu modifikovati tako da se funkcionalnost slajsa može u potpunosti prethodno definisati i da može da obuhvata kako približno statične softverske module, tako i softverske module koji se mogu dinamički dodati.

[0021] Mrežni slajs može se smatrati entitetom koji je definisan softverom, koji se zasniva na skupu objekata koji definišu potpuni mrežni sistem. Sloj 104 aktiviranja je od ključne važnosti za uspeh ovog koncepta jer on može da obuhvata sve softverske objekte koji su neophodni da bi se obezbedili mrežni slajsovi i odgovarajuće povoljne karakteristike za upravljanje objektima. Sloj 104 aktiviranja može se smatrati nekom vrstom mrežnog operativnog sistema, komplementiran okruženjem za stvaranje mreže. Suštinski zadatak sloja 104 aktiviranja je definisanje odgovarajućih nivoa apstrakcije. Tako mrežni operateri imaju dovoljno slobodnog prostora da dizajniraju svoje mrežne slajsove dok operater platforme može još uvek da održava i optimizuje svoje fizikalne čvorove. Tako se na primer podržava izvršavanje svakodnevnih zadataka kao što su dodavanje ili zamena NodeB-ova itd. a da pritom korisnici mreže ne ulaze. Definicija pogodnih objekata koji modeliraju potpunu telekomunikacionu mrežu jeste jedan od suštinskih zadataka sloja 104 aktiviranja pri razvoju okruženja mrežnih slajsova.

[0022] Mrežni slajs, poznat i kao 5G slajs podržava komunikacione usluge određenog tipa veze sa određenim načinom upravljanja slojem C (Control tj. kontrola) i U (User Data tj. korisnički podaci). 5G slajs sastoji se od skupa različitih 5G mrežnih funkcija i specifičnih podešavanja tehnologija u pristupu signalu (RAT) koji se zajedno kombinuju u cilju korišćenja specifičnog slučaja primene tj. use case-a. Prema tome, 5G slajs može da obuhvati sve domene mrežnog sistema npr. softverske module koji su aktivni na cloud čvoru, specifične konfiguracije transportnog mrežnog sistema koje podržavaju fleksibilnu lokaciju funkcija, određenu konfiguraciju signala ili čak i određenu pristupnu tehnologiju, jednako dobru onoj kod konfiguracije 5G uređaja. Ne sadrže svi slajsovi iste funkcije, neke funkcije koje se danas smatraju suštinskim za mobilnu mrežu mogu čak i da ne budu prisutne u nekim slajsovima. Smisao 5G slajsa jeste da obezbedi samo one funkcije koje su neophodne za specifičan use case i da izbegava sve druge suvišne funkcionalnosti. Fleksibilnost koja stoji iza slajs koncepta od ključne je važnosti kako za proširenje postojećih slučajeva primene, tako i za stvaranje novih slučajeva primene. Na taj način se može dozvoliti uređajima trećih lica da upravljaju određenim aspektima slajsinga pomoću odgovarajućih API-eva kako bi mogle da se obezbede precizne usluge.

[0023] Sloj 103 primene obuhvata sve stvorene mrežne slajsove 210b, 211b, 212b nudeći ih kao „mrežu kao uslugu“ različitim korisnicima mreže npr. različitim klijentima. Koncept dopušta ponovno korišćenje definisanih mrežnih slajsova 210b, 211b, 212b za različite osobe koje ih primenjuju tj. korisnike, na primer kao novi mrežni slajs instance 210a, 211a, 212a. Tj. mrežni slajs 210b, 211b, 212b koji odgovara na primer automotivnoj primeni, može se koristiti takođe kod različitih drugih industrijskih primena. Instance 210a, 211a, 212a slajsa koje je stvorio prvi korisnik mogu na primer biti nezavisne od instanci slajsa, koje je stvorio drugi korisnik i to iako čitava funkcionalnost mrežnog slajsa može biti ista.

[0024] Prema prvom aspektu, ovaj pronalazak se odnosi na postupak uspostavljanja komunikacione veze komunikacionog krajnjeg uređaja preko komunikacionog mrežnog sistema, pri čemu komunikacioni mrežni sistem obuhvata više podmreža sa prvom podmrežom i drugom podmrežom, pri čemu je u prvoj podmreži postavljen prvi entitet za identifikaciju, a u drugoj podmreži drugi entitet za identifikaciju kojim se identifikuje komunikacioni krajnji uređaj, pri čemu je svakoj podmreži samog komunikacionog mrežnog sistema dodeljena oznaka podmreže, pri čemu je u komunikacionom mrežnom sistemu postavljen entitet za menadžment mreže kojim se upravlja dodelom jedne od dveju podmreža komunikacionim krajnjim uređajima, pri čemu postupak obuhvata sledeće korake: prijem identifikacije komunikacionog krajnjeg uređaja pomoću prvog entiteta za identifikaciju prve podmreže pri čemu identifikacija identifikuje identitet komunikacionog krajnjeg uređaja; identifikovanje komunikacionog krajnjeg uređaja od strane prvog entiteta za identifikaciju komunikacionog mrežnog sistema na osnovu identifikacije komunikacionog krajnjeg uređaja; dodeljivanje podmreže komunikacionom krajnjem uređaju od strane entiteta za menadžment na osnovu dodeljivanja oznake podmreže komunikacionom krajnjem uređaju; i uspostavljanje komunikacione mreže komunikacionog krajnjeg uređaja preko prve podmreže ukoliko oznaka podmreže, dodeljena identifikaciji komunikacionog krajnjeg uređaja odgovara oznaci podmreže prve podmreže; ili uspostavljanje komunikacione mreže komunikacionog krajnjeg uređaja preko druge podmreže ukoliko su različite oznaka podmreže, dodeljena posredovanoj identifikaciji komunikacionog krajnjeg uređaja i oznaka podmreže prve podmreže.

[0025] Moguće je povećati potencijal komunikacije na osnovu strukture podmreže komunikacionog mrežnog sistema. Naročito je moguće na ovaj način postići veći protok podataka, manje zastoje, naročito visoku pouzdanost, nadaleko veću gustinu veze i veću oblast mobilnosti, a samim tim i poboljšani roming. Zajedno sa povećanim potencijalom, ovim postupkom moguće je upravljati izrazito heterogenim okruženjima, a da se u isto vreme obezbedi pouzdanost, identitet i privatna sfera korisnika.

[0026] Prema jednom načinu tehničkog rešenja predmetnog postupka, komunikaciona veza se uspostavlja preko druge podmreže, ukoliko je oznaka podmreže, dodeljena posredovanoj identifikaciji ujedno oznaka podmreže druge podmreže.

[0027] Ovo je od te prednosti što se pri fabričkom podešavanju prve podmreže u komunikacionom krajnjem uređaju komunikacija vrši preko prve podmreže tj.

komunikacionom krajnjem uređaju u početku nisu potrebne informacije o uspostavi podmreže i strukturi komunikacionog mrežnog sistema. Ukoliko su komunikacionom krajnjem uređaju već dostupne informacije, na primer iz neke prethodne komunikacije, tako da je on dodeljen drugoj podmreži, onda se komunikacija može odmah inicirati preko druge podmreže, a da pritom nije nužan upit fabričkog podešavanja.

[0028] Prema jednom načinu tehničkog rešenja predmetnog postupka, komunikacioni mrežni sistem je mreža pete generacije (5G) ili neke naredne generacije, a podmreže su slajsovi komunikacionog mrežnog sistema.

[0029] Na taj način moguće je realizovati sve prednosti 5G mrežne strukture; kao što su na primer više frekvencije signala sa povećanim protokom podataka, nove primene, kao na primer internet stvari, specijalne karakteristike kao npr. smanjeni rantajm, koje nadmašuju sve ono što su 4G komunikacione mreže sposobne da pruže. Komunikaciona mreža može da ponudi end-to-end sistem koji sadrži sve mrežne aspekte sa visokim stepenom konvergencije. Nadalje, postojeći pristupni mehanizmi i njihov mogući dalji razvoj mogu se u potpunosti iskoristiti.

[0030] Prema jednom načinu tehničkog rešenja predmetnog postupka, entitet za menadžment izaziva dodelu oznake podmreže komunikacionom krajnjem uređaju na osnovu barem neke od sledećih dodela: dodele identifikacije komunikacionog krajnjeg uređaja, naročito hardverske oznake komunikacionog krajnjeg uređaja kao IMSI (International Mobile Subscriber Identity) ili IMEI (International Mobile Station Equipment Identity) ili eID (eUICC identifier) od eUICC (embedded universal integrated circuit card) za oznaku podmreže, i/ili dodele komunikacione usluge komunikacionom krajnjem uređaju i/ili dodele softverske primene komunikacionom krajnjem uređaju i/ili sistema režima rada komunikacionog krajnjeg uređaja jednoj od dveju podmreža.

[0031] To ima tu prednost što se komunikacioni krajnji uređaj na osnovu više oznaka može dodeliti nekoj podmreži kao što su IMSI, IMEI ili eID komunikacione usluge, softverskoj primeni ili operativnom sistemu što može ponuditi veći stepen fleksibilnosti.

