RS62831B1 - Komad nameštaja - Google Patents

Description

Pronalazak se odnosi na komad nameštaja prema patentnom zahtevu 1.

Iz patenta DE 202011 051 005 U1 poznat je komad nameštaja koji je realizovan kao klupa za sedenje sa drvenim prečagama, pri čemu su drvene prečage postavljene na međusobnom odstojanju pomoću spojnih sredstava, realizovanih u vidu spojnih prečaga, kako bi se stvorila površina za sedenje i/ili naslon. Ako su drvene prečage izrađene od nekog masivnog materijala ili materijala punog drveta, životni vek tog komada nameštaja je onda ograničen, pa se drvene prečage vremenom krive, a komad nameštaja samim tim gubi prvobitni oblik.

Iz patenta DE 202011 001 552 U1 poznat je komad nameštaja koji obuhvata drvene prečage od masivnog materijala tj. materijala punog drveta. Drvene prečage su izrađene tako da naležu jedna na drugu i da su međusobno slepljene. Kako bi se dodatno povećala krutost, ploča masivnog drveta obuhvata uzdužni šuplji prostor tako da se u ploču od masivnog drveta može umetnuti poprečno u odnosu na vlakna drveta neko telo za ojačanje. Nedostatak ovog poznatog komada nameštaja jeste to što se pri primeni na otvorenom, voda može skupiti sa gornje strane komada nameštaja i ne može oteći. Tako se materijal može neželjeno deformisati.

Iz patenta US 4608 798 A poznat je komad nameštaja, naime klupa, kod koje je veći broj drvenih prečaga povezan spojnim klinovima. Deformacijom spojnih klinova učvršćuju se drvene prečage.

Iz patenta WO 2014/032200 A1 poznat je komad nameštaja sa više drvenih prečaga, postavljenih na međusobnom odstojanju, koje su povezane spojnom šipkom. Nedostatak ovog poznatog komada nameštaja je u tome što spojna šipka, realizovana kao navojna šipka, mora biti u vijčanom spoju sa svim drvenim prečagama tako da se oteža demontaža.

Zadatak predmetnog pronalaska je prema tome da unapredi komad nameštaja od masivnog materijala tj. materijala punog drveta tako da mu se dodatno poboljša dugoročna stabilnost odnosno životni vek, pri čemu je naročito zagarantovana konstantno visoka stabilnost forme.

Za rešavanje ovog zadatka, pronalazak obuhvata karakteristike navedene u patentnom zahtevu Naročita prednost predmetnog pronalaska sastoji se u tome što se komadi nameštaja sa stabilnom formom, naročito nameštaj za sedenje, od masivnog materijala tj. materijala punog drveta mogu obezbediti sa visokom stabilnošću oblika i dugim životnim vekom. Pomoću navojne šipke, fiksirane u šupljem prostoru drvenih prečaga, može se povećati stabilnost forme. Time što je među drvenim prečaga obrazovan prorez, može oteći voda koja se skuplja na ravnoj strani nekog ugradnog dela, sačinjenog od povezanih drvenih prečaga. Tako se izbegava opasnost od krivljenja i savijanja usled prodiranja vlage u drvene prečage. Navojna šipka može se relativno lako fiksirati zavrtanjem oko uzdužne ose u šupljem prostoru drvenih prečaga. Na primer, pripremnim bušenjem se napravi šuplji prostor nakon čega se zavrtanjem navojne šipke postigne mehanički spoj između navojne šipke i drvenih prečaga. Prema predmetnom pronalasku, navojna šipka je povezana sa prvom drvenom prečagom sa krajnje strane, preko navojnog umetnog elementa, fiksno povezanog sa njom samom, kao i sa drugom drvenom prečagom sa krajnje strane, preko navrtke za pričvršćivanje koja naleže na graničnu površinu nje same. Navojni umetni element služi za aksijalno fiksiranje navojne šipke u prvoj krajnjoj drvenoj prečazi. Navrtka za pričvršćivanje služi za pritezanje druge krajnje drvene prečage u odnosu na ostale drvene prečage. Ovim se na pogodan način postiže jednostavno, brzo, kao i sigurno pričvršćivanje drvenih prečaga.

Prema jednoj inovaciji predmetnog pronalaska, navojna šipka se postavlja u odnosu na drvene prečage, postavljene na međusobnom odstojanju, tako da se čisto odstojanje između susednih drvenih prečaga nalazi u rasponu od 25 mm do 45 mm. Čisto odstojanje omogućuju obrazovanje kanala kojim može da otekne voda sa poželjno horizontalno postavljenog ravnog ugradnog dela.

