RS63307B1 - Rezervoar - Google Patents

Description

Pronalazak se odnosi na rezervoar, koji je napunjen tečnim proizvodom iz sanitarne oblasti, oblasti higijene ili oblasti nege, pri čemu je rezervoar napravljen za sistem za doziranje koji može da se okrene naglavce radi punjenja, pri čemu rezervoar ima otvor koji leži u jednoj ravni i zatvarač koji može da se odstrani pomeranjem u ravni, pri čemu je otvor predviđen na nastavku rezervoara i pri čemu je na nastavku predviđen najmanje jedan element vođenja na kome je odnosno u kome je zatvarač relativno pokretan prema rezervoaru.

Rezervoar ove vrste opisan je na primer u WO 95/09111 ili WO 2008/089500 ili u WO 2008/089500 odgovarajućem US 2009/0272752. Dozator služi za ispuštanje tečnih ili kremastih proizvoda, naročito u sanitarnom i higijenskom području kao na primer sapun, dezinfekciona sredstva kreme i tako dalje.

Rezervoar može da se postavi u dozator kada je područje koje okružuje otvor rezervoara kompatibilno sa prihvatom za rezervoar dozatora. Time je ovo i preduslov da bi rezervoar uopšte mogao da se upotrebi, ima međutim nedostatak, što svi isto napravljeni rezervoari, odnosno najmanje svi rezervoari sa isto napravljenim područjima oko otvora, mogu biti postavljeni bez mogućnosti uočavanja rezervoara sa pogrešnim sadržajem. Ovo zajedničko usklađivanje označava se takođe i kao kodiranje, pri čemu se mogu utvrditi različiti stepeni kodiranja, koji proizilaze iz mnoštva sadejstvujućih elemenata kodiranja.

Rezervoar opisan u stanju tehnike ima grlo rezervoara odnosno nastavak od koga sa obe strane odstoji ispust kliznog vođenja paralelno prema čeonoj površini i na koji se nagura kao zatvarač deo sličan spojci C-oblika koji zahvata ispuste. Prihvat rezervoara na dozatoru je zbog toga napravljen isto kao i zatvarač, što znači da oni od nastavka izbočeni ispusti bivaju zahvaćeni. Ovo olakšava promenu rezervoara, što znači da novi rezervoar može da bude postavljen na prihvat za rezervoar i u njega uguran bez da prethodno zatvarač mora da se skine. Ovo je pre svega povoljno, pošto se rezervoar postavlja naglavačke, jer sadržaj ne može da ističe, odnosno dodatne mere su nepotrebne da bi se ovo izbeglo. Čim zatvarač nalegne na prihvat za rezervoar, rezervoar može da se pomeri a ispusti produžetka uklizavaju u utore prihvata za rezervoar, pri čemu se na kraju zatvarač oslobađa i leži odvojeno ispred prihvata za rezervoar.

Međutim pošto je poželjno ili pak potrebno, određene dozatore opremati samo sa određenim rezervoarima, to je pronalazak sebi postavio u zadatak, pravljenje rezervoara, koji imaju klizni zatvarač i kodiranja koja su izdignuta iznad zahvata elemenata kliznog vođenja, koja sprečavaju postavljanje pogrešnih rezervoara. Na rezervoaru je time moguće da zatvarač ima na najmanje jednoj svojoj spoljnoj površini najmanje jedan utor i/ili jedan ispust.

Odgovarajuće ovome, pre prihvata za rezervoar napravljen je spremnik za zatvarač koji zadržava zatvarač tokom ulaganja rezervoara u stajnu poziciju. Prilikom postavljanja zatvorenog rezervoara tako zahvataju utori i/ili ispusti zatvarača i ispusti i/ili utori spremnika jedni u druge. Ako ne postoji podudarnost, to zatvarač ne može da se plasira u potreban položaj pre prihvata za rezervoar i uvlačenje prirubnice rezervoara u prihvat za rezervoar ne uspeva. Ako se to ipak pokuša, završava se najčešće tako što se deo sadržaja rezervoara nekontrolisano izliva u donji deo dozatora.

Kao zatvarač pogodno je predviđeno jedno kao C-oblika profilisano telo koje zahvata sa obe strane isturene ispuste prirubnice i koje tako paralelno sa spoljnim površinama i normalno na pravac ulaganja koji leži paralelno prema ravni otvora rezervoara i ima spoljnu površinu koja se prostire paralelno sa ravni. Poslednje leži na srednjem delu C-oblika profilisanog tela a unutrašnja površina srednjeg dela zaptiva otvor rezervoara. Debljina srednjeg dela ima značaj na koji će biti osvrta u nastavku.

