RS62856B1

RS62856B1 - Postupak za pripremu poliolefinskih reciklata

Info

Publication number: RS62856B1
Application number: RS20220085A
Authority: RS
Inventors: Michael Heyde; Ines Schwarz-Hilgenfeld; Stefan Wiethoff; Anna Ramsel; Nabila Rabanizada; Bryan-Cody Borchers
Original assignee: Der Gruene Punkt Duales System Deutschland Gmbh
Priority date: 2016-09-07
Filing date: 2017-09-07
Publication date: 2022-02-28
Also published as: CN109963697B; US20190193303A1; EP3909736B1; EP3509811B1; EP3909736A1; HRP20220141T1; JP2019529191A; MY198699A; ES2905424T3; ES3018894T3; EP3509811A1; MX2019002568A; KR102205183B1; PT3509811T; EP3909736C0; JP6911125B2; WO2018046578A1; SMT202200051T1; CY1125493T1; DE102016116742A1

Description

Opis

[0001] Predmetni pronalazak se odnosi na poboljšani postupak za proizvodnju poliolefinskih reciklata, i, naročito, HDPE i PP reciklata.

Stanje tehnike

[0002] Poliolefini su robusne, fleksibilne plastike koje, zbog svoje lakoće obrade i hemijske otpornosti, imaju brojne moguće primene i sa udelom od oko 45% predstavljaju najveću pojedinačnu grupu plastike za široku potrošnju u Evropi.

[0003] Ubedljivo najveća oblast primene poliolefinske plastike je ambalaža. Budući da je plastična ambalaža sveprisutna, ona je stalno u fokusu debata o politici zaštite životne sredine. Ako ne postoji odgovarajuća infrastruktura za sakupljanje, sortiranje i reciklažu, plastična ambalaža može da postane problem, kao što debata o zagađenju okeana jasno pokazuje. Tokom proteklih 25 godina, Direktiva EU o ambalaži i odgovarajuće nacionalno zakonodavstvo inicirali su razvoj ove infrastrukture u različitom obimu i razmerama širom Evrope. U Nemačkoj se radi o sistemima sakupljanja tipa žute kese/žute kante za smeće i sa njima povezanim konceptima i postrojenjima za sortiranje i reciklažu. Dugoročna održivost ovih infrastruktura i njihovo širenje na druge zemlje u velikoj meri zavise od potražnje industrije za recikliranom plastikom, koja će se razvijati utoliko bolje ukoliko više izostaje kvalitet reciklata u ponudi.

[0004] U slučaju PET ambalaže, ovo već sada uspeva u takozvanoj zatvorenoj petlji, u kojoj se od plastične ambalaže u sledećem ciklusu upotrebe ponovo proizvodi ambalaža. Kod poliolefina nastaje problem koji se sastoji u tome što se poliolefini iz standardnih procesa reciklaže prerađuju sa pomešanim bojama, koje se takođe nalaze u recikliranom materijalu. Ovako proizvedeni krajnji proizvodi su različitim nijansama sive boje, u zavisnosti od sastava polaznog materijala. Pošto do sada dostupni procesi recikliranja takođe ostavljaju rezidualne nečistoće na poliolefinskoj plastici, u recikliranim proizvodima se razvijaju tipični mirisi reciklata, što isključuje primenu koja je bliska krajnjim potrošačima. Usled toga se poliolefinska plastika trenutno uglavnom koristi u aplikacijama „otvorene petlje“ koje su udaljene od krajnjeg potrošača, tj. reciklati se ne prerađuju u ambalažu već u dugotrajnije plastične proizvode, npr. za građevinski sektor.

[0005] Pri ponovnoj upotrebi poliolefinske plastike su naročito problematične strane supstance koje se apsorbuju u malim količinama tokom primarne upotrebe poliolefina. Na primer, polietilensko pakovanje šampona može da apsorbuje nepolarne sastojke kao što su parfemi iz šampona, koji se ne mogu ukloniti jednostavnim ispiranjem vodom. Ako je takav poliolefinski reciklat izložen visokim termičkim opterećenjima, što je, na primer, slučaj u procesima ekstruzije, ove migracione supstance se razlažu, što je osnovni izvor nedostataka koje uzrokuje miris tipičan za reciklate.

[0006] Osim toga, problemtično je, posebno u slučaju poliolefinskih materijala za pakovanje, to što se za razliku od PET ambalaže za napitke, na primer, oni ne javljaju kao polazni materijal koji je relativno uniforman u pogledu boje. Ovo, kao što je prethodno pomenuto, dovodi do nastanka proizvoda različitih nijansa sive boje, kada se koriste postupci sortiranja koji su do danas u primeni. Izuzetak su posebni sistemi za sakupljanje uniformne ambalaže, npr. u vidu flaša od mleka, koje se, kao i druga ambalaža za napitke, sakupljaju naročito npr. u Velikoj Britaniji u supermarketima. Međutim, najveći deo poliolefinske ambalaže, koja često sadrži ne samo ambalažu od poliolefina različitih boja, već i značajan deo drugih vrsta plastike i stranih materija kao što su metali, drvo ili papir, samo se sortira prema vrsti materijala (npr. „PE“) i, kao što je prethodno u tekstu objašnjeno, obično se granulira nakon usitnjavanja i ispiranja hladnom vodom i koristi u primenama udaljenim od krajnje upotrebe, sa nivoom prihoda koji je obično znatno ispod cena sirovog materijala.

[0007] Dugoročni trend rasta cena sirovina, kao i uočeni pritisak u na industriju robe široke potrošnje da se prilagodi rastućoj potražnji za održivim proizvodima, inicirali su potrebu za postupcima u kojima otpad od poliolefinske ambalaže, posebno iz privatnih domaćinstava, može ponovo da se prerađuje u ambalažu za krajnje korisnike. U tom cilju, postoji potreba da postupak isporučuje reciklirani proizvod najveće moguće čistoće koji može ponovo da se podvrgne ekstruziji bez stvaranja nusproizvoda sa neprijatnim mirisom. Pored toga, postupak treba da bude što je moguće jednostavniji, čak i kada je u pitanju proizvodnja velikih količina, i treba da bude isplativ, kako bi se dobio proizvod koji je konkurentan na tržištu. Ovaj pronalazak rešava ovu potrebu. Postupci reciklaže za plastiku poznati su, na primer, iz dokumenta „WRAP: „Scoping study into food gradepolypropylene recycling““, WO 2012/117250 A1, dokumenta „Wrap -Develop a food grade HDPE recycling process" i dokumenta "Wrap - Food Grade decontamination trials of household PP waste".

[0008] Kratak opis pronalaska Uopšteno, predmetni pronalazak otkriva postupke za proizvodnju poliolefinskih reciklata od otpadnih materijala koji sadrže raznoliko obojeni poliolefin. Konkretno, otkrivenim postupkom poliolefini mogu da se odvoje od kontaminirajućih komponenti koje su inkorporirane u poliolefine kao rezultat procesa migracije, ali takođe mogu i da se odvoje kontaminirajuće komponente koje se zadržavaju na površinu poliolefina ili koje su prisutne u mešavini sa poliolefinima.

