RS63015B1

RS63015B1 - Uređaj i metoda u sistemu bežične komunikacije

Info

Publication number: RS63015B1
Application number: RS20220252A
Authority: RS
Inventors: Yuxin Wei
Original assignee: Sony Group Corp
Priority date: 2014-07-31
Filing date: 2015-07-30
Publication date: 2022-04-29
Also published as: WO2016015664A1; RU2699395C2; ZA201608827B; BR112017001457B1; CN105338518A; RU2017106152A3; JP7094928B2; EP3506667B1; EP3506667A1; CA2955113A1; US20190274031A1; JP6589977B2; EP3177051A1; MX361707B; RU2017106152A; EP3177051B1; AU2015296128A1; MX2016016676A; US20170134935A1; AU2015296128B2

Description

Opis

OBLAST

[0001] Predmetna prijava se odnosi na tehničku oblast u bežičnim komunikacijama, konkretno na uređaj i metodu za primenu skokovite promene frekvencije u komunikaciji između dva uređaja (D2D) u sistemu bežične komunikacije.

POZNATO STANJE TEHNIKE

[0002] Povećanje broja korisničkih podataka postavlja veći zahtev za brzinu prenosa podataka i efikasnost prenosa. S obzirom da se opterećenje komunikacije između korisnika i bazne stanice kontinuirano povećava, direktna komunikacija koja se vrši između susednih uređaja bez releja bazne stanice može ne samo smanjiti opterećenje bazne stanice, već i olakšati smanjenje smetnji u komunikaciji drugih uređaja budući da komunikacija na kratkim udaljenostima može rezultovati boljim signalom i da time predajna snaga između uređaja može biti mala. Tehnologija D2D komunikacije je razvijena na osnovu takvog poznatog stanja tehnike.

[0003] Međutim, D2D komunikacija menja konvencionalni način komunikacije korisnik– bazna stanica, deo funkcija bazne stanice se prenosi na korisničku opremu, te otuda projekti za protokol fizičkog sloja, MAC sloja ili visokog sloja predstavljaju izazov. U standardu LTE-A uspostavljenog od organizacije 3GPP su široko razmotreni protokoli D2D komunikacije. Trenutno, glavno rešenje je ne napraviti povratne signale za informacije koje prenosi druga korisnička oprema između korisničke opreme koja vrši D2D komunikaciju, tj. ne koristi se konvencionalni HARQ mehanizam povratnog signala u komunikaciji korisnikbazna stanica. U ovom slučaju, goruće pitanje je postalo kako obezbediti da svaka korisnička oprema koja učestvuje u D2D komunikaciji i dalje može efikasno predavati i primati tačne i integrisane D2D informacije. U predmetnoj prijavi, za gore navedeni izazov uzrokovan uvođenjem D2D tehnologije, projektovana je šema prenosa pogodna za D2D komunikaciju koja obezbeđuje performanse prenosa informacija kod D2D.

[0004] Prethodno stanje tehnike uključuje: QUALCOMM INCORPORTATED: „Detalji raspoređivanja za D2D emitovanje komunikacije“, 3GPP NACRT; R2-141686-QC_D2D_BRO ADCAST_CONTROL, PROJEKAT PARTNERSTVA 3. GENERACIJE (3GPP), MOBILE COMPETENCE CENTRE; 650 ROUTE DES LUCIOLES; SOPHIA-ANTIPOLIS CEDEX; FRANCUSKA, vol. RAN WG2, no. Valensija, Španija; 20140331-20140404 22. mart 2014.; i QUALCOMM INCORPORATED: „Raspoređivanje eNB resursa za D2D emitovanje komunikacije“, 3GPP NACRT; R1-141451_QC_D"D_BROADCAST_ENB, PROJEKAT PARTNERSTVA 3. GENERACIJE (3GPP), MOBILE COMPETENCE CENTRE; 650 ROUTE DES LUCIOLES; F-06921 SOPHIA-ANTIPOLIS CEDEX; FRANCUSKA, vol. RAN WG1, no. Šenžen, Kina;

20140331-20140404 30. mart 2014.

SAŽETAK PRONALASKA

[0005] Kratak sažetak prijave biće izložen u nastavku kako bi se pružilo osnovno razumevanje nekih aspekata prijave. Međutim, treba uvažiti da ovaj sažetak ne predstavlja iscrpan opis prijave niti je namenjen definisanju bitnih ili važnih komponenti ili opsega prijave, već služi samo u svrhu predstavljanja nekih koncepata prijave u pojednostavljenom obliku i time deluje kao preambula detaljnijih opisa koji će biti predstavljeni kasnije.

[0006] Uzimajući u obzir prethodno navedeni problem, cilj predmetne prijave je da obezbedi uređaj i metodu za sistem bežične komunikacije koji može postići precizan i integrisani prenos informacija u D2D komunikaciji. Dodatno, u predmetnoj prijavi je predstavljena šema raspoređivanja resursa za D2D komunikaciju na strani bazne stanice ili na strani korisničke opreme kako bi se podržao efikasan prenos informacija kod D2D. Osim toga, predmetna prijava dalje predlaže korišćenje tehnologije skokovitih promena frekvencije za retransmisiju u procesu D2D komunikacije i pruža projektnu šemu skokovitih promena frekvencije, čime se poboljšava efikasnost komunikacije i performanse prenosa informacija.

[0007] Pronalazak je definisan priloženim patentnim zahtevima.

[0008] Ostali aspekti realizacija prijave biće predstavljeni u sledećem detaljnom opisu koji će služiti za potpuno otkrivanje poželjnih realizacija prijave, bez ograničavanja prijave.

KRATAK OPIS CRTEŽA

[0009] Prijava se može bolje razumeti uz upućivanje na detaljan opis dat u nastavku zajedno sa priloženim crtežima, u kojima identični ili slični referentni znakovi označavaju identične ili slične komponente. Priloženi crteži zajedno sa sledećim detaljnim opisom su uključeni i sastavni su deo specifikaciju i služe za dodatnu ilustraciju poželjnih realizacija prijave i za objašnjenje principa i prednosti prijave putem primera. Na crtežima:

Slika 1 predstavlja blok dijagram koji ilustruje primer funkcionalne konfiguracije uređaja u sistemu bežične komunikacije prema realizaciji predmetne prijave;

Slika 2 predstavlja šematski dijagram koji ilustruje raspodelu resursa za prenos signala podataka u režimu komunikacije režima 1 prema prvoj realizaciji predmetne prijave;

Slika 3 predstavlja još jedan šematski dijagram koji ilustruje raspodelu resursa za prenos signala podataka u režimu komunikacije režima 1 prema prvoj realizaciji predmetne prijave;

Slika 4 predstavlja blok dijagram koji ilustruje primer funkcionalne konfiguracije uređaja na strani bazne stanice/strani glave klastera u režimu komunikacije režima 1 prema prvoj realizaciji predmetne prijave;

Slika 5 predstavlja blok dijagram koji ilustruje primer funkcionalne konfiguracije uređaja na strani predajne korisničke opreme u režimu komunikacije režima 1 prema prvoj realizaciji predmetne prijave;

Slika 6 predstavlja blok dijagram koji ilustruje još jedan primer funkcionalne konfiguracije uređaja na strani predajne korisničke opreme u režimu komunikacije režima 1 prema prvoj realizaciji predmetne prijave;

Slika 7 predstavlja blok dijagram koji ilustruje još jedan primer funkcionalne konfiguracije uređaja na strani predajne korisničke opreme u režimu komunikacije režima 1 prema prvoj realizaciji predmetne prijave;

Slika 8 predstavlja blok dijagram koji ilustruje primer funkcionalne konfiguracije uređaja na strani prijemne korisničke opreme u režimu komunikacije režima 1 prema prvoj realizaciji predmetne prijave;

Slika 9 predstavlja blok dijagram koji ilustruje primer funkcionalne konfiguracije uređaja na strani bazne stanice/strani glave klastera u režimu komunikacije režima2 prema prvoj realizaciji predmetne prijave;

Slika 10 predstavlja blok dijagram koji ilustruje primer funkcionalne konfiguracije uređaja na strani predajne korisničke opreme u režimu komunikacije režima2 prema prvoj realizaciji predmetne prijave;

Slika 11 predstavlja blok dijagram koji ilustruje još jedan primer funkcionalne konfiguracije uređaja na strani predajne korisničke opreme u režimu komunikacije režima2 prema prvoj realizaciji predmetne prijave;

Slika 12 predstavlja blok dijagram koji ilustruje još jedan primer funkcionalne konfiguracije uređaja na strani predajne korisničke opreme u režimu komunikacije režima2 prema prvoj realizaciji predmetne prijave;

Slika 13 predstavlja blok dijagram koji ilustruje primer funkcionalne konfiguracije uređaja na strani prijemne korisničke opreme u režimu komunikacije režima2 prema prvoj realizaciji predmetne prijave;

Slika 14 predstavlja šematski dijagram koji ilustruje raspodelu vremensko-frekventnih resursa za signal otkrivanja u mehanizmu otkrivanja tipa 1 prema trećoj realizaciji predmetne prijave;

Slika 15 predstavlja blok dijagram koji ilustruje primer funkcionalne konfiguracije uređaja na strani bazne stanice/strani glave klastera u mehanizmu otkrivanja tipa 1 prema trećoj realizaciji predmetne prijave;

Slika 16 predstavlja blok dijagram koji ilustruje primer funkcionalne konfiguracije uređaja na strani predajne korisničke opreme u mehanizmu otkrivanja tipa 1 prema trećoj realizaciji predmetne prijave;

Slika 17 predstavlja blok dijagram koji ilustruje primer funkcionalne konfiguracije uređaja na strani prijemne korisničke opreme u mehanizmu otkrivanja tipa 1 prema trećoj realizaciji predmetne prijave;

Slika 18 predstavlja blok dijagram koji ilustruje primer funkcionalne konfiguracije uređaja na strani bazne stanice/strani glave klastera u mehanizmu otkrivanja tipa2B prema trećoj realizaciji predmetne prijave;

Slika 19 predstavlja dijagram toka koji ilustruje tipičan proces metode u sistemu bežične komunikacije prema realizaciji predmetne prijave;

Slika 20 predstavlja dijagram toka koji ilustruje tipičan proces metode u sistemu bežične komunikacije prema još jednoj realizaciji predmetne prijave;

Slika 21 predstavlja dijagram toka koji ilustruje tipičan proces metode u sistemu bežične komunikacije prema još jednoj realizaciji predmetne prijave;

Slika 22 predstavlja blok dijagram koji ilustruje tipičnu strukturu personalnog računara kao dostupnog uređaja za obradu informacija prema realizaciji predmetne prijave;

Slika 23 predstavlja blok dijagram koji ilustruje prvi primer šematske konfiguracije evoluiranog čvora B (eNB) na koji se može primeniti tehnologija predmetne prijave; Slika 24 predstavlja blok dijagram koji ilustruje drugi primer šematske konfiguracije eNB-a na koji se može primeniti tehnologija predmetne prijave;

Slika 25 predstavlja blok dijagram koji ilustruje primer šematske konfiguracije pametnog telefona na koji se može primeniti tehnologija predmetne prijave; i Slika 26 predstavlja blok dijagram koji ilustruje primer šematske konfiguracije uređaja za navigaciju automobila na koji se može primeniti tehnologija predmetne prijave.

DETALJAN OPIS REALIZACIJA

[0010] Tipične realizacije predmetne prijave biće opisane u nastavku zajedno sa priloženim crtežima. Zbog jasnoće i sažetosti, nisu sve funkcije praktičnih implementacija opisane u specifikaciji. Međutim, treba uvažiti da će se tokom razvoja bilo koje od takvih praktičnih implementacija doneti brojne odluke specifične za implementaciju kako bi se postigli specifični ciljevi razvojnog programera, na primer, da bi se ispunili uslovi ograničenja vezani uz sistem i poslovanje koji će varirati od jedne do druge implementacije. Dalje, takođe treba uvažiti da bi takav razvojni napor mogao biti vrlo složen i dugotrajan, ali može jednostavno biti rutinski zadatak za one koji su stručni u ovoj oblasti tehnike koristeći ovu prijavu.

[0011] Dalje treba napomenuti da su samo one strukture uređaja i/ili procesni koraci koji su usko vezani za rešenja prijave ilustrovani na crtežima, dok su ostali manje bitni detalji za prijavu izostavljeni kako se ne bi zamaglila prijava zbog tih nepotrebnih detalja.

[0012] U skladu sa napretkom standardizacije LTE-A, trenutno je definisano da mehanizam otkrivanja D2D može uključivati tip 1, tip 2A i tip 2B, a mehanizam D2D komunikacije može uključivati režim1 i režim 2. Različiti mehanizmi D2D se odnose na različite načine raspoređivanja resursa, čime utiču na projekat signalizacije u D2D komunikaciji i raspoređivanje resursa i konfiguraciju parametara u specifičnom prenosu.

[0013] U nastavku, realizacije predmetne prijave biće opisane za svaku vrstu mehanizma D2D komunikacije/otkrivanja sledećim redosledom.

1. Prva realizacija (projektna šema za prenos signala podataka u sceni sa jednom ćelijom u D2D komunikaciji)

1-1. projektna šema u režimu komunikacije režima 1

1-1-1. primeri konfiguracija na strani bazne stanice/strani glave klastera u režimu komunikacije režima 1

1-1-2. primeri konfiguracija na strani predajne korisničke opreme u režimu komunikacije režima 1

1-1-3. primeri konfiguracija na strani prijemne korisničke opreme u režimu komunikacije režima 1

1-2. projektna šema u režimu komunikacije režima2

1-2-1. primeri konfiguracija na strani bazne stanice/strani glave klastera u režimu komunikacije režima2

1-2-2. primeri konfiguracija na strani predajne korisničke opreme u režimu komunikacije režima2

1-2-3. primeri konfiguracija na strani prijemne korisničke opreme u režimu komunikacije režima2

2. Druga realizacija (projektna šema za prenos signala podataka u sceni sa više ćelija u D2D komunikaciji)

2-1. projektna šema u režimu komunikacije režima 1

2-2. projektna šema u režimu komunikacije režima2

3. Treća realizacija (projektna šema za prenos signala otkrivanja u sceni sa jednom ćelijom u D2D komunikaciji)

3-1. projektna šema u mehanizmu otkrivanja Tipa 1

3-1-1. primeri konfiguracija na strani bazne stanice/strani glave klastera u mehanizmu otkrivanja tipa 1

3-1-2. primeri konfiguracija na strani predajne korisničke opreme u mehanizmu otkrivanja tipa 1

3-1-3. primeri konfiguracija na strani prijemne korisničke opreme u mehanizmu otkrivanja tipa 1

3-2. projektna šema u mehanizmu otkrivanja Tipa 2 (uključujući tip 2A i tip 2B)

3-2-1. primeri konfiguracija na strani bazne stanice/strani glave klastera u mehanizmu otkrivanja tipa 2B

3-2-2. primeri konfiguracija na strani korisničke opreme u mehanizmu otkrivanja tipa 2B

4. Četvrta realizacija (prenos informacija o raspoređivanju u D2D komunikaciji) 5. Primeri primene

5-1. primeri primene za baznu stanicu

5-2. primeri primene za korisničku opremu

[0014] Prvo, blok dijagram primera funkcionalne konfiguracije uređaja u sistemu bežične komunikacije prema realizaciji predmetne prijave je opisan na osnovu slike 1. Slika 1 predstavlja blok dijagram koji ilustruje primer funkcionalne konfiguracije uređaja u sistemu bežične komunikacije prema realizaciji predmetne prijave.

[0015] Kao što je prikazano na slici 1, uređaj 100 može uključivati generator informacija o konfiguraciji 102 i predajnu jedinicu 104.

[0016] Generator informacija o konfiguraciji 102 može da se konfiguriše za generisanje informacija o konfiguraciji korisničke opreme koja obavlja D2D komunikaciju, uključujući relevantne informacije o broju retransmisija, pri čemu relevantne informacije o broju retransmisija ukazuju na informacije relevantne za broj retransmisija prenosa signala između korisničke opreme koja obavlja D2D komunikaciju.

[0017] Kao što je prethodno opisano, HARQ mehanizam povratne informacije ne postoji u D2D komunikaciji. U predmetnoj prijavi, projektovan je za prihvatanje određene količine retransmisija u D2D komunikaciji kako bi se obezbedila tačnost prijema prenosa signala. U primeru, broj retransmisija se postavlja na osnovu tačnosti prijema D2D signala i stope iskorišćenja resursa. U sceni male tačnosti prijema signala (koja može biti zbog velike smetnje u mreži ili velike mobilnosti terminala i tako dalje), broj retransmisija se postavlja kao velika vrednost. Konkretno, tačnost prijema signala se može odrediti, na primer, prikupljanjem izveštaja o merenju kvaliteta kanala od korisničke opreme u mreži. U sceni u kojoj postoji deficit resursa (na primer, broj korisničke opreme koja obavlja D2D komunikaciju je veliki / korisnička oprema se raspoređuje na centralizovan način), broj retransmisija se može postaviti kao mala vrednost kako bi se smanjili resursi koji se koriste u prenosu istog signala.

[0018] Predajna jedinica 104 može da se konfiguriše da prenosi generisane informacije o konfiguraciji korisničkoj opremi koja obavlja komunikaciju između dva uređaja.

[0019]Treba napomenuti da se generator informacija o konfiguraciji 102 ovde može rasporediti na strani bazne stanice, na strani glave klastera D2D, na primer u D2D komunikaciji, ili na strani korisničke opreme koja prenosi D2D signal. U slučaju da je generator informacija o konfiguraciji 102 raspoređen na strani korisničke opreme, svaka od korisničke opreme može da postavi relevantne informacije o broju retransmisija prema trenutnom stanju komunikacije, pri čemu predajna jedinica 104 sadrži informacije o konfiguraciji, uključujući relevantne informacije o broju retransmisija u informacijama o raspoređivanju (SA) za obaveštavanje druge korisničke opreme koja obavlja D2D komunikaciju sa uređajem 100 o relevantnim informacijama o broju retransmisija. U ovom slučaju, odgovarajuća korisnička oprema može da postavi različite brojeve retransmisija.

[0020] U nastavku, specifična projektna šema koja se prilagođava gore navedenim različitim scenama u D2D komunikaciji je detaljno opisana za slučaj da je generator informacija o konfiguraciji 102 raspoređena na strani bazne stanice ili na strani glave klastera.

