RS64003B1

RS64003B1 - Kodiranje slike sa niskim kašnjenjem

Info

Publication number: RS64003B1
Application number: RS20230113A
Authority: RS
Inventors: Thomas Schierl; Valeri George; Anastasia Henkel; Detlev Marpe; Karsten Grüneberg; Robert Skupin
Original assignee: Ge Video Compression Llc
Priority date: 2012-04-13
Filing date: 2013-04-15
Publication date: 2023-03-31
Also published as: RS66127B1; KR20190057419A; EP3174295B1; SI3793200T1; KR20150013521A; EP4192012B1; CN104620584A; US10123006B2; CN115442611B; IL307660A; MX2023001434A; HK1258728A1; US20220264127A1; IL312973B2; KR101667341B1; LT3793200T; CL2014002739A1; PH12017501899B1; HK1258819A1; JP7640795B2

Description

Opis

[0001] Predmetni pronalazak se odnosi na kodiranje slika sa niskim kašnjenjem.

[0002] U trenutnim isečcima HEVC dizajna, entropijski isečci (ranije isečci male težine) pločice i WPP (paralelna obrada talasnog fronta) su sadržani kao alati za paralelizaciju.

[0003] Za paralelizaciju video enkodera i dekodera, particionisanje na nivou slike ima nekoliko prednosti u poređenju sa drugim pristupima. U prethodnim video kodecima, kao što je H.264/AVC [1], particije slike su bile moguće samo sa regularnim isečcima sa visokim troškovima u smislu efikasnosti kodiranja. Za skalabilno paralelno H.264/AVC dekodiranje neophodno je kombinovati paralelizam na nivou makrobloka za rekonstrukciju slike i paralelizam na nivou kadra za entropijsko dekodiranje. Ovaj pristup, međutim, obezbeđuje ograničeno smanjenje kašnjenja slike i veliku upotrebu memorije. Da bi se prevazišla ova ograničenja, nove strategije particije slike su uključene u HEVC kodek. Trenutna referentna verzija softvera (HM-6) sadrži 4 različita pristupa: regularne ili normalne isečke, entropijske isečke, podtokove za paralelnu obradu talasnog fronta (WPP) i pločice. Obično te particije slike sadrže skup najvećih jedinica kodiranja (LCU), ili, sinonimnim rečima, jedinica stabla kodiranja (CTU), kako je definisano u HEVC-u, ili čak njihov podskup.

[0004] Slika 1 prikazuje sliku 898 koja je primera radi postavljena u regularnom isečku 900 po redu 902 od LCU-a ili makroblokova na slici. Redovni ili normalni isečci (kao što je definisano u H.264 [1]) imaju najveći nedostatak kodiranja jer krše entropijsko dekodiranje i zavisnosti predviđanja.

[0005] Entropijski isečci, kao isečci, prekidaju zavisnosti entropijskog dekodiranja, ali dozvoljavaju da predviđanje (i filtriranje) pređu granice isečka.

[0006] U WPP-u particije slike su isprepletene redovima, a u entropijskom dekodiranju i predviđanju je dozvoljeno korišćenje podatka iz blokova drugih particija. Na ovaj način se gubici kodiranja minimiziraju, dok se u isto vreme može iskoristiti paralelizam talasnog fronta. Preplitanje, međutim, narušava uzročnost toka bitova jer je prethodnoj particiji potrebna sledeća particija za dekodiranje.

[0007] Slika 2 kao primer prikazuje sliku 898 podeljenu u dva reda 904, 904b horizontalno particionisanih pločica 906. Pločice definišu horizontalne 908 i vertikalne granice 910 koje dele sliku 898 na kolone 912a,b,c i redove 904a,b. Slično kao kod uobičajenih isečaka 900, pločice 906 prekidaju entropijsko dekodiranje i zavisnosti predviđanja, ali ne zahtevaju zaglavlje za svaku pločicu.

[0008] Za svaku od ovih tehnika broj particija može biti slobodno izabran od strane enkodera.

[0009] Uopšteno, imati više particija dovodi do većih gubitaka kompresije. Međutim, u WPP-u propagacija gubitaka nije tako velika i stoga se broj particija slike može fiksirati na jednu po redu. Ovo takođe dovodi do nekoliko prednosti. Prvo, za WPP tok bitova zagarantovana je uzročnost. Drugo, implementacije dekodera mogu pretpostaviti da je dostupna određena količina paralelizma, koja se takođe povećava sa rezolucijom. I, konačno, nijedna od zavisnosti odabira konteksta i predviđanja ne mora biti prekinuta prilikom dekodiranja u redosledu talasnog fronta, što rezultira relativno malim gubicima kodiranja.

[0010] Međutim, do sada svo paralelno kodiranje u konceptima transformacije nije uspelo da obezbedi postizanje visoke efikasnosti kompresije u kombinaciji sa održavanjem niskog kašnjenja. Ovo važi i za koncept WPP. Isečci su najmanje jedinice prenosa, u kodnom pajplajnu, a nekoliko podtokova WPP još uvek treba da se transportuju serijski.

[0011] U dokumentima MAURICIO ALVAREZ-MESA i drugi: Paralelno video dekodiranje u nastajućem standardu HEVC, 201.2 IEEE MEĐUNARODNA KONFERENCIJA O AKUSTICI, GOVORU I OBRADI SIGNALA (ICASSP 2012): KIOTO, JAPAN, 25 – 30 strane 15451548, i u Mirsa. K. i drugi: 'Entropijski isečci za paralelno entropijsko kodiranje', 94. MPEG MEETING; 11-10-2010- 15-10-2010; GUANGZHOU; (GRUPA STRUČNJAKA ZA POKRETNE SLIKE ILI ISO/IEC JTC1/SC29/VG11), br. M18297, 2. oktobar 2010. (2010-10-02), predstavljena je strategija paralelizacije za HEVC standard video kodiranja. Predložena strategija je zasnovana na entropijskim isečcima koji omogućavaju iskorišćavanje paralelizma u fazi entropijskog dekodiranja uz održavanje visoke efikasnosti kodiranja. Pristup zahteva da se video snimci kodiraju sa jednim entropijskim isečkom po LCU redu kako bi se na takav način paralelno dekodiralo više redova LCU u talasnom frontu.

[0012] Shodno tome, cilj ovog pronalaska je da obezbedi koncept kodiranja slike koji omogućava paralelno dekodiranje u skladu sa, na primer, paralelnom obradom talasnog fronta, sa povećanom efikasnošću, kao što je još veće smanjenje krajnjeg kašnjenja ili poboljšanje efikasnosti kodiranja smanjenjem prekomernih troškova kodiranja.

[0013] Ovaj cilj se postiže kao što je prikazano u nezavisnim patentnim zahtevima.

[0014] Jedan osnovno nalaz ovog pronalaska je da koncepti paralelne obrade, kao što je paralelna obrada talasnog fronta, mogu biti realizovani sa smanjenim krajnjim kašnjenjem ako se uobičajeni koncept isečaka prema kojem se isečci bilo kodiraju/dekodiraju potpuno nezavisno od oblasti slike izvan odgovarajućeg isečka, ili barem nezavisno od oblasti izvan odgovarajućeg isečka, što se tiče entropijskog kodiranja, odustaje se u korist isečaka različitih režima, naime onih koji se nazivaju zavisni isečci koji dozvoljavaju međuzavisnosti duž granice isečka, a drugih koje to ne čine, koji se nazivaju normalnim isečcima. na primer.

[0015] Još jedan osnovni nalaz ovog pronalaska koji se može kombinovati sa prvim ili pojedinačno koristiti, je da WPP koncept obrade može biti efikasniji ako se početni sintaksni delovi koriste za lociranje ulaznih tačaka WPP-a.

[0016] Poželjna izvođenja ove prijave su opisana u nastavku sa pozivom na slike, pri čemu su povoljna izvođenja prikazana u zavisnim patentnim zahtevima. Među slikama,

Sl. 1 prikazuje kao primer sliku particionisanu na pravilan isečak po redu LCU-a ilimakroblokova na slici;

Sl. 2 prikazuje kao primer sliku podeljenu u dva reda horizontalno podeljenih pločica; Sl. 3 kao primer prikazuje dodelu paralelno kodiranih particija isečku ili mrežnom transportnom segmentu;

Sl. 4 prikazuje šematski dijagram koji ilustruje generičku fragmentaciju frejma sa pristupom kodiranja pločica za minimalno krajnje kašnjenje;

Sl. 5 prikazuje šematski dijagram koji ilustruje primer fragmentacije frejma sa pristupom WPP kodiranja za minimalno krajnje kašnjenje;

Sl. 6 prikazuje šematski blok dijagram koji ilustruje scenario konverzacije korišćenjem video usluga;

Sl. 7 šematski ilustruje mogući vremenski raspored kodiranja, prenosa i dekodiranja za pločice sa generičkim podskupovima sa minimalnim krajnjim kašnjenjem;

Sl. 8 šematski prikazuje vremenski raspored kojim se obično postiže krajnje kašnjenje; Sl. 9 ilustruje kao primer sliku koja ima 11x9 blokova stabla kodiranja, koji su particionisani na dva isečka;

Sl. 10 ilustruje sliku koja kao primer ima 13x8 blokova stabla kodiranja, koji su particionisani na tri pločice;

Sl. 11 prikazuje primer sintakse skupa parametara sekvence;

Sl. 12 prikazuje primer sintakse skupa parametara slike;

Sl. 13 prikazuje primer sintakse zaglavlja isečka;

Sl. 14 ilustruje podelu slike za WPP obradu u regularni isečak i, za obradu sa niskim kašnjenjem, na zavisne isečke;

Sl. 15 prikazuje primer jednog dela unutar sintakse skupa parametara slike;

Sl. 16 prikazuje moguću sintaksu zaglavlja isečka;

Sl. 17 šematski ilustruje međuzavisnosti kodiranja za normalne isečke (i zavisne isečke); Sl. 18 prikazuje šematski dijagram koji upoređuje kodiranje za transport pločica sa niskim kašnjenjem (paralelna obrada talasnog fronta korišćenjem zavisnih isečaka);

Sl. 19 ilustruje vremenski raspored koji ilustruje primer WPP kodiranja sa prenosom sa niskim kašnjenjem u pajplajnu kada se koristi paralelna obrada talasnog fronta koristeći zavisne isečke kao što je prikazano na desnoj strani Sl. 18;

Sl. 20 prikazuje šematski dijagram koji ilustruje poboljšanje robusnosti korišćenjem regularnih isečaka kao sidra;

Sl. 21 prikazuje drugo izvođenje za sintaksu zaglavlja isečka;

Sl. 22 prikazuje drugo izvođenje za sintaksu skupa parametara slike;

Sl. 23 prikazuje šematski dijagram koji ilustruje proces inicijalizacije verovatnoće simbola za zavisni isečak u slučaju da počinje na levoj granici slike;

Sl. 24 prikazuje šematski dijagram dekodera;

Sl. 25 šematski prikazuje blok dijagram dekodera zajedno sa šematskim prikazom podele slike na kodirane blokove i isečke;

Sl. 26 šematski prikazuje blok dijagram enkodera;

Sl. 27 šematski prikazuje sliku podeljenu na normalne i zavisne isečke, koji se ovde nazivaju segmenti isečka;

Sl. 28a i 28b šematski prikazuje sliku podeljenu na normalne i zavisne isečke koji se ovde nazivaju segmenti isečka, s jedne strane, i pločice s druge strane;

Sl. 29 prikazuje dijagram toka koji ilustruje proces inicijalizacije konteksta korišćenjem zavisnih isečaka;

Sl. 30 prikazuje dijagram toka koji ilustruje proces skladištenja konteksta za korišćenje zavisnih isečaka; i

Sl. 31 šematski prikazuje različite mogućnosti signalizacije ulaznih tačaka WPP-a.

[0017] U nastavku, opis počinje opisom današnjih koncepata za omogućavanje paralelne obrade slike i kodiranja sa niskim kašnjenjem, respektivno. Navedeni su problemi koji se javljaju kada postoji želja za posedovanjem obe ove mogućnosti. Konkretno, kao što će se ispostaviti iz diskusije koja sledi, koncept WPP podtoka, kako se do sada smatralo, nekako je u suprotnosti sa željom da se ima nisko kašnjenje zbog potrebe da se WPP podtokovi prenesu grupisanjem istih u jedan isečak. Izvođenja koja slede prikazuju koncepte paralelne obrade kao što je koncept WPP, primenljiva na aplikacije koje zahtevaju još niže kašnjenje proširenjem koncepta isečka, naime uvođenjem drugog tipa isečka, kasnije nazvanih zavisni isečci.

[0018] Minimiziranje krajnjeg video kašnjenja od snimanja do prikaza je jedan od glavnih ciljeva u aplikacijama kao što su video konferencije i slično.

[0019] Lanac obrade signala za digitalni video prenos se sastoji od kamere, uređaja za snimanje, enkodera, inkapsulacije, prenosa, demultipleksera, dekodera, renderera i displeja. Svaka od ovih faza doprinosi krajnjem kašnjenju baferovanjem podataka slike pre njihovog serijskog prenosa u sledeću fazu.

[0020] Neke aplikacije zahtevaju minimiziranje takvog kašnjenja, npr. daljinsko rukovanje predmetima u opasnim područjima, bez direktnog pogleda na predmet kojim se rukuje, ili minimalno invazivna operacija. Čak i kratko odlaganje može dovesti do ozbiljnih poteškoća u pravilnom rukovanju ili čak dovesti do katastrofalnih grešaka.

[0021] U mnogim slučajevima, ceo video frejm je baferovan unutar faze obrade, npr. da bi se omogućila obrada unutar frejma. Neke faze prikupljaju podatke kako bi se formirali paketi koji se prosleđuju ka sledećoj fazi. Generalno, postoji donja granica za kašnjenje koja je rezultat zahteva lokalne obrade. Ovo se analizira za svaku pojedinačnu fazu detaljnije u nastavku.

[0022] Obrada unutar kamere ne zahteva nužno obradu signala unutar frejma, tako da je minimalno kašnjenje dato vremenom integracije senzora, koje je ograničeno brzinom frejmova, i nekim dizajnerskim izborima proizvođača hardvera. Izlaz kamere je obično povezan sa redosledom skeniranja koji obično počinje obradu u gornjem levom uglu, prelazi u gornji desni ugao i nastavlja red po red do donjeg desnog ugla. Shodno tome, potrebno je otprilike jedno trajanje kadra dok se svi podaci ne prenesu sa senzora na izlaz kamere.

[0023] Uređaj za snimanje bi mogao da prosledi podatke kamere odmah nakon prijema; međutim, obično će baferovati neke podatke i generisati burstove da bi optimizovao pristup podacima memoriji ili skladištu. Štaviše, veza između kamere/snimača i memorije računara obično ograničava brzinu protoka za prosleđivanje snimljenih podataka slike u memoriju za dalju obradu (kodiranje). Obično se kamere povezuju preko USB 2.0 ili uskoro preko USB 3.0, što će uvek uključivati delimičan transport podataka slike do enkodera. Ovo ograničava paralelizaciju na strani enkodera u scenarijima sa ekstremno niskim kašnjenjem, tj. enkoder će pokušati da započne kodiranje što je pre moguće, kada podaci postanu dostupni sa kamere, npr. u redosledu rasterskog skeniranja od vrha do dna slike.

[0024] U enkoderu, postoje neki stepeni slobode koji omogućavaju kompromis efikasnosti kodiranja, u smislu brzine podataka koja je potrebna za određenu video vernost, za smanjenje kašnjenja obrade.

[0025] Enoder koristi podatke koji su već poslati da predvidi sliku koja će biti naknadno kodirana. Generalno, razlika između stvarne slike i predviđanja može se kodirati sa manje bitova nego što bi bilo potrebno bez predviđanja. Ove vrednosti predviđanja treba da budu dostupne u dekoderu, tako da se predviđanje zasniva na prethodno dekodiranim delovima iste slike (intra-frejm predviđanje) ili na drugim slikama (inter-frejm predviđanje) koji su ranije obrađene. Pre-HEVC standardi za kodiranje videa koriste samo deo slike iznad ili u istoj liniji, ali levo - koji je prethodno bio kodiran - za intra-frejm predviđanje, predviđanje vektora kretanja i entropijsko kodiranje (CABAC).

[0026] Pored optimizacije strukture predviđanja, može se uzeti u obzir uticaj paralelne obrade. Paralelna obrada zahteva identifikaciju oblasti slike koje se mogu obraditi nezavisno. Iz praktičnih razloga, biraju se susedni regioni kao što su horizontalni ili vertikalni pravougaonici koji se često nazivaju "pločice". U slučaju malih ograničenja kašnjenja, ti regioni bi trebalo da omoguće paralelno kodiranje podataka koji dolaze iz uređaja za snimanje u memoriju, što je pre moguće. Pod pretpostavkom prenosa rasterskog skeniranja memorije, vertikalne particije sirovih podataka imaju smisla, kako bi se odmah počelo kodiranje. Unutar takvih pločica, koje dele sliku na vertikalne particije (uporediti sliku ispod), intra-predviđanje, predviđanje vektora kretanja i entropijsko kodiranje (CABAC) mogu dovesti do razumne efikasnosti kodiranja. Da bi se kašnjenje svelo na minimum, samo deo slike, počevši od vrha, bi se preneo u memoriju frejma enkodera, a paralelnu obradu bi trebalo pokrenuti u vertikalnim pločicama.

[0027] Drugi način omogućavanja paralelne obrade je korišćenje WPP-a unutar regularnog isečka, koji bi se uporedio sa pločicama, jedan „red“ pločica uključenih u jedan isečak. Podaci unutar tog isečka takođe mogu biti paralelno kodirani koristeći WPP podtokove, unutar tog isečka. Razdvajanje slike na isečke 900 i pločice/WPP podtokove 914 je prikazano na Sl. 3/1 u obliku primera.

[0028] Sl. 3, prema tome, prikazuje dodeljivanje paralelno kodiranih particija kao što su 906 ili 914 isečku ili segmentu transporta mreže (jedan mrežni paket ili više mrežnih 900 paketa).

[0029] Enkapsulacija kodiranih podataka u jedinice sloja mrežne apstrakcije (NAL), kao što je definisano u H.264 ili HEVC, pre prenosa ili tokom procesa kodiranja dodaje neko zaglavlje blokovima podataka koje omogućava identifikaciju svakog bloka i preuređivanje blokova, ako je primenljivo. U standardnom slučaju nije potrebna dodatna signalizacija, pošto je redosled elemenata kodiranja uvek u dekodirajućem redosledu, odnosno daje se implicitno dodeljivanje položaja pločice ili opšteg kodnog fragmenta.

[0030] Ako se razmatra paralelna obrada sa dodatnim transportnim slojem za paralelni transport sa niskim kašnjenjem, tj. transportni sloj može preurediti particije slike za pločice kako bi omogućio prenos sa niskim kašnjenjem, što znači da šalje fragmente kao što je prikazano na Sl. 4 kako su kodirani. Ti fragmenti takođe mogu biti nepotpuno kodirani isečci, mogu biti podskup isečka, ili mogu biti sadržani u zavisnom isečku.

[0031] U slučaju stvaranja dodatnih fragmenata, postoji kompromis između efikasnosti, koja bi bila najveća sa velikim blokovima podataka jer informacije zaglavlja dodaju konstantan broj bajtova, i kašnjenja, jer bi veliki blokovi podataka paralelnih enkodera trebalo da se baferuju pre prenosa. Ukupno kašnjenje se može smanjiti ako se kodirana reprezentacija vertikalnih pločica 906 razdvoji u određen broj fragmenata 916 koji se prenose čim je fragment potpuno kodiran. Veličina svakog fragmenta se može odrediti u smislu fiksnog regiona slike, kao što su makro blokovi, LCU-ovi ili u smislu maksimalnih podataka kao što je prikazano na Sl. 4.

[0032] Sl. 4, prema tome, prikazuje generičku fragmentaciju frejma sa pristupom kodiranja pločica za minimalno krajnje kašnjenje.