[0009] Specifično, ovaj pronalazak se odnosi na postupak za proizvodnju poliolefinskog reciklata pogodnog za proizvodnju robe široke potrošnje od raznobojnog otpada koji sadrži poliolefine, prema patentnom zahtevu 1.

[0010] Kada se prethodno navodi da koraci (ii) i (iii) takođe mogu da se izvode obrnutim redosledom, ovo treba shvatiti tako da znači da je u ovom slučaju obrada vodom (i), bez dopremanja toplotne energije, praćena sortiranjem poliolefinskih otpadnih frakcija dobijenih obradom pomoću vode, kojim se dobija jedna ili više jednobojnih poliolefinskih otpadnih frakcija, nakon čega sledi obrada otpadne frakcije u okviru ispiranja alkalnim medijumom na temperaturi od najmanje 60°C. Nakon ovog ispiranja sledi obrada opisana u (iv).

[0011] Poliolefinske otpadne frakcije koje će biti uključene kao polazni materijal u postupak prema pronalasku mogu da budu otpadne frakcije bilo kog datog poliolefina ili mešavine poliolefina. Međutim, poželjno je da poliolefinska otpadna frakcija bude materijal koji se sa pretežnim udelom, tj. sa najmanje 75 tež.%, poželjno najmanje 80% tež.%, a posebno poželjno sa najmanje 90 tež.%, sastoji od poliolefina sa istim osnovnim polimerom. Osnovni polimeri uključuju homopolimere kao što su polipropilen ili polietilen, ali i kopolimere etilena ili propilena sa drugim α-olefinskim monomerima. U slučaju polietilena, različite poznate modifikacije kao što su HDPE, LDPE ili LLDPE se takođe u svakom slučaju smatraju nezavisnim osnovnim polimerima. U kontekstu predmetnog pronalaska, posebno poželjni poliolefini su polipropilen i modifikacije polietilena, naročito u obliku LDPE i HDPE, poželjno u obliku HDPE.

[0012] Kao sirovina za postupak mogu da se koriste frakcije otpadnog materijala pripremno sortirane na osnovu glavnih plastičnih komponenti, koje mogu da se dobiju iz konvencionalnih postrojenja za sortiranje otpada. Takve pripremno sortirane frakcije otpadnog materijala dostupne su, na primer, kao komercijalna roba u obliku presovanih bala, i sastoje se sa pretežnim udelom (oko 90 do 95%, u odnosu na udeo plastike) od jednog ili više definisanih osnovnih plastičnih polimera. (npr. PP, HDPE ili LDPE).

[0013] U okviru postupka prema pronalasku je takođe moguća upotreba zasebno sakupljenih otpadnih materijala kao što su npr. flaše od mleka. Pošto takvi sakupljeni otpadni materijali u principu pokazuju mnogo uniformniju kontaminaciju, prednosti postupka prema pronalasku ne mogu da se ispolje u svom punom obimu prilikom obrade ovakvih otpadnih materijala. Zbog toga je poželjno da otpadna frakcija koja se uključuje u postupak prema pronalasku sadrži najmanje poliolefine različitih boja. U kontekstu ovog pronalaska, providni, beli i crni proizvodi od poliolefina takođe se smatraju obojenim. Posebno je poželjno da udeo otpadne frakcije koji čini glavnu boju otpadne frakcije, ne iznosi više od 80 tež.%, posebno ne više od 60 tež.% i najpoželjnije ne više od 40 tež.%. Štaviše, može da bude poželjno da otpadna frakcija koja se uključuje u postupak prema pronalasku sadrži providne, bele i drugačije obojene poliolefinske predmete, poželjno sa udelom od oko 10 do 60 tež.% providnih predmeta, oko 10 do 60 tež.% belih predmeta i oko 10 do 60 tež.% drugačije obojenih predmeta, a posebno poželjno sa udelom od oko 20 do 45 tež.% providnih predmeta, oko 20 do 45 tež% belih predmeta i oko 20 do 45 tež% drugačije obojenih predmeta.

[0014] Otpadna frakcija obuhvata ambalažu iz različitih primena (npr., ambalaža za šampon i životne namirnice). Pošto su takve otpadne frakcije kontaminirane širim spektrom zagađivača, prednosti postupka prema pronalasku dolaze do izražaja u punoj meri.

[0015] U prvom koraku (i), koji može da se označi i kao hladno ispiranje, poliolefinska otpadna frakcija se ispira vodom kako bi se sa poliolefina uklonile površinske nečistoće, na primer u obliku ostataka hrane, soli ili papirnih etiketa. U tu svrhu po pravilu nije potrebno da se pre postupka ispiranja voda zagreva ili modifikuje aditivima. Pošto se toplotna energija ne doprema, temperatura na kojoj se ovo ispiranje obavlja zavisi od uložene mehaničke energije i spoljašnje temperature, i često je 30°C ili niža. Međutim, u zavisnosti od stepena kontaminacije i prisutnih kontaminirajućih komponenti, hladno ispiranje u nekim slučajevima može da se zameni mehaničkim suvim ispiranjem, npr. na taj način što se dodaju abrazivne komponente, a zatim se smeša intenzivno meša. Na ovaj način, sudaranjem sa poliolefinskim komponentama, nečistoće mogu da se odvoje sa njihove površine. Abrazivne komponente zatim mogu ponovo da se odvoje od poliolefina, na primer pomoću postupka sa plutanjem/potapanjem, u kome poliolefini zbog svoje gustine plutaju na vodi, dok abrazivne komponente tonu.

[0016] Za ispiranje u okviru koraka (i) je svrsishodno da se polazni materijal pre hladnog ispiranja podvrgne jednom ili više koraka usitnjavanja. Ovo je posebno korisno ako polazni materijal sadrži ambalažu sa šupljinama, jer u ovom slučaju usitnjavanje obezbeđuje da voda za ispiranje dođe u kontakt sa celom površinom ambalaže. Usitnjavanje može pogodno da se obavlja u drobilici, granulatoru ili sličnom uređaju za usitnjavanje. Može da se obavlja mokro (tj. uz dodatak vode ili vlage) ili suvo usitnjavanje. Osim toga, usitnjavanje takođe može da se obavlja u dvostepenom ili višestepenom procesu, posebno u dvostepenom procesu, pri čemu je poželjno predviđeno da prvi stepen bude suvi proces, a drugi stepen mokri proces.

[0017] Prosečna veličina čestica koja se podešava usitnjavanjem treba da bude najviše oko 20 mm, posebno najviše 15 mm, poželjnije najmanje 2 mm, a posebno poželjno najmanje 4 mm. Naročito povoljna veličina čestica se nalazi u opsegu od oko 5 do 10 mm. Pod veličinom čestica ovde se podrazumeva najveći prostor koji zauzima data čestica.

[0018] Distribucija čestica po veličini može da varira. U idealnom slučaju, međutim, najmanje 80% (± 10%) čestica treba da ima veličinu unutar navedenog opsega.