Podrazumeva se da su u ovom slučaju brojevi retransmisija za odgovarajuću korisničku opremu isti.

<1. Prva realizacija>

[1-1. projektna šema u režimu komunikacije režima 1]

[0021] U nastavku, projektna šema za prenos signala podataka u režimu komunikacije režima 1 u sceni sa jednom ćelijom u D2D komunikaciji prema prvoj realizaciji predmetne prijave biće opisana na osnovu slike 2 do slike 8. U režimu komunikacije režima 1 u D2D komunikaciji, resursi komunikacije su raspoređeni na centralizovan način, na primer, putem centralizovanog uređaja (na primer bazna stanica, oblak u osnovnom opsegu ili glava klastera).

[0022] Kao što je prethodno opisano, u predmetnoj prijavi je predviđeno da se određena količina retransmisija prihvati u D2D komunikaciji kako bi se poboljšala tačnost prijema. Na osnovu toga, pronalazač predmetne prijave dalje navodi da se predajni resurs, na primer frekventni resurs različit od onog za poslednji prenos, prihvati tokom svake retransmisije kako bi se u dovoljnoj meri iskoristila povećanja frekventne različitosti, čime se dodatno poboljšava tačnost prijema informacija u D2D komunikaciji u celini. U predmetnoj prijavi, mehanizam mapiranja resursa u kojem se koristi predajni resurs različit od onog za poslednji prenos tokom svake gore navedene retransmisije se ponekad jednostavno naziva skokovita promena frekvencije.

[0023] Treba napomenuti da u prethodnom stanju tehnike bazna stanica obavlja raspoređivanje resursa sukcesivno za zahteve uplink prenosa korisničke opreme, i svaki put kada bazna stanica dodeli resurse uplink-a korisničkoj opremi, ona označava korisničku opremu dostupnih resursa uplink-a za trenutni prenos u obliku virtuelnog resurs bloka (VRB). Korisnička oprema određuje dostupni fizički resurs blok (PRB) prema VRB-u, odnosno, mapira VRB na PRB, a zatim koristi PRB za samo obavljanje uplink prenosa. Konkretno, na osnovu indikacije, na primer, oznake skokovitih promena frekvencije bazne stanice, PRB-ovi mogu direktno odgovarati VRB-ovima jedan po jedan ili se VRB-ovi prvo prepliću, a zatim mapiraju na PRB-ove koji imaju diskontinualne resurse prema određenom pravilu. U poslednjem slučaju, takođe je uzeto u obzir da se tehnologija skokovitih promena frekvencije primenjuje na proces mapiranja sa VRB-ova na PRB-ove, a specifični načini toga se mogu predočiti opisima u standardu 3GPP LTE-A i ovde neće biti ponavljanja. Stoga u nekim primerima predmetne prijave postoji dva puta skokovita promena frekvencije: konvencionalna skokovita promena frekvencije iz VRB-ova dobijenih od centralizovanog uređaja koji dodeljuje resurse PRB-ovima (za predajne resurse istovremeno) i skokovita promena frekvencije od resursa poslednjeg prenosa do resursa sledećeg prenosa (koji može biti skokovita promena frekvencije od PRB-ova do PRB-ova). Projektna šema skokovitih promena frekvencije prikazan u nastavku uglavnom je usmerena na mapiranje od resursa poslednjeg prenosa do resursa sledećeg prenosa, na primer mapiranje sa prvog predajnog resursa na prvi resurs retransmisije i mapiranje sa prvog resursa retransmisije na drugi resurs retransmisije i tako dalje.

[0024] Poželjni primeri projektne šeme skokovitih promena frekvencije u slučaju režima 1 su dati u nastavku. Međutim, podrazumeva se da su poželjni primeri samo ilustrativni i nije im svrha nametanje ograničenja, a stručnjaci u ovoj oblasti tehnike mogu koncipirati druge šeme prema principima projektne šeme skokovitih promena frekvencije predmetne prijave.

1

[0025] Šema 1: potrebno je da resursi za prenos signala podataka u D2D komunikaciji budu raspoređeni na ivicama celokupnih resursa propusnog opsega uplink-a i blizu fizičkog kontrolnog kanala za uplink (PUCCH), pri čemu je raspon frekvencija između susednih predajnih resursa što je moguće veći.

[0026] Slika 2 ilustruje šematski dijagram raspodele predajnih resursa signala podataka prema šemi 1. Kao što je prikazano na slici 2, frekvencijski resursi za D2D komunikaciju su u blizini PUCCH-a i susedni predajni resursi se raspoređuju prema principu skokovitih promena frekvencije gore-dole, tako da je raspon frekvencija između predajnih resursa za dva susedna prenosa maksimalan. U predmetnoj prijavi, predviđeno je da frekvencijski resursi za D2D komunikaciju budu što je moguće bliže PUCCH-u, tako da su kontinualni PUSCH resursi rezervisani za lakše dodeljivanje resursa konvencionalnoj korisničkoj opremi koja komunicira sa baznom stanicom, uz maksimalni raspon frekvencija. Osim toga, u primeru prikazanom na slici 2, razmak X između frekvencijskih resursa za D2D komunikaciju i PUCCH je zaštitni razmak koji je uređen da spreči smetnje na PUCCH-u. Razmak može biti, na primer, postavljen kao 1 na jedinstven način ili se razmak može postaviti prema udaljenosti do bazne stanice ili glave klastera. Na primer, ako je bazna stanica ili glava klastera u blizini, razmak se može postaviti kao veća vrednost; u suprotnom, razmak se može postaviti kao manja vrednost ili nula.

[0027] U nastavku je opisan primer algoritma za određivanje predajnih resursa podataka u šemi 1. Pretpostavlja se da je indeks frekvencijskog resursa koji zauzimaju prvi preneti podaci f, pri čemu indeks odgovara serijskom broju za resurs bloka (RB). Prvo, indeks se mapira u D2D područje podataka u blizini PUCCH-a u predajnom propusnom opsegu uplinka i označ

m

[0028] nRBPUCCHoznačava broj resurs blokova koje zauzima PUCCH,

označava broj resurs blokova celog resursa uplink-a,

podaci

označava broj resurs blokova svih resursa uplink-a za D2D komunikaciju podataka,└ ┘označava operaciju zaokruživanja, a x označava zaštitni razmak koji može biti empirijska vrednost ili unapred utvrđena vrednost.

[0029] Indeksi frekvencijskih resursa sledećih resursa retransmisije su označeni sa f(k), k={1, 2, ..., K-1}, gde K označava broj retransmisija.

[0030] Šema 2: potrebno je da raspon frekvencija između susednih predajnih resursa bude što je moguće veći i da svi predajni resursi budu raspoređeni što je nasumičnije moguće, kako bi se obezbedila fleksibilnost u konfiguraciji skokovitih promena frekvencije.

[0031] Slika 3 ilustruje šematski dijagram raspodele predajnih resursa signala podataka prema šemi 2. Kao što je prikazano na slici 3, frekventni razmak između predajnih resursa za dva susedna prenosa je postavljen kao celobrojni umnožak broja podopsega, pri čemu su svi predajni resursi raspoređeni nasumično.

[0032] U nastavku je opisan primer algoritma za određivanje predajnih resursa podataka u šemi 2. Pretpostavlja se da je indeks frekvencijskog resursa koji zauzimaju prvi preneti podaci f. Prvo, indeks f se može mapirati na odgovarajući predajni resurs uplink-a u skladu sa postojećim pravilom mapiranja skokovitih promena frekvencije fizičkog deljenog kanala uplink-a (PUSCH), i označen je sa f(0). Indeksi frekvencijskih resursa sledećih resursa retransmisije su označeni sa f(k), k={1, 2, ..., K}, gde K označava broj retransmisija.

gde

označava broj resurs blokova PUSCH, a f(SA) označava parametar skokovitih promena frekvencije naveden u raspoređivanju, koji može biti 1 ili 2. Po potrebi se može precizirati širina propusnog opsega tokom svakog prenosa.

[0033] Može se videti iz prethodnog opisa da, za D2D komunikaciju, projektna šema skokovitih promena frekvencije prema realizaciji predmetne prijave uključuje dva puta skokovite promene frekvencije, tj. skokovitu promenu frekvencije za prvi prenos i skokovitu promenu frekvencije za retransmisiju. U primerima algoritama koji su prethodno opisani, skokovita promena frekvencije za prvi prenos se odnosi na mapiranje sa indeksa frekvencije f resursa prvog prenosa na trenutni resurs prvog prenosa f(0), a skokovita promena frekvencije za retransmisiju se odnosi se na mapiranje sa (k-1)-tog predajnog resursa f(k-1) na k-ti predajni resurs f(k). Podrazumeva se da, u konkretnoj primeni, po potrebi može da se primeni samo skokovita promena frekvencije za prvi prenos. U ovom slučaju, položaji resursa retransmisije i resursa prvog prenosa su isti, ne uzimajući u obzir korišćenje povećanja frekventne različitosti višestrukog prenosa.

[1-1-1. primeri konfiguracije na strani bazne stanice/strani glave klastera u režimu komunikacije režima 1]

[0034] Dalje, primer funkcionalne konfiguracije uređaja na strani bazne stanice/strani glave klastera u režimu komunikacije režima 1 je detaljno opisan na osnovu slike 4. Slika 4 predstavlja blok dijagram koji ilustruje primer funkcionalne konfiguracije uređaja na strani bazne stanice/strani glave klastera u režimu komunikacije režima 1 prema prvoj realizaciji predmetne prijave.

[0035] Kao što je prikazano na slici 4, uređaj 400 može uključivati generator informacija o konfiguraciji 402, generator informacija o sistemu 404, raspoređivač resursa 406, generator informacija o raspoređivanju resursa 408 i predajnu jedinicu 410. Ovde, primeri funkcionalnih konfiguracija generatora informacija o konfiguraciji 402 i predajne jedinice 410 su isti kao oni za generator informacija o konfiguraciji 102 i predajnu jedinicu 104 prethodno opisanih u vezi sa slikom 1, i ovde se neće ponavljati. Dalje, detaljno su opisani samo primeri funkcionalnih konfiguracija generatora informacija o konfiguraciji 404, raspoređivača resursa 406 i generatora informacija o raspoređivanju resursa 408.

[0036] Generator informacija o sistemu 404 je konfigurisan da uključuje informacije o konfiguraciji koje generiše generator informacija o konfiguraciji 402 u bloku informacija o sistemu (SIB).

[0037] Predajna jedinica 410 može da se konfiguriše da prenosi blok informacija o sistemu korisničkoj opremi koja obavlja D2D komunikaciju. Podrazumeva se da, u slučaju generisanja relevantnih informacija o broju retransmisija na strani bazne stanice/strani glave klastera, relevantna informacija o broju retransmisija za odgovarajuću korisničku opremu je

1

generalno ista, stoga predajna jedinica može po mogućstvu preneti blok informacija o sistemu na način emitovanja, na primer putem kontrolnog kanala za emitovanje (BCCH) kako bi se smanjila količina predajnih informacija. Međutim, relevantne informacije o broju retransmisija se mogu preneti i putem namenske signalizacije, na primer, takve da je moguće konfigurisati različite brojeve retransmisija za odgovarajuću korisničku opremu.

[0038] Raspoređivač resursa 406 može da se konfiguriše za dodeljivanje predajnih resursa za prenos signala između korisničke opreme koja obavlja D2D komunikaciju. Ovde, raspoređivač resursa može da odgovara raspoređivaču, na primer, za raspoređivanje resursa deljenog kanala uplink-a u MAC sloju. Kao što je prethodno opisano, raspoređivač resursa 406 može da se po mogućstvu konfiguriše za dodeljivanje frekvencija resursa, koji su u blizini PUCCH-a, korisničkoj opremi koja obavlja D2D komunikaciju. Osim toga, raspoređivač resursa 406 može da, na primer, odredi stepen bliskosti predajnih resursa za D2D komunikaciju prema PUCCH-u na osnovu udaljenosti od korisničke opreme do bazne stanice ili glave klastera.

[0039] Generator informacija o raspoređivanju resursa 408 može da se konfiguriše za generisanje informacija o kontroli downlink-a (DCI) ili informacija o odgovoru na nasumični pristup, uključujući informacije o indikacijama predajnih resursa. Predajna jedinica 410 može preneti DCI ili informacije o odgovoru na nasumični pristup predajnoj korisničkoj opremi u D2D komunikaciji preko PDCCH-a, da naznači predajne resurse za obavljanje D2D komunikacije. Ovde, informacije o indikacijama predajnih resursa odgovaraju informacijama o dodeli uplink-a (UL-dodela) koje se prenose, na primer, u DCI formatu 0, a poseban privremeni identitet na radio mreži (RNTI) se koristi za označavanje da se UL-dodela koristi za D2D komunikaciju i razlikuje se od UL-dodele za ćelijsku komunikaciju. Osim toga, informacije o odgovoru na nasumični pristup se mogu preneti putem PDCCH-a koristeći DCI format 1C.

[0040] Predajni resursi uključuju najmanje prvi predajni resurs za prvi prenos signala korisničke opreme koja obavlja D2D komunikaciju. Po mogućstvu, predajni resursi mogu dalje uključivati resurse retransmisije za signal retransmisije u D2D komunikaciji, a u ovom slučaju resurse retransmisije određuju bazna stanica ili glava klastera, tako da su prvi predajni resurs i resursi retransmisije eksplicitno naznačeni prema korisničkoj opremi. Konkretno, bazna stanica ili glava klastera mogu odrediti položaje resursa retransmisije prema položaju prvog predajnog resursa. U slučaju primene tehnologije skokovitih promena frekvencije na signal retransmisije, resursi retransmisije se mogu odrediti korišćenjem, na primer, prethodnih šema skokovitih promena frekvencije.

[0041] Alternativno, može postojati sledeći slučaj u kojem strana bazne stanice dodeljuje samo prvi predajni resurs, a sledeći resursi retransmisije se mogu odrediti na strani korisničke opreme prema unapred utvrđenoj šemi skokovitih promena frekvencije. U ovom slučaju, po mogućstvu, generator informacija o konfiguraciji 402 može biti dodatno konfigurisan da uključuje oznake skokovitih promena frekvencije za retransmisiju koje pokazuju da li treba primeniti tehnologiju skokovitih promena frekvencije na signal retransmisije u D2D komunikaciji u informacijama o konfiguraciji, kako bi se predale korisničkoj opremi preko predajne jedinice 410, pri čemu korisnička oprema može da odredi sledeće resurse retransmisije koristeći unapred utvrđenu šemu skokovitih promena frekvencije prema primljenim oznakama skokovitih promena frekvencije retransmisije i prvom predajnom resursu. Po mogućstvu, oznake skokovitih promena frekvencije za retransmisiju mogu biti uključene u blok informacija o sistemu i šalju se svoj korisničkoj opremi koja obavlja D2D komunikaciju preko predajne jedinice 410, pri čemu svaka od korisničke opreme može da odredi položaje odgovarajućih resursa za prenos i prijem signala.

[0042] Dalje, alternativno, raspoređivač resursa 406 može da se konfiguriše da odredi da li će primeniti tehnologiju skokovitih promena frekvencije na signal retransmisije kako bi se dodelili predajni resursi za D2D komunikaciju (uključujući resurs za prvi prenos i resurse retransmisije). U ovom slučaju, predajna jedinica 410 može uključivati informacije o indikacijama predajnih resursa uključujući oznake skokovitih promena frekvencije za retransmisiju u DCI ili informacije o odgovoru na nasumični pristup koje se prenose predajnoj korisničkoj opremi u D2D komunikaciji. U primeru, predajna jedinica 410 može uključivati i oznake skokovitih promena frekvencije za retransmisiju i oznake skokovitih promena frekvencije za prvi prenos u DCI ili informacije o odgovoru na nasumični pristup koje se prenose predajnoj korisničkoj opremi u D2D komunikaciji.

[0043] Osim toga, alternativno, strana bazne stanice može biti odgovorna samo za dodelu resursa prvog prenosa bez uzimanja u obzir sledeće retransmisije, tj. sama korisnička oprema određuje da li će primeniti tehnologiju skokovitih promena frekvencije za retransmisiju i kako će rasporediti resurse retransmisije.

1

[0044] Podrazumeva se, u slučaju da je tehnologija skokovitih promena frekvencije određena da se primeni na retransmisiju, da su frekvencije svakog od resursa retransmisije i resursa poslednjeg prenosa barem različite. Na primer, raspon frekvencija između svakog resursa retransmisije i resursa poslednjeg prenosa ispunjava unapred utvrđeni uslov, na primer, da je raspon frekvencija maksimalan ili je celobrojni umnožak broja podopsega. Konkretno, resursi retransmisije se mogu odrediti prema šemama skokovitih promena frekvencije opisanih, na primer, na osnovu slike 2 ili slike 3. Osim toga, u nekim realizacijama predmetne prijave, u slučaju da nije naznačeno da li treba primeniti tehnologiju skokovitih promena frekvencije za retransmisiju, skokovita promena frekvencije za retransmisiju se obavlja podrazumevano.

[1-1-2. primeri konfiguracija na strani predajne korisničke opreme u režimu komunikacije režima 1]

[0045] Dalje, primeri funkcionalnih konfiguracija uređaja na strani predajne korisničke opreme u režimu komunikacije režima 1 su detaljno opisani na osnovu slike 5 do slike 7.

[0046] Slika 5 predstavlja blok dijagram koji ilustruje primer funkcionalne konfiguracije uređaja na strani predajne korisničke opreme u režimu komunikacije režima 1 prema prvoj realizaciji predmetne prijave.

[0047] Kao što je prikazano na slici 5, uređaj 500 može uključivati prijemnu jedinicu za informacije o broju retransmisija 502, prijemnu jedinicu resursa prvog prenosa 504, prijemnu jedinicu resursa retransmisije 506, predajnu jedinicu za informacije o raspoređivanju 508 i predajnu jedinicu signala podataka 510.

[0048] Prijemna jedinica za informacije o broju retransmisija 502 može da se konfiguriše da prima informacije o broju retransmisija koje pokazuju broj retransmisija između korisničke opreme koja obavlja D2D komunikaciju.

[0049] Prijemna jedinica resursa prvog prenosa 504 može da se konfiguriše da prima indikaciju prvog predajnog resursa koja pokazuje resurs prvog prenosa za prvi prenos signala podataka u D2D komunikaciji.