[0032] Podmreže mogu biti podeljene po različitim primenama ili uslugama, tako da komunikacioni krajnji uređaj, u zavisnosti od toga, može da komunicira preko više podmreža. Podmreže se međusobno razlikuju po funkcijama, uslugama i primenama.

[0033] Dodeljivanje komunikacionog krajnjeg uređaja može se brzo pronaći, što je od prednosti, jer entitet za menadžment može biti postavljen u istoj komunikacionoj ravni kao i podmreža npr. na sloju primene prema 5G slojevitom modelu. Prema tome nije neophodno iniciranje upita za povezivanjem ka nadređenom menadžmentu mreže koji na primer može biti postavljen u nadređenom sloju za menadžment i instrumentaciju prema 5G slojevitom modelu. Prema jednom tehničkom rešenju, UE tj. komunikacioni krajnji uređaj može biti dodeljen nekoj podmreži na osnovu nekih informacija, pri čemu se ta podmreža može identifikovati tako da nije nužno neophodno naredno dodeljivanje oznake podmreže nekoj podmreži.

[0034] Prema jednom načinu tehničkog rešenja predmetnog postupka, komunikacioni krajnji uređaj posreduju identifikaciju komunikacionog krajnjeg uređaja prvom ili drugom entitetu za identifikaciju zajedno sa oznakom podmreže koja pokazuje podmrežu, dodeljenu komunikacionom krajnjem uređaju.

[0035] To ima tu prednost što komunikacioni krajnji uređaj odgovarajućeg entiteta za identifikaciju prenosi sve neophodne informacije kako bi se sprovela identifikacija komunikacionog krajnjeg uređaja.

[0036] Prema jednom načinu tehničkog rešenja predmetnog postupka, prvi entitet za identifikaciju prenosi identifikaciju komunikacionog krajnjeg uređaja i oznaku podmreže entitetu za menadžment.

[0037] To ima tu prednost što prvi entitet za identifikaciju prenosi entitetu za menadžment sve neophodne informacije kako bi se realizovala dodela komunikacionog krajnjeg uređaja nekoj podmreži.

[0038] Prema jednom načinu tehničkog rešenja predmetnog postupka, u koraku dodele, entitet za menadžment prenosi oznaku podmreže, dodeljenu identifikaciji komunikacionog krajnjeg uređaja, prvom entitetu za identifikaciju i - ukoliko su različite oznaka podmreže dodeljena identifikaciji komunikacionog krajnjeg uređaja i oznaka podmreže prve podmreže - prvi entitet za identifikaciju prenosi posredovanu oznaku podmreže komunikacionom krajnjem uređaju ili - ukoliko su različite oznaka podmreže dodeljena identifikaciji komunikacionog krajnjeg uređaja i oznaka podmreže prve podmreže - entitet za identifikaciju prenosi posredovanu oznaku podmreže drugom entitetu za identifikaciju.

[0039] Prednost toga je u fleksibilnoj dodeli komunikacionog krajnjeg uređaja podmreži. Informacije dodeljivanja moraju biti prisutne samo u entitetu za menadžment, a ne u svakoj pojedinačnoj podmreži.

[0040] Prema jednom načinu tehničkog rešenja predmetnog postupka, oznaka podmreže prenosi se drugom entitetu za identifikaciju samo onda kada i UE tj. komunikacioni krajnji

1

uređaj sadrži oznaku podmreže. Tada može u drugom koraku da izostane verifikacija preko drugog entiteta za identifikaciju, čime se pojednostavljuje postupak.

[0041] Prema jednom načinu tehničkog rešenja predmetnog postupka, u koraku uspostavljanja komunikacione mreže preko druge podmreže, komunikacioni krajnji uređaj prenosi identifikaciju drugom entitetu za identifikaciju.

[0042] Ovo ima tu prednost što je drugoj podmreži na taj način dostupna identifikacija komunikacionog krajnjeg uređaja, pa ona tako može da identifikuje i autentifikuje komunikacioni krajnji uređaj.

[0043] Prema jednom načinu tehničkog rešenja predmetnog postupka, u koraku uspostavljanja komunikacione veze preko druge podmreže, drugi entitet za identifikaciju identifikuje komunikacioni krajnji uređaj na osnovu identifikacije komunikacionog krajnjeg uređaja, a nakon izvršene identifikacije komunikacionog krajnjeg uređaja realizuje se sledeće korake: dodeljivanje podmreže komunikacionom krajnjem uređaju entitetom za menadžment na osnovu dodeljivanja oznake podmreže komunikacionom krajnjem uređaju; i uspostavljanje komunikacione veze komunikacionog krajnjeg uređaja preko druge podmreže ukoliko oznaka podmreže, dodeljena identifikaciji komunikacionog krajnjeg uređaja odgovara oznaci podmreže druge podmreže; ili uspostavljanje komunikacione veze komunikacionog krajnjeg uređaja preko neke druge podmreže ili odbacivanje komunikacionog krajnjeg uređaja ukoliko su različite oznaka podmreže dodeljena identifikaciji komunikacionog krajnjeg uređaja i oznaka podmreže druge podmreže.

[0044] Tako se na poželjan način može realizovati rekurzivno uspostavljanje veze tj. najpre pokušaj povezivanja preko prve podmreže, zatim preko druge podmreže, pa sve konačno preko neke n-te podmreže.

[0045] Prema jednom načinu tehničkog rešenja predmetnog postupka, u koraku uspostavljanja odgovarajuće komunikacione veze, komunikacioni krajnji uređaj prenosi oznaku podmreže prvom ili drugom entitetu za identifikaciju.

[0046] Ovo je od te prednosti što se oznaka podmreže i identifikacija komunikacionog krajnjeg uređaja može koristiti u svim drugim komunikacionim čvorovima kako bi se uspostavila efikasna komunikaciona veza.

[0047] Prema jednom načinu tehničkog rešenja predmetnog postupka, odgovarajući entitet za identifikaciju ili entitet za menadžment dodeljuju podmrežu komunikacione mreže komunikacionom krajnjem uređaju na osnovu posredovane oznake podmreže, ukoliko posredovana oznaka podmreže prikazuje podmrežu neke druge komunikacione mreže.

[0048] Ovo je od te prednosti što se roming može efikasno realizovati pomoću odgovarajućeg entiteta za identifikaciju ili entiteta za menadžment.

[0049] Prema jednom načinu tehničkog rešenja predmetnog postupka, odgovarajući entitet za identifikaciju ili entitet za menadžment dodeljuju komunikacionom krajnjem uređaju onu podmrežu komunikacione mreže koja odgovara podmreži neke druge komunikacione mreže.

[0050] Ovo je od te prednosti što se postupak može primeniti kako u domaćem komunikacionom mrežnom sistemu, tako i u stranom komunikacionom mrežnom sistemu. Na taj način se efikasno realizuje roming.

[0051] Prema jednom načinu tehničkog rešenja predmetnog postupka, komunikaciona veza preko prve podmreže se uspostavlja pomoću prvog entiteta za identifikaciju, a komunikaciona veza preko druge podmreže se uspostavlja pomoću drugog entiteta za identifikaciju.

[0052] Ovo je od te prednosti što svaka podmreža može samostalno da uspostavi komunikacionu vezu sa komunikacionim krajnjim uređajem.

[0053] Prema drugom aspektu, ovaj pronalazak se odnosi na komunikacioni krajnji uređaj za komunikaciju prekog komunikacionog mrežnog sistema, pri čemu komunikacioni mrežni sistem obuhvata veći broj podmreža sa prvom podmrežom i drugom podmrežom, pri čemu je u prvoj podmreži postavljen prvi entitet za identifikaciju, a u drugoj podmreži drugi entitet za identifikaciju kojim se identifikuje komunikacioni krajnji uređaj, pri čemu je svakoj podmreži odgovarajućeg komunikacionog mrežnog sistema dodeljena po jedna oznaka podmreže, pri čemu je u komunikacionom mrežnom sistemu postavljen entitet za menadžment koji upravlja dodelom komunikacionog krajnjeg uređaja jednoj od dveju podmreža i pri čemu komunikacioni krajnji uređaj obuhvata sledeće odlike: komunikacioni interfejs za slanje identifikacije komunikacionog krajnjeg uređaja prvom entitetu za identifikaciju prve podmreže kako bi se inicirala uspostava veze preko prve podmreže, pri čemu je komunikacioni interfejs realizovan kako bi primio oznaku podmreže preko prve podmreže koja je dodeljena drugoj podmreži i pri čemu je nadalje komunikacioni interfejs realizovan da uspostavi komunikacionu vezu preko druge podmreže odgovarajući na prijem oznake podmreže.

[0054] Potencijal komunikacije sa komunikacionim krajnjim uređajem može se povećati na osnovu uspostavljanja podmreže komunikacionog mrežnog sistema. Naročito je moguće postići povećani protok podataka, manje zastoje, naročito visoku pouzdanost, nadaleko veću gustinu veze i veću oblast mobilnosti. Nadalje se komunikacioni krajnji uređaj može primeniti u izrazito heterogenim okruženjima i svom korisniku pruža pouzdanost, identitet i privatnu sferu.