[0019] Pored toga, može da bude od koristi da se polazni materijal podvrgne koraku fizičkog uklanjanja labavo vezanih kontaminirajućih komponenti pre obrade u koraku (i). Na primer, labavo vezane metalne ili staklene komponente mogu da se uklone iz polaznog materijala korišćenjem magneta za izvlačenje magnetnih metalnih komponenti iz polaznog materijala, ili korišćenjem prednosti veće specifične težine kontaminanta. Pošto su poliolefini lakši od stakla ili metala, polazni materijal može da se transportuje, na primer, transportnom trakom preko otvora takve veličine da nečistoće padaju u otvor, dok se lakši poliolefinski sastojci prenose preko otvora. Slično, moguće je da se na tok materijala odozdo deluje strujom gasa koja će lakše komponente pomerati na gore. Pošto na teže komponente deluje manja sila uzgona, one pomoću ovakvih uređaja lako mogu da se odvoje od lakših komponenti. I najzad, postupak plutanja/potapanja može da se koristi za uklanjanje komponenti veće specifične težine, pri čemu je iskorišćena činjenica da su poliolefini lakši od vode. U okviru jednog takvog postupka, poliolefinske komponente se, dakle, dobijaju kao frakcija koja pluta na vodi, dok komponente kao što su staklo i metali tonu u vodi, i mogu da se odvoje u vidu taloga.

[0020] Za odvajanje sastojaka sa većom specifičnom težinom, kao što je navedeno u prethodnom tekstu, svrsishodno je ako ono sledi nakon usitnjavanja polaznog materijala, jer se time dobija ujednačeniji polazni materijal. Pored toga, kod prethodnog usitnjavanja je prednost to što nečistoće koje se nalaze u šupljinama poliolefinskog početnog materijala pre usitnjavanja takođe mogu da se uklone.

[0021] Dalje može da bude svrsishodno ako se polazni materijal pre usitnjavanja grubo sortira na osnovu boje i/ili polimera, pri čemu se posebno može izvršiti gruba podela na providne, bele i drugačije obojene komponente i tipove polimera . Pod "grubim" sortiranjem boja treba razumeti da se polazni materijali dele prema svojoj glavnoj boji, pri čemu se raznobojnim proizvodima široke potrošnje pripisuje obojenafrakcija koja odgovara njihovoj glavnoj boji. Slično, "grubo" sortiranje polimera treba shvatiti kao sortiranje prema glavnom polimeru. Na primer, HDPE boce često nose PP poklopce; u ovom slučaju, ove boce bi bile svrstane u HDPE polimere.

[0022] Da bi se izbeglo prenošenje kontaminirane vode za ispiranje, korisno je da se poliolefinske otpadne frakcije dobijene iz koraka (i) mehanički oslobode vode što je moguće potpunije pre nego što se podvrgnu sledećim koracima u postupku.

[0023] U drugom koraku (ii), koji se takođe naziva vrelo ispiranje, poliolefinska otpadna frakcija se obrađuje na povišenoj temperaturi pomoću alkalnog vodenog rastvora. U ovom koraku se s jedne strane rastvaraju i uklanjaju ostaci lepka ili štampane nalepnice koje su zalepljene na polazni materijal, a sa druge strane se uklanja i zaostala kontaminacija koja nije mogla da se odvoji od polaznog materijala tokom hladnog ispiranja. Izraz „štampane etikete“ odnosi se, npr., na mastila koja su štampana direktno na ambalaži kao što su boce za napitke ili šampon. Na primer, na boce za bezalkoholne napitke se često nanosi štampa mastilima na bazi epoksida. Pored toga, alkalna obrada omogućava uklanjanje polimernih obloga na bazi akrilata ili etilenvinilalkohola (npr. EVOH filmovi).

[0024] Korak (ii) se pogodno izvodi na temperaturi od najmanje 60°C, naročito najmanje 70°C i poželjno u opsegu od 80 do 90°C, najpoželjnije 80 do 85°C. Alternativno ili dodatno, poželjno je za korak (ii) da alkalni medijum bude vodeni alkalni rastvor, posebno vodeni rastvor natrijum hidroksida ili rastvor kalijum hidroksida i poželjno vodeni rastvor natrijum hidroksida. Koncentracija rastvora natrijum hidroksida u odnosu na natrijum hidroksid ne bi trebalo da premašuje 10 tež.%, jer to obično postavlja veće zahteve za aparat u kojem se izvodi korak (ii). Pošto je nađeno da se većina nečistoća može ukloniti pri nižim sadržajima natrijum hidroksida, opseg koncentracije od 0,5 do 5 tež.% za rastvor natrijum hidroksida može da se navede kao poželjan. Naročito poželjniji opseg koncentracija je od 1 do 3 tež.%.

[0025] Posle koraka (ii) i pre sledećeg koraka (iii), korisno je sušenje otpadne frakcije, za šta mogu da se koriste poznati postupci sušenja. Primeri pogodnih uređaja za sušenje uključuju sušare sa fluidizovanim slojem, sušare sa recirkulacionim vazduhom ili adsorpcione sušare. Pre sušenja, takođe može da bude svrsishodno da se poliolefinska otpadna frakcija dobijena iz koraka (ii) ispere vodom kako bi se što potpunije uklonio alkalni medijum korišćen u koraku (ii). Ovo se posebno primenjuje ako alkalni medijum sadrži neorganske komponente koje iz poliolefinske otpadne frakcije mogu da se uklone u narednim koracima postupka samo većim naporom. Pošto se sušenje odvija isparavanjem ili uparavanjem vode iz alkalnog vodenog rastvora, takođe je svrsishodno da se otpadna frakcija pre sušenja podvrgne mehaničkom uklanjanju vode kako bi se u najvećoj mogućoj meri smanjilo zaostajanje i prenošenje sastojaka rastvorenih u vodi.

[0026] Posle prethodno opisanog sušenja, dodatno može da bude korisno da se poliolefinska otpadna frakcija podvrgne koraku pneumatske klasifikacije, u kome se ostaci etiketa mogu odvojiti. Pneumatska klasifikacija je posebno korisna za otpadne frakcije koje sadrže štampane ili na drugi način jako zaprljane etikete ili plastične folije. Pošto su one obično veoma tanke u poređenju sa česticama dobijenim od plastične ambalaže, mogu se u znatnoj meri da se odvoje od glavnih komponenti otpadne frakcije pneumatskom klasifikacijom.

[0027] U koraku (iii) postupka prema pronalasku, poliolefinska otpadna frakcija se podvrgava sortiranju ljuspica, pri čemu se materijal prvenstveno sortira po boji. Dakle, u toku sortiranja ljuspica, mešavine čestica se posebno mogu razdvojiti na bezbojne/providne čestice, bele čestice i preostale obojene čestice. Pored toga, međutim, moguće je izvršiti i sveobuhvatnije odvajanje obojenih čestica na osnovu boje.

