RS64159B1 - Tretiranje metaboličkih bolesti inhibiranjem aktivacije miostatina - Google Patents

Tretiranje metaboličkih bolesti inhibiranjem aktivacije miostatina

Info

Publication number
RS64159B1
RS64159B1 RS20230295A RSP20230295A RS64159B1 RS 64159 B1 RS64159 B1 RS 64159B1 RS 20230295 A RS20230295 A RS 20230295A RS P20230295 A RSP20230295 A RS P20230295A RS 64159 B1 RS64159 B1 RS 64159B1
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
myostatin
antigen
antibody
aspects
muscle
Prior art date
Application number
RS20230295A
Other languages
English (en)
Inventor
Adriana Donovan
Michelle Straub
Stefan Wawersik
Yung Chyung
Micah Webster
Original Assignee
Scholar Rock Inc
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Application filed by Scholar Rock Inc filed Critical Scholar Rock Inc
Priority claimed from PCT/US2018/012686 external-priority patent/WO2018129395A1/en
Publication of RS64159B1 publication Critical patent/RS64159B1/sr

Links

Classifications

    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P3/00—Drugs for disorders of the metabolism
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K16/00—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies
    • C07K16/18—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans
    • C07K16/22—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against growth factors ; against growth regulators
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K39/395—Antibodies; Immunoglobulins; Immune serum, e.g. antilymphocytic serum
    • A61K39/39533—Antibodies; Immunoglobulins; Immune serum, e.g. antilymphocytic serum against materials from animals
    • A61K39/3955—Antibodies; Immunoglobulins; Immune serum, e.g. antilymphocytic serum against materials from animals against proteinaceous materials, e.g. enzymes, hormones, lymphokines
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P19/00—Drugs for skeletal disorders
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P21/00—Drugs for disorders of the muscular or neuromuscular system
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P21/00—Drugs for disorders of the muscular or neuromuscular system
    • A61P21/06—Anabolic agents
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P25/00—Drugs for disorders of the nervous system
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P3/00—Drugs for disorders of the metabolism
    • A61P3/04—Anorexiants; Antiobesity agents
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P3/00—Drugs for disorders of the metabolism
    • A61P3/06—Antihyperlipidemics
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P3/00—Drugs for disorders of the metabolism
    • A61P3/08—Drugs for disorders of the metabolism for glucose homeostasis
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P3/00—Drugs for disorders of the metabolism
    • A61P3/08—Drugs for disorders of the metabolism for glucose homeostasis
    • A61P3/10—Drugs for disorders of the metabolism for glucose homeostasis for hyperglycaemia, e.g. antidiabetics
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P5/00—Drugs for disorders of the endocrine system
    • A61P5/48—Drugs for disorders of the endocrine system of the pancreatic hormones
    • A61P5/50—Drugs for disorders of the endocrine system of the pancreatic hormones for increasing or potentiating the activity of insulin
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P9/00—Drugs for disorders of the cardiovascular system
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P9/00—Drugs for disorders of the cardiovascular system
    • A61P9/10—Drugs for disorders of the cardiovascular system for treating ischaemic or atherosclerotic diseases, e.g. antianginal drugs, coronary vasodilators, drugs for myocardial infarction, retinopathy, cerebrovascula insufficiency, renal arteriosclerosis
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C12—BIOCHEMISTRY; BEER; SPIRITS; WINE; VINEGAR; MICROBIOLOGY; ENZYMOLOGY; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING
    • C12N—MICROORGANISMS OR ENZYMES; COMPOSITIONS THEREOF; PROPAGATING, PRESERVING, OR MAINTAINING MICROORGANISMS; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING; CULTURE MEDIA
    • C12N15/00—Mutation or genetic engineering; DNA or RNA concerning genetic engineering, vectors, e.g. plasmids, or their isolation, preparation or purification; Use of hosts therefor
    • C12N15/09—Recombinant DNA-technology
    • C12N15/63—Introduction of foreign genetic material using vectors; Vectors; Use of hosts therefor; Regulation of expression
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C12—BIOCHEMISTRY; BEER; SPIRITS; WINE; VINEGAR; MICROBIOLOGY; ENZYMOLOGY; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING
    • C12N—MICROORGANISMS OR ENZYMES; COMPOSITIONS THEREOF; PROPAGATING, PRESERVING, OR MAINTAINING MICROORGANISMS; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING; CULTURE MEDIA
    • C12N5/00—Undifferentiated human, animal or plant cells, e.g. cell lines; Tissues; Cultivation or maintenance thereof; Culture media therefor
    • C12N5/0018—Culture media for cell or tissue culture
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C12—BIOCHEMISTRY; BEER; SPIRITS; WINE; VINEGAR; MICROBIOLOGY; ENZYMOLOGY; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING
    • C12N—MICROORGANISMS OR ENZYMES; COMPOSITIONS THEREOF; PROPAGATING, PRESERVING, OR MAINTAINING MICROORGANISMS; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING; CULTURE MEDIA
    • C12N5/00—Undifferentiated human, animal or plant cells, e.g. cell lines; Tissues; Cultivation or maintenance thereof; Culture media therefor
    • C12N5/10—Cells modified by introduction of foreign genetic material
    • G—PHYSICS
    • G01—MEASURING; TESTING
    • G01N—INVESTIGATING OR ANALYSING MATERIALS BY DETERMINING THEIR CHEMICAL OR PHYSICAL PROPERTIES
    • G01N33/00—Investigating or analysing materials by specific methods not covered by groups G01N1/00 - G01N31/00
    • G01N33/48—Biological material, e.g. blood, urine; Haemocytometers
    • G01N33/50—Chemical analysis of biological material, e.g. blood, urine; Testing involving biospecific ligand binding methods; Immunological testing
    • G01N33/5005—Chemical analysis of biological material, e.g. blood, urine; Testing involving biospecific ligand binding methods; Immunological testing involving human or animal cells
    • G01N33/5008—Chemical analysis of biological material, e.g. blood, urine; Testing involving biospecific ligand binding methods; Immunological testing involving human or animal cells for testing or evaluating the effect of chemical or biological compounds, e.g. drugs, cosmetics
    • G01N33/502—Chemical analysis of biological material, e.g. blood, urine; Testing involving biospecific ligand binding methods; Immunological testing involving human or animal cells for testing or evaluating the effect of chemical or biological compounds, e.g. drugs, cosmetics for testing non-proliferative effects
    • G01N33/5023—Chemical analysis of biological material, e.g. blood, urine; Testing involving biospecific ligand binding methods; Immunological testing involving human or animal cells for testing or evaluating the effect of chemical or biological compounds, e.g. drugs, cosmetics for testing non-proliferative effects on expression patterns
    • G—PHYSICS
    • G01—MEASURING; TESTING
    • G01N—INVESTIGATING OR ANALYSING MATERIALS BY DETERMINING THEIR CHEMICAL OR PHYSICAL PROPERTIES
    • G01N33/00—Investigating or analysing materials by specific methods not covered by groups G01N1/00 - G01N31/00
    • G01N33/48—Biological material, e.g. blood, urine; Haemocytometers
    • G01N33/50—Chemical analysis of biological material, e.g. blood, urine; Testing involving biospecific ligand binding methods; Immunological testing
    • G01N33/53—Immunoassay; Biospecific binding assay; Materials therefor
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/505—Medicinal preparations containing antigens or antibodies comprising antibodies

