RS62814B1 - Dimetilaminoetanol so glp-1 receptorskog modulatora - Google Patents

Description

Opis

OBLAST PRONALASKA

[0001] Pronalazak se odnosi na dimetilaminoetanol (deanol) so jedinjenja koje vezuje glukagonsličan peptid 1 (GLP-1) receptor, kao i na metode njegove sinteze i terapijske upotrebe istih.

ISTORIJAT

[0002] Receptor peptida nalik glukagonu 1 (GLP-1R) pripada porodici B1spojenih sa sedam transmembranskih G proteina receptora, a njegov prirodni ligand agonista je peptidni hormon glukagonu sličan peptid-1 (GLP-1). GLP-1 je peptidni hormon koji nastaje njegovim alternativnim enzimskim cepanjem od proglukagona, prohormonskog prekursora za GLP-1, koji je visoko eksprimiran u enteroendokrinim ćelijama creva, alfa ćelijama endokrinog pankreasa ( Langerhansova ostrva) i mozak. Početno uočeno dejstvo GLP-1 bilo je na ćelije ostrvaca koje proizvode insulin, gde

stimuliše lučenje insulina zavisno od glukoze. Nakon toga, višestruko dodatno antidijabetogeno dejstvo GLP-1 otkriveno je uključujući stimulaciju rasta i inhibiciju apoptoze beta ćelija pankreasa.

[0003] Prilikom aktivacije, GLP-1 receptori se spajaju sa a-pod jedinicom G proteina, uz naknadnu aktivaciju adenilat ciklaze i povećanje nivoa cAMP, čime se pojačava glukoza-stimulisana sekrecija insulina. Stoga je GLP-1 atraktivna terapijska meta za snižavanje glukoze u krvi i očuvanje a-ćelija pankreasa pacijenata sa dijabetesom. Glukagon se decenijama koristi u medicinskoj praksi kod dijabetesa i nekoliko peptida sličnih glukagonu se razvija za različite terapijske indikacije. GLP-1 analozi i derivati se razvijaju za lečenje pacijenata koji pate od dijabetesa.

[0004] Globalno, procenjuje se da 382 miliona ljudi ima dijabetes, pri čemu dijabetes tipa 2 (T2D) čini oko 95% svih slučajeva. Odsustvo adekvatnog lečenja, T2D povećava rizik od srčanih i moždanih udara, otkazivanja bubrega, slepila i amputacija. Iako postoje mnoge mogućnosti lečenja, postizanje adekvatne kontrole glikemije ostaje izazov. Na primer, funkcija beta ćelija progresivno opada, često zahtevajući intenziviranje lečenja tokom vremenada bi se održala kontrola glikemije. Trenutne smernice za lečenje dijabetesa preporučuju pristup tretmanu specifičan za pacijenta sa ciljem postizanja kontrole glikemije uz minimiziranje neželjenih efekata, posebno povećanje telesne težine i hipoglikemija. Dok se modifikacije načina života, gubitak težine i metformin obično smatraju opcijama prve linije, nekoliko lekova Klasa je dostupno za upotrebu kao dodatna terapija. U tom cilju, agonisti GLP-1 receptora su atraktivne opcije za lečenje T2D jer efikasno snižavaju glikovani hemoglobin (A1C test) i težinu dok imaju nizak rizik od hiperglikemije.

[0005] Kao rezultat, broj agonista GLP-1 receptora je porastao u poslednjoj deceniji, sa nekoliko trenutno odobrenih za upotrebu u SAD i/ili Evropi, i još u razvoju. Jedna obećavajuća klasa GLP-1 receptora antagonista uključuje one koji su otkriveni u objavljenom PCT WO2016/015014, posebno Jedinjenje br. 76, čija je struktura data u nastavku:

[0006] Iako je postignut napredak u ovoj oblasti, ostaje potreba za poboljšanim agonistima GLP-1 receptora, posebno poboljšanim oblicima Cpd. br. 76 koji pokazuju željenu kristalnost, rastvorljivost i/ili termičko ponašanje, i koji prevazilaze izazove formulisanja, skladištenja i isporuke istih.

REZIME PRONALASKA

[0007] Ovo otkriće obezbeđuje novu dimetilaminoetanol (deanol) so Cpd. br. 76 ili njegov izomer. Otkriveno je da deanolna so ovog jedinjenja pokazuje neočekivanu i iznenađujuću svojstva kristalnosti, rastvorljivosti i/ili termičkog ponašanja.

[0008] Cpd. Br. 76 sadrži dva hiralna centra i može postojati u različitim izomernim oblicima (npr. enantiomeri i dijastereomeri). Za potrebe ovog obelodanjivanja, Cpd. br. 76 kao slobodna kiselina (tj. 1-(2-(5-(terc-butil)tiofen-2-karboksamido) -3-(4-(5-(4'-etil-[1,1'- bi(cikloheksan)]-3-en-4-il)pirimidin-2-il)fenil)propanoil)azetidin-3-karboksilna kiselina), odsutna izomerna oznaka hiralnih centara, će se u daljem tekstu nazivati „RP-101“ i ima sledeću strukturu:

Osim ako nije naznačeno suprotno, upućivanje na RP-101 u celom ovom pronalasku ima za cilj da obuhvati sve izomerne oblike gornjeg jedinjenja.

[0009] U specifičnijoj realizaciji RP-101, jedinjenje je 1-((2S)-2-(5-(terc-butil)tiofen-2-karboksamido)-3-(4-(5-(4) '-etil-[1,1'-bi(cikloheksan)]-3-en-4-il)-pirimidin-2-il)fenil)-propanoil)azetidin-3-karboksilna kiselina i ima sledeću strukturu RP-102 :

[0010] U specifičnijoj realizaciji, jedinjenje je suštinski dijastereomerno čista forma RP-102 i ima jednu od sledećih struktura RP-103 (tj., 1-((S)-2-(5-(tert -butil)tiofen-2-karboksamido)-3-(4-(5-((1S,1'r,4'S)-4' -etil-[1,1'-bi(cikloheksan)]-3-en- 4-il)pirimidin-2-il)fenil)propanoil)azetidin-3-rboksilna kiselina) i RP-104 (tj., 1-((S)-2-(5-(terc-butil)tiofen-2- karboksamido)-3-(4-(5-((1R,1'r,4'R)-4'-etil-[1,1'-bi(cikloheksan)]-3-en-4-il)pirimidin - 2-il)fenil)propanoil)azetidin-3-karboksilna kiselina), ili je racemična (dijastereomerna) smeša RP-103 i RP-104:

[0011] Zbog grupe karboksilne kiseline, oblici soli RP-101 može nastati u kombinaciji sa protivjonom (katjonom). U kontekstu ovog otkrića, dimetilaminoetanol (koji se takođe naziva "deanol") služi kaoprotiv jonjona za RP-101 da bi se obezbedila deanolna so RP-101 (tj., 2-hidroksi-N,N-dimetiletanaminijum 1-( 2-(5-(terc-butil)-tiofen- 2-karboksamido)-3-(4-(5-(4'-etil-[1,1'-bi(cikloheksan)]-3-(4-(5-(4'-etil-[1,1'-bi(cikloheksan)]-3-en-4-il)-pirimidin-2-il)fenil)propanoil)azetidin-3-karboksilatna sol), koja se ovde naziva "deanol-RP-101" i ima sledeću strukturu:

[0012] U specifičnijoj realizaciji deanola-RP-101, jedinjenje je 2-hidroksi-N,N-dimetiletanaminijum 1-((2S) -2-(5-(terc-butil)-tiofen-2-karboksamido)-3-(4-(5-(4'-etil-[1,1'-bi(cikloheksan)]-3-en-4 -il)pirimidin-2-il)fenil) propanoil)-azetidin-3-karboksilatna so (koja se naziva "deanol-RP-102") i ima sledeću strukturu:

[0013] U specifičnijim rešenjima, jedinjenje je suštinski dijastereomerno čisti oblik deanol-RP-102 i ima jedan od sledećih izomernih oblika, koji se ovde pominju kao "deanol-RP-103" (tj. 2-hidroksi-N,N-dimetiletanaminijum 1-((S)-2-(5) -(terc-butil)tiofen-2-karboksamido)-3-(4-(5-((1S,1'r,4'S)-4'-etil-[1,1'-bi(ciklo) heksan)]-3-en-4-il)pirimidin-2-il)fenil)propanoil)-azetidin-3-karboksilat) i „deanol-RP-104“ (tj. 2-hidroksi-N,N-dimetiletanaminijum 1 -((S)-2-(5-(terc-butil)tiofen-2-karboksamido)-3-(4-(5-((1R,1'r,4'R)-4'-etil-[ 1,1'-bi(cikloheksan)]-3-en-4- il)pirimidin-2-il)fenil)-propanoil)-azetidin-3-karboksilat), ili je racemska (dijastereomerna) smeša deanola-RP - 103 i deanol-RP-104:

[0014] Shodno tome, u jednom aspektu, kristalni oblik deanol-RP-101 , deanol-RP-102, deanol-RP-103 ili deanol-RP-104 je obezbeđen.

[0015] U jednoj realizaciji, kristalni oblik deanol-RP-101, deanol-RP-102, deanol-RP-103 ili deanol-RP-104 može se okarakterisati rendgenskom defrakcijom praha (KSRPD) pri čemu su udaljenosti (d -razmak) i 2e uglovi značajnih pikova su navedeni u sledećem detaljnom opisu.

[0016] U drugom izvođenju, deanol-RP-101, deanol-RP-102, deanol-RP-103 ili deanol-RP-104 ima čistoću veću od 95% po težini.

[0017] U drugom aspektu, deanol-RP-101, deanol-RP-102, deanol-RP-103 ili deanol-RP-104 ima čistoću veću od 98% po težini.

[0018] U drugom aspektu, deanol-RP-101 je suštinski dijastereomerno čist deanol-RP-103, ili je suštinski dijastereomerno čist deanol-RP-104.

[0019] U drugom aspektu, deanol-RP-101 je dijastereomerna smeša deanol-RP-103 i deanol-RP-104.

[0020] U određenim realizacijama, obezbeđena je upotreba deanol-RP-101, deanol-RP-102, deanol-RP-103 ili deanol-RP-104 za pripremu leka.

[0021] U određenim realizacijama, obezbeđena je farmaceutska kompozicija koja sadrži deanol-RP-101, deanol-RP-102, deanol-RP-103, deanol-RP-104, ili njihovu mešavinu, zajedno sa najmanje jednim farmaceutski prihvatljivim nosačem, razblaživač ili ekscipijent.

[0022] U određenim realizacijama, obezbeđen je metod aktivacije, potenciranja ili agonizma GLP-1 receptora, koji obuhvata dovođenje u kontakt receptora sa deanolom-RP-101, deanolom-RP-102, deanolom-RP-103, deanolom-RP -104, ili njihova mešavina , ili farmaceutska kompozicija kao što je ovde otkriveno.

[0023] U određenim realizacijama, obezbeđen je postupak za lečenje kvara kod subjekta za koji je aktivacija, potenciranje ili agonizam GLP-1 receptora medicinski indikovana, pri čemu takav metod obuhvata davanje efikasne količine deanola-RP-101 , deanol-RP-102, deanol-RP-103, deanol-RP-104 ili njihova smeša, ili farmaceutski preparat kako je ovde otkriveno, subjektu.

[0024] U jednom aspektu, poremećaj je dijabetes tipa I, dijabetes tipa II, gestacijski dijabetes, gojaznost, preterani apetit, nedovoljna sitost ili metabolički poremećaj.

[0025] U drugom aspektu, poremećaj je nealkoholna masna bolest jetre (NAFLD) ili nealkoholni steatohepatitis (NASH).

[0026] U određenim realizacijama, obezbeđene su metode za sintezu deanola-RP-101, deanola-RP-102, deanola-RP-103 ili deanola-RP-104, uključujući određena intermedijarna jedinjenja povezana sa takvim metodama.

[0027] Ovi i drugi aspekti ovog pronalaska će biti očigledni ako se pozovete na sledeći detaljan opis i priložene crteže.

KRATAK OPIS SLIKA

[0028]

Slika 1A je XRPD difraktogram dijastereomerne mešavine deanol-RP-103 i deanol-RP-104, dok slike 1B i 1C identifikuju dodele pikova. Slika 2A je KSRPD difraktogram suštinski dijastereomerno čistog oblika deanola-RP-103, dok slike

2B i 2C identifikuju dodele pikova.

Slika 3A je XRPD difraktogram suštinski dijastereomerno čistog oblika deanola-RP-104, dok slike 3B i 3C identifikuju dodele pikova.

Slika 4 prikazuje XRPD difraktogram meglumina-RP-101.

Slika 5 prikazuje PLM slike meglumina-RP-101.

Slika 6 prikazuje TGA termogram meglumina-RP-101.

Slika 7 prikazuje DSC difraktogram meglumina-RP-101.

Slika 8 prikazuje XRPD difraktograme natrijumove soli.

Slika 9 prikazuje XRPD difraktograme natrijumove soli posle 7 dana.

Slika 10 prikazuje XRPD difraktograme soli holina.

Slika 11 prikazuje XRPD difraktograme soli holina posle 7 dana.

Slika 12 prikazuje XRPD difraktograme soli L-lizina.

Slika 13 prikazuje XRPD difraktograme soli L-lizina nakon 7 dana.

Slika 14 prikazuje XRPD difraktograme soli meglumina.

Slika 15 prikazuje XRPD difraktograme soli meglumina nakon 7 dana.

Slika 16 prikazuje XRPD difraktograme soli arginina.

Slika 17 prikazuje XRPD difraktograme benzatinske soli.

Slika 18 prikazuje XRPD difraktograme soli dimetilaminoetanola.

Slika 19 prikazuje XRPD difraktograme soli N-metilglukamina.

Slika 20 prikazuje XRPD difraktograme soli kalijum hidroksida.

Slika 21 prikazuje XRPD difraktograme magnezijumove soli.

Slika 22 prikazuje XRPD difraktograme soli piperazina.

Slika 23 prikazuje XRPD difraktograme soli trometamina.

Slika 24 prikazuje XRPD difraktograme soli natrijum hidroksida.

Slika 25 prikazuje XRPD difraktograme kalcijumove soli.

Slika 26 prikazuje XRPD difraktograme soli holina.

Slika 27 prikazuje XRPD difraktograme dietilaminske soli.

Slika 28 prikazuje XRPD difraktograme soli L-lizina.

Slika 29 prikazuje XRPD difraktograme terc-butilaminske soli.

Slika 30 prikazuje XRPD difraktograme soli amonijum hidroksida.