1

[0050] Prijemna jedinica resursa retransmisije 506 može da se konfiguriše da prima indikaciju resursa retransmisije koja pokazuje resurse retransmisije za retransmisiju signala podataka u D2D komunikaciji.

[0051] Predajna jedinica za informacije o raspoređivanju 508 može da se konfiguriše da uključuje indikaciju resursa prvog prenosa i indikaciju resursa retransmisije u informacijama o raspoređivanju koje se prenose drugoj korisničkoj opremi.

[0052] Predajna jedinica signala podataka 510 je konfigurisana da više puta prenosi signal podataka drugoj korisničkoj opremi u skladu sa primljenim informacijama o broju retransmisija, koristeći predajne resurse naznačene indikacijom resursa prvog prenosa i indikacijom resursa retransmisije.

[0053] Treba napomenuti da su, u nekim primerima predmetne prijave, sastavne jedinice uređaja podeljene prema određenim logičkim funkcijama. Međutim, podrazumeva se da se funkcije više jedinica mogu implementirati pomoću jednog modula, a funkcije jedne jedinice se mogu implementirati pomoću više modula u saradnji. Na primer, svaka prijemna jedinica za informacije o broju retransmisija 502, prijemna jedinica resursa prvog prenosa 504, prijemna jedinica resursa retransmisije 506 i predajna jedinica signala podataka 510 može da se implementira, na primer, pomoću jedinice za primopredaju signala, a predajna jedinica za informacije o raspoređivanju 508 može da se implementira, na primer, pomoću kontrolne jedinice i jedinice za primopredaju signala. Jedinica za primopredaju signala i kontrolna jedinica se mogu konkretno implementirati pomoću elemenata kao što su interfejs za radio komunikaciju i procesor i tako dalje u terminalni proizvod.

[0054] Može se videti, u primeru prikazanom na slici 5, da predajna korisnička oprema direktno prima od strane bazne stanice/strani glave klastera eksplicitne indikacije resursa prvog prenosa i resursa retransmisije, bez zaključivanja odgovarajućeg resursa prvog prenosa i resursa retransmisije korišćenjem unapred utvrđenog algoritma skokovitih promena frekvencije.

[0055] Slika 6 predstavlja blok dijagram koji ilustruje još jedan primer funkcionalne konfiguracije uređaja na strani predajne korisničke opreme u režimu komunikacije režima 1 prema prvoj realizaciji predmetne prijave.

1

[0056] Kao što je prikazano na slici 6, uređaj 600 može uključivati prijemnu jedinicu za informacije o broju retransmisija 602, prijemnu jedinicu resursa prvog prenosa 604, prijemnu jedinicu za oznake skokovitih promena frekvencije za retransmisiju 606, jedinicu za određivanje resursa retransmisije 608, predajnu jedinicu za informacije o raspoređivanju 610 i predajnu jedinicu signala podataka 612. Primeri funkcionalnih konfiguracija prijemne jedinice za informacije o broju retransmisija 602, prijemne jedinice resursa prvog prenosa 604 i predajne jedinice signala podataka 612 su isti kao i oni prijemne jedinice za informacije o broju retransmisija 502, prijemne jedinice resursa prvog prenosa 504 i predajne jedinice signala podataka 510 prikazanih na slici 5, i ovde se ne ponavljaju. U nastavku su detaljno opisani samo primeri funkcionalnih konfiguracija prijemne jedinice za oznake skokovitih promena frekvencije za retransmisiju 606, jedinice za određivanje resursa retransmisije 608 i predajne jedinice za informacije o raspoređivanju 610.

[0057] Prijemna jedinica za oznake skokovitih promena frekvencije za retransmisiju 606 može da se konfiguriše da prima oznake skokovitih promena frekvencije za retransmisiju koje pokazuju da li treba primeniti tehnologiju skokovitih promena frekvencije na retransmisiju signala podataka u D2D komunikaciji.

[0058] Jedinica za određivanje resursa retransmisije 608 može da se konfiguriše za određivanje indikacije resursa retransmisije koja pokazuje resurse retransmisije za retransmisiju signala podataka u D2D komunikaciji na osnovu indikacije resursa prvog prenosa i oznaka skokovitih promena frekvencije za retransmisiju. Po mogućstvu, jedinica za određivanje resursa retransmisije 608 može odrediti resurse retransmisije na osnovu indikacije resursa prvog prenosa, oznaka skokovitih promena frekvencije za retransmisiju i unapred određene funkcije skokovitih promena. Funkcija unapred utvrđenih skokovitih promena može uključivati parametar skokovitih promena frekvencije za određivanje širine propusnog opsega između svakog resursa retransmisije i resursa poslednjeg prenosa.

Parametar skokovitih promena frekvencije je određen, na primer, pomoću uređaja 600.

[0059] Predajna jedinica za informacije o raspoređivanju 610 je konfigurisana da uključuje najmanje indikaciju resursa prvog prenosa u informacijama o raspoređivanju koje se prenose drugoj korisničkoj opremi, tako da druga korisnička oprema može odrediti resurs prvog prenosa i resurse retransmisije. Po mogućstvu, predajna jedinica za informacije o

1

raspoređivanju 610 može dalje uključiti parametar skokovitih promena frekvencije u informacijama o raspoređivanju za drugu korisničku opremu za određivanje resursa retransmisije. Alternativno, predajna jedinica za informacije o raspoređivanju 610 može dalje da se konfiguriše da eksplicitno uključi indikaciju resursa retransmisije koja pokazuje resurse retransmisije u informacijama o raspoređivanju koje se prenose drugoj korisničkoj opremi.

[0060] Treba napomenuti, kao što je prethodno opisano, da svaka prijemna jedinica za informacije o broju retransmisija 602, prijemna jedinica resursa prvog prenosa 604, prijemna jedinica za oznake skokovitih promena frekvencije za retransmisiju 606 i predajna jedinica signala podataka 612 ovde može da se implementira, na primer, pomoću jedinice za primopredaju signala, predajna jedinica za informacije o raspoređivanju 610 može da se implementira, na primer, pomoću kontrolne jedinice i jedinice za primopredaju signala, a jedinica za određivanje resursa retransmisije 608 može da se implementira, na primer, pomoću kontrolne jedinice. Jedinica za primopredaju signala i kontrolna jedinica se mogu konkretno implementirati pomoću elemenata kao što su interfejs za radio komunikaciju i procesor i tako dalje u terminalnom proizvodu.

[0061] Može se videti, u primeru prikazanom na slici 6, da predajna korisnička oprema određuje resurse retransmisije za retransmisiju signala podataka prema oznakama skokovitih promena frekvencije za retransmisiju sa strane bazne stanice/strane glave klastera, indikaciju resursa prvog prenosa i šemu unapred utvrđenih skokovitih promena frekvencije, umesto direktnog primanja dodeljenih resursa retransmisije od bazne stanice/glave klastera, kao u primeru prikazanom na slici 5. U ovom slučaju, prijemna korisnička oprema može samostalno određivati resurse retransmisije prema unapred utvrđenoj funkciji skokovitih promena ili može direktno primati resurse retransmisije od predajne korisničke opreme.

[0062] Slika 7 predstavlja blok dijagram koji ilustruje još jedan primer funkcionalne konfiguracije uređaja na strani predajne korisničke opreme u režimu komunikacije režima 1 prema prvoj realizaciji predmetne prijave.

[0063] Kao što je prikazano na slici 7, uređaj 700 može uključivati prijemnu jedinicu za informacije o broju retransmisija 702, prijemnu jedinicu resursa prvog prenosa 704, jedinicu za određivanje skokovitih promena frekvencije za retransmisiju 706, jedinicu za određivanje resursa retransmisije 708, predajnu jedinicu za informacije o raspoređivanju 710 i predajnu

1

jedinicu signala podataka 712. Primeri funkcionalnih konfiguracija prijemne jedinice za informacije o broju retransmisija 702, prijemne jedinice resursa prvog prenosa 704 i predajne jedinice signala podataka 712 su isti kao i oni prijemne jedinice za informacije o broju retransmisija 602, prijemne jedinice resursa prvog prenosa 604 i predajne jedinice signala podataka 612 prikazanih na slici 6, i ovde se ne ponavljaju. U nastavku su detaljno opisani samo primeri funkcionalnih konfiguracija jedinice za određivanje skokovitih promena frekvencije za retransmisiju 706, jedinice za određivanje resursa retransmisije 708 i predajne jedinice za informacije o raspoređivanju 710.

[0064] Jedinica za određivanje skokovite promene frekvencije za retransmisiju 706 može da se konfiguriše da određuje da li treba primeniti tehnologiju skokovitih promena frekvencije na retransmisiju signala podataka u D2D komunikaciji.

[0065] Jedinica za određivanje resursa retransmisije 708 može da se konfiguriše da određuje resurse retransmisije na osnovu indikacije resursa prvog prenosa i rezultata određivanja jedinice za određivanje skokovite promene frekvencije za retransmisiju 706.

[0066] Osim toga, po mogućstvu, jedinica za određivanje skokovite promene frekvencije za retransmisiju 706 može dalje da se konfiguriše da generiše oznake skokovitih promena frekvencije za retransmisiju koje pokazuju da li treba primeniti tehnologiju skokovitih promena frekvencije na retransmisiju signala podataka u D2D komunikaciji. U ovom slučaju, jedinica za određivanje resursa retransmisije 708 može da se konfiguriše da određuje resurse retransmisije na osnovu indikacije resursa prvog prenosa i određivanja skokovitih promena frekvencije za retransmisiju jedinice za određivanje skokovite promene frekvencije za retransmisiju 706.

[0067] Predajna jedinica za informacije o raspoređivanju 710 može da se konfiguriše da uključuje najmanje indikaciju resursa prvog prenosa i oznake skokovitih promena frekvencije za retransmisiju u informacijama o raspoređivanju koje se prenose drugoj korisničkoj opremi da bi druga korisnička oprema odredila resurs prvog prenosa i resurse retransmisije. Osim toga, po mogućstvu, predajna jedinica za informacije o raspoređivanju 710 takođe može uključivati indikaciju resursa retransmisije koja pokazuje resurse retransmisije u informacijama o raspoređivanju koje se prenose drugoj korisničkoj opremi, i u ovom slučaju nije potrebno preneti oznake skokovitih promena frekvencije za retransmisiju.

2

[0068] Treba napomenuti, kao što je prethodno opisano, da svaka prijemna jedinica za informacije o broju retransmisija 702, prijemna jedinica resursa prvog prenosa 704 i predajna jedinica signala podataka 712 ovde može da se implementira, na primer, pomoću jedinice za primopredaju signala, predajna jedinica za informacije o raspoređivanju 710 može da se implementira, na primer, pomoću kontrolne jedinice i jedinice za primopredaju signala, a jedinica za određivanje skokovite promene frekvencije za retransmisiju 706 i jedinica za određivanje resursa retransmisije 708 mogu da se implementiraju, na primer, pomoću kontrolne jedinice. Jedinica za primopredaju signala i kontrolna jedinica se mogu konkretno implementirati pomoću elemenata kao što su interfejs za radio komunikaciju i procesor i tako dalje u terminalnom proizvodu.

[0069] Može se videti, u primeru prikazanom na slici 7, da je strana bazne stanice/strani glave klastera odgovorna samo za označavanje resursa prvog prenosa bez obzira na sledeće retransmisije, a sama predajna korisnička oprema može odrediti da li će primeniti tehnologiju skokovitih promena frekvencije za retransmisiju i izračunati sledeće resurse retransmisije.

[0070] Podrazumeva se, u slučaju da je tehnologija skokovitih promena frekvencije određena da se primeni na retransmisiju signala podataka, da su frekvencije svakog od resursa retransmisije i resursa poslednjeg prenosa barem različite.

[0071] Osim toga, dalje se podrazumeva da u slučaju da se skokovite promene frekvencije podrazumevano primenjuju na retransmisiju, jedinice koje se odnose na skokovite promene frekvencije za retransmisiju, na primer, prijemna jedinica za oznake skokovitih promena frekvencije za retransmisiju i jedinica za određivanje skokovite promene frekvencije za retransmisiju, možda neće biti predviđene.

[0072] Ovde, treba napomenuti da primljena indikacija resursa prvog prenosa može biti indeks frekvencijskog resursa mapiran u područje za D2D komunikaciju u propusnom opsegu predajnog uplink-a ili takođe može biti indeks frekvencijskog resursa pre mapiranja. U ovom slučaju, odgovarajuću jedinicu za mapiranje resursa prvog prenosa je potrebno obezbediti na strani predajne korisničke opreme, koja je konfigurisana za mapiranje indikacije resursa prvog prenosa u odgovarajuće područje za D2D komunikaciju u propusnom opsegu predajnog uplink-a.

[0073] Osim toga, prethodno opisani uređaji 500, 600 i 700 mogu dalje uključivati jedinicu za kodiranje konfigurisanu za kodiranje informacija koje se prenose, a zatim predajna jedinica signala podataka prenosi kodirane informacije prijemnom uređaju korisničke opreme. Određeni načini kodiranja mogu biti isti kao konvencionalni način kodiranja podataka PUSCH i ovde nisu detaljno opisani.

<1-1-3. primeri konfiguracije na strani prijemne korisničke opreme u režimu komunikacije režima 1>

[0074] Dalje, primer funkcionalne konfiguracije uređaja na strani prijemne korisničke opreme u režimu komunikacije režima 1 prema prvoj realizaciji predmetne prijave je opisan na osnovu slike 8. Slika 8 predstavlja blok dijagram koji ilustruje primer funkcionalne konfiguracije uređaja na strani prijemne korisničke opreme u režimu komunikacije režima 1 prema prvoj realizaciji predmetne prijave.

[0075] Kao što je prikazano na slici 8, uređaj 800 može uključivati prijemnu jedinicu za informacije o broju retransmisija 802, prijemnu jedinicu za informacije o raspoređivanju 804, jedinicu za određivanje predajnog resursa 806, prijemnu jedinicu signala podataka 808 i jedinicu za dekodiranje signala podataka 810.

[0076] Prijemna jedinica za informacije o broju retransmisija 802 može da se konfiguriše da prima informacije o broju retransmisija koje pokazuju broj retransmisija između korisničke opreme koja obavlja D2D komunikaciju.

[0077] Prijemna jedinica za informacije o raspoređivanju 804 može da se konfiguriše da prima informacije o raspoređivanju od druge korisničke opreme. Informacije o raspoređivanju uključuju najmanje indikaciju resursa prvog prenosa koja pokazuje resurs prvog prenosa za prvi prenos signala podataka u D2D komunikaciji. Osim toga, po mogućstvu, informacije o raspoređivanju mogu dalje uključivati indikaciju resursa retransmisije koja pokazuje resurse retransmisije za retransmisiju signala podataka u D2D komunikaciji, oznake skokovitih promena frekvencije koje pokazuju da li treba primeniti tehnologiju skokovitih promena frekvencije na retransmisiju i/ili parametar skokovitih promena frekvencije u funkciji unapred utvrđenih skokovitih promena.

[0078] Jedinica za određivanje predajnog resursa 806 može da se konfiguriše da određuje resurs prvog prenosa i resurse retransmisije barem na osnovu primljenih informacija o raspoređivanju. Osim toga, jedinica za određivanje predajnog resursa 806 može dalje odrediti resurse retransmisije na osnovu funkcije unapred utvrđenih skokovitih promena.

[0079] Prijemna jedinica signala podataka 808 može da se konfiguriše da prima sve signale podataka od druge korisničke opreme u skladu sa primljenim informacijama o broju retransmisija, utvrđenim resursom prvog prenosa i resursima retransmisije.

[0080] Jedinica za dekodiranje signala podataka 810 može da se konfiguriše da zajednički dekodira sve primljene signale podataka kako bi se prikupili podaci od druge korisničke opreme. Podrazumeva se, kao što je prethodno opisano, da svaka prijemna jedinica za informacije o broju retransmisija 802, prijemna jedinica za informacije o raspoređivanju 804 i prijemna jedinica signala podataka 808 ovde može da se implementira, na primer, pomoću jedinice za primopredaju signala i jedinica za određivanje predajnog resursa 806 i jedinica za dekodiranje signala podataka 810 može da se implementira, na primer, pomoću kontrolne jedinice. Jedinica za primopredaju signala i kontrolna jedinica se mogu konkretno implementirati pomoću elemenata kao što su interfejs za radio komunikaciju i procesor i tako dalje u terminalni proizvod.

[1-2. projektna šema u režimu komunikacije režima 2]

[0081] U nastavku, projektna šema za prenos signala podataka u režimu komunikacije režima 2 u sceni sa jednom ćelijom u D2D komunikaciji prema prvoj realizaciji predmetne prijave je opisana na osnovu slike 9 do slike 13.

[0082] U režimu komunikacije režima 2 u D2D komunikaciji, korisnička oprema nezavisno selektuje resurse za komunikaciju iz skupa resursa. Primeri projektne šeme skokovitih promena frekvencije u ovom slučaju su opisani u nastavku. Međutim, podrazumeva se da su ovi primeri samo ilustrativni i nije im svrha nametanje ograničenja, a stručnjaci u ovoj oblasti tehnike mogu koncipirati druge šeme prema principima projektne šeme skokovitih promena frekvencije.

[0083] U ovoj šemi, resurs prvog prenosa za prvi prenos signala podataka može biti nasumično selektovan iz skupa predajnih resursa podataka za prenos podataka u D2D komunikaciji i odgovara indeksu određenog resurs bloka u skupu predajnih resursa podataka.

2

Sledećih K retransmisija može zauzeti K kontinualnih resurs blokova unutar skupa resursa, pri čemu prijemna korisnička oprema ne mora slušati ceo frekvencijski opseg, čime se poboljšava efikasnost slušanja korisničke opreme. Osim toga, resurs blok koji zauzima svaka retransmisija je barem različit od (po mogućstvu, nije u blizini) resurs bloka koji zauzima poslednja retransmisija, čime se dobija određeni stepen povećanja frekventne različitosti. Određeni resurs blok koji zauzima svaka retransmisija može da se odredi, na primer, najmanje jednom od sledećih metoda.

[0084] Metoda 1: n<∗>m (n≥2) matrica je formirana od K brojeva, pri čemu se matrica popunjava K brojevima u redovima. Zatim, brojevi pročitani iz matrice u kolonama odgovaraju brojevima indeksa resurs blokova koje zauzimaju odgovarajuće retransmisije. U ovom slučaju, resurs blokovi koje zauzima svaka retransmisija i poslednji prenos nisu kontinualni.

