RS63493B1

RS63493B1 - Tekstil koji je i mek na dodir i otporan na habanje i istezanje

Info

Publication number: RS63493B1
Application number: RS20220694A
Authority: RS
Inventors: Anaïs Dolle; Emmanuel Tapie
Original assignee: Ferrari Serge Sas
Priority date: 2018-10-18
Filing date: 2019-10-17
Publication date: 2022-09-30
Also published as: SI3867428T1; HUE059552T2; ES2923957T3; EP3867428A1; CN112840069B; FR3087452B1; CN112840069A; PT3867428T; HRP20220907T1; LT3867428T; WO2020079374A1; FR3087452A1; US11959201B2; DK3867428T3; US20210340696A1; EP3867428B1; PL3867428T3

Description

OBLAST TEHNIKE

Predmetni pronalazak se odnosi na tkane tekstile, a preciznije na one koji sadrže flokirano predivo. Tekstili prema pronalasku su posebno podesni u oblastima unutrašnje ili spoljašnje dekoracije, a preciznije nameštaja, i koriste se, na primer, u proizvodnji pokrivača za jastuke za sedenje ili dekorativne jastuke.

STANJE TEHNIKE

Generalno, poznata je primena tekstila “baršunastog” tipa da bi se proizveli tekstili prijatni na dodir. Ovi tekstili se sastoje od štofa koji je gladak sa jedne strane, dok je druga strana pokrivena uspravnim slojem dlačica koji je veoma gust, a koji drže vlakna prediva. Oni se proizvode uz korišćenje specifične tehnologije koja zahteva posebne razboje za tkanje i proizvodi veoma meke proizvode. Međutim, sloj dlačica ima dva nedostatka, sa jedne strane, izložen je kontaktu i zbog toga trpi habanje, a sa druge strane, ima stranu tekstila sa dlačicama, koja menja izgled u zavisnosti od ugla posmatranja.

Mekoća se takođe može obezbediti korišćenjem prediva za koja se kaže da su “šenil” prediva. Ova prediva su sačinjena od vlakana koja su učvršćena preplitanjem dva prediva. Mehaničko fiksiranje vlakana nije dovoljno da ih zadrži u slučaju jakog habanja. Zbog toga su ova prediva jako zgnječena posle habanja.

Sledeća mogućnost za dobijanje osećaja mekoće sastoji se u korišćenju flokiranih prediva. Korišćenje tkanih tekstila koji sadrže flokirana prediva je široko rasprostranjeno. Ono se naročito ceni u automobilskoj industriji za proizvodnju presvlaka sedišta. Uspeh flokiranih prediva potiče od mekoće na dodir koju ona prenose na tekstile u koje su integrisane.

Flokirana prediva se generalno sastoje od jezgra pokrivenog adhezivnim slojem i štrčećih elemenata. Mekoću obezbeđuju vlakna koja štrče sa jezgra flokiranih prediva. Jedan primer flokiranih prediva koji se može citirati su prediva koja na tržište plasira YARNTEX TEXTIL, a koja su elektrostatički flokirana i sačinjena su od multifilamentnog poliamidnog jezgra pokrivenog slojem koji je sačinjen od poliakrilnog tipa adheziva koji se može koristiti za fiksiranje flokiranih vlakana na poliamid. Da bi se dobilo svojstvo mekoće, vlakna imaju deo koji je učvršćen u adhezivnom sloju i slobodni deo koji štrči prema spoljašnjosti.

Flokirana prediva koja su razvijena da bi obezbedila korisniku osećaj mekoće zbog toga su namenjena za ostvarivanje čestog kontakta sa korisnikom. Ovo znači da su tkanine koje sadrže flokirana prediva u velikoj meri izložene habanju. Vlakna su naročito izložena velikim naprezanjima kada osoba sedne na stolicu ili jastuk koji sadrže ova prediva uz pomeranje koje je kombinacija gnječenja i trenja. Međutim, struktura flokiranih prediva je takva da su periferna vlakna samo delimično fiksirana na jezgru. Kao posledica toga, ona se mogu izvući i imaju sklonost da se odvoje od jezgra. Pored toga, vlakna koja ostanu fiksirana na jezgru nemaju zaštitu i neizbežno se habaju.

