RS63420B1 - Peg-vezivo - Google Patents

Description

Oblast pronalaska

Ovaj pronalazak odnosi se na vodeno vezivo za proizvode od mineralnih vlakana, metod proizvodnje proizvoda od mineralnih vlakana vezanog pomoću navedenog veziva, proizvod od mineralnih vlakana koji sadrži mineralna vlakna u kontaktu sa osušenim vezivom.

Pozadina pronalaska

Proizvodi od mineralnih vlakana sastoje se od sintetičkih staklenih vlakana (MMVF) kao što su, na primer, staklena vlakna, keramička vlakna, bazaltna vlakna, vuna od zgure, mineralna vuna i kamena vuna, koji su vezani sušenim termoreaktivnim polimernim vezivnim materijalom. Kada se koriste u proizvodima za toplotnu ili zvučnu izolaciju, prostirke od vezanih mineralnih vlakana se generalno proizvode pretvaranjem rastopa proizvedenog od odgovarajućih sirovina u vlakna na konvencionalni način, na primer korišćenjem procesa sa rotirajućim čašicama ili kaskadnim rotorom. Vlakna se uduvavaju u sabirnu komoru i, dok lete u vazduhu i dok su još vruća, prskaju se rastvorom veziva i nasumično slažu na pokretnu traku kao prostirka ili mreža. Prostirka od vlakana se potom prenosi do peći za sazrevanje gde se zagrejani vazduh uduvava kroz prostirku radi sušenja veziva i krutog vezivanja mineralnih vlakana.

U prošlosti, kao smole za vezivanje najčešće su se koristile fenolformaldehidne smole koje se mogu ekonomično proizvesti i proširiti ureom pre nego što se upotrebe kao veziva. Međutim, postojeći i predloženi propisi koji imaju za cilj smanjivanje ili eliminisanje emisija formaldehida doveli su do razvoja veziva koja ne sadrže formaldehid, kao što su, na primer, sastavi veziva zasnovani na polikarboksidnim polimerima i poliolima ili poliaminima, kako je navedeno u EP-A-583086, EP-A-990727, EP-A-1741726, US-A-5,318,990 i US-A-2007/0173588.

Druga grupa veziva koja ne sadrže fenol-formaldehide jesu proizvodi reakcije dodavanja/eliminacija alifatnih i/ili aromatičnih anhidrida sa alkanolaminima, npr. kako je navedeno u WO 99/36368, WO 01/05725, WO 01/96460, WO 02/06178, WO 2004/007615 i WO 2006/061249. Ova veziva su rastvorljiva u vodi i imaju odlične vezivne karakteristike u pogledu brzine sušenja i zapreminske mase pri sušenju. WO 2008/023032 otkriva veziva modifikovana ureom takvog tipa koji daje proizvode od mineralne vune sa smanjenom sposobnošću upijanja vlage.

US 2014/364029 A1 opisuje vodeni sastav veziva koje ne sadrži formaldehid za mineralna vlakna, koji čini jedna komponenta u formi jednog ili više ugljenih hidrata, dodatna komponenta u formi jednog ili više jedinjenja izabranih iz grupe koju čine amonijak, amini ili njihove soli i dodatna komponenta u formi Surfynol 465.

U međuvremenu, pružen je određeni broj veziva za mineralna vlakna koja se u velikoj meri zasnivaju na obnovljivim polaznim materijalima. U mnogim slučajevima, ova veziva koja se u velikoj meri zasnivaju na obnovljivim resursima takođe ne sadrže formaldehid. Tipične komponente ovih veziva su komponente ugljenih hidrata, naročito komponente šećera.

Međutim, i dalje je teško pronaći odgovarajuću ravnotežu između velike čvrstoće veziva, niske temperature sušenja i malih gubitaka reakcijom za ove postojeće sastave veziva na bazi komponenti ugljenih hidrata. Osim toga, kako bi se dobila dobra mehanička svojstva takvih sastava veziva na bazi komponenti ugljenih hidrata, i dalje su potrebne uporedivo velike količine drugih komponenti osim komponenti ugljenih hidrata. Potreba za dodavanjem uporedivo velikih količina drugih komponenti osim komponenti ugljenih hidrata u ovim vezivima dovodi do povećanja troškova i smanjenja karakteristika veziva na bazi obnovljivih resursa. Potreba za dodavanjem relativno velikih količina drugih komponenti osim komponenti ugljenih hidrata u ovim vezivima takođe može da dovede do drugih nedostataka. Primera radi, u slučaju kiselih komponenti, potreba za dodavanjem ovih komponenti u velikim količinama dovodi do korozivnog karaktera vodenih sastava veziva.

Sažetak pronalaska

Shodno tome, predmet ovog pronalaska je da se pruži vodeni sastav veziva koje je naročito prikladno za vezivanje mineralnih vlakana, koje se može ekonomično proizvoditi i koje u velikoj meri koristi obnovljive materijale u formi komponenti ugljenih hidrata kao polazne proizvode za pripremu vodenog sastava veziva. Naročito, predmet ovog pronalaska je da se pruži vodeni sastav veziva na bazi komponente ugljenih hidrata kao obnovljivog materijala, koji omogućava veći udeo komponente ugljenih hidrata u odnosu na prethodno poznata veziva na bazi ugljenih hidrata, a koje ipak zadržava dobra svojstva u vidu dobre ravnoteže velike čvrstoće veziva, niske temperature sušenja i malih gubitaka reakcijom.

Sledeći cilj ovog pronalaska je da se obezbedi proizvod od mineralnih vlakana vezan takvim sastavom veziva.

U skladu sa prvim aspektom ovog pronalaska, obezbeđen je vodeni sastav veziva za mineralna vlakna, koji poželjno ne sadrži formaldehid, a koji sadrži

komponentu (i) u formi jednog ili više ugljenih hidrata u količini 50 mas% ili više, poželjno 70 do 97 mas% na osnovu ukupne čvrste komponente veziva;

komponentu (ii) u formi jednog ili više jedinjenja izabranih iz grupe koju čine amonijak, amini ili bilo koje njihove soli;

komponentu (iii) u formi jednog ili više polialkilen glikola i/ili njihovih kopolimera, gde je komponenta (iii) prisutna u količini od 0,5 do 25 mas%, na osnovu mase komponente (i).

U skladu sa drugim aspektom ovog pronalaska, obezbeđen je metod proizvodnje vezanog proizvoda od mineralnih vlakana koji obuhvata korake uspostavljanja kontakta mineralnih vlakana sa sastavom veziva i sušenja sastava veziva.

U skladu sa trećim aspektom ovog pronalaska, obezbeđen je proizvod od mineralnih vlakana koji se sastoji od mineralnih vlakana u kontaktu sa sušenim sastavom veziva kako je definisano iznad.

Pronalazači su iznenađujuće utvrdili da se dodavanjem polialkilen glikola i/ili njihovih kopolimera povećava vezivna čvrstoća različitih vrsta veziva koja se zasnivaju na komponentama ugljenih hidrata. Pronalazači su takođe utvrdili da ovo povećanje čvrstoće veziva na bazi ugljenih hidrata prate dobra svojstva u pogledu niske temperature sušenja i malih gubitaka reakcijom. Ovo omogućava proizvodnju unapređenih proizvoda od mineralnih vlakana.