Prema jednoj inovaciji predmetnog pronalaska, spojna šipka je u predelu proreza obavijena nekim distancionim elementom, poželjno distancionom podloškom. Debljina zida distancionog elementa određuje širinu proreza među susednim drvenim prečagama. Poželjno je da se na taj način unapred odredi definisana širina proreza.

Prema jednoj inovaciji predmetnog pronalaska, spojna šipka se može protezati sa zazorom kroz probušene otvore koji su postavljeni u istoj liniji, drvenih prečaga koje su poželjno postavljene u istoj ravni. Kako bi se stvorio ravni ugradni deo, poželjno je da se pričvršćivanje drvenih prečaga vrši samo na krajevima navojne šipke. Poželjno je da se ravni ugradni deo može na jednostavan način sastaviti tj. montirati i rastaviti tj. demontirati. Prema tome, u ugostiteljskim objektima, ravni ugradni deo se može montirati u letnjoj sezoni, a u zimskoj sezoni se može odložiti u magacin sklapanjem drvenih prečaga jedne preko druge, štedeći tako prostor. Time što je ravni ugradni deo sastavljen od većeg broja poželjno istih drvenih prečaga, ne pojednostavljuju se samo montaža i demontaža, već i transport. U rastavljenom stanju ugradnog dela potrebno je samo transportovati uzdužne drvene prečage, kao i nekoliko navojnih šipki. Prečnik navojne šipke nalazi se u rasponu od 14 mm i 20 mm. Probušeni otvor u idealnom slučaju obuhvata prečnik koji je za 0,5 mm veći od prečnika navojne šipke tako da se ona može sa zazorom umetati i prolaziti kroz probušeni otvor.

Prema jednoj inovaciji predmetnog pronalaska, na ravnom ugradnom delu predviđen je mehanizam za osvetljenje sa određenim brojem izvora svetlosti i jednim solarnim elementom, predviđenim na izvoru svetlosti, za obezbeđivanje električne energije. Na taj način može se poželjno postići samostalno osvetljenje drvenih prečaga i/ili susednog polja ugradnog elementa i/ili poda.

Prema jednoj inovaciji predmetnog pronalaska, predviđen je mehanizam za usidrenje u pod pomoću koga se ravni ugradni deo može fiksirati uz pod. Ugradni deo može prema tome na primer da služi kao pregradni zid za podelu prostora ili prostornih oblasti. Za pod se takođe mogu fiksirati i nameštaj za sedenje ili slično kako bi se sprečilo neželjeno uklanjanje nameštaja za sedenje. Tako se na pogodan način može preduprediti i krađa komponenti nameštaja koje se poželjno koriste u ugostiteljstvu.

Prema jednoj inovaciji predmetnog pronalaska, površine drvenih prečaga su obložene nekim uljem za drvo ili su premazane akrilat lakom na bazi vode. Ulje za drvo prodire duboko u pore drveta i štiti drvene prečage. Akrilat lak obrazuju tanki sloj koji štiti drvene prečage. Na ovaj način drvene prečage imaju dugi životni vek. Ako se koristi akrilat lak onda drvene prečage mogu biti u različitim bojama tako da se povećava varijacija izgleda nameštaja za sedenje tj. pregradnog zida.

Ostale prednosti predmetnog pronalaska proizlaze iz ostalih patentnih zahteva.

Primeri realizacije predmetnog pronalaska bliže će se objasniti u nastavku na osnovu crteža.

Prikazane su:

slika 1 shematski udaljeni prikaz komada nameštaja za sedenje u obliku kutije,

slika 2 vertikalni presek komada nameštaja za sedenje, gledano spreda,

slika 3 uvećani delimični presek detalja X komada nameštaja za sedenje u skladu sa slikom 2,

slika 4 vertikalni presek komada nameštaja za sedenje, gledano otpozadi, sa ucrtanim sredstvima za pričvršćivanje,

slika 5 prikaz odozgo komada nameštaja za sedenje,

slika 6 vertikalni presek komada nameštaja za sedenje, gledano spreda, prema alternativnom načinu realizacije,

slika 7 detalj Y u skladu sa slikom 5,

slika 8 bočni prikaz ravnog ugradnog dela prema nekom drugom načinu realizacije predmetnog pronalaska sa neprekidnom navojnom šipkom,

slika 9 uvećani prikaz navojnog ugradnog elementa utisnutog u gornju drvenu prečagu ugradnog dela, u skladu sa slikom 8,

slika 10 prikaz odozdo donje drvene prečage ugradnog dela u skladu sa slikom 8 sa navrtkom postavljenom u jednoj propustu, za vijčani spoj sa navojnom šipkom,

slika 11 mehanizam za usidrenje u zemlju za ugradni deo u skladu sa slikom 8 i

slika 12 još jedan način realizacije ravnog ugradnog dela sa integrisanim mehanizmom za osvetljenje.