[0033] Slično, Sl. 5 prikazuje fragmentaciju frejma sa pristupom WPP kodiranja za minimalno krajnje kašnjenje.

[0034] Prenos može dodati dodatno kašnjenje, na primer, ako se primeni dodatna blokovski orijentisana obrada, kao što su kodovi za ispravljanje grešaka unapred, povećavajući robusnost prenosa. Osim toga, mrežna infrastruktura (ruteri itd.) ili fizička veza mogu dodati kašnjenje, što je obično poznato kao kašnjenje za vezu. Pored kašnjenja koje određuje brzina prenosa, vreme (kašnjenje) za prenos podataka od strane a do strane b, u konverzaciji prikazanoj na Sl. 6 koja koristi video usluge.

[0035] Ako se kodirani blokovi podataka prenose van redosleda, mora se uzeti u obzir kašnjenje pri promeni redosleda. Dekodiranje može početi čim jedinica podataka stigne, pod pretpostavkom da su dostupne druge jedinice podataka koje je potrebno dekodirati pre toga.

[0036] U slučaju pločica, nema zavisnosti između pločica, tako da se pločica može odmah dekodirati. Ako su od pločice napravljeni fragmenti, kao što su odvojeni isečci po svakom fragmentu kao što je prikazano na Sl. 4, fragmenti se mogu direktno transportovati čim se kodiraju, odnosno kodiraju se LCU ili CU koji se nalaze u njima.

[0037] Renderer sastavlja izlaze uređaja za paralelno dekodiranje i prosleđuje kombinovanu sliku red po red na ekran.

[0038] Ekran ne dodaje nužno nikakvo kašnjenje, ali u praksi može obaviti neku obradu unutar frejma pre nego što se podaci slike stvarno prikažu. Ovo zavisi od dizajnerskog izbora proizvođača hardvera.

[0039] Sumirajući, možemo uticati na faze kodiranja, enkapsulacije, prenosa i dekodiranja kako bi se postiglo minimalno krajnje kašnjenje. Ako koristimo paralelnu obradu, pločice i fragmentaciju unutar pločica, ukupno kašnjenje se može značajno smanjiti kao što je prikazano na Sl. 7, u poređenju sa uobičajenim lancem obrade koji dodaje kašnjenje od oko jednog frejma u svakoj od ovih faza kao što je prikazano na Sl. 8.

[0040] Konkretno, dok Sl. 7 prikazuje kodiranje, prenos i dekodiranje za pločice sa generičkim podskupovima sa minimalnim krajnjim kašnjenjem, Sl. 8 ilustruje uobičajeno postignuto krajnje kašnjenje.

[0041] HEVC dozvoljava upotrebu particionisanja na isečke, particionisanja pločica, i na sledeći način.

pločica: Ceo broj blokova stabla koji se pojavljuju istovremeno u jednoj koloni i jednom redu, poređanih uzastopno u rasterskom skeniranju blokova stabla pločice. Podela svake slike na pločice je particionisanje. Pločice na slici su poređane uzastopno u rasterskom skeniranju pločica slike. Iako isečak sadrži blokove stabla koji su uzastopni u rasterskom skeniranju blokova stabla pločice, ovi blokovi stabla nisu nužno uzastopni u rasterskom skeniranju blokova stabla slike.

isečak: Ceo broj blokova stabla poređanih uzastopno u rasterskom skeniranju. Podela svake slike na isečke je particionisanje. Adrese blokova stabla su izvedene iz prve adrese bloka stabla u isečku (kao što je predstavljeno u zaglavlju isečka).

rastersko skeniranje: Mapiranje pravougaonog dvodimenzionalnog uzorka u jednodimenzionalni obrazac tako da su prvi ulazi u jednodimenzionalnom uzorku iz prvog gornjeg reda dvodimenzionalnog uzorka skeniranog s leva na desno, slično slede drugi, treći, itd., redovi šablona (spuštajući se) svaki skenirani s leva na desno.

blok stabla: NxN blok luma uzoraka i dva odgovarajuća bloka hroma uzoraka slike koja ima tri niza uzoraka, ili NxN blok uzoraka jednobojne slike ili slike koja je kodirana korišćenjem tri odvojene ravni boja. Podela isečaka na blokove stabla je particionisanje.

particionisanje: Podela skupa na podskupove tako da je svaki element skupa tačno u jednom od podskupova.

quadtree: Stablo u kojem se roditeljski čvor može podeliti na četiri podređena čvora. Podređeni čvor može postati roditeljski čvor za još jednu podelu na četiri podređena čvora.

[0042] U nastavku je objašnjena prostorna podela slika, isečka i pločica. Konkretno, sledeći opis precizira kako se slika deli na isečke, pločice i blokove stabla kodiranja. Slike su podeljene na isečke i pločice. Isečak je niz kodnih blokova stabla. Isto tako, pločica je niz kodnih blokova stabla.

[0043] Uzorci se obrađuju u jedinicama kodnih blokova stabla. Veličina luma niza za svaki blok stabla u uzorcima i po širini i po visini je CtbSize. Širina i visina hroma nizova za svaki blok stabla kodiranja su CtbVidthC i CtbHeightC, respektivno. Na primer, slika se može podeliti na dva dela kao što je prikazano na sledećoj slici. Kao drugi primer, slika se može podeliti na pločice stabla kao što je prikazano na drugoj sledećoj slici.

[0044] Za razliku od isečaka, pločice su uvek pravougaone i uvek sadrže ceo broj blokova stabla kodiranja u rasterskom skeniranju kodiranog bloka stabla kodiranja. Pločica se može sastojati od kodiranih blokova stabla sadržanih u više od jednog isečka. Slično, isečak može da sadrži kodirane blokove koji se nalaze u više od jedne pločice.

[0045] Sl. 9 ilustruje sliku 898 sa 11 x 9 blokova 918 stabla kodiranja, koja je particionisana na dva isečka 900a,b.

[0046] Sl. 10 ilustruje sliku sa 13 x 8 blokova 918 stabla kodiranja, koja je podeljena na tri pločice.

[0047] Svakom bloku 918 stabla kodiranja 898 je dodeljen deo signalizacije za identifikaciju veličina bloka za intra ili inter predviđanje i za kodiranje transformacije. Particionisanje je rekurzivno particionisanje quadtree stabla. Koren quadtree stabla je povezan sa blokom stabla kodiranja. Quadtree stablo se deli dok se ne dođe do lista, koji se naziva blok kodiranja. Blok kodiranja je korenski čvor dva stabla, stabla predviđanja i stabla transformacije.

[0048] Stablo predviđanja specificira poziciju i veličinu blokova predviđanja. Blokovi predviđanja i povezani podaci predviđanja se nazivaju jedinicom predviđanja.

[0049] Sl. 11 prikazuje primer RBSP sintakse skupa parametara sekvence.

[0050] Stablo transformacije specificira poziciju i veličinu blokova transformacije. Blokovi transformacije i povezani podaci transformacije nazivaju se transformacionom jedinicom.

[0051] Informacije o razdvajanju za lumu i hromu su identične za stablo predviđanja a mogu, ali ne moraju biti identične za stablo transformacije.

[0052] Blok kodiranja, pridruženi podaci kodiranja i pridružene jedinice za predviđanje i transformaciju zajedno formiraju jedinicu kodiranja.

[0053] Proces za konverziju adrese bloka stabla kodiranja u rasterskom redosledu blokova stabla kodiranja u redosled skeniranja pločica može biti sledeći:

Izlazi ovog procesa su

- niz CtbAddrTS[ctbAddrRS], sa ctbAddrRS u opsegu od 0 do PicHeightInCtbs ∗ PicWidthInCtbs - 1, inkluzivno.

- niz TileId[ ctbAddrTS ], sa ctbAddrTS u opsegu od 0 do PicHeightInCtbs ∗ PicWidthInCtbs - 1, inkluzivno.

[0054] Niz CtbAddrTS[ ] je izveden na sledeći način:

for( ctbAddrRS = 0; ctbAddrRS < PicHeightInCtbs ∗ PicWidthInCtbs; ctbAddrRS++ ) { tbX = ctbAddrRS % PicWidthInCtbs

tbY = ctbAddrRS / PicWidthInCtbs

for( j = 0; j <= num_tile_colunins_minus1; j++ )

if( tbX < ColBd[ j 1 ] )

tileX = j

for( i = 0; i <= num_tite_rows_minus1; i++ )

if( tbY < RowBd[ i 1 ] )

tileY = i

CtbAddrTS[ctbAddrRS ] = ctbAddrRS – tbX

for( i = 0; i < tileX; i++ )

ctbAddrTS = RowHeight[ tileY ] ∗ ColumnWidth[ i ] CtbAddrTS[ctbAddrRS ] = ( tbY - RowBd[ tileY ] )

∗ ColumnWidth[ tileY ] tbX - ColBd[ tileX ] }

[0055] Niz TileId[] je dobijen na sledeći način:

for( j = 0, tileId = 0; j = num_tile_columns_minus1; 1++ )

for( i = 0; i <= num_tile_rows_minus1; i++, tileId++ )

for( y = RowBd[ j ]; y < RowBd[ j 1 ]; y++ )

for( x = ColBd[ i ]; x < ColBd[ i 1 ]; x++)

TileId[ CtbAddrTS[ y∗PicWidthInCtbs x ] ] = tileId

[0056] Odgovarajuća, primerna sintaksa je prikazana na Sl. 11, 12 i 13, pri čemu Sl. 12 ima primer RBSP sintakse skupa parametara slike. Sl. 13 prikazuje primer sintakse zaglavlja isečka.

[0057] U primeru sintakse, može se primeniti sledeća semantika:

entropi_slice_flag jednak 1 specificira da se zaključuje da je vrednost elemenata sintakse zaglavlja isečka koji nisu prisutni jednaka vrednosti elemenata sintakse zaglavlja isečka u trenutnom isečku, gde je trenutni isečak definisan kao isečak koji sadrži blok stabla kodiranja sa lokacijom (SliceCtbAddrRS - 1). entropi_slice_flag će biti jednak 0 kada je SliceCtbAddrRS jednak 0.

tiles_or_entropi_coding_sinc_idc jednak 0 specificira da postoji samo jedna pločica u svakoj slici u kodiranoj video sekvenci, i da se ne poziva poseban proces sinhronizacije za kontekstualne promenljive pre dekodiranja prvog bloka kodiranja u redu blokova stabla kodiranja.

tiles_or_entropi_coding_sinc_idc jednak 1 specificira da može biti više od jedne pločice u svakoj slici u kodiranoj video sekvenci i da se ne poziva poseban proces sinhronizacije za kontekstualne promenljive pre dekodiranja prvog bloka stabla kodiranja u redu blokova stabla kodiranja.

tiles_or_entropi_coding_sinc_idc jednak 2 specificira da postoji samo jedna pločica u svakoj slici u kodiranoj video sekvenci, specifičan proces sinhronizacije za kontekstualne promenljive se poziva pre dekodiranja prvog bloka stabla kodiranja u nizu blokova stabla kodiranja i specifičan proces memorisanja za kontekstualne promenljive se poziva nakon dekodiranja dva bloka stabla kodiranja u nizu blokova stabla kodiranja.

[0058] Vrednost tiles_or_entropi_coding_sinc_idc biće u opsegu od 0 do 2, inkluzivno.

num_tile_columns_minus1 plus 1 specificira broj kolona pločica koje dele sliku.

num_tile_rovs_minus1 plus 1 specificira broj redova pločica koji dele sliku. Kada je num_tile_columns_minus1 jednak 0, num_tile_rovs_minus1 neće biti jednak 0.

[0059] Jedan ili oba od sledećih uslova moraju biti ispunjeni za svaki isečak i pločicu:

- Svi kodirani blokovi u isečku pripadaju istoj pločici.

- Svi kodirani blokovi u pločici pripadaju istom isečku.

[0060] NAPOMENA – Unutar iste slike mogu postojati i isečci koji sadrže više pločica i pločice koje sadrže više isečaka.

uniform_spacing_flag jednak 1 specificira da su granice kolona a isto tako i granice redova raspoređene ravnomerno po slici. uniform_spacing_flag jednak 0 specificira da granice kolona, a isto tako i granice redova nisu raspoređene ravnomerno po slici, već se eksplicitno signaliziraju koristeći elemente sintakse column_vidth[ i ] i rov_height[ i ].

column_vidth[ i ] specificira širinu i-te kolone pločice u jedinicama kodnih blokova stabla.

rov_height[ i ] specificira visinu i-tog reda pločice u jedinicama kodnih blokova stabla. Izvode se vrednosti ColumnVidth[ i ], koje specificiraju širinu i-te kolone pločice u jedinicama blokova stabla kodiranja, i vrednosti ColumnVidthInLumaSamples[ i ], koje specificiraju širinu i-te kolone pločice u jedinicama luma uzoraka. kao što sledi:

for ( i = 0; i <= num_tite_columns_minus1; i++ ) {

if( uniform_spacing_flag )

1

ColumnWidth[ i ] = ( ( i 1 ) ∗ PicWidthInCtbs ) / ( num_tile_columns_minus1 1 ) - ( i ∗ PicWidthInCtbs ) / ( num_tile_columns_minus1 1 ) else

ColumnWidth[ i ] = column_width[ i ]

ColumnWodthInLumaSample[ i ] = ColumnWidth( i ] << Log2CtbSize }

[0061] Vrednosti RovHeight[ i ], koje određuju visinu i-tog reda pločica u jedinicama kodnih blokova stabla, izvedene su na sledeći način:

for( i = 0; i <= num_tile_rows_minus1; i++ )

if( uniform_spacing_flag )

RowHeight[ i ] = ( ( i 1 ) ∗ PicHeightInCtbs ) / ( num_tile_rows_minus1 1 ) - (i ∗ PicHeightInCtbs: ) / ( num_tile_rows_minus1 1) else

RowHeight[ i ] = row_lieight[ i ]

[0062] Vrednosti ColBd[ i ], koje određuju lokaciju granice leve kolone i-te kolone pločice u jedinicama kodnih blokova stabla, izvedene su na sledeći način: for( ColBd[0] = 0, i = 0; i <= num_tile_columns_minus1: i++ ) ColBd[ i 1 ] = ColBd[ i ] ColumnVidth[ i ]

[0063] Vrednosti RovBd[ i ], koje specificiraju lokaciju granice gornjeg reda i-tog reda pločica u jedinicama kodnih blokova stabla, se izvode na sledeći način:

for( RowBd[ 0 ] = 0, i = 0; i <= num_tile_rows_minus1; i++ )

RowBd[ i 1 ] = RowBd[ i ] RowHeight[ i ]

num_substreams_minus1 plus 1 specificira maksimalan broj podskupova uključenih u isečak kada je tiles_or_entropi_coding_sinc_idc jednak 2. Kada nije prisutan, pretpostavlja se da je vrednost num_substreams_minus1 jednaka 0.

num_entri_point_offsets specificira broj elemenata sintakse entri_point_offset[ i ] u zaglavlju isečka. Kada je tiles_or_entropi_coding_sinc_idc jednak 1, vrednost num_entri_point_offsets biće u opsegu od 0 do ( num_tile_columns_minus1 1 ) ∗ (broj_tile_rovs_minus1 1 ) - 1, inkluzivno. Kada je tiles_or_entropi_coding_sinc_idc jednak 2, vrednost num_entri_point_offsets će biti u opsegu od 0 do num_substreams_minus1, inkluzivno. Kada nije prisutna, pretpostavlja se da je vrednost num_entri_point_offsets jednaka 0.

offset_len_minus1 plus 1 specificira dužinu, u bitovima, elemenata sintakse entri_point_offset[ i ].

entri_point_offset[ i ] specificira pomak i-te ulazne tačke, u bajtovima i biće predstavljen sa offset_len_minusl plus 1 bit. Jedinica NAL kodiranog isečka se sastoji od num_entri_point_offsets 1 podskupova, sa vrednostima indeksa podskupa u rasponu od 0 do num_entri_point_offsets, inkluzivno. Podskup 0 sastoji se od bajtova 0 do entri_point_offset[ 0 ] - 1, inkluzivno, kodirane jedinice NAL isečka, podskup k, sa k u opsegu od 1 do num_entri_point_offsets - 1, inkluzivno, sastoji se od bajtova entri_point_offset[ k - 1 ] do entri_point_offset[ k ] entri_point_offset[ k - 1 ] - 1, inkluzivno, kodirane NAL jedinice isečka, a poslednji podskup (sa indeksom podskupa jednak num_entri_point_offsets) se sastoji od preostalih bajtova kodirane jedinice NAL isečka.

[0064] NAPOMENA – Zaglavlje NAL jedinice i zaglavlje kodiranog isečka NAL jedinice su uvek uključeni u podskup 0.

[0065] Kada je tiles_or_entropy_coding_sync_idc jednak 1 i num_entri_point_offsets je veći od 0, svaki podskup će sadržati sve kodirane bitove jedne ili više kompletnih pločica, a broj podskupova će biti jednak ili manji od broja pločica u isečku. Kada je tiles_or_entropy_coding_sync_idc jednako 2 i num_entri_point_offsets je veći od 0, podskup k, za svaku od svih mogućih k vrednosti, sadrži sve bitove koji će se koristiti tokom procesa inicijalizacije za trenutni pokazivač toka bitova k.

[0066] Što se tiče semantike podataka isečka, može se primeniti sledeće.

end_of_slice_flag jednak 0 specificira da drugi makroblok sledi u isečku. end_of_slice_flag jednak 1 specificira kraj isečka i da ne sledi nikakav dalji makroblok. entri_point_marker_tvo_3bites je sekvenca fiksne vrednosti od 3 bajta jednaka 0x000002. Ovaj sintaksnii element se naziva prefiks markera unosa.

tile_idk_minus_1 specificira TileID u rasterskom redosledu skeniranja. Prva pločica na slici će imati TileID od 0. Vrednost tile_idk_minus_1 biće u opsegu od 0 do (broj_tile_columns_minus1 1) ∗ (broj_tile_rovs_minus1 1) - 1.

[0067] CABAC proces raščlanjivanja podataka o isečcima može biti sledeći:

Ovaj proces se poziva kada se raščlanjavaju sintaksni elementi sa deskriptorom ae(v).

[0068] Ulazi za ovaj proces su zahtev za vrednost elementa sintakse i vrednosti prethodno raščlanjenih sintaksnih elemenata.

[0069] Izlaz ovog procesa je vrednost elementa sintakse.

[0070] Kada se započne raščlanjivanje podataka jednog isečka, poziva se proces inicijalizacije CABAC procesa raščlanjivanja. Kada je tiles_or_entropi_coding_sinc_idc jednak 2, a num_substreams_minus1 veći od 0, tabela mapiranja BitStreamTable sa num_substreams_minus1 1 unosima koji specificiraju tabelu pokazivača toka bitova koja će se koristiti za kasnije izvođenje trenutne derivacije pokazivača toka bitova kao u nastavku. - BitStreamTable[ 0 ] se inicijalizuje da sadrži pokazivač toka bitova.

- Za sve indekse i veće od 0 i manje od num_substreams_minus1+1, BitStreamTable[ i ] sadrži pokazivač toka bitova na entri_point_offset[ i ] bajtova posle BitStreamTable[ i - 1 ].

[0071] Trenutni pokazivač toka bitova je postavljen na BitStreamTable[ 0 ].

[0072] Minimalna adresa bloka kodiranja iz bloka stabla kodiranja koji sadrži prostorni susedni blok T, ctbMinCbAddrT, izvedena je korišćenjem lokacije (x0, y0) gornjeg levog luma uzorka trenutnog bloka stabla kodiranja kao što je, na primer, u nastavku.

[0073] Promenljiva availableFlagT se dobija pozivanjem odgovarajućeg procesa derivacije dostupnosti bloka kodiranja sa ctbMinCbAddrT kao ulazom.

[0074] Kada započne raščlanjivanje stabla kodiranja i tiles_or_entropi_coding_sinc_idc je jednako 2 i num_substreams_minus1 je veće od 0, važi sledeće.