[0028] Sortiranje ljuspica je svrsishodno dizajnirano na takav način da se otpadne komponente materijala koje ne odgovaraju glavnom materijalu frakcije otpadnog materijala koje su uključene u sortiranje ljuspica takođe mogu da se uklone. Ako, na primer, frakcija otpadnog materijala sadrži HDPE kao glavnu komponentu, tada rezidualne komponente polipropilena ili druge poliolefinske plastike, ali i zaostale komponente druge plastike ili neplastike koje su još uvek prisutne, mogu da se odvoje tokom odgovarajućeg sortiranja ljuspica. Pored toga, moguće je, posebno da bi se dobile providne ili bele čestice, da se vrlo kontaminirane ili štampane čestice odvoje od njih, kako bi se izbegla neželjena promena boje tokom dalje obrade čestica.

[0029] Kod uređaja koji se koristi za sortiranje ljuspica poželjno se radi o sistemu za sortiranje na bazi senzora. Sistemi za sortiranje na bazi senzora mogu da se sastoje od dela trake za odvajanje i smirivanje materijala, jednog ili više detektora koji se nalaze ispod ili iznad transportne trake ili u oblasti izbacivanja materijala, i šipku sa mlaznicom za prenos komponenti materijala koje se pozitivno sortiraju. Alternativno, materijal može da se raspodeli vibracijama po strmo postavljenim kliznim kanalima, na čijim krajevima se čestice u slobodnom padu sprovode pored detektora.

[0030] Sortiranje čestica, posebno u cilju odvajanja čestica od različitih materijala, svrsishodno se izvodi pomoću NIR (blisko infracrveno) detektora. Konvencionalne kamere u boji takođe mogu da se koriste za odvajanje čestica različite obojenosti. Za obojene frakcije takođe može da bude korisna primena koraka naknadnog sortiranja kojim se osigurava pridržavanje definisanog spektra boja. U ovom slučaju, sastav boja se inicijalno meri samo preko jedinice za detekciju u standardnom radu i upoređuje se sa standardom boje bez odbacivanja bilo kakvih čestica. Tek kada sastav boja odstupi od standarda boje u većoj meri od fiksiranog opsega tolerancije, vrši se sortiranje, pri čemu se odbacuju čestice boje koja je prisutna u višku. Odgovarajuće uređaje za sortiranje ljuspica prodaje, na primer, kompanija Bühler GmbH pod oznakom SORTEX ili kompanija Steinert Global pod oznakom UniSort.

[0031] Kao što je prethodno u tekstu navedeno, u postupak prema pronalasku su uključeni raznobojni polazni proizvodi, koji imaju relativno homogenu distribuciju boje. Tako se sortiranju ljuspica podvrgava raznobojni polazni proizvod koji sadrži 20 do 45 tež.% providnih, 20 do 45 tež.% belih i 20 do 45 tež.% drugačije obojenih komponenti boje.

[0032] Pošto su konvencionalni uređaji za sortiranje boja optimizovani za odvajanje relativno malih udela pogrešne boje (npr. << 5%) iz dovodnog toka, čistoća boje koja je neophodna da bi kvalitet proizvoda bio prihvatljiv ne može lako da se postigne sa ovim sorterima boja.

[0033] U toku istraživanja na kojima se zasniva ova patentna prijava, iznenađujuće je otkriveno da visoka čistoća boje kada se koriste vrlo raznobojni polazni materijali, može da se obezbedi ako se nekoliko sortera boja poveže u niz. Stoga, ako polazni materijal sadrži značajne udele (20 tež.% ili više, u odnosu na ukupnu težinu ciljnog polimera koji se sortira u polaznom materijalu) komponenti koji ne odgovaraju glavnoj boji polaznog materijala (npr. 20 tež.% drugačije obojenih čestica i 80 tež.% belih čestica), upotreba dva serijski povezana sortera boja je pogodna za povećanje čistoće boje proizvoda dobijenog iz prvog sortera boja do razumnog nivoa. Štaviše, ako polazni materijal sadrži značajne udele (tj. 10 tež.% ili više, u odnosu na ukupnu težinu ciljnog polimera koji se sortira u polaznom materijalu) belih, providnih i drugačije obojenih komponenti, poželjno je da se bele i providne komponente odvajaju od drugačije obojenih komponenti u prvom koraku, a da se zatim bele komponente odvajaju od providnih komponenti u drugom koraku tokom postupka sortiranja ljuspica.

[0034] Jedan problem sa trenutno dostupnim sorterima boja je taj što su podešeni tako da željene komponente ostaju u proizvodu, dok se neželjene komponente selektivno ispuštaju iz mešavine. Tehnički, sorteri boja ne mogu da se podese tako da se dobije proizvod sa visokim prinosom i sa visokom čistoćom (> 95%) u jednom ili čak nekoliko serijski povezanih sortera boja. Određeni stepen pogrešnog sortiranja, tj. smanjenje udela željenih komponenti usled njihove zamene neželjenim komponentama, tehnički se ne može izbeći.

[0035] Prema pronalasku, posebno povoljan rezultat razdvajanja u smislu proizvoda sa dobrim kvalitetom boje (tj., udeo čestica pogrešne boje poželjno od oko 2% ili manje, a naročito oko 1% ili manje ) i visok prinos mogu da se postignu pomoću jedinice sa tri sortera boja kod koje prvi sorter boja odvaja željenu komponentu boje (npr. bela/providna) od neželjene komponente boje (npr. druge boje). Zbog neizbežnog pogrešnog sortiranja u konvencionalnim sorterima boja, frakcije željene i nepoželjne komponente boje dobijene ovim sorterom boja i dalje sadrže značajne preostale delove nepoželjne ili željene komponente boje. Frakcija sa pretežno željenom komponentom boje se stoga dovodi u drugi sorter boja, koji ponovo sortira proizvod dobijen iz prvog sortera boja, gde dalje povećava udeo željene komponente boje. Konačno, u jedinici je obezbeđen treći sorter boja, u koji se dovodi frakcija sa pretežno neželjenom komponentom boje iz prvog sortera boja i u kojoj se udeo neželjene komponente boje dodatno povećava.

[0036] Obogaćena komponenta neželjene boje dobijena u trećem sorteru boja može se prikladno dodati drugoj jedinici kao što je prethodno u tekstu opisano, u kojoj se druga komponenta boje (npr. crvena/žuta) odvaja od nje prema istoj šemi. S druge strane, sortirane frakcije dobijene u drugom i trećem sorteru boja i dalje sadrže značajne udele željene frakcije boje i stoga se vraćaju u prvi sorter boja kao polazni materijal. Obogaćena komponenta nepoželjne boje dobijena u drugom sorteru boja, ako komponenta boje sadrži nekoliko boja (npr. bela/providna), svrsishodno se dovodi u sledeću jedinicu, kao što je prethodno u tekstu opisano, u kojoj se sledeća komponenta boje (npr. providna) odvaja od nje.