Istovremeno, povećana čvrstoća sastava veziva na bazi ugljenih hidrata koji ne sadrže formaldehid omogućava korišćenje manjih količina vodenih sastava veziva za pripremu proizvoda od mineralnih vlakana. Ovo donosi ekonomske i ekološke prednosti. Osim toga, količina polialkilen glikola i/ili njihovih kopolimera potrebna u sastavu veziva koje ne sadrži formaldehid prema ovom pronalasku je uporedivo mala. Imajući u vidu da su polialkilen glikoli i njihovi kopolimeri netoksična jedinjenja kojima se lako rukuje, svojstva rukovanja vodenim sastavima veziva prema ovom pronalasku su veoma dobra.

Opis poželjne izvedbe

Vodeni sastav veziva prema ovom pronalasku sadrži:

komponentu (i) u formi jednog ili više ugljenih hidrata u količini 50 mas% ili više, poželjno 70 do 97 mas% na osnovu ukupne čvrste komponente veziva;

komponentu (ii) u formi jednog ili više jedinjenja izabranih iz grupe koju čine amonijak, amini ili bilo koje njihove soli;

Polialkilen glikoli i njihovi kopolimeri predstavljaju klasu jedinjenja koja su dobro poznata stručnim licima. Jedinjenja su uporedivo jeftina, netoksična i jednostavna za rukovanje. U poželjnom primeru izvođenja, polialkilen glikol je izabran iz grupe koja uključuje polietilen glikole i/ili polipropilen glikole i/ili njihove kopolimere.

Veziva iz ovog pronalaska poželjno ne sadrže formaldehid.

Za potrebe ovog zahteva, termin „ne sadrži formaldehid“ definiše se tako da karakteriše proizvod od mineralne vune u kojem je emisija manja od 5 µg/m<2>/h formaldehida iz proizvoda od mineralne vune, poželjno manja od 3 µg/m<2>/h.

Poželjno, test se izvodi u skladu sa ISO 16000 za testiranje emisija aldehida.

Komponenta (i) veziva

Komponenta (i) je u formi jednog ili više ugljenih hidrata.

Skrob se može koristiti kao sirovina za različite ugljene hidrate kao što su glukozni sirupi i dekstroza. U zavisnosti od uslova reakcije koja se koristi prilikom hidrolize skroba, dobijaju se različite mešavine dekstroze i posrednika koje se mogu karakterisati njihovim DE brojem. DE je skraćenica koja označava ekvivalent dekstroze i definiše se kao sadržaj redukujućih šećera, utvrđen metodom koja je navedena u Međunarodnom standardu ISO 5377-1981 (E).

Ovaj metod meri redukujuće krajnje grupe i dodaje oznaku DE od 100 za čistu dekstrozu i DE od 0 za čist skrob.

U poželjnom primeru izvođenja, ugljeni hidrat se bira među saharozom, redukujućim šećerima, naročito dekstrozom, polisaharidima i njihovim mešavinama, poželjno dekstrinima i maltodekstrinima, poželjnije glukoznim sirupima, i još poželjnije glukoznim sirupima sa vrednošću ekvivalenta dekstroze DE = 5 do manje od 100, kao što je DE = 60 do manje od 100, kao što je DE = 60–99, kao što je DE = 85–99, kao što je DE = 95–99.

U dodatnom poželjnom primeru izvođenja, ugljeni hidrat je dekstroza i/ili jedna ili više komponenti ugljenih hidrata sa vrednošću DE ≥ 60, naročito od 60 do 100, a naročito od 85 do 100.

Kada se koristi u ovom zahtevu, termin „dekstroza“ se definiše tako da uključuje glukozu i njene hidrate.

U dodatnom poželjnom primeru izvođenja, ugljeni hidrat je izabran među heksozama, naročito među alozama, altrozama, glukozama, manozama, gulozama, idozama, galaktozama, talozama, psikozama, fruktozama, sorbozama i/ili tagatozama; i/ili pentozama, naročito arabinozama, liksozama, ribozama, ksilozama, ribulozama i/ili ksilulozama; i/ili tetrozama, naročito eritrozama, treozama i/ili eritrulozama.

U dodatnom poželjnom primeru izvođenja, ugljeni hidrat je jedan ili više komponenti ugljenih hidrata izabranih iz grupe koju čini heksoza, kao što su dekstroza, fruktoza, pentoza, kao što su ksiloza, i/ili saharoza, glukozni sirup, dekstrin ili maltodekstrin.

S obzirom na to da su ugljeni hidrati iz komponente (i) uporedivo jeftina jedinjenja i da se proizvode iz obnovljivih resursa, dodavanje većih količina komponente (i) u vezivo prema ovom pronalasku omogućava proizvodnju veziva za mineralnu vunu koje je pogodno sa ekonomskog stanovišta i istovremeno omogućava proizvodnju ekološkog netoksičnog veziva.

Komponenta (ii) veziva

Komponenta (ii) je izabrana među amonijakom, aminima ili bilo kojim njihovim solima.

U poželjnom primeru izvođenja, komponenta (ii) je u formi amonijaka.

U još jednom poželjnom primeru izvođenja, komponenta (ii) je u formi jednog ili više amina, kao što je piperazin, poliamina kao što su heksametilendiamin, m-ksililenediamin, dietilenetriamin, trietilenetetramin, tetraetilenepentamin, monoetanolamin, dietanolamin, trietanolamin i njihove soli.

Komponenta (iii) veziva

Komponenta (iii) je u formi jednog ili više polialkilen glikola i/ili njihovih kopolimera.

Polialkilen glikoli i njihovi kopolimeri su relativno jeftini, netoksični i jednostavni za rukovanje. U poželjnom primeru izvođenja, komponenta (iii) je u formi polietilen glikola i/ili polipropilen glikola i/ili njihovih kopolimera. Naročito poželjan polialkilen glikol je polietilen glikol.

Iako ovaj pronalazak nije ograničen na određenu molekularnu težinu polialkilen glikola, utvrđeno je da se naročito dobri rezultati postižu kada se koristi polialkilen glikol, a naročito polietilen glikol sa Mprosečna od 150 do 50.000.

Dodatno je utvrđeno da se naročito dobri rezultati mogu postići kada se koristi polialkilen glikol, naročito polietilen glikol, sa malom molekularnom težinom. Shodno tome, u poželjnom primeru izvođenja vodenog sastava veziva prema ovom pronalasku, komponenta (iii) sadrži polialkilen glikol, naročito polietilen glikol, sa Mprosečna od 150 do 4000, naročito od 150 do 1000, a naročito od 150 do 250.

Naročito dobri rezultati su postignuti sa polietilen glikolom sa Mprosečna od oko 200.

Pronalazači su takođe utvrdili da se dobri rezultati mogu postići sa polialkilen glikolima, naročito sa polietilen glikolima, sa uporedivo velikom molekularnom težinom. Shodno tome, u alternativnom poželjnom primeru izvođenja vodenog sastava veziva prema ovom pronalasku, komponenta (iii) sadrži polialkilen glikol, naročito polietilen glikol, sa Mprosečna od 4000 do 25.000, naročito od 4000 do 15.000, a naročito od 8000 do 12.000. Naročito dobri rezultati su postignuti sa polietilen glikolom sa Mprosečna od oko 10.000.