Utori i/ili ispusti mogu da budu predviđeni na svakoj prethodno navedenoj spoljnoj površini, pri čemu ovo takođe određuje postavljanje i skidanje rezervoara.

U sledećem će biti opisana primena rezervoara kao dopuna dozatorskom sistemu, pri čemu ovo određuje takođe i postavljanje i vađenje rezervoara.

Kod primene rezervoara kao dopune u nekom dozatorskom sistemu može biti predviđeno da je za postavljanje zatvorenog rezervoara u dozator utvrđen u biti put L-oblika čija se prva deonica puta prostire u spremniku normalno prema pravcu ulaganja rezervoara.

Zatvoreni rezervoar može da se kreće duž prve deonice trase sve do spremnika, iz koga se, pošto se tamo zatvarač međuskladišti u poziciji mirovanja, sada rezervoar može pomeriti u prihvat za rezervoar preko druge deonice trase.

Prihvat za rezervoar može da predstavlja prvenstveno gornji pokrivač nekog sabirnog prostora za proizvod koji se dozira, na primer neki međurezervoar, komoru za ulazak u pumpu ili slično. Ispusti na spremniku mogu zbog toga da budu tako napravljeni da se njihovim uklanjanjem, kao kada bi se postavljao rezervoar koji ne korespondira, otvara rupa u prostoru za skupljanje pa tako dozator postaje propustljiv.

Može da bude predviđeno je da je spremnik za zatvarač predviđen u udubljenju pokrivne ploče na kraju prve deonice trase.

Dubina udubljenja odgovara pri tome gore navedenoj debljini srednjeg dela zatvarača, tako da se kod podudarnosti elemenata kodiranja između zatvarača i spremnika, unutrašnja površina srednjeg dela zatvarača dovodi u istu liniju sa ravni otvora prihvata za rezervoar.

U sledećem će pronalazak biti bliže opisan na osnovu slika priloženih crteža, bez da se na to ograniči. To pokazuje:

Slika 1 aksonometrijski prikaz zatvorenog rezervoara prema stanju

tehnike,

Slika 2 presek kroz područje na vrhu rezervoara prema slici 1, Slika 3 i 4 područje vrha rezervoara koji stoji naglavace u preseku prema slici 2 u položaju naspram, odnosno u vezi sa prihvatom za rezervoar dozatora,

Slika 5 aksonometrijski prikaz područja na vrhu jednog oblika izvođenja rezervoara u položaju upotrebe, bez zatvarača, Slika 6 prihvat rezervoara dozatora koji odgovara rezervoaru prema slici 5,

Slika 7 horizontalni presek kroz prihvat rezervoara sa slike 6 sa postavljenim rezervoarom,

Slika 8 presek po liniji VIII - VIII slike 7,

Slika 9 i 10 predstavljanje odgovarajuće slici 7 i slici 8 sa rezervoarom prema stanju tehnike bez slobodnog položaja,

Slika 11 aksonometrijski prikaz gornjeg područja drugog oblika izvođenja rezervoara u položaju upotrebe bez zatvarača, Slika 12 prihvat rezervoara dozatora koji odgovara rezervoaru prema slici 11,

Slika 13 horizontalni presek kroz prihvat rezervoara sa slike 12 sa postavljenim rezervoarom,

Slika 14 presek po liniji XIV - XIV slike 13,

Slika 15 i 16 predstavljanje odgovarajuće slici 13 i slici 14 sa rezervoarom prema stanju tehnike bez slobodnog položaja,

Slika 17 i 18 aksonometrijski prikaz gornjih područja trećeg i četvrtog oblika izvođenja rezervoara, svakog bez zatvarača,

Slika 19 šematski aksonometrijski prikaz prvog izvođenja dozatora za sapun ili slično,

Slika 20 aksonometrijski prikaz gornjeg područja petog i šestog oblika izvođenja rezervoara, ubačen u umetnuti deo dozatora.