[0085] Metoda 2: broj indeksa resurs bloka koji zauzima k-ta retransmisija je predstavljen kao I(k)=(a<∗>k+b) mod K, gde je k =1, 2, ..., K.

[0086] Metoda 3: broj se nasumično bira od 1 do K uzastopno kao broj indeksa resurs bloka koji zauzima k-ta retransmisija.

[0087] Podrazumeva se da prethodna projektna šema skokovitih promena frekvencije služi samo kao primer i nije joj svrha nametanje ograničenja, a stručnjaci u ovoj oblasti tehnike mogu koncipirati druge šeme prema odgovarajućim principima projekta.

[1-2-1. primeri konfiguracija na strani bazne stanice/strani glave klastera u režimu komunikacije režima 2]

[0088] U nastavku, primer funkcionalne konfiguracije uređaja na strani bazne stanice/strani glave klastera u režimu komunikacije režima 2 je opisan na osnovu slike 9. Slika 9 predstavlja blok dijagram koji ilustruje primer funkcionalne konfiguracije uređaja na strani bazne stanice/strani glave klastera u režimu komunikacije režima 2 prema prvoj realizaciji predmetne prijave.

[0089] Kao što je prikazano na slici 9, uređaj 900 može uključivati generator informacija o konfiguraciji 902, generator informacija o sistemu 904 i predajnu jedinicu 906.

[0090] Generator informacija o konfiguraciji 902 može da se konfiguriše da generiše informacije o konfiguraciji, uključujući barem relevantne informacije o broju retransmisija i informacije o skupu resursa signala podataka. Relevantne informacije o broju retransmisija pokazuju broj retransmisija signala podataka u D2D komunikaciji, a informacija o skupu resursa signala podataka pokazuje skup resursa za prenos signala podataka u D2D komunikaciji. Po mogućstvu, informacije o konfiguraciji mogu dalje uključivati oznake skokovitih promena frekvencije za retransmisiju koje pokazuju da li treba primeniti tehnologiju skokovitih promena frekvencije na retransmisiju signala podataka u D2D komunikaciji. U drugom primeru predmetne prijave, skup resursa signala podataka unapred postavlja sistem, a strana bazne stanice/strani glave klastera i odgovarajuća korisnička oprema imaju podrazumevani konsenzus, te stoga generator informacija o konfiguraciji 902 ne generiše informacije o konfiguraciji za skup resursa signala podataka.

[0091] Generator informacija o sistemu 904 može da se konfiguriše da uključuje informacije o konfiguraciji koje generiše generator informacija o konfiguraciji 902 u bloku informacija o sistemu.

[0092] Predajna jedinica 906 može da se konfiguriše da prenosi blok informacija o sistemu, uključujući najmanje jednu relevantnu informaciju o broju retransmisija, informaciju o skupu resursa signala podataka i oznake skokovitih promena frekvencije za retransmisiju korisničkoj opremi koja obavlja D2D komunikaciju na način emitovanja, na primer, preko kontrolnog kanala za emitovanje.

[1-2-2. primeri konfiguracija na strani predajne korisničke opreme u režimu komunikacije režima 2]

[0093] Dalje, primeri konfiguracija na strani predajne korisničke opreme u režimu komunikacije režima 2 su opisani na osnovu slike 10 do slike 12.

[0094] Slika 10 predstavlja blok dijagram koji ilustruje primer funkcionalne konfiguracije uređaja na strani predajne korisničke opreme u režimu komunikacije režima 2 prema prvoj realizaciji predmetne prijave.

[0095] Kao što je prikazano na slici 10, uređaj 1000 može uključivati prijemnu jedinicu za broj retransmisija 1002, prijemnu jedinicu za informacije o skupu resursa signala podataka 1004, jedinicu za selekciju predajnih resursa 1006, jedinicu za određivanje resursa

2

retransmisije 1008, predajnu jedinicu za informacije o raspoređivanju 1010 i predajnu jedinicu signala podataka 1012.

[0096] Prijemna jedinica za broj retransmisija 1002 može da se konfiguriše da prima informacije o broju retransmisija koje pokazuju broj retransmisija između korisničke opreme koja obavlja D2D komunikaciju.

[0097] Prijemna jedinica za informacije o skupu resursa signala podataka 1004 može da se konfiguriše da prima informacije koje pokazuju skup resursa signala podataka za prenos signala podataka u D2D komunikaciji. U skladu sa drugim primerom na strani bazne stanice/strani glave klastera, u slučaju da skup resursa signala podataka unapred postavlja sistem, uređaj 1000 možda neće uključivati prijemnu jedinicu za informacije o skupu resursa signala podataka 1004.

[0098] Jedinica za selekciju predajnih resursa 1006 može da se konfiguriše da selektuje predajne resurse signala podataka za prenos signala podataka iz skupa resursa signala podataka i da generiše informacije o indikacijama resursa koje označavaju predajne resurse. Podrazumeva se da predajni resursi signala podataka ovde uključuju barem resurs prvog prenosa za prvi prenos signala podataka.

[0099] Jedinica za određivanje resursa retransmisije 1008 može da se konfiguriše da određuje, barem prema resursu prvog prenosa, resurse retransmisije za retransmisiju signala podataka koristeći prethodno opisanu metodu unapred utvrđenih skokovitih promena frekvencije, u slučaju da je tehnologija skokovitih promena frekvencije određena da se primeni na retransmisiju podataka. U primeru, jedinica za određivanje resursa retransmisije 1008 može da generiše indikaciju resursa retransmisije eksplicitno označavajući položaje gde su locirani resursi retransmisije.

[0100] Predajna jedinica za informacije o raspoređivanju 1010 može da se konfiguriše da uključuje relevantne informacije za predajne resurse signala podataka u informacijama o raspoređivanju koje se prenose drugoj korisničkoj opremi. Relevantne informacije za predajne resurse signala podataka uključuju barem indikaciju resursa prvog prenosa.

2

[0101] Po mogućstvu, informacije o raspoređivanju mogu dalje uključivati informacije koje pokazuju koja metoda skokovitih promena frekvencije se koristi (na primer, prethodne metode 1, 2 i 3) i uključuju parametre skokovitih promena frekvencije u odgovarajućim metodama (na primer, prethodni m i n, ili a i b, ili generisani slučajni niz indeksa). Međutim, podrazumeva se da informacije o raspoređivanju ne mogu uključivati informacije u slučaju da je metoda skokovitih promena frekvencije koja se koristi unapred utvrđena. Prijemna korisnička oprema može da odredi resurse retransmisije koristeći odgovarajuću metodu skokovitih promena frekvencije, prema primljenoj indikaciji resursa prvog prenosa. U slučaju da su skokovite promene frekvencije za retransmisiju D2D opcioni mehanizam u sistemu komunikacije, informacije o raspoređivanju mogu dalje uključivati indikaciju skokovitih promena frekvencije za retransmisiju koja pokazuje da li treba primeniti skokovite promene frekvencije na retransmisiju za prijemnu korisničku opremu kako bi se odredili resursi retransmisije prema mehanizmu skokovitih promena frekvencije. Osim toga, po mogućstvu, informacije o raspoređivanju mogu dalje uključivati indikaciju resursa retransmisije kako bi se eksplicitno naznačili korišćeni resursi retransmisije.

[0102] Predajna jedinica signala podataka 1012 može da se konfiguriše da redovno prenosi signale u skladu sa informacijama o broju retransmisija, drugoj korisničkoj opremi koristeći odgovarajuće predajne resurse signala podataka (uključujući resurs prvog prenosa i resurse retransmisije).

[0103] Podrazumeva se, kao što je prethodno opisano, da svaka prijemna jedinica za broj retransmisija 1002, prijemna jedinica za informacije o skupu resursa signala podataka 1004 i predajna jedinica signala podataka 1012 ovde može da se implementira, na primer, pomoću jedinice za primopredaju signala, predajna jedinica za informacije o raspoređivanju 1010 može da se implementira, na primer, pomoću kontrolne jedinice i jedinice za primopredaju signala, i jedinica za selekciju predajnog resursa 1006 i jedinica za određivanje resursa retransmisije 1008 može da se implementira, na primer, pomoću kontrolne jedinice. Jedinica za primopredaju signala i kontrolna jedinica se mogu konkretno implementirati pomoću elemenata kao što su interfejs za radio komunikaciju i procesor i tako dalje u terminalni proizvod.

2

[0104] Slika 11 predstavlja blok dijagram koji ilustruje još jedan primer funkcionalne konfiguracije uređaja na strani predajne korisničke opreme u režimu komunikacije režima2 prema prvoj realizaciji predmetne prijave.

[0105] Kao što je prikazano na slici 11, u poređenju sa uređajem 1000 koji je prikazan na slici 10, uređaj 1100 dodatno uključuje prijemnu jedinicu za oznake skokovitih promena frekvencije za retransmisiju 1108, pri čemu preostale jedinice uređaja 1100 imaju iste funkcionalne konfiguracije kao one odgovarajućih jedinica uređaja 1000, koje se ovde ne ponavljaju. U nastavku je detaljno opisan samo primer funkcionalne konfiguracije prijemne jedinice za oznake skokovitih promena frekvencije za retransmisiju 1108.

[0106] Prijemna jedinica za oznake skokovitih promena frekvencije za retransmisiju 1108 može da se konfiguriše da prima oznake skokovitih promena frekvencije za retransmisiju koje pokazuju da li treba primeniti tehnologiju skokovitih promena frekvencije na retransmisiju signala podataka u D2D komunikaciji.

[0107] U ovom slučaju, jedinica za određivanje resursa retransmisije 1110 može da se konfiguriše za određivanje predajnih resursa korišćenjem metode unapred utvrđenih skokovitih promena frekvencije na osnovu indikacije resursa prvog prenosa i oznaka skokovitih promena frekvencije za retransmisiju.

[0108] Podrazumeva se, kao što je prethodno opisano, da prijemna jedinica za oznake skokovitih promena frekvencije za retransmisiju 1108 može da se implementira, na primer, pomoću jedinice za primopredaju signala. Jedinica za primopredaju signala se može konkretno implementirati pomoću elemenata kao što je interfejs za radio komunikaciju i tako dalje u terminalni proizvod.

[0109] Slika 12 predstavlja blok dijagram koji ilustruje još jedan primer funkcionalne konfiguracije uređaja na strani predajne korisničke opreme u režimu komunikacije režima2 prema prvoj realizaciji predmetne prijave.

[0110] Kao što je prikazano na slici 12, u poređenju sa uređajem 1000 koji je prikazan na slici 10, uređaj 1200 dodatno uključuje jedinicu za određivanje skokovitih promena frekvencije za retransmisiju 1208, pri čemu preostale jedinice uređaja 1200 imaju iste

2

funkcionalne konfiguracije kao one odgovarajućih jedinica uređaja 1000, koje se ovde ne ponavljaju. U nastavku je detaljno opisan samo primer funkcionalne konfiguracije jedinice za određivanje skokovitih promena frekvencije za retransmisiju 1208.

[0111] Jedinica za određivanje skokovite promene frekvencije za retransmisiju 1208 može da se konfiguriše da određuje da li treba primeniti tehnologiju skokovitih promena frekvencije na retransmisiju signala podataka u D2D komunikaciji.

[0112] Osim toga, jedinica za određivanje resursa retransmisije 1210 može da se konfiguriše da određuje resurse retransmisije na osnovu utvrđenog resursa prvog prenosa i rezultata određivanja jedinice za određivanje skokovite promene frekvencije za retransmisiju 1208.

[0113] Po mogućstvu, jedinica za određivanje skokovite promene frekvencije za retransmisiju 1208 može dalje da se konfiguriše da generiše oznake skokovitih promena frekvencije za retransmisiju koje pokazuju da li treba primeniti tehnologiju skokovitih promena frekvencije na retransmisiju signala podataka u D2D komunikaciji za prijemnu korisničku opremu kako bi utvrdila resurse retransmisije prema mehanizmu skokovitih promena frekvencije. U ovom slučaju, predajna jedinica za informacije o raspoređivanju 1212 može da se konfiguriše da uključuje indikaciju resursa prvog prenosa i oznake skokovitih promena frekvencije za retransmisiju u informacijama o raspoređivanju koje se prenose drugoj korisničkoj opremi tako da bi druga korisnička oprema odredila resursa prvog prenosa i resurse retransmisije prema metodi unapred utvrđenih skokovitih promena frekvencije.

[0114] Osim toga, po mogućstvu, informacije o raspoređivanju mogu dalje uključivati indikaciju resursa retransmisije koja pokazuje resurse retransmisije kako bi se eksplicitno naznačili resurs prvog prenosa i resursi retransmisije prema drugoj korisničkoj opremi.

[0115] Podrazumeva se, kao što je prethodno opisano, da jedinica za određivanje skokovite promene frekvencije za retransmisiju 1208 ovde može da se implementira, na primer, pomoću kontrolne jedinice. Kontrolna jedinica se može konkretno implementirati pomoću elemenata kao što je procesor i tako dalje u terminalni proizvod.

[1-2-3. primeri konfiguracija na strani prijemne korisničke opreme u režimu komunikacije režima 2]

2

[0116] Dalje, primer konfiguracije na strani prijemne korisničke opreme u režimu komunikacije režima 2 je opisan na osnovu slike 13.

[0117] Slika 13 predstavlja blok dijagram koji ilustruje primer funkcionalne konfiguracije uređaja na strani prijemne korisničke opreme u režimu komunikacije režima 2 prema prvoj realizaciji predmetne prijave.

[0118] Kao što je prikazano na slici 13, u poređenju sa uređajem 800 koji je prikazan na slici 8, uređaj 1300 dodatno uključuje prijemnu jedinicu za informacije o skupu resursa signala podataka 1304, pri čemu preostale jedinice uređaja 1300 imaju iste funkcionalne konfiguracije kao one odgovarajućih jedinica u uređaju 800, koje se ovde ne ponavljaju. U nastavku je detaljno opisan samo primer funkcionalne konfiguracije prijemne jedinice za informacije o skupu resursa signala podataka 1304.

[0119] Prijemna jedinica za informacije o skupu resursa signala podataka 1304 može da se konfiguriše da prima informacije koje pokazuju skup resursa signala podataka za prenos signala podataka u D2D komunikaciji.

[0120] Jedinica za određivanje predajnog resursa 1308 može da se konfiguriše da određuje odgovarajući resurs prvog prenosa i resurse u skladu sa primljenim informacijama o skupu resursa signala podataka i informacijama o raspoređivanju. Osim toga, u slučaju da prijemna korisnička oprema samostalno određuje resurse retransmisije, ako je utvrđeno da obavlja operaciju skokovitih promena frekvencije, jedinica za određivanje predajnog resursa 1308 može da odredi resurse retransmisije koristeći odgovarajuću metodu skokovitih promena frekvencije, u skladu sa primljenim informacijama o skupu resursa signala podataka i informacijama o raspoređivanju.

[0121] Podrazumeva se, kao što je prethodno opisano, da prijemna jedinica za informacije o skupu resursa signala podataka 1304 može da se implementira, na primer, pomoću jedinice za primopredaju signala. Jedinica za primopredaju signala se može konkretno implementirati pomoću elemenata kao što je interfejs za radio komunikaciju i tako dalje u terminalni proizvod.

<2. Druga realizacija>

[0122] U ovoj realizaciji je razmotrena projektna šema prenosa signala podataka u sceni sa više ćelija u D2D komunikaciji.

[0123] U sceni sa više ćelija, korisnička oprema koja obavlja D2D komunikaciju je raspoređena u različitim ćelijama, pri čemu odgovarajuće ćelije shodno pronalasku imaju različite konfiguracije propusnog opsega. Na primer, zbog uvođenja male ćelije, za indeksni broj resurs bloka konfigurisanog u ćeliji sa velikim propusnim opsegom, ako se skokovite promene frekvencije obavljaju prema šemi skokovitih promena frekvencije opisanoj u sceni sa jednom ćelijom, dobijeni broj indeksa resurs bloka možda uopšte ne postoji u maloj ćeliji. Stoga, u sceni sa više ćelija, šema skokovitih promena frekvencije je projektovana uzimajući u obzir konfiguracije propusnog opsega ćelija u kojima je locirana odgovarajuća korisnička oprema.

[0124] U režimu komunikacije režima 1 u D2D, projektna šema skokovitih promena frekvencije za signal podataka u sceni sa više ćelija je slična onoj u sceni sa jednom ćelijom koja je prethodno opisana. Razlika leži u tome da se prvo indeksi resurs blokova moraju mapirati prema konfiguraciji propusnog opsega najmanje ćelije, a zatim se projekat skokovitih promena frekvencije izvodi na način sličan onome u sceni sa jednom ćelijom. Konkretno, prvo se resurs prvog prenosa može mapirati na PUSCH resurs koji odgovara propusnom opsegu najmanje ćelije, a zatim se resursi retransmisije određuju na osnovu propusnog opsega najmanje ćelije. Shodno pronalasku, raspon frekvencija između resursa retransmisije i resursa poslednjeg prenosa je veći od unapred utvrđenog praga i manji od propusnog opsega najmanje ćelije.

[0125] Na primer, kao tipičan način, resurs prvog prenosa i resursi retransmisije se mogu odrediti korišćenjem sledeće metode, mada postojeća projektna šema skokovitih promena frekvencije nije time ograničena. Pretpostavlja se da je indeks frekvencijskog resursa koji zauzimaju prvi preneti podaci f i da D2D prenos podataka pokriva i ćelije, PUSCH broj dostupnog resursa je

, i indeks f frekvencijskog resursa se mapira na PUSCH resurs koji odgovara NRB(označen kao

1

) , i označen je kao f(0). Osim toga, po mogućstvu, indeks f frekvencijskog resursa može da se mapira na PUSCH resurs koji odgovara NRBi u blizini je PUCCH-a. Na primer, mapiranje se može implementirati na više načina

, mada nije time ograničeno.