Iako veziva prema ovom pronalasku nisu ograničena na određenu količinu polialkilen glikola i/ili njegovih kopolimera korišćenih kao komponenta (iii), upečatljivo je da su relativno male količine polialkilen glikola i/ili njihovih kopolimera dovoljne kako bi se dobila unapređena svojstva veziva. U vodenim sastavima veziva prema ovom pronalasku, komponenta (iii) je prisutna u količini od 0,5 do 25, poželjno od 2,5 do 15, poželjnije od 3 do 8 mas%, na osnovu mase komponente (i).

Komponenta (iv) veziva

Jedna od upečatljivih karakteristika ovog pronalaska je ta što su pronalazači utvrdili da se dodavanjem polialkilen glikola i/ili kopolimera omogućava poboljšanje karakteristika drugih veziva na bazi ugljenih hidrata, poželjno bez formaldehida.

U poželjnom primeru izvođenja, sastav dodatno sadrži komponentu (iv) u formi

jednog ili više jedinjenja izabranih među

– jedinjenjima sa formulom i bilo kojih njihovih soli:

gde R1 označava H, alkil, monohidroksialkil, dihidroksialkil, polihidroksialkil, alkilen, alkoksi, amin;

– jedinjenjima sa formulom i bilo kojih njihovih soli:

gde R2 označava H, alkil, monohidroksialkil, dihidroksialkil, polihidroksialkil, alkilen, alkoksi, amin.

Poželjno, alkil je C1-C10 alkil.

Poželjno, monohidroksialkil je monohidroksi C1-C10 alkil.

Poželjno, dihidroksialkil je dihidroksi C1-C10 alkil.

Poželjno, polihidroksialkil je polihidroksi C1-C10 alkil.

Poželjno, alkilen je alkilen C1-C10 alkil.

Poželjno, alkoksi je alkoksi C1-C10 alkil.

U poželjnom primeru izvođenja, komponenta (iv) sadrži jedno ili više jedinjenja izabranih iz grupe koju čine L-askorbinska kiselina, D-izoaskorbinska kiselina, 5,6-izopropiliden askorbinska kiselina, dehidroaskorbinska kiselina i/ili bilo koja so jedinjenja, poželjno kalcijumova, natrijumova, kalijumova, magnezijumova so ili so gvožđa.

U naročito poželjnom primeru izvođenja, komponenta (iv) je L-askorbinska kiselina.

Askorbinska kiselina ili vitamin C je netoksično prirodno organsko jedinjenje sa antioksidantnim svojstvima koje se može proizvesti od biomase. Askorbinska kiselina i njeni derivati stoga predstavljaju proizvod koji se proizvodi iz obnovljivih resursa i može se istovremeno pribaviti za uporedivo nižu cenu.

Komponenta (v) veziva

U alternativnom poželjnom primeru izvođenja, sastav dodatno sadrži komponentu (v) u formi jednog ili više cikličnih ugljenikovih oksida.

Ciklični ugljenikovi oksidi su poznati stručnim licima. U vezi sa terminom

„ugljenikov oksid“, upućujemo na „Oxocarbons, West, R., Ed.; Academic Press, Inc., New York, 1980)“: „jedinjenje u kojem su svi ili skoro svi atomi ugljenika vezani na karbonilne ili enolne kiseonike ili njihove hidratne ili deprotonovane ekvivalente“.

U okviru ovog pronalaska, termin „ciklični ugljenikov oksid“ tumači se kao ciklični molekul u kojem su svi atomi ugljenika vezani na karbonilne ili enolne kiseonike ili njihove hidratne ili deprotonovane ekvivalente.

Poželjno, komponenta (v) je u formi neheterocikličnih cikličnih ugljenikovih oksida.

U okviru ovog pronalaska, termin „neheterociklični ciklični ugljenikov oksid“ tumači se kao ciklični ugljenikov oksid u kojem se sistem prstena sastoji samo od atoma ugljenika.

U dodatnom poželjnom primeru izvođenja, komponenta (v) izabrana je iz grupe koju čine skvarinska kiselina, krokonska kiselina, rodizonska kiselina, dihidroksiciklopropenon i/ili bilo koja so jedinjenja, poželjno so amonijaka i/ili so amina i/ili so kalcijuma, natrijuma, kalijuma, magnezijuma ili gvožđa, i bilo koja njihova kombinacija.

Strukture dihidroksiciklopropenona, skvarinske kiseline, krokonske kiseline i rodizonske kiseline prikazane su u nastavku:

Oba protona u ovim molekulima su kiseli: Dihidroksiciklopropenon: pKa,1= 2,6 i pKa,2= 6,0; Skvarinska kiselina: pKa,1= 1,5 i pKa,2= 3,4; Krokonska kiselina: pKa,1= 0,8 i pKa,2= 2,2; Rodizonska kiselina: pKa,1= 4,4 i pKa,2= 4,7.

U poželjnom rasponu pH vrednosti veziva prema ovom pronalasku, neheterociklični ciklični ugljenikovi oksidi su u formi dianjona. Dianjoni dihidroksiciklopropenona, skvarinske kiseline, krokonske kiseline i rodizonske kiseline imaju formulu (CO)n<2->. Ovi dianjoni su simetrični, jer su dvostruka veza i

1

negativni naboji delokalizovani i ravnomerno raspoređeni na 3–6 CO jedinica. Ovo je ilustrovano u nastavku za skvarinsku kiselinu:

Dianjoni imaju visok stepen aromatičnog karaktera i karakteriše ih uporedivo velika stabilnost. Iako nismo obavezani nijednom teorijom, verujemo da neheterociklični ciklični ugljenikovi oksidi ne mogu da učestvuju u Maillardovoj reakcija kao redukton.

U naročito poželjnom primeru izvođenja, komponenta (v) je skvarinska kiselina i/ili krokonska kiselina i/ili bilo koja so skvarinske i/ili krokonske kiseline, poželjno so amonijaka i/ili so amina i/ili so kalcijuma, natrijuma, kalijuma, magnezijuma ili gvožđa, i bilo koja njihova kombinacija.

Komponenta (vi) veziva

U alternativnom poželjnom primeru izvođenja, sastav dodatno sadrži komponentu (vi) u formi jedne ili više karboksilnih kiselina, kao što su monomerne mono-, di-, tri- i polikarboksilne kiseline i/ili bilo koje njihove soli.

U poželjnom primeru izvođenja, komponenta (iv) je izabrana među monomernim polikarboksilnim kiselinama, polimernim polikarboksilnim kiselinama, monomernim monokarboksilnim kiselinama i/ili polimernim monokarboksilnim kiselinama, kao što je poliakrilna kiselina.

U naročito poželjnom primeru izvođenja, komponenta (iv) je limunska kiselina.

Limunska kiselina može pogodno da se doda kao amonijumska so limunske kiseline, kao što je triamonijum citrat.

Komponenta (vii) veziva

U poželjnom primeru izvođenja, vodeni sastav veziva prema ovom pronalasku sadrži komponentu (vii) u formi sumporne kiseline, sulfaminske kiseline, azotne kiseline, borne kiseline, hipofosforaste kiseline i/ili fosfatne kiseline i/ili bilo kojih njihovih soli, kao što su natrijum hipofosfit i/il i amonijum soli, kao što su amonijum soli sumporne kiseline, sulfaminske kiseline, azotne kiseline, borne kiseline, hipofosforaste kiseline i/ili fosfatne kiseline.