Slika 21 horizontalni presek prema liniji XXI -XXI na slici 22, Slika 22 pogled spreda na elemente nacrtane na slici 20,

Slika 23 aksonometrijski prikaz sedmog oblika izvođenja rezervoara sa zatvaračem,

Slika 24 presek kroz gornje područje rezervoara prema slici 25, Slika 25 šematski aksonometrijski prikaz drugog izvođenja dozatora za sapun ili slično,

Slika 26 presek prema slici 8 ili 14 kroz prihvat za rezervoar sa otvorenim rezervoarom prema slici 25,

Slika 27 aksonometrijski prikaz prvog izvođenja donjeg dela dozatora prema slici 25,

Slika 28 aksonometrijski prikaz drugog izvođenja donjeg dela dozatora prema slici 25,

Slika 29 pogled odozgo na izvođenje prema slici 28 sa zatvaračem koji leži u spremniku, bez rezervoara,

Slika 30 detalj iz aksonometrijskog prikaza trećeg izvođenja donjeg dela dozatora prema slici 25,

Slika 31 i 32 zatvarač i pogled odozgo na treće izvođenje donjeg dela dozatora prema slici 25 sa zatvaračem koji leži u spremniku, bez rezervoara,

Slika 33 i 34 zatvarač i pogled odozgo na četvrto izvođenje donjeg dela dozatora prema slici 25 sa zatvaračem koji leži u spremniku, bez rezervoara, i

Slika 35 i 36 zatvarač i pogled odozgo na peto izvođenje donjeg dela dozatora prema slici 25 sa zatvaračem koji leži u spremniku, bez rezervoara.

Primeri izvođenja rezervoara prema pronalasku sa jednim zatvaračem 10 sa najmanje jednim utorom 16 i/ili ispustom 26 na najmanje jednoj od njegovih spoljnih površina 17, 18, 19 pokazani na slici 23 do slike 36. Slike 1 do slike 22 ne pokazuju izvođenja prema pronalasku rezervoara sa daljim mogućnostima kodiranja.

Rezervoar 1 od mekog fleksibilnog plastičnog materijala, na primer od tanke plastične folije je donekle kvadratnog oblika i ima posebno u zidu opremljenim pločom 13 za ojačanje otvor 3, koji je predviđen unutar jedne prirubnice 2, koja može da bude nepropusno zatvorena, ili grla rezervoara. Kako slika 1 pokazuje, ploča 13 ojačanja se prostire preko velikog dela površine zida i obuhvata bočnim ispustima 14 dve naspramne ivice rezervoara 1. Detalji o rezervoaru 1 ove vrste i njegove proizvodnje mogu se preuzeti iz uvodno navedenog WO 2008/089500.

Rezervoar 1 predviđen je naročito za prihvat tečnih proizvoda kao dezinfekciona sredstva, šampone, sapune ili slično i postavlja se kako je na slici 19 ili 25 pokazano naglavce u dozator 20, tako da zid opremljen pločom 13 za ojačanje i nastavkom 2 čini stranu na kojoj stoji, odnosno dno rezervoara.

Nastavak 2 nosi, kako je na slici 2 pokazano na detalju, elemenat vođenja 4, koji je napravljen u obliku ispusta 5 koji odstoje sa obe strane u produžetku njegove čeone površine i jedan, iz čeone površine, neznatno istureni zaptivni prsten 7. Kao zatvarač 10 služi stezno odnosno telo C-oblika, koje se navuče sa strane, pri čemu ono zahvata ispuste 5 sa elementima 11 vođenja.

Pravljenje vođenja pomeranja na nastavku 2 koje obuhvata elemente 4, 11 pojednostavljuje postavljanje rezervoara 1 u dozator 20, od koga je u daljim slikama 3, 4, 6 do 10, i 12 do 16 pokazan samo jedini za to bitan element, naime prihvat 40 rezervoara na ploči za pokrivanje 21 donjeg dela. On ima otvor 46, koji se prilikom postavljanja, zaptivnim prstenom 7 zaptivenog rezervoara 1 sa nastavkom 2, i otvorom 3 rezervoara 1, nalazi u istoj liniji (slike 4, 8, 14). Kako je iz predstavljanja na slici 3 vidljivo, prihvat 40 rezervoara na pokrivnoj ploči 21 je što se tiče elemenata vođenja napravljen isto kao zatvarač 10 i zbog toga može svojim elementima 41 vođenja takođe da zahvati ispuste 5 nastavka 2, kada se rezervoar 1 ugura u prihvat 40 rezervoara. Ovo je naznačeno na slici 6 na kojoj su konture zatvarača 10 pokazane isprekidanim linijama. Znači rezervoar 1 se postavi sa zatvaračem 10 na prihvat 40 rezervoara ispred elemenata 41 vođenja pa se onda preko zakošenja 45 ugura u pravcu strelice A, pri čemu se zatvarač 10 oslobađa, i ostaje da leži da mestu postavljanja, kako je to pokazano na slici 7.