[0126] Indeksi frekvencijskog resursa f(k) (k={1, 2, ..., K-1}) sledećih K retransmisija mogu da se odrede na sledeći način:

[0127] Osim toga, u sceni sa više ćelija, konfiguracije na strani bazne stanice, strani predajne korisničke opreme i strani prijemne korisničke opreme su slične onima u sceni sa jednom ćelijom, a razlika je u tome što uređaj na strani bazne stanice koja opslužuje predajnu korisničku opremu dodatno treba da uključi jedinicu za prikupljanje informacija o konfiguraciji propusnog opsega ćelije koja je konfigurisana da prikuplja informacija o konfiguraciji propusnog opsega ćelije u ćelijama u kojima je locirana odgovarajuća korisnička oprema koja obavlja D2D komunikaciju, kako bi se naznačili predajni resursi dodeljeni od strane raspoređivača resursa sa unificiranim indeksima za odgovarajuću korisničku opremu. Po mogućstvu, predajni resursi se mapiraju na predajni resurs uplink-a koji odgovara propusnom opsegu najmanje ćelije. Jedinica za prikupljanje informacija o konfiguraciji propusnog opsega ćelije može prikupiti informacije o konfiguraciji propusnog opsega ćelije odgovarajućih ćelija putem, na primer, signalizacije interfejsa X2.

[2-2. projektna šema u režimu komunikacije režima 2]

[0128] U sceni sa više ćelija, projektna šema u režimu komunikacije režima2 je suštinski ista kao u sceni sa jednom ćelijom, a posebno, isti skup resursa signala podataka treba da se konfiguriše za odgovarajuće ćelije da obavlja D2D komunikaciju podataka.

[0129] Osim toga, u sceni sa više ćelija, konfiguracije na strani bazne stanice/strani glave klastera, strani predajne korisničke opreme i strani prijemne korisničke opreme u režimu komunikacije režima 2 su suštinski iste kao one u sceni sa jednom ćelijom, a razlika je u tome što bazna stanica koja opslužuje predajnu korisničku opremu mora preneti barem prikupljene informacije o konfiguraciji propusnog opsega najmanje ćelije predajnoj korisničkoj opremi putem predajne jedinice (nije potrebno preneti informacije o konfiguraciji svih propusnih

2

opsega). Po mogućstvu, ako bazna stanica koja opslužuje odredi da je propusni opseg njene sopstvene ćelije najmanji, nije potrebno preneti informacije o konfiguraciji propusnog opseg drugih ćelija. Osim toga, opciono, uređaj na strani predajne korisničke opreme dodatno treba da uključi prijemnu jedinicu za informacije o konfiguraciji propusnog opsega koja je konfigurisana da prima informacije o konfiguraciji propusnog opsega ćelije, pri čemu prijemna jedinica za informacije o konfiguraciji propusnog opsega može da se implementira, na primer, pomoću jedinice za primopredaju signala. Jedinica za primopredaju signala se može konkretno implementirati pomoću elemenata kao što je interfejs za radio komunikaciju i tako dalje u terminalni proizvod.

[0130] U ovom slučaju, uređaj na strani predajne korisničke opreme određuje resurs prvog prenosa i resurse retransmisije za signal podataka na osnovu propusnog opsega najmanje ćelije.

<3. Treća realizacija>

[0131] U D2D komunikaciji, proces otkrivanja je opcioni i implementira se zauzimanjem PUSCH resursa za prenos MAC PDU (jedinica podataka protokola). Vreme prenosa signala otkrivanja je određeno unapred definisanim periodom otkrivanja tokom kojeg MAC PDU može biti prenet više puta. Proces otkrivanja u D2D komunikaciji se uglavnom razlikuje od procesa komunikacije podataka u tome što je proces otkrivanja poludupleksan, što znači da određena korisnička oprema koja obavlja D2D komunikaciju prilikom prenosa signala otkrivanja ne može da primi signal otkrivanja koji se prenosi od druge korisničke opreme. Stoga, u šemi raspoređivanja vremensko-frekventnih resursa za signal otkrivanja, treba uzeti u obzir raspoređivanje i vremensko-frekventnih resursa i frekventno-domenskih resursa.

[0132] Skup resursa signala otkrivanja je namenski unapred konfigurisan za prenos i prijem signala otkrivanja, i na taj način se svi preneti i primljeni signali u skupu resursa smatraju signalima otkrivanja. Skup resursa signala otkrivanja može biti unapred određen sistemom ili, na primer, određen baznom stanicom ili glavom klastera na polustatičan način.

[0133] Osim toga, u D2D komunikaciji, prema načinima raspoređivanja resursa komunikacije za signal otkrivanja, mogu se projektovati različite šeme raspoređivanja vremenskofrekventnih resursa koji se prilagođavaju signalu otkrivanja. Treba napomenuti da zbog važnosti signala otkrivanja, u D2D komunikaciji, možda će biti potrebno podrazumevano obaviti retransmisiju i skokovite promene frekvencije je moguće ostvariti. U najpoželjnijim primerima predmetne prijave, tehnologija skokovitih promena frekvencije se podrazumevano primenjuje za retransmisiju signala otkrivanja. Alternativno, strana bazne stanice ili strana glave klastera može odrediti da li će primeniti tehnologiju skokovitih promena frekvencije, i uključiti oznaku koja pokazuje da li treba primeniti tehnologiju skokovitih promena frekvencije u blok informacija sistema koji će se emitovati prema korisničkoj opremi.

Alternativno, da li treba izvršiti skokovite promene frekvencije može odrediti sama korisnička oprema.

[0134] Osim toga, treba napomenuti da, budući da ne postoji prethodno obaveštenje o informacijama o raspoređivanju za signal otkrivanja, pri čemu signal otkrivanja ne uključuje informacije o autentifikaciji identiteta (na primer ID, kao što je RNTI ili slično), korisnička oprema koja prima signal otkrivanja ne zna od koje korisničke opreme se šalje signal otkrivanja u fizičkom sloju. Zbog toga, kako pratiti signal otkrivanja koji se više puta prenosi od iste korisničke opreme je težak problem. U predmetnoj prijavi, šema raspoređivanja vremensko-frekventnih resursa za signal otkrivanja je kreativno projektovana u kojoj su vreme i frekvencija koji odgovaraju svakom predajnom resursu u korelaciji sa vremenom i frekvencijom za resurs sledećeg prenosa. U procesu otkrivanja, prijemna korisnička oprema sluša sve signale otkrivanja u skupu resursa signala otkrivanja, određuje, nakon prijema signala otkrivanja po prvi put, vremensko-frekventne resurse u kojima se signal otkrivanja koji zatim treba preneti svaki put locira prema vremenski-frekventnim resursima gde je lociran signal otkrivanja i u vezi sa unapred utvrđenom šemom raspoređivanja vremenskofrekventnih resursa, prima sve signale otkrivanja koji će se nakon toga preneti i dekodira sve signale otkrivanja na osnovu protokola visokog sloja za određivanje specifičnih informacija uključenih u signale otkrivanja (na primer, ID predajne korisničke opreme ili slično).

<3-1. projektna šema raspoređivanja vremensko-frekventnih resursa u mehanizmu otkrivanja tipa 1>

[0135] U nastavku, projektna šema raspoređivanja vremensko-frekventnih resursa za prenos signala otkrivanja u mehanizmu otkrivanja tipa 1 u D2D komunikaciji prema trećoj realizaciji predmetne prijave opisana je na osnovu slike 14 do slike 17.

[0136] Mehanizam otkrivanja tipa 1 znači da se resursi (uključujući vremensko-domenske resurse i frekventno-domenske resurse) za prenos signala otkrivanja ne raspoređuju na osnovu korisničke opreme, već ih deli sva korisnička oprema ili skup korisničke opreme, a resursi se mogu rasporediti unapred. Takav način raspoređivanja resursa u suštini pripada

4

distribuiranom raspoređivanju resursa i stoga bi način izbegavanja sudara između vremenskofrekventnih resursa koje selektuje sama korisnička oprema i nepovoljnih faktora u poludupleksu u najvećoj meri mogao postati ključna tačka u projektu šeme raspoređivanja vremensko-frekventnih resursa u ovom slučaju.

[0137] Pronalazač predmetne prijave projektuje tako da je mogućnost da različita korisnička oprema selektuje isti vremensko-frekventni resurs smanjena koliko je to moguće, a ako korisnička oprema slučajno selektuje isti vremensko-frekventni resurs, vremenski resursi koje koristi ova korisnička oprema su razmaknuti što je više moguće tokom sledećih retransmisija.

[0138] Kao primer, pretpostavlja se da je period otkrivanja P (koji se može rekonfigurisati i emitovati putem centraliziranog upravljačkog uređaja, na primer, bazne stanice/glave klastera, mada važi za svu korisničku opremu kojom upravlja isti upravljački uređaj), a period retransmisije za signal otkrivanja je M (P je celobrojni umnožak M, M se može rekonfigurisati i važi za svu korisničku opremu, a u slučaju da je broj retransmisija K dat, M=P/K). Uz pretpostavku da je broj dostupnih resurs blokova za signal otkrivanja

, broj podokvira vremenskih-domena za prvi prenos signala otkrivanja koji nasumično selektuje predajna korisnička oprema je m (m=1, 2, ..., M), i broj indeksa frekventnih domena

), tada su indeksi vremensko-frekventnih resursa koje zauzima sledeći k-ta prenos t(k) (t(1)=m) i f(k) (f(1)=n), k={2, ..., P/M}.

[0139] Slika 14 ilustruje dijagram raspodele vremensko-frekventnih resursa dobijen prema šemi raspoređivanja vremensko-frekventnih resursa. Kao što je prikazano na slici 14, resursi vremenskog domena i resursi frekventnog domena koje zauzimaju različiti prenosi su različiti. Podrazumeva se da šema raspoređivanja vremensko-frekventnih resursa ovde služi samo kao primer i nije joj svrha nametanje ograničenja, a stručnjaci u ovoj oblasti tehnike mogu koncipirati različite šeme raspoređivanja vremensko-frekventnih resursa prema principu projekta.

[0140] U mehanizmu otkrivanja tipa 1, informacije o konfiguraciji za skup resursa signala otkrivanja, relevantne informacije o periodu otkrivanja i broju retransmisije (broj retransmisije ili period retransmisije) mogu biti uključene u blok informacija o sistemu i o tome se obaveštava sva korisnička oprema koja obavlja D2D komunikaciju putem emitovanja. Slično prethodno opisanim primerima, u slučaju da su informacije, na primer o skupu resursa signala otkrivanja, periodu otkrivanja i slično, unapred postavljene od strane sistema, informacije o konfiguraciji možda neće uključivati ove informacije.

[3-1-1. primeri konfiguracija na strani bazne stanice/strani glave klastera u šemi otkrivanja tipa 1]

[0141] Dalje, primer funkcionalne konfiguracije uređaja na strani bazne stanice/strani glave klastera u šemi otkrivanja tipa 1 je detaljno opisan na osnovu slike 15. Slika 15 predstavlja blok dijagram koji ilustruje primer funkcionalne konfiguracije uređaja na strani bazne stanice/glave klastera u šemi otkrivanja tipa 1 prema trećoj realizaciji predmetne prijave.

[0142] Kao što je prikazano na slici 15, uređaj 1500 može uključivati generator informacija o konfiguraciji 1502, generator informacija o sistemu 1504 i predajnu jedinicu 1506.

[0143] Generator informacija o konfiguraciji 1502 može da se konfiguriše da generiše informacije o konfiguraciji, uključujući relevantne informacije o broju retransmisija i informacije o periodu otkrivanja za signal otkrivanja. U periodu otkrivanja, korisnička oprema koja obavlja D2D komunikaciju prenosi signal otkrivanja. U nekim primerima predmetne prijave, period otkrivanja se može odnositi na određeni vremenski period, a njegove informacije o konfiguraciji uključuju, na primer, trenutak početka otkrivanja i trenutak završetka otkrivanja. U drugom primeru predmetne prijave, period otkrivanja se može odnositi na ponovljeni vremenski period, a njegove informacije o konfiguraciji uključuju, na primer, dužinu perioda i ponovljeni period. Podrazumeva se da se relevantne informacije o broju retransmisija ovde mogu odnositi na period retransmisije ili broj retransmisija.

[0144] Po mogućstvu, informacije o konfiguraciji koje generiše generator informacija o konfiguraciji 1502 mogu dalje uključivati informacije o skupu resursa signala otkrivanja za prenos signala otkrivanja, pri čemu skup resursa signala otkrivanja deli sva korisnička oprema koja obavlja D2D komunikaciju. Alternativno, skup resursa signala otkrivanja se može unapred konfigurisati, bez da ga bazna stanica/glava klastera dodeljuje.

[0145] Generator informacija o sistemu 1504 može da se konfiguriše da uključuje informacije o konfiguraciji u bloku informacija o sistemu.

[0146] Predajna jedinica 1506 može da se konfiguriše da prenosi blok informacija o sistemu korisničkoj opremi koja obavlja D2D komunikaciju, na primer, emitovanjem.

[3-1-2. primeri konfiguracija na strani predajne korisničke opreme u mehanizmu otkrivanja tipa 1]

[0147] Dalje, primer funkcionalne konfiguracije uređaja na strani predajne korisničke opreme u mehanizmu otkrivanja tipa 1 prema trećoj realizaciji predmetne prijave je opisan na osnovu slike 16. Slika 16 predstavlja blok dijagram koji ilustruje primer funkcionalne konfiguracije uređaja na strani predajne korisničke opreme u mehanizmu otkrivanja tipa 1 prema trećoj realizaciji predmetne prijave.

[0148] Kao što je prikazano na slici 16, uređaj 1600 može uključivati prijemnu jedinicu za informacije o periodu otkrivanja 1602, prijemnu jedinicu za informacije o broju retransmisija 1604, prijemnu jedinicu za informacije o skupu resursa signala otkrivanja 1606, jedinicu za određivanje predajnog resursa 1608 i predajnu jedinicu signala otkrivanja 1610.

[0149] Prijemna jedinica za informacije o periodu otkrivanja 1602 može da se konfiguriše da prima informacije o periodu otkrivanja u kojem se signal otkrivanja prenosi.

[0150] Prijemna jedinica za informacije o broju retransmisija 1604 može da se konfiguriše da prima informacije koje se odnose na broj retransmisija signala otkrivanja u periodu otkrivanja. Informacije koje se odnose na broj retransmisija mogu biti broj retransmisija ili period retransmisije.

[0151] Prijemna jedinica za informacije o skupu resursa signala otkrivanja 1606 može da se konfiguriše da prima informacije o skupu resursa signala otkrivanja za prenos signala otkrivanja. Podrazumeva se da u slučaju da je skup resursa signala otkrivanja unapred konfigurisan, prijemna jedinica za informacije o skupu resursa signala otkrivanja 1606 možda neće biti predviđena.

[0152] Jedinica za određivanje predajnog resursa 1608 može da se konfiguriše da nasumično selektuje resurs prvog prenosa za prvi prenos signala otkrivanja iz skupa resursa signala otkrivanja i da periodično selektuje, na osnovu unapred određene funkcije skokovitih promena (na primer, prethodno navedeni primer šeme raspodele vremensko-frekventnih resursa), resurse retransmisije sa brojem retransmisija, od kojih je svaki različit od drugog predajnog resursa u vremenskom domenu i u frekventnom domenu, u okviru perioda otkrivanja.

[0153] Predajna jedinica signala otkrivanja 1610 može da se konfiguriše da više puta prenosi signal otkrivanja koristeći utvrđeni resurs prvog prenosa i resurse retransmisije prema relevantnim informacijama o broju retransmisija.

[0154] Podrazumeva se, kao što je prethodno opisano, da svaka prijemna jedinica za informacije o periodu otkrivanja 1602, prijemna jedinica za informacije o broju retransmisija 1604, prijemna jedinica za informacije o skupu resursa signala otkrivanja 1606 i predajna jedinica signala otkrivanja 1610 ovde može da se implementira, na primer, pomoću jedinice za primopredaju signala, a jedinica za određivanje predajnog resursa 1608 može da se implementira, na primer, pomoću kontrolne jedinice. Jedinica za primopredaju signala i kontrolna jedinica se mogu konkretno implementirati pomoću elemenata kao što su interfejs za radio komunikaciju i procesor i tako dalje u terminalni proizvod.

<3-1-3. primeri konfiguracija na strani prijemne korisničke opreme u mehanizmu otkrivanja tipa 1>

[0155] Dalje, primer funkcionalne konfiguracije uređaja na strani prijemne korisničke opreme u mehanizmu otkrivanja tipa 1 prema trećoj realizaciji predmetne prijave je opisan na osnovu slike 17. Slika 17 predstavlja blok dijagram koji ilustruje primer funkcionalne konfiguracije uređaja na strani prijemne korisničke opreme u mehanizmu otkrivanja tipa 1 prema trećoj realizaciji predmetne prijave.

[0156] Kao što je prikazano na slici 17, uređaj 1700 može uključivati prijemnu jedinicu za informacije o periodu otkrivanja 1702, prijemnu jedinicu za informacije o broju retransmisija 1704, prijemnu jedinicu za informacije o skupu resursa signala otkrivanja 1706, jedinicu za određivanje predajnog resursa 1708, prijemnu jedinicu signala otkrivanja 1710 i jedinicu za dekodiranje signala otkrivanja 1712. Primeri funkcionalnih konfiguracija prijemne jedinice za informacije o periodu otkrivanja 1702, prijemne jedinice za informacije o broju retransmisija 1704 i prijemne jedinice za informacije o signala otkrivanja 1706 su isti kao i oni prijemne jedinice za informacije o periodu otkrivanja 1602, prijemne jedinice za informacije o broju retransmisija 1604 i prijemne jedinice za informacije o skupu resursa signala otkrivanja 1606 prikazanih na slici 16, i ovde se ne ponavljaju. Ovde su detaljno opisani samo primeri funkcionalnih konfiguracija jedinice za određivanje predajnog resursa 1708, prijemne jedinice signala otkrivanja 1710 i jedinice za dekodiranje signala otkrivanja 1712.

[0157] Prijemna jedinica signala otkrivanja 1710 može da se konfiguriše da sluša opseg frekventnog domena koji odgovara skupu resursa signala otkrivanja unutar perioda otkrivanja. U slučaju da je primljen signal otkrivanja, jedinica za određivanje predajnog resursa 1708 može da se konfiguriše da određuje, prema vremensko-frekventnim resursima gde je lociran signal otkrivanja i funkcija unapred određenih skokovitih promena, vremenskofrekventne resurse za sledeći prenos signala otkrivanja, pa stoga prijemna jedinica signala otkrivanja 1710 može primiti sve signale otkrivanja prenete od druge korisničke opreme prema utvrđenim vremensko-frekventnim resursima za svaki prenos signala otkrivanja.