Slika 31 prikazuje XRPD difraktograme soli etanolamina.

Slika 32 prikazuje XRPD difraktograme slobodne kiseline.

Slike 33 i 34 prikazuju XRPD difraktograme soli dimetilaminoetanola.

Slika 35 prikazuje 1H-NMRna dimetilaminoetanol soli.

Slika 36 prikazuje PLM slike dimetilaminoetanolne soli.

Slika 37 prikazuje DTA termogram soli dimetilaminoetanola.

Slika 38 prikazuje DSC termogram soli dimetilaminoetanola.

Slika 39 prikazuje GVS profil soli dimetilaminoetanola.

Slika 40 prikazuje XRPD difraktograme soli dimetilaminoetanola pre i posle GVS profilisanja.

Slika 41 prikazuje XRPD difraktograme dimetilaminoetanolne soli nakon studije hidratacije.

Slika 42 prikazuje XRPD difraktograme soli dimetilaminoetanola nakon stresnog testiranja.

Slika 43 prikazuje krivu pH rastvorljivosti za so dimetilaminoetanola.

Slika 44 prikazuje XRPD difraktograme soli dimetilaminoetanola nakon ispitivanja rastvorljivosti. Slika 45 prikazuje XRPD difraktogram benzatinske soli.

Slika 46 prikazuje DTA termogram benzatinske soli.

Slika 47 prikazuje GVS profil benzatinske soli.

Slika 48 prikazuje XRPD difraktograme soli dimetilaminoetanola pre i posle GVS profilisanja.

Slika 49 prikazuje XRPD difraktogram soli N-metilglukamina.

Slika 50 prikazuje XRPD difraktogram soli holin hidroksida.

Slika 51 prikazuje 1H-NMRna holin hidroksida soli.

Slika 52 prikazuje XRPD difraktogram soli dietilamina.

Slika 53 prikazuje DTA termogram soli dietilamina.

Slika 54 prikazuje 1H-NMR dietilamina soli u odnosu na slobodnu kiselinu.

Slika 55 prikazuje XRPD difraktogram soli etanolamina.

Slika 56 prikazuje DTA termogram soli etanolamina.

Slika 57 prikazuje 1H-NMR

DETALJNI OPIS PRONALASKA

[0029] Kako se koristi u specifikaciji i patentnim zahtevima, oblici jednine "a", "an" i "the" uključuju množinu osim ako kontekst jasno ne nalaže drugačije.

[0030] Termini "sadrži", "uključujući", "imati", "sastavljen od" su termini otvorenog tipa kako se ovde koriste i ne isključuju postojanje dodatnih elemenata ili komponenti. U elementu potraživanja, upotreba oblika „sadrži“, „uključuje“, „imati“ ili „sastoji se od“ znači da bilo koji element koji se sastoji, imao, uključen ili sastavljen nije nužno jedini element obuhvaćen subjektom klauzula koja sadrži tu reč.

[0031] Kako se ovde koristi, "pojedinac" (kao u predmetu tretmana) označava i sisare i nesisare. Sisari uključuju, na primer, ljude; primate koji nisu ljudi, npr. majmune a majmuni; goveda;konji; koze ovce;..i nesisari obuhvataju, na primer, ribe i ptice

[0032] "Receptor", kao što je dobro poznato u tehnici, je biomolekularno entitet obično sadrži protein koji specifično vezuje strukturnu klasu liganada ili jedan prirodni ligand u živom organizmu, čije vezivanje uzrokuje da receptor transdukuje signal vezivanja u drugu vrstu biološkog dejstva, kao što je signalizacija ćeliji da se događaj vezivanja desio, koji izaziva ćelija da promeni svoju funkciju na neki način Primer transdukcije je receptor vezivanja liganda koji izaziva promenu aktivnosti "G-proteina" u citoplazmi žive ćelije. Svaki molekul, prirodni ili ne, koji se vezuje za receptor i aktivira ga za transdukciju signala, naziva se "agonist" ili "aktivator". Svaki molekul, prirodni ili ne, koji se vezuje za receptor, ali ne izaziva transdukciju signala, i koji može da blokira vezivanje agonista i njegovu posledičnu transdukciju signala, naziva se „antagonistom“. Određeni molekuli se vezuju za receptore na lokacijama koje nisu mesta vezivanja njihovih prirodnih liganada i takvi alosterični vezujući molekuli mogu potencirati, aktivirati ili agonizovati receptor i mogu pojačati efekat prirodnog liganda ili liganda koji se istovremeno primenjuje.

[0033] "GLP-1 agonist" ili "GLP-1 aktivator" ili "GLP-1 inhibitor" ili "GLP-1 antagonist" ili "GLP-1 potenciator" ili "GLP-1 modulator" kako se koriste termini ovde se odnose na jedinjenja koja na neki način deluju sa GLP-1 receptorom. Oni mogu biti agonisti, potenciatori ili aktivatori, ili mogu biti antagonisti ili inhibitori.

[0034] "U suštini" kako se izraz ovde koristi znači potpuno ili skoro potpuno; na primer, kompozicija koja je "u suštini bez" komponente ili nema nijednu komponentu ili sadrži takvu količinu u tragovima dabilo koje prisustvo količine u tragovima ne utiče narelevantno funkcionalno svojstvo kompozicije, ili je jedinjenje "u suštini čist" je da postoje samo zanemarljivi tragovi nečistoća.

[0035] "U suštini enantiomerno ili dijastereomerno" čist označava nivo enantiomernog ili dijastereomernog obogaćivanja jednog enantiomera u odnosu na drugi enantiomer ili dijastereomer od najmanje oko 80%, a poželjnije više od 80%, 85%, 90% , 95%, 98%, 99%, 99,5% ili 99,9%.

[0036] "Lečenje" ili "lečenje" u okviru značenja ovde se odnosi na ublažavanje simptoma povezanih sa poremećajem ili bolešću, ili inhibiciju daljeg napredovanja ili pogoršanja tih simptoma, ili prevenciju ili profilaksu bolesti ili poremećaja.

[0037] Izraz "efikasna količina", kada se koristi da opiše upotrebu jedinjenja pronalaska u pružanju terapije pacijentu koji pati od poremećaja ili lošeg stanja posredovanog GLP-1, odnosi se na količinu jedinjenja pronalaska koja je efikasan da se veže za GLP-1 receptor u tkivima pojedinca, pri čemu je GLP-1 impliciran u poremećaju, pri čemu se takvo vezivanje javlja u meri koja je dovoljna da proizvede povoljan terapeutski efekat na pacijenta. Slično, kako se ovde koristi, "efikasna količina" ili "terapeutski efikasna količina" jedinjenja pronalaska odnosi se na količinu jedinjenja koja ublažava, u celini ili delimično, simptome povezane sa poremećajem ili stanjem, ili zaustavlja ili usporava dalje napredovanje ili pogoršanje tih simptoma, ili sprečava ili pruža profilaksu za poremećaj ili stanje. Konkretno, "terapeutski efikasna količina" se odnosi na količinu efektivnu, u dozama i tokom vremenskih perioda neophodnih da se postigne željeni terapeutski rezultat delujući kao agonist GLP-1 aktivnosti. Terapijskiefektivna količina je takođe ona u kojojsvi toksični ili štetni efekti jedinjenja pronalaska su manji od terapeutski korisnih efekata. Na primer, u kontekstu lečenja neispravnog stanja posredovanog aktivacijom GLP-1 receptora, terapeutski efikasna količina agonista GLP-1 receptora prema pronalasku je količina dovoljna da kontroliše kvar, da ublaži napredovanje poremećaja. , ili za ublažavanje simptoma lošeg stanja.

[0038] Kao što je gore pomenuto, ovo otkriće obezbeđuje kristalnu deanol so RP-101 čije jedinjenje se ovde pominje kao "deanol-RP-101" (tj. 2-hidroksi-N,N-dimetiletanaminijum 1-(2-) (5-(terc-butil)-tiofen-2-karboksamido) -3-(4-(5-(4'-etil-[1,1'-bi(cikloheksan)]-3-en-4-il) pirimidin-2-il)fenil)propanoil)azetidin-3-karboksilatna so) i ima strukturu kao što je gore identifikovano.

[0039] U specifičnijim izvođenjima, deanol-RP-101 je suštinski dijastereomerno čist oblik deanol-RP-103 ili deanol-RP-104 kao što je gore identifikovano, ili racemska smeša istih.

[0040] U jednom aspektu, deanol-RP-101, deanol-RP-102, deanol-RP-103 ili deanol-RP-104 ima čistoću veću od 95% po težini, a u drugoj varijanti ima čistoću u višku od 98% težine.

[0041] U jednom aspektu, obezbeđena je racemična smeša deanola-RP-103 i deanola-RP-104, pri čemu se smeša soli etanolamina upoređuje sa slobodnom kiselinom. sadrži težinski odnos deanol-RP-103 prema deanol-RP-104 od oko 40:60, 45:55, 48:52, 49:51 ili 50:50.

[0042] U jednom aspektu, deanol-RP-101 (kao dijastereomerna mešavina deanola-RP-103 i deanola-RP-104) pokazuje uzorak difrakcije rendgenskih zraka na prahu (KSRPD) kao što je prikazano na slici 1A, dok slike 1B i 1C identifikuju vršne zadatke za iste.

[0043] U jednom aspektu, deanol-RP-101 (kao dijastereomerna mešavina deanola-RP-103 i deanola-RP-104) pokazuje uzorak difrakcije rendgenskih zraka na prahu (KSRPD) koji ima karakteristične pikove izražene u udaljenostima (d- razmak) u stepenima 2e (+/-0,2°) kao što je navedeno u tabeli 1A.

Tabela A1

[0044] U jednom aspektu, deanol-RP-101 je suštinski dijastereomerno čist oblik deanola-RP-103 i pokazuje uzorak difrakcije rendgenskih zraka na prahu (KSRPD) kao što je prikazano na slici 2A, dok slike 2B i 2C identifikuju vrh zadaci za isto.

[0045] U jednom aspektu, deanol-RP-101 je suštinski dijastereomerno čist oblik deanol-RP-103, i pokazuje uzorak difrakcije rendgenskih zraka na prahu (KSRPD) koji ima karakteristične pikove izražene u udaljenostima (d-razmak) i stepenima 2e (+/- 0,2°) kao što je navedeno u tabeli 1B.

Tabela 1B

[0046] U jednom aspektu, deanol-RP-101 je suštinski dijastereomerno čist oblik deanola-RP-104, i pokazuje uzorak difrakcije rendgenskog praha (KSRPD) kao što je prikazano na Slici 3A, dok slike 3B i 3C identifikuju vrh zadaci za isto.

[0047] U jednom aspektu, deanol-RP-101 je suštinski dijastereomerno čist oblik deanol-RP-104, i pokazuje uzorak difrakcije rendgenskih zraka na prahu (KSRPD) koji ima karakteristične pikove izražene u udaljenostima (d-razmak) i stepenima 2e (+/- 0,2°) kao što je navedeno u tabeli 1C.

Tabela 1C

[0048] Kao š to je gore pomenuto, deanol-RP-101 sadrži dva hiralna centra, i može postojati u različitim izomernim oblicima (npr., enantiomeri i dijastereomeri), i stoga su svi hiralni, dijastereomerni, enantiomerni i racemični oblici namenjeni, uključujući njihove mešavine, osim ako poseban izomerni oblik nije posebno naznačen. Na primer, deanol-RP-102, kao i deanol-RP-103 i deanol-RP-104, su specifičniji izomerni oblici deanol-RP-101, koji oblici mogu postojati izolovani ili kao dijastereomerna smeša. Shodno tome, deanol-RP-101 uključuje obogaćene ili razdvojene optičke izomere na bilo kom ili svim asimetričnim atomima kao što je očigledno iz prikaza, pri bilo kom stepenu obogaćivanja. I racemske i dijastereomerne smeše, kao i pojedinačni optički izomeri, mogu se sintetizovati tako da u suštini budu oslobođeni svojih enantiomernih ili dijastereomernih partnera, i sve su to u okviru određenih realizacija pronalaska.

[0049] U tom cilju, "izolovani optički izomer" označava izomerni oblik, kao što je deanol-RP-103 ili deanol-RP-104, koji je suštinski prečišćen od odgovarajućeg optičkog izomera. Poželjno, izolovani izomer je najmanje oko 80%, a poželjno najmanje 80% ili čak najmanje 85% čist, po težini. U drugim realizacijama, izolovani izomer je najmanje 90% čist, ili najmanje 98% čist, ili najmanje 99% čist, po težini.

[0050] "Izotopi" su dobro poznati u tehnici i odnose se na atome sa istim brojem protona ali različitim brojem neutrona. Na primer, ugljenik 13 (13C) je stabilan izotop ugljenika. Slično, deuterijum(2H)je stabilna izotop vodonika,dok tricijum(3H)je radioaktivni izotop vodonika. Deanol-RP-101 koji sadrži jedan ili više izotopa je posebno u okviru ovog otkrića.

[0051] Deanol-RP-101 se može kombinovati sa farmaceutski prihvatljivim nosačem da bi se obezbedile farmaceutske kompozicije korisne za lečenje bioloških stanja ili poremećaja navedenih ovde kod vrsta sisara, uključujući ljude. Određeni nosač koji se koristi u ovim farmaceutskim kompozicijama može da varira u zavisnosti odtipa primene željenog(npr. intravenozno, oralno, lokalno, supozitorije ili parenteralno). Shodno tome, u jednoj realizaciji,je farmaceutska obezbeđenakompozicija koja sadrži deanol-RP-101 zajedno sa najmanje jednim farmaceutski prihvatljivim nosačem, razblaživačem ili ekscipijensom.

[0052] U određenim realizacijama, obezbeđen je postupak za aktivaciju, potenciranje ili agonizam peptida sličnog glukagonu 1 koji obuhvata dovođenje u kontakt receptora sa efikasnom količinom deanola-RP-101, ili farmaceutske kompozicije kao što je prethodno otkriveno.

[0053] U daljim realizacijama, obezbeđen je postupak za aktivaciju ili agonizam GLP-1 receptora kontaktom receptora sa efikasnom količinom deanola-RP-101 u kombinaciji u kombinaciji sa GLP-1 peptidima GLP-1(9 -36) i/ili GLP-1(7-36).

1

[0054] U određenim realizacijama, obezbeđen je postupak za lečenje bolesti ili lošeg stanja kod subjekta za koji je aktivacija, potenciranje ili agonizam GLP-1 receptora medicinski indikovan, davanjem efikasne količine deanola-RP-101 u subjekta sa učestalošću i tokom vremena dovoljnog da subjektu pruži blagotvorno dejstvo.