Najzad da bi se osiguralo da u dozator može da bude postavljen samo odgovarajući rezervoar odnosno rezervoar sa odgovarajućim sadržajem, predviđeno je kodiranje, što znači da rezervoar u prihvatu za rezervoar mora da budu opremljen elementima koji odgovaraju jedni u druge. Zbog toga je naročito na prihvatu 40 rezervoara predviđen najmanje jedan ispust 42, a na, ili u produžetku 2 svakog odgovarajućeg rezervoara 1 najmanje jedna odgovarajuća slobodna pozicija 6, 6ʹ (slika 5, 11, 17) koje se svaka protežu u pravcu pomeranja (strelica A) rezervoara 1. Ako je postavljen pravi rezervoar, onda se podudaraju, kako je to sa slika 4, 8, 14 jasno uočljivo, otvori 3 i 46. Dubina pomeranja ograničena je dubinom slobodne pozicije 6 i dužinom ispusta 42 kao i jednim poprečnim ispustom 44 na prihvatu 40 za rezervoar. Slika 5 pokazuje gornje područje rezervoara 1 sa produžetkom 2 na kome je predviđena slobodna pozicija 6 na sredini, u koje ulazi središnji ispust 42 pokazan na slici 6. Poprečni preseci i dužine u slobodnoj poziciji 6 i ispusta 42 su jednaki. U preseku prema slici 8 dobro je prepoznatljiva krajnja pozicija, u kojoj se otvori 5 i 46 podudaraju. Pravljenje jedne jedine slobodne pozicije 6 je od koristi kada se želi samo jedna pozicija ugradnje rezervoara 1. Ako rezervoar 1 treba da bude moguće postaviti i okrenut za 180°, to je u produžetku 2 napravljena druga slobodna pozicija 6ʹ, koja leži prema prvoj okrenuta za 180°, znači dijametralno nasuprot, kako je to pokazano na slikama 7 i 9. U poprečnom preseku produžetak 2 ima time jedan H-oblik. Ispust 42 ima takođe kao i svaka slobodna pozicija 6, 6ʹ u ovom izvođenju površinu poprečnog preseka koja je sastavljena iz pravougla i trougla u nastavku. U slučaju da uprkos dva medjusobom naspramno ležeća slobodna položaja 6, 6 ́ treba da bude dozvoljen samo jedan položaj ugradnje rezervoara 1 u dozator, može za ovo odgovarajući zatvarač 10 da ima ispust koji odgovara drugom slobodnom položaju 6 ́, tako da zatvarač 10 može da se otvori samo na tu stranu.

Slika 11 pokazuje gornje područje drugog oblika izvođenja rezervoara 1. U ovoj varijanti slobodna pozicija 6 nije napravljena u sredini već bočno, i time nedostaje jedno ugaono područje produžetka 2. Ovde je takođe podesno postavljena druga slobodna pozicija 6ʹ okrenuta za 180°, kako je to sa slike 13 vidljivo.

Slika 12 pokazuje pripadajući prihvat 40 za rezervoar u kome je ispust 42 takođe napravljen izvan sredine u ugaonom području. Slobodna pozicija 6 i ispust 42 imaju u ovom izvođenju površinu poprečnog preseka u obliku trapeza. Slika 13 pokazuje horizontalni presek kroz produžetak 2 rezervoara 1 postavljenog u prihvat za rezervoar, pri čemu je zahvaljujući slobodnoj poziciji 6 produžetka 2 uguran sve do graničnika 44, tako da se otvori 3 i 46 podudaraju. Ovo je opet vidljivo iz preseka slike 14.

Postavljanje pogrešnog, uobičajenog rezervoara, odgovarajuće slikama 9, 15 bez slobodne pozicije je praktično isključeno, pošto on, kako slike 10 i 16 pokazuju, može da bude uguran preko jednog kraćeg rastojanja, međutim otvori 3 i 46 su tako pomereni, da se ne ostvaruje protok.