[0055] Ostali primeri tehničkih rešenja objasniće se uz osvrt na priložene slike. Prikazane su:

Sl. 1 shematski prikaz 5G sistemske arhitekture 100;

Sl. 2 shematski prikaz 5G komunikacionog mrežnog sistema sa više slajsova (mrežnih isečaka) 200;

Sl. 3 shematski prikaz komunikacionog sistema 300 sa komunikacionim krajnjim uređajem 301 i sa komunikacionom mrežom 303, prema egzemplarnom tehničkom rešenju;

Sl. 4 shematski prikaz postupka 400 za uspostavljanje komunikacione veze komunikacionog krajnjeg uređaja preko komunikacionog mrežnog sistema prema egzemplarnom tehničkom rešenju; i

Sl. 5 shematski prikaz procesa prijave komunikacionog krajnjeg uređaja u komunikacionu mrežu na primeru 5G mreže 500 prema egzemplarnom tehničkom rešenju.

[0056] U iscrpnom opisu koji sledi, referisaće se na priložene slike koji čine njegov deo i na kojima su prikazani kao ilustracije specifični načini tehničkih rešenja u kojima se realizuje ovaj pronalazak. Podrazumeva se da je moguće primeniti i druge načine tehničkih rešenja i izvesti strukturalne ili logične izmene a da se pritom ne odstupa od koncepta predmetnog pronalaska. Zbog toga se iscrpni opis koji sledi ne treba razumeti u smislu ograničenja. Takođe se podrazumeva da se karakteristike različitih, ovde opisanih načina tehničkih rešenja mogu međusobno kombinovati, dokle god se ne navodi neko specifično ograničenje.

[0057] Aspekti i načini tehničkih rešenja opisaće se uz osvrt na slike, pri čemu se iste pozivne oznake odnose na iste elemente. U opisu koji sledi predstaviće se mnogobrojni specifični detalji u cilju objašnjenja kako bi se pružilo sveobuhvatno razumevanje jednog ili više aspekata predmetnog pronalaska. Stručnjacima će svakako biti jasno da se neki ili više aspekata ili načina tehničkih rešenja mogu realizovati sa manjim stepenom specifičnih detalja. U ostalim slučajevima, poznate strukture i elementi predstaviće se u shematskoj formi kako bi se olakšalo opisivanje jednog ili više aspekata ili načina tehničkih rešenja. Podrazumeva se da se mogu iskoristiti drugi načini tehničkih rešenja i da se mogu sprovesti strukturalne ili logičke izmene, a da se pritom ne odstupa od koncepta predmetnog pronalaska.

[0058] Čak iako je već objavljena neka karakteristika ili određeni aspekt tehničkog rešenja u pogledu samo jedne ili više implementacija, takva karakteristika ili takav aspekt mogu se

1

kombinovati sa jednom ili više drugih karakteristika ili aspekata drugih implementacija, što može biti pogodno i poželjno za samu ili određenu primenu. Nadalje, izrazi „sadržati“, „imati“, „sa“ ili slične varijante koji se koriste u detaljnom opisu ili u patentnim zahtevima, mogu se poistovetiti sa izrazom „obuhvatati“. Izrazi „spojen“ ili „povezan“ mogu se koristiti zajedno sa njihovim izvedenicama. Podrazumeva se da se takvi izrazi upotrebljavaju kako bi se naglasilo da dva nezavisna elementa međusobno kooperiraju ili se nalaze u interakciji, bilo da se nalaze u direktnom fizičkom ili električnom kontaktu, bilo da nisu u direktnom kontaktu. Osim toga, izraz „egzemplaran“ treba shvatiti isključivo u smislu jednog primera a ne kao oznaku za najbolji ili optimalni primer. Opis koji sledi zbog toga ne treba shvatiti u smislu ograničenja.

[0059] Sl. 3 predstavlja shematski prikaz komunikacionog sistema 300 sa komunikacionim krajnjim uređajem 301 i sa komunikacionom mrežom 303 prema egzemplarnom tehničkom rešenju.

[0060] Komunikacioni krajnji uređaj 301 obuhvata komunikacioni interfejs 305 kako bi se razmenile vesti sa komunikacionom mrežom 303 i kako bi se uspostavila veza komunikacionog krajnjeg uređaja 301 sa komunikacionom mrežom 303 ili preko nje.

[0061] Komunikaciona mreža 303 obuhvata veći broj podmreža 307, 311, 315 sa prvom podmrežom 307, drugom podmrežom 311 i drugim podmrežama od kojih je, recimo, predstavljena n. podmreža 315. Ovaj veći broj podmreža odgovara većem broju slajsova 210b, 211b, 212b kako je prethodno opisano na slici 1 i slici 2. U prvoj podmreži 307 postavljen je prvi entitet 309 za identifikaciju kojim se može identifikovati komunikacioni uređaj 301. U drugoj podmreži 311 postavljen je drugi entitet 313 za identifikaciju kojim se može identifikovati komunikacioni uređaj 301. Isto to važi za ostale podmreže tj. u n-toj podmreži 315 je postavljen n-ti entitet 317 za identifikaciju, kojim se može identifikovati komunikacioni uređaj 301.

[0062] Svakoj podmreži 307, 311, 315 komunikacionog mrežnog sistema 303 dodeljena je po jedna podmrežna oznaka 312, 314, 316 koja identifikuje odgovarajuću podmrežu. Komunikacioni mrežni sistem 303 obuhvata nadalje entitet 319 za identifikaciju koji upravlja dodelom 321 komunikacionog krajnjeg uređaja 301 nekoj od podmreža 307, 311, 315.

[0063] Komunikacioni interfejs 305 komunikacionog krajnjeg uređaja 301 je realizovan tako da odašilje identifikaciju 302 komunikacionog krajnjeg uređaja 301 prvom entitetu 309 za identifikaciju prve podmreže 307, kako bi se inicirala uspostava 308 veze preko prve podmreže 307.

[0064] Komunikacioni interfejs 305 je nadalje realizovan tako da preko prve podmreže 307 prima oznaku 306 podmreže, koja na primer može biti dodeljena drugoj podmreži 311, i koja se može skladištiti u dodeli 321, kojom upravlja entitet za menadžment, na primer u nekoj tabeli entiteta za menadžment.

[0065] Komunikacioni interfejs 305 je nadalje realizovan tako da, odgovarajući na prijem oznake 306 podmreže, uspostavi komunikacionu mrežu 310 preko druge podmreže 311, tj. kada je oznaka 306 podmreže dodeljena nekoj drugoj podmreži 311. Ukoliko je oznaka oznaka 306 podmreže dodeljena nekoj drugoj podmreži, na primer n-toj podmreži 315, komunikacioni interfejs 305 će uspostaviti komunikacionu vezu 318 preko n-te podmreže 315.

[0066] Kada je reč o komunikacionom mrežnom sistemu 303, uspostava komunikacije vrši se na način koji je predstavljen u nastavku.

[0067] Prvi entitet 309 za identifikaciju prve podmreže 307, koja je na primer automatski dodeljena komunikacionom krajnjem uređaju 301 kao standardna podmreža sa standardnim entitetom za identifikaciju, prima identifikaciju 302 komunikacionog krajnjeg uređaja 301. Ova identifikacija 302 identifikuje komunikacioni krajnji uređaj 301. Na osnovu ove identifikacije 302, prvi entitet 309 za identifikaciju identifikuje komunikacioni krajnji uređaj 301. Zadaci ovog prvog entiteta 309 za identifikaciju mogu pritom da odgovaraju onim kod MME (Mobility Management Entity) u LTE mreži tj. da ih obuhvataju. Identifikacija može se sprovesti na osnovu IMSI-a ili neke privremene identifikacione karakteristike komunikacionog krajnjeg uređaja 301, povezanog sa njim, na primer nekog UE-a.

[0068] Nakon toga, entitet 319 za menadžment mreže dodeljuje podmrežu na osnovu dodele 321 oznake 306 pomreže komunikacionom krajnjem uređaju 301.

[0069] Sledi uspostavljanje komunikacione veze 308 komunikacionog krajnjeg uređaja 301 preko prve podmreže 307 ukoliko je oznaka 306 podmreže, dodeljena identifikaciji 302 komunikacionog krajnjeg uređaja 301, odgovara oznaci 312 podmreže prve podmreže 307. Alternativno, uspostavljanje komunikacione veze 310 komunikacionog krajnjeg uređaja 301 vrši se preko druge podmreže 311 tj. preko neke druge podmreže, na primer komunikacione veze 318 preko n-te podmreže 315 ukoliko su različite oznaka 306 podmreže, dodeljena posredovanoj identifikaciji 302 i oznaka 312 podmreže prve podmreže 307 ili ukoliko oznaka 306 podmreže, dodeljena posredovanoj identifikaciji 302 odgovara oznaci 312 podmreže druge podmreže 311 odnosno neke druge n-te podmreže 315.