[0158] Jedinica za dekodiranje signala otkrivanja 1712 može da se konfiguriše da obavlja zajedničko dekodiranje visokog sloja, na primer, na svim primljenim signalima otkrivanja kako bi se prikupile informacije sadržane u signalima otkrivanja. Na primer, informacije uključuju najmanje ID druge korisničke opreme (na primer, privremeni identitet radio mreže (RNTI)) i slično. Informacije mogu dalje uključivati svrhu D2D komunikacije druge korisničke opreme i ciljnog objekta komunikacije i tako dalje kako bi prijemna korisnička oprema odredila da li će obaviti D2D komunikaciju sa drugom korisničkom opremom.

[0159] Podrazumeva se, kao što je prethodno opisano, da svaka prijemna jedinica za informacije o periodu otkrivanja 1702, prijemna jedinica za informacije o broju retransmisija 1704, prijemna jedinica za informacije o skupu resursa signala otkrivanja 1706 i prijemna jedinica signala otkrivanja 1710 ovde može da se implementira, na primer, pomoću jedinice za primopredaju signala, a jedinica za određivanje predajnog resursa 1708 i jedinica za dekodiranje signala otkrivanja 1712 može da se implementira, na primer, pomoću kontrolne jedinice.

[3-2. projektna šema raspoređivanja vremensko-frekventnih resursa u mehanizmu otkrivanja tipa 2 (uključujući tip2A i tip2B)]

[0160] U nastavku, projektna šema raspoređivanja vremensko-frekventnih resursa za prenos signala otkrivanja u mehanizmu otkrivanja tipa 2 u D2D komunikaciji prema trećoj realizaciji predmetne prijave je opisana na osnovu slike 18.

[0161] Mehanizam otkrivanja tipa 2 znači da se resursi za signal otkrivanja raspoređuju na osnovu korisničke opreme i mogu se podeliti u dva režima, tj. tip 2A i tip 2B. Tip 2A znači da bazna stanica ili glava klastera nezavisno raspoređuje resurse tokom svakog prenosa signala otkrivanja na jedinstven način, a tip 2B znači da su resursi za prenos signala otkrivanja konfigurisani na polustatičan način.

[0162] Šema raspoređivanja vremensko-frekventnih resursa u mehanizmu otkrivanja tipa 2A je slična postojećem načinu na koji bazna stanica dodeljuje resurs prvog prenosa i resurse retransmisije korisničkoj opremi na jedinstven način i ovde se neće ponavljati. Predajna korisnička oprema prenosi signal otkrivanja koristeći vremensko-frekventne resurse dodeljene za svaki prenos signala otkrivanja. Prijemna korisnička oprema sluša opseg frekventnog domena koji odgovara skupu resursa signala otkrivanja, izračunava, nakon što je signal otkrivanja primljen, vremensko-frekventne resurse gde su locirani signali otkrivanja koje zatim treba retransmitovati, prema vremensko-frekventnim resursima gde je signal otkrivanja lociran i u vezi sa unapred utvrđenim algoritmom, i na taj način prima sve prenete signale otkrivanja. Podrazumeva se da u slučaju primene tehnologije skokovitih promena frekvencije treba obezbediti da se vremensko-domenski resursi i frekventno-domenski resursi za svaki prenos signala otkrivanja razlikuju od vremensko-domenskih resursa i frekventnodomenskih resursa zauzetih poslednjim prenosom. U mehanizmu tipa 2A, resurs prvog prenosa se dodeljuje odgovarajućoj korisničkoj opremi koja će obavljati prenos putem centraliziranog upravljačkog uređaja na jedinstven način i time se neće dogoditi slučaj da više predajnih korisničkih oprema obavlja prve prenose koristeći iste vremensko-frekventne resurse. Zbog toga, frekventno-domenski resursi retransmisije se mogu odrediti obavljanjem skokovitih promena frekvencije na način sličan onom koji je prikazan na slici 2, a u vremenskom-domenu, vremensko-domenski resursi koji odgovaraju svakom drugom n podokviru (na primer, n je veći od 0) mogu se koristiti, na primer, kao vremensko-domenski resursi retransmisije. U nastavku su detaljno opisane samo šeme raspoređivanja vremenskofrekventnih resursa u šemi otkrivanja tipa 2B.

4

[0163] Prvo, bazna stanica ili centralni čvor (na primer, glava klastera) sektoriše skup resursa signala otkrivanja za prenos signala otkrivanja u više skupova podresursa koji su ortogonalni jedan prema drugom u skladu sa brojem korisničke opreme koja zahteva da obavi D2D komunikaciju (na primer, svaki skup podresursa uključuje resurs blokove različite od onih koji su uključeni u svaki drugi skup podresursa) i dodeljuje više skupova podresursa korisničkoj opremi koja zahteva obavljanje D2D komunikacije. Osim toga, broj retransmisija dostupnih za svaku korisničku opremu takođe se može odrediti prema broju sve korisničke opreme. Podrazumeva se, budući da su odgovarajući skupovi podresursa ortogonalni jedan prema drugom, da je izbegnuta mogućnost da različita korisnička oprema selektuje isti vremenski-frekventni resurs za prenos signala otkrivanja. Kao primer, vremensko-domenski resursi i frekventno-domenski resursi se mogu dodeliti na sledeći način, a da time predmetna prijava nije ograničena.

[0164] Pretpostavlja se da je za bilo koju korisničku opremu period otkrivanja P, period retransmisije signala otkrivanja je M, broj dostupnih resurs blokova za signal otkrivanja je

, broj podokvira vremenskih-domena za prvi prenos signala otkrivanja koji nasumično selektuje korisnička oprema je m (m=1, 2, ..., M), i broj indeksa frekventnih-domena je n (n=1, 2, ...,

). Prvo, prvi predajni frekventno-domenski resurs n se mapira na PUSCH resurs, na primer, može se obaviti sledeće mapiranje:

. Prvi predajni vremensko-domenski resurs t(1)=m.

[0165] Frekventno-domenski resurs f(k) i vremensko-domenski resurs t(k) zauzeti sledećim k-tim prenosom su označeni kao:

gde je k={2, 3, ..., P/M}, i maks(re) označava podržani maksimalan broj retransmisija.

[0166] U ovom mehanizmu otkrivanja, bazna stanica/glava klastera obaveštava korisničku opremu o informacijama o sektorisanim skupovima podresursa i relevantnim informacijama o broju retransmisija (na primer, period retransmisije ili broj retransmisija) putem namenske signalizacije (na primer, signalizacija kontrole radio resursa (RRC). Osim toga, namenska signalizacija može dalje uključivati informacije o konfiguraciji perioda otkrivanja.

[3-2-1. primeri konfiguracija na strani bazne stanice/strani glave klastera u mehanizmu otkrivanja tipa 2B]

[0167] U mehanizmu otkrivanja tipa 2A, konfiguracije strane bazne stanice/strane glave klastera, strane predajne korisničke opreme i strane prijemne korisničke opreme su slične onima u mehanizmu otkrivanja tipa 1. Razlika leži u tome što: u mehanizmu otkrivanja tipa 2A, raspoređivač resursa 406 i generator informacija o raspoređivanju resursa 408 u režimu komunikacije modela sa jednom ćelijom, na primer, moraju biti obezbeđeni na strani bazne stanice kako bi se dodelili predajni resursi za prenos signala otkrivanja (uključujući barem resurs prvog prenosa, a može dalje uključivati resurse retransmisije) i generisale informacije o predajnim resursima, i zatim predale informacije o indikacijama predajnih resursa na predajnu korisničku opremu preko predajne jedinice; i strana predajne korisničke opreme ne mora selektovati resurs prvog prenosa za signal otkrivanja, već treba da obezbedi odgovarajuću prijemnu jedinicu resursa za primanje predajnih resursa koje dodeljuje bazna stanica ili glava klastera. Ostali sadržaji koji nisu detaljno opisani se mogu uputiti na odgovarajuće opise za mehanizam otkrivanja tipa 1 i ovde se ne ponavljaju.

[0168] Dalje, primer funkcionalne konfiguracije uređaja na strani bazne stanice/strani glave klastera u mehanizmu otkrivanja tipa 2B prema trećoj realizaciji predmetne prijave je opisan na osnovu slike 18. Slika 18 predstavlja blok dijagram koji ilustruje primer funkcionalne konfiguracije uređaja na strani bazne stanice/strani glave klastera u mehanizmu otkrivanja tipa 2B prema trećoj realizaciji predmetne prijave;

[0169] Kao što je prikazano na slici 18, uređaj 1800 može uključivati generator informacija o konfiguraciji 1802, jedinicu za sektorisanje skupa resursa 1804 i predajnu jedinicu 1806.

[0170] Generator informacija o konfiguraciji 1802 može da se konfiguriše da generiše informacije o konfiguraciji, uključujući relevantne informacije o broju retransmisija i informacije o periodu otkrivanja.

[0171] Jedinica za sektorisanje skupa resursa 1804 može da se konfiguriše da sektoriše unapred konfigurisani skup resursa signala otkrivanja u više skupova podresursa koji su ortogonalni jedan prema drugom prema broju korisničke opreme koja zahteva obavljanje D2D komunikacije.

[0172] Predajna jedinica 1806 može da se konfiguriše da prenosi informacije o konfiguraciji i informacije o skupovima podresursa odgovarajućoj korisničkoj opremi putem namenske signalizacije (na primer RRC signalizacije). Alternativno, u slučaju da je skup resursa signala otkrivanja konfigurisan na strani bazne stanice/strani glave klastera, predajna jedinica 1806 može preneti informacije o skupu resursa signala otkrivanja odgovarajućoj korisničkoj opremi putem emitovanja.

[3-2-2. primeri konfiguracija na strani korisničke opreme u mehanizmu otkrivanja tipa 2B]

[0173] U mehanizmu otkrivanja tipa 2B, funkcionalna konfiguracija uređaja na strani korisničke opreme (uključujući stranu predajne korisničke opreme i stranu prijemne korisničke opreme) slična je funkcionalnoj konfiguraciji u mehanizmu otkrivanja tipa 1, pri čemu razlika uglavnom leži u tome da jedinica za određivanje predajnog resursa određuje resurse retransmisije prema algoritmu/funkciji skokovitih promena koja se razlikuje od one u mehanizmu otkrivanja tipa 1. Osim toga, predajna korisnička oprema može dalje uključivati prijemnu jedinicu za informacije o skupu podresursa konfigurisanu da prima informacije o skupu podresursa, koje dodeljuje strana bazne stanice/strana glave klastera za korisničku opremu za prenos signala otkrivanja, pri čemu su skupovi podresursa za odgovarajuću korisničku opremu ortogonalni jedan prema drugom. Stoga, predajna korisnička oprema nasumično selektuje resurs prvog prenosa za signal otkrivanja iz svog dodeljenog skupa podresursa, određuje resurse retransmisije prema unapred utvrđenom algoritmu i ponovljeno prenosi signal otkrivanja drugoj korisničkoj opremi koristeći utvrđeni resurs prvog prenosa i resurse retransmisije. Podrazumeva se da prijemna jedinica za informacije o skupu resursa signala otkrivanja u mehanizmu otkrivanja tipa 1 može biti multipleksirana za primanje informacija skupova podresursa, a jedina razlika je sadržaj primljenog skupa resursa. Nakon prijema signala otkrivanja po prvi put, prijemna korisnička oprema izračunava, prema vremensko-frekventnim resursima gde je lociran signal otkrivanja, vremensko-frekventnim resursima gde su locirani signali otkrivanja koje zatim treba retransmitovati, na osnovu

4

unapred utvrđenog algoritma u mehanizmu otkrivanja tipa 2B i prima sve prenete signale otkrivanja slušajući izračunate sledeće vremensko-frekventne resurse.

<4. Četvrta realizacija>

[0174] U D2D komunikaciji, u nekim primerima predmetne prijave, takođe se može projektovati da se informacije o raspoređivanju koje se prenose iz predajne korisničke opreme na prijemnu korisničku opremu retransmituju i takođe su podržane skokovite promene frekvencije za retransmisiju, međutim, nije potrebno obavestiti prijemnu korisničku opremu specifičnih informacija o predajnim resursima i da li obaviti skokovite promene frekvencije (na primer, skokovite promene frekvencije se obavljaju podrazumevano). Šema skokovitih promena frekvencije za informacije o raspoređivanju je slična šemi skokovitih promena frekvencije za signale podataka i ovde se ne ponavljaju.

[0175] Konkretno, predajna korisnička oprema može vršiti redovan prenos u skladu sa primljenim relevantnim informacijama o broju retransmisija, informacije o raspoređivanju prijemnoj korisničkoj opremi koristeći resurs prvog prenosa i resurse retransmisije selektovane u unapred konfigurisanom skupu resursa informacija o raspoređivanju (na primer, konfigurisan na polustatički način ili statički putem RRC signalizacije). Shodno tome, prijemna korisnička oprema može obaviti, prema primljenim relevantnim informacijama o broju retransmisija, slušanje u frekventnom opsegu koji odgovara unapred konfigurisanom skupu resursa informacija o raspoređivanju za sve informacije o raspoređivanju iz predajne korisničke opreme. To jest, prijemna korisnička oprema traži (tj. slepo detektuje) unapred konfigurisani skup resursa o raspoređivanju i svaki put prima prenete informacije o raspoređivanju. Na primer, prijemna korisnička oprema može detektovati sve informacije o raspoređivanju koje su joj prenete prema RNTI uključene u signal koji nosi, na primer, informacije o raspoređivanju.

[0176] Iako su primeri funkcionalnih konfiguracija realizacija uređaja prethodno opisani putem primera, podrazumeva se da stručnjaci u ovoj oblasti tehnike mogu napraviti modifikacije, kombinacije, dodavanja i/ili brisanja u skladu sa principima predmetnog pronalaska i smatra se da sve ove varijacije spadaju u opseg predmetne prijave.

[0177] U skladu sa prethodnim realizacijama uređaja, realizacije metode su dalje date prema predmetnoj prijavi.

[0178] Slika 19 predstavlja dijagram toka koji ilustruje tipičan proces metode u sistemu bežične komunikacije prema realizaciji predmetne prijave.

[0179] Kao što je prikazano na slici 19, metoda uključuje korak generisanja informacija o konfiguraciji S1902 i korak prenosa S1904.

[0180] U koraku generisanja informacija o konfiguraciji S1902, generišu se informacije o konfiguraciji za korisničku opremu koja obavlja komunikaciju između dva uređaja, uključujući relevantne informacije o broju retransmisija. Relevantne informacije o broju retransmisija označavaju informacije relevantne za broj retransmisija prenosa signala između korisničke opreme koja obavlja komunikaciju između dva uređaja.

[0181] U koraku prenosa S1904, generisane informacije o konfiguraciji se prenose korisničkoj opremi koja obavlja komunikaciju između dva uređaja.

[0182] Slika 20 predstavlja dijagram toka koji ilustruje tipičan proces metode u sistemu bežične komunikacije prema drugoj realizaciji predmetne prijave.

[0183] Kao što je prikazano na slici 20, metoda može uključivati korak primopredaje signala S2002 i korak kontrole S2004.

[0184] U koraku primopredaje signala S2002 primaju se informacije o konfiguraciji uključujući relevantne informacije o broju retransmisija. Relevantne informacije o broju retransmisija označavaju informacije relevantne za broj retransmisija prenosa signala između korisničke opreme koja obavlja komunikaciju između dva uređaja.

[0185] U koraku kontrole S2004 se kontroliše, prema primljenim relevantnim informacijama o broju retransmisija, ponovljeni prenos signala drugoj korisničkoj opremi u koraku primopredaje signala S2002. Podrazumeva se da signal ovde uključuje najmanje jedan signal podataka, signal otkrivanja i informacije o raspoređivanju.

[0186] Slika 21 predstavlja dijagram toka koji ilustruje tipičan proces metode u sistemu bežične komunikacije prema drugoj realizaciji predmetne prijave.

4

[0187] Kao što je prikazano na slici 21, metoda može uključivati korak primopredaje signala S2102 i korak kontrole S2104.

[0188] U koraku primopredaje signala S2102 primaju se informacije o konfiguraciji uključujući relevantne informacije o broju retransmisija. Relevantne informacije o broju retransmisija označavaju informacije relevantne za broj retransmisija prenosa signala između korisničke opreme koja obavlja komunikaciju između uređaja.

[0189] U koraku kontrole S2104 se kontroliše, prema primljenim relevantnim informacijama o broju retransmisija, prijem svih signala prenetih pomoću druge korisničke opreme u koraku primopredaje signala S2002.

[0190] Treba napomenuti da realizacije metode ovde odgovaraju prethodno opisanim realizacijama uređaja, stoga se sadržaji koji nisu detaljno opisani u realizacijama metode mogu upućivati na odgovarajuće opise u realizacijama uređaja i ovde se ne ponavljaju.

[0191] Podrazumeva se da se izvršne instrukcije mašine u medijumu za skladištenje i programskom proizvodu prema realizaciji predmetne prijave mogu konfigurisati za izvođenje metoda koje odgovaraju realizacijama uređaja, a time i sadržaja koji ovde nisu detaljno opisani mogu upućivati na odgovarajuće prethodne opise i ovde se ne ponavljaju.

[0192] Shodno tome, medijum za skladištenje na koji se prenose prethodne izvršne instrukcije mašine za skladištenje programskog proizvoda je takođe uključen u prijavu pronalaska.

[0193] Medijum za skladištenje uključuje, između ostalog, disketu, optički disk, magnetooptički disk, memorijsku karticu, memorijski štap i slično.

[0194] Osim toga, treba napomenuti da se prethodni niz procesa i uređaja takođe može uključiti u softver i/ili firmver. U slučaju uključenja u softver i/ili firmver, program koji čini softver se instalira sa medijuma za skladištenje ili mreže na računar sa namenskom hardverskom strukturom, npr. personalni računar opšte namene 2200 ilustrovan na slici 22, koji može obavljati različite funkcije kada su na njemu instalirani različiti programi.

4

[0195] Na slici 22, centralna procesorska jedinica (CPU) 2201 obavlja različite procese prema programu uskladištenom u memoriji samo za čitanje (ROM) 2202 ili učitanom iz dela za skladištenje 2208 u memoriji sa nasumičnim pristupom (RAM) 2203 u kojoj se po potrebi skladište i podaci potrebni kada CPU 2201 obavlja različite procese.