U oba izvođenja pokazana na slikama 5 i 11, predviđene su slobodine pozicije 6, 6ʹ na produžetku 2 ispod ispusta 5 kliznog vođenja, koje se tako protežu celom dubinom odnosno dužinom. Na slici 17 pokazanom izvođenju slobodna pozicija 6 proteže se preko ukupne visine produžetka 2, tako da je jedan od dva ispusta 5 skraćen. Pošto preostaje više od polovine ispusta, niti je naškođeno zaptivnom ležištu zatvarača 10 na produžetku 2 niti ležištu produžetka 2 u prihvatu 40 rezervoara.

Kako slika 18 pokazuje, takođe je zamislivo, da se slobodna pozicija 6 može dobiti lomljenjem najmanje jedne spojnice 9 koja se drži na produžetku 2 linijom 8 kojom treba da se polomi.

Da bi se pri proizvodnji dozatora različite mogućnosti kodiranja mogle tek kasnije utvrditi, predviđeni su pogodno ispust 42, elementi vođenja 41 i poprečni ispust 44 na jednom ugradnom komadu 43, koji u saglasju sa onim sa ovim dozatorom korišćenim rezervoarom, može da se postavi u pokrivnu ploču 21 donjeg dela rezervoara 1.

Napred opisani primeri izvođenja nude pre svega zaštitu protiv postavljanja običnih rezervoara stranih proizvođača, pošto su zbog ispusta u prihvatu za rezervoar potrebni utori i slobodne pozicije na rezervoaru, koje prema mogućnosti ne mogu naknadno da se naprave.

Okretanje elemenata, naime slobodna pozicija odnosno zadnji ispust u prihvatu za rezervoar i odgovarajući ispust na produžetku, predstavlja takođe kodiranje kod kliznog zatvarača. Izvođenje ove vrste je pre svega poželjno kada treba da se isključi zamenjivanje naročito proizvoda koji se ne mešaju, istog proizvođača, pošto se uobičajeni rezervoar bez ispusta takođe uklapa u prihvat rezervoara. Izvođenje ove vrste nije prikazano na slikama. Naprotiv slike 20 do 22 pokazuju jedan mešoviti oblik u kome su kako na rezervoaru 1 tako i na prihvatu 40 za rezervoar predviđeni ispusti i slobodne pozicije.

Rezervoar 1 (na slici 22 nagovešten) ima opet ploču 13 ojačanja koja sa ispustima 14 koji se nalaze jedan naspram drugog obuhvataju dve ivice rezervoara. Svaki ispust 14 ima između jedne i šest rupa koje čine rezervoaru 1 pripadajuće slobodne pozicije 6, u koje pri ulaganju rezervoara 1 u prihvat 40 rezervoara odnosno njegov ugradni komad 43 mogu da uđu između jednog i šest ispusta 42.

Iz toga se može izvesti prema pravilima kombinatorike veliki broj mogućnosti, od kojih onda svaka bude dodeljena jednom odgovarajućem proizvodu. Slika 20 pokazuje na primer dva ispusta 42 ove vrste.

Slike 20 do 22 pokazuju dalje takođe trnove 12 u obliku ispusta koji su istureni od produžetka 2 u pravcu ulaganja (strelica A) i ulaze u odgovarajuće usmerenje ili slobodnu poziciju 6 odnosno odgovarajući uvučeni deo na prihvatu 40 za rezervoar, kada se rezervoar 1 postavlja. Dodatno su na ploči 13 za ojačanja postavljeni ispusti 15, koji se prostiru u pravcu ulaganja nešto preko druge polovine trase ulaganja, dok ne udare na, na slici 21 i 22 prepoznatljiv ispust ugradnog dela 43 u obliku graničnika 47. U ovom krajnjem položaju produžetak 2 naleže na poprečni ispust 44, trn 12 je ušao u slobodnu poziciju 6, a otvor 3 se podudara sa, na ovim slikama ne prikazanim otvorim 46 prihvata 40 za rezervoar. Graničnik 47 napravljen je samo na levoj strani na slici, a onaj na desnoj strani produžetka 2 predviđeni drugi ispust 15 ne ometa ulaganje, pošto na toj strani nedostaje graničnik 47, tako da je time tamo takođe data slobodna pozicija. Prihvat 40 za rezervoar sa jednim na slikama 20 do 22 pokazanim ugradnim delom 43 sprečava postavljanje uobičajenih rezervoara pomoću ispusta 42 i slobodne pozicije 6 u području uspravno stojećih trnova 14, pošto nisu predviđeni ispusti koji zahtevaju slobodne pozicije na ili u produžetku 2. Graničnici 47 na ugradnom delu 43 ili na samom prihvatu 40 za rezervoar kao i trnovi 12 ili ispust 15 na produžetku 2 i na ploči 13 za ojačanje služe u glavnom dodeli određenih proizvoda određenim dozatorima.

