RS63560B1 - Sistem i postupak daljinskog nadzora integriteta cevi pod pritiskom pomoću vibroakustičnih izvora - Google Patents

Sistem i postupak daljinskog nadzora integriteta cevi pod pritiskom pomoću vibroakustičnih izvora

Info

Publication number
RS63560B1
RS63560B1 RS20220800A RSP20220800A RS63560B1 RS 63560 B1 RS63560 B1 RS 63560B1 RS 20220800 A RS20220800 A RS 20220800A RS P20220800 A RSP20220800 A RS P20220800A RS 63560 B1 RS63560 B1 RS 63560B1
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
pipe
pressure
fluid
point
acoustic signal
Prior art date
Application number
RS20220800A
Other languages
English (en)
Inventor
Giuseppe Giunta
Giancarlo Bernasconi
Massimo Signori
Original Assignee
Eni Spa
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Application filed by Eni Spa filed Critical Eni Spa
Publication of RS63560B1 publication Critical patent/RS63560B1/sr

Links

Classifications

    • G—PHYSICS
    • G01—MEASURING; TESTING
    • G01M—TESTING STATIC OR DYNAMIC BALANCE OF MACHINES OR STRUCTURES; TESTING OF STRUCTURES OR APPARATUS, NOT OTHERWISE PROVIDED FOR
    • G01M3/00—Investigating fluid-tightness of structures
    • G01M3/02—Investigating fluid-tightness of structures by using fluid or vacuum
    • G01M3/04—Investigating fluid-tightness of structures by using fluid or vacuum by detecting the presence of fluid at the leakage point
    • G01M3/24—Investigating fluid-tightness of structures by using fluid or vacuum by detecting the presence of fluid at the leakage point using infrasonic, sonic or ultrasonic vibrations
    • G01M3/243—Investigating fluid-tightness of structures by using fluid or vacuum by detecting the presence of fluid at the leakage point using infrasonic, sonic or ultrasonic vibrations for pipes
    • G—PHYSICS
    • G01—MEASURING; TESTING
    • G01N—INVESTIGATING OR ANALYSING MATERIALS BY DETERMINING THEIR CHEMICAL OR PHYSICAL PROPERTIES
    • G01N29/00—Investigating or analysing materials by the use of ultrasonic, sonic or infrasonic waves; Visualisation of the interior of objects by transmitting ultrasonic or sonic waves through the object
    • G01N29/34—Generating the ultrasonic, sonic or infrasonic waves, e.g. electronic circuits specially adapted therefor
    • G—PHYSICS
    • G01—MEASURING; TESTING
    • G01M—TESTING STATIC OR DYNAMIC BALANCE OF MACHINES OR STRUCTURES; TESTING OF STRUCTURES OR APPARATUS, NOT OTHERWISE PROVIDED FOR
    • G01M3/00—Investigating fluid-tightness of structures
    • G01M3/02—Investigating fluid-tightness of structures by using fluid or vacuum
    • G01M3/26—Investigating fluid-tightness of structures by using fluid or vacuum by measuring rate of loss or gain of fluid, e.g. by pressure-responsive devices, by flow detectors
    • G01M3/28—Investigating fluid-tightness of structures by using fluid or vacuum by measuring rate of loss or gain of fluid, e.g. by pressure-responsive devices, by flow detectors for pipes, cables or tubes; for pipe joints or seals; for valves ; for welds
    • G01M3/2807—Investigating fluid-tightness of structures by using fluid or vacuum by measuring rate of loss or gain of fluid, e.g. by pressure-responsive devices, by flow detectors for pipes, cables or tubes; for pipe joints or seals; for valves ; for welds for pipes
    • G01M3/2815—Investigating fluid-tightness of structures by using fluid or vacuum by measuring rate of loss or gain of fluid, e.g. by pressure-responsive devices, by flow detectors for pipes, cables or tubes; for pipe joints or seals; for valves ; for welds for pipes using pressure measurements
    • G—PHYSICS
    • G01—MEASURING; TESTING
    • G01M—TESTING STATIC OR DYNAMIC BALANCE OF MACHINES OR STRUCTURES; TESTING OF STRUCTURES OR APPARATUS, NOT OTHERWISE PROVIDED FOR
    • G01M5/00—Investigating the elasticity of structures, e.g. deflection of bridges or air-craft wings
    • G01M5/0025—Investigating the elasticity of structures, e.g. deflection of bridges or air-craft wings of elongated objects, e.g. pipes, masts, towers or railways
    • G—PHYSICS
    • G01—MEASURING; TESTING
    • G01M—TESTING STATIC OR DYNAMIC BALANCE OF MACHINES OR STRUCTURES; TESTING OF STRUCTURES OR APPARATUS, NOT OTHERWISE PROVIDED FOR
    • G01M5/00—Investigating the elasticity of structures, e.g. deflection of bridges or air-craft wings
    • G01M5/0066—Investigating the elasticity of structures, e.g. deflection of bridges or air-craft wings by exciting or detecting vibration or acceleration
    • G—PHYSICS
    • G01—MEASURING; TESTING
    • G01N—INVESTIGATING OR ANALYSING MATERIALS BY DETERMINING THEIR CHEMICAL OR PHYSICAL PROPERTIES
    • G01N2291/00—Indexing codes associated with group G01N29/00
    • G01N2291/04—Wave modes and trajectories
    • G01N2291/043—Complex trajectories
    • G—PHYSICS
    • G01—MEASURING; TESTING
    • G01N—INVESTIGATING OR ANALYSING MATERIALS BY DETERMINING THEIR CHEMICAL OR PHYSICAL PROPERTIES
    • G01N2291/00—Indexing codes associated with group G01N29/00
    • G01N2291/26—Scanned objects
    • G01N2291/263—Surfaces
    • G01N2291/2636—Surfaces cylindrical from inside
    • G—PHYSICS
    • G01—MEASURING; TESTING
    • G01N—INVESTIGATING OR ANALYSING MATERIALS BY DETERMINING THEIR CHEMICAL OR PHYSICAL PROPERTIES
    • G01N29/00—Investigating or analysing materials by the use of ultrasonic, sonic or infrasonic waves; Visualisation of the interior of objects by transmitting ultrasonic or sonic waves through the object
    • G01N29/04—Analysing solids
    • G01N29/07—Analysing solids by measuring propagation velocity or propagation time of acoustic waves
    • G—PHYSICS
    • G01—MEASURING; TESTING
    • G01N—INVESTIGATING OR ANALYSING MATERIALS BY DETERMINING THEIR CHEMICAL OR PHYSICAL PROPERTIES
    • G01N29/00—Investigating or analysing materials by the use of ultrasonic, sonic or infrasonic waves; Visualisation of the interior of objects by transmitting ultrasonic or sonic waves through the object
    • G01N29/04—Analysing solids
    • G01N29/11—Analysing solids by measuring attenuation of acoustic waves

Landscapes

  • Physics & Mathematics (AREA)
  • General Physics & Mathematics (AREA)
  • Aviation & Aerospace Engineering (AREA)
  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • General Health & Medical Sciences (AREA)
  • Biochemistry (AREA)
  • Analytical Chemistry (AREA)
  • Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Immunology (AREA)
  • Pathology (AREA)
  • Life Sciences & Earth Sciences (AREA)
  • Health & Medical Sciences (AREA)
  • Examining Or Testing Airtightness (AREA)
  • Measuring Fluid Pressure (AREA)