Landscapes

  • Health & Medical Sciences (AREA)
  • Life Sciences & Earth Sciences (AREA)
  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Organic Chemistry (AREA)
  • Bioinformatics & Cheminformatics (AREA)
  • General Health & Medical Sciences (AREA)
  • Medicinal Chemistry (AREA)
  • Biomedical Technology (AREA)
  • Public Health (AREA)
  • Pharmacology & Pharmacy (AREA)
  • Veterinary Medicine (AREA)
  • Animal Behavior & Ethology (AREA)
  • Genetics & Genomics (AREA)
  • Chemical Kinetics & Catalysis (AREA)
  • Nuclear Medicine, Radiotherapy & Molecular Imaging (AREA)
  • General Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Diabetes (AREA)
  • Biotechnology (AREA)
  • Immunology (AREA)
  • Hematology (AREA)
  • Molecular Biology (AREA)
  • Biochemistry (AREA)
  • Microbiology (AREA)
  • Wood Science & Technology (AREA)
  • Zoology (AREA)
  • Urology & Nephrology (AREA)
  • Endocrinology (AREA)
  • Obesity (AREA)
  • Cell Biology (AREA)
  • General Engineering & Computer Science (AREA)
  • Physics & Mathematics (AREA)
  • Biophysics (AREA)
  • Neurology (AREA)
  • Physical Education & Sports Medicine (AREA)
  • Food Science & Technology (AREA)
  • General Physics & Mathematics (AREA)
  • Analytical Chemistry (AREA)
  • Pathology (AREA)
  • Proteomics, Peptides & Aminoacids (AREA)

Description

Opis
Pozadina pronalaska
[0001] Metaboličke bolesti pogađaju milione ljudi širom sveta i pacijenti sa metaboličkim bolestima uobičajeno doživljavaju gubitak nemasne ili čiste mišićne mase, prekomerno dobijanje mase masti, sporiji metabolizam, insulinsku rezistenciju, manjak sposobnosti da se reguliše š ećer u krvi, povećanje telesne težine i povećanje indeksa telesne mase. Iz tog razloga, ovi pacijenti su u riziku od nastanka većih komplikacija, kao što je dijabetes, gojaznost, koronarna arterijska bolest, hipertenzija, šlog, ateroskleroza, srčana insuficijencija kao što je hronična srčana insuficijencija (CHF), uključujući kongestivnu srčanu insuficijenciju, metaboličke poremećaje kostiju, bolest žučne kese, osteoartritis, apneju u snu, reproduktivne poremećaje kao što su sindrom policističnih jajnika, karcinomi dojke, prostate i debelog creva, i povećana učestalost komplikacija opšte anestezije.
[0002] Pored ozbiljnih zdravstvenih posledica ovih metaboličkih bolesti, sa ovim bolestima su povezani i ozbiljni finansijski troškovi. Na primer, ukupan trošak tretiranja dijabetesa u njegovih komplikacija u Sjedinjenim Državama je procenjen na 245 milijardi dolara godišnje. Procenjeni godišnji troškovi zdravstvene zaštite od bolesti povezanih za gojaznošću su neverovatnih 190,2 milijarde dolara ili gotovo 21% godišnje medicinske potrošnje. Značajni troškovi za društvo i njegove građane nastaju ne samo kod direktnih troškova medicinske nege kod ovih metaboličkih bolesti, već i kod indirektnih troškova, uključujući gubitak produktivnosti koji je posledica morbiditeta i preuranjenog mortaliteta povezanog sa metaboličkim bolestima.
[0003] Miostatin, takođe poznat kao faktor diferencijacije rasta 8 ili GDF-8, je član superfamilije transformišućeg faktora rasta-β (TGF-β). Miostatin proizvode i oslobađaju miociti, i ključni je autokrini/parakrini inhibitor rasta skeletnih mišića (Mouisel et al. Am J Physiol Regul Integr Comp Physiol. 2014; 307(4): R444-54). Miostatin je prvenstveno procenjen za upotrebu u tretiranju bolesti povezanih sa funkcijom mišića.
[0004] WO 2016/073853 A1 otkriva anti-pro/latentna-miostatin antitela i njihove terapeutske upotrebe. WO 2016/073879 A2 otkriva antitela inhibitora miostatina i njihovu upotrebu. WO 2010/070094 A1 otkriva proteine koji vezuju antigen, kao što su antitela, koja se vezuju za miostatin, i njihovu upotrebu. WO 2016/098357 A1 otkriva anti-latentna miostatin antitela i metode pravljenja i korišćenja istih. Latres et al. (Skeletal Muscle 5, 34 (2015)) otkriva blokadu miostatina sa potpuno ljudskim monoklonalnim antitelom koje cilja miostatin.