[0055] U određenom aspektu subjekt je ljudsko biće.

[0056] U određenim realizacijama, obezbeđeni su postupci za upotrebu deanola-RP-101 za pripremu leka prilagođenog za lečenje poremećaja ili kvara gde je aktivacija ili inhibicija GLP-1 receptora medicinski indikovana.

[0057] U određenim realizacijama, obezbeđeni su postupci koji aktiviraju, potenciraju ili agonizuju (tj. da imaju agonični efekat, da deluju kao agonist) GLP-1 receptora sa deanol-RP-101. Metoda uključuje kontaktiranje receptora sa odgovarajućom koncentracijom deanola-RP-101 da bi se došlo do aktivacije receptora. Kontaktiranje se može odvijati in vitro, na primer u izvođenju testa za određivanje aktivnosti aktivacije GLP-1 receptora. U određenim realizacijama, postupak za ktiviranje GLP-1 receptora se sprovodi in vivo; odnosno unutar živog tela sisara, kao što je čovek ili probna životinja. Deanol-RP-101 se može uneti u živi organizam odgovarajućim putevima (npr. oralno), ili se može obezbediti lokalno u tkivima tela. U prisustvu deanola-RP-101, dolazi do aktivacije receptora i njegov efekat se može proučavati.

[0058] U određenim realizacijama, obezbeđen je postupak za lečenje bolesti ili lošeg stanja kod pacijenata za koje je aktivacija GLP-1 receptora medicinski indikovana, pri čemu se pacijentu daje deanol-RP-101 u dozi, na učestalost, i za vreme trajanja da proizvede blagotvorno dejstvo na pacijenta. Deanol-RP-101 se može primeniti na bilo koji pogodan način.

[0059] U određenim realizacijama, bolest ili loše stanje je dijabetes tipa I, dijabetes tipa II, gestacijski dijabetes, gojaznost, preterani apetit, nedovoljna sitost i metabolički poremećaj.

[0060] U drugim realizacijama, poremećaj je nealkoholna masna bolest jetre (NAFLD) i/ili nealkoholni steatohepatitis (NASH). Veruje se da je NAFLD uzrokovan poremećajem homeostaze lipida u jetri i, barem kod jednog dela pacijenata, može napredovati u NASH. NAFLD je povezan sa insulinskom rezistencijom kod dijabetes melitusa tipa 2, a GLP1 povećava osetljivost na insulin i pomaže metabolizmu glukoze. Deanol-RP-101 je koristan u ovom kontekstu jer služi za povećanje oksidacije masnih kiselina, smanjenje lipogeneze i/ili poboljšanje metabolizma glukoze u jetri.

[0061] U određenim realizacijama, metode za sintezu deanola-RP-101 su obezbeđene kao što je potpunije ilustrovano u nastavku. U nekim drugim realizacijama, pronalazak obezbeđuje intermedijarna jedinjenja povezana sa takvim metodama sinteze.

PRIMERI

Reakcioni uslovi i skraćenice

[0062] piridin,dihlormetan (DCM), tetrahidrofuran (THF) i toluena se koriste u postupcima je iz Aldrich Sure-Seal bocama ili Acros AcroSeal suvom rastvaraču i čuva pod azotom (N2).Sve reakcije su mešane magnetno, a temperature su spoljne temperature reakcije. Koriste se sledeće skraćenice: etil acetat (EA), 1-metil- 2-pirolidinon (NMP), trietilamin (TEA), N-hidroksibenzotriazol (HOBt), 1-etil-3-(3-dimetilaminopropil) karbodiimid hidrohlorid (EDC ), N,N-dimetilformamid(DMF), dimetil acetamid (DMA),di-terc-butildikarbonat (Boc2O), N,N-diizopropiletilamin(DIEA), sirćetna kiselina (AcOH), hlorovodonična kiselina (HCl), O-(7-azabenzotriazol-1- il)-N,N,N',N'-tetrametiluronijum heksafluorofosfat (HATU), 4-dimetilaminopiridin (DMAP), terc-butanol (t-BuOH), natrijum hidrid (NaH), natrijum triacetoksiborohidrid (Na(OAc)3BH), etanol (EtOH), metanol (MeOH), acetonitril

(ACN).

NMR spektri

[0063] 1HNMR (400 MHz) i 13CNMR (100 MHz) Dobijeno je rastvoru deuteriochloroform (CDCI3<)ili>dimetilsulfoksidu(d6-DMSO). NMR spektri su obrađeni korišćenjem MestReNova 6.0.3-5604.

Rendgenska difrakcija praha (XRPD)

[0064] KSRPD analiza je izvedena na PANalitical KS'Pert PRO, skeniranje uzorke između 3 i 35 ° 2e. Materijalje nežno masu i sipan u multi bazenčića sa Kapton ili Milar polimernog filma za podršku uzorak. Ploča sa više bunara je zatim stavljena u panalitički difraktometar koji radi u režimu transmisije i analizirana, koristeći sledeće eksperimentalne uslove.

Poreklo sirovih podataka: XRD Merenje

(*.XRDML)

Osa skeniranja: Gonio

Početna pozicija [°2e]: 3,0066

Krajnja pozicija [°2e]: 34,9866

Veličina koraka [°2e]: 0,0130

Vreme koraka skeniranja [s]: 18,8700

Tip skeniranja: Kontinuirano

PSD režim: Skeniranje

PSD Dužina [°2e]: 3,35

Nagib [°2e]: 0,0000

Tip divergencije proreza: Fiksna

Veličina divergencije proreza [°]: 1,0000

Temperatura merenja [°C]: 25.00

Materijal anode: Cu

K-Alphal [A]: 1,54060

K-Alpha2 [A]: 1,54443

K-Beta [A]: 1,39225

Odnos K-A2/K-A1: 0,50000

Podešavanja generatora: 40 mA, 40 kV

Radijus goniometra [mm]: 240,00

Distanca fokusa-Divergencija proreza [mm]: 91.00

Upadni snop

Monohromater: Bez

Okretanje: Bez

Mikroskopije polarizovane svetlosti (PLM)

[0065] Prisustvo kristalnosti (dvoprelamanja) je određeno korišćenjem polarizacionog mikroskopa Olimpus BKS50, opremljenog Motic kamerom i softverom za snimanje slike (Motic Slike Plus 2.0). Sve slike su snimljene korišćenjem 20k objektiva, osim ako nije drugačije navedeno.

Termogravimetrijska analiza (TGA)

[0066] Približno, 5 mg materijala je izvagano u otvorenu aluminijumsku posudu i stavljeno u simultani termogravimetrijski/diferencijalni termalni analizator (TG/DTA) i držano na sobnoj temperaturi. Uzorak je zatim zagrevan brzinom od 10°C/min od 20°C do 300°C za to vreme je zabeležena promena težine uzorka zajedno sa bilo kojim diferencijalnim termičkim događajima (DTA). Kao gas za pročišćavanje korišćen je azot, pri brzini protoka od 300 cm3/min.

Diferencijalna skenirajuća kalorimetrija (DSC)

[0067] Približno, 5 mg materijala je izvagano u aluminijumsku DSC posudu i zatvoreno nehermetički sa probušenim aluminijumskim poklopcem. Posuda za uzorke je zatim stavljena u Seiko DSC6200 (opremljen hladnjakom) ohlađena i držana na 20°C. Jednom kada je dobijen stabilan odziv toplotnog toka, uzorak i referenca su zagrejani na 250°C brzinom skeniranja od 10°C/min i praćen je rezultujući odgovor toplotnog toka.

<1>H nuklearna magnetna rezonanca(<1>HNMR)

[0068] 1H-NMR eksperimenti su izvedeni na Bruker AVA500 (frekvencija: 500 MHz). Eksperimenti su izvedeni u deuterisanom DMSO i svaki uzorak je pripremljen do koncentracije od 10 mM.

Visoko performantna tečna hromatografija ultraljubičasta detekctja (HPLC-UV)

[0069]

Instrument:Dionex Ultimate 3000

Kolona: ACE Ultracore C18, 4.6 x 50 mm, 2.5 mm

Kolona Temp: 40 ° C

Autosempler Temp: 25 ° C

UV talasne dužine: 260 nm (nastavak)

Zapremina injekcije: 5 mL

Protok : 2 mL/min

Mobilna faza A: Voda, 0,1 % trifluorosirćetna kiselina Mobilna faza B: acetonitril, 0,1 % trifluorosirćetna kiselina Standard: Meglumin-RP-101 u DMSO do 1,00 mg/mL Gradijentni program:

Primer 1

Sinteza Deanol-RP- 101

Sintetička šema za intermedijer 6

[0070]

1

Korak 1

[0071]

[0072] Reaktor sa mešanjem od 100 L je napunjen vodom (52,5 kg), natrijum bikarbonatom (4,0 kg, 46,0 mola), L-tirozinet- butil estar HCl (1) (10,2 kg). molovi) i aceton (36 kg). Smeša je mešana na 20-25°C.

[0073] U poseban sud, sipani su di-tert-butil dikarbonat (10,0 kg, 45,8 mola) i aceton (10 kg) i smeša je mešana dok se ne formira rastvor.Boc2RastvorO/aceton je stavljen u reaktor tokom perioda od 1 h uz kontrolu dodavanja tako da temperatura ne prelazi 25°C. Smeša je mešana 2 h na 20-25°C, a zatim je uzorkovana za završetak HPLC analizom. Po završetku, reakciona smeša je koncentrovana podokoline pritiskomda bi se uklonilo približno 80% zapremine (∼40L). Dobijena smeša je ohlađena na 20-25°C.

[0074] MTBE (37 kg) i sirćetna kiselina (2 kg) su stavljeni u reaktor i smeša je mešana 10-20 minuta nakon čega je mešanje zaustavljeno i faze su ostavljene da se razdvoje. Organski sloj je sakupljen, a vodeni sloj vraćen u reaktor. MTBE (38 kg) je stavljen u reaktor i smeša je mešana 10-20 minuta. Mešanje je zaustavljeno i fazama je ostavljeno da se razdvoje. Vodeni sloj je isušen iz reaktora i prvi organski ekstrakt je ponovo napunjen u reaktor. U reaktor je dodana voda (71 kg) i smeša je mešana 10-20 minuta. Mešanje je zaustavljeno da bi se omogućilo razdvajanje faza. Vodena faza je isceđena iz reaktora. Preostala organska faza je koncentrovana pod pritiskom okoline da bi se uklonilo približno 90% zapremine. Smeša je hlađena na 0-5°C tokom perioda od 2-3 h. Dodan je petroletar (32 kg) i smeša je mešana 3 h na 0-5°C. Dobijenagusta suspenzija se filtrira zatim sušen u sušnici pod sniženim pritiskom na 35-40 ° C u toku 16h da dobiju N-terc-butoksikarbonil- L-tirozint-butil estar (2) (12.6 kg, 37.3 mola, 88.5% prinosa , HPLC čistoća: 99%).

Korak 2

[0075]

[0076] U reaktor sa mešanjem od 100 L dodat je dihlorometan (94,3 kg). Sadržaj je ohlađen na 563°C. Nterc- butoksikarbonil-L-tirozin-t-butil estar (12,5 kg, 37,0 mola) (2) i N-fenilis(trifluorometan sulfonimid (13,5Trietilamin, 55kg, 37,8 mola) su stavljeni u reaktor.kg, 5.5. mola) je polako dodavan u reaktor uz održavanje temperature ispod 10°C. Smeša je zagrejana do 2565°C i smeša je mešana na ovoj temperaturi 20 h. Smeša je uzorkovana za završetak reakcije pomoću HPLC analize. smeša je koncentrovana destilacijom do minimalne zapremine mešanja na 4065°C Petroletar (65 kg) i voda (37 kg) su stavljeni u reaktor, uzastopno i smeša je mešana. Napunjen je zasićeni rastvor natrijum karbonata (15 kg). U reaktormetanol je stavljen(8,1 kg) Smeša je mešana 10-15 minuta, a zatim je mešanje prekinuto da bi se omogućilo razdvajanje faza. Faze su razdvojene i vodena faza je vraćena u reaktor.petrol etar U reaktor je dodat(22 kg) i smeša je mešana za 10-15 min. Mešanje je zaustavljeno da bi se omogućilofaza razdvajanje. Vodena faza je isceđena iz reaktora i prvi organski ekstrakt je kombinovan sa organskom fazom u reaktoru. U reaktor je stavljen slani rastvor (50 kg) i smeša je mešana 10-15 minuta. Mešanje je zaustavljeno da bi se omogućilo razdvajanje faza. Vodena faza je oceđena i odbačena. Organska faza je oceđena u bubanj. U ovaj bubanj je dodat natrijum sulfat (5 kg) i smeša je mešana. Smeša je prebačena sa rotacionim posudu isparivačem kroz filter koji je uklonio čvrsti natrijum sulfat. Rastvor je koncentrovan rotacionim isparavanjem do suva da bi se dobio terc-butil (S)-2-((tercbutoksikarbonil)amino)-3-(4-(((trifluorometil)sulfonil)oksi) fenil)propanoat (3) ( 17,3 kg, 36,8 mola, prinos 99,6 %, čistoća: 98,8 %.

Korak 3

[0077]

[0078] Reaktor sa mešanjem od 100 L je napunjen sa dimetilsulfoksidom (77 kg). Kalijum acetat (10,8 kg) i (S)-tercbutil 2-((terc-butoksikarbonil)amino)-3-(4-(((trifluorometil)sulfonil)oksi)fenil)propanoat (3) (17,3 kg, 36,8 mola) bili optuženi. Smeša je mešana na 20-25°C. 4,4,4',4',5,5,5',5'-oktametil-2,2'-bi(1,3,2-dioksaborolan (9,4 kg) je stavljen u reaktor. Smeša je degazirana sa azotom 10 min.Pd(dppf)Cl2 (0,27 kg) je stavljen u reaktor i smeša je ponovo degazirana 10 min Reakciona smeša je mešana na 90-95°C 20 h nakon čega je uzet uzorak za HPLC analiza da bi se utvrdio završetak reakcije Reakciona smeša je ohlađena na 20-25°C. t-butil metiletar (26 kg) je stavljen u reaktor i smeša je mešana 10 minuta. Smeša jeminuta.ostavljena da stoji 40minuta da se faze razdvoje Faza t-butil metiletra je odvojena i DMSO faza je vraćena u reaktor. t-butil metiletar (26 kg) je stavljen u reaktor. Smeša je mešana 10-20 minuta, a zatim ostavljeno da stoji 40 min da se faze razdvoje Faze su razdvojene i DMSO faza je vraćena u reaktor t-butil metiletar je stavljen u reaktor i smeša je mešana r 10-20 min zatim ostavite da odstoji 40 min da se faze razdvoje. Faze su razdvojene i kombinovane sa prethodna dva organska ekstrakta i ponovo napunjene u reaktor. Voda (30 kg) je stavljena u reaktor i smeša je mešana 10-20 min. Mešanje je zaustavljeno da bi se omogućilo razdvajanje faza. Vodena faza je isceđena iz reaktora. Voda (30 kg) je stavljena u reaktor i smeša je mešana 10-20 min. Mešanje je zaustavljeno da bi se omogućilo razdvajanje faza. Vodena faza je isceđena iz reaktora. Organski ekstrakt je oceđen u posudu. Natrijum sulfat (5 kg) je stavljen u posudu i mešan. Rastvor je filtriran u posudu sa rotacionim isparivačem i koncentrovan do suva da bi se dobio terc-butil (S)-2-((terc-butoksikarbonil)amino)-3-(4-(4,4,5,5-tetrametil-1) ,3,2-dioksaborolan-2-il)fenil)propanoat (4) (15,9 kg, 35,5 mola, prinos 96,5%, čistoća: 91,6%).