Predlagana su rešenja u cilju poboljšanja otpornosti na habanje flokiranih prediva. Patent EP 0 339 965 predlaže proces proizvodnje koji se može koristiti za poboljšanje otpornosti na habanje flokiranog prediva povećanjem gustine i kohezije vlakana sa jezgrom tekstila. Ovaj pristup se može koristiti za ograničavanje fenomena izvlačenja vlakana.

Patent US 5 082 711 predlaže primenu nekoliko tipova vlakana za oblaganje flokiranog prediva. Vlakna sa najboljom otpornosti na habanje su duža od vlakana koja imaju slabiju otpornost na habanje. Ovaj pristup se može koristiti za ograničavanje fenomena habanja.

Mada ova rešenja obezbeđuju zadovoljavajuće rezultate za pojedinačno posmatrana prediva, tkanine koje su proizvedene od ovih flokiranih prediva ostaju podložne fenomenu habanja. Pored toga, flokirana prediva ne mogu imati zadovoljavajuća mehanička svojstva, kao što je, na primer, otpornost na istezanje. Ovo je posebno važno kada se tkanina napreže mehanički i redovno, kao što je na sedištu. U stvari, važno je da se tkanina istegne pod težinom osobe koja sedi, ali je takođe važno da se tkanina vrati u svoj početni glatki položaj, tako da ima atraktivan izgled, čak i posle intenzivnog korišćenja (kao što je u slučaju korišćenja u hotelima, barovima itd.).

Pored toga, bilo je predloženo korišćenje šenilnih prediva u tkaninama koje se koriste u unutrašnjosti vozila. Shodno tome, prijave patenata US 2010/0227109 i JP 2003-328249 opisuju tkanine koje sadrže šenilna prediva istkana sa drugim predivima (odgovarajuće multifilamentna i obložena) tako da formiraju tkaninu. Prečnik drugih prediva je veći od prečnika nosećeg prediva za šenilna prediva. Međutim, te tkanine nemaju dovoljnu otpornost na habanje izazvanu gnječenjem u toku upotrebe pod intenzivnim uslovima.

Generalno, tekstil je izložen uslovima okruženja, a naročito u slučaju korišćenja u eksterijeru tekstil se može degradirati usled lošeg vremena, uslova ekstremnih temperatura ili ultraljubičastog zračenja. Tekstili koji sadrže flokirana prediva su posebno otporni na uslove okruženja.

SUŠTINA PRONALASKA

Podnosilac prijave je razvio tkani tekstil koji sadrži, u najmanje jednom od smerova osnove ili potke, neflokirana prediva i flokirana prediva, pri čemu flokirana prediva sadrže noseće predivo koje ima jezgro koje je pokriveno adhezivnim slojem, čime obezbeđuju noseće predivo sa prečnikom osnove, i štrčeća vlakna koja obezbeđuju pomenutim flokiranim predivima očigledni prečnik. Prema pronalasku, prečnik neflokiranih prediva je manji od pomenutog očiglednog prečnika i veći je od pomenutog prečnika osnove pomenutih flokiranih prediva.

Tkani tekstil prema pronalasku prvenstveno prevazilazi probleme iz stanja tehnike, a naročito je veoma mek na dodir i ima visoku otpornost na habanje i otpornost na istezanje.

Prvenstveno su flokirana prediva prema pronalasku sačinjena od nosećeg prediva. Prvenstveno, noseće predivo je u suštini sačinjeno, a prvenstveno se sastoji od jezgra pokrivenog adhezivnim slojem.