1

[0070] Zadaci entiteta 319 za menadžment mogu pritom da odgovaraju onima kod HSS-a (Home Subscriber Service) u LTE mreži (Long Term Evolution) tj. da ih obuhvataju, odnosno sledeća procedura za uspostavljanje veze može da se odvija u komunikacionom mrežnom sistemu 303.

[0071] Najpre entitet 319 za menadžment definiše parametre koji su neophodni za autentifikaciju i za sigurnosne procese u daljem toku, kao što su zaključavanje i zaštita integriteta poruka. To mogu biti proizvoljna vrednost RAND, šifra KASME, očekivani rezultat provere XRES autentifikacije, kao i Authentication Token AUTN. Ova 4 parametra može poslati entitet 319 za menadžment odgovarajućoj podmreži 307 u svojstvu takozvanog Authentication Vector-a.

[0072] RAND i AUTN može poslati prvi entitet 309 za identifikaciju, na primer preko prvog komunikacionog čvora (koji nije predstavljen) npr. eNodeB (bazne stanice) komunikacionom krajnjem uređaju 301, na primer UE (User Equipment). Prvi komunikacioni čvor može pritom biti postavljen između komunikacionog krajnjeg uređaja 301 i prve podmreže 307 kako bi se omogućila komunikacija komunikacionog krajnjeg uređaja 301 sa prvim entitetom 309 za identifikaciju. Prvi komunikacioni čvor može nadalje da bude povezan sa drugim podmrežama 311, 315 kako bi se omogućila komunikacija komunikacionog krajnjeg uređaja 301 sa drugim podmrežama 311, 315. Komunikacioni krajnji uređaj 301 može da dospe do komunikacionog čvora na primer preko RAT-a (Radio Access Technology), npr. WLAN, WiFi, vazdušnog interfejsa mobilnog signala itd.

[0073] Komunikacioni krajnji uređaj 301 može izvesti takođe nekoliko parametara iz tajne lozinke, memorisane na UICC-u, kao na primer KASME, koji mu omogućuju da pomoću AUTN-a proveri autentičnost komunikacione mreže 303, a na osnovu RAND-a i KASMEda izračuna vrednost RES preko određenog algoritma. Ova vrednost može se onda na primer preko prvog komunikacionog čvora poslati prvom entitetu 309 za identifikaciju. Ukoliko su RES i XRES isti, prvi entitet 309 za identifikaciju šalje poruku entitetu 319 za menadžment kako bi mu saopštio da je autentifikacija komunikacionog krajnjeg uređaja 301 obavljena pozitivno. Entitet za menadžment može zatim da pošalje listu za ovaj komunikacioni krajnji uređaj 301 sa dozvoljenim vezama (PDN Subscription Contexts sa QoS profilima) prvom entitetu 309 za identifikaciju.

[0074] Prvi entitet 309 za identifikaciju može zatim da uspostavi od komunikacionog krajnjeg uređaja 301 standardni nosač (na primer IP vezu), na primer preko Service Gateway-a (S-

1

GW) do Paket Data Network-Gateway-a (PDN-GW) i da informiše komunikacioni krajnji uređaj 301 o uspešnom procesu prijave.

[0075] Komunikacioni krajnji uređaj 301 sada može da komunicira preko komunikacionog mrežnog sistema 303. Ostale zahteve za ostvarivanje veze od strane PDN-GW-a ili komunikacionog krajnjeg uređaja 301 za dodatne nosače ili za modifikaciju postojećih nosača može da autorizuje prvi entitet 309 za identifikaciju na osnovu podataka dobijenih od entiteta 319 za menadžment.

[0076] Komunikaciona veza 310 može se uspostaviti preko druge podmreže 311 ukoliko oznaka 306 podmreže, dodeljena posredovanoj identifikaciji 302, predstavlja oznaku 314 podmreže druge podmreže 311.

[0077] Kao alternativa, komunikaciona veza 310 može se uspostaviti preko n-te podmreže 315, ukoliko oznaka 306 podmreže, dodeljena posredovanoj identifikaciji 302, predstavlja oznaku 316 podmreže n-te podmreže 315.

[0078] Komunikacioni mrežni sistem 303 može biti mreža pete generacije (5G) ili neke naredne generacije, a podmreže 307, 311, 315 mogu biti slajsovi komunikacionog mrežnog sistema 303, kao što je na primer prethodno opisano kod slika 1 i 2.

[0079] Entitet 319 za menadžment može da organizuje dodeljivanje 321 oznake 306 podmreže komunikacionom krajnjem uređaju 301 na osnovu jednog ili više sledećih dodeljivanja: na osnovu dodeljivanja identifikacije 302 komunikacionog krajnjeg uređaja 301, na primer hardverske oznake komunikacionog krajnjeg uređaja 301 kao što je IMSI ili IMEI ili eID oznaci 306 podmreže i/ili dodeljivanja komunikacione usluge komunikacionom krajnjem uređaju 301 i/ili dodeljivanja softverske primene komunikacionom krajnjem uređaju 301 i/ili operativnog sistema komunikacionog krajnjeg uređaja 301 jednoj od dveju podmreža 307, 311. Podmreže mogu biti dodeljene različitim primenama i uslugama tako da komunikacioni krajnji uređaj 301, u zavisnosti od toga, može da komunicira preko više podmreža 307, 311, 315. Podmreže mogu se međusobno razlikovati u pogledu funkcija, usluga i primena.

[0080] Osim dodeljivanja jednog ili više komunikacionih krajnjih uređaja 301 oznaci podmreže, entitet 319 za menadžment može takođe da obuhvata dodeljivanje oznake 312, 314, 316 podmreže podmrežama 307, 311, 315, koje može na primer biti memorisano u nekoj tabeli tj. memoriji entiteta 319 za menadžmenta.

[0081] Komunikacioni krajnji uređaj 301 može proslediti identifikaciju 302 komunikacionog krajnjeg uređaja 301 zajedno sa oznakom 306 podmreže, koja pokazuje podmrežu 307, 311,

1

315, dodeljenu komunikacionom krajnjem uređaju 301, prvom entitetu 309 za identifikaciju ili drugim entitetima 313, 317 za identifikaciju. Prvi entitet 309 za identifikaciju može zatim entitetu 319 za menadžment da prosledi identifikaciju 302 komunikacionog krajnjeg uređaja 301 i oznaku 312 podmreže prve podmreže 307. Ista funkcionalnost važi takođe za ostale entitete 313, 317 za identifikaciju.

[0082] Pri dodeljivanju podmreže komunikacionom krajnjem uređaju 301, entitet 319 za menadžment prosleđuje oznaku 306 podmreže, dodeljenu identifikaciji 302 komunikacionog krajnjeg uređaja 301 prvom entitetu 309 za identifikaciju. Ukoliko su različite oznaka 306 podmreže, dodeljena identifikaciji 302 komunikacionog krajnjeg uređaja 301, i oznaka 312 podmreže prve podmreže 307, prvi entitet 309 za identifikaciju može proslediti prosleđenu oznaku 306 podmreže komunikacionom krajnjem uređaju 301. Ukoliko su različite oznaka 306 podmreže, dodeljena identifikaciji 302 komunikacionog krajnjeg uređaja 301, i oznaka 312 podmreže prve podmreže 307, prvi entitet 309 za identifikaciju može proslediti prosleđenu oznaku 306 podmreže drugom entitetu 313 za identifikaciju.

[0083] Prilikom uspostavljanju komunikacione veze 310 preko druge podmreže 311, komunikacioni krajnji uređaj 301 može proslediti identifikaciju 302 drugom entitetu 313 za identifikaciju.

[0084] Prilikom uspostavljanju komunikacione veze 310 preko druge podmreže 311, drugi entitet 313 za identifikaciju može identifikovati komunikacioni krajnji uređaj 301 na osnovu identifikacije 302 komunikacionog krajnjeg uređaja 301. Nakon izvršene identifikacije komunikacionog krajnjeg uređaja 301 mogu se realizovati sledeći koraci: dodeljivanje podmreže 307, 311, 315 komunikacionom krajnjem uređaju 301 od strane entiteta 319 za menadžment na osnovu dodeljivanja 321 oznake podmreže komunikacionom krajnjem uređaju 301; i uspostavljanje komunikacione veze 310 komunikacionog krajnjeg uređaja preko druge podmreže 311 ukoliko oznaka 306 podmreže, dodeljena identifikaciji 302 komunikacionog krajnjeg uređaja 301 odgovara oznaci 314 podmreže druge podmreže 311. Alternativno, komunikaciona veza 318 komunikacionog krajnjeg uređaja 301 može se uspostaviti preko neke druge podmreže 315 komunikacione mreže 303 ili se može odbaciti komunikacioni krajnji uređaj 301 ukoliko su različite oznaka 306 podmreže, dodeljena identifikaciji 302 komunikacionog krajnjeg uređaja 301, i oznaka 314 podmreže druge podmreže 311.