Korak 4

[0079]

[0080] Reaktor od 100 L je napunjen vodom (23 kg). Temperatura je podešena na 25-30°C. Natrijum bikarbonat (2,77 kg) je stavljen u reaktor. Nakon formiranja rastvora, 1,4-dioksan (45 kg) je stavljen u reaktor. 5- bromo-2-jodopirimidin (3,14 kg) i (S)-terc-butil 3-(4-(5-bromopirimidin-2-il)fenil)-2-((terc-butoksikarbonil)amino) propanoat (4) (4,92 kg, 11,0 mola) su stavljeni u reaktor. Smeša je degazirana azotom 15-20 min. Pd(dppf)Cl2 (160 g) je stavljen u reaktor. Reakcija je degazirana 15-20 min sa azotom. Smeša je zagrevana na 75-85°C tokom 20 h. Reakciona smeša je uzorkovana za HPLC analizu da bi se odredio završetak reakcije. Kada se utvrdi da je reakcija završena, smeša je ohlađena na 40-45°C.voda (44 kg)U reaktor je sipana. Smeša je zatim ohlađena na 0-5°C i mešana 30 min na ovoj temperaturi. Dobijena suspenzija je filtrirana i filter kolač je

1

ispran vodom (16 kg). Čvrste materije se suše u pećnici na 45-50°C pod vakuumom (∼0,1 mPa) dok LOD ne bude NMT 1%.

[0081] Metanol (30 kg) je stavljen u reaktor. Osušeni sirovi proizvod je stavljen u reaktor i smeša je zagrejana na 65-70°C. Aktivni ugalj (1 kg) je stavljen u reaktor. Smeša je dalje zagrevana na 65-70°C tokom 90 min. Vruća smeša je filtrirana da bi se uklonio ugalj i filtrat je koncentrovan do približno 50-60 L. Smeša je ohlađena na 0-5°C. Dobijena suspenzija je filtrirana i isprana hladnim metanolom (2kg). Čvrste materije su sušene u pećnici pod ∼0.1mPa na 40-45°C tokom 16 sati ili dok LOD ne bude ≤ 1% da bi se dobio terc-butil (S)-3-(4-(5-bromopirimidin-2-il)fenil) -2-((tercutoksikarbonil)amino)-propanoat (5) (3,1 kg, 6,5 mola, prinos 59%, čistoća: 92%).

Korak 5

[0082]

[0083] Reaktor od 500 L je napunjen sa MTBE (210 kg). Reaktor je podešen na 0-5°C. terc-butil (S)-3-(4-(5-romopirimidin-2-il)fenil)-2-((terc-butoksikarbonil)-amino)-propanoat (5) (18,88 kg, 39,5 mola) je napunjen u reaktori mešavina mešaju. Napunjen je trimetilsilil trifluorometansulfonat (14 kg, 63 mola) i smeša je mešanana 0-5°C tokom 24 h. Reakciona smeša je uzorkovana za završetak reakcije pomoću HPLC analize. Kada seje reakcija utvrdi dazavršena, petrol etar (155 kg) je stavljen u reaktor i mešan 50 min. Smeša je filtrirana i filter kolač je ispran petrolej etrom (15 kg) da bi se dobio sirovi proizvod terc-butil (S)-2-amino- 3-(4-(5-bromopirimidin-2-il)fenil)propanoat (6).

[0084] Voda (190 kg) je stavljena u reaktor i temperatura je podešena na 25-30°C. Natrijum bikarbonat (16,5 kg) je napunjen u reaktor i mešan najmanje 20-30 min da bi se obezbedilo potpuno rastvaranje. Kada se formira rastvor , temperatura rastvora je podešena na 10-20°C. Sirovi proizvod 6 je stavljen u reaktor i dobijena smeša je mešana 3 h na 10-20 °C. Smeša je prebačena u filter za centrifugiranje i dobijeni filterski kolač je ispran vodom (50 kg). Čvrste materije se suše u pećnici na 45-50°C tokom 16 h (približno 0,1 mPa).

[0085] Metanol (50 kg) je stavljen u reaktor. Osušeni sirovi proizvod 6 se vraća nazad u reaktor i smeša se meša i zagreva na 50-55°C. Voda (25 kg) je polako dodata u reakcionu smešu i smeša je ohlađena na 36-38°C tokom perioda od približno 1 h. Kristalni terc-butil (S)-2-amino-3-(4-(5-bromopirimidin-2-il)fenil) propanoat (6) (50 g) je stavljen u reaktor kao semena. Smeša je ohlađena na 15-20°C i mešana 90 min. Dobijena suspenzija je prebačena u filter za centrifugu. Čvrsta masa je isprana vodom (10 kg) i sušena u pećnici na 40-45° tokom 16 sati (0,1 mPa) da bi se dobio tercbutil (S)-2-amino-3-(4-(5-bromopirimidin-). 2-il)fenil)propanoat (6) (10,1 kg, 26,7 mola, prinos 67,6 %, HPLC čistoća: 98,9 %).

Sintetička šema za boronat ester intermedijer 3

[0086]

Korak 1

[0087]

1

[0088] U reaktor je stavljen THF (10 L) i (1'r, 4'r)-4'-etil-[1,1 bi(cikloheksan)]-4-on (1) (2,0 kg, 9,6). mol). Smešaje mešana i ohlađena na - 78 ° C. Litijum bis(trimetilsilil)amid (1 M u THF, 11 L, 10,6 mol) je stavljen u reaktor tokom perioda od 2 sata. Reakciona smeša je mešana 1 h. 1,1,1-trifluoro-N-fenil-N-((trifluorometil)sulfonil) metansulfonamid (3,8 kg, 10,6 mol) je stavljen u reaktor i smeša je mešana 1,5 h.Reakcionasmeša se uzorci za završetak reakcije GC analizom (prihvatanje riterijumima: ≤1.0%). Reakcionasmeša je koncentrovana do približno 12 L, zatim je u smešu dodat heksan (10 L). Zasićeni natrijum karbonat (10L) i voda (10L) su stavljeni u reaktor. Smeša je mešana 30 min, a zatim ostavljena da odstoji radi razdvajanja faza. Slojevi su razdvojeni i vodeni sloj je vraćen u reaktor. Heksan (10 L) jestavljen u reaktor i smeša je mešana 30 min, a zatim ostavljena da odstoji radi razdvajanja faza. Vodeni sloj je oceđen i prvi organski ekstrakt je ponovo napunjen u reaktor. Voda (10 L) je stavljena u reaktor i smeša je mešana 30 min. Smeša je zatim ostavljena da odstoji radi razdvajanja faza. Vodeni sloj je oceđen i ostavljen kao otpad. Natrijum sulfat (0,5 kg) je stavljen u reaktor. Smeša je mešana 30 min, zatim oceđena i filtrirana. Filtrat je prebačen u posudu sa rotacionim isparivačem i koncentrovan da bi se dobio racemski (1RS,1'r,4'RS)-4'-etil-[1,1'-bi(cikloheksan)]-3-en-4-il trifluorometansulfonat (2). Koncentrat je uzet za GC analizu i prenet u sledeći korak bez daljeg prečišćavanja (3,3 kg, 9,7 mol, čistoća: 94%).

Korak 2

[0089]

[0090] U reaktor je stavljen dioksan (20 L), racemski (1RS,1'r,4'RS)-4'-etil-[1,1'-bi(cikloheksan)]-3-en-4- il trifluorometansulfonat (2) (sirovi proizvod iz prethodnog koraka, 3,3 kg, ~9,72 mol), 4,4,4',4',5,5,5',5'-oktametil-2,2'- bi(1 ,3,2-dioksaborolan) (2,1 kg, 8,26 mol) i kalijum acetat (2,9 kg, 29,15 mol). Smeša je mešana i zagrejana na 40 °C. Smeša je degazirana strujanjem azota kroz reaktor. Dodat je PdCl2(dppf) (142 g, 0,19 mol) i smeša je degazirana. Smeša je zagrevana na 100 °C tokom 4 h. Uzorak je uzet za određivanje završetka reakcije gasnom hromatografijom (kriterijumi prihvatljivosti: ≤1,0% polaznog materijala u odnosu na proizvod). Kada je utvrđivanje završeno, smeša je ohlađena na 25-30 °C. Etil acetat (18 L) i voda (22,5 L) su stavljeni u reaktor i mešani 30 min. Smeša je ostavljena da odstoji radi razdvajanja faza. Faze su razdvojene i vodena faza je vraćena u reaktor. Etil acetat (10 L) je stavljen u reaktor i smeša je mešana 30 min. Smešase zatim ostavi da stoji radi razdvajanja faza. Vodena faza je oceđena i prvi organski ekstrakt je ponovo napunjen u reaktor. Magnezijum sulfat (0,5 kg) je stavljen u reaktor i mešan. Smeša je filtrirana i filtrat je prebačen u posudu za rotacioni isparivač. Filtrat je koncentrovan do suva sirovi proizvod (3,5 kg, GC čistoća: 82%).

[0091] Druga serija intermedijera 2 je podvrgnuta istom procesu i proizvod (5,6 kg) je kombinovan sa prvom šaržom. Kombinovani sirovi materijal (9,1 kg, čistoća 82%) je prečišćen hromatografijom na koloni da bi se dobio racemski 2-((1RS,1'r,4'RS)-4'-etil-[1,1'-bi(cikloheksan) ]-3-en-4-il)-4,4,5,5-tetrametil-1,3,2-dioksaborolansvetlobraon (3) kao tečnost (4,1 kg, 12,9 mola, 49% prinos za dva koraka, čistoća: 90%).

1

Sintetička šema za Deanol-RP-101

[0092]

Korak 1

[0093]

[0094] (S)-terc-butil 2-amino-3-(4-(5-bromopirimidin-2-il)fenil)propanoat (6) (4,00 kg, 10,57 mola) je stavljen u reaktor od 100 L. DMF (41,60 kg) je stavljen u reaktor. Smeša je mešana na 20-25° sve dok se nerastvor formira. Smeša je ohlađena na -5 do 0°C. Diizopropiletilamin (2,74 kg, 21,24 mola) je stavljen u reaktor. 5-(terc-butil)tiofen-2-karboksilna kiselina (1,93 kg, 10,47 mola) je stavljena u reaktor i smeša je mešana 30 minuta na -5 do 0°C. HATU (4,22 kg, 11,1 mol) je stavljen u reaktor i smeša je mešana 30 minuta na -5 do 0°C. Smeša je uzorkovana za završetak reakcije pomoću HPLC (kriterijum: NMT 1,0%). Kada seje reakcija utvrdi dazavršena, voda (prethodno ohlađena na 0-5°C) je stavljena u reaktor. Smeša je mešana na 0-5°C tokom 2 h. Smeša je filtrirana u levku tipa Buchner, a zatim isprana vodom (12 kg). Filterski kolač je duvan azotom sve dok tečnost nije prestala da se oceđuje. Vlažni kolač je prebačen u reaktor od 100 L. Dihlorometan (26,5 kg) je stavljen u reaktor i mešan. U reaktor je sipana voda (20 kg). Smeša je mešana 30 min. Smeša je ostavljena da stoji 30 min radi razdvajanja faza. Organska faza (donji sloj) je isceđena iz reaktora i prebačena u rotacioni sud za isparavanje. Rastvor je koncentrovan rotacionim isparavanjem pod sniženim pritiskom na temperaturi kupatila od 25-30°C da bi se dobio sirovi (S)-terc-butil 3-(4-(5-bromopirimidin-2-il)

1

nil)-2-( 5-(terc-butil)tiofen-2-karboksamido)propanoat (7) (6,250 kg, kvantitativni prinos, č istoća 98,3).

Korak 2

[0095]

[0096] Trifluorosirćetna kiselina (25,7 kg, 22,54 mola) je napunjena u reaktor A od 100 L i ohlađena na 0-5°C. (S)-terc-butil 3-(4-(5-bromopirimidin-2-il)fenil)-2-(5-(terc-butil)tiofen-2-arboksamido)propanoat (7) (5,70 kg, 10,47 mola ) je napunjen u reaktor. Smeša je mešana i reakciona temperatura je podešena na 10-15°C. Reakciona smeša je mešana na 10-15°C tokom 25h.

[0097] Aceton (18,7 kg) i voda (35,91 kg) su stavljeni u reaktor B od 100 L. Rastvor je ohlađen na 0-5°C. Reakciona smeša iz reaktora A je prebačena u reaktor B. Dobijena smeša je mešana 2 h na 0-5°C.

[0097] Smeša je filtrirana kroz filter tipa Buchner. Filterski kolač je ispran vodom (170 kg) sve dok pH filtrata ne bude između pH 6 i 7. Filterski kolač je ispran heksanom (5,7 kg). Filterski kolač je prebačen uza sušenje posudei sušen pod sniženim pritiskom na 30-40°C tokom 48 h. Osušene čvrste materije su stavljene u reaktor od 100 L. Dihlorometan (57 kg) je stavljen u reaktor i smeša je mešana na 20-25°C tokom 30 minuta, a zatim ostavljena da odstoji radi razdvajanja faza. Organski (donji) sloj je oceđen u posudu sa rotacionim isparivačem i koncentrisan do suva dobio da bi sesirovi (S)-3-(4-(5-bromopirimidin-2-il)fenil)-2-(5-(terc-butil) )tiofen-2-karboksamido)propanoična kiselina (8)(4,23 kg, prinos 83%, čistoća: 98,5%).