- Ako je CtbAddrRS % PicVidthInCtbs jednak 0, važi sledeće.

- Kada je availableFlagT jednak 1, poziva se proces sinhronizacije CABAC procesa raščlanjivanja kao što je navedeno u potklauzuli „Proces sinhronizacije za promenljive konteksta“.

- Poziva se proces dekodiranja za binarne odluke pre završetka, nakon čega sledi proces inicijalizacije za mašinu za aritmetičko dekodiranje.

- Trenutni pokazivač toka bitova je podešen da ukazuje na BitStreamTable[ i ] sa indeksom i izvedenim na sledeći način.

- U suprotnom, ako je CtbAddrRS % PicVidthInCtbs jednak 2, pokreće se proces memorisanja CABAC procesa raščlanjivanja kao što je navedeno u potklauzuli „Proces memorisanja za promenljive konteksta“.

[0075] Proces inicijalizacije može biti sledeći:

Izlazi ovog procesa su inicijalizovane CABAC interne promenljive.

[0076] Stoga posebni procesi se pozivaju kada se započne raščlanjivanje podataka jednog isečka od isečaka ili kada se započne raščlanjivanje podataka stabla kodiranja i stablo kodiranja je prvo stablo kodiranja u pločici.

[0077] Proces memorisanja za promenljive konteksta može biti sledeći:

Ulazi ovog procesa su CABAC promenljive konteksta indeksirane sa ctkIdx.

[0078] Izlaz ovog procesa su promenljive TableStateSinc i TableMPSSinc koje sadrže vrednosti promenljivih m i n koje se koriste u procesu inicijalizacije promenljivih konteksta koje su dodeljene elementima sintakse osim za end-of-slice fleg.

[0080] Proces sinhronizacije za promenljive konteksta može biti sledeći:

Ulazi ovog procesa su promenljive TableStateSync i TableMPSSync koje sadrže vrednosti promenljivih n i m koje se koriste u procesu memorisanja promenljivih konteksta koje su dodeljene elementima sintakse osim za end-of-slice flag.

[0081] Izlazi ovog procesa su CABAC promenljive konteksta indeksirane sa ctkIdx.

[0082] Za svaku promenljivu konteksta, odgovarajuće promenljive konteksta pStateldk i valMPS se inicijalizuju na odgovarajuće unose n i m tabela TableStateSync i TableMPSSync.

1

[0083] U nastavku je objašnjeno kodiranje sa niskim kašnjenjem i transport korišćenjem WPP-a. Konkretno, diskusija u nastavku otkriva kako se transport sa niskim kašnjenjem, kao što je opisano na Sl. 7, takođe može primeniti na WPP.

[0084] Pre svega, važno je da se podskup slike može poslati, pre nego što se kompletira cela slika. Obično se ovo postiže korišćenjem isečaka, kao što je već prikazano na Sl. 5.

[0085] Da bi se smanjilo kašnjenje u poređenju sa pločicama, kao što je prikazano na kasnijim slikama, postoji potreba da se primeni jedan WPP podtok po redu LCU-a i dalje da se omogući odvojen prenos svakog od tih redova. Da bi se održala visoka efikasnost kodiranja, ne mogu se koristiti isečci po svakom redu/podtoku. Stoga je u nastavku uveden takozvani Zavisni Isečak kako je definisano u sledećem odeljku. Ovaj isečak, na primer, nema sva polja celog HEVC Zaglavlja Isečka, već polja koja se koriste za Entropijske Isečke. Štaviše, može postojati prekidač za isključivanje pauze CABAC između redova. U slučaju WPP-a, korišćenje CABAC konteksta (strelice na Sl. 14) i predviđanje redova biće dozvoljeno da se zadrži povećanje efikasnosti kodiranja WPP-a preko pločica.

[0086] Konkretno, Sl. 14 ilustruje sliku 10 za WPP u regularan isečak 900 (reg. SL), i, za obradu sa niskim kašnjenjem, u zavisne isečke (OS) 920.

[0087] Trenutno predstojeći HEVC standard nudi dva tipa particionisanja u smislu isečaka. Postoje regularni (normalni) i entropijski isečci. Regularni isečak je potpuno nezavisna particija slike osim nekih zavisnosti koje mogu biti dostupne zbog procesa filtera za deblokiranje na granicama isečka. Entropijski isečak je takođe nezavisan, ali samo u smislu entropijskog kodiranja. Ideja sa Sl. 14 je da se generalizuje koncept isečaka. Stoga bi predstojeći HEVC standard trebalo da ponudi dva opšta tipa isečaka: nezavisne (regularne) ili zavisne. Stoga se uvodi novi tip isečka, Zavisni Isečak.

[0088] Zavisni Isečak je isečak koji poseduje zavisnosti od prethodnog isečka. Zavisnosti su određeni podaci koji se mogu koristiti između isečaka u procesu entropijskog dekodiranja i/ili procesa rekonstrukcije piksela.

[0089] Na Slici 14 je prikazan primer zavisnih isečaka. Slika počinje, na primer, uvek regularnim isečkom. Treba uočiti da je u ovom konceptu ponašanje regularnog isečka malo promenjeno. Tipično, u standardima kao što su H264/AVC ili HEVC, regularni isečak je potpuno nezavisna particija i ne mora da čuva nikakve podatke nakon dekodiranja osim nekih podataka za proces deblokiranja filtera. Ali obrada predstojećih zavisnih isečaka 920 je moguća samo referenciranjem na podatke isečka iznad, ovde u prvom redu: regularni isečak 900. Da bi se to utvrdilo, potrebno je da regularni isečci 900 čuvaju podatke poslednjeg CU-reda. Ovi podaci obuhvataju:

- Podatke CABAC mašine za kodiranje (stanja modela konteksta jedne CU iz koje se može inicijalizovati proces entropijskog dekodiranja zavisnog isečka),

- sve dekodirane sintaksne elemente CU-ova za regularni CABAC proces dekodiranja zavisnih CU-ova,

- Podatke intra predviđanja i predviđanja vektora kretanja.

[0090] Shodno tome, svaki zavisni isečak 920 će sprovesti istu proceduru - čuvati podatke za predstojeći zavisni isečak na istoj slici.

[0091] U praksi, ovi dodatni koraci ne bi trebalo da budu problem, jer je proces dekodiranja generalno prinuđen da uvek skladišti neke podatke kao što su elementi sintakse.

[0092] U odeljcima koji slede su predstavljene moguće promene za HEVC standardnu sintaksu koje su potrebne da bi se omogućio koncept zavisnih isečaka.

[0093] Sl. 5, na primer, ilustruje moguće promene u skupu parametara slike RBSP sintakse Semantika skupa parametara slike za zavisne isečke može biti sledeća:

dependent_ slices_present_flag jednak 1 specificira da slika sadrži zavisne isečke i proces dekodiranja svakog (regularnog ili zavisnog) isečka će skladištiti stanja entropijskog dekodiranja i podatke intra predviđanja i predviđanja vektora kretanja za sledeći isečak koji može biti zavisan isečak koji takođe može pratiti regularan isečak. Sledeći zavisan isečak može referencirati te uskladištene podatke.

[0094] Slika 16 prikazuje moguću slice_header sintaksu sa promenama u odnosu na trenutni status HEVC-a.

dependent _slice _flag jednak 1 specificira da se usvaja da je vrednost elemenata sintakse zaglavlja isečaka koji nisu prisutni jednaka vrednosti elemenata sintakse zaglavlja isečka u narednom (regularnom) isečku, gde je naredni isečak definisan kao isečak koji sadrži blok stabla kodiranja sa lokacijom (SliceCtbAddrRS - 1). dependent_slice_flag će biti jednak 0 kada je SliceCtbAddrRS jednak 0.

no_cabac_reset_flag jednak 1 specificira CABAC inicijalizaciju iz sačuvanog stanja prethodno dekodiranog isečka (a ne sa početnim vrednostima). U suprotnom, tj. ako je 0, CABAC inicijalizacija je nezavisna od bilo kog stanja prethodno dekodiranog isečka, odnosno sa početnim vrednostima.

last_ctb_cabac_init_flag jednak 1 specificira CABAC inicijalizaciju iz sačuvanog stanja poslednjeg kodiranog stabla prethodno dekodiranog isečka (npr. za pločice uvek jednak 1). U suprotnom (jednak 0), podaci o inicijalizaciji se upućuju iz sačuvanog stanja drugog kodiranog stabla iz poslednjeg (susednog) ctb-reda prethodno dekodiranog isečka, ako je prvi kodirani blok stabla trenutnog isečka prvi kodirani blok stabla u redu (tj. WPP režim), inače se CABAC inicijalizacija unapred formira iz sačuvanog stanja poslednjeg kodiranog stabla prethodno dekodiranog isečka.

[0095] U Nastavku je prikazano poređenje Zavisnih Isečaka i drugih šema particionisanja (informativno).

[0096] Na Sl. 17, prikazana je razlika između normalnih i zavisnih isečaka.

[0097] Moguće kodiranje i prenos WPP podtokova u zavisnim isečcima (DS) kao što je ilustrovano u odnosu na Sl. 18 upoređuje kodiranje za transport pločica sa niskim kašnjenjem (levo) i WPP/DS (desno). Podebljani kontinuirano iscrtani krstovi na Sl. 18 pokazuju isti vremenski period za dva metoda pod pretpostavkom da kodiranje WPP reda traje isto vreme kao i kodiranje jedne pločice. Zbog zavisnosti kodiranja, spreman je samo prvi red WPP-a, nakon što su sve pločice kodirane. Ali korišćenje pristupa zavisnog isečka omogućava WPP pristupu da pošalje prvi red nakon što je kodiran. Ovo se razlikuje od ranijih dodeljivanja podtoka WPP-a, "podtok" je definisan za WPP kao konkatenacija CU redova isečka koje

1

WPP dekodira istom niti dekodera, tj. istim jezgrom/procesorom. Iako bi podtok po redu i po entropijskom isečku takođe bio moguć ranije, entropijski isečak prekida zavisnosti entropijskog kodiranja i stoga ima nižu efikasnost kodiranja, tj. gubi se povećanje efikasnosti WPP-a.

[0098] Dodatno, razlika u kašnjenju između oba pristupa može biti zaista niska, pod pretpostavkom prenosa kao što je prikazano na Sl. 19. Konkretno, Sl. 19 ilustruje WPP kodiranje sa pajplajn prenosom sa niskim kašnjenjem.

[0099] Pod pretpostavkom da kodiranje poslednje dve CU od DS #1.1 u WPP pristupu na Sl.

18, ne traje duže od prenosa prvog reda SL #1, nema razlike između pločica i WPP u slučaju niskog kašnjenja. Ali efikasnost kodiranja WP/DS nadmašuje koncept pločica.

[0100] Da bi se povećala robusnost za WPP režim sa niskim kašnjenjem, Sl. 20 ilustruje da se poboljšanje robusnosti postiže korišćenjem regularnih isečaka (RS) kao sidra. Na slici prikazanoj na Sl. 20, (regularni) isečak (RS) je praćen zavisnim isečcima (DS). Ovde, (regularni) isečak deluje kao sidro za prekidanje zavisnosti od prethodnih isečaka, stoga je veća robusnost obezbeđena na takvoj tački umetanja (običnog) isečka. U principu, ovo se ionako ne razlikuje od umetanja (regularnih) isečaka.

[0101] Koncept zavisnih isečaka se takođe može primeniti na sledeći način.

[0102] Ovde, Sl. 21 prikazuje moguću sintaksu zaglavlja isečka.

[0103] Semantika zaglavlja isečka je sledeća:

dependent_slice_flag jednak 1 specificira da se uzima da je vrednost svakog elementa sintakse zaglavlja isečka koji nije prisutan jednaka vrednosti odgovarajućeg sintaksnog elementa zaglavlja isečka u prethodnom isečku koji sadrži blok stabla kodiranja za koji je adresa bloka stabla kodiranja SliceCtbAddrRS – 1. Kada nije prisutna, uzima se da je vrednost dependent_slice_flag jednaka 0. Vrednost dependent_slice_flag će biti jednaka 0 kada je SliceCtbAddrRS jednak 0.

slice_address specificira adresu u rezoluciji granularnosti isečka u kojoj isečak počinje. Dužina sintaksnog elementa slice_address je (Ceil( Log2( PicVidthInCtbs ∗ PicHeightInCtbs ) ) SliceGranulariti ) bitova.

[0104] Promenljiva SliceCtbAddrRS, koja specificira blok stabla kodiranja u kojem isečak počinje u rasterskom redosledu skeniranja bloka kodiranja, izvedena je na sledeći način.

[0105] Promenljiva SliceCbAddrZS, koja specificira adresu prvog bloka kodiranja u isečku u minimalnoj granularnosti bloka kodiranja u z-skeniranju, izvedena je na sledeći način.

[0106] Dekodiranje isečka počinje sa najvećom mogućom jedinicom kodiranja, ili, drugim rečima, CTU, na početnoj koordinati isečka.

1

first_slice_in_pic_flag označava da li je isečak prvi deo slike. Ako je first_slice_in_pic_flag jednak 1, promenljive SliceCbAddrZS i SliceCtbAddrRS su obe postavljene na 0 i dekodiranje počinje sa prvim blokom stabla kodiranja na slici.

pic_parameter_set_id specificira skup parametara slike koji se koristi. Vrednost pic_parameter_set_id biće u opsegu od 0 do 255, inkluzivno.

num_entri_point_offsets specificira broj elemenata sintakse entri_point_offset[ i ] u zaglavlju isečka. Kada je tiles_or_entropi_coding_sync_idc jednak 1, vrednost num_entri_point_offsets biće u opsegu od 0 do ( num_tile_columns_minus1 1 ) ∗ ( num_tile_rows_minus1 1 ) - 1, inkluzivno. Kada je tiles_or_entropi_coding_sync_idc jednak 2, vrednost num_entry_point_offsets će biti u opsegu od 0 do PicHeightInCtbs - 1, inkluzivno. Kada nije prisutna, pretpostavlja se da je vrednost num_entri_point_offsets jednaka 0.

entri_point_offset[ i ] specificira pomak i-te ulazne tačke, u bajtovima i biće predstavljen sa offset_len_minus1 plus 1 bit. Kodirani podaci isečka posle zaglavlja isečka se sastoje od num_entri_point_offsets 1 podskupova, sa vrednostima indeksa podskupa u rasponu od 0 do num_entri_point_offsets, inkluzivno. Podskup 0 sastoji se od bajtova 0 do entri_point_offset[ 0 ] - 1, inkluzivno, kodiranih podataka isečka, podskup k, sa k u opsegu od 1 do num_entri_point_offsets - 1, inkluzivno, sastoji se od bajtova entri_point_offset[ k - 1 ] do entri_point_offset [ k ] entri_point_offset[ k - 1 ] - 1, inkluzivno, kodiranih podataka isečka, a poslednji podskup (sa indeksom podskupa jednakim num_entri_point_offsets) se sastoji od preostalih bajtova kodiranih podataka isečka.

[0107] Kada je tiles_or_entropy_coding_sync_idc jednak 1 i num_entry_point_offsets je veći od 0, svaki podskup će sadržati sve kodirane bitove tačno jedne pločice, a broj podskupova (tj., vrednost num_entry_point_offsets 1) će biti jednak broju pločica u isečku.

[0108] NAPOMENA – Kada je tiles_or_entropy_coding_sinc_idc jednak 1, svaki isečak mora da sadrži ili podskup jedne pločice (u kom slučaju signalizacija ulaznih tačaka nije potrebna) ili ceo broj kompletnih pločica.

[0109] Kada je tiles_or_entropy_coding_sync_idc jednako 2 i num_entry_point_offsets je veći od 0, svaki podskup k sa k u opsegu od 0 do num_entry_point_offsets - 1, inkluzivno, će sadržati sve kodirane bitove tačno jednog reda, poslednji podskup stabla kodiranja (sa indeksom podskupa jednakim num_entry_point_offsets) će sadržati sve kodirane bitove preostalih blokova kodiranja uključenih u isečak, pri čemu se preostali blokovi kodiranja sastoje od tačno jednog reda blokova stabla kodiranja ili podskupa jednog reda blokova stabla kodiranja, i broj podskupova (tj. vrednost num_entry_point_offsets 1) biće jednaka broju redova blokova stabla kodiranja u isečku, pri čemu se takođe računa podskup od jednog reda blokova stabla kodiranja u isečku.

[0110] NAPOMENA Kada je tiles_or_entropy_coding_sync_idc jednako 2, isečak može da sadrži određeni broj redova blokova stabla kodiranja i podskup redova blokova stabla

1

kodiranja. Na primer, ako isečak uključuje dva i po reda blokova stabla kodiranja, broj podskupova (tj. vrednost num_entry_point_offsets 1) biće jednak 3.

[0111] Odgovarajuća RBSP sintaksa skupa parametara slike se može izabrati kao što je prikazano na Sl. 22.

[0112] Semantika RBSP skupa parametara slike može biti sledeća:

dependent_slice_enabled_flag jednak 1 specificira prisustvo elementa sintakse dependent_slice_flag u zaglavlju isečka za kodirane slike koje se odnose na skup parametara slike. dependent_slice_enabled_flag jednak 0 specificira odsustvo elementa sintakse dependent_slice_flag u zaglavlju isečka za kodirane slike koje se odnose na skup parametara slike. Kada je tiles_or_entropy_coding_sync_idc jednak 3, vrednost dependent_slice_enabled_flag biće jednaka 1.

tiles_or_entropi_coding_sync_idc jednak 0 određuje da će postojati samo jedna pločica u svakoj slici koja se odnosi na skup parametara slike, neće biti specifičnog procesa sinhronizacije za kontekstualne promenljive koje se pozivaju pre dekodiranja prvog bloka stabla kodiranja u redu blokova stabla kodiranja u svakoj slici koji se odnose na skup parametara slike, a vrednosti cabac_independent_flag i dependent_slice_flag za kodirane slike koje se odnose na skup parametara slike ne smeju biti obe jednake 1.

[0113] Napomena, kada su cabac_independent_flag i depedent_slice_flag oba jednaka 1 za isečak, isečak je entropijski isečak.

tiles_or_entropy_coding_sync_idc jednak 1 specificira da može biti više od jedne pločice u svakoj slici koja se odnosi na skup parametara slike, neće biti specifičnog procesa sinhronizacije za promenljive konteksta koje se pozivaju pre dekodiranja prvog bloka stabla kodiranja u redu blokova stabla kodiranja u svakoj slici koja se odnosi na skup parametara slike, a vrednosti cabac_independent_flag i dependent_slice_flag za kodirane slike koje se odnose na skup parametara slike ne smeju obe biti jednake 1.

tiles_or_entropy_coding_sync_idc jednak 2 specificira da će postojati samo jedna pločica u svakoj slici koja se odnosi na skup parametara slike, specifičan proces sinhronizacije za promenljive konteksta će biti pozvan pre dekodiranja prvog bloka stabla kodiranja u redu blokova stabla kodiranja u svakoj slici koja se odnosi na skup parametara slike i poseban proces memorisanja za promenljive konteksta će biti pozvan nakon dekodiranja dva bloka stabla kodiranja u redu blokova stabla kodiranja u svakoj slici koji se odnose na skup parametara slike, i vrednosti cabac_independent_flag i dependent_slice_flag za kodirane slike koje se odnose na skup parametara slike ne smeju obe biti jednake 1.

tiles_or_entropy_coding_sync_idc jednak 3 određuje da će postojati samo jedna pločica u svakoj slici koja se odnosi na skup parametara slike, neće biti specifičnog procesa sinhronizacije za promenljive konteksta koje se pozivaju pre dekodiranja prvog bloka stabla kodiranja u redu blokova stabla kodiranja u svakoj slici koje se odnose na skup parametara slike, a vrednosti cabac_independent_flag i dependent_slice_flag za kodirane slike koje se odnose na skup parametara slike mogu biti obe jednake 1.

[0114] Kada dependent_slice_enabled_flag bude jednak 0, tiles_or_entropy_coding_sync_idc neće biti jednak 3.