Drugim rečima, tekstil prema pronalasku ima, najmanje u jednom od smerova, osnove ili potke, a prvenstveno u samo jednom od smerova, još poželjnije u smeru potke, kombinaciju flokiranih prediva i neflokiranih prediva. Neflokirana prediva imaju prečnik koji je veći od prečnika nosećeg prediva flokiranih prediva. Nasuprot tome, vlakna flokiranih prediva štrče preko ravni u kojoj su smeštena neflokirana prediva.

Zbog strukture tekstila prema pronalasku, prvi kontakt koji korisnik ima sa tekstilom je sa vlaknima flokiranih prediva. Shodno tome, korisnik oseća mekoću materijala vlakana flokiranih prediva i njihovu elastičnu strukturu i njegov interes da nastavi da ga koristi se održava. U kontekstu pronalaska, ovo svojstvo se održava, jer je očigledni prečnik flokiranih prediva veći od prečnika neflokiranih prediva.

Kada korisnik vrši pritisak na tekstil, onda se vlakna naprežu i savijaju jedna na druga. Neflokirana prediva onda preuzimaju i podvrgavaju se naprezanju koje se vrši i one su odgovorne za mehaničke performanse tkanine. Ovo takođe ograničava trenje na vlaknima i, kao posledicu toga, fenomen habanja.

Generalno, predivo nije savršeno cilindrično. Naročito, kada se predivo istka, ono se podvrgava naprezanju zbog drugih prediva i ima tendenciju da se poravna. Shodno tome, trebalo bi podrazumevati da izraz “prečnik” označava prosečno rastojanje između dve tačke koje su najudaljenije od centra prediva u svakom poprečnom preseku prediva.

Prateći isti princip, izraz “prečnik osnove” označava prečnik koji je definisan kao gore za jezgro i adhezivni sloj flokiranog prediva. Drugim rečima, “prečnik osnove” je prosečno rastojanje između dve tačke koje su najudaljenije od centra nosećeg prediva u svakom poprečnom preseku nosećeg prediva.

Na ekvivalentni način bi trebalo podrazumevati da izraz “očigledni prečnik” označava prosečni prečnik cilindra u koji su upisana vlakna kada flokirano predivo nije podvrgnuto nikakvom naprezanju i nalazi se u svom početnom stanju, tj. pre korišćenja tekstila. Vlakna flokiranih prediva nisu kruta, a kao posledica toga, očigledni prečnik flokiranih prediva nije fiksan i može biti podložan značajnim varijacijama. Šta god da je slučaj, kada flokirano predivo ima vlakna, onda je očigledni prečnik uvek veći od prečnika osnove.

Noseće predivo (jezgro i adhezivni sloj) flokiranih prediva nije podvrgnuto direktnim naprezanjima, jer je prečnik neflokiranih prediva veći od prečnika jezgra flokiranih prediva pokrivenih adhezivnim slojem. Kao posledica toga, pod dejstvom kontakta sa korisnikom, vlakna flokiranog prediva se savijaju preko nosećeg prediva i, shodno tome, prolaze ispod nivoa susednih neflokiranih prediva, koja onda preuzimaju značajan deo kontakta sa korisnikom; fenomen izvlačenja vlakana je znatno smanjen, jer je naprezanje koje se vrši na nivou površine adhezivnog sloja malo.

Ova dva svojstva se dobijaju zajedno, jer je prečnik osnove flokiranih prediva manji od prečnika neflokiranih prediva.

Zbog specifičnog odnosa između prečnika flokiranih prediva i neflokiranih prediva, flokirana prediva su zaštićena od strane neflokiranih prediva i celokupna otpornost na habanje tekstila prema pronalasku je bolja od otpornosti na habanje tekstila iz stanja tehnike koji se koriste za nameštaj za eksterijer, a koji su istkani od tekstilnog prediva sa slabijim performansama u pogledu habanja.