Korak 3

[0098]

[0099] (S)-3-(4-(5-bromopirimidin-2-il)fenil)-2-(5-(terc-butil)tiofen-2-karboksamido)propanska kiselina (8) (4,00 kg, 8,19 mola) je stavljen u reaktor od 100 L. Dimetil formamid (37,80 kg) je stavljen u reaktor i smeša je mešana dok se ne formira rastvor. Smeša je ohlađena na -10 do -5°C. Diizopropiletilamin amin (5,32 kg, 41,16 mola) je stavljen u reaktor. Metil azetidin-3-karboksilat HCl (3,72 kg, 24,61 mol) je stavljen u reaktor polako uz održavanje temperature smeše na -10 do -5°C. Nakon završenog dodavanja, smeša je mešana 30 min. HATU (9,36 kg, 24,62 mola) je stavljen u reaktor u malim porcijama da bi se održala temperatura smeše na -10 do -5°C. Smeša je mešana 1 h. Uzet je uzorak da bi se utvrdio završetak reakcije pomoću HPLC analize. (kriterijum: NMT 1,0%). Kada se utvrdi da je reakcija završena, voda (40,0 kg, prethodno ohlađena u dodavana u drugom reaktoru na 0-5°C) je polako reakcionu smešu. Dobijena suspenzija je mešana na 0-5°C tokom 2 h, a zatim filtrirana u filteru za centrifugiranje. Filterski kolač je ispran vodom (40 kg). Vlažni filterski kolač se vraća u reaktor. Dihlorometan (32,0 kg) je stavljen u reaktor i smeša je mešana 30 min. Smeša je filtrirana da bi se uklonile erastvorljive čvrste materije i filtrat je ponovo napunjen u reaktor. Rastvor je ostavljen da stoji NLT 30 min da bi se omogućilo razdvajanje faza. Organska faza (donji sloj) je oceđena usa rotacionim isparivačem posudu i koncentrovana do suva da bi se dobio sirovi (S)-metil 1-(3-(4-(5-bromopirimidin-2-il)fenil)-2-(5). -(terc-butil)tiofen- 2-karboksamido)propanoil)azetidin-3-karboksilat (9) (5,33 kg, čistoća: 90,5%).

1

Korak 4

[0100]

[0101] 1,4-dioksan (35,10 kg) i voda (15,3 kg) su stavljeni u reaktor od 100 L. (S)-metil 1-(3-(4-(5-bromopirimidin-2-il)fenil)-2-(5-(terc-butil)-tiofen-2-karboksamido)propanoil)azetidin-3- karboksilat (9) (4,50 kg, 7,69 mola) je stavljen u reaktor i smeša je mešana na 20-25°C. (2,60 kg, 8,17 mola). Racemski2-((1RS,1'r,4'RS)-4'-etil-[1,1'-bi(cikloheksan)]-3-en-4-il)-4,4,5,5-tetrametil-1,3,2-dioksaborolan (3) i natrijum bikarbonat (1,95 kg, 23,21 mol) su stavljeni u reaktor. Smeša je mešana i zatim prskana azotom kroz cev za potapanje da bi se istisnuo kiseonik. Pd(PPh3)4 (0,190 kg, 0,164 mola) je stavljen u reaktor. Smeša je mešana i prskana azotom kroz cev za potapanje. Smeša je zagrevana na 80-85°C tokom 17 h. Uzet je uzorak da bi se utvrdio završetak reakcije pomoc ́u HPLC analize (kriterijum: NMT 1,0%). Kada se utvrdi da je reakcija završena, reakciona smeša je ohlađena na 50-60°C. Smeša je filtrirana da bi se uklonio nerastvorljivi materijal. Filtrat je prebačen u čist reaktor i ohlađen na 5-15°C. Sirc ́etna kiselina (1,0 kg) je stavljena u reaktor. Dobijena suspenzija je ohlađena na 0-5°C i mešana na ovoj temperaturi 2 h. Smeša je filtrirana kroz filter centrifuge i isprana vodom (22 kg). Mokri kolač je prebačen u č ist reaktor od 100L. Tetrahidrofuran (47,25 kg) je stavljen u reaktor i smeša je mešana na 20-25°C dok se ne formira rastvor. Aktivni ugalj (2,25 kg) je stavljen u reaktor. Smeša je zagrevana na 60-65°C tokom 7 h. Smeša je filtrirana vruc ́a u čist reaktor. Filterski kolač je ispran sa THF (19,8 kg) i filtrat je stavljen u reaktor. Tiourea (0,90 kg) je stavljena u reaktor. Smeša je mešana na 60-65°C tokom 4 h. Smeša je destilisana do minimalne zapremine mešanja u reaktoru. Koncentrat je stavljen u drugi reaktor sa vodom (90 kg). Dobijena suspenzija je filtrirana kroz filter za centrifugiranje. Mokri kolač je stavljen u reaktor. Metanol (22,5 kg) je stavljen u reaktor i smeša je mešana na 40-45 °C tokom 2 h. Suspenzija je filtrirana kroz filter za centrifugiranje i filterski kolač je ispran metanolom (4,5 kg). Filterski kolač je stavljen u č ist i suv reaktor. Silika gel (31 kg) je stavljen u reaktor. Tetrahidrofuran (19,8 kg) je stavljen u reaktor i mešan. Suspenzija je prebačena u posudu sa rotacionim isparivačem i koncentrovana rotacionim isparavanjem. Smeša je stavljena u kolonu silika gela. Kolona je eluirana uzastopno sa THF/heksanom (6:4), THF/heksanom (8:2) i THF. Sakupljene frakcije su analizirane na proizvod i frakcije koje sadrže proizvod su kombinovane i koncentrovane. Koncentrat se sipa u vodu (45 kg). Dobijena suspenzija je filtrirana kroz filter centrifuge. Kolač na filteru je ispran vodom (9,0 kg), zatim je osušen pod vakuumom na 40-50°C tokom 36h da bi se dobila smeša dijastereomera 1-((S)-2-(5-(terc-butil)tiofen-2- karboksamido)-3-(4-(5-((1RS,1'r,4'RS)-4'-etil-[1,1'-bi(cikloheksan)]-3-en-4-il)pirimidin -2-il)fenil)-propanoil)azetidin-3-karboksilna kiselina (RP-101 slobodna kiselina) (kao dijastereomerna smeša RP-103 slobodne kiseline i RP-104 slobodne kiseline) (2,8 kg; hemijska čistoc ́a: 95,3% čistoc ́a, de: 97,2%; 53,3% prinos).

[0102] Dijastereomerno čisti RP-103 i RP-104 (slobodne kiseline) su sintetizovani na način sličanRP-101 slobodnoj kiselinikorišćenjem odgovarajućih hiralno čistih boronatnih estara, 2-((1S,1'r,4'S)- 4'-etil-[1,r-bi(cikloheksan)]-3-en-4-il) -4,4,5,5-tetrametil-1,3,2-dioksaborolan i 2-((1R,1) 'r,4'R)-4'-etil-[1,1'-bi(cikloheksan)]-3-en-4-il)-4,4,5,5-tetrametil- 1,3,2- dioksaborolan koji su izolovani preparativnom hiralnom hromatografijom (Chiralcel® OJ-H; metanol/heksan 95/5; temperatura okoline; UV detekcija na 225 nm; pik 1 RT = 7,68 min (R, >99% ee), pik 2 RT =8.66 min (S,>97% ee).

2

Korak 5

[0103]

[0104] U kristalizacionu posudu dodato je 5 L, 400 g amorfne RP-101 (slobodna kiselina). RP-101 se lako rastvori u 1,8 L THF na 40 ° C i meša na 200 RPM. U ovaj rastvor je dodato 261 mL rastvora deanola (25 mg/mL deanola u THF) 4 g materijala za seme (konačno mlevenog deanol-RP-101) je dodato u ovaj rastvor. Posle 10 minuta držanja, deanol rastvor je dodat u posudu brzinom od 9,8 mL/minuti do Dodato je ukupno 2,6 L. Posle 60 minuta, posuda je hlađena na 5°C brzinom od 0,2°C/min i temperatura suspenzije je menjana na sledeći način: 5 do 35 do 5 do 30 do 5°C; 2,5 sata rampi i 1 sat zadržavanja; konačno hlađenje tokom 2 sata nakon čega sledi zadržavanje do ukupno 24 sata. Filtracija suspenzije je obavljena u dve serije korišćenjem Buhnerovog levka iprečnika 140 i 120 mm i 11 mfilter papiram. Filterski kolač je ponovo razmućen u 3 L heptana pre nego što je ponovo izolovan.

[0105] Filtracija je obavljena tokom 57 minuta za dva kolača. Kolač je ispran sa 450 mL i 350 mL čistog heptana, vreme pranja je bilo 50 minuta za obe torte. Filtracija ponovo razmućenog materijala odvijala se tokom 20 minuta. Izolovani,osušene čvrste supstance deanol-RP-101 (kao diastereomerne smeše deanol-RP-103 i deanol-RP-104) imala masu319 g, što odgovara prinosu (na osnovu očekivana masa soli) od 74.44 %.je koncentracija matične tečnosti Izmerenaod 23,3 mg/mL, što odgovara prinosu od 83,11% (sakupljeno 3100 mL matične tečnosti).čistoća matične Utvrđeno je da jetečnosti 77,4%, a čistoća čvrstih materija 98,3%. 1HNMR (400 MHz,DMSO-d6)A 8.88 (app d, J = 1.8 Hz, 2H), 8.70 (app dd, J = 8.3, 2.9 Hz, 1H), 8.27 - 8.24 (m, 2H), 7,69-7,68 (d, J = 3,9 Hz, 1H), 7,41 (d, J = 8,0 Hz, 2H), 6,90 (app dd, J = 3,9, 1,5 Hz, 1H), 6,42 - 6,37 (m, 1H), 4,64 (tt, J = 9,4, 4,5 Hz, 1H), 4,39 (t, J = 8,0 Hz, 0,5H), 4,23 (dd, J = 8,7, 6,1 Hz, 0,5H), 4,15 - 4,10 (m, 1H) , 4,07 -3,98 (m, 1H), 3,94 - 3,85 (m, 1H), 3,53 (t, J= 8,0 Hz, 2H), 3,29 (ddd, J = 15,2, 9,2, 6,0 Hz, 0,16 H), 3. 3,01 (m, 2,5 H), 2,57 (t, J = 8,0 Hz, 2H), 2,58-2,21 (m, 4H), 2,33 (s, 6H), 1,95 - 1,90 (m, 2H), 1,79 - 1,69 (m , 4H), 1,36-1,29 (m, 10H), 1,17-0,81 (m, 12H).

[0106] Dijastereomerno čiste soli deanol-RP-103 i deanol-RP-104 su sintetizovane iz odgovarajućih slobodnih kiselina. U posudu za kristalizaciju od 250 mL dodato je 5 g amorfnog RP-103 ili RP-104 (slobodna kiselina). Slobodne kiseline su se lako rastvorile u 22,5 mL THF na 40°C i mešanju na 200 RPM. Ovom rastvoru je dodato ukupno 1,25 ekvivalenata za RP-103 i 2,0 ekvivalenta ukupno za RP-104 mL rastvora deanola (25 mg/mL deanola u THF). U50 mg materijala za seme ovaj rastvor je dodato(konačno mlevenog deanol-RP-103 ili deanol-RP-104 iz pilot eksperimenata). Posle 10 minuta zadržavanja, rastvor deanola je dodat u posudu brzinom od 9,8 mL/sat dok se ne doda preostali rastvor. U ovom trenutku, 20% v/v heptana je dodato tokom 1 sata. Posuda je hlađena na 5°C brzinom od 0,2°C/min isuspenzije je temperaturamenjana na sledeći način: 5 do 35 do 5 do 30 do 5°C; 2,5 sata rampi i 1 sat zadržavanja; konačno hlađenje tokom 2 sata nakon čega sledi 1 sat. Filtracija suspenzije je obavljena korišćenjem Buhnerovog levka (prečnik 80 mm) sa 11 mm filter papirom. Izolovani prinosi nakon sušenja bili su 5,24 g (93%) za deanol-RP-103 i 4,93 g (92%) za deanol-RP-104.

[0107] Slike 1A, 2A i 3A sudifraktogrami KSRPDdeanola-RP-101 (kao dijastereomerne mešavine deanola- RP-103 i deanola-RP-104), deanola-RP-103 i deanola-RP-104, odnosno, kao što je pripremljeno premametodama gore navedenim. Slično, i ponovo kao što je pripremljeno gore navedenim metodama, slike 1B i 1C identifikujupikova dodeleza KSRPDdeanol-RP-101, slike 2B i 2C identifikuju dodelepikova za KSRPDdeanol-RP-103, a slike 3B i 3C identifikuju KSRPD vrh zadaci za deanol-RP-104.

Primer 2

Priprema Meglumine-RP-101 (forma meglumine soli)

[0108]

[0109] RP-101 (slobodna kiselina), kao dijastereomerna smeša RP-103 (slobodna kiselina) i RP-104 (slobodna kiselina), pripremljena je prema sintezi otkrivenoj u Primeru 1 iznad. Ovaj početni materijal (16,33 g, 23,85 mmol) i (2R,3R,4R,5S) -6-(metilamino)heksan-1,2,3,4,5-pentaol (4,66 g, 23,85 mmol) su suspendovani na MeOH (750 ml) i zatim zagrejan na 55°C (unutrašnja temperatura). Čvrsta supstanca je još uvek bila prisutna tako da je postepeno dodavano više MeOH (1 L) dok većina čvrste supstance nije prešla u rastvor. Pošto je dobijena smeša još uvek bila mutna, dodat je THF (bez inhibitora, 300 mL) i smeša je mešana na istoj temperaturi 20 min. Posle hlađenja, rastvor je prebačen u balon sa okruglim dnom od 2 L (u serijama) i rastvarači su upareni. Tako dobijena čvrsta supstanca je ostrugana iz balona i prebačena u čašu da se osuši preko noći da bi se dobio meglamin-RP-101 (18,430 g, 19,94 mmol, 84% prinos) u obliku čvrste supstance bele boje.

[0110] Proizvod je analiziran pomoću LCMS (Agilent, Ks-Select, Vaters Ks-Select C18, 2,5 mm, 4,6k30 mm, kisela (0,1% mravlja kiselina) 15 min metoda, 5-95% MeCN/voda): 1304-48, m/z 683,4 (M+H)+ (ES+) (masa dobijena iz LCMS lab4) na 10,83 min, 99,8% čistoće na 254 nm. Proizvod je analiziran hiralnom HPLC (Diacel Chiralpak IA, 5 um, 4,6k250 mm, 45 min metoda, 1,0 ml/min, 2-10% EtOH (0,1% TFA) u izoheksanu/DCM (78,5%/19,5%): RT = 20,25 min, 97,7% ee @ 254 nm 1HNMR je bio u skladu sa meglaminom-RP-101, kao dijastereomernom mešavinom meglumina-RP-103 i meglumina-RP-104.