Description

Opis
[0001] Predmetni pronalazak se odnosi na sistem i postupak daljinskog nadzora integriteta cevi pod pritiskom pomoću vibroakustičnih izvora.
[0002] Poznate su aktivnosti daljinskog nadzora i nedestruktivnog pregleda cevi za transport fluida. Ove aktivnosti nadzora mogu se sprovoditi i kada su cevi u upotrebi, odnosno sa fluidom koji teče, i kada je pumpanje isključeno a cevi su zapakovane. Ove aktivnosti nadzora obično su u stanju da otkriju, lociraju i klasifikuju sledeće anomalije:
- opstrukcije i naslage čvrstih materijala;
- mehaničke deformacije i udubljenja;
- rupe, pucanja i lezije cevi;
- curenje fluida, takođe u uslovima hidrauličkog ispitivanja;
- spojeve, varijacije unutrašnjeg prečnika cevi;
- druge geometrijske nedostatke cevovoda, uključujući vodonične blistere (plikove);
- interfejs između različitih fluida;
- radne uslove ventila;
- praćenje uređaja za čišćenje/inspekciju, takozvanih merača za inspekciju cevovoda (P.I.G. -pipeline inspection gauges).
[0003] Trenutno se aktivnosti nadzora cevi za transport fluida mogu sprovoditi tehnikama reflektometrije. Tehnike reflektometrije se zasnivaju na slanju nedestruktivnih signala u objekat koji treba analizirati i na analizi povratnih signala u cilju identifikovanja svake anomalije u medijumu koji se prelazi. U slučaju cevi za transport fluida, signali se mogu slati u obliku akustičnih talasa (akustična pulsna reflektometrija). Svaka varijacija geometrijskih/elastičnih parametara sistema fluida/cevi generiše reflektovani signal koji može da se snima i obradi kako bi se identifikovala anomalija koja ga je stvorila.
[0004] Obično se reflektovani signali generišu opstrukcijama, deformacijama, rupama, spojevima, pukotinama, curenjem, varijacijama u prečniku i kontaktnim površinama između različitih fluida (tečnosti, gasova i smeša). Kapacitet istraživanja, u smislu maksimalne udaljenosti koja se može dostići i vrste anomalije, je funkcija termodinamičkih svojstava fluida i unutrašnjeg prečnika cevi, kao i sadržaja frekvencije signala za analizu koji se šalje u cev. Na primer, za cevi pod pritiskom za transport ugljovodonika (sa unutrašnjim prečnikom između približno 10 cm i približno 1 m) udaljenost istraživanja može dostići desetine kilometara.
[0005] Neke tehnike nadzora cevi koriste kao signal za analizu akustičnog šuma koji je normalno prisutan u fluidu koji se transportuje, a koja je obično generisana fluktuacijama pritiska usled sistema za pumpanje. Druge tehnike nadzora umesto toga koriste aktivne izvore akustičnih signala koji imaju prednost (kada je to moguće) što su kalibrisani na određenu metu, kako bi se maksimizirala osetljivost sistema i postupka nadzora u odnosu na datu anomaliju. Štaviše, aktivni izvori signala su pogodni za aktivnosti periodičnog nadzora cevi, na primer, za identifikaciju potrebe za obavljanjem operacija čišćenja/inspekcije pomoću P.I.G.
[0006] Osnovna načela i primena tehnika akustične pulsne reflektometrije opisani su, na primer, kod:
- Sharp, D.B., „Acoustic pulse reflectometry: a review of the technique and some future possibilities", Hong Kong, 2001;
- Papadopoulou, K.A. i sarad., „An evaluation of acoustic reflectometry for leakage and blockage detection“, Journal of Mechanical Engineering Science, 2008;
- Yunus, U. i sarad., „Detection of leak Location in a pipeline by acoustic signal“, IEICE Transactions on Fundamentals of Electronics, Communications and Computer Sciences, 2008; - Gong, J., Lambert, M. F., Zecchin, A. C., i Simpson, R., Experimental verification of pipeline frequency response extraction and leak detection using the inverse repeat signal; Journal of Hydraulic Research, 54(2), 2016.
[0007] Dokument WO 2008/075066 A2 opisuje uređaj za identifikaciju curenja u vodovodnoj mreži pomoću obrade prelaznih pritisaka nastalih zatvaranjem ventila ove vodovodne mreže.
[0008] Dokument EP 2817588 A1 opisuje postupak za određivanje svojstava cevi, posebno položaja određenog ogranka cevi u mreži za odlaganje otpadnih voda.
[0009] Dokument WO 2014/005126 A1 opisuje postupak i uređaj za identifikaciju radnih uslova cevi za transport fluida. Signal za akustičnu analizu ima frekvenciju između približno 10 kHz i približno 150 kHz. Postupak i uređaj su u stanju da identifikuju sloj ili naslage materijala unutar cevi za transport fluida, kao i da identifikuju određeno fizičko stanje ove cevi za transport fluida.
[0010] Dokument GB 2517411 A opisuje postupak i uređaj za definisanje u daljinskom režimu, na pouzdan i tačan način, prisustva i položaja fenomena poznatih kao ’kamenac ’ ili ’mulj/naslage’ u cevi za transport fluida.
[0011] Dokument US 2012/0312078 A1 prikazuje fiksni uređaj povezan na cev i konfigurisan da periodično generiše i prenosi akustične signale unutar ove cevi. Umesto toga, prenosivi uređaj je umetnut u cev i obuhvata jedan ili više senzora konfigurisanih da mere uslove cevi u okolini prenosivog uređaja dok se ovaj prenosivi uređaj kreće unutar cevi, i jedinicu za prijem akustičnih signala koje generiše i prenosi fiksni uređaj.
[0012] Dokument WO 2014/096019 A1 na ime istog podnosioca prijave koristi prelazne pritiske koje generiše oprema za regulaciju protoka fluida da bi u cevi za transport fluida dobio parametre propagacije prelaznih vrednosti pritiska (brzina zvuka i atenuacija) kratkoročno i dugoročno u cilju identifikacije i lokalizacije anomalija u cevi.
[0013] Dokument EP 2944857 A1 na ime istog podnosioca prijave opisuje postupak lociranja i praćenja P.I.G. uređaja koji se kreće unutar cevi. Postupak predviđa obradu vibroakustičnog signala koji generiše P.I.G. uređaj kada prelazi zavarene šavove između različitih deonica cevi. Dokument US5708193A stavlja na uvid javnosti upotrebu akumulatora koji sadrži fluid pod pritiskom višem ili nižem od pritiska fluida u cevi da bi se oslobodili pozitivni ili negativni talasi pritiska u navedenoj cevi; međutim, dokument US5708193A ne opisuje da se talasi pozitivnog i negativnog pritiska mogu selektivno kombinovati, kao što je predstavljeno predmetnim pronalaskom. Dalji sistemi i postupci za lociranje oslobađanja fluida iz cevovoda i stoga nadzor njegovog stanja su stavljeni na uvid javnosti u dokumentu WO2017/008098A1.