Očigledna prednost tekstila prema pronalasku je kombinacija, u samo jednom tekstilu, prijatnog osećaja, otpornosti na uslove u eksterijeru, a naročito na ultraljubičasto zračenje, i značajne otpornosti na habanje i otpornosti na istezanje. Ovaj kvalitet ne postoji kod tkanina iz stanja tehnike dobijenih sa šenilnim predivima. Shodno tome, gore citirana prijava patenta US 2010/0227109 ukazuje da, u cilju da se spreči gubitak vlakana i da se napravi dimenzionalno stabilna tkanina, zadnja strana tkanine mora biti pokrivena adhezivnom smolom (paragraf [0053]).

Pošto je cilj pronalaska da se dobije meka površina koja je otporna na uslove u eksterijeru i koja je otporna na habanje i istezanje, neophodno je optimizovati zaštitu flokiranih prediva, uz zadržavanje karaktera mekoće.

Shodno tome, poželjno je da se pronađe kompromis između mekoće i mehaničke čvrstoće. U teoriji, što tekstil sadrži flokiranija prediva, to će taj tekstil biti mekši, ali što tekstil sadrži više neflokiranih prediva, to će biti veća mehanička čvrstoća tekstila.

Tekstil prema pronalasku ima odnos broja neflokiranih prediva, a prvenstveno obloženih, prema broju flokiranih prediva manji ili jednak 1, u smeru koji sadrži flokirana prediva, a prvenstveno odnos koji je manji ili jednak 0,5, još poželjnije odnos u rasponu od 0,2 do 0,5. Jasno, ovaj smer sadrži i flokirana prediva, i neflokirana prediva.

Tkani tekstil prema pronalasku može biti istkan u skladu sa platno, tvil ili saten prepletajem, kao i bilo kojim varijacijama ovih prepletaja, uz korišćenje do 20 nosača niti. Tkanina takođe može biti istkana na žakar razboju. U praksi, u poređenju sa platno prepletajem, bolji rezultati u pogledu odnosa mekoće/otpornosti na habanje su dobijeni sa tvil prepletajem ili prepletajem koji potiče od platno prepletaja, kao što su, na primer, platno rips, korpa i luizen prepletaji, a prvenstveno korpa i luizen, ili saten prepletaj, i generalno prepletaji kod kojih su vidljivi delovi potke flokiranog prediva najduži, naglašavajući prisustvo flokiranih prediva na površini koja treba da ostvari kontakt.

U specifičnom primeru izvođenja, tekstil prema pronalasku je istkan u skladu sa prepletajem tvil tipa koji prvenstveno ima odnos u rasponu od 3 do 8, a prvenstveno je prepletaj 3 x 1 tvil tipa.

U sledećem primeru izvođenja, tekstil prema pronalasku je istkan u skladu sa prepletajem saten tipa koji ima odnos u rasponu od 5 do 8, sa korakom većim od 1.

U sledećem primeru izvođenja, prepletaj je luizen tipa, koji prvenstveno ima odnos u rasponu od 2 do 8, a prvenstveno je prepletaj luizen tipa sa 2 niti.

Mehanička čvrstoća tekstila prema pronalasku može se povećati tkanjem neflokiranih prediva i/ili flokiranih prediva koja imaju jezgro na bazi multifilamentnog prediva (tj. bilo da neflokirana prediva imaju takvo i takvo jezgro ili da neflokirana prediva imaju takvo i takvo jezgro ili da i flokirana prediva, i neflokirana prediva imaju takvo i takvo jezgro). U ovom, odnosno ovim slučajevima, mehanička čvrstoća se povećava sa linearnom gustinom multifilamentnog prediva.

Mehanička čvrstoća prediva je takođe blisko povezana sa njegovom prirodom. Prvenstveno je jezgro neflokiranih prediva poliester visoke čvrstoće, polivinil alkohol, poliamid, poliviniliden fluorid (PVDF), poliarilat, aramid ili staklo, sami ili kao smeša. Iz istih razloga, adhezivni sloj flokiranih prediva je prvenstveno akrilni, akrilatni, poliuretanski, epoksi ili neoprenski adheziv.