U naročito poželjnom primeru izvođenja, komponenta (vii) je izabrana među sulfaminskom kiselinom i/ili hipofosforastom kiselinom i/ili amonijum soli sulfaminske kiseline i/ili hipofosforaste kiseline.

Komponenta (viii) veziva

U dodatnom primeru izvođenja, sastav veziva prema ovom pronalasku sadrži komponentu (viii) u formi uree, poželjno u količini od 0 do 40 mas%, poželjno od 0 do 20 mas%, poželjnije od 0 do 15 mas% uree, na osnovu mase komponente (i).

Dodavanjem uree u vezivo prema aspektima ovog pronalaska poboljšava protivpožarna svojstva.

Dodatne komponente

U poželjnom primeru izvođenja, u skladu sa ovim pronalaskom u sastav veziva se mogu dodati i druge komponente, kao što su jedan ili više reaktivnih ili nereaktivnih silikona. Poželjno je da se jedan ili više reaktivnih ili nereaktivnih silikona izaberu iz grupe koju čine silikoni koji se sastoje od glavnog lanca koji se sastoji od ostataka organosiloksana, posebno ostataka difenilsiloksana, ostataka alkilsiloksana, poželjno ostataka dimetilsiloksana, koji nose najmanje jednu hidroksilnu, karboksilnu ili anhidridnu, aminsku, epoksi ili vinil funkcionalnu grupu sposobnu da reaguje sa najmanje jednim od sastojaka sastava veziva i poželjno prisutnih u količini od 0,1 do 15 mas%, poželjno od 0,1 do 10 mas%, još poželjnije od 0,3 do 8 mas%, na osnovu ukupne mase veziva.

U jednom primeru izvođenja, u skladu sa ovim pronalaskom u sastav veziva se može dodati silan.

Opciono, u skladu sa ovim pronalaskom u sastav veziva se može dodati emulgovano ugljovodonično ulje.

Metod prema ovom pronalasku

Ovaj pronalazak je takođe usmeren na metod proizvodnje vezanog proizvoda od mineralnih vlakana koji obuhvata korake uspostavljanja kontakta mineralnih vlakana sa sastavom veziva kako je opisano iznad i sušenja sastava veziva.

Ovaj pronalazak je takođe usmeren na proizvod od mineralnih vlakana pripremljen primenom ove metode.

Proizvod od mineralnih vlakana prema ovom pronalasku

Ovaj pronalazak je takođe usmeren na proizvod od mineralnih vlakana koji sadrži mineralna vlakna u kontaktu sa osušenim sastavom veziva kako je opisano iznad, tj. u kontaktu sa osušenim vezivom dobijenim sušenjem vodenog sastava veziva kako je opisano iznad.

Korišćena mineralna vlakna mogu biti bilo koja sintetička staklena vlakna (MMVF), staklena vlakna, keramička vlakna, bazaltna vlakna, vlakna od zgure, kamena vlakna i druga. Ova vlakna mogu biti prisutna kao proizvod od vune, npr. kao proizvod od kamene vune.

Prikladne metode formiranja vlakana i naknadni proizvodni koraci za proizvodnju proizvoda od mineralnih vlakana su oni koji se konvencionalno primenjuju u ovoj oblasti. Generalno, vezivo se prska neposredno nakon fibrilacije mineralnog rastopa na vazduhom nošena mineralna vlakna. Vodeni sastav veziva se normalno nanosi u količini od 0,1 do 18 %, poželjno od 0,2 do 8 % po težini vezanog proizvoda od mineralnih vlakana na suvoj osnovi.

Mreža od mineralnih vlakana poprskana sprejom se generalno suši u peći za sušenje pomoću mlaza vrućeg vazduha. Mlaz vrelog vazduha može se uvesti u mrežu od mineralnih vlakana odole ili odgore ili iz naizmeničnih smerova u karakterističnim zonama u smeru dužine peći za sušenje.

1

Peć za sušenje se tipično koristi na temperaturama od oko 150 °C do oko 350 °C. Poželjno, temperatura za sušenje je u rasponu od oko 200 do oko 300 °C. Generalno, vreme otpora peći za sušenje je od 30 sekundi do 20 minuta u zavisnosti od, na primer, gustine proizvoda.

Po želji, mreža od mineralne vune može se izložiti procesu oblikovanja pre sušenja. Vezani proizvod od mineralnih vlakana koji izlazi iz peći za sušenje može se seći na željeni format, npr. u formu ploče. Stoga, proizvedeni proizvodi od mineralnih vlakana, na primer, imaju formu tkane i netkane tkanine, podmetača, prostirke, ploče, listova, traka, rolni, granulata i drugih oblikovanih proizvoda koji se koriste, na primer, kao toplotna ili zvučna izolacija, za amortizaciju vibracija, građevinski materijali, za izolaciju fasada, materijali za ojačanje krovova i podova, kao ispuna filtera i u druge svrhe.

U skladu sa ovim pronalaskom, takođe je moguće proizvesti kompozitne materijale kombinovanjem vezanih proizvoda od mineralnih vlakana sa odgovarajućim kompozitnim slojevima ili laminatnim slojevima, kao što su, na primer, metal, staklene prostirke za pokrivanje površine i drugi tkani ili netkani materijali.

Proizvodi od mineralnih vlakana prema ovom pronalasku generalno imaju gustinu u rasponu od 6 do 250 kg/m<3>, poželjno od 20 do 200 kg/m<3>.

Proizvodi od mineralnih vlakana generalno imaju gubitak žarenjem u rasponu od 0,3 do 18,0 %, poželjno 0,5 do 8,0 %.

Iako je vodeni sastav veziva prema ovom pronalasku naročito koristan za vezivanje mineralnih vlakana, jednako se može koristiti za druge primene tipične za veziva i sredstva za dimenzioniranje, npr. kao vezivo za livnički pesak, ivericu, strukture od staklenih vlakana, celulozna vlakna, netkane proizvode od papira, kompozitne materijale, proizvode proizvedene u kalupu, premaze itd.

Sledeći primeri su predviđeni da dodatno ilustruju pronalazak bez ograničavanja oblasti primene.

Primeri

U sledećim primerima, pripremljeno je nekoliko veziva koja su obuhvaćena definicijom ovog pronalaska i ova veziva su upoređena prema prethodnom stanju tehnike.

Sledeće karakteristike utvrđene su za veziva iz ovog pronalaska i za veziva prema prethodnom stanju tehnike:

Sadržaj čvrste faze komponente veziva

Sadržaj svake od komponenti u datom rastvoru veziva pre sušenja zasniva se na bezvodnoj masi komponente.