1

[0115] Zahtev za usaglašenost toka bitova je da vrednost tiles_or_entropy_coding_sync_idc bude ista za sve skupove parametara slike koji se aktiviraju unutar kodirane video sekvence.

[0116] Za svaki isečak koji se odnosi na skup parametara slike, kada je tiles_or_entropy_coding_sync_idc jednak 2 i prvi blok kodiranja u isečku nije prvi blok kodiranja u prvom bloku stabla kodiranja u redu blokova stabla kodiranja, poslednji blok kodiranja u isečku će pripadati istom redu blokova stabla kodiranja kao i prvi blok kodiranja u isečku.

num_tile_rows_minus1 plus 1 određuje broj redova pločica koji dele sliku.

[0117] Kada je num_tile_columns_minus1 jednak 0, num_tile_rows_minus1 neće biti jednak 0. uniform_spacing_flag jednak 1 specificira da su granice kolona i isto tako granice redova raspoređene ravnomerno po slici. uniform_spacing_flag jednak 0 specificira da granice kolona, a isto tako i granice redova nisu raspoređene ravnomerno po slici, već se eksplicitno signaliziraju koristeći elemente sintakse column_width[ i ] i rov_height[ i ].

column_width[ i ] specificira širinu i-te kolone pločice u jedinicama blokova stabla kodiranja.

row_height[ i ] specificira visinu i-tog reda pločica u jedinicama blokova stabla kodiranja.

[0118] Vektor colWidth[ i ] specificira širinu i-te kolone pločice u jedinicama CTB-a sa kolonom i u rasponu od 0 do num_tile_columns_minus1, inkluzivno.

[0119] Vektor CtbAddrRStoTS[ ctbAddrRS ] specificira konverzaciju od CTB adrese u rasterskom redosledu skeniranja do CTB adrese u redosledu skeniranja pločica sa indeksom ctbAddrRS u rasponu od 0 do (picHeightInCtbs ∗ picWidthInCtbs) - 1, inkluzivno.

[0120] Vektor CtbAddrTStoRS[ ctbAddrTS ] specificira konverzaciju od CTB adrese u redosledu skeniranja pločica do CTB adrese u rasterskom redosledu skeniranja sa indeksom ctbAddrTS u rasponu od 0 do (picHeightInCtbs ∗ picWidthInCtbs) - 1, inkluzivno.

[0121] Vektor TileId[ ctbAddrTS ] specificira konverzaciju od CTB adrese u redosledu skeniranja pločice do id-a pločice sa ctbAddrTS u rasponu od 0 do

(picHeightInCtbs ∗ picWidthInCtbs) - 1, inkluzivno.

[0122] Vrednosti colWidth, CtbAddrRStoTS, CtbAddrTStoRS i TileId se izvode pozivanjem CTB rastera i procesa konverzacije skeniranjem pločica sa PicHeightInCtbs i PicWidthInCtbs kao ulazima, a izlaz se dodeljuje colWidth, CtbAddrRStoTS i TileId.

[0123] Vrednosti ColumnWidthInLumaSamples[ i ], koje specificiraju širinu i-te kolone pločice u jedinicama luma uzoraka, su postavljene jednake colWidth[ i ] << Log2CtbSize.

[0124] Niz MinCbAddrZS[ x ][ y ], koji specificira konverzaciju sa lokacije (x, y) u jedinicama minimalnih CB adresa do minimalnih CB adresa u z-scan redosledu sa x u rasponu od 0 do picWidthInMinCbs - 1, inkluzivno, i u rasponu od 0 do picHeightInMinCbs -1, inkluzivno, dobija se pozivanjem procesa inicijalizacije niza redosleda skeniranja Z sa

1

Log2MinCbSize, Log2CtbSize, PicHeightInCtbs, PicWidthInCtbs i vektorom CtbAddrRStoTS kao ulazima a izlaz je dodeljen MinCbAddrZS.

loop_filter_across_tiles_enabled_flag jednak 1 određuje da se operacije filtriranja u petlji izvode preko granica pločica. loop_filter_across_tiles_enabled_flag jednak 0 određuje da se operacije filtriranja u petlji ne izvode preko granica pločica. Operacije filtriranja u petlji uključuju filter za deblokiranje, adaptivni ofset uzorka i operacije filtera prilagodljive petlje. Kada nije prisutna, pretpostavlja se da je vrednost loop_filter_across_tiles_enabled_flag jednaka 1.

cabac_independent_flag jednak 1 specificira da je CABAC dekodiranje blokova kodiranja u isečku nezavisno od bilo kog stanja prethodno dekodiranog isečka. cabac_independent_flag jednak 0 specificira da CABAC dekodiranje blokova kodiranja u isečku zavisi od stanja prethodno dekodiranog isečka. Kada nije prisutna, uzima se da je vrednost cabac_independent_flag jednaka 0.

[0125] Proces izvođenja za dostupnost bloka kodiranja sa minimalnom adresom bloka kodiranja može biti sledeći:

Ulazi za ovaj proces su

- minimalna adresa bloka kodiranja minCbAddrZS u z-scan redosledu

- trenutna minimalna adresa bloka kodiranja currMinCBAddrZS u z-sken redosledu

[0126] Izlaz ovog procesa je dostupnost bloka kodiranja sa minimalnom adresom bloka kodiranja cbAddrZS u z-sken redosledu cbAvailable.

[0127] NAPOMENA 1 – Značenje dostupnosti se određuje kada se ovaj proces pozove. NAPOMENA 2 – Bilo koji blok kodiranja, bez obzira na njegovu veličinu, povezan je sa minimalnom adresom bloka kodiranja, što je adresa bloka kodiranja sa minimalnom veličinom bloka kodiranja u z-sken redosledu.

- Ako je jedan ili više sledećih uslova tačan, cbAvailable je postavljeno na FALSE.

- minCbAddrZS je manji od 0

- minCbAddrZS je veći od currMinCBAddrZS

- blok kodiranja sa minimalnom adresom bloka kodiranja minCbAddrZS pripada različitom isečku od bloka kodiranja sa trenutnom adresom minimalnog bloka kodiranja currMinCBAddrZS i dependent_slice_flag isečka koji sadrži blok kodiranja sa trenutnom minimalnom adresom bloka kodiranja currMinCBAddrZS je jednaka 0. - blok kodiranja sa minimalnom adresom bloka kodiranja minCbAddrZS se nalazi u različitoj pločici od bloka kodiranja sa trenutnom minimalnom adresom bloka kodiranja currMinCBAddrZS.

- U suprotnom, cbAvailable je postavljeno na TRUE.

[0128] CABAC proces raščlanjivanja za podatke isečka može biti sledeći:

Ovaj proces se poziva kada se raščlanjuju određeni sintaksni elementi pomoću deskriptora ae(v).

2

[0129] Unosi za ovaj proces su zahtev za vrednost elementa sintakse i vrednosti prethodno raščlanjenih sintaksnih elemenata.

[0130] Izlaz ovog procesa je vrednost elementa sintakse.

[0131] Kada se započne raščlanjivanje podataka isečka, poziva se proces inicijalizacije CABAC procesa raščlanjivanja.

[0132] Sl. 23 ilustruje kako se prostorni sused T koristi za pozivanje procesa derivacije dostupnosti blokova stabla kodiranja u odnosu na trenutni blok stabla kodiranja (informativno).

[0133] Minimalna adresa bloka kodiranja bloka stabla kodiranja koji sadrži prostorni susedni blok T (Sl. 23), ctbMinCbAddrT, izvedena je korišćenjem lokacije (x0, y0) gornjeg levog luma uzorka trenutnog bloka stabla kodiranja kao što sledi.

[0134] Promenljiva availableFlagT se dobija pozivanjem procesa derivacije dostupnosti bloka kodiranja sa ctbMinCbAddrT kao ulazom.

[0135] Kada započne raščlanjivanje stabla kodiranja kako je specificirano, primenjuju se sledeći naređeni koraci.

[0136] Mašina za aritmetičko dekodiranje se inicijalizuje na sledeći način.

[0137] Ako je CtbAddrRS jednak adresi_slice, dependent_slice_flag je jednak 1 i entropy_coding_reset_flag je jednak 0, važi sledeće.

Proces sinhronizacije CABAC procesa raščlanjivanja se poziva sa TableStateIdkDS i TableMPSValDS kao ulazom.

Poziva se proces dekodiranja za binarne odluke pre završetka, nakon čega sledi proces inicijalizacije za mašinu za aritmetičko dekodiranje.

[0138] U suprotnom, ako je tiles_or_entropy_coding_sync_idc jednako 2, a CtbAddrRS % PicWidthInCtbs je jednako 0, važi sledeće.

Kada je availableFlagT jednak 1, proces sinhronizacije CABAC procesa raščlanjivanja se poziva sa TableStateIdkWPP i TableMPSValWPP kao ulazom.

Poziva se proces dekodiranja za binarne odluke pre završetka, nakon čega sledi proces za mašinu za aritmetičko dekodiranje.

[0139] Kada je cabac_independent_flag jednak 0 i dependent_slice_flag jednak 1, ili kada je tiles_or_entropy_coding_sync_idc jednak 2, proces memorisanja se primenjuje na sledeći način.

Kada je tiles_or_entropy_coding_sync_idc jednak 2 i CtbAddrRS % PicWidthInCtbs jednak 2, proces memorisanja CABAC procesa raščlanjivanja se poziva sa TableStateIdkWPP i TableMPSValWPP kao izlazom.

Kada je cabac_independent_flag jednak 0, dependent_slice_flag jednak 1, a end_of_slice_flag jednak 1, proces memorisanja CABAC procesa raščlanjivanja se poziva sa TableStateIdkDS i TableMPSValDS kao izlazom.

[0140] Raščlanjivanje elemenata sintakse se odvija na sledeći način:

Za svaku traženu vrednost elementa sintakse izvodi se binarizacija.

[0141] Binarizacija za sintaksni element i sekvencu raščlanjenih binova određuje tok procesa dekodiranja.

[0142] Za svaki bin binarizacije elementa sintakse, koji je indeksiran promenljivom binIdx, izvodi se kontekstni indeks ctxIdx.

[0143] Za svaki ctxIdx se poziva proces aritmetičkog dekodiranja.

[0144] Rezultujuća sekvenca (b0..bbinIdx) raščlanjenih binova se upoređuje sa skupom stringova binova datih procesom binarizacije nakon dekodiranja svakog bina. Kada se sekvenca poklapa sa bin stringom u datom skupu, odgovarajuća vrednost se dodeljuje elementu sintakse.

[0145] U slučaju da je zahtev za vrednost elementa sintakse obrađen za sintaksni element pcm-flag i dekodirana vrednost pcm_flag je jednaka 1, mašina za dekodiranje se inicijalizuje nakon dekodiranja bilo kog od pcm_alignment_zero_bit, num_subsequent_pcm, pcm_sample_luma i pcm_sample_chroma podataka.

[0146] Dakle, gornji opis otkriva dekoder kao što je prikazano na Sl. 24. Ovaj dekoder, koji je generalno označen pozivnom oznakom 5, rekonstruiše sliku 10 iz toka podataka 12 u koji je slika 10 kodirana u jedinicama isečaka 14 na koji je podeljena slika 10, pri čemu je dekoder 5 konfigurisan da dekodira delove 14 iz toka podataka 12 u skladu sa redosledom isečaka 16. Naravno, dekoder 5 nije ograničen na serijsko dekodiranje isečaka 14. U većem stepenu, dekoder 5 može da koristi paralelnu obradu talasnog fronta da bi dekodirao isečke 14, pod uslovom da je particionisanje slike 10 na isečke 14 odgovarajuće za paralelnu obradu talasnog fronta. Shodno tome, dekoder 5 može, na primer, da bude dekoder koji je u stanju da dekodira isečke 14 paralelno na raspoređen način sa otpočinjanjem dekodiranja isečka 14 uzimajući u obzir redosled 16 isečka kako bi omogućio obradu talasnog fronta onako kako je gore opisano i kako će biti opisano i u nastavku.

[0147] Dekoder 5 reaguje na deo 18 elementa sintakse unutar trenutnog isečka od isečaka 14 tako da dekodira trenutni isečak u skladu sa jednim od najmanje dva režima 20 i 22. U skladu sa prvim od najmanje dva režima, odnosno režimom 20, trenutni isečak se dekodira iz toka 12 podataka korišćenjem kontekstualnog adaptivnog entropijskog dekodiranja, uključujući izvođenje konteksta preko granica isečka, tj. preko isprekidanih linija na Sl. 24, tj.

korišćenjem informacija koje potiču iz kodiranja/dekodiranja ostalih "po redosledu 16 prethodnih isečaka". Dalje, dekodiranje trenutnog isečka iz toka 12 podataka korišćenjem prvog režima 20 obuhvata kontinuirano ažuriranje verovatnoće simbola kodeka i inicijalizaciju verovatnoće simbola na početku dekodiranja trenutnog isečka, što zavisi od sačuvanih stanja verovatnoće simbola prethodno dekodiranog isečka. Takva zavisnost je, na primer, gore opisana u vezi sa "procesom sinhronizacije za promenljive kodeka". Konačno, prvi režim 20 takođe uključuje prediktivno dekodiranje preko granica isečka. Takvo prediktivno dekodiranje preko granica isečka može, na primer, da uključuje intra-predviđanje preko granica isečka, tj. predviđanje vrednosti uzorka unutar trenutnog isečka na osnovu već rekonstruisanih vrednosti uzorka „u redosledu 16 isečaka“, prethodnog isečka ili predviđanja parametara kodiranja preko granica isečka, kao što je predviđanje vektora kretanja, režima predviđanja, režima kodiranja ili slično.

[0148] U skladu sa drugim režimom 22, dekoder 5 dekodira trenutni isečak, tj. isečak koji se trenutno dekodira, iz toka 12 podataka koristeći kontekstualno adaptivno entropijsko dekodiranje sa ograničavanjem, međutim, izvođenja konteksta tako da ne prelaze granice isečka. Ako se ikada, na primer, šablon susednih pozicija koji se koristi za izvođenje konteksta za određeni sintaksni element koji se odnosi na blok unutar trenutnog isečka proširi u susedni isečak, prelazeći na taj način granicu isečka trenutnog isečka, odgovarajući atribut odgovarajućeg dela susednog isečka, kao što je vrednost odgovarajućeg sintaksnog elementa ovog susednog dela susednog isečka, je postavljen na podrazumevanu vrednost da bi se sprečile međuzavisnosti između trenutnog isečka i susednih isečaka. Dok se kontinuirano ažuriranje verovatnoća simbola konteksta može odvijati baš kao što je to slučaj u prvom režimu 20, inicijalizacija verovatnoća simbola u drugom režimu 22 je nezavisna od bilo kog prethodno dekodiranog isečka. Dalje, prediktivno dekodiranje se izvodi sa ograničavanjem prediktivnog dekodiranja tako da se ne prelaze granice isečka.

[0149] Da bi se olakšalo razumevanje opisa Sl. 24 i opisa koji sledi, upućuje se na Sl. 25, koja prikazuje moguću implementaciju dekodera 5 u strukturnijem smislu nego u poređenju sa Sl.

24. Kao što je to slučaj na Sl. 24, dekoder 5 je prediktivni dekoder koji koristi kontekstualno adaptivno entropijsko dekodiranje za dekodiranje toka podataka tako da se dobije, na primer, rezidual predviđanja i parametri predviđanja.

[0150] Kao što je prikazano na Sl. 25, dekoder 5 može da sadrži entropijski dekoder 24, modul 26 za dekvantizaciju i inverznu transformaciju, kombinator 28 implementiran, kao što je prikazano na Sl. 25, na primer, kao sabirač i prediktor 28. Entropijski dekoder 24, modul 26 i sabirač 27 su serijski povezani između ulaza i izlaza dekodera 5 po redosledu njihovog pominjanja, a prediktor 28 je povezan između izlaza sabirača 28 i njegovog daljeg ulaza kako bi se formirala petlja predviđanja zajedno sa kombinatorom 27. Tako, dekoder 24 ima svoj izlaz dodatno povezan sa ulazom parametara kodiranja prediktora 28.

[0151] Iako Sl. 25 pruža utisak da dekoder serijski dekodira trenutnu sliku, dekoder 5 može, na primer, biti implementiran tako da dekodira sliku 10 paralelno. Dekoder 5 može, na primer, da sadrži više jezgara od kojih svako radi u skladu sa elementima 24-28 na Sl. 25. Paralelna obrada je, međutim, opciona i dekoder 5 sa serijskim radom takođe može da dekodira tok podataka koji ulazi na ulaz entropijskog dekodera 24.

[0152] Da bi se efikasno postigla upravo pomenuta sposobnost serijskog ili paralelnog dekodiranja trenutne slike 10, dekoder 5 radi u jedinicama blokova 30 kodiranja kako bi dekodirao sliku 10. Blokovi 30 kodiranja su, na primer, blokovi listova na koje se blokovi

2

stabla kodiranja ili najveći blokovi 32 kodiranja dele rekurzivnim particionisanjem multitree stabala kao što je particionisanje quadtree stabla. Blokovi 32 stabla kodiranja, zauzvrat, mogu biti pravilno raspoređeni u kolone i redove tako da formiraju regularno particionisanje slike 10 na ove blokove 32 stabla koda. Na Slici 25, blokovi 32 stabla koda prikazani su neprekidnim linijama, dok su blokovi 30 kodiranja prikazani isprekidanim linijama. U svrhu ilustracije, samo jedan blok 32 kodnog stabla je prikazan da je dalje particionisan u blokove 30 kodiranja, dok je prikazano da ostali blokovi stabla koda 32 nisu dalje particionisani tako da direktno formiraju blok kodiranja, umesto toga. Tok 12 podataka može da sadrži deo sintakse koji signalizira kako je slika 10 particionisana u blokove 30 koda.

[0153] Tok 12 podataka prenosi, za svaki blok 30 kodiranja, elemente sintakse koji otkrivaju kako moduli 24 do 28 treba da povrate sadržaj slike u tom bloku 30 kodiranja. Na primer, ovi elementi sintakse sadrže:

1) opciono, particionisanje podataka dalje particionisanje bloka kodiranja 30 u blokove predviđanja,

2) opciono, particionisanje podataka dalje particionisanje bloka kodiranja 30 na rezidualne i/ili transformacione blokove,

3) signalizacija režima predviđanja o tome koji režim predviđanja treba da se koristi za izvođenje signala predviđanja za blok 30 kodiranja, pri čemu granularnost na kojoj se ovaj režim predviđanja signalizira može zavisiti od blokova 30 kodiranja i/ili bloka predviđanja.

4) parametri predviđanja mogu biti signalizirani po bloku kodiranja ili, ako postoje, po bloku predviđanja sa vrstom parametara predviđanja koji se šalju u zavisnosti, na primer, od režima predviđanja. Mogući načini predviđanja mogu, na primer, da sadrže intrapredviđanje i/ili inter-predviđanje.

5) Drugi elementi sintakse takođe mogu biti prisutni kao što su informacije o filtriranju za filtriranje slike 10 u bloku 30 kodiranja kako bi se dobio signal predviđanja i/ili rekonstruisani signal koji treba da se reprodukuje.

6) Konačno, rezidualne informacije u obliku, između ostalog, koeficijenata transformacije mogu biti sadržane u toku podataka za blok 30 kodiranja; u jedinicama rezidualnih blokova, rezidualni podaci mogu biti signalizirani; po rezidualnom bloku, spektralna dekompozicija se može, na primer, izvršiti u jedinicama gore pomenutih transformacionih blokova, ako je prisutna.