[0111] Ovaj materijal je zatim korišćen kao početni materijal za dobijanje slobodne kiseline kao što je opisano u Primeru 3. Primer 3 Priprema RP-101 (forma slobodne kiseline)

Primer 3

Priprema RP-101 (forma slobodne kiseline)

[0112] Serija 1: 240 mg meglumina-RP-101 iz Primera 2 je dodato u 25 mL dejonizovanu vodu i mešano 30 minuta da bi se dobio rastvor sa malo zaostalih zamućenja. Uočeno je formiranje male količine gela. 1 ekvivalent 0,1 M hlorovodonične kiseline (2,7 mL) je dodat u kapima sve dok se ne dobije pH 5. Neposredna precipitacija primećena je penasta čvrsta supstanca, što je rezultiralo u gelu. RP-101 (slobodna kiselina) je ekstrahovan korišćenjem 20 mL DCM.promena konzistencije primećena je nakon dodavanja DCM, u obliku fine disperzije umesto gela. Organski sloj je uparen do suva u rotacionom uparivaču i posledično male količine Čvrsta supstanca je analizirana pomoću KSRPD i 1HNMR. RP-101(slobodna kiselina) ostaje u vodeni sloj ekstrahovan drugi put koristeći 50 ml metiletil keton (MEK). Organski sloj se osuši sa magnezijum sulfata, profiltrirana, uparena u rotacionom uparivaču, a dobijeni ostatak je analiziran 1HNMR (ca. 25% prinos).

[0113] Serija 2: 240 mg meglumina-RP-101 iz Primera 2 je dodato u 20 mL dejonizovane vode i mešano 30 minuta da bi se dobio rastvor sa malo zaostalih zamućenja. Uočeno je formiranje male količine gela. 1,5 ekvivalenta 0,1 M hlorovodonične kiseline (4,0 mL) je dodato u kapima u API dok se ne dobije pH 3.taloženje Primećeno je trenutnopenaste čvrste supstance, š to je rezultiralo gelom. RP-101 (slobodna kiselina) je ekstrahovan korišćenjem 20 mL DCM i 50 mL MEK. Primećena je promena konzistencije nakon dodavanja DCM-a, što je rezultiralo finom disperzijom pre nego gelom.

Organski sloj se osuši sa magnezijum sulfata, filtriraju, uparena do suva u rotacionom uparivaču i dobijena čvrsta supstanca je analizirana pomoću KSRPD i 1HNMR (44% prinos).

[0114] Serija 3: 1,2 g meglumin-RP-101 iz Primera 2 dodato je u 100 mL dejonizovane vode i mešano 30 minuta da bi se dobio rastvor sa malo zaostalom zamućenosti. Uočeno je formiranje male količine gela. U1,35 ekvivalenata kapima je dodato0,1 M hlorovodonične kiseline (18,0 mL) dok se ne dobije pH 3. Primećeno je trenutno taloženje penaste čvrste supstance, što je rezultiralo gelom. Dodato je 50 mL DCM i uzorak je mešan 20 minuta, što je rezultiralo bistrim vodenim slojem i mutnim, žutim organskim slojem. Uočeno je formiranje nekog gela. RP-101 (slobodna kiselina) je ekstrahovan korišćenjem 250 mL MEK. Organski sloj se osuši sa magnezijum sulfata, profiltrirana, uparena do suva u rotacionom uparivaču i dobijena čvrsta supstanca je analizirana 1HNMR [0115] Sledeće metode analize su zaposleni u ovoj i sledećim primerima.

Primer 4

Rastvor Rastvorljivost

[0116] 20 mg RP-101 (Serija 2 Primera 3) je stavljeno u svaku od 12 bočica i 5 zapreminskih alikvota odgovarajućih sistema rastvarača je dodato u odgovarajuću bočicu (videti tabelu 2). Između svakog dodavanja, smeša je proverena da li se rastvori i, ako rastvaranje nije bilo očigledno, dodat je sledeći alikvot rastvarača. Ovaj postupak je nastavljen sve dok se ne primeti rastvaranje ili dok se ne doda 100 zapremina rastvarača.

Tabela 2

Primer 5

Provera soli

[0117] 40 mg RP-101 (serija 3 iz Primera 3) se rastvara ili suspenduje u 200 mL do 1 mL rastvarača (vidi tabelu 3). Kontrajoni (videti tabelu 4) su dodavani na sobnoj temperaturi i uzorci su posmatrani za precipitaciju.

• Tečni protivjon (holin hidroksid, 46% težinski rastvor u vodi) je dodat kao vodeni osnovni rastvor. • Solid kontra su suspendovani u 200 mL ili 300 mL rastvarača i dobijeni gustoj suspenziji se doda. • Jedan slepi uzorak (samo RP-101, bez kontrajona) je urađen u svakom rastvaraču.

Ove rezultujuće suspenzije su podvrgnute temperaturnom ciklusu između sobne temperature (22°C) i 40°C u ciklusima od 4 sata tokom 72 sata. Uzorci su analizirani KSRPD i bilo koja preostala čvrsta

2

supstanca je izolovana filtracijom korišćenjem centrifuge i epruveta saod 0,45 mfilterskim umetkomm. Isolated čvrste supstance su ostavljene da se osuše na sobnoj stanju i 1Hanalizirani. NMR Sve dobijene soli su čuvane na 40°C/75% relativne vlažnosti (RH) 7 dana i ponovo analizirane pomoću KSRPD

Tabela 3

Primer 6

Termodinamičko ispitivanje rastvorljivosti

[0118] pH 6,8 fosfatni pufer je pripremljen dodavanjem 11,2 mL 0,2 M kalijum fosfata. 25 mL 0,2 M natrijum hidroksida i razblaživanje dobijenog rastvora do 100 mL. 0,5 mL tog pufera se zatim dodaje u 5-10 mg svake kristalne soli. pH dobijene suspenzije se meri nakon 10 minuta i, ako je potrebno, ponovo podešava sena pH 6,8 korišćenjem individualne komponente pufera. Uzorci su mešani na sobnoj temperaturi 24 sata, filtrirani i analizirani na koncentraciju pomoću HPLC.

Primer 7

Karakterizacija Meglumina-RP-101

[0119] Meglumin-RP-101 iz Primera 2 je izgledao amorfno prema KSRPD (Slika 4) i PLM (Slika 5), blago "vlažan" prema TGA (Slika 6), i nije pokazao značajne termalni događaji ispod oko 150°C pomoću DSC (Slika 7). 1H-NMRspektar je dobijen za referencu. Ukratko, pronađeno je da je meglumin-RP-101:

• Pretežno amorfan sa nekoliko širokih pikova i amorfnim oreolom oko 18° 2e primećenim KSRPD. • Mešavina čestica nalik staklu i neprozirnih aglomerata posmatrana PLM (samo nekoliko čestica je pokazalo delimični dvolom).

• TGA je pokazao početni gubitak težine od 1,0% do 115°C.

• Gubitak težine od 0,8% je primećen od 115°C do 190°C, što se poklapa sa nizom slabo preklapajućih endotermnih događaja na 169,5°C, 175,4°C i 180,3°C (vršne temperature). Samo početna temperatura prvog endotermnog događaja na 165,3°C mogla se tačno odrediti zbog preklapanja. Uzorak se nakon toga razložio.

• DSC je potvrdio prisustvo 3 endotermna događaja na 165,6°C (vrh 169,3°C), 170,1°C (vrh 175,5°C) i

175,1°C (vrh 180,0°C).

Primer 8

Karakterizacija RP-101 (oblik slobodne kiseline)

[0120] Poređenje 1HNMR spektrima za meglumin-RP-101 iz Primera 2 i sve 3 doze RP-101 iz Primera 3 pokazao istaknuta pomaka pozicije signala između 3.8 ppm do 4,8 ppm. Odsustvo signala eglumina na 3,4 ppm do 3,7 ppm potvrđuje uspešno uklanjanje kontrajona.

Primer 9

Provera soli

[0121] RP-101 je formirao soli sa sve četiri baze (natrijum hidroksid, holin hidroksid, L-lizin i meglumin) iz tri različita rastvarača (dihlorometana (DCM), 1,4-dioksana i metiletil ketona (MEK) ) kao što je sumirano u nastavku:

Natrijumova so

[0122] Značajno amorfna (delimično kristalna) natrijumova so je dobijena iz DCM, a amorfne natrijumove soli su dobijene iz 1,4-dioksana i MEK (Slika 8), kao što je sumirano u nastavku:

• 1H NMR je potvrdio formiranje soli iz sva 3 rastvarača.

• Natrijumova so dobijena iz DCM pokazala je blagi porast kristalnosti u poređenju sa amorfnim solima dobijenim iz 1,4-dioksana i MEK.

• Natrijumova so nije delovala stabilno na 40°C/75% RH, uzorak iz DCM je postao amorfan posle 7 dana, a kristalna vrsta (osim natrijum-RP-101) se pojavila nakon skladištenja amorfne soli od 1, 4-dioksan

(slika 9).

• Natrijumova so dobijena iz DCM-a nije pokazala definisanu morfologiju pomoću PLM-a i imala je samo slab dvolom.

• Natrijumova so dobijena od DCM postala je potpuno amorfna posle 7 dana na 40°C i 75% RH. • Rastvorljivost pri pH 6,8 je izmerena na 0,255 mg/mL za materijal iz DCM, i 0,144 mg/mL za materijal iz MEK (videti tabelu 5 ispod).

Holin So

[0123] Dva slabo kristalne holin soli su dobijene, one (Obrazac I) iz DCM i 1,4-dioksana, i drugih oblika (oblik II) iz MEK (Slika 10), kao što je prikazano u nastavku:

• 1HNMR potvrđeno formiranje soli za oba oblika na osnovu promene položaja signala sa 4,5 ppm na 3,8 ppm u poređenju sa slobodnom kiselinom RP-101.

• Neprozirni aglomerati bez jasne kristalne morfologije i bez dvostrukog prelamanja uočeni su u oba oblika.

• Forma I imala je gubitak težine od 7,3% do 80°C, nakon čega je usledio gubitak od 3,0% do 160°C. Dva slaba endotermna događaja

su primećena na 200°C i 214°C, što se poklapa sa gubitkom težine od 10,0%.

• Forma II je imala gubitak težine od 2,9% do 90°C i bez značajnog daljeg gubitka do 140°C. Dva slaba endotermna događaja su primećena na 213°C i 235°C, što se poklopilo sa gubitkom od 12,3% • Forma I je izgledala stabilnije od Forme II nakon testiranja na stres stabilnosti (Slika 11). Forma II je postala amorfna posle 7 dana (40°C/75% RH). Zanije primećena promena u kristalnom obliku i značajno smanjenje kristalnosti Formu I dobijenu iz DCM-a. Uočena je delimična konverzija Forme I dobijenog iz 1,4-dioksana u Formu II.

• Rastvorljivost pri pH 6,8 je izmerena kao 0,034 mg/mL za Formu I, i 0,001 mg/mL za Formu II (vidi tabelu 5 ispod).

L-lizinska so

[0124] Amorfna so L-lizina je dobijena iz DCM (Slika 12). 1,4-dioksan nije dao so RP-101.

Dok je kristalni vrsta je primećeno u MEK, 1HNMR ukazuje na vrste nije so L-lizina.

2

• TG/DTA amorfne soli iz DCM je pokazao gubitak težine od 6,8%, počevši od temperature okoline, bez termičkih događaja do 180°C. Dodatni gubitak od 10,1% dogodio se do ca. 260°C, što se poklapa sa širokim endotermnim koritom od 180,1°C do 240,5°C.

• So iz DCM-a je ostala amorfna nakon testiranja stabilnosti na stres na 40°C/75% RH (Slika 13). • Rastvorljivost pri pH 6,8 je izmerena kao 0,031 mg/mL za amorfnu so L-lizina dobijenu iz DCM (videti tabelu 5 ispod).

Megluminska so

[0125] Isti kristalni oblik meglumin soli je dobijen iz sva 3rastvarača, i identičan je

kristalnom obliku soli meglumina iz Primera 1. Slabo kristalni materijal je dobijen iz DCM, dok je materijal iz 1,4 -dioksan i MEK su izgledali pretežno amorfni (Slika 14).

• 1H-NMR potvrđeno formiranje soli.

• U soli dobijenoj iz DCM-a uočene su velike, ali slabo definisane trouglaste prizme. Prizme su pokazale dvolomnost, dok manje čestice pričvršćene za glavni kristal nisu pokazale veliki stepen dvoloma.

• Smanjenje kristalnosti je zabeleženo u slabo kristalnom materijalu iz DCM nakon skladištenja na 40°C/75% RH

(Slika 15). Samo male promene su zabeležene u pretežno amorfnom materijalu iz 1,4-dioksana i MEK.

• Rastvorljivost pri pH 6,8 je izmerena kao 0,160 mg/mL za slabo kristalni materijal iz DCM, i 0,303 za

materijal od 1,4-dioksana (videti tabelu 5 ispod).

Rastvorljivost

[0126] Kao što je navedeno u Tabeli 5, rastvorljivost u vodi (pri pH 6,8, mg/mL) za soli o kojima je bilo reči u prethodnom tekstu nađeno je da je veoma niska.

Tabela 5

Primer 10

Provera soli

[0127] Dalje ispitivanje soli je izvedeno korišćenjem optimizovanih parametara identifikovanih tokom početnih eksperimenata

kao što je gore opisano; naime, svo mešanje je izvedeno putem magnetne buve, formiranja soli naod

skali20 ili 40 mg, i dodat je 1 ekvivalent kontra jona. Ovim postupcima, sledeće dodatne soli su analizirani:

2

Arginin:

[0128] The arginin je prethodno rastvoren u metanol / vodi (181 mg u 2 mL) da se formira osnovni rastvor koji je dodat (113.8 mL) na RP- 101 (40 mg u 1,5 mL relevantnog rastvarača) koji je formirao rastvor/mulj u zavisnosti od rastvorljivosti sistema. Uzorci su držani na 40°C tokom 72 sata da bi se maksimizirala mogućnost formiranja soli (povećanje kinetike i rastvorljivosti sistema). Dobijene čvrste materije su analizirane KSRPD da bi se odredila kristalnost (slika 16), što je pokazalo da su

svi uzorci amorfni. Uzorci su ponovo analizirani nakon 1 nedelje i nije primećeno povećanje kristalnosti.