Kompanija Sigma Aldrich obezbedila je 50 % vodenog rastvora hipofosforaste kiseline i 28 % vodenog rastvora amonijaka. D-(+)-glukoza monohidrat obezbedila je kompanija Merck. Kompanija Cargill obezbedila je 75,1 % vodenog rastvora glukoznog sirupa sa DE vrednošću od 95 do manje od 100 (C*slatki D 02767 ex Cargill). Sve druge komponente sa visokim stepenom čistoće obezbedila je kompanija Sigma-Aldrich i za potrebe jednostavnosti pretpostavljeno je da su bezvodne. Silan (Momentive VS-142) obezbedila je kompanija Momentive i računat je kao 100 % za potrebe jednostavnosti. Broj naveden nakon poli(etilen glikol) označava prosečnu molekularnu težinu reagensa. Stoga, na primer

„Poli(etilen glikol), 1000“ ima prosečnu molekularnu težinu Mprosečna od 1000.

Čvrste faze veziva

Sadržaj veziva nakon sušenja naziva se „čvrstom fazom veziva“.

Uzorci kamene vune u obliku diska (prečnik: 5 cm; visina 1 cm) isečeni su iz kamene vune i zagrejani na 580 °C tokom najmanje 30 minuta kako bi se uklonile sve organske materije. Čvrsta faza smeše veziva izmerena je raspoređivanjem uzorka smeše veziva (oko 2 g) na toplotno tretirani disk kamene vune u posudi od aluminijumske folije. Težina posude od aluminijumske folije koja sadrži disk kamene vune izmerena je pre i neposredno nakon dodavanja smeše veziva. Proizvedena su dva takva diska od kamene vune sa smešom veziva u posudama od aluminijumske folije i zagrejana su na 200 °C tokom 1 sata. Nakon hlađenja i čuvanja na sobnoj temperaturi tokom 10 minuta, uzorci su izmereni i izračunata je čvrsta faza veziva kao prosečna vrednost dva rezultata.

1

Vezivo sa željenom čvrstom fazom veziva može se potom proizvesti razblaživanjem sa željenom količinom vode i 10 % vodenim rastvorom silana (Momentive VS-142).

Gubitak reakcijom

Gubitak reakcijom definiše se kao razlika između sadržaja čvrste faze komponente veziva i čvrste faze veziva.

Karakteristike sušenja – merenja DMA (dinamička mehanička analiza)

Petnaestoprocentni rastvor čvrste faze veziva dobijen je kako je opisano iznad. Isečeni i izmereni Whatman™ filteri od staklenih mikrovlakana (GF/B, 150 mm ∅, kat. br.1821 150) (2,5×1 cm) uronjeni su u 15 % rastvor veziva na 10 sekundi. Dobijeni filter natopljen vezivom je potom osušen u „sendviču“ koji je sadržao (1) 8 × 8 × 1 cm metalnu ploču težine 0,60 kg, (2) četiri sloja standardnog filter-papira, (3) filter od staklenih mikrovlakana natopljen vezivom, (4) četiri sloja standardnog filter-papira, i (5) 8 × 8 × 1 cm metalnu ploču težine 0,60 kg tokom oko 2x2 minute primenom tega od 3,21 kg na vrhu „sendviča“. U tipičnom eksperimentu, sečeni Whatman™ filter od staklenih mikrovlakana teži 0,035 g pre nanošenja veziva i 0,125 g nakon nanošenja i sušenja, što odgovara opterećenju rastvora veziva od 72 %.

Sva merenja DMA izvršena su sa opterećenjem rastvora veziva od 72 ± 1 %.

Merenja DMA dobijena su sa Mettler Toledo DMA 1 kalibrisanom na sertifikovanom termometru na sobnoj temperaturi i tačkama topljenja sertifikovanog indijuma i kalaja. Aparat je korišćen u režimu pojedinačnog savijanja nosača; titanijumske spojnice; rastojanje spojnica 1,0 cm; tip temperaturnog segmenta; raspon temperature 40–280 °C; stopa zagrevanja 3 °C/min; deplasman 20 µm; frekvencija 1 Hz; režim jedinstvene oscilacije frekvencije. Početak i kraj sušenja ocenjeni su pomoću softvera STARe verzija 12.00.

Studija mehaničke čvrstoće

1

Mehanička čvrstoća veziva ispituje se sprovođenjem ispitivanja tableta. Za svako vezivo, proizvedeno je šest tableta od smeše veziva i ušpricaja kamene vune iz rotacione proizvodnje kamene vune. Ušpricaji su čestice koje imaju isti sastav rastopa kao vlakna kamene vune, a ušpricaji se obično smatraju otpadnim proizvodom procesa centrifugiranja. Ušpricaji korišćeni za sastav tableta imali su dimenzije 0,25–0,50 mm.

Petnaestoprocentni rastvor veziva čvrste faze veziva koji sadrži 0,5 % silana (Momentive VS-142) čvrste faze veziva dobijen je kako je opisano iznad. Uzorak ovog rastvora veziva (4,0 g) dobro je pomešan sa ušpricajima (20,0 g). Dobijena mešavina je potom preneta u okruglu posudu od alumin ijumske folije (dno ∅ = 4,5 cm, vrh ∅ = 7,5 cm, visina = 1,5 cm). Mešavina je potom jako pritisnuta staklenom ili plastičnom epruvetom sa ravnim dnom i odgovarajućom veličinom kako bi se dobila ravna površina tablete. Na ovaj način je proizvedeno šest tableta od svakog veziva. Dobijene tablete su potom sušene na 250 °C tokom 1 h. Nakon hlađenja na sobnoj temperaturi, tablete su pažljivo izvađene iz posuda. Tri tablete su odležale u vodenoj kupki na 80 °C tokom 3 h.

Nakon sušenja tokom 1-2 dana, sve tablete su razbijene ispitivanjem savijanjem u 3 tačke (brzina ispitivanja: 10,0 mm/min; nivo pucanja: 50 %; nominalna čvrstoća: 30 N/mm<2>; rastojanje podrške: 40 mm; maks. odstupanje 20 mm; nominalni e-modul 10000 N/mm<2>) na mašini „Bent Tram“ radi utvrđivanja njihove mehaničke čvrstoće. Tablete su stavljene „donjom stranom“ nagore (tj. strana sa ∅ = 4,5 cm) u mašinu.

Referentna veziva pripremljena prema prethodnom stanju tehnike kao primeri za poređenje

Primer veziva, referentno vezivo A

Mešavina bezvodne limunske kiseline (10,2 g, 53,1 mmol) i D-(+)-glukoza monohidrata (57,3 g; praktično 52,1 g dekstroze) u vodi (157,5 g) mešana je na sobnoj temperaturi dok nije dobijen providan rastvor. U kapljicama je potom dodato 28 % vodenog rastvora amonijaka (7,80 g; praktično 2,16 g, 128,4 mmol amonijaka). Potom je izmerena čvrsta faza veziva (17,4 %).

1

Za DMA i studije mehaničke čvrstoće (15 % rastvor čvrste faze veziva, 0,5 % silana čvrstih faza veziva), mešavina veziva razblažena je vodom (0,149 g/g mešavina veziva) i 10 % vodenog rastvora silana (0,009 g/g mešavina veziva, Momentive VS-142). Konačna mešavina veziva za studije mehaničke čvrstoće imala je pH = 5,1.

Primer veziva, referentno vezivo B

Ovo vezivo je fenol-formaldehidna smola modifikovana ureom, PUF-rezol.