[0154] Entropijski dekoder 24 je odgovoran za dobijanje upravo pomenutih elemenata sintakse iz toka podataka. U tu svrhu, entropijski dekoder 24 koristi kontekstualno adaptivno entropijsko dekodiranje. To jest, entropijski dekoder 24 pruža nekoliko konteksta. Da bi izveo određeni sintaksni element iz toka 12 podataka, entropijski dekoder 24 bira određeni kontekst među mogućim kontekstima. Izbor između mogućih konteksta se vrši u zavisnosti od atributa susedstva dela slike 10 kome pripada trenutni element sintakse. Za svaki od mogućih konteksta, entropijski dekoder 24 upravlja verovatnoćama simbola, tj., procenom verovatnoće za svaki mogući simbol abecede simbola na osnovu kojeg entropijski dekoder 24 radi. „Upravljanje“ uključuje gore pomenuta kontinuirana ažuriranja verovatnoća simbola konteksta kako bi se verovatnoće simbola povezane sa svakim kontekstom prilagodile stvarnom sadržaju slike. Ovom merom, verovatnoće simbola se prilagođavaju stvarnoj statistici verovatnoće simbola.

[0155] Još jedna okolnost u kojoj atributi susedstva utiču na rekonstrukciju trenutnog dela slike 10, kao što je trenutni blok 30 kodiranja, je prediktivno dekodiranje unutar prediktora 28. Predviđanje je ograničeno ne samo na sadržaj predviđanja unutar trenutnog bloka 30 kodiranja, već takođe može da obuhvati predviđanje parametara sadržanih unutar toka 12 podataka za trenutni blok 30 kodiranja, kao što su parametri predviđanja, podaci o particionisanju, ili čak koeficijenti transformacije. To jest, prediktor 28 može predvideti sadržaj slike ili takve parametre iz gore pomenutog okruženja tako da dobije pisani signal koji se zatim kombinuje sa rezidualom predviđanja kao što je dobijen od strane modula 26 iz toka 12 podataka. U slučaju parametara predviđanja, prediktor 28 može koristiti elemente sintakse sadržane u toku podataka kao reziduale predviđanja kako bi se dobila stvarna vrednost parametra predviđanja. Prediktor 28 koristi poslednju vrednost parametra predviđanja da bi dobio upravo pomenuti signal predviđanja koji će se kombinovati sa rezidualom predviđanja u kombinatoru 27.

[0156] Gore pomenuto "susedstvo" prvenstveno pokriva gornji levi deo oblasti trenutnog dela kome pripada element sintakse koji se trenutno entropijski dekodira ili element sintakse koji se trenutno predviđa. Na Sl. 25, takvo susedstvo je ilustrovano na 34 kao primer za jedan blok 30 kodiranja.

[0157] Redosled kodiranja/dekodiranja je definisan među blokovima 30 kodiranja: na najgrubljem nivou, blokovi 32 kodnog stabla slike 10 se skeniraju u redosledu 36 skeniranja, ovde ilustrovano kao rastersko skeniranje koje vodi po redu od vrha do dna. Unutar svakog bloka kodnog stabla, blokovi 30 kodiranja se skeniraju po dubini prvog prelaznog redosleda tako da se, na svakom nivou hijerarhije, blok 32 kodnog stabla u suštini skenira takođe u rasterskom skeniranju koji vodi po redu od vrha do dna.

[0158] Redosled kodiranja definisan među blokovima 30 kodiranja usklađen je sa definicijom susedstva 34 koja se koristi za izvođenje atributa u susedstvu tako da se izaberu konteksti i/ili izvrši prostorno predviđanje u tome što susedstvo 34 uglavnom pokriva delove slike 10 koji su već bili predmet dekodiranja u skladu sa redosledom kodiranja. Kad god deo susedstva 34 pokriva nedostupne delove slike 10, umesto njih se, na primer, koriste podrazumevani podaci. Na primer, šablon 34 susedstva može da se proteže izvan slike 10. Druga mogućnost je, međutim, da se susedstvo 34 proteže u susedni isečak.

[0159] Isečci se dele, na primer, slika 10 duž redosleda kodiranja/dekodiranja definisanog duž blokova 30 kodiranja, tj. svaki isečak je kontinualna neprekidna sekvenca blokova 30 kodiranja duž gore pomenutog redosleda blokova kodiranja. Na Sl. 25, isečci su označeni tačkastim linijama 14. Redosled definisan među isečcima 14 proizilazi iz njihovog sastava nizova sekvencijalnih blokova 30 kodiranja kako je gore navedeno. Ako deo 18 elementa sintakse određenog isečka 14 ukazuje da isti treba da se dekodira u prvom režimu, onda entropijski dekoder 24 dozvoljava da kontekstualno adaptivno entropijsko dekodiranje izvede kontekste preko granica isečka. To jest, prostorno susedstvo 34 se koristi da bi se izabrali konteksti u podacima entropijskog dekodiranja koji se odnose na trenutni isečak 14. U slučaju Sl. 25, na primer, isečak broj 3 može biti trenutno dekodirani isečak, a u sintaksi entropijskog dekodiranja element koji se odnosi na blok 30 kodiranja ili neki deo koji se u njemu nalazi, entropijski dekoder 24 može da koristi atribute koji proizilaze iz delova dekodiranja unutar susednog isečka, kao što je isečak broj 1. Prediktor 28 se ponaša isto: za isečke koji su u prvom režimu 20, prediktor 28 koristi prostorno predviđanje preko granice isečka koji okružuje trenutni isečak.

[0160] Međutim, za isečke koji imaju drugi režim 22 povezan sa njima, tj. za koji deo 18 elementa sintakse ukazuje na drugi režim 22, entropijski dekoder 24 i prediktor 28

2

ograničavaju izvođenje entropijskih konteksta i prediktivno dekodiranje da zavise od atributa koji se odnose na delove koji se nalaze samo unutar trenutnog isečka. Očigledno, efikasnost kodiranja trpi od ovog ograničenja. S druge strane, isečci drugog režima 22 dozvoljavaju narušavanje međuzavisnosti između niza isečaka. Shodno tome, delovi drugog režima 22 mogu biti isprepleteni unutar slike 10 ili unutar video zapisa kome slika 10 pripada da bi se omogućile tačke resinhronizacije. Međutim, nije neophodno da svaka slika 10 ima najmanje jedan isečak u drugom režimu 22.

[0161] Kao što je već pomenuto gore, prvi i drugi režim 20 i 22 se takođe razlikuju po inicijalizaciji verovatnoće simbola. Isečci kodirani u drugom režimu 22, rezultiraju time da entropijski dekoder 24 ponovo inicijalizuje verovatnoće nezavisno od bilo kog prethodno dekodiranog isečka, tj. prethodno dekodiranih u smislu redosleda definisanog među isečcima. Verovatnoće simbola su, na primer, postavljene na podrazumevane vrednosti koje su poznate na strani i enkodera i dekodera, ili su vrednosti inicijalizacije sadržane u isečcima kodiranim u drugom režimu 22.

[0162] To jest, za isečke koji se kodiraju/dekodiraju u drugom režimu 22, prilagođavanje verovatnoće simbola uvek počinje odmah od početka ovih isečaka. Shodno tome, tačnost prilagođavanja je loša za ove isečke na početku ovih isečaka.

[0163] Stvari su različite u isečcima koji su kodirani/dekodirani u prvom režimu 20. Za kasnije isečke, inicijalizacija verovatnoća simbola koju izvodi entropijski dekoder 24 zavisi od sačuvanih stanja verovatnoća simbola prethodno dekodiranog isečka. Kad god isečak kodiran/dekodiran u prvom režimu 20, ima svoj početak, na primer, pozicioniran drugačije nego na levoj strani slike 10, tj. ne na strani odakle rastersko skeniranje 36 počinje da se pokreće u redovima pre nego što se pređe na sledeći red odozdo, usvajaju se verovatnoće simbola kao rezultat na kraju entropijskog dekodiranja neposredno prethodnog isečka. Ovo je ilustrovano, na primer, na Sl. 2 strelicom 38 za isečak br. 4. Isečak br. 4 ima svoj početak negde između desne i leve strane slike 10 i shodno tome, u inicijalizaciji verovatnoće simbola, entropijski dekoder 24 usvaja, u inicijalizaciji verovatnoće simbola, verovatnoće simbola koje su dobijene entropijskim dekodiranjem neposredno prethodnog isečka, odnosno isečka br. 3, do njegovog kraja, tj. uključujući kontinuirano ažuriranje verovatnoća simbola tokom entropijskog dekodiranja isečka 3 do njegovog kraja.

[0164] Isečci kojima je pridružen drugi režim 22, koji, međutim, imaju početak na levoj strani slike 10, kao što je, na primer, isečak br. 5, ne prilagođavaju verovatnoće simbola kao što su dobijene nakon završetka entropijskog dekodiranja neposredno prethodnog isečka br. 4, jer bi to sprečilo dekoder 5 da paralelno dekodira sliku 10 korišćenjem obrade talasnog fronta. Umesto toga, kao što je gore navedeno, entropijski dekoder 24 prilagođava verovatnoće simbola koje su dobijene nakon završetka entropijskog dekodiranja drugog - u redosledu 36 kodiranja/dekodiranja - kodnog stabla 32 u neposrednom prethodnom - u redosledu 36 kodiranja/dekodiranja - redu stabla koda kao što je ilustrovano strelicom 40.

[0165] Na Sl. 25, na primer, slika 10 je kao primer podeljena na tri reda kodnih blokova stabla i četiri kolone blokova 32 korena stabla kodiranja i svaki red kodnog bloka stabla je podeljen na dva isečka 14, tako da se početak svakog drugog isečka poklapa sa prvom jedinicom kodiranja u redosledu jedinica kodiranja odgovarajućeg reda kodnog bloka korena stabla. Entropijski dekoder 24 bi, shodno tome, mogao da koristi obradu talasnog fronta u dekodiranju slike 10, paralelno dekodiranjem svakog reda korenskog bloka kodnog stabla, sa

2

otpočinjanjem dekodiranja ovih redova kodnog bloka korena stabla na poređani način, počevši od prvog ili najvišeg reda kodnog bloka korena stabla, zatim drugog, a zatim trećeg.

[0166] Naravno, particionisanje blokova 32 na rekurzivni način u dalje blokove 30 kodiranja je opciono i shodno tome, u opštijem smislu, blokovi 32 se takođe mogu nazvati "blokovi kodiranja". To jest, uopštenije govoreći, slika 10 može biti particionisana na blokove 32 kodiranja raspoređene u redove i kolone i koji imaju rasterski redosled 36 skeniranja definisan među sobom, a može se smatrati da dekoder 5 povezuje svaki isečak 14 sa kontinuiranim podskupom blokova 32 kodiranja u rasterskom redosledu 36 skeniranja tako da podskupovi slede jedan za drugim duž rasterskog redosleda 36 skeniranja u skladu sa redosledom isečaka.

[0167] Kao što je takođe postalo jasno iz gornje diskusije, dekoder 5 ili, tačnije, entropijski dekoder 24 može biti konfigurisan da sačuva verovatnoće simbola koje su dobijene u kontekstualnom adaptivnom entropijskom dekodiranju bilo kog isečka do drugog bloka kodiranja u redu blokova kodiranja u skladu sa rasterskim redosledom 36 skeniranja. Prilikom inicijalizacije verovatnoće simbola za kontekstualno adaptivno entropijsko dekodiranje trenutnog isečka koji ima prvi režim 20 koji je sa njim povezan, dekoder 5, ili preciznije, entropijski dekoder 24, proverava da li je prvi blok 32 kodiranja kontinuiranog podskupa blokova 32 kodiranja povezanih sa trenutnim isečkom prvi blok 32 kodiranja u redu blokova kodiranja u skladu sa rasterskom redosledom 36 skeniranja. Ako jeste, verovatnoće simbola za kontekstualno adaptivno entropijsko dekodiranje trenutnog isečka se inicijalizuje kao što je objašnjeno u vezi sa strelicom 40, naime u zavisnosti od verovatnoće sačuvanih simbola dobijenih u kontekstu entropijskog dekodiranja prethodnog dekodiranog isečka do drugog bloka kodiranja u redu blokova kodiranja u skladu sa rasterskom redosledom 36 skeniranja. Ako nije, inicijalizacija verovatnoća simbola za kontekstualno adaptivno entropijsko dekodiranje trenutnog isečka se vrši u zavisnosti od verovatnoća simbola dobijenih u kontekstualnom adaptivnom entropijskom dekodiranju prethodno dekodiranog isečka do kraja prethodno dekodiranog isečka, odnosno prema strelici 38. Opet, u slučaju inicijalizacije prema 38, misli se na sačuvano stanje na kraju entropijskog dekodiranja neposredno prethodnog isečka u redosledu 36 isečka, dok u slučaju inicijalizacije 40, to je onaj prethodno dekodirani isečak koji sadrži kraj drugog bloka neposredno prethodnog reda bloka 32 u blokovskom redosledu 36.

[0168] Kao što je ilustrovano isprekidanim linijama na Sl. 24, dekoder može biti konfigurisan da reaguje na deo 18 elementa sintakse unutar trenutnog isečka od isečka 14 tako da dekodira trenutni isečak u skladu sa jednim od najmanje tri režima. To jest, može postojati i treći režim 42 pored ostalih 20 i 22. Treći režim 42 se može razlikovati od drugog režima 22 po tome što je predviđanje preko granica isečka dozvoljeno, dok je entropijsko kodiranje/dekodiranje i dalje ograničeno kako se ne bi prelazile granice isečka.

[0169] Iznad su predstavljena dva izvođenja u vezi sa delom 18 elementa sintakse. Tabela ispod sumira ova dva izvođenja.

2

[0170] U jednom izvođenju, deo 18 elementa sintakse je formiran pomoću dependent_slice_flag pojedinačno, dok u drugom izvođenju, kombinacija dependent_slice_flag i no_cabac_reset_flag formira deo elementa sintakse. Ukazuje se na proces sinhronizacije za promenljive konteksta što se tiče inicijalizacije verovatnoća simbola u zavisnosti od sačuvanih stanja verovatnoća simbola prethodno dekodiranog isečka. Konkretno, dekoder može biti konfigurisan da, ako last_ctb_cabac_init_flag=0 i tiles_or_entropy_coding_sync_idc=2, sačuva verovatnoće simbola koje su dobijene u kontekstualnom adaptivnom entropijskom dekodiranju prethodno dekodiranog isečka do drugog bloka kodiranja u redu u skladu sa rasterskom redosledom skeniranja i, prilikom inicijalizacije verovatnoće simbola za kontekstualno adaptivno entropijsko dekodiranje trenutnog isečka u skladu sa prvim režimom, proveri da li je prvi blok kodiranja kontinuiranog podskupa blokova kodiranja povezanih sa trenutnim isečkom prvi blok kodiranja u redu u skladu sa rasterskom redosledom skeniranja, i, ako jeste, inicijalizuje verovatnoće simbola za kontekstualno adaptivno entropijsko dekodiranje trenutnog isečka u zavisnosti od sačuvanih verovatnoća simbola dobijenih u kontekstnom adaptivnom entropijskom dekodiranju prethodno dekodiranog isečka do drugog bloka kodiranja u redu u skladu sa rasterskom redosledom skeniranja, a ako nije, inicijalizuje verovatnoće simbola za kontekstualno adaptivno entropijsko dekodiranje trenutnog isečka u zavisnosti od verovatnoće simbola kao što je dobijeno u kontekstualnom adaptivnom entropijskom dekodiranju prethodno dekodiranog isečka do kraja prethodno dekodiranog isečka.

[0171] Dakle, drugim rečima, u skladu sa drugim izvođenjem za sintaksu, dekoder bi rekonstruisao sliku 10 iz toka 12 podataka u koji je slika kodirana u jedinicama isečaka 14 na koje je slika (10) particionisana, pri čemu je dekoder konfigurisan da dekodira isečke 14 iz toka 12 podataka u skladu sa redosledom 16 isečaka i dekoder reaguje na deo 18 elementa sintakse, naime dependent_slice_flag unutar trenutnog isečka od isečaka, tako da dekodira trenutni isečak u skladu sa jednim od najmanje dva režima 20, 22. U skladu sa prvim 20 od najmanje dva režima, naime ako je dependent_slice_flag=1, dekoder dekodira trenutni isečak iz toka 12 podataka koristeći kontekstualno adaptivno entropijsko dekodiranje 24 uključujući derivaciju konteksta preko granica isečka, kontinuirano ažuriranje verovatnoća simbola konteksta i inicijalizaciju 38, 40 verovatnoća simbola u zavisnosti od sačuvanih stanja verovatnoće simbola za prethodno dekodirani isečak, i prediktivno dekodiranje preko granica isečka, a u skladu sa drugim 22 od najmanje dva režima, naime, ako je dependent_slice_flag=0, dekoder dekodira trenutni isečak iz toka 12 podataka koristeći kontekstualno adaptivno entropijsko dekodiranje sa ograničavanjem izvođenje konteksta tako da se ne prelaze granice isečka, kontinuirano ažuriranje verovatnoća simbola konteksta i inicijalizaciju verovatnoća simbola nezavisno od bilo kog prethodno dekodiranog isečka, i prediktivno dekodiranje sa ograničavanjem prediktivnog dekodiranja kako ne bi prelazilo granice isečka. Slika 10 može biti particionisana na blokove 32 kodiranja koji su raspoređeni u redove i kolone i imaju rasterski redosled 36 skeniranja definisan među sobom, a dekoder je konfigurisan da poveže svaki isečak 14 sa kontinuiranim podskupom blokova 32 kodiranja u rasterskom redosledu 36 skeniranja tako da podskupovi slede jedan za drugim duž rasterskog redosleda 36 skeniranja u skladu sa redosledom isečaka. Dekoder može biti konfigurisan da,

2

naime, kao odgovor na tiles_or_entropz_coding_sznc_idc=2, sačuva verovatnoće simbola koje su dobijene u kontekstualnom adaptivnom entropijskom dekodiranju prethodno dekodiranog isečka do drugog bloka 32 kodiranja u redu u skladu sa rasterskom redosledom 36 skeniranja, i, u inicijalizaciji verovatnoće simbola za kontekstualno adaptivno entropijsko dekodiranje trenutnog isečka u skladu sa prvim režimom, proveri da li je prvi blok kodiranja kontinuiranog podskupa blokova 32 kodiranja povezanih sa trenutnim isečkom prvi blok 32 kodiranja u redu u skladu sa rasterskom redosledom skeniranja, i, ako je tako, inicijalizuje 40 verovatnoće simbola za kontekstualno adaptivno entropijsko dekodiranje trenutnog isečka u zavisnosti od sačuvanih simbola verovatnoća dobijenih u kontekstnom adaptivnom entropijskom dekodiranju prethodno dekodiranog isečka do drugog bloka kodiranja u redu u skladu sa rasterskom redosledom 36 skeniranja, a, ako nije, inicijalizuje 38 verovatnoće simbola za kontekstualno adaptivno entropijsko dekodiranje trenutnog isečka u zavisnosti od verovatnoće simbola kao što je dobijeno u kontekstualnom adaptivnom entropijskom dekodiranju prethodno dekodiranog isečka do kraja prethodno dekodiranog isečka. Dekoder može biti konfigurisan da reaguje na deo (18) elementa sintakse unutar trenutnog isečka od isečaka 14, tako da dekodira trenutni isečak u skladu sa jednim od najmanje tri režima, odnosno u jednom od prvog 20 i trećeg režima 42 ili drugog režima 22, pri čemu je dekoder konfigurisan da, u skladu sa trećim režimom 42, naime, ako je dependent_slice_flag=1 i tiles_or_entropy_coding_sync_idc=3, dekodira trenutni isečak iz toka podataka koristeći kontekstualno adaptivno entropijsko dekodiranje sa ograničenjem izvođenja konteksta tako da se ne prelaze granice isečka, kontinuirano ažuriranje verovatnoća simbola konteksta i inicijalizaciju verovatnoća simbola nezavisno od bilo kog prethodno dekodiranog isečka, i prediktivno dekodiranje preko granica isečka, pri čemu se jedan od prvog i trećeg režima bira u zavisnosti od elementa sintakse, naime cabac_independent_flag. Dekoder se dalje može konfigurisati da, naime, ako tiles_or_entropy_coding_sync_idc=0,1, i 3 ("3" kada je cabac_independent flag=0), sačuva verovatnoće simbola kao što su dobijene u kontekstno adaptivnom entropijskom dekodiranju prethodno dekodiranog isečka do kraja prethodnog dekodiranog isečka, i, u inicijalizaciji verovatnoće simbola za kontekstualno adaptivno entropijsko dekodiranje tekućeg isečka u skladu sa prvim režimom, inicijalizuje verovatnoće simbola za kontekstualno adaptivno entropijsko dekodiranje tekućeg isečka u zavisnosti od sačuvanih verovatnoća simbola. Dekoder može biti konfigurisan da, naime, ako tiles_or_entropy_coding_sync_idc=1, u prvom i drugom režimu, ograniči prediktivno dekodiranje unutar pločica na koje je slika podeljena.