[0037] Ako je polazni materijal koji treba odvojiti mešavina više od tri različito obojene komponente, npr. mešavina bele/bezbojne/crvene/žute/zelene/plave komponente, razdvajanje poželjno obuhvata najmanje dve jedinice kao što je prethodno u tekstu opisano, pri čemu se u prvoj jedinici par boja, npr. belo/bezbojno, odvaja je od drugačije obojenih komponenti i u drugoj jedinici par boja se razdvaja na pojedinačne obojene komponente. Razdvajanje para boja u prvoj jedinici (umesto materijala samo jedne boje) ima prednost u tome što su, u slučaju mešavina čija je distribucija boja približno uniformna, količina čestica koje treba izdvojiti i količina čestica koje ostaju u mešavini sličnije, što omogućava bolje upravljanje količinom u celom postrojenju.

[0038] Ako i drugačije obojene komponente takođe sadrže nekoliko boja, npr. crvena/žuta/zelena/plava komponenta, svrsishodno je predviđena dodatna jedinica u kojoj još jedan par boja, npr. crvene/žute komponente, mogu da se odvoje od drugačije obojenih komponenti (npr. zeleno/plavo). Za mešavine sa belim/bezbojnim/crvenim/žutim/zelenim/plavim komponentama, posebno je poželjno odvajanje 1. bele/bezbojne, 2. crvene/žute i 3. zelene/plave komponente ovim redosledom. Dalje je poželjno da za svaki od tako dobijenih parova boja, u svakom slučaju bude obezbeđena dodatna jedinica od tri sortera boja kao što je prethodno u tekstu opisano, u kojima se parovi boja razdvajaju na pojedinačne obojene komponente.

1

[0039] Opisane jedinice sa sorterima boja i raspored nekoliko od ovih jedinica obezbeđuju prednost u odnosu na do sada izvodljive procese razdvajanja, koja se sastoji u tome što približno uniformne mešavine mogu da se razdvoje u nekoliko definisanih proizvoda visoke čistoće. Nasuprot tome, u sličnom aranžmanu gde su sorteri boja samo linearno povezani jedan sa drugim, ili gubici prinosa ili broj potrebnih koraka odvajanja bili bi veoma veliki, što bi u velikoj meri smanjilo isplativost razdvajanja.

[0040] Pored jedinica sa sorterima boja koje su prethodno u tekstu pomenute, moguće je u prečišćavanje poliolefinske otpadne frakcije dodatno uključiti dodatne pojedinačne sortere boja. Takvi sorteri boja mogu da se koriste, npr., za dalje smanjenje komponenti pogrešne obojenosti u prečišćenim jednobojnim frakcijama, kako bi se dodatno poboljšao kvalitet proizvoda.

[0041] Nakon sortiranja ljuspica u koraku (iii), dobijene poliolefinske otpadne frakcije se u koraku (iv) podvrgavaju, kao što je prethodno u tekstu opisano, obradi pri temperaturi u opsegu od 50 do 155°C, pri čemu se ova obrada svrsishodno sprovodi tokom perioda od najmanje 60 min. Ovom obradom, štetne materije, migracioni produkti ili kontaminanti sadržani u poliolefinskoj otpadnoj frakciji, koji su difundovali u krajnji spoljni sloj pakovanja, odvajaju se u najvećoj mogućoj meri.

[0042] Parametri postupka zavise od inertnosti i hemijskih i fizičkih svojstava odgovarajućeg polimera. Stoga se mora voditi računa da temperatura tretmana bude u najvećoj mogućoj meri viša od temperature staklastog prelaza, ali niža od temperature topljenja plastike koja se obrađuje. S jedne strane, ovo obezbeđuje da lanci molekula imaju dovoljnu pokretljivost da mogu da oslobode migracione supstance, ali sa druge strane da se ne tope ili omekšaju, što bi dovelo do slepljivanja pojedinačnih čestica.

[0043] Kao pogodan temperaturni opseg za najrasprostranjenije poliolefine HDPE, LDPE i polipropilen, može da se navede sledeće:

HDPE: 50 do 130 °C, poželjno 90 do 122 °C, najpoželjnije 110 do 115 °C

LDPE: 50 do 110 °C, poželjno 75 do 105 °C

Polipropilen: 50 do 155 °C, poželjno 100 do 150 °C

[0044] Vreme zadržavanja se koristi da bi se obezbedilo minimalno vreme prečišćavanja materijala. Vreme zadržavanja se zasniva na različitim kriterijumima, kao što su brzina difuzije migracionih produkata u odgovarajućem polimeru i temperatura omekšavanja ili topljenja polimera. Kao što je prethodno u tekstu navedeno, vreme zadržavanja treba da bude najmanje oko 60 min da bi se migracioni produkti najpotpunije uklonili. Poželjno, vreme zadržavanja iznosi najmanje oko 120 min, ali ne bi trebalo da prelazi vreme zadržavanja od oko 600 min, pošto se, u slučaju poliolefina, generalno ne primećuje dalje poboljšanje uklanjanja migracionih produkata za vreme zadržavanja duže od 600 min. Vreme zadržavanja od oko 180 do 360 min i, naročito, 180 do 240 min može da se označi kao posebno poželjno u kontekstu pronalaska.

[0045] Na odvajanje migracionih supstanci u okviru koraka (iv) može se pozitivno uticati primenom vakuuma. Primena vakuuma je povezana i sa prednostima koje potiču otuda što vakuumom migracione supstance mogu da se uklone iz aparata u kome se obavlja temperaturna obrada, kao i što se plastika na visokim temperaturama ne izlaže atmosferi koja sadrži kiseonik, a što može da dovede do oksidativnog oštećenja plastike. Ako se temperaturna obrada vrši pod vakuumom, u tu svrhu treba podesiti pritisak na ≤ 150 mbara, poželjno ≤ 50 mbara, naročito ≤ 20 mbara i najpoželjnije između 0,1 i 2 mbara.

[0046] Pošto se oksidativna oštećenja takođe mogu sprečiti izvođenjem temperaturne obrade u inertnom gasu, obrada u koraku (iv) takođe može da se sprovodi u atmosferi inertnog gasa. U ovom kontekstu, navod "atmosfera inertnog gasa" ne treba nužno da shvata tako da inertni gas mora da bude prisutan u celom uređaju. Umesto toga, dovoljno je da je inertni gas prisutan u predelu uređaja koji direktno okružuje zagrejane čestice. Konkretno, azot i argon mogu da se smatraju inertnim gasovima, ali se od njih azot poželjniji zbog cene.

[0047] Uređaje pogodne za temperaturnu obradu prodaje, npr., kompanija Erema (AT) pod imenom VACUREMA.