Slika 23 pokazuje drugo izvođenje rezervoara 1 u aksonometrijskom prikazu, na čijem je produžetku 2 namaknut zatvarač 10, koji je opremljen kodom. Zatvarač 10 predstavljen u više izvođenja na slikama 23 do 34, obuhvata, isto kao i u izvođenju na slikama 1 do 22, jedno telo C-oblika sa ispustima 11 koji zahvataju ispuste 5 na produžetku 2, i ima gornju stranu 19 koja je paralelna sa ravni otvora rezervoara 3, dve bočne površine 17 koje se nalaze u pravcu ulaganja (strelica A) rezervoara 1 i dve bočne površine 18 za to koje leže vertikalno.

Na slikama 23 do 30 predstavljeni su zatvarači 10 koji imaju u najmanje jednoj od dve bočne površine 17 utor 16 koji služi kao kod u obliku žljeba. Žljeb 16 prolazi vertikalno na slikama 23 do 29 prema ravni otvora 3 rezervoara a na slici 30 koso napred. Kako je sa slike 24 vidljivo dubina utora odgovara podesno debljini zida, tako da ispust 5 produžetka 2 leži slobodno ili nije isečen. Odgovarajući elementi utora 16 su odgovarajući ispusti 24 u obliku nosa odnosno ispupčenja na dozatoru neposredno pre prihvata 40 rezervoara. Kako se sa slike 25 vidi, područje pokrivanja 21 donjeg dela dozatora 20 je opremljeno jednim udubljenjem u koje ulaze dva ispupčenja 24. Rezervoar 1 prema slici 23 može da bude uveden ili horizontalno sa strane (slika 27), vertikalno odozgo (slika 28, 29) ili koso odozgo (slika 30) u poziciju pre prihvata 40 rezervoara. To znači najmanje približno ili tačno trasu obliku slova L koja je naznačena sa dve strelice A i B.

Na slici 27 trasa u obliku slova L leži paralelno prema ravni otvora 3 rezervoara kao i prema ravni otvora 46 prihvata 40 rezervoara a zatvarač 10 pokazan na slici 27 -rezervoar nije prikazan zbog preglednosti - dospeva preko prvog strelici B odgovarajućeg dela puta u prostor koji čini spremnik 23 ispred prihvata 40 rezervoara, pri čemu ispust 24 ulazi u utor 16 ako su oba elementa kodiranja saglasna. Spremnik 23 je za debljinu gornje strane zatvarača 10 dublji nego prihvat 40 rezervoara, tako da rezervoar može da bude dalje potisnut u pravci strelice A, pri čemu zatvarač 10 ostaje da leži u spremniku 23, a medijum koji se nalazi u rezervoaru 1 može da poteče kroz otvore 3 i 46 u donji deo dozatora 20.

Spremnik 23 ograničen je ispustima 22, tako da prihvata zatvarač 10 saglasno obliku. Time se rezervoar 1 prilikom vađenja potiskuje suprotno pravcu ulaganja (strelica A) ponovo na zatvarač 10 pa se onda ponovo zatvoren uklanja iz dozatora prema strelici B. Rezervoar 1 može zbog toga da se zameni i još delimično napunjen, bez gubitka dela količine.

Prema slici 28, zatvoreni rezervoari se spuštaju vertikalno od gore (strelica B) a zatvarač 10 ponovo leži u spremniku 23, kako je na slici 29 pokazano pa rezervoar može onda da bude potisnut u prihvat 40 rezervoara (strelica A).

Slika 30 pokazuje koso postavljanje elemenata kodiranja 16 i 24, a time i kosi pravac postavljanja (strelica B) u spremnik 23. Drugi deo trase u prihvatu 40 rezervoara prikazan je opet strelicom A.

Slika 27, 28 i 30 pokazuju svaka kosu projekciju donjeg dela dozatora 20 sa pokrivnom pločom 21 na kome je predviđen prihvat 40 rezervoara i ugradni komad 43 odgovarajuće slici 20 do 22. Različit je jedino poprečni ispust 44 koji se prostire širinom, tako da je tu rezervoar koji se postavlja napravljen bez ispusta. Nedostaje takođe u poređenju sa izvođenjem prema slikama 20 do 22 graničnik 47.