[0172] Naravno, enkoder je u stanju da podesi gore predstavljenu sintaksu u skladu sa tim kako bi omogućio dekoderu da dobije gore navedene prednosti. Enoder može da ima paralelnu obradu, kao što je višejezgarni, enkoder, ali ne mora da bude. Za kodiranje slike 10 u tok 12 podataka u jedinicama isečaka 14, enkoder bi bio konfigurisan da kodira isečke 14 u tok 12 podataka u skladu sa redosledom 16 isečaka. Enoder bi odredio deo 18 elementa sintakse za, i kodirao isti u, trenutni isečak od isečaka tako da deo elementa sintakse signalizira da trenutni isečak bude kodiran u skladu sa jednim od najmanje dva režima 20, 22, i ako trenutni isečak treba da bude kodiran u skladu sa prvih 20 od najmanje dva režima, kodira trenutni isečak u tok 12 podataka koristeći kontekstualno adaptivno entropijsko kodiranje 24 uključujući izvođenje konteksta preko granica isečka, kontinuirano ažurira verovatnoće simbola konteksta i inicijalizaciju 38, 40 verovatnoća simbola u zavisnosti od sačuvanih stanja verovatnoće simbola prethodno kodiranog isečka, i prediktivnog kodiranja preko granica isečka, i ako trenutni isečak treba da bude kodiran u skladu sa drugim 22 od najmanje dva režima, kodira trenutni isečak u tok 12 podataka koristeći kontekstualno adaptivno entropijsko kodiranje sa ograničavanjem derivacije konteksta tako da se ne prelaze granice isečka, kontinuirano ažuriranje verovatnoća simbola konteksta i inicijalizaciju

2

verovatnoća simbola nezavisno od bilo kog prethodno kodiranog isečka, i prediktivno kodiranje sa ograničavanjem prediktivnog kodiranja tako da ne prelazi granice isečka. Dok slika 10 može biti particionisana na blokove 32 kodiranja raspoređene u redove i kolone i koji imaju rasterski redosled 36 skeniranja definisan među sobom, enkoder može biti konfigurisan da poveže svaki isečak 14 sa kontinuiranim podskupom blokova 32 kodiranja u rasterskom redosledu 36 skeniranja tako da podskupovi slede jedan za drugim duž rasterskog redosleda 36 skeniranja u skladu sa redosledom isečaka. Enoder može biti konfigurisan da sačuva verovatnoće simbola koje su dobijene u kontekstualnom adaptivnom entropijskom kodiranju prethodno kodiranog isečka do drugog bloka kodiranja 32 u redu u skladu sa rasterskom redosledom 36 skeniranja, i, u inicijalizaciji verovatnoće simbola za kontekstualno adaptivno entropijsko kodiranje trenutnog isečka u skladu sa prvim režimom, proveri da li je prvi blok kodiranja kontinuiranog podskupa blokova 32 kodiranja povezanih sa trenutnim isečkom prvi blok 32 kodiranja u redu u skladu sa rasterskom redosledom skeniranja, i, ako jeste, inicijalizuje 40 verovatnoće simbola za kontekstualno adaptivno entropijsko kodiranje trenutnog isečka u zavisnosti od sačuvanih verovatnoća simbola kao što je dobijeno u kontekstualnom adaptivnom entropijskom kodiranju prethodno kodiranog isečka do drugog bloka kodiranja u redu u skladu sa rasterskom redosledom 36 skeniranja, a, ako nije, inicijalizuje 38 verovatnoće simbola za kontekstualno adaptivno entropijsko kodiranje trenutnog isečka u zavisnosti od verovatnoća simbola dobijenih u kontekstualnom adaptivnom entropijskom kodiranju prethodno dekodiranog isečka sve do kraja prethodno kodiranog isečka. Enkoder može biti konfigurisan da kodira deo (18) elementa sintakse u trenutni isečak od isečaka (14) tako da se signalizira da se trenutni isečak kodira u skladu sa jednim od najmanje tri režima, odnosno u jednom od prvog (20) i trećeg režima (42) ili drugog režima (22), pri čemu je enkoder konfigurisan da ∗∗ u skladu sa trećim režimom (42), kodira trenutni isečak u tok podataka koristeći kontekstualno adaptivno entropijsko kodiranje sa ograničavanjem izvođenja konteksta tako da se ne prelaze granice isečka, kontinuirano ažuriranje verovatnoća simbola konteksta i inicijalizaciju verovatnoća simbola nezavisno od bilo kog prethodno kodiranog isečka, i prediktivno kodiranje preko granica isečka, pri čemu enkoder razlikuje jedan od prvog i trećeg režima korišćenjem elementa sintakse, naime cabac_independent_flag, na primer. Enoder može biti konfigurisan da odredi generički element sintakse kao što je dependent_slices_present_flag i upiše isti u tok podataka uz rad u jednom od najmanje dva generička režima rada u zavisnosti od elementa generičke sintakse, naime, prema prvom generičkom režimu rada, izvodeći kodiranje dela elementa sintakse za svaki isečak, a, prema drugom generičkom režimu rada, neizbežno koristeći jedan različit od najmanje dva režima različit od prvog režima. Enoder može biti konfigurisan da u skladu sa prvim i drugim režimom, neizbežno i neprekidno nastavlja da kontinuirano ažurira verovatnoće simbola od početka do kraja trenutnog isečka. Enoder može biti konfigurisan da sačuva verovatnoće simbola koje su dobijene u kontekstualnom adaptivnom entropijskom kodiranju prethodno kodiranog isečka do kraja prethodno kodiranog isečka, i u inicijalizaciji verovatnoće simbola za kontekstualno adaptivno entropijsko kodiranje trenutnog isečka u skladu sa prvim režimom, inicijalizuje verovatnoće simbola za kontekstualno adaptivno entropijsko kodiranje trenutnog isečka u zavisnosti od sačuvanih verovatnoća simbola. A enkoder može, u prvom i drugom režimu, da ograniči prediktivno kodiranje unutar pločica na koje je slika podeljena.

[0173] Moguća struktura enkodera je prikazana na Sl. 26 radi kompletnosti. Prediktor 70 radi skoro isto kao i prediktor 28, tj. vrši predviđanje, ali takođe određuje, na primer, optimizacijom, parametre kodiranja uključujući parametre i režime predviđanja. Moduli 26 i 27 se takođe javljaju u dekoderu. Subtraktor 72 određuje rezidual predviđanja bez gubitaka koji je tada, sa gubicima - korišćenjem kvantizacije i, opciono, korišćenjem spektralno dekompozitne transformacije -, kodiran u modulu 74 transformacije i kvantizacije. Entropijski koder 76 vrši kontekstualno adaptivno entropijsko kodiranje.

[0174] Pored gornjih konkretnih primera sintakse, u nastavku je naveden drugačiji primer sa predstavljanjem podudarnosti između termina koji se koriste u daljem tekstu i termina korišćenih iznad.

[0175] Konkretno, bez prethodnog posebnog objašnjenja, zavisni isečci nisu samo „zavisni“ jer omogućavaju iskorišćavanje znanja poznatog izvan njegovih granica, kao što je, kako je gore navedeno, da se entropijski konteksti brže prilagođavaju, ili da se postigne bolje prostorno predviđanje zbog mogućnosti prelaska njihovih granica. Umesto toga, da bi se uštedeli troškovi koji se moraju potrošiti na definisanje zaglavlja isečka tako što će se slika podeliti na isečke, zavisni isečci usvajaju deo sintakse zaglavlja isečaka iz prethodnih isečaka, tj. ovaj deo zaglavlja sintakse isečka se ne prenosi ponovo za zavisne isečke. Ovo je prikazano na primer, na Sl. 16 pod 100 i na Sl. 21 pod 102, prema kojoj je tip isečka, na primer, usvojen iz prethodnog isečka. Ovom merom, pod-podela slike na isečke, kao što su nezavisni isečci i zavisni isečci, je jeftinija u smislu potrošnje bitova.

[0176] Upravo pomenuta zavisnost dovodi, u dole navedenom primeru, do malo drugačijeg teksta: isečci su definisani kao jedinični delovi slike na kojima je sintaksa zaglavlja isečka individualno podesiva. Shodno tome, isečci se sastoje od jednog – koristeći gornju nomenklaturu – nezavisnog/regularnog/normalnog isečka, koji se sada naziva nezavisni segment isečka i nijednog, jednog ili više – koristeći gornju nomenklaturu – zavisnih isečaka, koji se sada nazivaju zavisni segmenti isečka.

[0177] Sl. 27, na primer, prikazuje sliku koja se deli na dva isečka, jedan formiran od segmenata 141do 143isečka, a drugi isključivo formiran od segmenta 144isečka. Indeksi 1 do 4 pokazuju redosled isečka u redosledu kodiranja. Sl. 28a i b prikazuju različite primere u slučaju podele slike 10 na dve pločice, pri čemu, u slučaju Sl. 28a, jedan isečak formiran od svih pet segmenata 14 isečaka, pokriva obe pločice 501i 502- indeks se ponovo podiže u redosledu kodiranja -, i, u slučaju Sl. 28a, dva isečka formirana od segmenata isečaka 141i 142i 143i 144, respektivno, dele pločicu 501, i još jedan isečak formiran od segmenata 145-146isečka pokrivajući pločicu 502.

[0178] Definicije bi mogle biti sledeće:

Zavisni segment isečka: Segment isečka za koji se vrednosti nekih sintaksnih elemenata zaglavlja segmenta isečka izvode iz vrednosti za prethodni nezavisni segment isečka u redosledu dekodiranja - ranije, u gornjim realizacijama - nazvan zavisnim isečkom.

nezavisni segment isečka: Segment isečka za koji se vrednosti elemenata sintakse zaglavlja segmenta isečka ne izvode iz vrednosti prethodnog segmenta isečka – koji je ranije, u gornjim izvođenjima – nazivan normalnim isečkom.

isečak: ceo broj jedinica stabla kodiranja sadržanih u jednom nezavisnom segmentu isečka i svim sledećim zavisnim segmentima isečka (ako ih ima) koji prethode sledećem nezavisnom segmentu isečka (ako postoji) u okviru iste pristupne jedinice/slike.

1

zaglavlje isečka: Zaglavlje segmenta isečka nezavisnog segmenta isečka koje je trenutni segment isečka ili je nezavisni segment isečka koji prethodi trenutno zavisnom segmentu isečka.

segment isečka: Ceo broj jedinica stabla kodiranja poređanih uzastopno u skeniranju pločica i sadržanih u jednoj NAL jedinici; podela svake slike na segmente isečka je particionisanje.

zaglavlje segmenta isečka: Deo kodiranog segmenta isečka koji sadrži elemente podataka koji se odnose na prvu ili sve jedinice stabla kodiranja predstavljene u segmentu isečka.

[0179] Signalizacija "režima" 20 i 22, tj. "zavisnog segmenta isečka" i "nezavisnog segmenta isečka" može biti kao što sledi:

U nekim dodatnim NAL jedinicama kao što je PPS, element sintakse bi mogao da se koristi da signalizira da li se zavisni isečci koriste ili ne za određenu sliku, ili čak i sekvencu za određene slike:

dependent_slice_segments_enabled_flag jednak 1 specificira prisustvo elementa sintakse dependent_slice_segment_flag u zaglavljima segmenta isečka. dependent_slice_segments_enabled_flag jednak 0 specificira odsustvo elementa sintakse dependent_slice_segment_flag u zaglavljima segmenta isečaka.

dependent_slice_segments_enabled_flag je po obimu sličan prethodno opisanom dependent_slices_present_flag.

[0180] Slično, dependent_slice_flag bi se mogao nazvati dependent_slice_segment_flag kako bi se uzela u obzir različita nomenklatura u odnosu na isečke.

dependent_slice_segment_flag jednak 1 specificira da je vrednost svakog elementa sintakse zaglavlja segmenta isečka koji nije prisutan u zaglavlju trenutnog segmenta isečka jednaka vrednosti odgovarajućeg sintaksnog elementa zaglavlja segmenta isečka u zaglavlju isečka, tj. zaglavlja segmenta isečka prethodnog nezavisnog segmenta isečka.

[0181] Na istom nivou, kao što je nivo slike, može se uključiti sledeći element sintakse:

entropi_coding_sync_enabled_flag jednak 1 specificira da se specifičan proces sinhronizacije za kontekstualne promenljive poziva pre dekodiranja jedinice stabla kodiranja koja uključuje prvi blok stabla kodiranja u redu blokova stabla kodiranja u svakoj pločici na svakoj slici koja se odnosi na PPS, i specifični proces skladištenja za promenljive konteksta se poziva nakon dekodiranja jedinice stabla kodiranja koja uključuje drugi blok stabla kodiranja u redu blokova stabla kodiranja u svakoj pločici na svakoj slici koja se odnosi na PPS. entropy_coding_sync_enabled_flag jednak 0 specificira da nije potreban nikakav poseban proces sinhronizacije za promenljive konteksta da se poziva pre dekodiranja jedinice stabla kodiranja koja uključuje prvi blok stabla kodiranja u redu blokova stabla kodiranja u svakoj pločici na svakoj slici koja se odnosi na PPS, i nije potreban poseban proces skladištenja za promenljive konteksta da se pozove nakon dekodiranja jedinice stabla kodiranja koja uključuje drugi blok stabla kodiranja u redu blokova stabla kodiranja u svakoj pločici na svakoj slici koja se odnosi na PPS.

[0182] Usaglašenost toka bitova zahteva da vrednost entropy_coding_sync_enabled_flag bude ista za sve PPS-ove koji su aktivirani unutar CVS-a.

2

[0183] Kada je entropy_coding_sync_enabled_flag jednak 1 i prvi blok stabla kodiranja u isečku nije prvi blok stabla kodiranja u redu blokova stabla kodiranja u pločici, zahtev usaglašenosti toka bitova je da će poslednji blok stabla kodiranja u isečku pripadati istom redu blokova stabla kodiranja kao i prvi blok stabla kodiranja u isečku. Kada je entropy_coding_sync_enabled_flag jednak 1 i prvi blok stabla kodiranja u segmentu isečka nije prvi blok stabla kodiranja u redu blokova stabla kodiranja u pločici, zahtev za usklađenost toka bitova je da će poslednji blok stabla kodiranja u segmentu isečka pripadati istom redu blokova stabla kodiranja kao i prvi blok stabla kodiranja u segmentu isečka.

[0184] Kao što je već opisano, redosled kodiranja/dekodiranja među CTB-ovima 30 vodi ka rasterskom uređenju po redovima od vrha do dna, počevši od skeniranja prve pločice, a zatim posete sledećoj pločici, ako je na slici prisutno više od jedne pločice.

[0185] Dekoder 5 - i enkoder shodno tome - deluje na sledeći način u entropijskom dekodiranju (kodiranju) segmenata 14 isečka slike:

A1) Kad god je trenutno dekodirani/kodirani sintaksni element synEl prvi sintaksni element pločice 50, segmenta 14 isečka ili reda CTB-a, počinje proces inicijalizacije sa Sl. 29.

A2) U suprotnom, dekodiranje ovog elementa sintakse se odvija korišćenjem trenutnih entropijskih konteksta.

A3) Ako je trenutni sintaksni element bio poslednji sintaksni element u CTB 30, tada počinje proces skladištenja entropijskog konteksta kao što je prikazano na Sl. 30.

A4) Proces se nastavlja na A1) sa sledećim elementom sintakse.

[0186] U procesu inicijalizacije, proverava se u koraku 200 da li je synEI prvi element sintakse segmenta 14 isečka ili pločice 50. Ako jeste, konteksti se inicijalizuju nezavisno od bilo kog prethodnog segmenta isečka u koraku 202. Ako nije, označeno je 204 da li je synEI prvi sintaksni element reda CTB-a 30 i entropy_coding_sync_enabled_flag je jednak jedan. Ako jeste, proverava se 206 da li je u prethodnoj liniji CTB 30 jednakih pločica dostupna druga CTB 30 (vidi Sl. 23). Ako jeste, usvajanje konteksta prema 40 se izvodi u koraku 210 koristeći trenutno uskladištene verovatnoće konteksta za usvajanja tipa 40. Ako nije, konteksti se inicijalizuju nezavisno od bilo kog prethodnog segmenta isečka u koraku 202. Ako provera 204 otkrije ne, onda se u koraku 212 proverava da li je synEl prvi sintaksni element u prvom CTB segmentu zavisnog isečka 14 i da li je dependent_slice_segement_flag je jednak jedan, i ako je odgovor da, usvajanje konteksta prema 38 se izvodi u koraku 214 koristeći trenutno uskladištene verovatnoće konteksta za usvajanja tipa 38. Posle bilo kog od koraka 214, 212, 210 i 202, dekodiranje/kodiranje zapravo počinje.

[0187] Zavisni segmenti isečka sa dependent_slice_segement_flag jednakim jedan, na taj način pomažu da se dodatno smanji kašnjenje kodiranja/dekodiranja sa gotovo nikakvim štetnim uticajem na efikasnost kodiranja.

[0188] U procesu skladištenja na Sl. 30, proverava se u koraku 300 da li je kodirani/dekodirani synEl poslednji sintaksni element drugog CTB 30 reda CTB-a 30, i entropy_coding_sync_enabled_flag je jednak jedan. Ako jeste, trenutni entropijski konteksti se čuvaju u koraku 302, tj. verovatnoće entropijskog kodiranja konteksta, u skladištu koje je specifično za usvajanje kao kod 40. Slično, proverava se u koraku 304, pored koraka 300 ili 302, da li je kodirani/dekodirani synEl poslednji sintaksni element segmenta 14 isečka, a dependent_slice_segement_flag jednak jedan. Ako je odgovor da, trenutni entropijski konteksti se čuvaju u koraku 306, tj. verovatnoće entropijskog kodiranja konteksta, u skladištu koje je specifično za usvajanje kao kod 38.

[0189] Napominje se da svako ispitivanje u vezi sa proverom da li je sintaksni element prvi synEl CTB reda, koristi, na primer, sintaksni element slice_adress 400 unutar zaglavlja segmenta isečka, tj. početni element sintakse koji otkriva poziciju početka odgovarajućeg segmenta isečka po redosledu dekodiranja.

[0190] U rekonstrukciji slike 10 iz toka 12 podataka korišćenjem WPP obrade, dekoder je u stanju da iskoristi tačno poslednji početni sintaksni deo 400 kako bi povratio ulazne tačke podtoka WPP. Pošto svaki segment isečka sadrži početni sintaksni deo 400 koji ukazuje na poziciju početka dekodiranja odgovarajućeg segmenta isečka u okviru slike 10, dekoder je u stanju da identifikuje ulazne tačke WPP podtokova u koje su segmenti isečka grupisani, identifikacijom, koristeći početne sintaksne delove 400, segmente isečka koji počinju sa leve strane slike. Dekoder tada može, paralelno, dekodirati WPP podtokove na raspoređani način sa sekvencijalnim započinjanjem dekodiranja WPP podtokova u skladu sa redosledom isečaka. Segmenti isečka mogu biti čak i manji od jedne širine slike, tj. jednog reda CTB-ova, tako da se njihov prenos može preplitati između WPP podtokova kako bi se dodatno smanjilo ukupno kašnjenje prenosa od kraja do kraja. Enoder obezbeđuje svakom isečku (14) početni sintaksni deo (400) koji ukazuje na poziciju početka kodiranja odgovarajućeg isečka unutar slike (10) i grupiše isečke u WPP podtokove tako da za svaki WPP podtok, prvi isečak po redosledu isečaka počinje sa leve strane slike. Enoder može čak, sam po sebi, da koristi WPP obradu u kodiranju slike: enkoder paralelno kodira WPP podtokove na raspoređani način sa sekvencijalnim započinjanjem kodiranja WPP podtokova u skladu sa redosledom isečaka.