[0196] CPU 2201, ROM 2202 i RAM 2203 su međusobno povezani preko magistrale 2204 na koju je takođe povezan ulazno/izlazni interfejs 2205.

[0197] Sledeće komponente su povezane na ulazno/izlazni interfejs 2205: ulazni deo 2206 uključujući tastaturu, miša, itd.; izlazni deo 2207 koji uključuje ekran, npr. katodnu cev (CRT), ekran sa tečnim kristalima (LCD), itd., zvučnik, itd.; deo za skladištenje 2208 uključujući čvrsti disk, itd.; i deo za komunikaciju 2209 koji uključuje karticu interfejsa mreže, npr. LAN karticu, modem, itd. Deo za komunikaciju 2209 obavlja proces komunikacije preko mreže, npr. interneta.

[0198] Disk 2210 je takođe povezan na ulazno/izlazni interfejs 2205, prema potrebi. Pokretni medijum 2211, npr. magnetni disk, optički disk, magneto-optički disk, poluprovodnička memorija, itd., može da se instalira na disk 2210 prema potrebi tako da se računarski program koji se odatle preuzima može instalirati u deo za skladištenje 2208 prema potrebi.

[0199] U slučaju da se prethodni niz procesa obavlja u softveru, program koji čini softver se instalira sa mreže, npr. interneta, itd., ili medijuma za skladištenje, npr. pokretnog medijuma 2211, itd.

[0200] Stručnjaci u ovoj oblasti tehnike će uvažiti da takav medijum za skladištenje neće biti ograničen na pokretni medijum 2211 ilustrovan na slici 22 u kojem je program uskladišten i koji se distribuira odvojeno od uređaja kako bi korisniku omogućio program. Primeri pokretnog medijuma 2211 uključuju magnetni disk (uključujući Floppy Disk (registrovani zaštitni znak)), optički disk (uključujući memoriju samo za čitanje kompaktnog diska (CD-ROM) i digitalni svestrani disk (DVD)), magneto-optički disk (uključujući Mini Disk (MD) (registrovani zaštitni znak)) i poluprovodničku memoriju. Alternativno, medijum za skladištenje može biti ROM 2202, čvrsti disk uključen u deo za skladištenje 2208, itd., u kojem je program uskladišten i koji se distribuira zajedno sa uređajem uključujući isti korisniku.

4

<5. Primeri primene>

[0201] Tehnologija predmetne prijave ima mogućnost primene na različitim proizvodima.

[0202] Na primer, bazna stanica se može realizovati kao bilo koji tip evoluiranog čvora B (eNB), kao što je makro eNB i mali eNB. Mali eNB može biti eNB kao što je piko eNB, mikro eNB i kućni (femto) eNB koji pokriva ćeliju manju od makro ćelije. Alternativno, bazna stanica se može realizovati kao bilo koji drugi tip baznih stanica, kao što su NodeB i bazna primopredajna stanica (BTS). Bazna stanica može uključivati: glavno telo (koje se takođe naziva i uređaj bazne stanice) konfigurisano za kontrolu radio komunikacije; i jednu ili više daljinskih radio glava (RRH) smeštenih na drugom mestu od glavnog tela. Osim toga, različiti tipovi terminala, koji će biti opisani u nastavku, mogu svaki raditi kao bazna stanica privremeno ili polutrajno izvršavajući funkciju bazne stanice.

[0203] Na primer, korisnička oprema može biti realizovana kao mobilni terminal (kao što je pametni telefon, tablet, personalni računar (PC), prenosni računar, prenosni terminal za igre, prenosni/dongle mobilni ruter i digitalna kamera) ili terminal u vozilu (kao što je uređaj za navigaciju automobila). Terminalni uređaj se takođe može realizovati kao terminal (koji se takođe naziva terminal za mašinski tip komunikacije (MTC)) koji obavlja komunikaciju između mašina (M2M). Osim toga, korisnička oprema može biti modul za radiokomunikaciju (kao što je modul integrisanog kola koji uključuje jednu matricu) instaliran na svakom od terminala.

[5-1. Primer primene u vezi sa baznom stanicom]

(Prvi primer primene)

[0204] Slika 23 predstavlja blok dijagram koji ilustruje prvi primer tipične konfiguracije eNB-a na koji se može primeniti tehnologija sadržaja predmetne prijave. eNB 2300 uključuje jednu ili više antena 2310 i uređaj bazne stanice 2320. Uređaj bazne stanice 2320 i svaka antena 2310 se mogu međusobno povezati preko RF kabla.

[0205] Svaka od antena 2310 uključuje jedan ili više elemenata antene (kao što su višestruki elementi antene uključeni u antenu sa više ulaza i više izlaza (MIMO)) i koristi se za uređaj bazne stanice 2320 za prenos i primanje radio signala. Kao što je prikazano na slici 23, eNB 2300 može uključivati više antena 2310. Na primer, više antena 2310 može biti kompatibilno

4

sa više frekvencijskih opsega koje koristi eNB 2300. Iako slika 23 ilustruje primer u kojem eNB 2300 uključuje više antena 2310, eNB 2300 može uključivati i jednu antenu 2310.

[0206] Uređaj bazne stanice 2310 uključuje kontroler 2321, memoriju 2322, interfejs mreže 2323 i interfejs za radio komunikaciju 2325.

[0207] Kontroler 2321 može biti, na primer, CPU ili DSP, koji upravlja različitim funkcijama višeg sloja uređaja bazne stanice 2320. Na primer, kontroler 2321 generiše paket podataka iz podataka u signalima koje obrađuje interfejs za radio komunikaciju 2325 i prenosi generisane pakete preko interfejsa mreže 2323. Kontroler 2321 može grupisati podatke iz više procesora osnovnog opsega kako bi generisao grupni paket i predao generisani grupni paket. Kontroler 2321 može imati logičke funkcije obavljanja kontrole, kao što je kontrola radio resursa, kontrola radio nosioca, upravljanje mobilnošću, kontrola pristupa i raspoređivanje. Kontrola se može obavljati u korporaciji sa eNB-om ili čvorom jezgra mreže u blizini. Memorija 2322 uključuje RAM i ROM i skladišti program koji izvršava kontroler 2321 i različite vrste kontrolnih podataka (kao što je lista terminala, podaci o predajnoj snazi i podaci o raspoređivanju).

[0208] Interfejs mreže 2323 je interfejs za komunikaciju za povezivanje uređaja bazne stanice 2320 sa jezgrom mreže 2324. Kontroler 2321 može komunicirati sa čvorom jezgra mreže ili drugim eNB-om preko interfejsa mreže 2323. U ovom slučaju, eNB 2300 i čvor jezgra mreže ili drugi eNB mogu biti povezani jedan s drugim putem logičkog tipa interfejsa (kao što je interfejs S1 ili interfejs X2). Interfejs mreže 2323 takođe može biti žičani interfejs za komunikaciju ili interfejs za radio komunikaciju za posredničku radio mrežu. Ako je interfejs mreže 2323 interfejs za radio komunikaciju, interfejs mreže 2323 može koristiti viši frekvencijski opseg za radio komunikaciju od frekvencijskog opsega koji koristi interfejs za radio komunikaciju 2325.

[0209] Interfejs za radio komunikaciju 2325 podržava bilo koju šemu ćelijske komunikacije (kao što je dugoročna evolucija (LTE) i LTE-Advanced) i pruža radio vezu sa terminalom smeštenim u ćeliji eNB 2300 preko antene 2310. Interfejs za radio komunikaciju 2325 obično može uključivati, na primer, procesor osnovnog opsega (BB) 2326 i RF kolo 2327. BB procesor 2326 može obavljati, na primer, kodiranje/dekodiranje, modulaciju/demodulaciju i multipleksiranje/demultipleksiranje, i obavlja različite vrste obrade signala slojeva (kao što je

4

LI, kontrola pristupa medijumu (MAC), kontrola radio veze (RLC) i protokol konvergencije paketa podataka (PDCP)). BB procesor 2326 može imati deo ili sve prethodno opisane logičke funkcije umesto kontrolera 2321. BB procesor 2326 može biti memorija koja skladišti program za kontrolu komunikacije ili modul koji uključuje procesor i relevantno kolo konfigurisano za izvršavanje programa. Ažuriranje programa može omogućiti promenu funkcija BB procesora 2326. Modul može biti kartica ili stik koji je umetnut u slot na uređaju bazne stanice 2320. Alternativno, modul može biti i čip koji je instaliran na karticu ili stik. Međutim, RF kolo 2327 može uključivati, na primer, miksetu, filter i pojačivač i predavati i primati radio signale preko antene 2310.

[0210] Kao što je ilustrovano na slici 23, interfejs za radio komunikaciju 2325 može uključivati više BB procesora 2326. Na primer, više BB procesora 2326 može biti kompatibilno sa više frekvencijskih opsega koje koristi eNB 2300. Kao što je ilustrovano na slici 23, interfejs za radio komunikaciju 2325 može uključivati više RF kola 2327. Na primer, više RF kola 2327 može biti kompatibilno sa elementima više antena. Iako slika 23 ilustruje primer u kojem interfejs za radio komunikaciju 2325 uključuje više BB procesora 2326 i više RF kola 2327, interfejs za radio komunikaciju 2325 takođe može uključivati jedan BB procesor 2326 ili jedno RF kolo 2327.

(Drugi primer primene)

[0211] Slika 24 predstavlja blok dijagram koji ilustruje drugi primer tipične konfiguracije eNB-a na koji se može primeniti tehnologija predmetne prijave. eNB 2430 uključuje jednu ili više antena 2440, uređaj bazne stanice 2450 i RRH 2460. RRH 2460 i svaka antena 2440 se mogu međusobno povezati preko kabla. Bazna stanica 2450 i RRH 2460 se mogu međusobno povezati preko linije za velike brzine kao što je optički kabl.

[0212] Svaka od antena 2440 uključuje jedan ili više elemenata antene (kao što su višestruki elementi antene uključeni u MIMO antenu) i koristi se za RRH 2460 za prenos i primanje radio signala. Kao što je ilustrovano na slici 24, eNB 2430 može uključivati više antena 2440. Na primer, više antena 2440 može biti kompatibilno sa više frekvencijskih opsega koje koristi eNB 2430. Iako slika 24 ilustruje primer u kojem eNB 2430 uključuje više antena 2440, eNB 2430 može uključivati i jednu antenu 2440.

[0213] Uređaj bazne stanice 2450 uključuje kontroler 2451, memoriju 2452, interfejs mreže 2453, interfejs za radio komunikaciju 2455 i interfejs za povezivanje 2457. Kontroler 2451, memorija 2452 i interfejs mreže 2453 su isti kao kontroler 2321, memorija 2322 i interfejs mreže 2323 opisani u odnosu na sliku 23.

[0214] Interfejs za radio komunikaciju 2455 podržava bilo koju šemu ćelijske komunikacije (kao što je LTE i LTE-Advanced) i pruža radio komunikaciju sa terminalom smeštenim u sektoru koji odgovara RRH 2460 preko RRH 2460 i antene 2440. Interfejs za radio komunikaciju 2455 obično može uključivati, na primer, BB procesor 2456. Procesor 2456 je isti kao BB procesor 2326 opisan u odnosu na sliku 23, osim što je BB procesor 2456 povezan sa RF kolom 2464 RRH-a 2460 preko interfejsa za povezivanje 2457. Kao što je ilustrovano na slici 24, interfejs za radio komunikaciju 2455 može uključivati više BB procesora 2456. Na primer, više BB procesora 2456 može biti kompatibilno sa više frekvencijskih opsega koje koristi eNB 2430. Iako slika 24 prikazuje primer u kojem interfejs za radio komunikaciju 2455 uključuje više procesora 2456, interfejs za radio komunikaciju 2455 takođe može uključivati jedan BB procesor 2456.

[0215] Interfejs za povezivanje 2457 je interfejs za povezivanje uređaja bazne stanice 2450 (interfejs za radio komunikaciju 2455) sa RRH 2460. Interfejs za povezivanje 2457 takođe može biti modul za komunikaciju za komunikaciju u prethodno opisanoj liniji za velike brzine koja povezuje uređaj bazne stanice 2450 (interfejs za radio komunikaciju 2455) sa RRH 2460.

[0216] RRH 2460 uključuje interfejs za povezivanje 2461 i interfejs za radio komunikaciju 2463.

[0217] Interfejs za povezivanje 2461 je interfejs za povezivanje RRH 2460 (interfejs za radio komunikaciju 2463) sa uređajem bazne stanice 2450. Interfejs za povezivanje 2461 takođe može biti modul za komunikaciju, za komunikaciju u prethodno opisanoj liniji za velike brzine.

[0218] Interfejs za radio komunikaciju 2463 prenosi i prima radio signale preko antene 2440. Interfejs za radio komunikaciju 2463 obično može uključivati, na primer, RF kolo 2464. RF kolo 2464 može uključivati, na primer, miksetu, filter i pojačivač, i predavati i primati radio signale preko antene 2440. Kao što je ilustrovano na slici 24, interfejs za radio komunikaciju 2463 može uključivati više RF kola 2464. Na primer, više RF kola 2464 može podržati

1

elemente više antena. Iako slika 24 ilustruje primer u kojem interfejs za radio komunikaciju 2463 uključuje više RF kola 2464, interfejs za radio komunikaciju 2463 takođe može uključivati jedno RF kolo 2464.

[0219] U eNB 2300 i eNB 2430 prikazanim na slici 23 i slici 24, jedinice relevantne za predajnu funkciju su uključene u uređaj na strani bazne stanice/strani glave klastera, na primer, različiti tipovi predajnih jedinica za informacije i prijemne jedinice za informacije, mogu se implementirati putem interfejsa za radio komunikaciju 2325 i interfejsa za radio komunikaciju 2455 i/ili interfejsa za radio komunikaciju 2463. Najmanje jedan deo funkcija se može implementirati i putem kontrolera 2321 i kontrolera 2451. Osim toga, jedinice relevantne za funkcije kontrole i obrade, na primer, kontrolne jedinice (raspoređivač resursa i različiti tipovi generatora informacija i tako dalje), u uređaju na strani uređaja bazne stanice, mogu biti implementirane putem kontrolera 2321 i kontroler 2451.

[5-2. Primeri primene u vezi sa korisničkom opremom]

(Prvi primer primene)

[0220] Slika 25 predstavlja blok dijagram koji ilustruje primer tipične konfiguracije pametnog telefona 2500 na koji se može primeniti tehnologija predmetne prijave. Pametni telefon 2500 uključuje procesor 2501, memoriju 2502, skladište 2503, interfejs za eksterno povezivanje 2504, kameru 2506, senzor 2507, mikrofon 2508, ulazni uređaj 2509, uređaj za prikazivanje 2510, zvučnik 2511, interfejs za radio komunikaciju 2512, jedan ili više antenskih prekidača 2515, jednu ili više antena 2516, magistralu 2517, bateriju 2518 i pomoćni kontroler 2519.

[0221] Procesor 2501 može biti, na primer, CPU ili sistem na čipu (SoC) i kontroliše funkcije sloja aplikacije i drugog sloja pametnog telefona 2500. Memorija 2502 uključuje RAM i ROM i skladišti program koji izvršava procesor 2501 i podatke. Skladište 2503 može uključivati medijum za skladištenje, kao što je poluprovodnička memorija i čvrsti disk.

Interfejs za eksterno povezivanje 2504 je interfejs za povezivanje eksternog uređaja, kao što je memorijska kartica ili uređaj univerzalna serijska magistrala (USB) na pametni telefon 2500.

[0222] Kamera 2506 uključuje senzor slike (kao što je uređaj spojen na punjenje (CCD) i komplementarni metal-oksidni provodnik (CMOS)) i generiše snimljenu sliku. Senzor 2507

2

može uključivati grupu senzora, kao što je merni senzor, žiro-senzor, geomagnetni senzor i senzor ubrzanja. Mikrofon 2508 pretvara zvukove koji ulaze u pametni telefon 2500 u audio signale. Ulazni uređaj 2509 uključuje, na primer, senzor dodira koji je konfigurisan da detektuje dodir na ekranu uređaja za prikazivanje 2510, tastaturi, dugmetu ili prekidaču, i prima operaciju ili unos informacija od korisnika. Uređaj za prikazivanje 2510 uključuje ekran (kao što je ekran sa tečnim kristalima (LCD) i ekran sa organskom svetlećom diodom (OLED)) i prikazuje izlaznu sliku pametnog telefona 2500. Zvučnik 2511 pretvara audio signale koji izlaze iz pametnog telefona 2500 u zvukove.

[0223] Interfejs za radio komunikaciju 2512 podržava bilo koju šemu ćelijske komunikacije (kao što su LTE i LTE-Advanced) i obavlja radio komunikaciju. Interfejs za radio komunikaciju 2512 obično može uključivati, na primer, BB procesor 2513 i RF kolo 2514. BB procesor 2513 može obavljati, na primer, kodiranje/dekodiranje, modulaciju/demodulaciju i multipleksiranje/demultipleksiranje, i obavlja različite vrste obrade signala za radio komunikaciju. Međutim, RF kolo 2514 može uključivati, na primer, miksetu, filter i pojačivač, i predavati i primati radio signale preko antene 2516. Interfejs za radio komunikaciju 2512 može biti jedan modul čipa koji ima integrisani BB procesor 2513 i RF kolo 2514. Kao što je ilustrovano na slici 25, interfejs za radio komunikaciju 2512 može uključivati više BB procesora 2513 i više RF kola 2514. Iako slika 25 ilustruje primer u kojem interfejs za radio komunikaciju 2512 uključuje više BB procesora 2513 i više RF kola 2514, interfejs za radio komunikaciju 2512 takođe može uključivati jedan BB procesor 2513 ili jedno RF kolo 2514.

[0224] Osim toga, pored šeme ćelijske komunikacije, interfejs za radio komunikaciju 2512 može podržati drugu vrstu šeme radio komunikacije, kao što je šema radio komunikacije na kratkim udaljenostima, šema komunikacije bliskog polja i šema bežične lokalne mreže (LAN). U ovom slučaju, interfejs za radio komunikaciju 2512 može uključivati BB procesor 2513 i RF kolo 2514 za svaku šemu radio komunikacije.