[0085] Uspostava veze se ove može realizovati rekurzivno. Tj. najpre se pokušava da se uspostavi veza preko prve podmreže 307. Ukoliko to nije moguće zbog neodgovarajuće

1

oznake 306 podmreže komunikacionog krajnjeg uređaja 301, pokušava se da se uspostavi veza preko druge podmreže 3011. Ukoliko ni ovo nije moguće zbog neodgovarajuće oznake 306 podmreže komunikacionog krajnjeg uređaja 301, pokušava se da se uspostavi veza preko neke naredne npr. n-te podmreže 315. Ukoliko ova poslednja uspostava veze nije moguća zbog neodgovarajuće oznake 306 podmreže komunikacionog krajnjeg uređaja 301, odbija se uspostavljanje veze. Alternativno, uspostavljanje veze može se odbiti još ranije, na primer posle 1., 2., 3, n-tog neuspešnog pokušaja.

[0086] Prilikom uspostavljanja bilo koje komunikacione veze 308, 310, 318, komunikacioni krajnji uređaj 301 može da prosledi oznaku 306 podmreže, dodeljenu prosleđenoj identifikaciji 302, prvom 309 ili drugom 313 ili n-tom entitetu 317 za identifikaciju.

[0087] Odgovarajući entitet 309, 313, 317 za identifikaciju ili entitet 319 za menadžment može dodeliti podmrežu 307, 311, 315 komunikacione mreže 303 komunikacionom krajnjem uređaju 301 na osnovu prosleđene oznake 306 podmreže, ukoliko prosleđena oznaka 306 podmreže prikazuje podmrežu neke druge komunikacione mreže, na primer neke strane mreže. Roming se ovde može odvijati preko odgovarajućih entiteta 309, 313, 317 za identifikaciju, funkcija je opisana iz perspektive posećene mreže. Pritom, odgovarajući entitet 309, 313 za identifikaciju tj. entitet 319 za menadžment može dodeliti komunikacionom krajnjem uređaju 301 onu podmrežu 307, 311, 315 komunikacione mreže 303 koja odgovara podmreži drugog mrežnog sistema. Podmreže u različitim mrežnim sistemima mogu imati različite oznake. Kod odgovarajuće dodele podmreže u komunikacionoj mreži 303 komunikacionom krajnjem uređaju 301, koja odgovara odgovarajućoj podmreži u domaćem mrežnom sistemu tj. na primer onoj podmreži u domaćoj mreži koja nudi iste usluge, može se olakšati roming u stranim mrežnim sistemima. Ovo dodeljivanje može se na primer izvršiti preko look up tabela koje mogu biti odložene ili memorisane u odgovarajućem entitetu 309, 313, 317 za identifikaciju ili entitetu 319 za menadžment. Prema jednom tehničkom rešenju komunikacioni uređaj može koristiti roming u komunikacionoj mreži 303, a u svojoj domaćoj mreži tj. u nekoj drugoj komunikacionoj mreži dodeljen je slajsu koji se ovde naknadno formira u komunikacionoj mreži 303.

[0088] Komunikaciona veza 308 preko prve podmreže 307 može se uspostaviti pomoću prvog entiteta 309 za identifikaciju; komunikaciona veza 310 preko druge podmreže 311 može se uspostaviti pomoću drugog entiteta 313 za identifikaciju. Komunikaciona veza 318 preko n-te podmreže 315 može se uspostaviti pomoću n-tog entiteta 317 za identifikaciju. Alternativno,

1

komunikacione veze 308, 310, 318 mogu se uspostaviti i pomoću komunikacionog krajnjeg uređaja 301.

[0089] Sl.4 predstavlja shematski prikaz postupka 400 za uspostavljanje komunikacione veze komunikacionog krajnjeg uređaja preko komunikacionog mrežnog sistema prema egzemplarnom tehničkom rešenju.

[0090] Komunikacioni mrežni sistem može odgovarati komunikacionoj mreži 303, prethodno opisanom na slici 3. tj. komunikaciona mreža 303 obuhvata veći broj podmreža 307, 311, 315 sa prvom podmrežom 307, drugom podmrežom 311 i n-tom podmrežom 315. U prvoj podmreži 307 postavljen je prvi entitet 309 za identifikaciju komunikacionog krajnjeg uređaja 301, dok je u drugoj podmreži 311 postavljen je drugi entitet 313 za identifikaciju komunikacionog krajnjeg uređaja 301, a u n-toj podmreži 315 postavljen je n-ti entitet 317 za identifikaciju komunikacionog krajnjeg uređaja 301. Svakoj podmreži 307, 311, 315 komunikacionog mrežnog sistema 303 dodeljena je po jedna oznaka podmreže. U komunikacionom mrežnom sistemu 303 postavljen entitet 319 za menadžment koji upravlja dodeljivanjem 321 komunikacionog krajnjeg uređaja 301 nekoj od podmreža 307, 311, 315.

[0091] Postupak 400 obuhvata prijem 401 identifikacije 302 komunikacionog krajnjeg uređaja 301 pomoću prvog entiteta 309 za identifikaciju prve podmreže 307, pri čemu identifikacija 302 identifikuje komunikacioni krajnji uređaj 301, na primer prema opisu koji se odnosi na slici 3.

[0092] Postupak 400 obuhvata nadalje identifikovanje 402 komunikacionog krajnjeg uređaja 301 pomoću prvog entiteta 309 za identifikaciju na osnovu identifikacije 302 komunikacionog krajnjeg uređaja 301.

[0093] Postupak 400 obuhvata nadalje dodeljivanje 403 neke podmreže komunikacionom krajnjem uređaju 301 pomoću entiteta 319 za menadžment na osnovu dodeljivanja 321 neke oznake 306 podmreže komunikacionom krajnjem uređaju 301.

[0094] Postupak 400 obuhvata nadalje uspostavljanje 404 komunikacione veze 308 komunikacionog krajnjeg uređaja 301 preko prve podmreže 307 ukoliko je oznaka 306 podmreže, dodeljena identifikaciji 302 komunikacionog krajnjeg uređaja 301, odgovara oznaci 312 podmreže prve podmreže 307, ili uspostavljanje komunikacione veze 310 komunikacionog krajnjeg uređaja 301 preko druge podmreže 311 ukoliko su različite oznaka 306 podmreže, dodeljena posredovanoj identifikaciji 302 i oznaka 312 podmreže prve podmreže 307.

2

[0095] Komunikaciona veza 310 može se uspostaviti preko druge podmreže 315 ukoliko oznaka 306 podmreže, dodeljena prosleđenoj identifikaciji 302, predstavlja oznaku 314 podmreže druge podmreže.

[0096] Komunikacioni mrežni sistem 303 može biti mrežni sistem pete generacije (5G) ili neke naredne generacije, a podmreže 307, 311, 315 mogu biti slajsovi komunikacionog mrežnog sistema 303, kao što je na primer prethodno opisano kod slika 1 i 2.

[0097] Entitet 319 za menadžment može da organizuje dodeljivanje 321 oznake 306 podmreže komunikacionom krajnjem uređaju 301 na osnovu barem jednog od sledećih dodeljivanja: dodeljivanja identifikacije 302 komunikacionog krajnjeg uređaja 301, naročito hardverske oznake komunikacionog krajnjeg uređaja 301 kao što je IMSI ili IMEI ili eID oznaci 306 podmreže i/ili dodeljivanja komunikacione usluge komunikacionom krajnjem uređaju 301 i/ili dodeljivanja softverske primene komunikacionom krajnjem uređaju 301 i/ili operativnog sistema komunikacionog krajnjeg uređaja (301) jednoj od dveju podmreža 307, 311, na primer u skladu sa opisom slike 3.

[0098] Komunikacioni krajnji uređaj 301 može proslediti identifikaciju 302 komunikacionog krajnjeg uređaja 301 prvom 309, drugom 313 ili n-tom entitetu 317 za identifikaciju, zajedno sa oznakom 306 podmreže, koja pokazuje podmrežu 307, 311, 315, dodeljenu komunikacionom krajnjem uređaju 301, kao što je na primer prethodno opisano kod slike 3.

[0099] Prvi entitet 309 za identifikaciju može entitetu 319 za menadžment da prosledi identifikaciju 302 komunikacionog krajnjeg uređaja 301 i oznaku 312 podmreže prve podmreže 307, kao što je na primer prethodno opisano kod slike 3.

[0100] U koraku dodeljivanja 403, entitet 319 za menadžment može proslediti oznaku 306 podmreže, dodeljenu identifikaciji 302 komunikacionog krajnjeg uređaja 301, prvom entitetu 309 za identifikaciju. Ukoliko su različite oznaka 306 podmreže dodeljena identifikaciji 302 komunikacionog krajnjeg uređaja 301, i oznaka 312 podmreže prve podmreže 307, entitet 309 za identifikaciju može proslediti prosleđenu oznaku 306 podmreže komunikacionom krajnjem uređaju 301. Alternativno, ukoliko su različite oznaka 306 podmreže dodeljena identifikaciji 302 komunikacionog krajnjeg uređaja 301 i oznaka 312 podmreže prve podmreže 307, entitet 309 za identifikaciju može proslediti prosleđenu oznaku 306 podmreže drugom entitetu 313 za identifikaciju, kao što je na primer prethodno opisano kod slike 3.