[0191] Usput, poslednji aspekt korišćenja početnih delova sintakse segmenta isečka kao sredstva za lociranje ulaznih tačaka WPP podtoka, može se koristiti bez koncepta zavisnog isečka.

[0192] Paralelnu obradu slike 10 bila bi izvodljiva, postavljanjem gornjih promenljivih na sledeći način:

4

[0193] Bilo bi čak izvodljivo mešati WPP sa particionisanjem pločica. U tom slučaju, pločice bi se mogle tretirati kao pojedinačne slike: svaka koja koristi WPP bila bi sastavljena od isečka koji ima jedan ili više zavisnih segmenata isečka, a provera u koracima 300 i 208 odnosila bi se na drugi CTB u gornjem CTB redu u istoj pločici, baš kao što bi se koraci 204 i A1 odnosili na prvi CTB 30 u CTB 30 redu trenutne pločice! U tom slučaju, gornja tabela se može proširiti:

[0194] Kao kratka napomena, poslednje proširenje bi takođe bilo moguće sa izvođenjem 2. Izvođenje 2 dozvoljava sledeću obradu:

[0195] Ali sa sledećim proširenjima, tabela ispod bi rezultirala:

Dodati u semantiku skupa parametara slike:

[0196] Ako je tiles_or_entropy_coding_sync_idc jednako 4, svaki, sem prvog reda CTB-ova će biti sadržan u jednom drugom isečku sa flegom zavisnog isečka postavljenim na 1. CTB-ovi različitih redova ne smeju biti prisutni u istom isečku. Može biti prisutno više od jednog isečka po CTB redu.

[0197] Ako je tiles_or_entropy_coding_sync_idc jednako 5, CTB-ovi svake, osim prve pločice moraju biti sadržani u drugom isečku. CTB različitih pločica ne smeju biti prisutni u istom isečku. Može biti prisutno više od jednog isečka po pločici.

[0198] Videti Sliku 31, za dalje objašnjenje.

[0199] To jest, gornja tabela se može proširiti:

[0200] Što se tiče gornjih izvođenja, treba napomenuti da bi dekoder mogao biti konfigurisan da, na primer, reaguje na tiles_or_entropy_coding_sync_idc=1,2, u prvom i drugom režimu, čita informacije iz trenutnog isečka otkrivajući podpodelu trenutnog isečka na paralelne podsekcije, pri čemu paralelne podsekcije mogu biti WPP podtokovi ili pločice, prekine kontekstualno adaptivno entropijsko dekodiranje na kraju prvog paralelnog pododeljka i ponovo nastavi kontekstualno adaptivno entropijsko dekodiranje od početka bilo koje sledeće paralelne podsekcije uključujući, u prvom režimu, inicijalizaciju verovatnoća simbola u zavisnosti od sačuvanih stanja verovatnoća simbola prethodne paralelne podsekcije i, u drugom režimu, inicijalizaciju verovatnoća simbola nezavisno od bilo kog prethodno dekodiranog isečka i bilo koje prethodno dekodirane paralelne podsekcije.

[0201] Prema tome, gornji opis je otkrio metode za kodiranje, dekodiranje, enkapsulaciju i prenos strukturiranih video podataka sa niskim kašnjenjem, kao što je predviđeno novim HEVC standardom kodiranja, kao što su strukturirani u pločicama, podtokovi sa paralelnom obradom (WPP), isečci ili entropijski isečci.

[0202] Posebno, definisano je kako da se transportuju paralelno kodirani podaci u scenariju konverzacije da bi se dobila minimalna latencija u procesu kodiranja, dekodiranja i prenosa. Zbog toga je opisan pristup pipelined paralelnog kodiranja, prenosa i dekodiranja kako bi se omogućile aplikacije sa minimalnim kašnjenjem kao što su igre, operacije na daljinu, itd.

[0203] Štaviše, gornja izvođenja su zatvorila jaz u paralelnoj obradi talasnog fronta (WPP) kako bi je učinili upotrebljivom u scenarijima prenosa sa niskim kašnjenjem. Stoga je predstavljen novi format enkapsulacije za WPP podtokove 0, zavisni isečak. Ovaj zavisni isečak može da sadrži podatke Entropijskog Isečka, WPP podtok, ceo red LCU-ova, samo fragment isečka, pri čemu se prethodno preneto zaglavlje isečka takođe primenjuje na sadržane podatke fragmenta. Sadržani podaci se signaliziraju u zaglavlju pod isečaka.

[0204] Konačno je primećeno da bi ime za nove isečke takođe moglo biti „Podskup / Lagani isečci“, ali se pokazalo da je naziv „Zavisni Isečak“ bolji.

[0205] Prikazana je signalizacija koja opisuje nivo paralelizacije u kodiranju i transportu.

[0206] Biće opisana dodatna izvođenja i aspekti pronalaska koji se mogu koristiti pojedinačno ili u kombinaciji sa karakteristikama i funkcionalnostima opisanim ovde.

[0207] Prema prvom aspektu, dekoder za rekonstrukciju slike 10 iz toka 12 podataka u koji je slika kodirana u jedinicama isečaka 14 na koje je slika 10 particionisana je konfigurisan da dekodira isečke 14 iz toka 12 podataka u skladu sa redosledom 16 isečaka i dekoder reaguje na deo 18 elementa sintakse unutar trenutnog isečka od isečaka, tako da dekodira trenutni isečak u skladu sa jednim od najmanje dva režima 20, 22 i u skladu sa prvim 20 od ta najmanje dva režima, dekodira trenutni isečak iz toka 12 podataka koristeći kontekstualno adaptivno entropijsko dekodiranje 24 uključujući izvođenje konteksta preko granica isečka, kontinuirano ažuriranje verovatnoće simbola konteksta i inicijalizaciju 38, 40 simbola verovatnoća u zavisnosti od sačuvanih stanja verovatnoća simbola prethodno dekodiranog isečka, i prediktivno dekodiranje preko granica isečka, i u skladu sa drugim 22 od ta najmanje dva režima, dekodira trenutni isečak iz toka 12 podataka koristeći kontekstualno adaptivno entropijsko dekodiranje sa ograničavanjem izvođenja konteksta tako da se ne prelaze granice isečka, kontinuirano ažuriranje verovatnoće simbola konteksta i inicijalizaciju verovatnoća simbola nezavisno od bilo kog prethodnog dekodiranog isečka, i prediktivno dekodiranje sa ograničavanjem prediktivnog dekodiranja tako da ne prelazi granice isečka.

[0208] U skladu sa drugim aspektom sa pozivanjem na prvi aspekt, slika 10 je particionisana na blokove 32 kodiranja raspoređene u redove i kolone i imajući rasterski redosled 36 skeniranja definisan među sobom, a dekoder je konfigurisan da povezuje svaki isečak 14 sa neprekidnim podskupom blokova 32 kodiranja u rasterskom redosledu 36 skeniranja tako da podskupovi slede jedan za drugim duž rasterskog redosleda 36 skeniranja u skladu sa redosledom isečaka.

[0209] Prema trećem aspektu sa pozivanjem na drugi aspekt, dekoder je konfigurisan da sačuva verovatnoće simbola koje su dobijene u kontekstualnom adaptivnom entropijskom dekodiranju prethodno dekodiranog dela do drugog bloka kodiranja 32 u redu u skladu sa rasterskim redosledom 36 skeniranja, i, prilikom inicijalizacije verovatnoće simbola za kontekstualno adaptivno entropijsko dekodiranje trenutnog isečka u skladu sa prvim režimom, proveri da li je prvi blok kodiranja kontinuiranog podskupa blokova 32 kodiranja povezanih sa trenutnim isečkom prvi blok kodiranja 32 u redu u skladu sa rasterskom redosledom skeniranja, i, ako jeste, inicijalizuje 40 verovatnoće simbola za kontekstualno adaptivno entropijsko dekodiranje trenutnog isečka u zavisnosti od sačuvanih verovatnoća simbola dobijenih u kontekstualnom adaptivnom entropijskom dekodiranju prethodno dekodiranog isečka do drugog bloka kodiranja u redu u skladu sa rasterskom redosledom 36 skeniranja, i, ako nije, inicijalizuje 38 simbol verovatnoća za kontekstualno adaptivno entropijsko dekodiranje trenutnog isečka u zavisnosti od verovatnoće simbola kao što je dobijeno u kontekstualnom adaptivnom entropijskom dekodiranju prethodno dekodiranog isečka do kraja prethodno dekodiranog isečka.

[0210] Prema četvrtom aspektu sa pozivanjem na aspekte od prvog do trećeg, dekoder je konfigurisan da reaguje na deo 18 elementa sintakse unutar trenutnog isečka od isečaka 14, tako da dekodira trenutni isečak u skladu sa jednim od najmanje tri režima, odnosno u jednom od prvog 20 i trećeg režima 42 ili drugom režimu 22, pri čemu je dekoder konfigurisan da u skladu sa trećim režimom 42, dekodira trenutni isečak iz toka podataka koristeći kontekstualno adaptivno entropijsko dekodiranje sa ograničavanjem izvođenja konteksta kako se ne bi prelazile granice isečka, kontinuirano ažuriranje verovatnoća simbola konteksta i inicijalizaciju verovatnoća simbola nezavisno od bilo kog prethodno dekodiranog isečka, i prediktivno dekodiranje preko granica isečka, pri čemu jedan od prvog i trećeg načina se bira u zavisnosti od sintaksnog elementa.

[0211] Prema petom aspektu sa pozivanjem na aspekte od prvog do trećeg, dekoder je konfigurisan da reaguje na generički element sintakse iz toka podataka tako da radi u jednom od najmanje dva generička režima rada, u skladu sa prvim generičkim režimom rada, izvršava odziv na deo elementa sintakse za svaki isečak, i, prema drugom generičkom režimu rada, neizbežno koristi različit jedan od najmanje dva režima različita od prvog režima.

[0212] Prema šestom aspektu sa pozivanjem na drugi aspekt, dekoder je konfigurisan da u skladu sa prvim i drugim režimom, neizbežno i neprekidno nastavlja da kontinuirano ažurira verovatnoće simbola od početka do kraja trenutnog isečka.

[0213] Prema sedmom aspektu, sa pozivanjem na drugi aspekt, dekoder je konfigurisan da sačuva verovatnoće simbola koje su dobijene u kontekstualnom adaptivnom entropijskom dekodiranju prethodno dekodiranog isečka do kraja prethodno dekodiranog isečka, i u inicijalizaciji verovatnoće simbola za kontekstualno adaptivno entropijsko dekodiranje tekućeg isečka u skladu sa prvim režimom, inicijalizuje verovatnoće simbola za kontekstualno adaptivno entropijsko dekodiranje tekućeg isečka u zavisnosti od sačuvanih verovatnoća simbola.

[0214] Prema osmom aspektu sa pozivanjem na aspekte od prvog do sedmog, dekoder je konfigurisan da, u prvom i drugom režimu, ograniči prediktivno dekodiranje unutar pločica na koje je slika podeljena.

[0215] Prema devetom aspektu sa pozivanjem na aspekte od prvog do osmog, dekoder je konfigurisan da, u prvom i drugom režimu, čita informacije iz trenutnog isečka otkrivajući podelu trenutnog isečka na paralelne podsekcije, prekida kontekstualno adaptivno entropijsko dekodiranje na kraju prve paralelne podsekcije i ponovo nastavlja kontekstualno adaptivno entropijsko dekodiranje na početku bilo koje sledeće paralelne podsekcije uključujući, u prvom režimu, inicijalizaciju verovatnoća simbola u zavisnosti od sačuvanih stanja verovatnoće simbola prethodne paralelne podsekcije i, u drugom režimu, inicijalizaciju verovatnoće simbola nezavisnu od bilo kog prethodno dekodiranog isečka i bilo koje prethodno dekodirane paralelne podsekcije.

[0216] Prema desetom aspektu sa pozivanjem na aspekte od prvog do devetog, dekoder je konfigurisan da, u skladu sa prvim 20 od najmanje dva režima, kopira za trenutni isečak deo sintakse zaglavlja isečka iz prethodnog isečka dekodiranog u drugom režimu.

[0217] Prema jedanaestom aspektu sa pozivanjem na aspekte od prvog do desetog, dekoder je konfigurisan da rekonstruiše sliku 10 iz toka 12 podataka korišćenjem WPP obrade, pri čemu svaki isečak 14 sadrži početni deo 400 sintakse koji ukazuje na poziciju početaka dekodiranja odgovarajućeg isečka na slici 10 i pri čemu je dekoder konfigurisan da identifikuje ulazne tačke WPP podtokova u koje su isečci grupisani, identifikacijom, koristeći početne delove sintakse isečka, isečke koji počinju sa leve strane slike, i paralelno dekodiranje WPP podtokova na raspoređen način sa sekvencijalnim započinjanjem dekodiranja WPP podtokova u skladu sa redosledom isečaka.

[0218] Prema dvanaestom aspektu, enkoder za kodiranje slike 10 u tok 12 podataka u jedinicama isečaka 14 na koje je slika 10 particionisana je konfigurisan da kodira delove 14 u tok 12 podataka u skladu sa redosledom 16 isečaka i enkoder je konfigurisan da odredi deo 18 elementa sintakse za, i kodira isti u, trenutni isečak od isečaka tako da deo elementa sintakse signalizira da trenutni isečak bude kodiran u skladu sa jednim od najmanje dva režima 20, 22 i ako trenutni isečak treba da bude kodiran u skladu sa prvim 20 od najmanje dva režima, kodira trenutni isečak u tok 12 podataka koristeći kontekstualno adaptivno entropijsko kodiranje 24 uključujući izvođenje konteksta preko granica isečka, kontinuirano ažuriranje verovatnoće simbola konteksta i inicijalizaciju 38, 40 verovatnoća simbola u zavisnosti od sačuvanih stanja verovatnoće simbola prethodno kodiranog isečka, i prediktivno kodiranje preko graničnog isečka, a ako trenutni isečak treba da bude kodiran u skladu sa drugim 22 od najmanje dva režima, kodira trenutni isečak u tok podataka 12 koristeći kontekstualno adaptivno entropijsko kodiranje sa ograničavanjem izvođenja konteksta tako da se ne prelazi preko granice isečka, kontinualno ažuriranje verovatnoća simbola konteksta i inicijalizaciju verovatnoća simbola nezavisno od bilo kog prethodno kodiranog isečka, i prediktivno kodiranje sa ograničavanjem prediktivnog kodiranja tako da ne prelazi granice isečka.

[0219] Prema trinaestom aspektu sa pozivanjem na dvanaesti aspekt, slika 10 je particionisana na blokove 32 kodiranja raspoređene u redove i kolone koji imaju rasterski redosled 36 skeniranja definisan među sobom, a enkoder je konfigurisan da povezuje svaki isečak 14 sa neprekidnim podskupom blokova 32 kodiranja u rasterskom redosledu 36 skeniranja tako da podskupovi slede jedan za drugim duž rasterskog redosleda 36 skeniranja u skladu sa redosledom isečaka.

[0220] Prema četrnaestom aspektu sa pozivanjem na trinaesti aspekt, enkoder je konfigurisan da sačuva verovatnoće simbola koje su dobijene kontekstualnim adaptivnim entropijskim kodiranjem prethodno kodiranog isečka sve do drugog bloka 32 kodiranja u redu u skladu sa rasterskim redosledom 36 skeniranja, i, prilikom inicijalizacije verovatnoće simbola za kontekstualno adaptivno entropijsko kodiranje trenutnog isečka u skladu sa prvim režimom, proveri da li je prvi blok kodiranja kontinuiranog podskupa blokova 32 kodiranja povezanih sa trenutnim isečkom prvi blok 32 kodiranja u redu u skladu sa rasterskim redosledom skeniranja, i, ako jeste, inicijalizuje 40 verovatnoće simbola za kontekstualno adaptivno entropijsko kodiranje trenutnog isečka u zavisnosti od sačuvanih verovatnoća simbola dobijenih u kontekstualnom adaptivnom entropijskom kodiranju prethodno kodiranog isečka pa sve do drugog bloka kodiranja u redu u skladu sa rasterskim redosledom 36 skeniranja, a, ako nije, inicijalizuje 38 simbol verovatnoće za kontekstualno adaptivno entropijsko kodiranje trenutnog isečka u zavisnosti od verovatnoće simbola dobijene u kontekstualnom adaptivnom entropijskom kodiranju prethodno dekodiranog isečka pa sve do kraja prethodno kodiranog isečka.

[0221] Prema petnaestom aspektu sa pozivanjem nazad na aspekte od dvanaestog do četrnaestog, enkoder je konfigurisan da kodira deo 18 elementa sintakse u trenutni isečak od isečaka 14 tako da je trenutni isečak signaliziran da se kodira u njega u skladu sa jednim od najmanje tri režima, odnosno u jednom od prvog 20 i trećeg režima 42 ili drugog režima 22, pri čemu je enkoder konfigurisan da u skladu sa trećim režimom 42, kodira trenutni isečak u tok podataka koristeći kontekstualno adaptivno entropijsko kodiranje sa ograničavanjem izvođenja konteksta kako se ne bi prelazile granice isečka, kontinuirano ažuriranje verovatnoća simbola konteksta i inicijalizaciju verovatnoća simbola nezavisno od bilo kog prethodno kodiranog isečka, i prediktivno kodiranje preko granica isečka, pri čemu enkoder pravi razliku između prvog i trećeg režima koristeći sintaksni element.

[0222] Prema šesnaestom aspektu sa pozivanjem na aspekte od dvanaestog do petnaestog, enkoder je konfigurisan da odredi generički element sintakse i upiše isti u tok podataka sa radom u jednom od najmanje dva generička režima rada u zavisnosti od generičke sintakse elementa, naime, u skladu sa prvim generičkim režimom rada, obavlja kodiranje dela elementa sintakse za svaki isečak, i, prema drugom generičkom režimu rada, neizbežno koristi različit jedan od najmanje dva režima različita od prvog režima.

[0223] Prema sedamnaestom aspektu sa pozivanjem na trinaesti aspekt, enkoder je konfigurisan da prema prvom i drugom režimu, neizbežno i neprekidno nastavlja da kontinuirano ažurira verovatnoće simbola od početka do kraja trenutnog isečka.

4

[0224] Prema osamnaestom aspektu sa pozivanjem na trinaesti aspekt, enkoder je konfigurisan da sačuva verovatnoće simbola koje su dobijene u kontekstnom adaptivnom entropijskom kodiranju prethodnog isečka pa do kraja prethodno kodiranog isečka, i u inicijalizaciji verovatnoće simbola za kontekstualno adaptivno entropijsko kodiranje tekućeg isečka u skladu sa prvim režimom, inicijalizuje verovatnoće simbola za kontekstualno adaptivno entropijsko kodiranje tekućeg isečka u zavisnosti od sačuvanih verovatnoća simbola.

[0225] Prema devetnaestom aspektu sa pozivanjem na aspekte od dvanaestog do osamnaestog, enkoder je konfigurisan da, u prvom i drugom režimu, ograniči prediktivno kodiranje unutar pločica na koje je slika podeljena.

[0226] Prema dvadesetom aspektu, dekoder za rekonstrukciju slike 10 iz toka 12 podataka u koji je slika kodirana u jedinicama isečaka 14 na koje je slika 10 particionisana, korišćenjem WPP obrade, je konfigurisan da dekodira isečke 14 iz toka 12 podataka u skladu sa redosledom 16 isečaka, pri čemu svaki isečak 14 sadrži deo 400 početne sintakse koji ukazuje na poziciju početka dekodiranja odgovarajućeg isečka unutar slike 10 i dekoder je konfigurisan da identifikuje ulazne tačke WPP podtokova u koje su isečci grupisani, identifikacijom, koristeći početne delove 400 sintakse isečaka, isečke koji počinju sa leve strane slike, paralelno dekodiranje WPP podtokove na raspoređen način sa sekvencijalnim započinjanjem dekodiranja WPP podtokova u skladu sa redosledom isečaka.