Fenol-formaldehidna smola pripremljena je reakcijom 37 % vodenog rastvora formaldehida (606 g) i fenola (189 g) u prisustvu 46 % vodenog rastvora kalijum hidroksida (25,5 g) na temperaturi reakcije od 84 °C kojoj je prethodila stopa zagrevanja od 1 °C u minuti. Reakcija je nastavljena na 84 °C dok tolerancija smole na kiselinu nije dostigla 4 i dok veći deo fenola nije konvertovan. Potom je dodata urea (241 g), nakon čega je smeša ohlađena.

Tolerancija na kiselinu (AT) izražava broj koliko puta se data zapremina veziva može razblažiti kiselinom bez zamućivanja smeše (talog veziva). Sumporna kiselina se koristi za utvrđivanje kriterijuma zaustavljanja u proizvodnji veziva, dok tolerancija na kiselinu ispod 4 ukazuje na kraj reakcije veziva.

Kako bi se izmerio AT, titrant se proizvodi razblaživanjem 2,5 ml konc. sumporne kiseline (>99 %) sa 1 l vode sa razmenjenim jonima. Potom se 5 ml veziva koje se ispituje titrira na sobnoj temperaturi sa ovim titrantom, dok se vezivo održava u pokretu ručnim mućkanjem; ako je tako poželjno, koristiti magnetnu mešalicu i magnetni štap. Titracija se nastavlja dok se u vezivu ne pojavi blagi oblak, koji ne nestaje pri mućkanju veziva.

Tolerancija na kiselinu (AT) izračunava se tako što se korišćena količina kiseline za titraciju (ml) podeli količinom uzorka (ml):

AT = (korišćena količina za titraciju (ml)) / (zapremina uzorka (ml))

Korišćenjem ureom modifikovane fenol-formaldehidne smole, vezivo se proizvodi dodavanjem 25 % vodenog rastvora amonijaka (90 ml) i amonijum sulfata (13,2 g), kao i vode (1,30 kg).

1

Čvrsta faza veziva je potom izmerena kako je opisano iznad i smeša je razblažena željenom količinom vode i silana (Momentive VS-142) za mehanička merenja i merenja DMA (15 % rastvor čvrste faze veziva, 0,5 % silana čvrstih faza veziva).

Primer veziva, referentno vezivo C

Mešavina L-askorbinske kiseline (1,50 g, 8,52 mmol) i 75,1 % vodenog rastvora glukoznog sirupa (18,0 g; praktično 13,5 g glukoznog sirupa) u vodi (30,5 g) mešana je na sobnoj temperaturi dok nije dobijen providan rastvor. Potom je dodato 50 % vodenog rastvora hipofosforaste kiseline (0,60 g; praktično 0,30 g, 4,55 mmol hipofosforaste kiseline) i uree (0,75 g). U kapljicama je potom dodato 28 % vodenog rastvora amonijaka (0,99 g; praktično 0,28 g, 16,3 mmol amonijaka) do pH = 6,9. Potom je izmerena čvrsta faza veziva (21,5 %).

Za DMA i studije mehaničke čvrstoće (15 % rastvor čvrste faze veziva, 0,5 % silana čvrstih faza veziva), mešavina veziva razblažena je vodom (0,423 g/g mešavina veziva) i 10 % vodenog rastvora silana (0,011 g/g mešavina veziva, Momentive VS 142). Konačna mešavina veziva za studije mehaničke čvrstoće imala je pH = 7,0.

Primer veziva, referentno vezivo D

Mešavina 75,1 % vodenog rastvora glukoznog sirupa (60,0 g; praktično 45,0 g glukoznog sirupa), amonijum sulfamata (2,25 g, 19,7 mmol) i uree (2,25 g) u vodi (105,1 g) mešana je na sobnoj temperaturi dok nije dobijen providan rastvor. U kapljicama je potom dodato 28 % vodenog rastvora amonijaka (0,12 g; praktično 0,03 g, 1,97 mmol amonijaka) do pH = 8,2. Potom je izmerena čvrsta faza veziva (21,6 %).

Za DMA i studije mehaničke čvrstoće (15 % rastvor čvrste faze veziva, 0,5 % silana čvrstih faza veziva), mešavina veziva razblažena je vodom (0,432 g/g mešavina veziva) i 10 % vodenog rastvora silana (0,011 g/g mešavina veziva, Momentive VS-142). Konačna mešavina veziva za studije mehaničke čvrstoće imala je pH = 8,2.

Primer veziva, referentno vezivo E

1

Ovo vezivo je na bazi proizvoda reakcije alkanolamina anhidrita polikarboksilne kiseline.

Dietanolamin (DEA, 231,4 g) postavljen je u stakleni reaktor od 5 litara sa mešačem i omotačem za zagrevanje/hlađenje. Temperatura dietanolamina povećana je na 60 °C nakon čega je dodat tetrahidroftalni anhidrid (THPA, 128,9 g). Nakon povećanja i održavanja temperature na 130 °C, dodat je drugi deo tetrahidroftalnog anhidrida (64,5 g), praćen trimelitnim anhidridom (TMA, 128,9 g). Nakon reagovanja na 130 °C tokom 1 sata, mešavina je ohlađena na 95 °C.

Dodata je voda (190,8 g) i mešanje je nastavljeno još 1 sat. Nakon hlađenja na sobnu temperaturu, mešavina je usuta u vodu (3,40 kg) i dodato je 50 % vodenog rastvora hipofosforaste kiseline (9,6 g) i 25 % vodenog rastvora amonijaka (107,9 g) uz mešanje. Glukozni sirup (1,11 kg) zagrejan je na 60 °C i potom dodat uz mešanje, praćen sa 50 % vodenog rastvora silana (5,0 g, Momentive VS-142).

Čvrsta faza veziva je potom izmerena kako je opisano iznad i mešavina je razblažena željenom količinom vode za DMA i merenje mehaničke čvrstoće (15 % rastvor čvrste faze veziva).

Primer veziva, referentno vezivo F

Ovo vezivo je na bazi proizvoda reakcije alkanolamina anhidrita polikarboksilne kiseline.

Dietanolamin (DEA, 120,5 g) postavljen je u stakleni reaktor od 5 litara sa mešačem i omotačem za zagrevanje/hlađenje. Temperatura dietanolamina povećana je na 60 °C nakon čega je dodat tetrahidroftalni anhidrid (THPA, 67,1 g). Nakon povećanja i održavanja temperature na 130 °C, dodat je drugi deo tetrahidroftalnog anhidrida (33,6 g), praćen trimelitnim anhidridom (TMA, 67,1 g). Nakon reagovanja na 130 °C tokom 1 sata, mešavina je ohlađena na 95 °C. Dodata je voda (241,7 g) i mešanje je nastavljeno još 1 sat. Potom je dodata urea (216,1 g) i mešanje je nastavljeno dok sve čvrste materije nisu rastvorene. Nakon hlađenja na sobnu temperaturu, mešavina je usuta u vodu (3,32 kg) i dodato je 50 % vodenog rastvora hipofosforaste kiseline (5,0 g) i 25 % vodenog rastvora amonijaka (56,3 g) uz mešanje.

2

Glukozni sirup (1,24 kg) zagrejan je na 60 °C i potom dodat uz mešanje, praćen sa 50 % vodenog rastvora silana (5,0 g, Momentive VS-142).