U tekstil prema pronalasku može biti inkorporiran širok spektar flokiranih prediva. Prvenstveno je jezgro pomenutih flokiranih prediva poliamid, a adhezivni sloj je akrilni adheziv.

Karakter osećaja mekoće flokiranih prediva obezbeđen je pomoću štrčećih vlakana. Bitan parametar za dobijanje ovog svojstva je priroda vlakana i njihova linearna gustina. Prvenstveno su pomenuta štrčeća vlakna poliamidna vlakna, poliviniliden fluoridna (PVDF) vlakna, politetrafluoroetilenska (PTFE) vlakna, poliesterska vlakna ili akrilna vlakna. Pomenuta vlakna generalno imaju linearne gustine između 0,5 dtex i 11 dtex, sa dužinom između 0,1 mm i 3 mm.

Tekstil prema pronalasku se može koristiti u mnogim tipovima primena, i u enterijeru, i u eksterijeru. Za primenu u eksterijeru poželjno je da tekstil ima dobru otpornost na vremenske uslove i otpornost na ultraljubičasto zračenje. Takva svojstva je moguće dobiti sa obloženim predivima sa oblogom od termoplastičnog materijala kao neflokiranim predivima, i sa flokiranim predivima sa odličnom otpornosti na ultraljubičasto zračenje.

Shodno tome, neflokirana prediva su prvenstveno obložena prediva sa oblogom od termoplastičnog materijala. Prvenstveno je termoplastični materijal izabran iz grupe koja sadrži poliolefine, elastomere, polivinil hlorid, silikon i fluorovane polimere, same ili kao smešu.

Tkanje može biti praćeno najmanje jednim tretmanom, kao što je poznato stručnjaku iz odgovarajuće oblasti, uz uslov da ovaj tretman ne utiče na željena svojstva tekstila prema pronalasku. U izvesnim slučajevima, a naročito kada su neflokirana prediva obložena prediva, posle tkanja može biti izvršeno termo fiksiranje. Prvenstveno ovo znači da se mehanička kohezija tkanine može povećati pomoću bar delimičnog fiksiranja obloženih prediva jednih u odnosu na druga.

Tekstil prema pronalasku je posebno podesan za primenu u eksterijeru. Naročito, tekstil se prvenstveno može koristiti za proizvodnju nameštaja. Shodno tome, pronalazak se takođe odnosi na nameštaj za eksterijer koji sadrži gore opisani tekstil.

Naročito, tekstil može biti inkorporiran u fotelju ili baštensku stolicu. Tekstil takođe može biti proizveden kao jastučnica.

U posebnom primeru izvođenja, tekstil/predivo se tretira tretmanom koji može povećati njegovu vodoodbojnost sa stanovišta svojstava otpornosti na vlagu i otpornosti na buđ.

.

KRATKI OPIS SLIKA NACRTA

Način izvođenja pronalaska, kao i njegove prednosti će postati jasni iz sledećeg opisa primera izvođenja datih sa pozivom na priložene slike nacrta, na kojima:

- Slika 1 šematski prikazuje poprečni presek flokiranog prediva,

- Slika 2 šematski prikazuje poprečni presek flokiranog prediva sa slike 1 kod koga su vlakna izložena naprezanju,

- Slika 3 šematski prikazuje poprečni presek neflokiranog prediva,

- Slika 4 šematski prikazuje poprečni presek tekstila prema pronalasku, istkanog sa flokiranim predivom sa slike 1 i neflokiranim predivom sa slike 3,

- Slika 5 je fotografija površine tekstila prema prvom primeru izvođenja pronalaska, sa tvil prepletajem,

- Slika 6 je fotografija poprečnog preseka tekstila na fotografiji sa slike 5 duž linije AA’,

- Slika 7 je fotografija površine tekstila prema drugom primeru izvođenja pronalaska, sa luizen prepletajem.

Jasno je da su dimenzije i proporcije elemenata prikazanih na slikama 1 do 4 uvećane u poređenju sa realnosti i da su predviđene isključivo radi lakšeg razumevanja pronalaska.