[0014] Drugi sistem nadzora (PRIMEFLO<®>) koji je projektovao isti podnosilac prijave zasnovan je na potpuno neinvazivnoj tehnologiji inspekcije, projektovanoj da kreira i analizira hidraulične prelazne pojave u cevima za transport fluida. Ova tehnologija omogućava brzu i efikasnu lokalizaciju potpunih ili delimičnih opstrukcija u bunarima ili cevima, identifikaciju prisustva i unutrašnje distribucije organskih ili neorganskih naslaga u bunarima ili cevima za tečnosti (ulje ili vodu), inspekciju bunara ili cevi za transport gasa za utvrđivanje prisustva akumulacije tečnosti, praćenje operacija unutrašnjeg pregleda/čišćenja pomoću P.I.G.-a, posebno u slučaju podvodnih vodova, i detekciju svojstava transportovanih fluida.
[0015] Tehnike reflektometrije zasnovane na elektromagnetnim talasima se, takođe, koriste u cevima. Dokumenti US 6472883 B1, US 6194902 B1 i WO 2008/066904 A2 koriste lokalizovane varijacije brzine impulsa koji se prostiru duž provodničkog elementa da bi se identifikovale anomalije, kao što je, na primer, površinska korozija cevi. Dokument US 6751560 B1 prikazuje sistem i postupak za neinvazivnu inspekciju cevi pomoću elektromagnetnih talasa.
[0016] Uopšteno, tehnike reflektometrije se mogu koristiti za srednjoročni/dugoročni nadzor cevi za transport fluida pod pritiskom, sa statističkim i/ili diferencijalnim pristupom. U ovom slučaju, akustički odgovor cevovoda se meri kada se zna da sistem fluida/cevi nema anomalija, a zatim se periodično proverava novim prikupljanjem podataka i poređenjem ovih podataka sa referentnim. Štaviše, kada su dostupni precizni instrumenti numeričke simulacije, reflektometrijska merenja se mogu ubaciti u procedure inverzije da bi se dobile kvantitativne informacije o fizičkim svojstvima sistema fluida/cevi. U svim ovim situacijama, važno je imati dubinsko poznavanje signala za analizu koji se šalje u cev, kao i sposobnost generisanja potrebnog talasnog oblika ovog signala, maksimizirajući osetljivost tehnike nadzora u odnosu na određenu anomaliju.
[0017] Obično aktivne izvore akustičnih talasa u tečnim supstancama čine elektromagnetni ventili za pražnjenje (uključeno/isključeno). Što se tiče gasova, postoje izvori takozvanih modulacionih signala, odnosno signala kod kojih frekvencija varira tokom vremena, povećavajući se (uzlazni čirp - up-chirp) ili opadajući (silazni čirp - down-chirp). Uopšteno govoreći, postoje brojni uređaji za generisanje akustičnih talasa koji su prilagodljivi svim vrstama fluida, iako ovi uređaji nisu u stanju da proizvode signale sa talasnim oblicima koje može izabrati korisnik.
[0018] Cilj predmetnog pronalaska je stoga da se realizuje sistem i postupak daljinskog nadzora integriteta cevi pod pritiskom koji su u stanju da reše prethodno pomenuta ograničenja stanja tehnike.
[0019] Detaljno, cilj predmetnog pronalaska je da se realizuje sistem i postupak daljinskog nadzora integriteta cevi pod pritiskom koji, pomoću uređaja koji generišu kontrolne prelazne pritiske, mogu da proizvode signale sa talasnim oblicima koje korisnik može da izabere bez stvaranja curenja fluida (tečnosti, gasa ili smeše, kao što je na primer CO2ili H2S) iz cevi.
[0020] Ovaj cilj prema predmetnom pronalasku se postiže izradom sistema i postupkom daljinskog nadzora integriteta cevi pod pritiskom kako je stavljeno na uvid javnosti u nezavisnim patentnim zahtevima.
[0021] Dalje karakteristike pronalaska su razjašnjene zavisnim patentnim zahtevima, koji su sastavni deo ovog opisa.
[0022] Karakteristike i prednosti sistema i postupka daljinskog nadzora integriteta cevi pod pritiskom prema predmetnom pronalasku biće jasnije zahvaljujući opisu koji sledi, datim kao neograničavajući primer i koji se odnosi na prateće shematske slike nacrta, u kojima:
Slika 1a je shematski prikaz uređaja koji generiše impulse pritiska koji pripada sistemu daljinskog nadzora integriteta cevi pod pritiskom prema predmetnom pronalasku;
Slika 1b je pogled iz persektive na uređaj generatora impulsa pritiska;
Slika 2 je prikaz, kao funkcija vremena, talasnog oblika generisanog perturbacijom indukovanom u međutački C deonice cevi A-B;
Slika 3 je dijagram toka postupka daljinskog nadzora integriteta cevi pod pritiskom prema predmetnom pronalasku;
Slika 4 je dijagram impulsa pritiska koga generiše fluid poslat u rezervoar niskog pritiska uređaja generatora impulsa sa slike 1;
Slika 5 je dijagram impulsa pritiska generisanog fluidom izbačenim iz rezervoara visokog pritiska, uređaja generatora impulsa sa slike 1;
Slika 6 prikazuje generičku cev pod pritiskom za transport fluida na koju se može primeniti sistem i postupak nadzora prema predmetnom pronalasku;
Slika 7 je dijagram prelaznog pritiska koji se javlja u tačkama V22, V20 i V19 cevi sa slike 6 u uslovima pražnjenja fluida u uređaju generatora impulsa pritiska postavljenom u tački V22 cevi sa slike 6;
Slika 8 je dijagram koji prikazuje, kao funkciju vremena, akustičke signale s(t) izmerene i obrađene u tačkama V20 (iznad) i V22 (ispod) cevi sa slike 6;
Slika 9 je dijagram koji prikazuje, u uvećanom prikazu, akustične signale s (t) izmerene i obrađene u tački V22 cevi sa slike 6;
Slika 10 je dijagram koji prikazuje prelazne pritiske, kodirane u binarnom kodu, primera primene sistema i postupka nadzora prema predmetnom pronalasku;
Slika 11 je shematski prikaz cevi na kojoj su izvršena nadzorna ispitivanja, koja su dala vrednosti sa slike 10;
Slika 12 je dijagram koji prikazuje prvu seriju energetskih vrednosti dobijenih iz primera primene sistema i postupka nadzora kao što je prikazano na slikama 10 i 11; i
Slika 13 je dijagram koji prikazuje niz energetskih vrednosti dobijenih iz primera primene sistema i postupka nadzora kao što je prikazano na slikama 10 i 11.
[0023] Uz posebno upućivanje na sliku 1, prikazan je sistem daljinskog nadzora integriteta cevi pod pritiskom prema predmetnom pronalasku. Sistem nadzora je primenljiv na generičku cev 10 za transport fluida pri unapred definisanoj vrednosti P pritiska. Fluid može biti sačinjen od tečnosti, gasa ili smeše tečnost/gas.
[0024] Sistem za nadzor obuhvata najmanje jedan uređaj 12 generatora impulsa pritiska, hidraulički povezan sa fluidom koji se transportuje kroz cev 10. Svaki uređaj 12 generatora impulsa pritiska sadrži najmanje jedan prvi rezervoar 14, projektovan da prihvati prvu unapred definisanu količinu tečnosti koja dolazi iz cevi 10 i za održavanje ove prve unapred definisane količine tečnosti na prvoj vrednosti P1pritiska koja je niža od unapred definisane vrednosti P pritiska fluida koji se transportuje kroz cev 10. Svaki uređaj 12 generatora impulsa pritiska stoga sadrži najmanje jedan drugi rezervoar 16, projektovan da prihvati drugu unapred definisanu količinu tečnosti koja dolazi iz cevi 10 i kako bi održavao ovu drugu unapred definisanu količinu tečnosti na drugoj vrednosti P2pritiska koja je veća od unapred definisane vrednosti P pritiska tečnosti koju transportuje cev 10.