[0101] U koraku uspostavljanja 404 komunikacione veze 310 preko druge podmreže 311, komunikacioni krajnji uređaj 301 prosleđuje identifikaciju 302 drugom entitetu 313 za identifikaciju, kao što je na primer prethodno opisano kod slike 3.

[0102] U koraku uspostavljanja 404 komunikacione veze 310 preko druge podmreže 311, drugi entitet 313 za identifikaciju može da identifikuje komunikacioni krajnji uređaj 301 na osnovu identifikacije 302 komunikacionog krajnjeg uređaja 301, kao što je na primer prethodno opisano kod slike 3.

[0103] Nakon izvršene identifikacije komunikacionog krajnjeg uređaja 301 mogu se realizovati sledeći koraci: dodeljivanje podmreže 307, 311, 315 komunikacionom krajnjem uređaju 301 od strane entiteta za menadžment na osnovu dodeljivanja 321 oznake podmreže komunikacionom krajnjem uređaju 301; i uspostavljanje komunikacione veze 310 komunikacionog krajnjeg uređaja preko druge podmreže 311 ukoliko oznaka 306 podmreže, dodeljena identifikaciji 302 komunikacionog krajnjeg uređaja 301 odgovara oznaci 314 podmreže druge podmreže 311; ili uspostavljanje komunikacione veze 318 komunikacionog krajnjeg uređaja 301 preko neke naredne podmreže 315 komunikacionog mrežnog sistema 303 ili odbijanje komunikacionog uređaja 301, ukoliko su različite oznaka 306 podmreže, dodeljena identifikaciji 302 komunikacionog krajnjeg uređaja 301, i oznaka 314 podmreže druge podmreže 311, kao što je na primer prethodno opisano kod slike 3.

[0104] U koraku uspostavljanja 404 odgovarajuće komunikacione veze 308, 310, 318, komunikacioni krajnji uređaj 301 može proslediti oznaku 306 podmreže, dodeljenu prosleđenoj identifikaciji 302, prvom 309, drugom 313 ili n-tom entitetu 317 za identifikaciju, kao što je na primer prethodno opisano kod slike 3.

[0105] Odgovarajući entitet 309, 313, 317 za identifikaciju ili entitet 319 za menadžment mogu dodeliti podmrežu 307, 311, 315 komunikacione mreže 303 komunikacionom krajnjem uređaju 301 na osnovu prosleđene oznake 306 podmreže, ukoliko prosleđena oznaka 306 podmreže prikazuje podmrežu nekog drugog komunikacionog mrežnog sistema, kao što je na primer prethodno opisano kod slike 3.

[0106] Odgovarajući entitet 309, 313, 317 za identifikaciju tj. entitet 319 za menadžment mogu dodeliti komunikacionom krajnjem uređaju 301 onu podmrežu 307, 311, 315 komunikacione mreže 303 koja odgovara podmreži drugog mrežnog sistema, kao što je na primer prethodno opisano kod slike 3.

[0107] Komunikaciona veza 308 preko prve podmreže 307 može se uspostaviti pomoću prvog entiteta 309 za identifikaciju, a komunikaciona veza 310 preko druge podmreže 311 može se uspostaviti pomoću drugog entiteta 313 za identifikaciju, kao što je na primer prethodno opisano kod slike 3.

[0108] Sl. 5 predstavlja shematski prikaz procesa prijave komunikacionog krajnjeg uređaja u komunikacionu mrežu na primer 5G mreže 500 prema egzemplarnom tehničkom rešenju. 5G mreža 500 obuhvata UE 511, prvi mrežni entitet 512 tj. entitet mrežnog sistema, veći broj slajsova 501, 502, 503, 504, kojima odgovara po jedan drugi mrežni entitet, kao i treći mrežni entitet 513. UE (User Equipment) je primer komunikacionog krajnjeg uređaja 301, kakav je prethodno opisan na slikama 3 i 4. Prvi mrežni entitet 512 može odgovarati prvom komunikacionom čvoru, prethodno opisanom kod slike 3. Tu može biti reči, recimo, o eNodeB-u odnosno baznoj stanici. Slajsovi 501, 502, 503, 504 mogu odgovarati podmrežama 307, 311, 315, prethodno opisanim na slikama 3 i 4 ili mrežnim slajsovima 210b, 211b, 212b opisanim na slici 2 ili instancama 210a, 211a, 212a. Prvi slajs 501 ovde je egzemplarno opisan kao standardni slajs. Podrazumeva se da se i svaki drugi slajs 502, 503, 504 može specifikovati kao standardni slajs. Treći mrežni entitet 513 može odgovarati mrežnom entitetu 319, prethodno opisanom na slikama 3 i 4. On na primer može biti postavljen na nivou 106 za menadžment i instrumentaciju, opisanom na slici 1. Treći mrežni entitet 513 može, između ostalog, da uzme u obzir i zadatke HSS-a shodno LTE terminologiji. Sami drugi mrežni entiteti koji su dodeljeni slajsovima 501, 502, 503, 504, mogu, između ostalog, takođe da uzmu u obzir zadatke MME-a shodno LTE terminologiji.

[0109] Prema jednom tehničkom rešenju, struktura 5G mreže 500 slična je strukturi LTE mreže. Međutim, matična mreža obuhvata više podmreža 501, 502, 503, 504 koje se mogu označiti kao slajsovi. UE, prema tome, nije dodeljen samo matičnoj mreži (preko trećeg mrežnog entiteta 513, što se može uporediti sa HSS-om), već i samom slajsu. Drugi mrežni entiteti mogu po analogiji sa MME-om shodno LTE terminologiji biti istovremeno deo standardnog slajsa 501 što zavisi od precizne funkcije. Podmreže 501, 502, 503, 504 mogu onda imati vezu sa trećim entitetom 513 po analogiji sa HSS-om prema LTE, kao što je ovde predstavljeno na slici 5.

[0110] U nastavku će se opisati egzemplarni proces prijave u 5G mrežu 500.

[0111] UE 511 povezuje se preko prvog mrežnog entiteta 512 sa drugim mrežnim entitetom standardnog slajsa 501. Drugi mrežni entitet standardnog slajsa 501 identifikuje UE 511 na osnovu IMSI-a ili neke sa njim povezane privremene identifikacione oznake i izvodi zahtev UE-a 511 da se prijavi na mrežu ka trećem mrežnom entitetu 513. Treći mrežni entitet 513 definiše najpre parametre koji su neophodni za autentifikaciju i za sigurnosne procese u daljem toku, kao što su zaključavanje i zaštita integriteta poruka. To mogu biti proizvoljna vrednost RAND, ključ KASME, očekivani rezultat provere XRES autentifikacije, kao i

2

Authentication Token AUTN. Ova 4 parametra može poslati treći mrežni entitet 513 drugom mrežnom entitetu standardnog slajsa 501 u svojstvu takozvanog Authentication Vector-a. RAND i AUTN se šalju od drugog mrežnog entiteta standardnog slajsa 501 preko prvog mrežnog entiteta 512 ka UE 511. UE 511 može može izvesti takođe nekoliko parametara iz tajne lozinke, memorisane na UICC-u, kao na primer KASME, koji mu omogućuju da pomoću AUTN-a proveri autentičnost mreže, a na osnovu RAND-a i KASMEda izračuna vrednost RES preko određenog algoritma. Ova vrednost može se onda preko prvog mrežnog entiteta 512 poslati drugom mrežnom entitetu standardnog slajsa 501. Ukoliko su RES i XRES isti, drugi mrežni entitet standardnog slajsa 501 šalje poruku trećem mrežnom entitetu 513 kako bi mu saopštio da je autentifikacija UE-a 511 obavljena pozitivno. Treći mrežni entitet 513 šalje zatim listu za ovaj UE 511 sa dozvoljenim vezama npr. PDN (Packet Data Network) Subscription Contexts sa QoS (Quality of Service) profilima drugom mrežnom entitetu standardnog slajsa 501.

[0112] Drugi entitet standardnog slajsa 501 pravi od UE-a 511 zatim Default Baerer tj. standardni nosač (na primer IP vezu), na primer preko S-GW do PDN-GW-a i informiše UE 511 o uspešnom procesu prijave. Sada UE 511 može da komunicira preko komunikacionog mrežnog sistema. Ostale zahteve za ostvarivanje veze od strane PDN-GW-a ili UE-a 511 za dodatne nosače ili modifikacije postojećih nosača može da autorizuje drugi entitet standardnog slajsa 501 na osnovu podataka dobijenih od trećeg mrežnog entiteta 513.

[0113] Sve podmreže (slajsovi) 501, 502, 503, 504 su prethodno definisani, bilo u pogledu strukture podmreže (tj. koje su funkcionalnosti dostupne, koja je mrežna topologija definisana), bilo u pogledu funkcionalnosti.