[0048] Između koraka (iii) i (iv), otpadna frakcija dobijena iz koraka (iii) se svrsishodno dovodi u uređaj za ekstruziju kako bi se pripremio poliolefinski granulat. Ovo može da se osmisli na takav način da se čestice dobijene iz koraka (iii) samo plastičnom deformacijom preoblikuju u granule, ali je takođe moguće da se tokom ekstruzije dodaju aditivi, npr. u obliku boja ili pigmenata. Štaviše, u vezi sa npr. polipropilenom, aditivi koji se obično koriste za mešanje, kao što su peroksidi ili talk, mogu da se uvode tokom ekstruzije. Budući da se tokom ekstruzije polipropilena u koju su uključeni takvi aditivi, stvaraju supstance sa mirisom koji potrošači mogu da percipiraju kao neprijatne, u ovom slučaju je povoljno da se ekstruzija izvrši pre koraka (iv), jer formirane supstance sa mirisom mogu u njemu bar delimično da se uklone. Kao rezultat toga, neprijatni mirisi se mogu da se smanje čak i u poređenju sa čistim polipropilenom koji je mešan sa talkom.

[0049] U okviru ekstruzije, materijal pored toga može da se degazira i oslobodi od isparljivih sastojaka u rastopu poliolefina primenom vakuuma. Međutim, treba napomenuti da takvo degaziranje ne može da zameni temperaturnu obradu u koraku (iv), jer bi degaziranje moralo da se sprovodi tokom vremenskog perioda koji onemogućava ekonomičnost rada uređaja za ekstruziju.

[0050] Ako se otpadna frakcija dobijena iz koraka (iii) dovodi u ekstruziju, uređaj za ekstruziju je svrsishodno postavljen direktno ispred od uređaja za temperaturnu obradu u koraku (iv), pošto je materijal u njemu već zagrejan. Pošto se temperaturna obrada takođe isprovodi na povišenoj temperaturi, pri takvom rasporedu je potrebno manje energije nego ako se materijal prvo ohladi nakon ekstruzije, a zatim ponovo zagreje na temperaturu predviđenu za temperaturnu obradu. Da bi se izbegli gubici energije do kojih dolazi usled koraka transporta između ekstrudera i kontejnera za obradu, mogu da se preduzmu mere kao što su organizacija transporta, izolacija, dodatni vakuum u zoni prenosa itd.

[0051] U pojedinim slučajevima, takođe je moguće da se ekstruzija do granulata sprovede tek nakon koraka (iii) i (iv). Međutim, pri tome je nedostatak to što otpadna frakcija pre granulacije obično i dalje sadrži mali čestice kao što su grudvice folije, koje mogu da se oslobode tokom temperaturne obrade pod vakuumom. Pri takvom odvijanju procesa, ugradnja filtera bi, dakle, bila neizbežna, a oni bi takođe morali da se čiste u relativno kratkim intervalima. Pored toga, čestice poliolefina pre prerade u granulat imaju relativno veliku zapreminu, što ograničava protok kroz uređaj za temperaturnu obradu.

[0052] Još jedan nedostatak ekstruzije u nastavku koraka (iv) je to što termički stres materijala tokom ekstruzije može ponovo da formira supstance koje dovode do neprijatnog mirisa proizvoda. Takve supstance se mogu redukovati putem koraka (iv) u slučaju da se ekstruzija odvija pre koraka (iv); međutim, ovo nije moguće u slučaju da ekstruzije prati korak (iv).

[0053] Trebalo bi, zapravo, pretpostaviti da prerada u granulat pre temperaturne obrade ima nepovoljan efekat na svojstva proizvoda i vreme potebno za temperaturnu obradu. S jedne strane, od migracionih supstanci tokom ekstruzije mogu da se obrazuju produkti raspadanja, koji se teško ponovo uklanjaju iz granulata, a sa druge strane, migracione supstance su po pravilu prisutne na površini čestica i stoga bi trebalo da se lakše uklanjaju temperaturnom obradom nego migracione supstance koje su se usled ekstruzije rasporedile u česticama granula. Iznenađujuće, međutim, utvrđeno je da ovi efekti imaju samo mali uticaj na proizvod i da su više nego kompenzovani prednostima granulata pri temperaturnoj obradi. Pored toga, zbog svoje kompaktnije strukture, granulat se hladi sporije od polimernog materijala pre granulacije, tako

1

da, ako se granulat ubaci direktno u temperaturnu obradu u koraku (iv), potrebno je sveukupno manje energije za granulaciju i temperaturnu obradu, nego ako se postupak odvija obrnuto.

[0054] U toku istraživanja koja su u osnovi ovog pronalaska, pokazalo se da je za kvalitet dobijenog proizvoda bitno da se koraci (ii) i (iii) izvode pre koraka (iv) i da se korak granulacije, ako je uključen, odvija nakon sortiranja ljuspica. Dalje, za proces je bitno da se vrelo ispiranje obavi pre temperaturne obrade.

[0055] Kao što je prethodno u tekstu navedeno, ovaj pronalazak se takođe odnosi na postupak u kome se koraci (ii) i (iii) sprovode obrnutim redosledom. U ovom slučaju, npr., sortiranje ljuspica (iii) može da se sprovodi pre vrelog ispiranja (ii), vrelo ispiranje (ii) pre granulacije, a granulacija pre temperaturne obrade (iv). U ovom primeru izvođenja, predmetni pronalazak se takođe odnosi na postupak u kome se sortiranje ljuspica (iii) sprovodi pre vrelog ispiranja (ii), vrelo ispiranje (ii) pre temperaturne obrade (iv) i temperaturna obrada (iv ) pre granulacije. Međutim, poslednji postupak je povezan sa istim nedostacima u poređenju sa prethodnim postupkom kao što je prethodno u tekstu opisano za odvijanje postupka sa temperaturnom obradom (iv) pre granulacije. Za poželjne primere izvođenja vrelog ispiranja, sortiranja ljuspica, temperaturne obrade i granulacije, primeri izvođenja navedeni prethodno u tekstu u ovom pogledu se primenjuju analogno.

[0056] Što se tiče redosleda pojedinačnih koraka reakcije, u jednom primeru izvođenja je naročito poželjno odvijanje postupka gde se redom odvijaju vrelo ispiranje (korak ii), sortiranje ljuspica (korak iii), granulacija i temperaturna obrada (korak iv).

[0057] Bez pozivanja podnosioca prijave na bilo koju konkretnu teoriju u vezi sa ovim, pretpostavlja se da poliolefinski otpadni materijal iz potrošačkih proizvoda ima nečistoće, npr. u obliku štampanih otisaka, koji se najpre odvajaju od poliolefinskih čestica tokom vrelog ispiranja. Slično, moguće je da poliolefinski otpadni materijali imaju etikete napravljene od drugih poliolefina, npr. polipropilena, koji se odvajaju od glavnog proizvoda tokom vrelog ispiranja. Čak i ako se ove etikete u velikoj meri uklone sa materijala prethodno obrađenog putem pneumatske klasifikacije, male preostale količine etiketa mogu da ostanu u materijalu. Ako se ovaj materijal naknadno direktno podvrgne termičkoj obradi, može da dođe do ponovne adhezije zostataka, posebno ako materijal etikete ima tačku omekšavanja ili temperaturu staklastog prelaza ispod ili u opsegu temperature na kojoj se poliolefinski ostaci obrađuju u koraku (iv). Takve adhezije bi bilo teže detektovati pri sortiranju ljuspica koje sledi, što bi dovelo do većeg stepena kontaminacije dobijenog proizvoda nego u pristupu gde se redom odvijaju vrelo ispiranje (korak ii), sortiranje ljuspica (korak iii) i temperaturna obrada (korak iv).