Komad nameštaja prema predmetnom pronalasku može biti realizovan kao komad nameštaja za sedenje ili ploča stola ili nešto slično.

U narednim primerima realizacije opisaće se komad nameštaja za sedenje u obliku kutije koji obuhvata više drvenih prečaga 2 od masivnog materijala tj. materijala punog drveta, na primer četinara ili sibirskog ariša.

Komad 1 nameštaja za sedenje obuhvata više ravnih ugradnih delova koji su realizovani kao element 3 za sedenje, bočni element 4, zadnji element 5 i prednji element 6. Ovi elementi 3, 4, 5, 6, svaki za sebe, obuhvataju više drvenih prečaga 2, pri čemu su susedne drvene prečage 2 postavljene na međusobnom odstojanju uz formiranje proreza 7 u ravni pružanja.

Drvene prečage 2 realizovane su u uzdužnom obliku, i svaka obuhvata ravne strane 8, uske strane 9 sa uzdužne strane, kao i uske strane 10 sa čeone strane. Debljina w zida drvenih prečaga 2 koja je definisana međusobnim odstojanjem paralelnih ravnih strana 8 samih tih drvenih prečaga 2, može iznositi na primer 60 mm. Dužina l1, l2drvenih prečaga 2 može iznositi na primer 730 mm ili 530 mm. Kod dužine l1radi se o drvenim prečagama 2 za obrazovanje suprotnih bočnih elemenata 4. Drvene prečage 2 dužine l2definišu širinu zadnjeg elementa 5 ili prednjeg elementa 6. Iz toga proizlazi visina h komada nameštaja u rasponu od 620 mm, pri čemu su zadnji element 5, kao i bočni elementi 4 obrazovani od pet drvenih prečaga 2 postavljenih jedna iznad druge sa uske strane.

Kao spojno sredstvo za spajanje susednih drvenih prečaga 2 predviđena je spojna šipka 11 koja je na primer realizovana u vidu cevi. Spojna šipka 11 može alternativno da obuhvata poprečni presek. Na ovom primeru realizacije, spojna šipka obuhvata dužinu lVkoja je manja od dvostruke širine b drvenih prečaga 2. Na ovaj način se spojna šipka 11 uglavljuje samo u šuplji prostor drvenih prečaga 2, realizovan kao žleb 12, pri čemu je žleb 12 postavljen sa uske strane 9 okrenute prema susednoj drvenoj prečazi 2.

Kao što se naročito može videti na slici 3, žlebovi 12 mogu obuhvatati dubinu tNžleba koja je manja od čitave ili pola širine b drvenih prečaga 2. Na ovaj način povezuju se isključivo susedne drvene prečage 2. Kao što se može videti na slikama 4, to je dovoljno ako su dužinom l1, l2drvenih prečaga 2 samo na uskim stranama 9 na kraju postavljena dva žleba 12.

Drvene prečage 2 postavljene jedna iznad tj. ispod druge, postavljene su tako da su žlebovi 12 okrenuti jedni prema drugima, u istoj liniji. Osim toga, drvene prečage 2 prema prvom načinu realizacije predmetnog pronalaska postavljene su tako da su njihove ravne strane 8 postavljene u istoj ravni.

Na ovom primeru realizacije, žleb 12 drvenih prečaga obrazuje se glodanjem otvora u koji se može uglaviti neki deo, poželjno polovina uzdužnog odeljka spojne šipke 11. Poprečno pružanje odnosno prečnik dNžleba 12 realizovano je tako da se spojna šipka 11 može uglaviti sa zazorom u žleb 12. Spoj između spojne šipke 11 i drvenih prečaga 2, okrenutih jedna prema drugoj, postiže se hemijskim spojem, naročito lepljenjem. Poželjno je da se u tu svrhu koristi PU lepak.