[0005] Do sada, većina metaboličkih bolesti je slabo tretirana. Trenutni tretmani ne zadovoljavaju u potpunosti potrebe pacijenata, i ne postoje efikasni tretmani koji se mogu primeniti na veliku većinu pogođene populacije pacijenata. Shodno tome, postoji nezadovoljena potreba za terapijama kod subjekata koji boluju od metaboličkih bolesti.
REZIME PRONALASKA
[0006] Predmetni pronalazak pruža kompoziciju koja sadrži inhibitor miostatina koji je antitelo ili njegov fragment koji se vezuje za antigen, za upotrebu kao medikament u tretmanu metaboličke bolesti kod ljudskog subjekta, i obuhvata korake:
odabir ljudskog subjekta koji boluje od metaboličke bolesti; i,
primenu nad ljudskim subjektom kompozicije koja sadrži efikasnu količinu antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen;
pri čemu metabolička bolest je gojaznost, metabolički sindrom, nealkoholni steatohepatitis (NASH), nealkoholna bolest masne jetre (NAFLD) i/ili dijabetes;
pri čemu ljudski subjekt je na dijeti sa ograničenjem kalorija.
[0007] Predmetno otkriće obuhvata prepoznavanje da miostatin može delovati kao ključni regulator za direktno posredovanje funkcije mišića kao endokrinog organa koji kontroliše metabolizam, uključujući kompoziciju tela i njegovu regulaciju.
[0008] Prema pronalasku, modulacija signalizacije miostatina može uticati na brojne metaboličke parametre koji su centralni za regulaciju proizvodnje i potrošnje energije selektivnom mobilizacijom tri glavna energetska rezervoara tela: glukoze, lipida i proteina. Bez želje da se vezujemo teorijom, smatra se da miostatin može imati ulogu u procesu i kao molekularni senzor potrošnje energije i kao efektor koji utiče na metaboličku normalizaciju. Predmetni pronalazak implicira miostatin u široj ulozi u metaboličkoj regulaciji uključujući mobilizaciju azota, osmoregulaciju, metabolizam kalcijuma, kao i kiselinsko-baznu i elektrolitnu ravnotežu.
[0009] Stoga, otkriće se odnosi na postupke i kompozicije za tretiranje ili prevenciju metaboličkih bolesti kod ljudskih subjekata upotrebom anti-pro/latentnih miostatin inhibitora, na primer, antitela. Predmetni pronalazak se bazira, barem delom, na otkriću da primena miostatin inhibitora, tj., antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, koji se specifično vezuje za pro/latentni miostatin kod subjekata koji boluju od metaboličke bolesti, na primer, povreda kičmene moždine (SCI), značajno poboljšava i fiziološke i funkcionalne karakteristike povređenih subjekata. Konkretno, predmetni pronalazači su iznenađujuće otkrili da primena miostatin inhibitora, na primer, anti-pro/latentni miostatin antitela značajno povećava metaboličku stopu ili potrošnju energije kod subjekata koji imaju metaboličku bolest, na primer, povredu kičmene moždine (SCI). Primena miostatin inhibitora, na primer, anti-pro/latentnog miostatin antitela, je takođe značajno oslabilo redukciju indukovanu SCI u sublezijskoj mišićnoj masi i ukupnoj telesnoj masi, dok je u isto vreme smanjilo masu nepoželjnog adipoznog tkiva kao što je belo i visceralno adipozno tkivo. Pored toga, subjekti koji su primili inhibitor miostatina, na primer, tretman anti-pro/latentnim miostatin antitelom, su pokazali značajno poboljšanje lokomotorne funkcije, mišićnoj snazi, kao i u motornoj koordinaciji i veštinama ravnoteže.