[0058] U drugom primeru izvođenja, posebno je poželjna procedura u kojoj se redom odvijaju sortiranje ljuspica (korak iii), vrelo ispiranje (korak ii), granulacija i temperaturna obrada (korak iv). Ovaj primer izvođenja je posebno povezan sa prednostima kada postoje korisnici samo za deo proizvoda (npr. za bele, ali ne i za proizvode drugih boja ili providne proizvode). Pošto je vrelo ispiranje povezano sa relativno visokim utroškom energije, može da bude od koristi da se putem sortiranja ljuspica smanji količina materijala koji se prečišćava vrelim ispiranjem, kako bi se dalje vrelim ispiranjem prečišćavao samo onaj materijal za koji postoji relevantno tržište.

[0059] Postupak prema pronalasku može da se izvodi u serijama ili delimično u serijama tao što se svi ili deo koraka (i) do (iv) izvode sa pojedinačnim šaržama poliolefinskog otpada. Pošto je ovo povezano sa većim tehničkim naporom i vremenima mirovanja pojedinih komponenti opreme, poželjno je ipak da se koraci (i) do (iv) izvode kontinuirano.

[0060] Dalje je otkriven poliolefinski reciklat koji može da se dobije postupkom koji je opisan prethodno u tekstu. Ovaj reciklat može da bude LDPE, HPDE ili polipropilenski reciklat.

Kratak opis crteža

[0061]

Slika 1 opisuje jedinicu 1 koja se sastoji od tri sortera 2, 3 i 4 boja. Poliolefinska otpadna frakcija se dovodi u jedinicu preko dovodne linije 5. U prvom sorteru 2 boja, poliolefinska otpadna frakcija se razdvaja na željenu obojenu frakciju 6 (npr. bela/providna) i neželjena obojenu frakciju 7 (npr. druge boja). Željena obojena frakcija 6 se zatim dovodi u drugi uređaj za sortiranje 3 boja, u kome se rezidualni delovi neželjene obojene frakcije 9 odvajaju iz mešavine i obrazuje se dodatna prečišćena željena obojena frakcija 8. Neželjena obojena frakcija 7 dobijena u prvom sorteru boja se dovodi u treći sorter 4 boja, u kome se rezidualni delovi ove željene obojene frakcije 11 obrazuju iz mešavine 7 tokom dobijanja prečišćene frakcija neželjene obojene frakcije 10. Delovi željene obojene frakcije 11 i neželjene obojene frakcije 9 se zatim vraćaju u prvi sorter 2 boja.

Slika 2 opisuje konstrukciju sa dve serijski povezane jedinice 1 i 12, gde se u prvoj jedinici 1 sa tri sortera 2A, 3A i 4A boja, par boja (npr. bela/providna) izdvaja iz mešavine polioelfinskih otpadnih frakcija. Par boja dobijen iz prve jedinice se zatim dovodi preko dovodne linije 8 u drugu jedinicu 12, u kojoj se par boja razdvaja na svoje pojedinačne

1

komponente (tj. belu s jedne strane i providnu s druge strane). U ovom postupku, par boja prolazi kroz tri sortera 2B, 3B i 4B boja na isti način kao u prvoj jedinici 1. Kao proizvod se dobijaju veoma čiste pojedinačne komponente obojenog para 13 (npr. providna) i 14 (npr. bela). Prečišćena rezidualna frakcija 10A proizvedena u trećem sorteru 4A boja prve jedinice 1, dovodi se u sledeću jedinicu za sortiranje 15 boja, gde se dalje prečišćava, pri čemu je ova jedinica konstruisana na isti način kao jedinice 1 i 12.

Primer:

[0062] Razdvajanje poliolefinske otpadne mešavine sa udelom belih/providnih i drugih obojenih ljuspica od 34%, 34% i 32%, redom.

[0063] Navedena mešavina se dovodi u prvu jedinicu 1 koja se sastoji od tri sortera 2A, 3A i 4A boja. U prvom sorteru boja, dugačije obojene ljuspice se odvajaju iz mešavine da bi se dobila prečišćena frakcija belih/providnih ljuspica 6A sa distribucijom belih/providnih/drugih boja od oko 47,5%/47,5%/5%. Odvojena mešavina 7A se sastoji od belo/providno/drugačije obojenih ljuspica sa distribucijom od oko 20%/20% i 60%. Prečišćena bela/providna frakcija 6A se dovodi u drugi sorter 3A boja, gde se frakcija naknadno prečišćava. Pritom se dobija čista frakcija 8 sa distribucijom od oko 49,5%/49,5%/1% belo/providno/drugačije obojenih ljuspica. Sporedna frakcija 9A dobijena u drugom prečišćavanju pokazuje distribuciju od oko 40%/40%/20% belo/providno/drugačije obojenih ljuspica i vraća se u prvi sorter 2A boja. Sortirana mešavina 7A iz prvog sortera 2A boja se prosleđuje u treći sorter 4A boja, gde se razdvaja na frakciju pretežno drugačije obojenih ljuspica 10A (distribucija belo/providno/druge boje 2,5%/2,5%/95%) i frakciju 11A koja je obogaćena providnim i belim ljuspicama (distribucija belo/providno/drugačije obojeno 32,5%/32,5%/35%). Ova obogaćena frakcija 11A se takođe vraća u prvi sorter 2A boja.

[0064] Mešavina 8 providnih/belih ljuspica dobijena u prvoj jedinici se dovodi u drugu jedinicu 12 za odvajanje koja sadrži tri sortera 2B, 3B i 4B boja. U prvom sorteru 2B boja, bele ljuspice se odvajaju od providnih ljuspica, čime se dobija frakcija 6B obogaćena providnim ljuspicama (distribucija belo/providno/drugačije obojeno 6%/93%/1%) i frakcija 7B obogaćena belim (distribucija belo/providno/drugačije obojeno 66%/33%/1%). Frakcija 6B obogaćena providnim ljuspicama se dalje prečišćava u drugom sorteru 3B boja da bi se dobila mešavina 13 belih/providnih/drugačije obojenih ljuspica 6%/93,5%/0,4% i rezidualna frakcija 9B sa raspodelom belo/providno/drugačije obojeno 6%/88%/6% se dalje prečišćava.

1

[0065] Frakcija 7B obogaćena belim ljuspicama se dovodi u treći sorter 4B boja, u kome se obrazuju frakcija 14 bele boje sa distribucijom od 95%/3,5%/1,5% belih/providnih/drugačije obojenih ljuspica i rezidualna frakcija 11B sa distribucijom od 39%/60,5%/0,5% belih/providnih/drugačije obojenih ljuspica. Rezidualne frakcije 9B i 11B iz drugog i trećeg sortera 3B i 4B boja se vraćaju u prvi sorter 2B boja druge jedinice. Ako je potrebno, još jedan sorter boja takođe može da se poveže nizvodno od sortera 4B boja kako bi se npr. smanjio udeo drugačije obojenih ljuspica u frakciji bele boje na ispod 1%.