Čvrsta faza veziva je potom izmerena kako je opisano iznad i mešavina je razblažena željenom količinom vode za DMA i merenje mehaničke čvrstoće (15 % rastvor čvrste faze veziva).

Sastavi veziva prema ovom pronalasku

U nastavku, brojevi prijava primera veziva odgovaraju brojevima prijava koji su korišćeni u Tabeli 1.

Primer veziva, prijava 3

Mešavina 75,1 % vodenog rastvora glukoznog sirupa (18,0 g; praktično 13,5 g glukoznog sirupa), askorbinske kiseline (1,50 g, 8,52 mmol) i 50 % hipofosforaste kiseline (0,60 g; praktično 0,30 g, 4,55 mmol hipofosforaste kiseline) u vodi (30,5 g) mešana je na sobnoj temperaturi dok nije dobijen bistar rastvor. Poli(etilen glikol), 1000 (0,75 g) je onda dodato, a mešanje je nastavljeno dok nije dobijen bistar rastvor. U kapljicama je potom dodato 28 % vodenog rastvora amonijaka (0,96 g; praktično 0,33 g, 15,8 mmol amonijaka). Potom je izmerena čvrsta faza veziva (21,1 %).

Za DMA i studije mehaničke čvrstoće (15 % rastvor čvrste faze veziva, 0,5 % silana čvrstih faza veziva), mešavina veziva razblažena je vodom (0,397 g/g mešavina veziva) i 10 % vodenog rastvora silana (0,011 g/g mešavina veziva). Konačna mešavina veziva imala je pH = 7,4.

Primer veziva, prijava 5

Mešavina 75,1 % vodenog rastvora glukoznog sirupa (18,0 g; praktično 13,5 g glukoznog sirupa), askorbinske kiseline (1,50 g, 8,52 mmol), uree (0,75 g) i 50 % hipofosforaste kiseline (0,60 g; praktično 0,30 g, 4,55 mmol hipofosforaste kiseline) u vodi (30,5 g) mešana je na sobnoj temperaturi dok nije dobijen bistar rastvor. Poli(etilen glikol), 200 (0,75 g) je onda dodato, a mešanje je nastavljeno dok nije dobijen bistar rastvor. U kapljicama je potom dodato 28 % vodenog rastvora amonijaka (0,99 g; praktično 0,28 g, 16,3 mmol amonijaka). Potom je izmerena čvrsta faza veziva (21,8 %).

Za DMA i studije mehaničke čvrstoće (15 % rastvor čvrste faze veziva, 0,5 % silana čvrstih faza veziva), mešavina veziva razblažena je vodom (0,439 g/g mešavina veziva) i 10 % vodenog rastvora silana (0,011 g/g mešavina veziva). Konačna mešavina veziva imala je pH = 6,0.

Primer veziva, prijava 10

Mešavina 75,1 % vodenog rastvora glukoznog sirupa (18,0 g; praktično 13,5 g glukoznog sirupa), askorbinske kiseline (1,50 g, 8,52 mmol), uree (0,75 g) i 50 % hipofosforaste kiseline (0,60 g; praktično 0,30 g, 4,55 mmol hipofosforaste kiseline) u vodi (30,5 g) mešana je na sobnoj temperaturi dok nije dobijen bistar rastvor. Poli(etilen glikol), 4000 (1,50 g) je onda dodato, a mešanje je nastavljeno dok nije dobijen bistar rastvor. U kapljicama je potom dodato 28 % vodenog rastvora amonijaka (0,96 g; praktično 0,27 g, 15,8 mmol amonijaka). Potom je izmerena čvrsta faza veziva (21,0 %).

Za DMA i studije mehaničke čvrstoće (15 % rastvor čvrste faze veziva, 0,5 % silana čvrstih faza veziva), mešavina veziva razblažena je vodom (0,390 g/g mešavina veziva) i 10 % vodenog rastvora silana (0,011 g/g mešavina veziva). Konačna mešavina veziva imala je pH = 7,7.

Primer veziva, prijava 13

Mešavina 75,1 % vodenog rastvora glukoznog sirupa (18,0 g; praktično 13,5 g glukoznog sirupa), askorbinske kiseline (1,50 g, 8,52 mmol), uree (2,25 g) i 50 % hipofosforaste kiseline (0,60 g; praktično 0,30 g, 4,55 mmol hipofosforaste kiseline) u vodi (30,5 g) mešana je na sobnoj temperaturi dok nije dobijen bistar rastvor. Poli(etilen glikol), 200 (0,75 g) je onda dodato, a mešanje je nastavljeno dok nije dobijen bistar rastvor. U kapljicama je potom dodato 28 % vodenog rastvora amonijaka (0,98 g; praktično 0,27 g, 16,1 mmol amonijaka). Potom je izmerena čvrsta faza veziva (22,5 %).

Za DMA i studije mehaničke čvrstoće (15 % rastvor čvrste faze veziva, 0,5 % silana čvrstih faza veziva), mešavina veziva razblažena je vodom

(0,489 g/g mešavina veziva) i 10 % vodenog rastvora silana (0,011 g/g mešavina veziva). Konačna mešavina veziva imala je pH = 6,6.

Primer veziva, prijava 16

U promešan rastvor 75,1 % vodenog rastvora glukoznog sirupa (19,6 g; praktično 14,7 g glukoznog sirupa) u vodi (30,1 g) na sobnoj temperaturi dodata je skvarinska kiselina (0,30 g, 2,63 mmol), 50 % hipofosforaste kiseline (0,60 g; praktično 0,30 g, 4,55 mmol hipofosforaste kiseline) i poli(etilen glikol), 10000 (0,75 g). U kapljicama je potom dodato 28 % vodenog rastvora amonijaka (0,77 g; praktično 0,23 g, 12,7 mmol amonijaka) i mešanje je nastavljeno dok nije dobijen bistar rastvor. Potom je izmerena čvrsta faza veziva (20,9 %).

Za DMA i studije mehaničke čvrstoće (15 % rastvor čvrste faze veziva, 0,5 % silana čvrstih faza veziva), mešavina veziva razblažena je vodom (0,382 g/g mešavina veziva) i 10 % vodenog rastvora silana (0,010 g/g mešavina veziva). Konačna mešavina veziva imala je pH = 7,4.

Primer veziva, prijava 17

Mešavina bezvodne limunske kiseline (1,7 g, 8,84 mmol) i D-(+)-glukoza monohidrata (9,55 g; praktično 8,68 g dekstroze) i poli(etilen glikola), 200 (0,52 g) u vodi (26,3 g) mešana je na sobnoj temperaturi dok nije dobijen bistar rastvor. U kapljicama je potom dodato 28 % vodenog rastvora amonijaka (1,30 g; praktično 0,36 g, 21,4 mmol amonijaka). Potom je izmerena čvrsta faza veziva (17,7 %).

Za DMA i studije mehaničke čvrstoće (15 % rastvor čvrste faze veziva, 0,5 % silana čvrstih faza veziva), mešavina veziva razblažena je vodom (0,170 g/g mešavina veziva) i 10 % vodenog rastvora silana (0,009 g/g mešavina veziva, Momentive VS-142). Konačna mešavina veziva za studije mehaničke čvrstoće imala je pH = 5,2.