[0025] Prvi rezervoar 14 niskog pritiska i drugi rezervoar 16 visokog pritiska generišu, tim redosledom, impuls negativnog pritiska, izazvan prolaskom fluida iz cevi 10 do prvog rezervoara 14, i impuls pozitivnog pritiska, izazvan prolaskom fluida od drugog rezervoara 16 do cevi 10. Svaki uređaj 12 generatora impulsa pritiska osim toga sadrži najmanje jedan transduktor 18 pritiska, projektovan da detektuje vrednosti pritiska fluida i da konvertuje ove vrednosti pritiska u odgovarajuće signale s(t), i više elektromagnetnih ventila 20, projektovanih da kontrolišu kretanje fluida od cevi 10 do uređaja 12 generatora impulsa pritiska i obrnuto.
[0026] Svaki generator 12 impulsa pritiska radi stoga kao binarni i aktivni izvor impulsa pritiska suprotnog predznaka koje je moguće kontrolisati, za bilo koju vrstu fluida (tečnosti, gasove i smeše), sa sledećim posebnim karakteristikama:
- mogućnost generisanja binarnih i/ili višenivoskih sekvenci impulsa negativnog i pozitivnog pritiska na način koji može izabrati korisnik i tako da se koriste napredne tehnike kodiranja u svrhu povećanja odnosa signal/šum i detektabilnosti akustičkih signala s(t);
- ponovna upotreba rezervoara: kada se prvi rezervoar 14 napuni fluidom, on se dovodi do visokog pritiska, kako bi mogao da ubrizga fluid u cev 10. Istovremeno, smanjuje se pritisak fluida u drugom rezervoaru 16 i ovaj drugi rezervoar 16 postaje rezervoar niskog pritiska koji usisava fluid iz cevi 10. Ovo tehničko rešenje sprečava svaki kontakt između fluida koji se transportuje kroz cev 10 i okolnog okruženja, kako bi se uređaj generatora akustičnih signala učinio potpuno vodonepropusnim;
- zanemarljiva perturbacija hidrauličkog balansa unutar cevi 10, balansiranje impulsa negativnog i pozitivnog pritiska, sa nultom prosečnom vrednošću, tako da se ne menjaju statički uslovi fluida u cevi i relativne konstante akustičke propagacije.
[0027] Povoljno, uređaj 12 generatora impulsa može da proizvede binarne talasne oblike sa negativnim i pozitivnim impulsima, uz prednost što je u mogućnosti da koristi napredne sheme kodiranja izvornog talasa kako bi se povećao odnos signal/šum i osetljivost za detekciju anomalija.
[0028] Izvor ne menja hidraulični balans sistema fluida/cevi u statičkim uslovima, balansirajući negativne i pozitivne impulse. Sistem nadzora cevi je „zatvoren“ i ne proizvodi nikakvo ispuštanje fluida u okolinu. Štaviše, korišćenjem istovremeno više izvornih uređaja 12 opremljenih elektromagnetnim ventilima za pražnjenje/punjenje, dobija se diskretni broj amplituda impulsa pritiska, čak i veći od dve, proširujući raspon sekvence akustičkih signala na višeslojne kodove.
[0029] Sistem za nadzor obuhvata najmanje jednu mernu stanicu 22 ili 24 (slika 2), postavljenu duž cevi i opremljenu jednim ili više vibroakustičnih senzora konfigurisanih da detektuju akustične signale sA(t) ili sB(t) primljene iz jednog ili više uređaja 12 generatora impulsa pritiska. Poželjno, sistem za nadzor sadrži najmanje jedan par mernih stanica 22 i 24 postavljenih na unapred definisanom rastojanju duž cevi 10. Svaka merna stanica 22 i 24 ima odgovarajuće vibroakustične senzore konfigurisane za snimanje akustičnog signala sA(t) i sB(t). Direktan dolazak u svaku mernu stanicu 22 i 24, akustičnog signala koji emituju uređaji 12 generatora impulsa pritiska, koristi se za izračunavanje brzine propagacije (brzine zvuka) i funkcije ekvivalentnog akustičkog prenosa deonice A-B cevi 10 obuhvaćenog između mernih stanica 22 i 24.
[0030] Cev 10 se ponaša kao talasovod za prelaze pritiska (akustične talase) koji se šire unutar fluida pod pritiskom koji se transportuje istom cevi 10. Diskretna mreža vibroakustičnih senzora, kao što su, na primer, senzori pritiska, hidrofon, senzori akcelerometra, itd. koji pripadaju odgovarajućim mernim stanicama 22 i 24 postavljenim duž cevi 10, beleži i akustične talase koje direktno generišu uređaji 12 generatora impulsa pritiska i akustične talase eventualno generisane anomalijama koje se javljaju duž cevi 10.
[0031] Kao što je prikazano na slici 2 i kako je opisano u dokumentu WO 2014/096019 A1 na ime istog podnosioca prijave, parovi susednih mernih stanica 22 i 24, pozicioniranih tim redosledom u tačkama A i B cevi 10, koriste se za merenje efektivnih parametara propagacije (brzina zvuka i atenuacija) kako bi se izvršile precizne standardne reflektometrijske rekonstrukcije, kao što su na primer triangulacije vremena dolaska istog talasnog oblika u akustičnim signalima sA(t) i sB(t). Podaci se obrađuju od strane centralizovane jedinice za obradu sistema za nadzor.
[0032] Osnovni princip obrade podataka je onaj u kome su u cevi 10 fluktuacije režima pumpanja, regulacije protoka na ventilima i prisustvo aktivnih generatora pritiska primarni izvori prelaznih pritisaka, uglavnom na terminalnim krajevima cevi 10. Sa druge strane, duž cevi 10, takođe se stvaraju drugi šumovi (varijacije pritiska). Neki primeri ovih šumova su sačinjeni od mehaničkih aktivnosti koje se vrše u blizini cevi 10, koje prenose vibracije na ovu cev 10, i/ili rasejanjem akustičnih signala u tranzitu u cevi 10, u skladu sa lokalizovanim smanjenjem prečnika, spojevima cevi, ograncima, itd. Ovi „sekundarni izvori“ koji reflektuju akustične signale u tranzitu u cevovodu mogu se aktivirati korišćenjem uređaja 12 generatora impulsa pritiska.
[0033] Postupak daljinskog nadzora integriteta cevi pod pritiskom prema predmetnom pronalasku zasniva se na sledećim pretpostavkama:
- cev 10 je podeljena i analizirana u većem broju deonica A-B, pri čemu svaka deonica A-B cevi 10 nalazi između parova susednih mernih stanica 22 i 24;
- signali mereni u A i B, redom sA(t) i sB(t), se koriste za izračunavanje akustične energije emitovane/rasejane iz diskretnog skupa tačaka duž deonice A-B cevi 10, umesto da se obrađuju za njihovu trenutnu amplitudu;
- ako deonica A-B cevi 10 obuhvata tačku rasipanja akustičnih signala u tranzitu, relativni „potpis“ se nalazi u snimcima ovih akustičnih signala sA(t) i sB(t) koje obavljaju merne stanice 22 i 24. „Potpis“ je zaostala i prigušena verzija originalnog talasnog oblika koju uvode uređaji 12 generatora impulsa pritiska;