Nakon što je jedna strana spojne šipke 11 umetnuta u žleb 12 drvene prečage 2, na spojnu šipku 11, pre nego što se druga strana spojne šipke 11 umetne u žleb 12 susedne drvene prečage 2, deluje distancioni element 13. Na ovom primeru realizacije, distancioni element 13 realizovan je kao distanciona podloška čiji unutrašnji prečnik dozvoljava da se natakne sa zazorom na spojnu šipku 11. Spoljašnji prečnik distancione podloške 13 veći je od spoljašnjeg prečnika spojne šipke 11 tj. žleba 12 tako da debljina zida distancione podloške 13 određuje širinu bSproreza 7. Iz ovog proizlazi definisano odstojanje između uskih stana 9 drvenih prečaga 2, okrenutih jedna prema drugoj. Poželjno je da je distanciona podloška 13 izrađena od nekog metalnog materijala. Poželjno je da je spojna šipka 11 izrađena od nekog metalnog materijala.

Spojna šipka 11 može biti realizovana na primer kao navojna šipka tako da se nakon pripremnog bušenja žleba 12 može mehanički spojem uvrnuti u žleb 12. U ovom slučaju se može odustati od lepljenja spojne šipka 11 sa drvenom prečagom 2. Međutim, kao alternativa, navojna šipka može dodatno još uvek u žlebu 12 biti zalepljena sa drvenom prečagom 2.

Kada je spojna šipka 11 zalepljena u žlebu 12, sloj lepka nalazi se duž obima spojne šipke 11.

Distancioni element 13 obuhvata debljinu zida u rasponu od 2 mm do 20 mm.

Poprečno pružanje tj. prečnik dNspojne šipke 11 i/ili žleba 12 može iznositi na primer 0,5 mm, a debljina w zida drvenih prečaga 2 može iznositi 2 mm. Poprečno pružanje dNspojne šipke 11 tj. žleba 12 je prema tome manje od polovine debljine w zida drvene prečage 2.

Prema poželjnom načinu realizacije predmetnog pronalaska, drvene prečage 2 elementa 3 za sedenje i/ili bočnog elementa 4 i/ili zadnjeg elementa 5 i/ili prednjeg elementa 6, realizovane su istovetno. Budući da se primenjuju isti distancioni elementi 13, i širina bSproreza elemenata 3, 4, 5, 6 realizovana je takođe na isti način.

Za spajanje elementa 3 za sedenje i bočnog elementa 4 i zadnjeg elementa 5 i prednjeg elementa 6 u komad 1 nameštaja za sedenje, predviđeni su drveni ugradni zavrtnji kao sredstva 14 za pričvršćivanje koji se mogu zavrnuti sa ravne strane 8 drvenih prečaga 2 usled spajanja sa drvenim prečagama 2 susednog elementa.

Prema drugom načinu realizacije predmetnog pronalaska prema slikama 6 i 7, drvene prečage 2’ bočnog elementa 4 mogu biti postavljene i poprečno jedna u odnosu na drugu tako da se obrazuje pomak V. Pomak V se pruža u horizontalnom pravcu i/ili poprečno u odnosu na ravne strane 8 drvenih prečaga 2’. Kod ovog načina realizacije, žlebovi 12’ tj. navojna šipka 11 postavljeni su izvan sredine drvenih prečaga 2’, a ne simetrično sa uzdužnom srednjom ravni MLdrvenih prečaga 2 – kao prema prvom načinu realizacije. Na ovaj način može se stvoriti drugačija optička slika komada nameštaja za sedenje kod koga se ravne strane 8 susednih drvenih prečaga 2’ ne pružaju u istoj ravni, već u skladu sa pomakom V.

Prema alternativnom načinu realizacije predmetnog pronalaska prema slikama 8 do 12, šuplji prostori drvenih prečaga 20’ mogu biti realizovani i neprekidno tako da se samo jedna jedina spojna šipka pruža između drvenih prečaga 20’ koje treba spojiti. Samo drvene prečage 20’ sa krajnje strane (gornja drvena prečaga) i 20’’ (donja prečaga) mogu, ali ne moraju, biti opremljene samo jednim žlebom, kako čeona strana spojne šipke 12 ne bi bila vidljiva.

Na slici 8 predstavljen je ravni ugradni deo 22, čije su drvene prečage 20 postavljene u međusobnom fiksiranom položaju pomoću mehanizma za pričvršćivanje koji sadrži određeni broj spojnih šipki 12, postavljenih na međusobnom odstojanju a, i drugih sredstava za pričvršćivanje. Taj ugradni deo može biti realizovan kao deo komada nameštaja, na primer komada nameštaja za sedenje ili postavke pregradnog zida za ograđivanje prostora na terasi ili nešto slično. Kao komad nameštaja označene su sve postavke koje unutar i/ili izvan kuće služe za povećanje komfora stanara.