Tabela 1-1

2

<[a]>Askorbinske kiseline (ili derivata) cikličnih ugljenikovih oksida ugljenih hidrata;

brojevi u zagradama izračunati su za sam ugljeni hidrat.

<[b]>Molarni ekvivalenti u odnosu na askorbinsku kiselinu ciklični ugljenik oksid aditive u formi neorganske/mineralne kiseline.

Tabela 1-2

2

Askorbinske kiseline (ili derivata) cikličnih ugljenikovih oksida ugljenih hidrata; brojevi u zagradama izračunati su za sam ugljeni hidrat.

Molarni ekvivalenti u odnosu na askorbinsku kiselinu ciklični ugljenik oksid aditive u formi neorganske/mineralne kiseline.

Tabela 1-3

2

Askorbinske kiseline (ili derivata) cikličnih ugljenikovih oksida ugljenih hidrata; brojevi u zagradama izračunati su za sam ugljeni hidrat.

Molarni ekvivalenti u odnosu na askorbinsku kiselinu ciklični ugljenik oksid aditive u formi neorganske/mineralne kiseline.

2

Claims (2)

1. ZAHTEVI 1. Vodeni sastav veziva koje ne sadrži formaldehid za mineralna vlakna, a koje sadrži komponentu (i) u formi jednog ili više ugljenih hidrata u količini 50 mas% ili više, poželjno 70 do 97 mas% na osnovu ukupne čvrste komponente veziva; komponentu (ii) u formi jednog ili više jedinjenja izabranih iz grupe koju čine amonijak, amini ili bilo koje njihove soli; komponentu (iii) u formi jednog ili više polialkilen glikola i/ili njihovih kopolimera, gde je komponenta (iii) prisutna u količini od 0,5 do 25 mas%, na osnovu mase komponente (i).
2. 2. Vodeni sastav veziva prema zahtevu 1, gde sastav dodatno sadrži komponentu (iv) u formi jednog ili više jedinjenja izabranih među – jedinjenjima sa formulom i bilo kojih njihovih soli:

   gde R1 označava H, alkil, monohidroksialkil, dihidroksialkil, polihidroksialkil, alkilen, alkoksi, amin; – jedinjenjima sa formulom i bilo kojih njihovih soli:

   gde R2 označava H, alkil, monohidroksialkil, dihidroksialkil, polihidroksialkil, alkilen, alkoksi, amin. 2 3. Vodeni sastav veziva prema zahtevu 2, gde komponenta (iv) sadrži jedno ili više jedinjenja izabranih iz grupe koju čine L-askorbinska kiselina, D-izoaskorbinska kiselina, 5,6-izopropiliden askorbinska kiselina, dehidroaskorbinska kiselina i/ili bilo koja so jedinjenja, poželjno kalcijumova, natrijumova, kalijumova, magnezijumova so ili so gvožđa. 4. Vodeni sastav veziva prema bilo kom od prethodnih zahteva, gde sastav dodatno sadrži komponentu (v) u formi jednog ili više cikličnih ugljenikovih oksida, kao što su skvarinska kiselina, krokonska kiselina, rodizonska kiselina, dihidroksiciklopropenon i/ili bilo koja so jedinjenja, poželjno so amonijaka i/ili so amina i/ili so kalcijuma, natrijuma, kalijuma, magnezijuma ili gvožđa. 5. Vodeni sastav veziva prema zahtevu 4, gde komponenta (v) sadrži jedan ili više neheterocikličnih cikličnih ugljenikovih oksida u formi skvarinske kiseline i/ili krokonske kiseline i/ili bilo koje soli skvarinske i/ili krokonske kiseline. 6. Vodeni sastav veziva prema bilo kom od prethodnih zahteva, gde sastav dodatno sadrži komponentu (vi) u formi jedne ili više karboksilnih kiselina, kao što su monomerne mono-, di-, tri- i polikarboksilne kiseline i/ili bilo koje njihove soli. 7. Vodeni sastav veziva prema zahtevu 6, gde komponenta (vi) sadrži limunsku kiselinu i/ili njene soli, kao što su amonijum soli limunske kiseline. 8. Vodeni sastav veziva prema bilo kom od prethodnih zahteva, gde sastav dodatno sadrži komponentu (vii) u formi sumporne kiseline, sulfaminske kiseline, azotne kiseline, borne kiseline, hipofosforaste kiseline i/ili fosfatne kiseline i/ili bilo kojih njihovih soli, kao što su natrijum hipofosfit i/ili amonijum soli, kao što su amonijum soli sumporne kiseline, sulfaminske kiseline, azotne kiseline, borne kiseline, hipofosforaste kiseline i/ili fosfatne kiseline. 9. Vodeni sastav veziva prema zahtevu 8, gde komponenta (vii) sadrži sulfaminsku kiselinu i/ili njene soli, kao što su amonijum soli sulfaminske kiseline. 10. Vodeni sastav veziva prema bilo kom od prethodnih zahteva, gde komponentu (i) čini jedna ili više komponenti ugljenih hidrata izabranih iz grupe koju čini heksoza, kao što su dekstroza, fruktoza, pentoza, kao što su ksiloza, i/ili saharoza, glukozni sirup, dekstrin ili maltodekstrin. 11. Vodeni sastav veziva prema bilo kom od prethodnih zahteva, gde je komponenta (ii) u formi jednog ili više amina, kao što je piperazin, poliamina kao što su heksametilendiamin, m-ksililenediamin, dietilenetriamin, trietilenetetramin, tetraetilenepentamin, monoetanolamin, dietanolamin, trietanolamin i njihove soli. 12. Vodeni sastav veziva prema bilo kom od prethodnih zahteva, gde je komponenta (iii) polietilen glikol sa Mprosečna od 150 do 50.000. 13. Vodeni sastav veziva prema bilo kom od prethodnih zahteva, gde komponenta (iii) sadrži polietilen glikol sa Mprosečna od 150 do 4000, naročito 150 do 1000, a naročito od 150 do 250. 14. Vodeni sastav veziva prema bilo kom od prethodnih zahteva, gde komponenta (iii) sadrži polietilen glikol sa Mprosečna od 4000 do 25.000, naročito 4000 do 15.000, a naročito od 8000 do 12.000. 15. Vodeni sastav veziva prema bilo kom od prethodnih zahteva, gde je komponenta (iii) prisutna u količini od 0,5 do 25, poželjno od 2,5 do 15, poželjnije od 3 do 8 mas%, na osnovu mase komponente (i). 16. Vodeni sastav veziva prema bilo kom od prethodnih zahteva, gde vodeni sastav veziva dodatno sadrži komponentu (viii) u formi uree, poželjno u količini od 0 do 40 mas%, poželjno od 0 do 20 mas%, poželjnije od 0 do 15 mas% uree, na osnovu mase komponente (i). 17. Metod proizvodnje vezanog proizvoda od mineralne vune koji obuhvata korake za vezivanje mineralnih vlakana sastavom veziva u skladu sa jednim od zahteva od 1 do 16, i sušenja sastava veziva. 18. Proizvod od mineralnih vlakana koji se sastoji od mineralnih vlakana u kontaktu sa sušenim sastavom veziva prema bilo kom od zahteva od 1 do 16. Izdaje i štampa: Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd, Kneginje Ljubice 5