- pretpostavlja se da su brzina zvuka v i koeficijent apsorpcije α unutar cevi 10 poznati i/ili mogu biti izvedeni pomoću numeričkih simulatora. Kako je opisano u dokumentu WO 2014/096019 A1 na ime istog podnosioca, parametri propagacije se procenjuju kontinuirano, na takav način da se mogu direktno koristiti postupkom nadzora.
[0034] Sa druge strane, akustični signali koji se šire direktno sa uređaja 12 generatora impulsa pritiska i mernih stanica 22 i 24 takođe se mogu koristiti za procenu parametara propagacije; - sA(t) i sB(t) označavaju akustične signale snimljene mernim stanicama 22 i 24, tim redosledom, u tačkama A i B deonice A-B cevi 10, gde je (t) vreme;
- SA(f) i SB(f) označavaju Furijeove transformacije tim redosledom akustičkog signala sA(t) i akustičnog signala sB(t), gde je (f) frekvencija ovih signala;
- HAB(f) označava funkciju prenosa prelaznog pritiska koji se širi od tačke A do tačke B deonice A-B cevi 10;
- v označava brzinu zvuka unutar fluida koji teče u cevi 10 od tačke A do tačke B odgovarajućeg deonice A-B cevi 10;
- je Furijeova transformacija procenjenog signala koji se generiše u međutački C (slika 2) deonice A-B cevi 10 pomoću povratne propagacije akustičnog signala sA(t) mereno u tački A;
- ŝCA(t) je inverzna Furijeova transformacija od ŜCA(f);
- je Furijeova transformacija procenjenog signala koji se generiše u međutački C (slika 2) deonice A-B cevi 10 pomoću povratne propagacije akustičnog signala sB(t) mereno u tački B;
- ŝCB(t) je inverzna Furijeova transformacija od ŜCB(f);
- je integral na generičkoj poziciji x (generička međutačka C na slici 2) duž cevi 10, unakrsne korelacije vremenskog perioda od t1do t2od ŝCA(t) i ŝCB(t).
[0035] Postupak daljinskog nadzora integriteta cevi pod pritiskom prema predmetnom pronalasku sadrži stoga sledeće korake:
- generisanje jednog ili više akustičkih signala s(t) od strane jednog ili više odgovarajućih uređaja 12 generatora impulsa pritiska;
- prijem, od strane dve susedne merne stanice 22 i 24 postavljene tim redosledom u tačkama A i B cevi 10, akustičnih signala sA(t) i sB(t);
- filtriranje, sa propusnim filterom i sa propusnim opsegom W, akustičkih signala sA(t) i sB(t), kako bi se održali ovi zvučni signali sA(t) i sB(t) u unapred definisanom opsegu frekvencija, korisnom za dobijanje energije ovih akustičnih signala sA(t) i sB(t). Na akustične signale sA(t) i sB(t) mogu se primeniti postupci adaptiranog filtriranja i dekonvolucije, kao i algoritmi adaptivne redukcije šuma, na osnovu pravca dolaska ovih signala;
- akustični signali sA(t) i sB(t) se povratno šire odnosno od tačke A do tačke B i od tačke B do tačke A deonice A-B cevi 10 na diskretnom skupu tačaka duž ovog deonice A-B cevi 10 (slika 3). Rastojanje između susednih tačaka dobijeno na ovaj način predstavlja suštinski očekivanu rezoluciju. Operacija povratne propagacije kompenzuje propagaciju, a izvodi se korišćenjem inverzije funkcije ekvivalentnog akustičkog prenosa deonice A-B cevi 10, koja se izračunava korišćenjem akustičnih signala sA(t) i sB(t), na primer, obradom direktnih dolazaka iz akustičkih izvora do mernih stanica 22 i 24;
- za svaku tačku duž preseka A-B, vrši se unakrsna korelacija na pokretnom vremenskom periodu između akustičnih signala koji se povratno šire sA(t) i sB(t), u svrhu isticanja potencijalne koherentnosti. U idealnom slučaju, akustični signal nastao iz jedne tačke u skupu analiziranih tačaka i propagiran do tačke A i do tačke B je ispravno „izjednačen“ u fazi povratne propagacije. Unakrsna korelacija jednostavno izvlači odgovarajuću energetsku vrednost iz toga. U „tihoj“ tački cevi 10, u stvari, obično se ne detektuje nikakav značajan signal, što daje kao rezultat zanemarljivu energetsku vrednost. Vremensko trajanje pokretnog perioda unakrsne korelacije može se prilagoditi periodu aktivnosti uređaja 12 generatora impulsa pritiska;
- za svaku tačku skupa integral se vrednuje kao funkcija diskretizovanog vremena, a zatim se dobija matrica energetskih vrednosti. Koordinate matrice su položaji tačaka deonice cevi između A i B i vreme izračunavanja energije. Skup energetskih vrednosti integrisanih kao funkcija vremena formira mapu u odnosu na vreme i poziciju duž cevi na kojoj su moguće anomalije cevi 10 predstavljene vrhovima navedenih energetskih vrednosti.
[0036] Primenjuje se granični kriterijum (prag) energetske vrednosti da bi se aktivirao mogući alarmni signal. Vrednost praga treba da se podesi nakon faze kalibracije sistema. Štaviše, pošto raspodela energije duž cevi 10 može biti različita, zbog različitih radnih uslova iste cevi, neophodna je i faza osposobljavanja sistema. Integracija energije se vrši u ograničenom vremenskom periodu, a zatim se ponovo pokreće, kao funkcija vremenske dužine talasnih oblika koje proizvode uređaji 12 generatora pritiska (na primer, iz vremenskog perioda koji obuhvata između nekoliko desetina minuta i nekoliko sati), kako bi se izbegli efekti maskiranja ili polarizacije na buduće događaje.
[0037] Energija izračunata iz akustičnih signala sA(t) i sB(t) se, takođe, može koristiti sa diferencijalnim pristupom, odnosno oduzimanjem od trenutne energetske vrednosti procenjene energetske vrednosti u referentnom scenariju.
[0038] U ovom procesu je od suštinskog značaja temeljno poznavanje originalnog talasnog oblika, kako bi se izvršila pouzdana procedura dekonvolucije i adaptivnog oduzimanja.
[0039] Skup integrisanih energetskih vrednosti u funkciji vremena i prostora formira mapu na kojoj su moguće anomalije cevi 10, kao što su na primer deformacije, spojevi cevi, grananja, itd., predstavljene vrhovima ovih energetskih vrednosti. Postupak nadzora se, takođe, može primeniti na jedan pojedinačni zvučni signal, na primer sA(t), snimljen tokom korišćenja jednog uređaja 12 generatora impulsa. Akustični signal sA(t) je autokorelisan posle kompenzacije vremenske varijante propagacije, kao u postupku prilagođenog filtriranja. Rezultat se povratno propagira, a zatim integriše kao funkcija vremena. Moguće je da se distribucija energije duž cevi 10 može uporediti, na različit način, sa istom raspodelom referentnog scenarija.
[0040] Postupak nadzora zasnovan na proračunu energije akustičnih signala može se primeniti i za identifikaciju spoljašnjih smetnji na cevi 10, ili bilo koje druge aktivnosti koja može da proizvede vibroakustične signale na određenoj poziciji duž ove cevi 10. U ovim slučajevima, nema potrebe da se koriste aktivni izvori šuma, jer se prelazni pritisci stvaraju interakcijom sa cevi 10.