Ako je kod komada nameštaja na primer reč o komadu nameštaja za sedenje, ugradni deo 22 može biti realizovan kao element za sedenje i/ili bočni element i/ili zadnji element i/ili prednji element komada nameštaja za sedenje. Ako je reč o postavci pregradnog zida sa većim brojem vertikalnih pregradnih zidova, tada se jednim jedinim ugradnim delom 22 obrazuju pregradni zidovi. Na slici 8 predstavljen je na primer pregradni zid 22, fiksiran uz pod 23. Horizontalno odstojanje a spojnih šipki 21, postavljenih paralelno, koje su svaka za sebe realizovane kao navojna šipka, nalazi se u rasponu od 400 mm do 500 mm. Drvene prečage 20 obuhvataju probušene otvore 24 koji se nalaze u istoj liniji u predelu za pričvršćivanje, a koji služe za prijem navojne šipke 21. Samo gornja drvena prečaga 20’ i/ili donja drvena prečaga 20’’ drvenih prečaga 20, može alternativno da obuhvata otvor koji nije neprekinut, naime žleb ili propust, otvoren ka susednoj drvenoj prečazi 20, koji prihvata jedan kraj navojne šipke 21.

Probušeni otvori 24 drvenih prečaga 20 postavljeni su u istoj liniji, pri čemu se drvene prečage 20 pružaju paralelno u jednoj ravni pružanja kod koje se bočne uzdužne strane 25 uzdužnih drvenih prečaga 20 pružaju u istoj ravni. Na ovom primeru realizacije, drvene prečage postavljene su na međusobnom odstojanju bSkoji je u pojedinim delovima ispunjen distancionim elementima 26. Na ovom primeru realizacije, distancioni elementi 26 su realizovani u obliku bloka, čiji je poprečni presek naročito u obliku pravougaonika ili kruga, tako da nastane prorez 27 između susednih drvenih prečaga 20. Poprečni presek distancionog elementa 26 pruža se poprečno u odnosu na osu navojne šipke 21.

Tako obrazovani pregradni zid 22 sastoji se, prema tome, od većeg broja drvenih prečaga 20 koje se pružaju paralelno, pri čemu se između susednih drvenih prečaga 20 obrazuje slobodni prostor sa izuzetkom oblasti navojne šipke 21. Pregradni zid 22 omogućuje zaštitu sloja, budući da je odstojanje bStj. visina bSdistancionih elemenata 26 manje ili jednako debljini w zida drvenih prečaga 20. Na ovom primeru realizacije, debljina w zida drvenih prečaga 20, usmerena u vertikalnom pravcu, manja je od širine b drvenih prečaga 20, koja se pruža u horizontalnom pravcu. Debljina w zida drvenih prečaga 20 može se nalaziti u rasponu od 25 mm do 45 mm. Širina b drvenih prečaga 20 može biti u rasponu od 70 mm do 100 mm. Čisto odstojanje bSsusednih drvenih prečaga 20 može biti u rasponu od od 25 mm do 45 mm.

Poprečni presek drvenih prečaga 20 realizovan je obliku pravougaonika, pri čemu odstojanje između obe bočne uzdužne strane 25 određuju širinu b, a odstojanje gornje uzdužne strane 29 od donje uzdužne strane 30 drvenih prečaga 20 debljinu w zida.

Kao što na primer proizlazi sa slike 8, probušeni otvori 24 drvenih prečaga 20 pružaju se između gornje uzdužne strane 29 od donje uzdužne strane 30 drvenih prečaga 20 koje su svaka za sebe realizovane kao ravne strane. Površina gornje i donje uzdužne strane 29, 30 znatno je veća od površine bočnih uzdužnih strana 25.

Mehanizam za pričvršćivanje drvenih prečaga 20 i distancionih elemenata 26 obuhvata, osim navojne šipke 21, i navojni umetni element 31 koji je poželjno pričvršćen za gornju drvenu prečagu 20’. Navojni umetni element 31 realizovan je kao telo u obliku čaure, koje raspolaže širokim spoljašnjim navojem 32 i kratkim unutrašnjim navojem 33. Spoljašnji navoj 32 služi za mehanički spoj sa gornjom drvenom prečagom 20’. U tu svrhu, navojni umetni element 31 se uvrće od gornje uzdužne strane 29 (ravne strane) drvene prečage 20’, u prethodno izrađeni probušeni otvor 24, sve dok se čeoni kraj umetnog navojnog elementa 31 pruža barem u istoj ravni sa gornjom uzdužnom stranom 29 drvene prečage 20’. Kod drvenih prečaga 20 sa relativno debelim zidova, navojni umetni element 31 može biti postavljen takođe unutar probušenog otvora 24 na odstojanju od gornje uzdužne strane 29.