[0225] Svaki od antenskih prekidača 2515 prebacuje odredišta veze antena 2516 između više kola (kao što su kola za različite šeme radio komunikacije) koja su uključena u interfejs za radio komunikaciju 2512.

[0226] Svaka od antena 2516 uključuje jedan ili više elemenata antene (kao što su višestruki elementi antene uključeni u MIMO antenu) i koristi se za interfejs za radio komunikaciju 2512 za prenos i prijem radio signala. Kao što je ilustrovano na slici 25, pametni telefon 2500 može uključivati više antena 2516. Iako slika 25 ilustruje primer u kojem pametni telefon 2500 uključuje više antena 2516, pametni telefon 2500 može uključivati i jednu antenu 2516.

[0227] Osim toga, pametni telefon 2500 može uključivati antene 2516 za svaku šemu radio komunikacije. U tom slučaju, antenski prekidači 2515 se mogu izostaviti iz konfiguracije pametnog telefona 2500.

[0228] Magistrala 2517 međusobno povezuje procesor 2501, memoriju 2502, skladište 2503, interfejs za eksterno povezivanje 2504, kameru 2506, senzor 2507, mikrofon 2508, ulazni uređaj 2509, uređaj za prikazivanje 2510, zvučnik 2511, interfejs za radio komunikaciju 2512 i pomoćni kontroler 2519. Baterija 2518 napaja blokove pametnog telefona 2500 ilustrovane na slici 25 preko dovodnih linija, koje su delimično prikazane kao isprekidane linije na slici 25. Pomoćni kontroler 2519 obavlja minimalno potrebnu funkciju pametnog telefona 2500, na primer, u režimu mirovanja.

[0229] U pametnom telefonu 2500 ilustrovanom na slici 25, jedinice relevantne za funkciju primopredaje signala, na primer, jedinica za primopredaju signala (prijemna jedinica i predajna jedinica i tako dalje), u uređaju na strani korisničke opreme mogu se implementirati putem interfejsa za radio komunikaciju 2512. Najmanje deo funkcija se može implementirati i putem procesora 2501 ili pomoćnog kontrolera 2519. Osim toga, jedinice relevantne za funkcije kontrole i obrade, na primer, kontrolne jedinice (jedinica za određivanje resursa, jedinica za selekciju resursa, jedinica za kodiranje i dekodiranje i generator informacija i tako dalje), u uređaju na strani korisničke opreme, mogu biti implementirane putem procesora 2501 ili pomoćnog kontrolera 2519.

(Drugi primer primene)

[0230] Slika 26 predstavlja blok dijagram koji ilustruje primer tipične konfiguracije uređaja za navigaciju automobila 2620 na koji se može primeniti tehnologija predmetne prijave. Uređaj za navigaciju automobila 2620 uključuje procesor 2621, memoriju 2622, modul za globalni pozicioni sistem (GPS) 2624, senzor 2625, interfejs za podatke 2626, reproduktor sadržaja 2627, interfejs medija za skladištenje 2628, ulazni uređaj 2629, uređaj za

4

prikazivanje 2630, zvučnik 2631, interfejs za radio komunikaciju 2633, jedan ili više antenskih prekidača 2636, jednu ili više antena 2637 i bateriju 2638.

[0231] Procesor 2621 može biti, na primer, CPU ili SoC, koji upravlja funkcijama navigacije i drugom funkcijom uređaja za navigaciju automobila 2620. Memorija 2622 uključuje RAM i ROM i skladišti program koji izvršava procesor 2621 i podatke.

[0232] GPS modul 2624 koristi GPS signale primljene od GPS satelita za merenje pozicije (kao što su geografska širina, dužina i visina) uređaja za navigaciju automobila 2620. Senzor 2625 može uključivati grupu senzora, kao što je žiro-senzor, geomagnetni senzor i senzor vazdušnog pritiska. Interfejs za podatke 2626 je povezan sa, na primer, mrežom u vozilu 2641 preko terminala koji nije prikazan i prikuplja podatke koje generiše vozilo (kao što su podaci o brzini vozila).

[0233] Reproduktor sadržaja 2627 reprodukuje sadržaj koji se čuva na medijumu za skladištenje (kao što je CD i DVD) koji je umetnut u interfejs medija za skladištenje 2628. Ulazni uređaj 2629 uključuje, na primer, senzor dodira koji je konfigurisan da detektuje dodir na ekranu uređaja za prikazivanje 2630, dugmetu ili prekidaču, i prima operaciju ili unos informacija od korisnika. Uređaj za prikazivanje 2630 uključuje ekran kao što je LCD ili OLED displej i prikazuje sliku navigacione funkcije ili sadržaja koji se reprodukuje. Zvučnik 2631 emituje zvukove navigacione funkcije ili sadržaja koji se reprodukuje.

[0234] Interfejs za radio komunikaciju 2633 podržava bilo koju šemu ćelijske komunikacije (kao što su LTE i LTE-Advanced) i obavlja radio komunikaciju. Interfejs za radio komunikaciju 2633 obično može uključivati, na primer, BB procesor 2634 i RF kolo 2635. BB procesor 2634 može obavljati, na primer, kodiranje/dekodiranje, modulaciju/demodulaciju i multipleksiranje/demultipleksiranje, i obavlja različite vrste obrade signala za radio komunikaciju. Međutim, RF kolo 2635 može uključivati, na primer, miksetu, filter i pojačivač, i predavati i primati radio signale preko antene 2637. Interfejs za radio komunikaciju 2633 može biti jedan modul čipa koji ima integrisani BB procesor 2634 i RF kolo 2635. Kao što je ilustrovano na slici 26, interfejs za radio komunikaciju 2633 može uključivati više BB procesora 2634 i više RF kola 2635. Iako slika 26 prikazuje primer u kojem interfejs za radio komunikaciju 2633 uključuje više BB procesora 2634 i više RF kola 2635, interfejs za radio komunikaciju 2633 takođe može uključivati jedan BB procesor 2634 ili jedno RF kolo 2635.

[0235] Osim toga, pored šeme ćelijske komunikacije, interfejs za radio komunikaciju 2633 može podržati drugu vrstu šeme radio komunikacije, kao što je šema radio komunikacije na kratkim udaljenostima, šema komunikacije bliskog polja i šema bežičnog LAN-a. U ovom slučaju, interfejs za radio komunikaciju 2633 može uključivati BB procesor 2634 i RF kolo 2635 za svaku šemu radio komunikacije.

[0236] Svaki od antenskih prekidača 2636 prebacuje odredišta veze antene 2637 između više kola (kao što su kola za različite šeme radio komunikacije) koja su uključena u interfejs za radio komunikaciju 2633.

[0237] Svaka od antena 2637 uključuje jedan ili više elemenata antene (kao što su višestruki elementi antene uključeni u MIMO antenu) i koristi se za interfejs za radio komunikaciju 2633 za prenos i prijem radio signala. Kao što je ilustrovano na slici 26, uređaj za navigaciju automobila 2620 može uključivati više antena 2637. Iako slika 26 ilustruje primer u kojem uređaj za navigaciju automobila 2620 uključuje više antena 2637, uređaj za navigaciju automobila 2620 može uključivati jednu antenu 2637.

[0238] Osim toga, uređaj za navigaciju automobila 2620 može uključivati antenu 2637 za svaku šemu radio komunikacije. U tom slučaju, antenski prekidači 2636 se mogu izostaviti iz konfiguracije uređaja za navigaciju automobila 2620.

[0239] Baterija 2638 napaja blokove uređaja za navigaciju automobila 2620 prikazane na slici 26 preko dovodnih linija, koje su delimično prikazane kao isprekidane linije na slici 26. Baterija 2638 akumulira napajanje iz vozila.

[0240] U uređaju za navigaciju automobila 2620 ilustrovanom na slici 26, jedinice relevantne za funkciju primopredaje signala, na primer, jedinica za primopredaju signala (prijemna jedinica i predajna jedinica i tako dalje), u uređaju na strani korisničke opreme mogu se implementirati putem interfejsa za radio komunikaciju 2633. Najmanje deo funkcija se može implementirati i putem procesora 2621. Osim toga, jedinice relevantne za funkcije kontrole i obrade, na primer, kontrolne jedinice (jedinica za određivanje resursa, jedinica za selekciju resursa, jedinica za kodiranje i dekodiranje, generator informacija i tako dalje), u uređaju na strani korisničke opreme, mogu biti implementirane putem procesora 2621.

[0241] Tehnologija predmetne prijave se takođe može realizovati kao sistem u vozilu (ili vozilo) 2640 koji uključuje jedan ili više blokova uređaja za navigaciju automobila 2620, mrežu u vozilu 2641 i modul vozila 2642. Modul vozila 2642 generiše podatke o vozilu kao što su brzina vozila, brzina motora i informacije o greškama i šalje generisane podatke mreži u vozilu 2641.

[0242] Poželjne realizacije prijave su prethodno opisane u odnosu na crteže, ali prijava, naravno, nije ograničena na prethodne primere. Stručnjaci u ovoj oblasti tehnike mogu osmisliti različite izmene i modifikacije u okviru opsega priloženih patentnih zahteva i podrazumeva se da bi te izmene i modifikacije prirodno bile obuhvaćene tehničkim opsegom prijave.

[0243] Na primer, više funkcija uključenih u jednu jedinicu u prethodnim realizacijama mogu biti implementirane putem odvojenih uređaja. Alternativno, više funkcija implementiranih u jednu jedinicu u prethodnim realizacijama mogu biti pojedinačno implementirane putem odvojenih uređaja. Osim toga, jedna od prethodno navedenih funkcija se može implementirati putem više jedinica. Podrazumeva se da je takva konfiguracija uključena u tehnički opseg prijave.

[0244] U ovoj specifikaciji, koraci opisani u dijagramima toka uključuju ne samo procese koji se obavljaju uzastopnim redosledom kao što je hronološki opisano, već i procese koji se obavljaju istovremeno ili odvojeno, ali ne nužno hronološki. Dalje, čak i u hronološki obrađenim koracima, podrazumeva se da se redosled može promeniti na odgovarajući način.

Claims

Patentni zahtevi

1. Uređaj (100) za sistem bežične komunikacije, pri čemu uređaj sadrži:

sklop (102, 104) konfigurisan da:

generiše informacije o konfiguraciji za korisničku opremu koja obavlja komunikaciju između uređaja, informacije o konfiguraciji koje sadrže relevantne informacije o broju retransmisija, pri čemu relevantne informacije o broju retransmisija označavaju relevantne informacije za broj ponovljenih prenosa predajnog signala između korisničke opreme koja obavlja komunikaciju između dva uređaja raspoređenih u različitim ćelijama, pri čemu navedene ćelije imaju različite konfiguracije propusnog opsega;

prenosi generisane informacije o konfiguraciji korisničkoj opremi koja obavlja komunikaciju između dva uređaja.

dodeljuje predajne resurse za prenos signala korisničke opreme koja obavlja komunikaciju između dva uređaja; i

prenosi informacije o indikacijama predajnih resursa na predajnu korisničku opremu koja obavlja komunikaciju između dva uređaja,

naznačen time da predajni resursi sadrže resurs prvog prenosa za prvi prenos signal korisničke opreme koja obavlja komunikaciju između dva uređaja, i

naznačen time da predajni resursi koje dodeljuje raspoređivač resursa dalje sadrže resurse retransmisije za signal retransmisije korisničke opreme koja obavlja komunikaciju između dva uređaja, i da raspon frekvencija između resursa retransmisije i resursa poslednjeg prenosa zadovoljava unapred utvrđeni uslov, naznačen time, da je raspon frekvencija veći od unapred utvrđenog praga i manji od propusnog opsega najmanje ćelije.

2. Uređaj prema patentnom zahtevu 1, naznačen time da je sklop dalje konfigurisan da generiše informacije o kontroli downlink-a ili informacije o odgovoru na nasumični pristup koje sadrže informacije o indikacijama predajnih resursa, da prenosi informacije o kontroli downlink-a ili informacije o odgovoru na nasumični pristup predajnoj korisničkoj opremi koja obavlja komunikaciju između dva uređaja preko odgovarajućeg kanala za indikaciju predajnih resursa za komunikaciju između dva uređaja, i da sadrži informacije o indikacijama resursa prvog prenosa u informacijama o kontroli downlink-a ili informacije o odgovoru na nasumični pristup.

3. Uređaj prema patentnom zahtevu 1, naznačen time da prenos signala za komunikaciju između dva uređaja uključuje najmanje jedan prenos podataka između uređaja, prenos informacija o raspoređivanju i prenos signala otkrivanja.

4. Uređaj prema patentnom zahtevu 1, naznačen time da je uređaj korisnička oprema koja učestvuje u komunikaciji između uređaja i da je sklop dalje konfigurisan da sadrži informacije o konfiguraciji u informacijama o raspoređivanju za obaveštavanje druge korisničke opreme koja obavlja komunikaciju između dva uređaja sa uređajem o relevantnim informacijama o broju retransmisija.

5. Uređaj prema patentnom zahtevu 1, naznačen time da je konfiguracija relevantnih informacija o broju retransmisija različita među odgovarajućom korisničkom opremom.

6. Uređaj prema patentnom zahtevu 1, naznačen time da je raspon frekvencija maksimalan ili da je celobrojni umnožak broja podopsega.

7. Uređaj (500) na strani korisničke opreme za sistem bežične komunikacije, pri čemu uređaj sadrži:

sklop (502, 504) konfigurisan da:

prima informacije o konfiguraciji koje sadrže relevantne informacije o broju retransmisija, pri čemu relevantne informacije o broju retransmisija označavaju relevantne informacije za broj ponovljenih prenosa predajnog signala između korisničke opreme koja obavlja komunikaciju između dva uređaja raspoređenih u različitim ćelijama, pri čemu navedene ćelije imaju različite konfiguracije propusnog opsega;

kontroliše, prema primljenim relevantnim informacijama o broju retransmisija, ponovljeni prenos signala drugoj korisničkoj opremi;

prima informacije o indikacijama predajnih resursa dodeljenim za obavljanje komunikacije između dva uređaja sa drugom korisničkom opremom, pri čemu informacije o indikacijama predajnih resursa sadrže indikaciju resursa prvog prenosa koja označava resurs prvog prenosa za prvi prenos signala; i

kontroliše, na osnovu informacija o indikacijama predajnih resursa, prenos signala drugoj korisničkoj opremi koristeći odgovarajuće predajne resurse,

naznačen time da informacije o indikacijama predajnih resursa dalje označavaju resurse retransmisije za signal retransmisije korisničke opreme i da raspon frekvencija između resursa retransmisije i resursa poslednjeg prenosa zadovoljava unapred utvrđeni uslov, naznačen time da je raspon frekvencija veći od unapred utvrđenog praga i manji od propusnog opsega najmanje ćelije.

8. Uređaj prema patentnom zahtevu 7, naznačen time da informacije o konfiguraciji dalje sadrže informacije o konfiguraciji skupa resursa signala podataka za prenos signala podataka u komunikaciji između dva uređaja, i

da sklop bira iz predajnih resursa signala podataka skup resursa signala podataka za obavljanje prenosa signala podataka sa drugom korisničkom opremom, i da dalje generiše informacije o raspoređivanju koje sadrže relevantne informacije za predajne resurse signala podataka koji će se preneti drugoj korisničkoj opremi, i da relevantne informacije za predajne resurse signala podataka sadrže indikaciju resursa prvog prenosa koji označava prvi predajni resurs za prvi prenos signala podataka.

9. Uređaj prema patentnom zahtevu 8, naznačen time da informacije o konfiguraciji dalje sadrže oznake skokovitih promena frekvencije za retransmisiju koje pokazuju da li treba primeniti tehnologiju skokovitih promena frekvencije na signal retransmisije, da sklop određuje resurse retransmisije za signal retransmisije na osnovu oznaka skokovitih promena frekvencije za retransmisiju i indikacije resursa prvog prenosa i da generiše informacije o raspoređivanju za drugu korisničku opremu kojoj se prenose, da informacije o raspoređivanju sadrže barem indikaciju resursa prvog prenosa za drugu korisničku opremu za određivanje resursa prvog prenosa i resursa retransmisije, i u slučaju da oznake skokovitih promena frekvencije za retransmisiju označavaju da se tehnologija skokovitih promena frekvencije treba primeniti, da frekvencije svakog od resursa retransmisije i resursa poslednjeg prenosa budu barem različite.

10. Uređaj prema patentnom zahtevu 9, naznačen time da sklop određuje resurse retransmisije na osnovu toga da li će primeniti tehnologiju skokovitih promena frekvencije za retransmisiju, indikaciju resursa prvog prenosa i funkciju unapred utvrđenih skokovitih promena.

11. Uređaj prema patentnom zahtevu 10, naznačen time da funkcija unapred utvrđenih skokovitih promena uključuje parametar za određivanje širine propusnog opsega između svakog resursa retransmisije i resursa poslednjeg prenosa, i

naznačen time, da je parametar skokovitih promena frekvencije određen uređajem, i da informacije o raspoređivanju sadrže parametar skokovitih promena frekvencije za drugu korisničku opremu za određivanje resursa retransmisije.

12. Uređaj prema patentnom zahtevu 7, naznačen time da je raspon frekvencija maksimalan ili da je celobrojni umnožak broja podopsega.

13. Metoda na strani korisničke opreme za sistem bežične komunikacije, obuhvata:

primanje informacija o konfiguraciji koje sadrže relevantne informacije o broju retransmisija, pri čemu relevantne informacije o broju retransmisija označavaju relevantne informacije za broj ponovljenih prenosa predajnog signala između korisničke opreme koja obavlja komunikaciju između dva uređaja raspoređenih u različitim ćelijama, pri čemu navedene ćelije imaju različite konfiguracije propusnog opsega;

kontrolisanje, prema primljenim relevantnim informacijama o broju retransmisija, ponovljene prenose signala drugoj korisničkoj opremi ili primanja svih signala prenetih iz druge korisničke opreme;

primanje informacija o indikacijama predajnih resursa dodeljenim za obavljanje komunikacije između dva uređaja sa drugom korisničkom opremom, pri čemu informacije o indikacijama predajnih resursa sadrže indikaciju resursa prvog prenosa koja označava resursa prvog prenosa za prvi prenos signala; i

kontrolisanje, na osnovu informacija o indikacijama predajnih resursa, prenose signal drugoj korisničkoj opremi koristeći odgovarajuće predajne resurse,

1