[0041] Na slikama 4 i 5 prikazani su redom dijagrami impulsa pritiska u primeru primene sistema i postupka daljinskog nadzora integriteta cevi pod pritiskom prema predmetnom pronalasku. Uređaj 12 generatora impulsa pritiska, opremljen sa dva rezervoara 14 i 16, koristi se za generisanje impulsa negativnog pritiska (slika 4) i impulsa pozitivnog pritiska (slika 5) u cevi 10. Ovi impulsi pritiska se mogu kontrolisati u pogledu i vremena trajanja i amplitude pritiska. Binarno kodiranje ovih impulsa pritiska može da se izvede (na primer sa tehnikama prenosa proširenog spektra, LABS: binarne sekvence niske autokorelacije - low autocorrelation binary sequences ili Golej sekvence) i/ili modulacija na više nivoa (na primer m-PAM: impulsno-amplitudska modulacija na više nivoa - multilevel pulse-amplitude modulation).
[0042] Slika 6 prikazuje primenu sistema i postupka nadzora prema predmetnom pronalasku na deonici V16-V23, dužine 33 km, cevi unutrašnjeg prečnika 24" za transport gasa pod pritiskom. Duž deonice V16-V23 instalirane su četiri stanice za generisanje i snimanje vibroakustičnih signala, označene sa V17, V19, V20 i V22.
[0043] Na stanici V22 se generiše kratki negativni impuls pritiska. Na slici 7 prikazani su signali pritiska izmereni na tri stanice V19, V20 i V22. Originalni signal (V22) je jasno vidljiv u vremenu od oko 5 sekundi i praćen je, u vremenu od oko 25 sekundi, reflektovanim odjekom od okluzije deonice V16-V23 cevi na ventilu u tački V23 . Akustični talas generisan impulsom pritiska na stanici V22 takođe snimaju i druge stanice V19 i V20 i odgovarajući signali pritiska su prikazani na slici 7.
[0044] Na slici 8 prikazane su neke manje refleksije (označene strelicama u uvećanom kvadratu) koje ne bi trebalo da se javljaju u cevi konstantnog poprečnog preseka (prečnika). Ukupni akustički odgovor se zatim dovodi u iterativni postupak inverzije. Deonica cevi V16-V23 je parametrizovan kao niz segmenata cevi nepoznatog poprečnog preseka (prečnika). Polazeći od modela sa konstantnim poprečnim presekom (prečnikom), simulator je izračunao odgovarajući sintetički akustički odgovor, koji je upoređen sa stvarnim merenjima. Model je ažuriran na iterativni način, sve dok rezidual između izračunatih signala pritiska i onih koji su efektivno izmereni ne bude ispod unapred definisanog praga. Konačni inverzni model je istakao sledeće anomalije u deonici V16-V23 cevi:
- severni kraj deonice V16-V23 cevi nalazi se oko 50 m nizvodno od ventila V23. Uvidom na licu mesta utvrđeno je da je cev u ovom zakopanom delu zatvorena zavarenim zatvaračem;
- anomalija P1 je identifikovana na 10315 m udaljenosti od tačke V16. Ova anomalija je proizvela negativnu refleksiju (povećanje ekvivalentnog poprečnog preseka). Položaj anomalije P1 poklapa se sa tačkom V19 i anomalni odraz je pripisan slepom ogranku cevi;
- druga anomalija P2 identifikovana je na udaljenosti od 19815 m od tačke V16, dok je dalja anomalija P3 identifikovana na udaljenosti od 31305 m od tačke V16. Ove anomalije, koje se ne mogu pregledati, pripisane su zakopanim deformacijama cevi.
[0045] Ekvivalentni konačni model, takođe, tačno objašnjava manje odjeke, poput umnoška višeg reda (slika 9). Važno je napomenuti da simulator mora da modeluje sve efekte propagacije, uključujući atenuaciju i disperziju, koji su funkcije frekvencije.
[0046] Slika 10 prikazuje prelazne pritiske, kodirane u binarnom kodu, drugog primera primene sistema i postupka nadzora prema predmetnom pronalasku. U ovom primeru primene, sprovedena je reflektometrijska kampanja na cevi dužine 1896 m i unutrašnjeg prečnika 12". Cev je napunjena vodom pod pritiskom od 5 bara.
[0047] Cev, shematski prikazana na slici 11, zatvorena je na oba kraja. Na prvom kraju (stanica A), postavljen je uređaj 12 generatora impulsa pritiska koji generiše binarnu sekvencu prelaznih pritisaka tipa „binarna sekvenca niske autokorelacije“ ili „LABS“. Odgovarajući dijagram je prikazan na slici 10.
[0048] Cev ima dve anomalne situacije, shematski prikazane na slici 11:
- ventil je delimično zatvoren na tački „Lokacija 5“;
- kratki krak sa zatvorenim krajem (dužine 20 m sa unutrašnjim prečnikom jednakim 1⁄4") je spojen na cev u tački „Lokacija 2“. Na ovom kraku nema ispuštanja vode.
[0049] Na slici 12 prikazani su rezultati u smislu energetskih vrednosti reflektometrijske kampanje izvedene na cevi sa slike 11 u tački „Lokacija 5“. Rezultati su dobijeni izračunavanjem razlike između 40 minuta podataka snimljenih u referentnim uslovima, to jest sa otvorenim ventilom na „Lokaciji 5” i 40 minuta podataka snimljenih u „anomalnim” uslovima, to jest sa ventilom 50% zatvorenim. Diferencijalni energetski vrh u tački „Lokacija 5“, postavljenoj na udaljenosti od 1145 m od stanice A, povezan je sa efektom rasejanja energije pri delimičnom zatvaranju cevi.
[0050] U spektrogramu, sa opsegom frekvencija 0-250 Hz, akustičnog signala snimljenog na stanici A cevi moguće je detektovati varijaciju ekvivalentnog akustičnog kanala cevi upoređivanjem stanja pre aktiviranja ventila, sa stanjem nakon delimičnog zatvaranja ventila. Vertikalne trake sa visokom energetskom vrednošću odgovaraju aktiviranju izvora pritiska. Iznenadno aktiviranje ispusnih/dovodnih ventila i upotreba sekvenci u binarnom kodu dozvoljavaju da se poveća propusni opseg signala.
[0051] Slika 13 prikazuje rezultate, u smislu energetskih vrednosti, reflektometrijske kampanje sprovedene na cevi sa slike 11 da bi se otkrila anomalija u tački „Lokacija 2“. Rezultati su dobijeni tako što se pravi razlika između 40 minuta podataka snimljenih u referentnim uslovima, to jest sa ogrankom isključenim iz cevi, i 40 minuta podataka snimljenim u „anomalnim“ uslovima, to jest sa ogrankom spojenim na cev. Vrh na tački „Lokacija 2“, smešten na udaljenosti od 680 m od stanice A, u korelaciji je sa rasipanjem energije na spoju sa ogrankom.
[0052] Tako se videlo da sistem i postupak daljinskog nadzora integriteta cevi pod pritiskom prema predmetnom pronalasku postižu prethodno opisane ciljeve.
[0053] Ovako projektovani sistem i postupak daljinskog nadzora integriteta cevi pod pritiskom prema predmetnom pronalasku mogu u svakom slučaju da pretrpe brojne izmene i varijante, a sve potpadaju pod isti inventivni koncept. Sfera zaštite pronalaska je stoga definisana priloženim patentnim zahtevima.