Slike 31 i 32 pokazuju zatvarač 10 na kome su predviđeni utori 16 na uskim bočnim površinama 18, pri čemu su utori u datom slučaju mogući takođe i u bočnim površinama prema slici 23.

Na slikama 31 i 32 pokazani zatvarač 10 može da se uvede u spremnik 23 samo odozgo, tako da postavljanje sa strane odgovarajuće slici 27 otpada. Obe mogućnosti pokazane na slikama 28 i 30 su takođe izvodljive sa zatvaračem 10 sa slike 31. Zatvoreni rezervoar se postavlja u spremnik 23, između dva ograničavajuća ispusta 22 koji uspravno stoje na pokrivnoj ploči 21, koji graniči sa prihvatom 40 za rezervoar, pri čemu ispusti 24 ulaze u utore 16 (slika 32). Sada se rezervoar dalje potiskuje u prihvat 40 za rezervoar, pri čemu zatvarač 10 ostaje da leži u spremniku 23. Da bi se zamenio prazan rezervoar 1 ili delimično pun, on se potiskuje ponovo natrag u spremnik 23, pri čemu se u ovom pravcu ograničavajućim ispustima 22 zabravljeni zatvarač 10 ponovo namakne na produžetak 2 i rezervoar zaptiveno zatvara. U daljem sledu se zatvoreni rezervoar vadi.

U ovom izvođenju dato je u području spremnika 23 za zatvarač 10 takođe više mogućnosti kodiranja variranjem ispusta 24. Ispusti 24 su istureni od ivice prihvata 40 za rezervoar i zahvataju u utore 16 na bočnim stranama 18 zatvarača 10. Zatvarač 10 ostaje opet u spremniku 23 kada se rezervoar 1 ugura u prihvat 40 za rezervoar.

Slike 33 do 36 pokazuju elemente kodiranja na gornjoj strani 19 zatvarača 10, pri čemu, prema slici 33 utori 16 imaju oblik cilindričnih udubljenja, u datom slučaju takođe i rupa, a prema slici 35 oblik cilindričnih ispusta 26. Odgovarajući suprotni komadi predviđeni su u površini dna spremnika 23, što znači prema slici 34 tamo uspravno stoje crticama pokazani ispusti 28 u obliku cilindričnih izbočina ili slično, a na slici 36 su na primer udubljenja 25 napravljena kao cilindrične slepe rupe u pokrivci 21.

Ispusti 24, 27, 28 (ispusti, nosevi, izbočine, i tako dalje) koji ulaze u spremnik 23 dozvoljavaju, za objašnjenje sigurnosti rukovanja, rupe u pokrivnoj ploči 21 koje su prekrivene ispustima 24, 27, 28. Ako se ovi ispusti spremnika 23 uklone, da bi se možda mogao postaviti rezervoar 1 prema slici 1 bez utora 16 u zatvarač 10, to onda ove rupe leže slobodno.

Kod dozatora 20 je pogodno predviđen ispod pokrivača 21 prostor (naročito međurezervoar, komora pumpe ili slično) u koji ističe tečnost iz, u prihvat 40 za rezervoar, postavljenog rezervoara 1 (slika 19) i koji biva uklanjanjem ispusta 24 nezaptiven.

Na slikama 29 i 32 presečen je zatvarač 10 svaki paralelno sa ravni otvora 3 rezervoara, čime je zahvat ispusta 24 u utor 16 bolje saglediv. Ravan preseka prolazi direktno ispod ispusta 11 zatvarača 10.

Ravni preseka na slici 34 i 36 su u istoj poziciji, pri čemu na slici 36 nije prikazan zatvarač 10.

Na slici 28 i 30 su ispusti 24 koji ulaze u spremnik 23 podeljeni horizontalno, pri čemu na dnu spremnika 23 ostaje drugi ispust 27 koji, kada se ukloni kako je gore spomenuto, ostavlja otvor u pokrivaču.