DETALJNI OPIS

Kao što je prikazano na slikama 1 i 2, flokirano predivo 1 koje je namenjeno da bude istkano u tekstil prema pronalasku ima jezgro 2. Kao što je već pomenuto, jezgro može biti monofilamentno ili multifilamentno predivo. Ovo jezgro 2 je potpuno pokriveno adhezivnim slojem 3. Prečnik 5 osnove odgovara spoljašnjem prečniku adhezivnog sloja; drugim rečima, prečnik 5 osnove odgovara prečniku cilindra u koji su upisani celo jezgro 2 i adhezivni sloj 3.

Vlakna 4 štrče sa adhezivnog sloja 3. Deo svakog vlakna 4 je integrisan u adhezivni sloj 3, što omogućava ugrađivanje vlakana 4.

Na slici 1, vlakna 4 nisu podvrgnuta nikakvom naprezanju i očigledni prečnik 61 je maksimalan. Na slici 2, vlakna 4 su podvrgnuta malom naprezanju. Vlakna 4 su blago presavijena na jedna na druga. Vizuelno, flokirano predivo 1 izgleda ravnije na slici 2 nego na slici 1. Očigledni prečnik 62 je u stvari smanjen, jer na vlakna 4 deluje naprezanje.

1

Kao što je prikazano na slici 3, neflokirano predivo 7 koje treba da bude istkano u tekstil prema pronalasku je obloženo predivo. Neflokirano predivo 7 ima jezgro 8 koje, kao što je već pomenuto, može biti monofilamentno ili multifilamento predivo, i oblogu 9 od termoplastičnog materijala. Prečnik 10 neflokiranog prediva 7 odgovara prečniku cilindra u koji je upisan sklop jezgra 8 i obloge 9.

Tekstil 11 sa slike 4 je istkan sa flokiranim predivima 1 i neflokiranim predivima 7, i sa predivom 12. Predivo 12 može biti identično ili drugačije od neflokiranog prediva 7. Mada je tekstil 11 homogeniji ako je predivo 12 identično sa neflokiranim predivom 7, poželjno je da predivo 12 ima prečnik koji je manji od prečnika 104 neflokiranog prediva 7, tako da neflokirano predivo 7 može efektivnije zaštititi flokirano predivo 1. Pošto se istkaju, prediva 1, 7 i 12 su blago poravnata. Ovo rezultuje činjenicom da se prečnici 54, 104, 64 blago smanjuju u poređenju sa prečnicima 5, 10, 61.

Kao što je već pomenuto prečnik 54 osnove je manji od prečnika 104, koji je dalje manji od očiglednog prečnika 64. Nije od značaja što su izvesne oblasti vlakana prepunjene ili čak zgnječene predivima 7 ili 12. Očigledni prečnik 64 u smislu značenja pronalaska odgovara prečniku celokupnog cilindra u koji je upisano flokirano predivo 1. Količina vlakana koja prelaze preko vrha prediva 7 i 12 je dovoljna da tekstilu 11 obezbedi meku prirodu.

PRVI ILUSTRATIVNI PRIMER IZVOĐENJA PRONALASKA

Tekstil prema pronalasku je bio istkan u skladu sa 3 x 1 tvil prepletajem, sa:

- u osnovi: predivom sa prečnikom od 390 µm sa linearnom gustinom od 1400 dtex, koje ima jezgro od multifilamentnog poliestera sa prečnikom od 230µm sa linearnom gustinom od 280 dtex i polivinil hloridnom oblogom koja je učinjena vatrootpornom pomoću antimon trioksida i sa antigljivičnim tretmanom, koja ima linearnu gustinu od 1120g/10000m,

- u potki: za neflokirana prediva, sa predivima sa prečnikom od 480 µm sa linearnom gustinom od 2000 dtex, koja su imala jezgro od multifilamentnog poliestera sa prečnikom od 300µm sa linearnom gustinom od 550 dtex i polivinil hloridnom oblogom sa antigljivičnim tretmanom, koja ima linearnu gustinu od 1450g/10000m; za flokirana prediva, sa predivima sa očiglednim prečnikom u rasponu od 1100 µm do 1400 µm sa linearnom gustinom od 1563 dtex, koja su imala jezgro od poliamida pokriveno akrilnim adhezivom na bazi vode sa prečnikom osnove od 185 µm, pri čemu su vlakna poliamid 6,6 i imaju linearnu gustinu od 1,9 dtex, a flokirana prediva su imala linearnu gustinu od 1328g/10000m.