Claims (10)

  1. Patentni zahtevi 1. Sistem nadzora cevi (10) za transport fluida na unapred definisanoj vrednosti (P) pritiska, pri čemu sistem sadrži najmanje jedan uređaj (12) generatora impulsa pritiska hidraulički povezan sa fluidom koga transportuje cev (10), pri čemu svaki uređaj (12) generatora impulsa pritiska sadrži: - najmanje jedan prvi rezervoar (14), projektovan da sadrži prvu unapred definisanu količinu fluida koji dolazi iz cevi (10) i da održava navedenu prvu unapred definisanu količinu fluida na prvoj vrednosti (P1) pritiska koja je manja od unapred definisane vrednosti (P) pritiska fluida koga transportuje cev (10); - najmanje jedan drugi rezervoar (16), projektovan da sadrži unapred definisanu količinu fluida koja dolazi iz cevi (10) i da održava navedenu drugu unapred definisanu količinu fluida na drugoj vrednosti (P2) pritiska koja je veća od unapred definisane vrednosti (P) pritiska fluida koga transportuje cev (10), pri čemu su navedeni prvi rezervoar (14) i navedeni drugi rezervoar (16) konfigurisani da generišu, tim redosledom, impuls negativnog pritiska, izazvan prolazom fluida iz cevi (10) do navedenog prvog rezervoara (14), i impuls pozitivnog pritiska, izazvan prolaskom fluida iz navedenog drugog rezervoara (16) do cevi (10); - najmanje jedan transduktor (18) pritiska, projektovan da meri vrednosti pritiska fluida i da konvertuje navedene vrednosti pritiska u odgovarajuće snimljene akustične signale (s(t)), - sistem nadzora koji pored toga sadrži najmanje jednu mernu stanicu (22, 24) postavljenu duž cevi i opremljenu jednim ili više vibroakustičnih senzora konfigurisanih da snimaju akustične signale (sA(t), sB(t)) koje generiše jedan ili više uređaja (12) generatora impulsa pritiska.
  2. 2. Sistem prema patentnom zahtevu 1, koji sadrži najmanje jedan par mernih stanica (22, 24) postavljenih na unapred definisanom rastojanju duž cevi (10) .
  3. 3. Sistem prema patentnom zahtevu 1 ili 2, gde svaki uređaj (12) generatora impulsa pritiska sadrži veći broj elektromagnetnih ventila (20) projektovanih da kontrolišu kretanje fluida kroz cev (10) do uređaja (12) generatora impulsa pritiska i obrnuto.
  4. 4. Sistem prema bilo kom od patentnih zahteva od 1 do 3, koji sadrži centralizovanu jedinicu za obradu koja je konfigurisana da obrađuje podatke koji dolaze od navedenog najmanje jednog uređaja (12) generatora impulsa pritiska i navedene najmanje jedne merne stanice (22, 24).
  5. 5. Postupak nadzora cevi (10) korišćenjem sistema prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu postupak obuhvata sledeće korake: - generisanje najmanje jednog akustičnog signala od strane odgovarajućeg uređaja (12) generatora impulsa pritiska; - prijem, od strane najmanje jedne merne stanice (22, 24), navedenog najmanje jednog akustičnog signala (sA(t), sB(t) ) ; - filtriranje navedenog najmanje jednog akustičnog signala (sA(t), sB(t)), kako bi se održao navedeni najmanje jedan zvučni signal (sA(t), sB(t)) u unapred definisanom opsegu frekvencija, korisnom za dobijanje energije navedenog najmanje jednog akustičnog signala (sA(t), sB(t)); - povratna propagacija navedenog najmanje jednog akustičnog signala (sA(t), sB(t)) na odgovarajućem skupu tačaka duž cevi (10); - za svaku tačku skupa, izvođenje unakrsne korelacije na pokretnom vremenskom periodu na navedenom najmanje jednom akustičnom signalu (sA(t), sB(t)) koji se povratno širi na način da se iz njih izvuče energetska vrednost. - za svaku tačku skupa, dobijanje integrala kao funkcije vremena vrednosti energije dobijene u fazi unakrsne korelacije i primena graničnog kriterijuma za aktiviranje mogućeg alarmnog signala, gde skup energetskih vrednosti integrisan kao funkcija vremena formira mapu u odnosu na vreme i položaj duž cevi na kojoj su moguće anomalije cevi (10) predstavljene vrhovima navedenih energetskih vrednosti.
  6. 6. Postupak prema patentnom zahtevu 5, gde dva različita akustična signala (sA(t), sB(t)) snimaju dve merne stanice (22, 24) nakon aktiviranja uređaja (12) generatora impulsa pritiska, pri čemu navedena dva akustična signala (sA(t), sB(t)) primaju dve susedne merne stanice (22,24) postavljene na suprotnim krajevima A i B deonice (A-B) cevi (10) unapred definisane dužine.
  7. 7. Postupak prema patentnom zahtevu 6, gde navedena dva akustična signala (sA(t), sB(t)) se povratno šire, tim redosledom, od tačke A do tačke B i od tačke B do tačke A navedenog deonice (A-B) cevi (10) na odgovarajućim skupovima tačaka duž navedene deonice (A-B) cevi (10).
  8. 8. Postupak prema patentnom zahtevu 6 ili 7, gde je integral kao funkcija vremena energetske vrednosti, na generičkoj poziciji (x) duž navedene deonice (A-B) cevi (10):
    gde je Furijeova transformacija procenjenog signala koji se generiše u navedenoj generičkoj poziciji (x) pomoću povratne propagacije akustičnog signala (sA(t)) mereno u tački A; - SA(f) je Furijeova transformacija akustičnog signala sA(t), gde je (f) frekvencija; - ŝCA(t) je inverzna Furijeova transformacija od ŜCA(f); je Furijeova transformacija procenjenog signala koji se generiše u navedenoj generičkoj poziciji (x) pomoću povratne propagacije akustičnog signala (sB(t)) mereno u tački B; - SB(f) je Furijeova transformacija akustičnog signala sB(t), gde je (f) frekvencija; - ŝCB(t) je inverzna Furijeova transformacija od ŜCB(f); - HAB(f) je funkcija prenosa za prelaze pritiska koji se šire od tačke A do tačke B navedene deonice (A-B) cevi (10); i - v je brzina zvuka unutar fluida koji teče od tačke A do tačke B navedne deonice (A-B) cevi (10).
  9. 9. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 5 do 8, gde na navedenom najmanje jednom akustičnom signalu (sA(t), sB(t)) najmanje jedna od sledećih procedura se primenjuje na osnovu pravca dolaska navedenog najmanje jednog akustičnog signala (sA(t), sB(t)): - prilagođeno filtriranje; - dekonvolucija; - adaptivno smanjenje šuma.
  10. 10. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 5 do 9, koji obuhvata korak kalibracije sistema da bi se postavila vrednost praga da bi se primenio navedeni granični kriterijum.
RS20220800A 2017-11-15 2018-11-14 Sistem i postupak daljinskog nadzora integriteta cevi pod pritiskom pomoću vibroakustičnih izvora RS63560B1 (sr)