Claims (18)

Patentni zahtevi

1. Rezervoar koji je napunjen tečnim proizvodom iz oblasti higijene, sanitarne oblasti i oblasti održavanja, pri čemu je rezervoar (1) napravljen kao naknadno punjenje koje može da se postavi naglavce za sistem doziranja, pri čemu rezervoar (1) ima otvor (3) koji se nalazi u ravni i zatvarač (10) koji se može ukloniti pomeranjem u ravni, pri čemu je otvor (3) predviđen na jednom cevastom nastavku (2) rezervoara (1), i pri čemu je na cevastom nastavku (2) predviđen najmanje jedan element (4) vođenja na kome je odnosno u kome je zatvarač (10) relativno pokretan prema rezervoaru (1), naznačen time, što zatvarač (10) ima najmanje jedan utor (16) i /ili ispust (26) na najmanje jednoj svojoj spoljnoj površini (17, 18, 19).

2. Rezervoar prema zahtevu 1, čiji cevasti nastavak (2) ima kao elemente (4) vođenja za zatvarač (10) sa obe strane isturene ispuste (5), pri čemu je zatvarač (10) nešto kao oblika C profilisano telo, koje zahvata ispuste (5), naznačeno time, što je predviđen najmanje jedan utor (16) i/ili ispust (26) u najmanje jednoj od dve bočne strane (17) zatvarača (10) koji se prostire vertikalno prema ravni otvora (3) rezervoara u pravcu pomeranja (strelica A) rezervoara (1).

3. Rezervoar prema zahtevu 1 ili 2, naznačen time, što je predviđen najmanje jedan utor (16) i/ili ispust (26) u najmanje jednoj od dve bočne strane (18) zatvarača (10) koji se prostire vertikalno prema ravni otvora (3) rezervoara u pravcu pomeranja (strelica A) rezervoara (1).

4. Rezervoar prema zahtevima 1 do 3, naznačen time, što je napravljen najamanje jedan utor (16) i/ili ispust (26) u jednoj spoljnoj površini (19) srednjeg dela zatvarača (10) koji se prostire paralelno prema ravni otvora (3) rezervoara.

5. Rezervoar prema zahtevu 2 ili 3, naznačen time, što je utor (16) u bočnoj površini (17, 18) zatvarača (10) napravljen kao utor koji je usmeren vertikalno prema ravni otvora (3) rezervoara.

6. Rezervoar prema zahtevu 2, naznačen time, što je utor (16) u bočnoj površini, (17) koja se prostire u pravcu pomeranja (strelica A) rezervoara (1), zatvarača (10) napravljen kao utor usmeren koso prema ravni otvora (3) rezervoara.

7. Rezervoar prema zahtevu 4, naznačen time, što je utor (16) napravljen kao korito u spoljnoj površini (19) srednjeg dela zatvarača (10).

8. Rezervoar prema zahtevu 7, naznačen time, što je više korita postavljeno u rasteru.

9. Rezervoar prema jednom od zahteva 1 do 3, naznačen time, što su na zatvaraču (10) predviđena dva za 180º zakrenuta utora (16) i/ili ispusta (26).

10. Rezervoar prema jednom od zahteva 1 do 5, naznačen time, što je preko mesta lomljenja na zatvaraču postavljena viseća spojnica koja može da se polomi radi obrazovanja utora (16).

11. Rezervoar prema zahtevu 2 ili 3, naznačen time, što je ispust (26) u bočnoj strani (17, 18) zatvarača (10) napravljen kao vertikalno prema otvoru (3) usmereni segment.

12. Rezervoar prema zahtevu 2, naznačen time, što je ispust (26) u bočnoj površini (17), koja se prostire u pravcu pomeranja (strelica A) rezervoara (1), zatvarača (10) napravljen kao segment usmeren koso prema ravni otvora (3) rezervoara.

13. Rezervoar prema zahtevu 4, naznačen time, što je ispust (26) napravljen kao ispupčenje na spoljnoj površini (19) srednjeg dela zatvarača (10).

14. Rastvarač prema zahtevu 13, naznačen time, što je više ispupčenja postavljeno u rasteru.

15. Rezervoar prema jednom od zahteva 1 do 14, naznačen time, što su spoljne površine (17, 18, 19) zatvarača (10) ravne i međusobno pod pravim uglom.

16. Rezervoar prema jednom od zahteva 1 do 15, naznačen time, što je spoljna površina (19,) zatvarača (10) koja se prostire paralelno prema ravni otvora (3) pravougaona naročito u suštini kvadratna.

17. Rezervoar prema jednom od zahteva 1 do 16, naznačen time, što zatvarač (10) do oslobađanja otvora može da se pomera.

18. Rezervoar prema jednom od zahteva 1 do 16, naznačen time, što se zatvarač (10) može pomeriti sasvim na dole sa rezervoara (1).