Tekstil je imao 20 prediva po cm u osnovi i u potki, neflokirana prediva u količini od 4,65 po cm i flokirana prediva u količini od 4,65 po cm.

Fotografija tekstila prema pronalasku koji je gore opisan je reprodukovana na slici 5.

Fotografija poprečnog preseka, duž linije AA’ u tekstilu sa slike 5 je reprodukovana na slici 6. Na ovoj fotografiji će se videti da se vlakna 4 pružaju preko vrhova 12 prediva za prosečno rastojanje od 277 µm.

DRUGI ILUSTRATIVNI PRIMER IZVOĐENJA PRONALASKA

Tekstil prema pronalasku je bio istkan u luizen prepletaj, sa:

- u osnovi: predivom sa prečnikom od 390 µm sa linearnom gustinom od 1400 dtex, koje ima jezgro od multifilamentnog poliestera sa prečnikom od 230µm sa linearnom gustinom od 280 dtex i polivinil hloridnom oblogom koja je učinjena vatrootpornim pomoću antimon trioksida i sa antigljivičnim tretmanom, koja ima linearnu gustinu od 1120g/10000m,

- u potki: za neflokirana prediva, sa predivima sa prečnikom od 480 µm sa linearnom gustinom od 2000 dtex, koja su imala jezgro od multifilamentnog poliestera sa prečnikom od 300µm sa linearnom gustinom od 550 dtex i polivinil hloridnom oblogom sa antigljivičnim tretmanom, koja ima linearnu gustinu od 1450g/10000m; za flokirana prediva, sa predivima sa očiglednim prečnikom u rasponu od 1100 µm do 1400 µm sa linearnom gustinom od 1563 dtex, koja su imala jezgro od poliamida pokriveno akrilnim adhezivom na bazi vode sa prečnikom osnove od 185 µm, pri čemu su vlakna poliamid 6,6 i imaju linearnu gustinu od 1.9 dtex, a flokirana prediva imaju linearnu gustinu od 1328g/10000m.

Tekstil je imao 18,2 prediva po cm u osnovi, i neflokirana prediva u količini od 4,35 po cm i flokirana prediva u količini od 4,35 po cm u potki.

Fotografija tekstila prema pronalasku koji je gore opisan je reprodukovana na slici 7.

TEST MEKOĆE ZA PRVI TEKSTIL PREMA PRONALASKU

Panel od 90 potrošača različitih starosti koji je obuhvatao 30 muškaraca i 60 žena, koji su svi korisnici nameštaja za eksterijer pokrivenog tkaninom, upoređivali su mekoću tkanog tekstila prema pronalasku i komercijalno raspoloživih tkanina, odnosno Sunbrella Natte<®>tkanine, Sunbrella Linen<®>tkanine i Batyline<®>tkanine. Korisnici su davali skor do 10. Rezultati su navedeni u Tabeli 1.

TEST OTPORNOSTI NA HABANJE ZA PRVI TEKSTIL PREMA PRONALASKU

Prvi tekstil istkan prema pronalasku, Sunbrella Natte<®>tkanina, Sunbrella Linen<®>tkanina i Batyline<®>tkanina bili su testirani uz korišćenje Martindejl testa u skladu sa standardom NF EN ISO 12947-2 (kidanje 2 karakteristične niti). Rezultati su prikazani u Tabeli 1.

Tabela 1

Tekstil prema pronalasku je jedini koji ima i dobru mekoću, i visoku otpornost na habanje.