Applications Claiming Priority (3)

Application Number Priority Date Filing Date Title
IT201700130593 2017-11-15
PCT/EP2018/081245 WO2019096854A1 (en) 2017-11-15 2018-11-14 System and method of remote monitoring of the integrity of pressurised pipes by means of vibroacoustic sources
EP18799561.8A EP3710804B1 (en) 2017-11-15 2018-11-14 System and method of remote monitoring of the integrity of pressurised pipes by means of vibroacoustic sources

Publications (1)

Publication Number Publication Date
RS63560B1 true RS63560B1 (sr) 2022-10-31

Family

ID=61527286

Family Applications (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20220800A RS63560B1 (sr) 2017-11-15 2018-11-14 Sistem i postupak daljinskog nadzora integriteta cevi pod pritiskom pomoću vibroakustičnih izvora

Country Status (9)

Country Link
US (1) US11442043B2 (sr)
EP (1) EP3710804B1 (sr)
DK (1) DK3710804T3 (sr)
EA (1) EA202091008A1 (sr)
HR (1) HRP20221026T1 (sr)
HU (1) HUE059652T2 (sr)
PL (1) PL3710804T3 (sr)
RS (1) RS63560B1 (sr)
WO (1) WO2019096854A1 (sr)

Families Citing this family (5)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
US11455445B2 (en) * 2018-08-20 2022-09-27 Halliburton Energy Services, Inc. Method and system for non-intrusively inspecting a fluidic channel
IT202200010886A1 (it) * 2022-05-25 2023-11-25 Onyax S R L Dispositivo per la ricerca di perdite in reti di distribuzione fluidica
US12571773B2 (en) * 2022-05-27 2026-03-10 Toyota Jidosha Kabushiki Kaisha Method of evaluating tank, and evaluation device for tank
CN117740273B (zh) * 2024-02-19 2024-05-03 永忠工程管理(集团)有限公司 一种高原寒冷地带用给排水管测试装置
US20260092586A1 (en) * 2024-09-30 2026-04-02 Halliburton Energy Services, Inc. Pressure pulse injector for flowline

Family Cites Families (14)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
DE3045660C2 (de) * 1980-12-04 1982-10-14 Fraunhofer-Gesellschaft zur Förderung der angewandten Forschung e.V., 8000 München Verfahren und Einrichtung zum Orten von Leckstellen in Rohrleitungen
TW295623B (sr) 1994-08-19 1997-01-11 Caldon Co
DE69610907D1 (de) 1995-03-14 2000-12-14 Profile Technologies Inc Reflektometrieverfahren für isolierte Röhren
WO1997032219A1 (en) 1996-02-27 1997-09-04 Profile Technologies, Inc. Pipe testing apparatus and method
US6751560B1 (en) 2000-08-01 2004-06-15 The Charles Stark Draper Laboratory, Inc. Non-invasive pipeline inspection system
US7940061B2 (en) 2006-11-30 2011-05-10 Profile Technologies, Inc. Systems and methods for detecting anomalies on internal surfaces of hollow elongate structures using time domain or frequency domain reflectometry
GB2444955A (en) 2006-12-20 2008-06-25 Univ Sheffield Leak detection device for fluid filled pipelines
US20120312078A1 (en) 2011-06-09 2012-12-13 Mehrdad Sharif Bakhtiar Pipeline reflectometry apparatuses and methods
DE102012101416C5 (de) 2012-02-22 2019-03-28 Hochschule Offenburg Verfahren und Vorrichtung zur Bestimmung von Eigenschaften einer Rohrleitung, insbesondere der Position eines Abzweigs einer Abwasserrohrleitung
GB201211515D0 (en) 2012-06-28 2012-08-08 Pipelines 2 Data P2D Ltd Methods and apparatus for acoustic assessment of fluid conduits
ITMI20122197A1 (it) 2012-12-20 2014-06-21 Eni Spa Metodo e sistema di monitoraggio continuo da remoto dell'integrita' di condotte in pressione e delle proprieta' dei fluidi trasportati
GB2517411A (en) 2013-07-17 2015-02-25 Atmos Wave Ltd Monitoring pipelines
EA028210B1 (ru) 2014-05-14 2017-10-31 Эни С.П.А. Способ и система для непрерывного дистанционного контроля положения и скорости продвижения скребкового устройства внутри трубопровода
AU2015402240B2 (en) * 2015-07-16 2021-07-15 Adelaide Research & Innovation Pty Ltd Multiple transducer method and system for pipeline analysis

Also Published As

Publication number Publication date
US11442043B2 (en) 2022-09-13
PL3710804T3 (pl) 2022-11-14
US20200309741A1 (en) 2020-10-01
WO2019096854A1 (en) 2019-05-23
EP3710804B1 (en) 2022-08-03
EP3710804A1 (en) 2020-09-23
EA202091008A1 (ru) 2020-07-29
DK3710804T3 (da) 2022-08-29
HUE059652T2 (hu) 2022-12-28
HRP20221026T1 (hr) 2022-11-11

Similar Documents

Publication Publication Date Title
Bernasconi et al. Acoustic detection and tracking of a pipeline inspection gauge
US10132823B2 (en) Method and system for the continuous remote tracking of a pig device and detection of anomalies inside a pressurized pipeline
RS63560B1 (sr) Sistem i postupak daljinskog nadzora integriteta cevi pod pritiskom pomoću vibroakustičnih izvora
US9897243B2 (en) Method and system for the remote detection of the position of a pig device inside a pressurized pipeline
Papadopoulou et al. An evaluation of acoustic reflectometry for leakage and blockage detection
Rajtar et al. Pipeline leak detection system for oil and gas flowlines
Ghazali Leak detection using instantaneous frequency analysis
Golmohamadi Pipeline leak detection
Pan et al. Efficient pipe burst detection in tree‐shape water distribution networks using forward‐backward transient analysis
Zeng et al. Extremely sensitive anomaly detection in pipe networks using a higher-order paired-impulse response function with a correlator
Waqar et al. Model-free matched field processing for condition assessment of pressurized pipes
Zhang et al. Impedance estimation along pipelines by generalized reconstructive method of characteristics for pipeline condition assessment
Bernasconi et al. Advanced real time and long term monitoring of transportation pipelines
Giunta et al. Performance of vibroacoustic technology for pipeline leak detection
Vidal et al. Acoustic reflectometry for blockages detection in pipeline
Owowo Simulation, measurement and detection of leakage and blockage in fluid pipeline systems
Adnan et al. Leak detection in MDPE gas pipeline using dual-tree complex wavelet transform
Hanafi et al. Hydroinformatics based technique for leak identification purpose–An experimental analysis
EA041035B1 (ru) Система и способ дистанционного мониторинга целостности труб под давлением при помощи виброакустических источников
Pierozzi et al. Acoustic technology for large obstruction detection in pipelines
Wang et al. Detecting blockages and valve status in natural gas pipelines
Ravi et al. Pipeline monitoring using vibroacoustic sensing–a review
Garcia-Hernandez et al. Leak detectability in an off-shore multiphase production system
Garcia-Hernandez et al. Acoustic Leak Detection Technology Assessment
Fausti Laboratory implementation of the noise correlation methodology for leak location in water distribution systems