Spisak referentnih oznaka

[0066]

1 prva jedinica za sortiranje boja

2, 2A, 2B prvi sorteri boja

3, 3A, 3B drugi sorteri boja

4, 4A, 4B treći sorteri boja

5 dovod poliolefinske otpadne frakcije u prvu jedinicu za sortiranje boja

6, 6A, 6B željena obojena frakcija obogaćena u prvom sorteru boja

7, 7A, 7B neželjena obojena frakcija obogaćena u prvom sorteru boja

8 željena obojena frakcija prečišćena u prvom sorteru boja

9, 9A, 9B neželjena obojena frakcija obogaćena u drugom sorteru boja

10, 10A neželjena obojena frakcija obogaćena u trećem sorteru boja

11, 11A, 11B željena obojena frakcija obogaćena u trećem sorteru boja

12 druga jedinica za sortiranje boja

13 čista jednobojna pojedinačna komponenta iz 8

14 čista jednobojna pojedinačna komponenta iz 8

15 treća jedinica za sortiranje boja

1

Claims

Patentni zahtevi

1. Postupak za pripremu poliolefinskog reciklata pogodnog za pripremu robe široke potrošnje, od raznobojnih otpadnih materijala koji sadrže poliolefine, a koji obuhvata korake

(i) obrade raznobojne poliolefinske otpadne frakcije vodom, bez dopremanja toplotne energije,

(ii) obrade poliolefinske otpadne frakcije dobijene iz (i), u okviru ispiranja alkalnim medijumom pri temperaturi od najmanje 60°C,

(iii) sortiranja ljuspica iz poliolefinske otpadne frakcije dobijene iz (ii), pri čemu se dobija više jednobojnih poliolefinskih otpadnih frakcija, u svakoj od kojih se po jedan poliolefin nalazi u koncentrovanom obliku, pri čemu koraci (ii) i (iii) mogu da se sprovode i obrnutim redosledom,

(iv) obrade jedne ili više jednobojnih poliolefinskih otpadnih frakcija dobijenih iz prethodno navedenih koraka, pri temperaturi u opsegu od 50 do 155 °C, poželjno tokom vremenskog perioda od najmanje 60 min,

pri čemu otpadna frakcija koja se uključuje u sortiranje ljuspica sadrži bele, providne i drugačije obojene komponente, sa udelom svake od njih od 20 do 45 tež.%, i otpadna frakcija koja se uključuje u postupak obuhvata ambalažu iz različitih primena, uključujući ambalažu od šampona i životnih namirnica.

2. Postupak prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što se jedna ili više jednobojnih poliolefinskih otpadnih frakcija uvodi u ekstruder između koraka (iii) i (iv) ili posle koraka (iv), poželjno između koraka (iii) i (iv), u cilju pripreme poliolefinskog granulata.

3. Postupak prema patentnom zahtevu 1 ili 2, naznačen time što udeo otpadne frakcije koja čini glavnu boju otpadne frakcije, ne iznosi više od 40 tež.%.

4. Postupak prema patentnom zahtevu 3, naznačen time što se u sortiranju ljuspica u koraku (iii), poliolefinska otpadna frakcija podvrgava razdvajanju pomoću jedinice (1) sa tri sortera boja, pri čemu se poliolefinska otpadna frakcija dovodi u prvi sorter (2) boja, u kome se komponenta (6) sa željenom bojom odvaja od komponente (7) sa neželjnom bojom; komponenta (6) sa željenom bojom dobijena u prvom sorteru boja se dovodi u drugi sorter (3) boja, u kome se proizvod dobijen iz prvog sortera boja ponovo sortira, i udeo komponente sa željenom bojom koju on sadrži se dodatno povećava; a neželjena komponenta dobijena u prvom sorteru boja se dovodi u treći sorter (4) boja, u kome se udeo komponente sa neželjnom bojom dodatno povećava; i pri čemu se frakcije (9,11) odvojene u drugom i trećem sorteru boja ponovo dovode u prvi sorter boja kao polazni materijal.

5. Postupak prema patentnom zahtevu 4, naznačen time što sortiranje ljuspica u koraku (iii) uključuje više jedinica sa tri sortera boja prema navodima iz patentnog zahteva 4.

6. Postupak prema jednom od patentnih zahteva 4 ili 5, naznačen time što poliolefinska otpadna frakcija sadrži više od tri boje, gde se boja pomoću jedinica (1, odnosno 15) sa po tri sortera (2, 3, 4) boja odvaja iz poliolefinske otpadne frakcije po parovima i svaki par boja se u nizvodnoj jedinici (12) razdvaja na odgovarajuće obojene komponente.

7. Postupak prema jednom od prethodno navedenih patentnih zahteva, naznačen time što se kod poliolefina radi o polietilenu ili polipropilenu, poželjno o HD polietilenu.

8. Postupak prema jednom od prethodno navedenih patentnih zahteva, naznačen time što se obrada poliolefinske otpadne frakcije u koraku (ii) odvija pri temperaturi od najmanje 70 °C, poželjno u opsegu od 80 do 90°C.

9. Postupak prema jednom od prethodno navedenih patentnih zahteva, naznačen time što se kod alkalnog medijuma u koraku (ii) radi o vodenom rastvoru natrijum hidroksida sa koncentracijom manjom od 10 tež.%, poželjnije sa koncentracijom u opsegu od 0,5 do 5 tež.% i naročito sa koncentracijom u opsegu od 1 do 3 tež.%.

10. Postupak prema jednom od prethodno navedenih patentnih zahteva, naznačen time što se u okviru sortiranja ljuspica u koraku (iii) razdvajaju čestice koje se ne sastoje od poliolefina i čestice koje pokazuju odstupanje u obojenosti u odnosu na preovlađujući broj čestica u poliolefinskoj otpadnoj frakciji.

11. Postupak prema jednom od prethodno navedenih patentnih zahteva, naznačen time što se za obradu u skladu sa korakom (iv) primenjuje vakuum.

12. Postupak prema jednom od prethodno navedenih patentnih zahteva, naznačen time što se obrada u skladu sa korakom (iv) sprovodi u atmosferi inertnog gasa, poželjno u atmosferi azota.

13. Postupak prema jednom od prethodno navedenih patentnih zahteva, naznačen time što se obrada u skladu sa korakom (iv) sprovodi tokom vremenskog perioda od 120 do 300 min i poželjno 180 do 240 min.

1

14. Postupak prema jednom od prethodno navedenih patentnih zahteva, naznačen time što se otpadni materijali koji sadrže poliolefin pre koraka (i) podvrgavaju pripremnom sortiranju na osnovu boja.

15. Postupak prema jednom od prethodno navedenih patentnih zahteva, naznačen time što se poliolefinska otpadna frakcija dobijena iz koraka (ii), odmah potom podvrgava sušenju, kao i obradi u pneumatskom klasifikatoru.

2