Trebalo bi naglasiti da je test otpornosti na habanje (Martindejl test) u kome su upoređene dve tkanine iz stanja tehnike proizvedene sa šenilnim predivima i tkanina prema pronalasku proizvedena sa flokiranim predivima pokazao da je gubitak debljine posle 50.000 ciklusa 4 puta veći u slučaju tkanina iz stanja tehnike.

1

Claims

PATENTNI ZAHTEVI

1. Tkani tekstil (11) koji sadrži, u bar jednom od smerova osnove ili potke, neflokirana prediva (7) i flokirana prediva (1), pri čemu flokirana prediva (1) sadrže noseće predivo koje ima jezgro (2) koje je pokriveno adhezivnim slojem (3), a noseće predivo ima prečnik (5, 54) osnove, i štrčeća vlakna (4) koja obezbeđuju pomenutim flokiranim predivima (1) očigledni prečnik (61, 62, 64), pri čemu pomenuta neflokirana prediva (7) imaju prečnik (10, 104) koji je manji od pomenutog očiglednog prečnika i veći je od pomenutog prečnika (5, 54) osnove pomenutih flokiranih prediva (1), pri čemu je pomenuti tekstil (11) naznačen time što u smeru koji sadrži flokirana prediva (1), ima odnos broja neflokiranih prediva (7) prema broju flokiranih prediva (1) manji ili jednak 1, a prvenstveno manji ili jednak 0,5, još poželjnije u rasponu od 0,2 do 0,5.

2. Tekstil (11) prema zahtevu 1, naznačen time što je istkan u skladu sa platno, tvil ili saten prepletajem, kao i bilo kojim varijacijama ovih prepletaja, uz korišćenje do 20 nosača niti.

3. Tekstil (11) prema zahtevu 2, naznačen time što je prepletaj tvil tipa koji ima odnos u rasponu od 3 do 8, a prvenstveno, prepletaj je 3 x 1 tvil tipa.

4. Tekstil (11) prema zahtevu 2, naznačen time što je prepletaj saten tipa koji ima odnos u rasponu od 5 do 8, sa korakom većim od 1.

5. Tekstil (11) prema zahtevu 2, naznačen time što je prepletaj luizen tipa, koji prvenstveno ima odnos u rasponu od 2 do 8, a prvenstveno, prepletaj je luizen tipa sa 2 niti.

6. Tekstil (11) prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time što neflokirana prediva (7) i/ili flokirana prediva (1) imaju jezgro (8, 2) na bazi multifilamentnog prediva.

7. Tekstil (11) prema zahtevu 6, naznačen time što je jezgro (8) pomenutih neflokiranih prediva (7) poliester visoke čvrstoće, polivinil alkohol, poliamid, poliviniliden fluorid (PVDF), poliarilat, aramid ili staklo, sami ili kao smeša.

8. Tekstil (11) prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time što su pomenuta neflokirana prediva (7) obložena prediva sa oblogom (9) od termoplastičnog materijala.

9. Tekstil (11) prema zahtevu 8, naznačen time što je termoplastični materijal izabran iz grupe koja sadrži poliolefine, elastomere, polivinil hlorid, silikon i fluorovane polimere, same ili kao smešu.

10. Tekstil (11) prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time što je adhezivni sloj (3) akrilni, akrilatni, poliuretanski, epoksi ili neoprenski adheziv.

11. Tekstil (11) prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time što je jezgro (2) pomenutih flokiranih prediva (1) poliamid i što je adhezivni sloj (3) akrilni adheziv.

12. Tekstil (11) prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time što su pomenuta štrčeća vlakna (4) poliamidna vlakna, poliviniliden fluoridna (PVDF) vlakna, politetrafluoroetilenska (PTFE) vlakna, poliesterska vlakna ili akrilna vlakna.

13. Nameštaj za eksterijer koji sadrži tekstil (11) prema jednom od zahteva 1 do 12.

1