U daljem koraku montaže, navojna šipka 21 se provlači kroz probušene otvore 24 drvenih prečaga 20 i probušene otvore 34 distancionih elemenata 26, dok kraj 35 navojne šipke 21 ne dostigne navojni umetni element 31. Nadalje, navojna šipka 21 koja obuhvata spoljašnji navoj 36, može se dovesti u navojni interaktivni spoj sa navojnim umetnim elementom 31. Spoljašnji navoj 36 navojne šipke 21 u ovom slučaju nalazi se u navojnom interaktivnom spoju sa unutrašnjim navojem 33 navojnog umetnog elementa 31. Unutrašnji navoj 33 navojnog umetnog elementa 31 je, prema tome, prilagođen spoljašnjem navoju 36 navojne šipke 21.

Nakon pričvršćivanja na prvom mestu pričvršćivanja u predelu gornje tj. prve krajnje drvene prečage 20’, sada sledi pričvršćivanje za drugo mesto pričvršćivanja koje se nalazi u predelu druge krajnje tj. donje drvene prečage 20’. Budući da je dužina l navojne šipke 21 prilagođena željenoj visini H ugradnog dela 22 tj. dužina l navojne šipke 21 je jednaka ili manja od visine H ugradnog dela 22, sada se na drugom mestu za pričvršćivanje u propust 38 donje drvene prečage 20’’ umeće navrtka 37 za pričvršćivanje i navija se na suprotni kraj navojne šipke 21. Navrtka 37 za pričvršćivanje drži drvene prečage 20 tj. distancione elemente 26 tako što vrši pritisak na njih koji se pruža u uzdužnom pravcu navojne šipke 21 tako da su oni stegnuti tj.

1

pritisnuti jedan uz drugi. Navrtka 37 za pričvršćivanje podupire se pritom dnom 29 propusta 33, koje služi kao graničnik.

Dubinu propusta 38 koja se pruža u aksijalnom pravcu navojne šipke 21 treba odrediti tako da u propust 38 može potpuno da utone navrtka 37 za pričvršćivanje. Zatim se donja drvena prečaga 20’ može postaviti u istom nivou svojom donjom uzdužnom stranom 30 na identično realizovano dno 23.

Poželjno je da je broj drvenih prečaga 20 po ravnom ugradnom delu 22 jednak. Pričvršćivanje drvenih prečaga 20 odvija se na isti način na predviđenom odstojanju a koje se pruža u uzdužnom pravcu drvenih prečaga 20.

Podrazumeva se da probušeni otvor 24 drvenih prečaga 20 i distancionog elementa 26 obuhvata veći prečnik od prečnika navojne šipke 21 na primer 0,5 mm. Na ovaj način se navojna šipka 21 može provući tj. umetnuti sa zazorom kroz odgovarajuće probušene otvore.

Za mehaničko pričvršćivanje tako realizovanog ravnog ugradnog dela 22 u vertikalnom položaju, na primer u cilju formiranja pregradnog zida, predviđen je mehanizam 40 za usidrenje u pod. Mehanizam 40 za usidrenje u pod obuhvata umetni element 41 koji se može umetnuti u pod 23, a koji obuhvata unutrašnji navoj 42. Mehanizam 40 za usidrenje u pod osim toga obuhvata i sidro 43 koji je realizovano kao navojni klin. Sidro 43 obuhvata spoljašnji navoj 44 tako da se sidro može dovesti u vijčani interaktivni spoj sa umetnim elementom 41. Gornji odeljak sidra 43 stavljen je u probušeni otvor 45 za usidrenje donje drvene prečage 20’’, pri čemu donja drvena prečaga 20’’ sa strane okrenute suprotno od umetnog elementa 41 obuhvata propust 46 za navrtku 47 za usidrenje. Navrtka 47 za usidrenje obuhvata unutrašnji navoj prilagođen spoljašnjem navoju 44 sidra 43 tako da se on pritezanjem može stisnuti donju drvenu prečagu 20’ uz pod 23.