[0010] Predmetno otkriće se dalje zasniva, barem delimično, na iznenađujućem otkriću da primena inhibitora miostatina, na primer, anti-pro/latentnog antitela ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, ne samo da povećava zapreminu kostiju kod kostiju koje nose težinu, već takođe povećava zapreminu kostiju i kod kostiju koje ne nose težinu, na primer, pršljenovi kod glodara. Dobro je poznato u nauci da je aktivnost nošenja težine važan stimulans za nakupljanje koštane mase, š to bi potencijalno moglo da objasni povećanje zapremine kostiju u kostima koje nose težinu nakon primene inhibitora miostatina. Ipak, iznenađujuće povećanje uočeno kod zapremine kostiju koje ne nose težinu demonstrirano nakon primene u tekstu otkrivenih inhibitora miostatina dalje potvrđuje da inhibitori miostatina imaju šire metaboličko dejstvo, tj., inhibitori miostatina deluju ne samo na povećanje kostiju preko, na primer, povećane mišićne stimulacije, već takođe deluju i kao ključni regulator za povećanje opštih metaboličkih efekata, uključujući zdravlje kostiju.
[0011] Kompozicija koja sadrži inhibitor miostatina kao što je opisano u tekstu, se može koristiti u postupcima promovisanja poboljšanih telesnih kompozicija, na primer, poboljšani odnos mišića i masti. U skladu sa pronalaskom, takvi postupci mogu biti efikasni kod postizanja snažnog gubitka težine kod subjekata koji su gojazni, na primer, gojaznost izazvana ishranom, metabolički sindrom, NASH, NAFLD i/ili dijabetes. U poređenju sa samom dijetom, gde se gubitak težine javlja i u mišićima i u mastima, primena ovde otkrivenog inhibitora miostatina u kombinaciji sa dijetom dovodi do gubitka težine ili većeg odnosa mišići prema mastima, usled preferencijalnog gubitka zaliha masti, u odnosu na gubitak mišića. Specifično, primena inhibitora miostatina u kombinaciji sa kalorijski restrikcionom dijetom dovodi do snažnijeg gubitka težine delimično usled održavanja većeg metabolizma; poboljšani kardiometabolički benefiti (kao što je lipidni profil, metabolizam glukoze, kardiovaskularni rizik, itd.); i veće redukcije visceralne masti i drugih štetnih nivoa masti u poređenju sa samom dijetom. Takvi korisni efekti se mogu dodatno poboljšati kada se kombinuju sa umerenim vežbanjem.
[0012] Shodno tome, u tekstu je otkrivena kompozicija koja sadrži inhibitor miostatina, tj., antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, koje specifično vezuje pro/latentni miostatin i blokira oslobađanje zrelog miostatina, za upotrebu kao medikament u tretmanu ili prevenciji metaboličke bolesti kod ljudskog subjekta, obuhvata korake: selektovanje ljudskog subjekta koji boluje od, ili je u riziku od razvijanja, metaboličke bolesti; i, primenu nad ljudskim subjektom kompozicije koja sadrži efikasnu količinu inhibitora miostatina, na primer, antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen. U jednom aspektu, subjekt je pedijatrijski subjekt.
[0013] U nekim aspektima, metabolička bolest je izabrana iz grupe koja se sastoji od dijabetesa tip I, dijabetesa tip II, gojaznosti, metaboličkog sindroma/pred-dijabetes, nealkoholnog steatohepatitisa (NASH) i duplog dijabetesa. U nekim aspektima, gojaznost je sarkopenična gojaznost.