Benzatin:

[0129] Benzatin je prethodno rastvoren u metanolu (450 mg u 2 mL) da bi se formirao osnovni rastvor, koji je dodat (62,6 mL) u RP-101 (40 mg u 1,5 mL relevantnog rastvarača) koji je formirao rastvor/mulj u zavisnosti od rastvorljivosti sistema. Uzorci su držani na 40°C tokom 72 sata da bi se maksimizirala mogućnost formiranja soli (povećanje kinetike i rastvorljivosti sistema). Dobijene čvrste materije su analizirane KSRPD da bi se odredila kristalnost (Slika 17), koja je pokazala veliki broj uzoraka sa znacima kristalnosti. Dužim mešanjem nisu dobijeni dalji kristalni oblici, pri čemu je uzorak iz THFnajkristaliniji bio. PLM je analizirao ključne čvrste materije da bi pomogao daljem razumevanju, što je pokazalo dvolomnost za sva tri uzorka. Iako je viđen dvolom, čestice su bile veoma male.

Dimetilaminoetanol:

[0130] Dimetilaminoetanol je prethodno rastvoren u metanolu (445 mg u 2 mL) da bi se formirao osnovni rastvor, koji je dodat (23,6 mL) u RP-101 (40 mg u 1,5 mL relevantnog rastvarača) koji je formiran rastvor/mulj u zavisnosti od rastvorljivosti sistema. Uzorci su držani na 40°C tokom 72 sata da bi se maksimizirala mogućnost formiranja soli (povećanje kinetike i rastvorljivosti sistema). Dobijene čvrste materije su analizirane KSRPD da bi se odredila kristalnost i pokazalo se da su amorfne. Tek kada su ponovo analizirani nakon 1 nedelje, uočen je kristalni materijal (Slika 18). Za referencu, i DCM i THF su formirali bistre rastvore, gde je rastvarač ostavljen da ispari. Ovo naglašava sporu kinetiku procesa formiranja soli i kristalizacije za ovaj molekul. Čvrste materije koje su od interesa analizirane su pomoću PLM-a, gde su sve čvrste supstance iz DCM-a i dioksana pokazale jasnu dvolomnost. Bilo je i nekih znakova prisustva određene morfologije.

N-metilglukamin:

[0131] N-metilglukamin je prethodno rastvoren u metanolu (183 mg u 2 mL) da se formira osnovni rastvor koji je dodat (125.4 mL) do Rp-101 (40 mgs u 1.5 ml relevantnih rastvarač) koji je formirao rastvor/mulj u zavisnosti od rastvorljivosti sistema. Uzorci su držani na 40°C tokom 72 sata da bi se maksimizirala mogućnost formiranja soli (povećanje kinetike i rastvorljivosti sistema). Dobijene čvrste materije su analizirane KSRPD da bi se odredila kristalnost i pokazalo se da imaju znake kristalnosti (Slika 19). Kod dužeg muljanja nije primećeno poboljšanje. Ključne čvrste materije su bile okarakterisane PLM-om i samo čvrsta supstanca iz acetonitrila je pokazivala znake dvostrukog prelamanja. Preostale čvrste materije nisu pokazale očigledan dvolom.

Kalijum hidroksid (KOH):

[0132] KOH je prethodno rastvoren u vodi (200 mg u 2 mL) da bi se formirao osnovni rastvor, koji je dodat (33,0 mL) u RP-101 (40 mg u 1,5 mL relevantnog rastvarač) koji je rastvoren ili suspendovan u zavisnosti od rastvorljivosti sistema. Uzorci su držani na 40°C tokom 72 sata da bi se maksimizirala mogućnost formiranja soli (povećanje kinetike i rastvorljivosti sistema). Dobijene čvrste materije su analizirane pomoću KSRPD-a (slika 20), koji je pokazao da su sve čvrste materije pokazale značajno

amorfno (delimično kristalno) ponašanje, uz neznatno poboljšanje kristalnosti za duže munje. Analiza čvrstih materija pomoću PLM-a je pokazala razlike u veličini i obliku č estica, pri čemu nijedna nije pokazivala jasan dvolom.

Magnezijum:

2

[0133] Da bi se videlo da li se odgovarajuća magnezijumova so može izolovati, izveden je eksperiment za prebacivanje soli (iz kalijuma). Ovo je bilo neophodno zbog ograničene rastvorljivosti magnezijum hidroksida. Rastvor kalijum hidroksida (200 u 2 ml vode)je sastavljen, i dodat (33.0 mL) RP-101 (40 MGS u 1.5 mL rastvarača). Napravljen je osnovni rastvor magnezijum acetata (156 mg u 2 mL metanola/vode) i dodat je u kalijumovu so. Uzorak je mešan na 40°C tokom 72 sata, nakon čega su čvrste materije analizirane KSRPD-om (Slika 21), sa samo malim poboljšanjima u kristalnosti za duže munje.

Piperazin:

[0134] Piperazin je prethodno rastvoren u metanolu (171 mg u 2 mL) da bi se formirao osnovni rastvor, koji je dodat (59,2 mL) u RP-101 (40 mg u 1,5 mL relevantnog rastvarača) koji je bio rastvoreni ili suspendovani, u zavisnosti od rastvorljivosti sistema. Uzorci su držani na 40°C tokom 72 sata da bi se maksimizirala mogućnost formiranja soli (povećanje kinetike i rastvorljivosti sistema). Dobijene čvrste materije su analizirane KSRPD-om (slika 22), koji je pokazao neke znake kristalnosti,

sa samo manjim poboljšanjima u kristalnosti sa dužim mešanjem. I DCM i MEK su pokazali znake dvolomnosti, pri čemu čvrsta materija iz MEK-a ima neke potencijalne znake morfologije.

Trometamin:

[0135] Trometamin je prethodno rastvoren u metanolu (133 mg u 2 mL) da bi se formirao rastvor, koji je dodat (107,0 mL) u RP-101 (40 mg u 1,5 mL relevantnog rastvarača) koji je bio rastvoreni ili suspendovani, u zavisnosti od rastvorljivosti sistema. Uzorci su držani na 40°C tokom 72 sata da bi se maksimizirala mogućnost formiranja soli (povećanje kinetike i rastvorljivosti sistema). Dobijena čvrsta supstanca je analizirana XRPD (Slika 23), koja je pokazala da su čvrste materije uglavnom amorfne, bez oboljšanja sa dužim mešanjem.

Natrijum hidroksid (NaOH):

[0136] NaOH je prethodno rastvoren u vodi (188 mg u 1 mL) da bi se formirao osnovni rastvor, koji je dodat (6,2 mL) u RP-101 (20 mg u 1 mL relevantnog rastvarač) koji je rastvoren ili suspendovan u zavisnosti od rastvorljivosti sistema. Uzorcisu održane na 40 ° C tokom 1 nedelje maksimalno mogućnost formiranja soli (povećanje kinetike i rastvorljivosti sistema).Dobijene čvrste materije su analizirane KSRPD (Slika 24), koji je pokazao da su sve čvrste materije amorfne. Nijepoboljšanje primećenokod dužeg muljanja sa većim brojem primećenih gelova. Ovo je verovatno povezano sa prisustvom vode u sistemu.

Calcium:

[0137] Zbog ograničene rastvorljivosti kalcijum hidroksida pokušaja da kalcijumove soli su izvedene korišćenjem rastvorljivijeg unos kalcijuma soli (acetat) i reakcije razmene preko natrijumove soli. Rastvor natrijum hidroksida (188 mg u 1 ml vode) je sastavljen, i dodat (6,2 mL) RP-101 (20 MGS u 1 mL rastvarača). Napravljen je osnovni rastvor kalcijum acetat hidrata (72 mg u 2 mL metanola/vode) i dodat je u natrijumovu so. Uzorak je mešan na 40°C tokom 1 nedelje, nakon čega su čvrste materije analizirane KSRPD-om (Slika 25), sa samo manjim poboljšanjima kristalnosti za duže munje.

Holin:

[0138] The holin hidroksid se doda čist (8,4 mL) RP-101 (20 MGS u 1 mL odgovarajućeg rastvarača) koji je rastvorena ili suspendovana, u zavisnosti od rastvorljivosti sistema. Uzorci su držani na 40°C tokom 1 nedelje da bi se maksimizirala mogućnost formiranja soli (povećanje kinetike i rastvorljivosti sistema). Dobijene čvrste materije su analizirane KSRPD (Slika 26), koji je pokazao da većina čvrstih materija ima znake kristalnosti pri čemu je čvrsta supstanca iz THF-a delimično kristalna. Manja poboljšanja su primećena za duže munje.

Dietilamin:

2

[0139] Dietilamin je prethodno rastvoren u metanolu (307 mg u 1 mL) da se formira osnovni rastvor koji je dodat (7.0 mL) do Rp-101 (20 mgs u 1 mL odgovarajućeg rastvarača) koji je rastvoreni ili suspendovani, u zavisnosti od rastvorljivosti sistema. Uzorci su držani na 40°C tokom 1 nedelje da bi se maksimizirala mogućnost formiranja soli (povećanje kinetike i rastvorljivosti sistema). Dobijena čvrsta supstanca je analizirana KSRPD-om (Slika 27), koja je pokazala kristalni oblik, koji je poboljšan dužim mešanjem.

L-lizin:

[0140] L-lizin je prethodno rastvoren u 50/50 metanol / voda mik (56 mg u 1 ml) da se formira osnovni rastvor koji je dodat (76,4 mL) do Rp-101 (20 mg u 1 mL relevantnog rastvarača) koji je rastvoren ili suspendovan, u zavisnosti od rastvorljivosti sistema. Uzorci su držani na 40°C tokom 1 nedelje da bi se maksimizirala mogućnost formiranja soli (povećanje kinetike i rastvorljivosti sistema). Dobijena čvrsta supstanca je analizirana KSRPD (Slika 28), koja je pokazala dasamo nagoveštaji su primećenikristalnosti, bez poboljšanja sa dužim mešanjem.

Terc-butilamin:

[0141] Terc-butilamin je prethodno rastvoren u metanolu (333 mg u 1 mL) da bi se formirao osnovni rastvor, koji je dodat (6,4 mL) u RP-101 (20 mg u 1 mL relevantnog rastvarač) koji je rastvoren ili suspendovan u zavisnosti od rastvorljivosti sistema. Uzorci su držani na 40°C tokom 1 nedelje da bi se maksimizirala mogućnost formiranja soli (povećanje kinetike i rastvorljivosti sistema). Dobijena čvrsta supstanca je analizirana KSRPD (Slika 29), koja je pokazala dasamo nagoveštaji kristalnosti su primećeni, bez poboljšanja sa dužim mešanjem.

Amonijum hidroksid:

[0142] The amonijum hidroksida se doda čist (4.2 mL) RP-101 (20 MGS u 1 mL odgovarajućeg rastvarača) koji je rastvorena ili suspendovana, u zavisnosti od rastvorljivosti sistema. Uzorci su držani na 40°C tokom 1 nedelje da bi se maksimizirala mogućnost formiranja soli (povećanje kinetike i rastvorljivosti sistema). Dobijena čvrsta supstanca je analizirana KSRPD (Slika 30), koja je pokazala da su primećeni samo nagoveštaji kristalnosti, bez poboljšanja sa dužim mešanjem.

Etanolamin:

[0143] Etanolamin je prethodno rastvoren u metanolu (512 mg u 1 mL) da bi se formirao osnovni rastvor, koji je dodat (3,5 mL) u RP-101 (20 mg u 1 mL relevantnog rastvarača) koji je bio rastvoreni ili suspendovani, u zavisnosti od rastvorljivosti sistema. Uzorci su držani na 40°C tokom 1 nedelje da bi se maksimizirala mogućnost formiranja soli (povećanje kinetike i rastvorljivosti sistema). Dobijena čvrsta supstanca je analizirana KSRPD (Slika 31), koja je pokazala dasamo nagoveštaji kristalnosti

su primećeni, bez poboljšanja sa dužim mešanjem.

Slobodna kiselina:

[0144] Slobodna kiselina je korišćena kao referenca da bi se obezbedila referenca za fazu formiranja soli da bi se utvrdilo da li se soli formiraju. Ista procedura je primenjivana kao i formiranje soli, sa jedinim izuzetkom što nije protiv jona

dodat rastvor. Analiza čvrstih materija pomoću KSRPD (slika 32) pokazala je da je većina čvrstih materija amorfna. Bilo je prisutnih nagoveštaja kristalnosti, iako ništa što bi se moglo smatrati bliskim delimično kristalnom. Nije primećeno poboljšanje kristalnosti kod dužeg mešanja.

Rezime:

[0145] Nekoliko testiranih soli pokazalo je izvestan stepen kristalnosti, a neke sa poboljšanjem kristalnosti nakon dužeg vremena suspenzije. Stepen kristalnosti procenjen pomoću KSRPD-a i/ili dvostrukog prelamanja putem PLM-a korišćen je

da se identifikuju potencijalni kandidati za dalje studije formiranja soli i kristalizacije. Soli koje nisu pokazale jasnu dvolomnost i/ili oštre vršne karakteristike preko KSRPD nisu uzete u obzir za dalju procenu. Imajući u vidu ove rezultate, izvršeni su dodatni eksperimenti (videti Primer 11) na

2

pet od šesnaest testiranih oblika soli; naime, dimetilaminoetanola, oblici soliholina, dietilamina, benzatina i N-metilglukamina.

Primer 11

Provera soli

[0146] U sledećim eksperimentima, dodatni testovi su izvedeni nadimetilaminoetanola, holina, dietilamina, oblicima solibenzatina i N-metilglukamina RP-101. Kao iu prethodnim eksperimentima, RP-101 kao što je korišćen u ovim eksperimentima je bila dijastereomerna mešavina RP-103 i RP-104 1:1.

Dimetilaminoetanol:

[0147] The dimetilaminoetanol je prethodno rastvoren u metanolu (423 mg u 0,5 mL) da se formira osnovni rastvor koji je dodat (61.8 mL) do Rp-101 (200 mgs u 10 mL THF) koja u potpunosti rastvoren . Uzorak je inicijalno držan na 40°C, gde je uklonjen i ostavljen da se meša na sobnoj temperaturi, dok nije zatvoren da bi se THF omogućio da ispari. Posle vikenda THF je ispario do suva. Belom prahu je dodat THF (5 mL) i sada je formirana suspenzija. Rastvarač je ponovo ostavljen da ispari tokom dana, uz ciklično kretanje temperature preko noći (40°C – ambijentalna -40°C). Dobijena čvrsta supstanca je okarakterisana KSRPD (slika 33), koja je jasno pokazala prisustvo visoko kristalne čvrste supstance.