[0227] Prema dvadeset prvom aspektu, enkoder za kodiranje slike 10 u tok 12 podataka u koji je slika kodirana u jedinicama isečaka 14 na koje je slika 10 particionisana, koristeći WPP obradu, je konfigurisan da kodira isečke 14 u tok 12 podataka u skladu sa redosledom 16 isečaka, pri čemu je enkoder konfigurisan da obezbedi svakom isečku 14 početni deo 400 sintakse koji ukazuje na poziciju početka kodiranja odgovarajućeg isečka u okviru slike 10 i enkoder je konfigurisan da grupiše isečke u WPP podtokove tako da za svaki WPP podtok, prvi isečak po redosledu isečaka počinje sa leve strane slike, i paralelno kodira WPP podtokove na raspoređeni način sa sekvencijalnim započinjanjem kodiranja WPP podtokova u skladu sa redosledom isečaka.

[0228] Prema dvadeset drugom aspektu, metod za rekonstrukciju slike 10 iz toka 12 podataka u koji je slika kodirana u jedinicama isečaka 14 na koje je slika 10 particionisana obuhvata dekodiranje isečaka 14 iz toka 12 podataka u skladu sa redosledom 16 isečaka i metod reaguje na deo 18 elementa sintakse unutar trenutnog isečka od isečaka, tako da dekodira trenutni isečak u skladu sa jednim od najmanje dva režima 20, 22, pri čemu u skladu sa prvim 20 od najmanje dva režima, trenutni isečak se dekodira iz toka 12 podataka korišćenjem kontekstualnog adaptivnog entropijskog dekodiranja 24, uključujući izvođenje konteksta preko granica isečaka, kontinuirano ažuriranje verovatnoće simbola konteksta i inicijalizaciju 38, 40 verovatnoće simbola u zavisnosti od sačuvanih stanja verovatnoće simbola prethodno dekodiranog isečka, i prediktivno dekodiranje preko granica isečka, i u skladu sa drugim 22 od najmanje dva režima, trenutni isečak se dekodira iz toka 12 podataka koristeći kontekstualno adaptivno entropijsko dekodiranje sa ograničenjem izvođenja konteksta tako da ne prelazi granice isečka, kontinuirano ažuriranje verovatnoća simbola konteksta i inicijalizaciju verovatnoće simbola nezavisno od bilo kog prethodno dekodiranog isečka, i prediktivno dekodiranje sa ograničavanjem prediktivnog dekodiranja tako da ne prelazi granice isečka.

[0229] Prema dvadeset trećem aspektu, metod za kodiranje slike 10 u tok 12 podataka u jedinicama isečaka 14 na koje je slika 10 particionisana obuhvata kodiranje isečaka 14 u tok podataka 12 u skladu sa redosledom 16 isečka i metod obuhvata određivanje dela 18 elementa sintakse za, i kodiranje istog u, trenutni isečak od isečaka tako da deo elementa sintakse signalizira da trenutni isečak bude kodiran u skladu sa jednim od najmanje dva režima 20, 22 i ako trenutni isečak treba da bude kodiran u skladu sa prvim 20 od najmanje dva režima, kodiranje trenutnog isečka u tok 12 podataka korišćenjem kontekstualnog adaptivnog entropijskog kodiranja 24, uključujući izvođenje konteksta preko granica isečka, kontinuirano ažuriranje verovatnoće simbola konteksta i inicijalizaciju 38, 40 verovatnoće simbola u zavisnosti od sačuvanih stanja verovatnoće simbola prethodno kodiranog isečka, i prediktivno kodiranje preko granica isečka, a ako trenutni isečak treba da bude kodiran u skladu sa drugim 22 od najmanje dva režima, kodiranje trenutnog isečka u tok 12 podataka koristeći kontekstualno adaptivno entropijsko kodiranje sa ograničavanjem izvođenja konteksta tako da ne prelazi granice isečka, kontinuirano ažuriranje verovatnoća simbola konteksta i inicijalizaciju verovatnoća simbola nezavisno od bilo kog prethodno kodiranog isečka, i prediktivno kodiranje sa ograničavanjem prediktivnog kodiranja tako da ne prelazi granice isečka.

[0230] Prema dvadeset četvrtom aspektu, metod za rekonstrukciju slike 10 iz toka podataka 12 u koji je slika kodirana u jedinicama isečaka 14 na koje je slika 10 particionisana, korišćenjem WPP obrade, obuhvata dekodiranje isečaka 14 iz toka 12 podataka u skladu sa redosledom 16 isečaka, pri čemu svaki isečak 14 sadrži deo 400 početne sintakse koji ukazuje na poziciju početka dekodiranja odgovarajućeg isečka unutar slike 10, a metod dalje obuhvata identifikaciju ulaznih tačaka WPP podtokova u koje se isečci grupišu, identifikacijom, koristeći početne delove 400 sintakse isečaka, isečke koji počinju sa leve strane slike, paralelno dekodiranje WPP podtokova na raspoređeni način sa sekvencijalnim započinjanjem dekodiranja WPP podtokova u skladu sa redosledom isečaka.

[0231] Prema dvadeset petom aspektu, metod za kodiranje slike 10 u tok 12 podataka u koji je slika kodirana u jedinicama isečaka 14 na koje je slika 10 particionisana, korišćenjem WPP obrade, obuhvata kodiranje isečaka 14 u tok 12 podataka u skladu sa redosledom 16 isečaka, i obezbeđivanje svakom isečku 14 početni deo 400 sintakse koji ukazuje na poziciju početka kodiranja odgovarajućeg isečka u okviru slike 10 i dalje grupisanje isečaka u WPP podtokove tako da za svaki WPP podtok, prvi isečak u redosledu isečaka počinje na levoj strani slike, i paralelno kodiranje WPP podtokova na raspoređeni način sa sekvencijalnim započinjanjem kodiranja WPP podtokova u skladu sa redosledom isečaka.

[0232] Dvadeset šesti aspekt se odnosi na računarski program koji ima programski kod za izvođenje, kada se izvršava na računaru, metoda prema dvadeset drugom ili dvadeset petom aspektu.

[0233] Iako su neki aspekti opisani u kontekstu uređaja, jasno je da ovi aspekti takođe predstavljaju opis odgovarajućeg metoda, gde blok ili uređaj odgovara koraku metoda ili karakteristikama koraka metoda. Analogno tome, aspekti opisani u kontekstu koraka metoda takođe predstavljaju opis odgovarajućeg bloka ili stavke ili karakteristike odgovarajućeg uređaja. Neki ili svi koraci metoda mogu biti izvršeni (ili korišćenjem) hardverskog uređaja, kao na primer, mikroprocesora, programabilnog računara ili elektronskog kola. U nekim izvođenjima, neki jedan ili više najvažnijih koraka metoda mogu biti izvedeni pomoću takvog uređaja.

[0234] U zavisnosti od određenih zahteva implementacije, izvođenja pronalaska mogu biti implementirana u hardveru ili softveru. Implementacija se može izvesti pomoću digitalnog medija za skladištenje, na primer flopi diska, DVD-a, Blu-Ray-a, CD-a, ROM-a, PROM-a, EPROM-a, EEPROM-a ili FLASH memorije, sa elektronski čitljivim kontrolnim signalima koji se čuvaju na njemu, koji sarađuju (ili su sposobni da sarađuju) sa programabilnim računarskim sistemom tako da se odgovarajući metod izvodi. Stoga, digitalni medij za skladištenje može biti čitljiv računarom.

[0235] Neka izvođenja prema pronalasku obuhvataju nosač podataka koji ima elektronski čitljive kontrolne signale, koji su sposobni da sarađuju sa programabilnim računarskim sistemom, tako da se izvodi jedan od ovde opisanih metoda.

[0236] Generalno, izvođenja ovog pronalaska se mogu implementirati kao računarski programski proizvod sa programskim kodom, pri čemu je programski kod operativan za izvođenje jednog od metoda kada se računarski programski proizvod pokreće na računaru. Programski kod može, na primer, biti sačuvan na mašinski čitljivom nosaču.

[0237] Druga izvođenja obuhvataju računarski program za izvođenje jednog od ovde opisanih metoda, uskladišten na mašinski čitljivom nosaču.

[0238] Drugim rečima, izvođenje inventivnog metoda je, prema tome, računarski program koji ima programski kod za izvođenje jednog od ovde opisanih metoda, kada se računarski program izvršava na računaru.

[0239] Dalje izvođenje inventivnih metoda je, prema tome, nosač podataka (ili digitalni medij za skladištenje, ili računarski čitljiv medijum) koji sadrži, snimljen na njemu, računarski program za izvođenje jednog od ovde opisanih metoda. Nosač podataka, digitalni medij za skladištenje ili snimljeni medij su obično opipljivi i/ili neprelazni.

[0240] Dalje izvođenje inventivnog metoda je, prema tome, tok podataka ili sekvenca signala koji predstavljaju računarski program za izvođenje jednog od ovde opisanih metoda. Tok podataka ili sekvenca signala može biti, na primer, konfigurisana da se prenosi preko veze za prenos podataka, na primer preko Interneta.

[0241] Dalje izvođenje obuhvata sredstvo za obradu, na primer računar, ili programibilni logički uređaj, konfigurisan ili prilagođen da izvrši jedan od ovde opisanih metoda.

[0242] Dalje izvođenje obuhvata računar koji ima instaliran na sebi računarski program za izvođenje jednog od ovde opisanih metoda.

[0243] Dalje izvođenje prema pronalasku obuhvata aparat ili sistem konfigurisan da prenese (na primer, elektronski ili optički) računarski program za izvođenje jednog od ovde opisanih metoda na prijemnik. Prijemnik može, na primer, biti računar, mobilni uređaj, memorijski uređaj ili slično. Uređaj ili sistem mogu, na primer, da sadrže server datoteka za prenos računarskog programa na prijemnik.

[0244] U nekim izvođenjima, programibilni logički uređaj (na primer niz programabilnih gejtovskih polja (FPGA)) može se koristiti za obavljanje nekih ili svih funkcionalnosti metoda opisanih ovde. U nekim izvođenjima, niz programabilnih gejtovskih polja može da sarađuje

4

sa mikroprocesorom da bi izvršio jedan od ovde opisanih metoda. Generalno, metode se poželjno izvode bilo kojim hardverskim uređajem.

[0245] Gore opisana izvođenja su samo ilustrativna za principe ovog pronalaska. Podrazumeva se da će modifikacije i varijacije uređaja i detalji koji su ovde opisani biti očigledni stručnjacima u ovoj oblasti. Stoga je namera da jedino ograničenje predstavlja obim predstojećih patentnih zahteva, a ne specifični detalji prikazani u opisu i objašnjenja prikazanih izvođenja.

Reference

[0246]

[1] Thomas Wiegand, Gary J. Sullivan, Gisle Bjontegaard, Ajay Luthra, "Pregled H.264/AVC Video Standarda Kodiranja", IEEE Trans. Circuits Syst. Video Technol., vol. 13, N7, July 2003.

[2] JCT-VC, "Visoko-Efikasno Video Kodiranje (HEVC) tekstualna specifikacija Working Draft 6", JCTVC-H1003, February 2012.

[3] ISO/IEC 13818-1: MPEG-2 Specifikacija sistema.

Claims

PATENTNI ZAHTEVI

1. Metod za rekonstrukciju slike (10) iz toka (12) podataka u koji je slika kodirana u jedinicama isečaka (14) na koje je slika (10) particionisana, pri čemu metod obuhvata dekodiranje isečaka (14) iz toka (12) podataka u skladu sa redosledom (16) isečaka i koji metod reaguje na deo (18) elementa sintakse unutar trenutnog isečka od isečaka, tako da dekodira trenutni isečak u skladu sa jednim od najmanje dva režima (20, 22), pri čemu

u skladu sa prvim (20) od najmanje dva režima, trenutni isečak se dekodira iz toka (12) podataka korišćenjem kontekstualno adaptivnog entropijskog dekodiranja (24) uključujući izvođenje konteksta preko granica isečaka, kontinuirano ažuriranje verovatnoće simbola za kontekste i inicijalizaciju (38, 40) verovatnoće simbola u zavisnosti od sačuvanih stanja verovatnoće simbola prethodno dekodiranog isečka, i prediktivnog dekodiranja preko granica isečaka, i

u skladu sa drugim (22) od najmanje dva režima, trenutni isečak se dekodira iz toka (12) podataka koristeći kontekstualno adaptivnog entropijskog dekodiranja sa ograničavanjem izvođenja konteksta tako da ne prelazi granice isečka, kontinuirano ažuriranje verovatnoće simbola konteksta i inicijalizaciju verovatnoće simbola nezavisno od bilo kojih prethodno dekodiranih isečaka, i prediktivno dekodiranje sa ograničavanjem prediktivnog dekodiranja tako da ne prelazi granice isečka, pri čemu je slika (10) podeljena na blokove (32) kodiranja raspoređene u redove i kolone i koji imaju rasterski redosled (36) skeniranja definisan među sobom, a metod obuhvata povezivanje svakog isečka (14) sa kontinuiranim podskupom blokova (32) kodiranja u rasterskom redosledu (36) skeniranja tako da podskupovi slede jedan za drugim duž rasterskog redosleda (36) skeniranja u skladu sa redosledom isečaka, i pri čemu metod obuhvata čuvanje verovatnoća simbola koje su dobijene u kontekstualnom adaptivnom entropijskom dekodiranju prethodno dekodiranog isečka do drugog bloka (32) kodiranja u redu u skladu sa rasterskim redosledom (36) skeniranja, i u inicijalizaciji verovatnoće simbola za kontekstualno adaptivno entropijsko dekodiranje trenutnog isečka u skladu sa prvim režimom, proveravajući da li je prvi blok kodiranja kontinuiranog podskupa blokova (32) kodiranja povezanih sa trenutnim isečkom prvi blok (32) kodiranja u redu u skladu sa rasterskim redosledom skeniranja, i, ako jeste, inicijaliziranje (40) verovatnoće simbola za kontekstualno adaptivno entropijsko dekodiranje trenutnog isečka u zavisnosti od sačuvanih verovatnoća simbola dobijenih u kontekstualnom adaptivnom entropijskom dekodiranju prethodno dekodiranog isečka do drugog bloka kodiranja u redu u skladu sa rasterskim redosledom (36) skeniranja, a, ako nije, inicijaliziranje (38) verovatnoće simbola za kontekstualno adaptivno entropijsko dekodiranje trenutnog isečka u zavisnosti od verovatnoće simbola dobijenih u kontekstualnom adaptivnom entropijskom dekodiranju prethodno dekodiranog isečka do kraja prethodno dekodiranog isečka,

pri čemu metod obuhvata intra-frejm predviđanje i inter-frejm predviđanje.

2. Metod prema zahtevu 1, koji obuhvata deljenje blokova hroma transformacije drugačije od blokova luma transformacije kao odgovor na informacije u toku podataka.

3. Metod prema zahtevu 1, pri čemu metod obuhvata kao odgovor na deo (18) elementa sintakse unutar trenutnog isečka od isečaka (14), dekodiranje trenutnog isečka u skladu sa jednim od najmanje tri režima, naime u jedan od prvog (20) i trećeg režima (42) ili drugog režima (22), pri čemu

4

u skladu sa trećim režimom (42), trenutni isečak se dekodira iz toka podataka koristeći kontekstualno adaptivno entropijsko dekodiranje uz ograničavanje izvođenja konteksta tako da ne prelazi granice isečka, kontinuirano ažuriranje verovatnoće simbola konteksta i inicijalizaciju verovatnoće simbola nezavisno od bilo kog prethodno dekodiranog isečka, i prediktivno dekodiranje preko granica isečaka,

pri čemu se jedan od prvog i trećeg režima bira u zavisnosti od sintaksnog elementa.

4. Metod za kodiranje slike (10) u tok podataka (12) u jedinicama isečaka (14) na koje je slika (10) particionisana, pri čemu metod obuhvata kodiranje isečaka (14) u tok (12) podataka u skladu sa redosledom (16) i metoda obuhvata

određivanje dela (18) elementa sintakse za, i kodiranje istog u, trenutni isečak od isečaka tako da deo elementa sintakse signalizira da trenutni isečak bude kodiran u skladu sa jednim od najmanje dva režima (20, 22), i

ako trenutni isečak treba da bude kodiran u skladu sa prvim (20) od najmanje dva režima, kodiranje trenutnog isečka u tok (12) podataka koristeći kontekstualno adaptivno entropijsko kodiranje (24) uključujući izvođenje konteksta preko granica isečka, kontinuirano ažuriranje verovatnoća simbola konteksta i inicijalizaciju (38, 40) verovatnoća simbola u zavisnosti od sačuvanih stanja verovatnoće simbola prethodno kodiranog isečka, i prediktivno kodiranje preko granica isečka, i

ako trenutni isečak treba da bude kodiran u skladu sa drugim (22) od najmanje dva režima, kodiranje tekućeg isečka u tok podataka (12) koristeći kontekstualno adaptivno entropijsko kodiranje uz ograničavanje izvođenja konteksta kako se ne bi prelazile granice isečka, kontinuirano ažuriranje verovatnoća simbola konteksta i inicijalizaciju verovatnoća simbola nezavisno od bilo kog prethodno kodiranog isečka, i prediktivno kodiranje sa ograničavanjem prediktivnog kodiranja tako da ne prelazi granice isečka,

pri čemu je slika (10) podeljena na blokove (32) kodiranja raspoređene u redove i kolone a koji imaju rasterski redosled (36) skeniranja definisan među sobom, a metod obuhvata povezivanje svakog isečka (14) sa kontinuiranim podskupom blokova (32) kodiranja u rasterskom redosledu (36) skeniranja tako da podskupovi slede jedan za drugim duž rasterskog redosleda (36) skeniranja u skladu sa redosledom isečaka, i pri čemu metod dalje obuhvata čuvanje verovatnoća simbola kako su dobijene u kontekstualnom adaptivnom entropijskom kodiranju prethodno kodiranog isečka do drugog bloka (32) kodiranja u redu u skladu sa rasterskim redosledom (36) skeniranja, i, u inicijalizaciji verovatnoće simbola za kontekstualno adaptivno entropijsko kodiranje trenutnog isečka u skladu sa prvim režimom, proveru da li je prvi blok kodiranja kontinuiranog podskupa blokova (32) kodiranja povezanih sa trenutnim isečkom prvi blok (32) kodiranja u redu u skladu sa rasterskim redosledom skeniranja, i, ako je tako, inicijalizuju (40) verovatnoće simbola za kontekstualno adaptivno entropijsko kodiranje trenutnog isečka u zavisnosti od sačuvanih verovatnoća simbola dobijenih u kontekstualnom adaptivnom entropijskom kodiranju prethodnog isečka do drugog bloka kodiranja u redu u skladu sa rasterskim redosledom (36) skeniranja, a, ako nije, inicijalizuju (38) verovatnoće simbola za kontekstualno adaptivno entropijsko kodiranje trenutnog isečka u zavisnosti od verovatnoće simbola dobijenih u kontekstualnom adaptivnom entropijskom kodiranju prethodno kodiranog isečka do kraja prethodno kodiranog isečka,

pri čemu metod obuhvata intra-frejm predviđanje i inter-frejm predviđanje.

4

5. Metod prema zahtevu 4, koji sadrži deljenje blokova hroma transformacije drugačije od deljenja blokova luma transformacije.

6. Tok podataka kodiran primenom metoda prema zahtevu 4.

7. Tok podataka prema zahtevu 6, pri čemu se blokovi hroma transformacije dele drugačije od blokova luma transformacije.

8. Računarski program koji ima programski kod za izvođenje, kada se izvršava na računaru, metoda prema zahtevu 1 ili 4.

4