[0014] U nekim aspektima, primena kompozicije izaziva najmanje jedno, na primer, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 2-4, 2-5, 2-6, 3-5 ili 3-6, od sledećeg:
a) povećava masu i/ili funkciju mišićnog tkiva kod ljudskog subjekta;
b) povećava masu i/ili funkciju brzotrzajućeg mišićnog tkiva kod ljudskog subjekta;
c) povećava masu i/ili funkciju sporotrzajućeg mišićnog tkiva kod ljudskog subjekta;
d) povećava brzinu metabolizma kod ljudskog subjekta;
e) povećava senzitivnost na insulin kod ljudskog subjekta;
f) povećava nivo braon adipoznog tkiva kod ljudskog subjekta;
g) povećava nivo bež adipoznog tkiva kod ljudskog subjekta;
h) smanjuje nivo belog adipoznog tkiva kod ljudskog subjekta; i) smanjuje nivo visceralnog adipoznog tkiva kod ljudskog subjekta; j) smanjuje odnos adipoznog prema mišićnom tkivu kod ljudskog subjekta;
k) povećava apsorpciju glukoze u ciljnom tkivu kod ljudskog subjekta, pri čemu ciljno tkivo je izabrano iz grupe koja se sastoji od braon adipoznog tkiva, bež adipoznog tkiva i mišićnog tkiva;
l) smanjuje apsorpciju glukoze ciljnog tkiva kod ljudskog subjekta, pri čemu ciljno tkivo je izabrano iz grupe koja se sastoji od belog adipoznog tkiva i tkiva jetre;
m) smanjuje mišićni katabolizam proteina i/ili oslobađanje amino kiselina u mišićima kod ljudskog subjekta;
n) povećava kontrolu glikemije zavisne od insulina kod ljudskog subjekta;
o) smanjuje intramuskularne infiltracije masti kod ljudskog subjekta;
p) poboljšava standardizovan rezultat testa kvaliteta života;
q) sprečava gubitak ili atrofiju mišića kod ljudskog subjekta;
r) redukuje gubitak kostiju
s) povećava površinu kosti poprečnog preseka i/ili kortikalnu debljinu;
t) redukuje frekvenciju ili težinu fraktura kostiju; i/ili,
u) redukuje preopterećenje tečnošću ili edem kod hronične srčane insuficijencije (CHF).
[0015] U nekim aspektima, antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, se ne vezuje za GDF11 ili aktivin. U nekim aspektima, antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, ne vezuje zreli (potpuno obrađen, slobodan i aktivan) miostatin. U nekim aspektima, antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, obuhvata
a) varijabilni region teškog lanca koji obuhvata aminokiselinsku sekvencu SEK. ID.BR: 25 i varijabilni region lakog lanca koji obuhvata aminokiselinsku SEK.ID.BR: 31; ili
b) teški lanac koji obuhvata aminokiselinsku sekvencu SEK.ID.BR: 50 i laki lanac koji obuhvata aminokiselinsku sekvencu SEK.ID.BR: 51.
[0016] Kompozicija koja obuhvata inhibitor miostatina kao što je opisano u tekstu se može koristiti u metodi za tretiranje ili sprečavanje metaboličke bolesti kod ljudskog subjekta, metoda obuhvata korake: odabir ljudskog subjekta koji boluje ili je u riziku od razvoja metaboličke bolesti; i, primenu nad ljudskim subjektom kompozicije koja sadrži efikasnu količinu inhibitora miostatina, na primer, antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, koje specifično vezuje pro/latentni miostatin i blokira oslobađanje zrelog miostatina, č ime leči ili sprečava metaboličku bolest kod ljudskog subjekta.
[0017] U jednom aspektu, subjekt nema miopatiju. U jednom aspektu, miopatija je primarna miopatija ili sekundarna miopatija.
[0018] U jednom aspektu, subjekt je odrasli ljudski subjekt koji boluje od deficijencije hormona rasta (GH). U jednom aspektu, subjekt istovremeno prima rekombinantnu GH terapiju ili GH gensku terapiju.