[0148] Utvrđeno je da je proces za pravljenje kristalne čvrste supstance robustan sa istim kristalnim oblikom koji se rutinski proizvodi (Slika 34), a seme je korišćeno tokom dodavanja dimetilaminoetanola da bi se pospešio kristalizacije proces. Jednom prilikom bilo je izazovno povratiti čvrsti materijal, čak i uz kristalima zasijavanjedeanola-RP-101 i isparavanje THF-a. Dodatkom viška dimetilaminoetanola pokazalo se da je so kristalizovala. Problem je verovatno bio zbog isparljivosti dimetilaminoetanola koji je ispario, što je onemogućilo soli stvaranje. Uzorak je rutinski proizveden sa viškom količine dimetilaminoetanola, gde je protivjon prethodno rastvoren u THF (da bi se sprečila potencijalna degradacija koja uključuje metanol) sa istim kristalnim oblikom sa uporedivom proizvedenom kristalinom.

[0149] 1H NMR je izveden na kristalnoj čvrstoj materiji (Slika 35), koja je pokazala dodatne pikove u odnosu na slobodnu kiselinu. Uz neke suptilne hemijske promene, to ukazuje da je došlo do formiranja soli. Kristalnu čvrstu supstancu karakteriše PLM (Slika 36), što jasno pokazuje dvolomnost zajedno sa nekom potencijalnom morfologijom igle. DTA(Slika 37) pokazuje gubitak posebna mase (9,4%), na oko 150 ° C, gde gubitak jednog ekvivalenta dimetilaminoetanol jednako 11,5% po masi. Tačka ključanja dimetilaminoetanola je 133°C, što bi moglo da odgovara gubitku mase koji se vidi u TGA. Da bi se lakše razumela termička svojstva, uzorak je dostavljen za DSC (Slika 38), koji pokazuje dva jasna termalna događaja.

[0150] Da bi se odredila higroskopnost soli dimetilaminoetanola, uzorak je podnet za DVS (Slika 39). Ovo je pokazalo da iako je primećeno upijanje vode, proces je bio reverzibilan i nije ukazivao na konverziju u hidrat. Uzorak je takođe analiziran XRPD post GVS (Slika 40) i upoređen sa ulaznim materijalom, bez uočenih promena.

[0151] Da bi se razumeo potencijal formiranja hidrata, so dimetilaminoetanola je razmućena u nizu vodenih rastvarača, koji sadrže 10 zapreminskih % vode. Izabrani rastvarači su sumirani u Tabeli 9.

Tabela 9 odnos rastvora i vode

[0152] Kada su talog analizirali XRPD post hidratacijskom studijom (Slika 41), većina čvrstih materija je davala amorfan. Samo smeša aceton/voda je imala znake kristalnosti, što je odgovaralo ulaznom materijalu. Ovo ukazuje da nema očiglednog hidrata soli dimetilaminoetanola. Generisanje amorfnog materijala može biti posledica visokog afiniteta molekula (RP-101) sa rastvaračima i vodom.

[0153] Da bi se bolje razumela fizička i hemijska stabilnost soli dimetilaminoetanola, so je stavljena pod pritisak (40°C/75 % RH i 80°C/ambijent) tokom 1 nedelje. Čvrste materije su zatim uklonjene i analizirane putem KSRPD i HPLC da bi se odredila fizička i hemijska stabilnost, respektivno. Analiza čvrstih materija pomoću XRPD post stabilnosti (Slika 42) pokazala je da je u oba slučaja prisutan isti kristalni oblik.je smanjenje Uočenokristalnosti za uzorak 40/75, iako se to može povezati sa visokim afinitetom sa vodom za RP-101. Čistoća pomoću HPLC pokazala je da je suštinski nepromenjena sa čistoćom od 97,3% i 96,8% za 40/75 i 80/ambijent, respektivno.

[0154] Napravljen je niz pufera (pH 1 - pH 8) da bi se razumeo efekat pH na izmerenu rastvorljivost. U svakom slučaju pH se meri pre izolacije da bi se obezbedili najtačniji podaci. Kriva pH rastvorljivosti, uključujući tabelarne podatke, prikazana je na slici 43. Pokazano je da je rastvorljivost niska za kisele uslove i značajno raste za bazne uslove. Pokazalo se da je rastvorljivost u dejonizovanoj vodi relativno visoka. Sve čvrste materije su okarakterisane XRPD naknadnim određivanjem rastvorljivosti i pokazalo se da su sve amorfne (Slika 44), što je uobičajeno kada se čvrsta materija stavi u vodene uslove.

Benzatin:

[0155] The benzatin soli se srazmerno se za više sveobuhvatan karakterizacije.

[0156] Pokušaj 1: benzatin je prethodno rastvoren u metanolu (453 mg u 0,5 mL) da bi se formirao osnovni rastvor, koji je dodat (155,4 mL) u RP-101 (199 mg u 10 mL THF) koji je formiran jasno rešenje. Uzorak je ostavljen da se meša tokom vikenda na sobnoj temperaturi sa otklopljenom bočicom da bi se omogućilo isparavanje rastvarača. Isparavanjem jesmeđa uljasta supstanca nastala. Ulje je ponovo rastvoreno u THF (5 mL), gde je formiran bistar rastvor. Rastvarač je ostavljen da ispari, ali se sprečilo da se osuši. Kako je rastvarač ispario, staklasta čvrsta supstanca je ponovo nastala.

[0157] Pokušaj 2: The benzatin je prethodno rastvoren u metanolu (453 mg u 0,5 mL) da se formira osnovni rastvor koji je dodat (160 mL) do Rp-101 (209 mgs u 10 mL THF) koja formira jasno rešenje. Uzorak je ostavljen da se meša tokom vikenda na sobnoj temperaturi sa nepoklopljenom bočicom da bi se omogućilo isparavanje rastvarača, što je proizvelo značajnu količinu čvrste supstance suspendovane u THF. Pokušaj da se izoluje čvrsta supstanca filtriranjem pod centrifugom pokazao se problematičnim zbogmalih čestica prisutnih. Kao takva suspenzija je centrifugirana u bočici od 20 mL i rastvarač je dekantovan da bi se ostavila voluminozna bela čvrsta supstanca. Zbog problema uočenih sa početnim pokušajem benzatin soli, čvrsta supstanca je ostavljena da se osuši u ambijentalnim uslovima. Kao rastvarač upari bela obimna čvrsta polako konvertovan braon lepljiva čvrsta supstanca kao što se vidi u pokušaju 1.

[0158] Ukratko,teškoće su naišli u formiranju soli fazi za benzatin, posebno u vezi sa visokim rastvarača afinitetom. U prisustvu rastvarača (THF) se vidi stabilna čvrsta supstanca, ali kako astvarač isparava, čvrsta supstanca se pretvara u manje poželjnu lepljivu čvrstu supstancu. Čvrsta materija je ukratko okarakterisana da bi se razumela njena pogodnost za razvoj.

[0159] U tom cilju, smeđa lepljiva čvrsta supstanca je okarakterisana KSRPD i pokazalo se da je kristalna (Slika 45), iako znatno manja od one soli dimetilaminoetanola. Benzatinska so je okarakterisana DTA (Slika 46) koja pokazuje jedan endotermni događaj u DTA signalu, što je odgovaralo malom gubitku mase (0,84%) u TGA signalu. Toplotni događaj verovatno odgovara topljenju kristalnog materijala. Higroskopnost materijala je merena putem GVS, što je pokazalo da je materijal higroskopan (Slika 47), sa upijanjem od 4,5% pri 90% RH. Profil pokazuje da nema značajnih promena u čvrstom stanju (npr. promene koraka), iako se čini da ima manjih promena između prvog i drugog ciklusa. Čvrsti post GVS je analiziran pomoću XRPD-a (Slika 48) i pokazao je da je prisutan isti kristalni oblik.

[0160] Fizičke osobine benzatin soli znatno manje poželjna nego kod dimetilaminoetanol soli; naime, izolovanje je dalo lepljivu delimično kristalnu čvrstu supstancu; higroskopnost soli bila je veća od higroskopnosti soli dimetilaminoetanola; a benzatin so je imala potencijalno veći afinitet za rastvarač/vodu od dimetilaminoetanola soli, kao što je prikazano povećanjem kristalnosti posle GVS. Shodno tome, dalji razvoj benzatin soli nije nastavljen.

N-metilglukamin:

1

[0161] N-metilglukamin je prethodno rastvoren u 50/50 metanol / voda (116 mg u 1 ml) da se formira osnovni rastvor kojije dodat (492 mL) do Rp-101 (202 MGS u 10 mL MeCN) koji je formirao lepljivu čvrstu supstancu i formiraopoput lopte supstancu. Kada je sistem zagrejan na 40°C lopta se raspala i proizvela mlečnu suspenziju. Čvrsta supstanca je okarakterisana XRPD i pokazalo se da je amorfna (Slika 49). Uzorak je ponovo analiziran nakon muljavanja na 40°C tokom 1 nedelje sa materijalom koji je još uvek pokazao da je amorfan. Dakle, dalji razvoj N-metilglukamina nije nastavljen.

Holin hidroksid:

[0162] Pokazalo se da je so holina značajno amorfna (delimično kristalna) preko XRPD-a (Slika 50), čvrsta supstanca je podvrgnuta 1H-NMR da bi se utvrdilo da li je so formirana (Slika 51). 1H-NMR je bio složen i neuverljiv, iako su primec ́ene značajne hemijske promene (što ukazuje da je došlo do formiranja soli). Međutim, zbog amorfne prirode holinske soli, dalji razvoj se nije nastavio.

Dietilamin:

[0163] Pokazano je da je so dietilamina značajno amorfna (delimično kristalna) preko XRPD-a (Slika 52), sa više od jednog sistema rastvarača koji proizvodi isti XRPD obrazac. U DTA signalu (Slika 53)je širok endotermni primećendogađaj na 133°C, što je odgovaralo gubitku mase od 3,3% u TGA. Čvrsta supstanca je predata na 1H-NMR da utvrdi da li je formirana so (slika 54). 1H-NMR je bio kompleksan i nepotpun, iako su značajna hemijska pomeranja uočena (pokazujući formiranje soli se dogodilo). Međutim, zbog amorfne prirode dietilaminske soli, dalji razvoj nije nastavljen.

Etanolamin:

[0164] Utvrđeno je da je so etanolamina značajno amorfna (delimično kristalna) iz dioksana preko KSRPD-a (Slika 55). U DTA signalu (Slika 56) primećena su dva široka endotermna događaja na 149°C i 203°C, što je odgovaralo gubitku mase od 5,2% u TGA. Čvrsta supstanca je predat na 1H-NMR da utvrdi da li je formirana so (slika 57). 1H-NMR složena iako značajne hemijska pomeranja su uočena, sve ukazuje da se formiranje soli dogodilo. Međutim, zbog amorfne prirode etanolaminske soli, dalji razvoj nije nastavljen.

Rezime:

[0165] Ukratko, iznenađujuće je otkriveno da so dimetilaminoetanola poseduje superiornu kristalnost, rastvorljivost i/ili termičko ponašanje u poređenju sa drugim ispitanim solima.

2

Claims (15)

1. Patentni zahtevi: 1. Jedinjenje koje ima sledeću strukturu:
2. 2. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 1 koje ima sledeću strukturu:
3. 3. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 1 koje ima sledeću strukturu:
4. 4. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 1 koje ima sledeću strukturu:
5. 5. Racemska smeša jedinjenja prema patentnim zahtevima 3 i 4.
6. 6. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 1, u obliku kristalne 2-hidroksi-N,N-dimetiletanaminijum 1-(2-(5-(terc-butil)-tiofen-2-karboksamido)-3-(4-(5-( 4'-etil-[1,1-bi(cikloheksan)]-3-en-4-il)pirimidin-2-il)fenil)propanoil)azetidin-3-karboksilatne soli.
7. 7. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 6 koje ima (i) XRPD obrazac kao što je prikazano na Slici 1A, (ii) XRPD obrazac kao što je prikazano na Slici 2A, ili (iii) XRPD obrazac kao što je prikazano na Slici 3A.
8. 8. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 6, pri čemu navedeno jedinjenje pokazuje XRPD obrazac koji ima karakteristične pikove izražene u rastojanjima (d-razmak) u stepenima 2 θ (+/- 0,2°θ) kao što je navedeno u Tabeli 1A ispod:
9. 9. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 6, pri čemu navedeno jedinjenje pokazuje XRPD obrazac koji ima karakteristične pikove izražene u rastojanjima (d-razmak) u stepenima 2 θ (+/- 0,2°θ) kao što je navedeno u Tabeli 1B ispod: 4
10. 10. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 6, pri čemu navedeno jedinjenje pokazuje XRPD obrazac koji ima karakteristične pikove izražene u rastojanjima (d-razmak) u stepenima 2 θ (+/- 0,2°θ) kao što je navedeno u Tabeli 1C ispod:
11. 11. Jedinjenje prema bilo kojem od patentnih zahteva 1-10 koje ima čistoću veću od 95 % po težini, poželjno preko 98 % po težini.
12. 12. Farmaceutska kompozicija koja sadrži jedinjenje prema bilo kojem od patentnih zahteva 1-11 zajedno sa najmanje jednim farmaceutski prihvatljivim nosačem, razblaživačem ili pomoc ́nom supstancom.
13. 13. Jedinjenje prema bilo kojem od patentnih zahteva 1-11, ili farmaceutska kompozicija prema patentnom zahtevu 12 za upotrebu u postupku lečenja bolesti ili lošeg stanja kod pacijenata kod koga je aktivacija, potenciranje, modulacija ili agonizam receptora peptida 1 sličnog glukagonu medicinski indikovana, koja obuhvata učestalo davanje efikasne količine jedinjenja ili farmaceutske kompozicije pacijentu i koja je tokom vremena dovoljna da pruži blagotvoran efekat pacijentu.
14. 14. Jedinjenje ili farmaceutska kompozicija za upotrebu prema patentnom zahtevu 13, pri čemu je bolest ili poremećaj dijabetes tipa I, dijabetes tipa II, gestacijski dijabetes, gojaznost, preterani apetit, nedovoljna sitost, metabolički poremećaj, nealkoholna masna bolest jetre ili nealkoholni steatohepatitis.
15. 15. Jedinjenje ili farmaceutska kompozicija za upotrebu prema patentnom zahtevu 13, pri čemu je bolest ili poremećaj (i) dijabetes tipa II, (ii) nealkoholna masna bolest jetre, ili (iii) nealkoholni steatohepatitis.