[0114] Mrežni entiteti II (u odnosu na standardni slajs 501) i III 513 odgovaraju control planeu. Mrežni entitet I 512 odgovara kako Control Plane-u tako i User Plane-u, na primer, signalizacija između mrežnog entiteta I 512 i mrežnog entiteta II (u odnosu na standardni slajs 501) može da se vrši na Control Plane-u (CP), dok se korisnički podaci između mrežnog entiteta I 512 i S-GW-a i PDN-GW-a mogu obrađivati na User Plane-u (UP). Podmreže 501, 502, 503, 504 pružaju se paralelno logično u mrežnom entitetu III 513. Za mrežni entitet II postoji više mogućnosti: ukoliko je obim funkcije sličan MME-u u skladu sa LTE terminologijom, onda je mrežni entitet II deo standardnog slajsa 501 kao što je prikazano na slici 5. U svakom slučaju postoji sledeći dvostepeni proces:

a) UE 511 pokušava da se prijavi, potpuno ga autentifikuje, kao što je prethodno opisano, mrežni entitet II i III 513 i ili ga dodeljuje nekom drugom slajsu ili ga ostavlja u standardnom slajsu 501. Ovaj standardni slajs 501 može biti realizovan kao standardna multimedia broadband mreža.

b) Ako je UE 511 dodeljen nekom drugom slajsu, mrežni entitet I 512 ponavlja proces prijave u pravcu dodeljenog slajsa (i mrežnog entiteta II u njemu), pa se ukoliko dođe do uspeha UE 511 odjavljuje iz standardnog slajsa 501.

[0115] Ovo može, što se tiče redosleda, da odgovara na primer Tracking Area Update-u, prema LTE terminologiji, dakle postupku koji se sprovodi ako UE 511 iz oblasti koja pripada MME/S-GW-u dospe u oblast nekog drugog MME/S-GW-a, pri čemu mrežni entitet I 512 za razliku od toga (gde je eNodeB jedne mreže povezan samo s jednim MME-om) može da izabere neki drugi mrežni entitet II na osnovu oznake podmreže.

[0116] U vidu implementacije može se kod a) ili b) ili kod a) i b) doći do autentifikacije UE-a 511. To se može realizovati slično kao prethodno opisani Tracking Area Update.

[0117] U vidu implementacije, mrežni entitet II poseduje samo funkcionalnost koja je neophodna da bi se mrežnim entitetom III 513 odredio slajs. U tom slučaju on nije deo standardnog slajsa, pa se uvek sprovodi korak b).

[0118] Mrežni entitet III 513 identifikuje UE 511 na primer na osnovu IMSI-a i dodeljuje UE-u 511 odgovarajući slajs, na primer podmrežu I 501. Dodeljivanje slajsa sprovodi se na osnovu podataka memorisanih u mrežnom entitetu III, kao i, zavisno od slučaja, uzimanjem u obzir parametara koji se prenose prilikom prijave UE-a 511 na mrežni entitet II. To mogu biti hardverske oznake (npr. IMEI), Operating System Info ili Applikations-ID-ovi.

[0119] Prema alternativnoj varijanti, UE 511 prosleđuje oznaku odgovarajuće podmreže u drugom koraku b). To je oznaka koju je dobio u prvom koraku a) od mrežnog entiteta III preko mrežnog entiteta II. Nakon toga, UE 511 ponavlja proces prijave u koraku b) u pravcu dodeljenog slajsa. Tj. prema ovoj alternativi, slajsovi pružaju se paralelno u UE 511, a ne u mrežnom entitetu I 512.

[0120] Prema ovoj alternativnoj varijanti, UE 511 može umesto sopstvenog ID-a (npr. IMSI-a) da pošalje sopstveni ID zajedno sa ID-om slajsa pri svakom uspostavljanju veze. Na taj način je moguće da se uvek izabere tačan mrežni entitet II, mrežni entitet I 512 ne mora da memoriše nikakvo stanje za UE 511, a UE 511 može biti deo više slajsova. To takođe pojednostavljuje proceduru pri zameni mrežnog entiteta I 512.

[0121] Prema narednoj alternativnoj varijanti, UE 511 prosleđuje od početka oznaku podmreže. Podmreža može na primer sadržati S-GW (analogni), PDN-GW (analogni) itd. Ovi

2

mrežni entiteti koriste se kao parametri za UE 511. To se po potrebi vrši preko mrežnog entiteta II - ako se na primer uspostavlja novi nosač.

[0122] Nakon što se izvršilo dodeljivanje slajsa i prijava, mrežni entitet II koji je služio kao prvi kontrapunkt za prijavu, nije je više uključen u protok signalizacije (osim toga što UE 511 ostaje u standardnom slajsu 501, a mrežni entitet II je deo standardnog slajsa 501).

[0123] Nakon parametrizacije, UE 511 može komunicirati preko podmreže I 501 na primer na internetu ili se registrovati na IMS-u i koristiti telekomunikacione usluge (npr. telefoniju).

[0124] Podmreže I do n 501, 502, 503, 504 međusobno su razdvojene.

[0125] Gore navedeni koncept važi analogno i za prijavu na inostranu mrežu. U tom smislu, mrežni entitet III bira analogno podmrežu i parametre. U inostranoj mreži, mrežni entitet II će u posećenoj mreži izabrati upravo onu prethodno definisanu podmrežu inostrane mreže koja odgovara matičnoj podmreži (na primer preko look-up tabele).

[0126] Jedan aspekt predmetnog pronalaska obuhvat takođe i proizvod kompjuterskog programa koji se može direktno učitati u internu memoriju digitalnog kompjutera i obuhvata odeljke softverskog koda pomoću kojih se može realizovati postupak 400, opisan na sl. 4, ili procesi, opisani na slikama 3 i 5, ako ovaj proizvod radi u kompjuteru. Proizvod kompjuterskog programa može se memorisati na nekom netranzitornom medijumu, podesnom kompjuteru, i može da obuhvata programska sredstva koja se mogu očitati na kompjuteru, a kojima je potreban računar da sprovedu postupak 400 ili da implementiraju mrežne komponente komunikacionih mreža, opisanih na slikama 1 do 5, ili da upravljaju njima.

[0127] Kompjuter može biti PC, na primer PC računarske mreže. Kompjuter takođe može biti realizovan kao čip, ASIC, mikroprocesor ili signalni procesor i može da bude postavljen u računarskoj mreži, na primer u komunikacionoj mreži, kao što je opisano na slikama 1 do 5.

[0128] Podrazumeva se da se karakteristike različitih tehničkih rešenja, egzemplarno opisanih ovde, mogu međusobno kombinovati, osim ako negde nije izrečeno neko specifično ograničenje. Kao što je izloženo u opisu i crtežima, pojedinačni elementi, koji su predstavljeni povezano, ne moraju biti direktno povezani; između spojenih elemenata mogu biti predviđeni međuelementi. Nadalje se podrazumeva da se tehnička rešenja predmetnog pronalaska mogu implementirati u pojedinačna kola, delimično integrisana kola ili potpuno integrisana kola. Izraz „na primer“ treba razumeti samo kao primer, a ne kao najbolje ili optimalno rešenje. Ovde su ilustrovani i opisani određeni načini tehničkih rešenja, no stručnjacima će biti jasno da se umesto prikazanih i opisanih tehničkih rešenja može ostvariti veći broj alternativnih i/ili

2

istovetnih implementacija, a da se pritom ne odstupa od koncepta predmetnog pronalaska. Pronalazak je pritom definisan patentnim zahtevima.

Lista pozivnih oznaka

[0129]

100: 5G sistemska arhitektura

101: pristupni uređaj, komunikacioni krajnji uređaj, UE

102: pristupna tehnologija

103: sloj primene

104: sloj aktiviranja

105: infrastrukturni i resursni sloj

106: sloj menadžmenta i instrumentacije

200: 5G komunikacioni mrežni sistem sa više slajsova

210a: prva slajs instanca

210b: prvi mrežni slajs

211a: druga slajs instanca

211b: drugi mrežni slajs

212a: treća slajs instanca

212b: treći mrežni slajs

213: kompozicija slajsa

221: apstrahovani objekti

222: virtuelne mrežne funkcije

223: kombinovani objekti

224: agregirani objekti

225: biblioteka objekata

231: pristupni čvor

232: pristupni čvor

233: pristupni čvor

234: virtuelni mrežni čvor

235: virtuelni mrežni čvor

236: virtuelni mrežni čvor

2

: virtuelni mrežni čvor

: računarski čvor

: računarski čvor

: računarski čvor

: infrastrukturne usluge

: komunikacioni sistem

: komunikacioni krajnji uređaj, npr. UE

: identifikacija komunikacionog krajnjeg uređaja

: komunikacioni mrežni sistem

: veza između 1. podmreže i entiteta za menadžment

: komunikacioni interfejs

: oznaka podmreže komunikacionog krajnjeg uređaja

: 1. podmreža

: uspostava veze preko 1. podmreže

: 1. entitet za identifikaciju

: uspostava veze preko 2. podmreže

: 2. podmreža

: 1. oznaka podmreže

: 2. entitet za identifikaciju

: 2. oznaka podmreže

: n. podmreža

: n. oznaka podmreže

: n. entitet za identifikaciju

: uspostava veze preko n. podmreže

: entitet za menadžment

: dodeljivanje komunikacionog krajnjeg uređaja oznaci podmreže

: postupak uspostavljanja komunikacione veze

: prvi korak: prijem

: drugi korak: identifikacija

: treći korak: dodeljivanje

: četvrti korak: uspostavljanje

2

: 5G komunikaciona mreža

: standardni slajs sa mrežnim entitetom II odnosno drugim mrežnim entitetom : slajs 2