Poželjno je da se mehanizam 40 za usidrenje nalazi na odstojanju od drugog mesta za pričvršćivanje na kome se nalazi navojna šipka 21.

Prema narednom načinu realizacije predmetnog pronalaska prema slici 12, u ravni ugradni deo 22 može biti dodatno integrisan mehanizam 48 za osvetljenje. Mehanizam 48 za osvetljenje obuhvata određeni broj solarnih elemenata 49 koji se poželjno mogu pričvrstiti isključivo za gornju uzdužnu stranu 29 gornje drvene prečage 20’. Solarni elementi 49 mogu biti realizovani na primer kao ravni solarni paneli koji su raspoređeno pričvršćeni za gornju uzdužnu stranu 29 gornje drvene prečage 20’. Solarni elementi 49 se sastoje od određenog broja solarnih ćelija koju energiju zračenja direktno pretvaraju u električnu energiju. Preko nekog provodnika 50 struje (kabla) koji se u ovom slučaju pruža kroz u tu svrhu predviđene probušene otvore drvenih prečaga 20, električna energija se prenosi do svetleće lajsne 51 koja je u uzdužnom pravcu drvenih prečaga 20 pričvršćena za bočnu uzdužnu stranu 25 i/ili donju uzdužnu stranu 30 neke od drvenih prečaga 20. Svetleća lajsna 51 obuhvata određeni broj izvora svetlosti, poželjno LED izvore svetlosti. Ako je na primer svetleća lajsna 51 postavljena sa donje uzdužne strane 30 neke od gornji drvenih prečaga 20, svetlost 52 koju odaje svetleća lajsna 51 svetli na dole u pravcu prema podu 23. Na ovaj način posmatraču se ne prikazuje samo odgovarajuća uzdužna osvetljena površina ili osvetljena štrafta na drvenoj prečazi 20, već se osim toga osvetljava i pod 23 pored pregradnog zida tj. ugradnog dela 22. Tako se na pogodan način može postići vizuelno oblikovanje drvenih prečaga 20 putem boje, ako jedna svetleća lajsna 51 odaje svetlost jedne boje, a druga svetleća lajsna 51 neke druge drvene prečage 20 svetlost neke druge boje.

Osim toga, za svetleću lajsnu 51 može se predvideti neka baterija i regulator punjenja tako da se svetlo 52 može odašiljati i kada izvor zračenja nije na raspolaganju u okruženju.

Prema načinu realizacije prema slici 12, drvena prečaga 20 koja obuhvata svetleću lajsnu 51 postavljena je bočno pomaknuta ka ostalim susednim drvenim prečagama 20 tako da se pomoću svetleće lajsne 51, postavljene sa donje uzdužne strane 30, može osvetliti relativno velika oblast poda 23.

Prema alternativnom načinu realizacije predmetnog pronalaska prema slici 12, mehanizam za osvetljenje može umesto svetleće lajsne da obuhvata svetleću tablu koja je postavljena uz bočne uzdužne strane 25 drvenih prečaga 20. Svetleća ploča prelazi preko više bočnih uzdužnih strana 25 drvenih prečaga 20 tako da pokriva relativno veliku površinu. Na pokrivnoj strani svetleće table nalazi se natpis ili znak tako da izvori svetlosti postavljeni unutar svetleće table, služe za pozadinsko osvetljenje ovog natpisa ili znaka. Svetleća tabla može se upotrebiti u cilju informisanja ili reklamiranja i/ili kao dekoracija pregradnog zida ili nameštaja za sedenje ili nečeg sličnog.

Alternativno, mehanizam 48 za osvetljenje može biti predviđen i kod nameštaja za sedenje.

Prema narednom načinu realizacije predmetnog pronalaska, površine prethodno navedenih drvenih prečaga 2, 20 sa primera realizacije mogu se tretirati uljem za drvo. Drvene prečage 2, 20 mogu se alternativno premazati takođe akrilat lakom.

Prema alternativnom načinu realizacije, spojne šipke 11 mogu biti i od nekog drvenog materijala.

Alternativno, spojne šipke 11 mogu obuhvatati i poprečni presek u obliku pravougaonika ili kvadrata.