: slajs 3

: slajs n

: UE tj. komunikacioni krajnji uređaj

: prvi mrežni entitet tj. mrežni entitet I

: treći mrežni entitet tj. mrežni entitet III

2

Claims (13)

Patentni zahtevi

1. Postupak (400) uspostavljanja komunikacione veze komunikacionog krajnjeg uređaja (301) preko komunikacionog mrežnog sistema (303), gde komunikacioni mrežni sistem (303) obuhvata veći broj podmreža (307, 311, 315), sa prvom podmrežom (307) i drugom podmrežom (311), gde je u prvoj podmreži (307) postavljen entitet (309) za identifikaciju, a u drugoj podmreži (311) postavljen drugi entitet (313) za identifikaciju, kojima se identifikuje komunikacioni uređaj (301), gde je svakoj podmreži (307, 311) komunikacionog mrežnog sistema (303) dodeljena oznaka podmreže, gde je u komunikacionom mrežnom sistemu (303) postavljen entitet (319) za menadžment koji upravlja dodeljivanjem (321) komunikacionog krajnjeg uređaja (301) nekoj od dveju podmreža (307, 311), i gde postupak (400) obuhvata sledeće korake:

prijem (401) identifikacije (302) komunikacionog krajnjeg uređaja (301) pomoću prvog entiteta (309) za identifikaciju prve podmreže (307), gde identifikacija (302) identifikuje komunikacioni krajnji uređaj (301); identifikovanje (402) komunikacionog krajnjeg uređaja (301) pomoću prvog entiteta (309) za identifikaciju na osnovu identifikacije (302) komunikacionog krajnjeg uređaja (301);

dodeljivanje (403) podmreže komunikacionom krajnjem uređaju (301) pomoću entiteta (319) za menadžment na osnovu dodeljivanja (321) oznake (306) podmreže komunikacionom krajnjem uređaju (301); i

uspostavljanje (404) komunikacione veze (308) komunikacionog krajnjeg uređaja (301) preko prve podmreže (307) ukoliko oznaka (306) podmreže, dodeljena identifikaciji (302) komunikacionog krajnjeg uređaja (301), odgovara oznaci (312) podmreže prve podmreže (307); ili uspostavljanje komunikacione veze (310) sa komunikacionim krajnjim uređajem (301) preko druge podmreže (311) ukoliko su različite oznaka (306) podmreže, dodeljena prosleđenoj identifikaciji (302) i oznaka (312) podmreže prve podmreže (307), naznačen time, što

u koraku dodeljivanja (403), entitet (319) za menadžment prosleđuje oznaku (306) podmreže, dodeljenu identifikaciji (302) komunikacionog krajnjeg uređaja (301) prvom entitetu (309) za identifikaciju, a gde ukoliko su različite oznaka (306) podmreže dodeljena identifikaciji (302) komunikacionog krajnjeg uređaja (301) i oznaka (312) podmreže prve podmreže (307), entitet (309) za identifikaciju prosleđuje prosleđenu oznaku (306) podmreže komunikacionom krajnjem uređaju (301), ili ukoliko su različite oznaka (306) podmreže dodeljena identifikaciji (302) komunikacionog krajnjeg uređaja (301) i oznaka (312) podmreže prve podmreže (307), prvi entitet (309) za identifikaciju prosleđuje prosleđenu oznaku (306) podmreže drugom entitetu (313) za identifikaciju,

gde se uspostavlja komunikaciona veza (310) preko druge podmreže (315) ukoliko oznaka (306) podmreže, dodeljena prosleđenoj identifikaciji (302), predstavlja oznaku (314) podmreže druge podmreže.

2. Postupak (400) prema patentnom zahtevu 1, gde je komunikacioni mrežni sistem (303) mreža pete generacije (5G) ili neke naredne generacije, a gde su podmreže (307, 311, 315) slajsovi komunikacionog mrežnog sistema (303).

3. Postupak (400) prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, gde entitet (319) za menadžment organizuje dodeljivanje (321) oznake (306) podmreže komunikacionom krajnjem uređaju (301) na osnovu najmanje jednog od sledećih dodeljivanja: dodeljivanja identifikacije (302) komunikacionog krajnjeg uređaja (301), naročito hardverske oznake komunikacionog krajnjeg uređaja (301) kao što je IMSI ili IMEI ili eID oznaci (306) podmreže i/ili dodeljivanja komunikacione usluge komunikacionom krajnjem uređaju (301) i/ili dodeljivanja softverske primene komunikacionom krajnjem uređaju (301) i/ili operativnog sistema komunikacionog krajnjeg uređaja (301) jednoj od dveju podmreža (307, 311).

4. Postupak (400) prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, gde je dodeljivanje (321) oznaka (312, 314, 316) podmreža podmrežama (307, 311, 315) sačuvano u entitetu (319) za menadžment.

5. Postupak (400) prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, gde komunikacioni krajnji uređaj (301) prosleđuje identifikaciju (302) komunikacionog uređaja (301)

1

prvom (309) ili drugom entitetu (313) za identifikaciju, zajedno sa oznakom (306) podmreže koja prikazuje podmrežu (307, 311), dodeljenu komunikacionom krajnjem uređaju (301).

6. Postupak (400) prema patentnom zahtevu 5, gde prvi entitet (309) za identifikaciju prosleđuje identifikaciju (302) komunikacionog uređaja (301) i oznaku (312) podmreže prve podmreže (307) entitetu (319) za menadžment.

7. Postupak (400) prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, gde u koraku uspostavljanja (404) komunikacione veze (310) preko druge podmreže (311), komunikacioni krajnji uređaj (301) prosleđuje identifikaciju (302) drugom entitetu (313) za identifikaciju.

8. Postupak (400) prema patentnom zahtevu 7, gde u koraku uspostavljanja (404) komunikacione veze (310) preko druge podmreže (311) drugi entitet (313) za identifikaciju identifikuje komunikacioni krajnji uređaj (301) na osnovu identifikacije (302) komunikacionog krajnjeg uređaja (301), i gde se mogu nakon izvršene identifikacije komunikacionog krajnjeg uređaja (301) realizovati sledeći koraci:

dodeljivanje podmreže (307, 311, 315) komunikacionom krajnjem uređaju (301) od strane entiteta (319) za menadžment na osnovu dodeljivanja (321) oznake podmreže komunikacionom krajnjem uređaju (301); i uspostavljanje komunikacione veze (310) komunikacionog krajnjeg uređaja preko druge podmreže (311) ukoliko oznaka (306) podmreže, dodeljena identifikaciji (302) komunikacionog krajnjeg uređaja (301) odgovara oznaci (314) podmreže druge podmreže (311); ili

uspostavljanje komunikacione mreže (318) komunikacionog krajnjeg uređaja (301) preko neke druge podmreže (315) komunikacionog mrežnog sistema (303) ili odbijanje komunikacionog uređaja (301) ukoliko su različite oznaka (306) podmreže, dodeljena identifikaciji (302) komunikacionog krajnjeg uređaja (301) i oznaka (314) podmreže druge podmreže (311).

9. Postupak (400) prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, gde u koraku uspostavljanja (404) bilo koje komunikacione veze (308, 310) komunikacioni krajnji

2

uređaj (301) prosleđuje oznaku (306) podmreže, dodeljenu prosleđenoj identifikaciji (302), prvom (309) ili drugom entitetu (313) za identifikaciju.

10. Postupak (400) prema patentnom zahtevu 9, gde odgovarajući entitet (309, 313) za identifikaciju ili entitet (319) za menadžment dodeljuje podmrežu (307, 311, 315) komunikacione mreže (303) komunikacionom uređaju (301) na osnovu prosleđene oznake (306) podmreže, ukoliko prosleđena oznaka (306) podmreže prikazuje podmrežu drugog komunikacionog mrežnog sistema.

11. Postupak (400) prema patentnom zahtevu 10, gde odgovarajući entitet (309, 313) za identifikaciju ili entitet (319) za menadžment dodeljuje komunikacionom uređaju (301) onu podmrežu (307, 311, 315) komunikacione mreže (303) koja odgovara podmreži druge komunikacione mreže.

12. Postupak (400) prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, gde se komunikaciona veza (308) preko prve podmreže (307) uspostavlja pomoću prvog entiteta (309) za identifikaciju, a

gde se komunikaciona veza (310) preko druge podmreže (311) uspostavlja pomoću drugog entiteta (313) za identifikaciju.

13. Komunikacioni sistem (300) koji obuhvata komunikacioni krajnji uređaj (301) i komunikacionu mrežu (303), gde je komunikacioni sistem (300) konstruisan kako bi sproveo korake postupka prema bilo kom od patentnih zahteva 1 - 12.