1

Claims (9)

Patentni zahtevi

1. Komad nameštaja, naročito komad nameštaja za sedenje, sa više drvenih prečaga (’20, 20’, 20’’), postavljenih na međusobnom odstojanju, koje su spojnim sredstvima povezane u cilju formiranja ravnog ugradnog dela (3, 4, 5, 6), tako da je kao spojno sredstvo predviđena navojna šipka (21) koja je fiksirano postavljena u šupljem prostoru drvene prečage (’20, 20’, 20’’), pri čemu je šuplji prostor susednih drvenih prečaga (’20, 20’, 20’’) postavljen u istoj ravni, naznačen time, što je šuplji prostor drvenih prečaga (20) realizovan kao neprekidan probušeni otvor (24) koji se pruža između dve susedne ravne strane (29,30) drvenih prečaga (20) i što su probušeni otvori (24) drvenih prečaga (20) koje se pružaju u istoj ravni, postavljeni u istoj liniji kako bi primili navojnu šipku (21), što prva krajnja drvena prečaga (20’) ravnog ugradnog dela (22) obuhvata navojni ugradni element (31) koji obuhvata široki spoljašnji navoj (32) za spajanje sa probušenim otvorom (24) prve krajnje drvene prečage (20’), kao i kratak unutrašnji navoj (33) za povezivanje sa prvim krajem navojne šipke (21) i što druga krajnja drvena prečaga (20’’) istog tog ugradnog dela (22) obuhvata propust (38) za prijem navrtke (37) za pričvršćivanje koja se u montažnom položaju ravnog ugradnog dela (22) nalazi u vijčanom spoju sa drugim krajem navojne šipke (21).

2. Komad nameštaja prema zahtevu 1, naznačen time, što je debljina (w) zida drvenih prečaga (20), usmerena u vertikalnom pravcu, manja od širine (b) drvenih prečaga (20) koja se pruža u horizontalnom pravcu, pri čemu se debljina (w) zida drvenih prečaga (20) nalazi u rasponu od 25 mm do 45 mm, a širina (b) drvenih prečaga (20) u rasponu od 70 mm do 100 mm i što se čisto odstojanje (bS) između susednih drvenih prečaga (20) nalazi u rasponu od 25 mm do 45 mm.

3. Komad nameštaja prema zahtevu 1 ili 2, naznačen time, što su drvene prečage (’20, 20’, 20’’) od materijala prirodnog drveta i/ili masivnog drveta.

4. Komad nameštaja prema jednom od zahteva 1 do 3, naznačen time, što je navojna šipka (21) u predelu proreza (27) obavijena distancionim elementom (26).

5. Komad nameštaja prema jednom od zahteva 1 do 4, naznačen time, što probušeni otvor (24) drvenih prečaga (20) obuhvata veći prečnik od navojne šipke (21), tako da se navojna šipka (21) može umetnuti i/ili provući sa zazorom kroz probušene otvore (24) drvenih prečaga (20) koji su u istoj liniji.

6. Komad nameštaja prema jednom od zahteva 1 do 5, naznačen time, što su na barem gornjoj krajnjoj drvenoj prečazi (20’) ravnog ugradnog dela (22) sa ravne strane (28, 29) predviđeni solarni elementi (49) koji služe kao električni izvori energije za svetleću lajsnu (51) koja se pruža u uzdužnom pravcu drvene prečage (20) uz bočnu uzdužnu stranu (25) i/ili donju uzdužnu stranu (30) drvene prečage (20), ili za svetleću tablu na kojoj se nalazi neki natpis ili znak, koja je postavljena uz bočne uzdužne strane (25) prekrivajući više drvenih prečaga (20).

7. Komad nameštaja prema jednom od zahteva 1 do 6, naznačen time, što je predviđen mehanizam (40) za usidrenje koji s jedne strane obuhvata umetni element (41) sa površinom spoljašnjeg omotača za umetanje u pod (23) putem mehaničkog spajanja i/ili spajanja po obliku i/ili hemijskog spajanja, kao i sa unutrašnjim navojem (42) za vijčani spoj sa sidrom (43), a sa druge strane obuhvata sidro (43) koji se uglavljuje u probušeni otvor (45) za usidrenje najniže drvene prečage (20’’) ugradnog dela (22) i nalazi se u vijčanom interaktivnom spoju sa navrtkom (47) za usidrenje sa gornje strane donje drvene prečage (20’’).

8. Komad nameštaja prema jednom od zahteva 1 do 7, naznačen time, što je ravni ugradni deo (22) realizovan kao pregradni zid ili kao krovni zid ili kao deo nameštaja (1) za sedenje.

9. Komad nameštaja prema jednom od zahteva 1 do 8, naznačen time, što je neka površina drvene prečage (20) premazana uljem za drvo ili što je na drvenu prečagu (20) nanet sloj akrilat laka na bazi vode.

1