[0019] U jednom aspektu, primena kompozicije povećava masu i/ili funkciju mišićnog tkiva kod ljudskog subjekta. U jednom aspektu, primena kompozicije povećava masu i/ili funkciju brzokontrahujućeg mišićnog tkiva kod ljudskog subjekta. U jednom aspektu, primena kompozicije povećava masu i/ili funkciju sporokontrahujućeg mišićnog tkiva kod ljudskog subjekta. U jednom aspektu, primena kompozicije povećava brzinu metabolizma ljudskog subjekta. U jednom aspektu, primena kompozicije povećava insulinsku senzitivnost kod ljudskog subjekta. U jednom aspektu, primena kompozicije povećava nivo braon adipoznog tkiva kod ljudskog subjekta. U jednom aspektu, primena kompozicije povećava nivo bež adipoznog tkiva kod ljudskog subjekta. U jednom aspektu, primena kompozicije smanjuje nivo belog adipoznog tkiva kod ljudskog subjekta. U jednom aspektu, primena kompozicije smanjuje smanjuje nivo visceralnog adipoznog tkiva kod ljudskog subjekta. U jednom aspektu, primena kompozicije smanjuje odnos adipozno prema mišićnom tkivu kod ljudskog subjekta. U jednom aspektu, ljudski subjekt je pedijatrijski ljudski subjekt.
[0020] U jednom aspektu, primena kompozicije povećava apsorpciju glukoze ciljnog tkiva kod ljudskog subjekta, pri čemu ciljno tkivo je izabrano iz grupe koja se sastoji od braon adipoznog tkiva, bež adipoznog tkiva i mišićnog tkiva. U jednom aspektu, primena kompozicije smanjuje apsorpciju glukoze ciljnog tkiva kod ljudskog subjekta, pri čemu ciljno tkivo je izabrano iz grupe koja se sastoji od belog adipoznog tkiva i tkiva jetre. U jednom aspektu, primena kompozicije smanjuje mišićni katabolizam proteina i/ili oslobađanje amino kiselina u mišiću kod ljudskog subjekta. U jednom aspektu, ljudski subjekt je pedijatrijski ljudski subjekt.
[0021] U jednom aspektu, primena kompozicije povećava kontrolu glikemije zavisne od insulina kod ljudskog subjekta. U jednom aspektu, primena kompozicije smanjuje intramuskularnu infiltraciju masti kod ljudskog subjekta. U jednom aspektu, primena kompozicije postiže klinički značajno poboljšanje u testu kvaliteta života što se procenjuje standardizovanim testom kvaliteta života. U nekim aspektima, klinički značajno poboljšanje je povećanje od najmanje 8 poena u SF-36 test sistemu kvaliteta života. U jednom aspektu, primena kompozicije sprečava gubitak ili atrofiju mišića kod ljudskog subjekta. U jednom aspektu, ljudski subjekt je pedijatrijski ljudski subjekt.
[0022] Kompozicija koja sadrži inhibitor miostatina kao što je opisano u tekstu se može koristiti u metodi inhibiranja aktivacije miostatina kod subjekta, metoda obuhvata korak primene kompozicije nad subjektom koja sadrži inhibitor miostatina, na primer, antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, koje specifično vezuje pro/latentni miostatin i blokira oslobađanje zrelog miostatina, u količini efikasnoj da izazove dva ili više od sledećeg kod subjekta: (a) povećanje mase i/ili funkcije mišićnog tkiva kod subjekta; (b) povećanje brzine metabolizma kod subjekta; (c) povećanje insulinske senzitivnosti subjekta; (d) povećanje nivoa braon adipoznog tkiva kod subjekta; (e) povećanje nivoa bež adipoznog tkiva kod subjekta; (f) smanjenje nivoa belog adipoznog tkiva kod subjekta; (g) smanjenje nivoa visceralnog adipoznog tkiva kod subjekta; (h) smanjenje odnosa adipoznomišićno tkivo kod subjekta; (i) povećanje apsorpcije glukoze braon adipoznog tkiva, bež adipoznog tkiva ili mišićnog tkiva kod subjekta; (j) smanjenje apsorpcije glukoze belog adipoznog tkiva ili tkiva jetre; (k) smanjenje mišićnog katabolizma proteina i/ili oslobađanja amino kiselina u mišiću kod subjekta; (l) povećanje kontrole glikemije zavisne od insulina kod subjekta; (m) smanjenje intramuskularne infiltracije masti kod subjekta; (n) klinički značajno poboljšanje ocene kvaliteta života procenjeno standardizovanim testom kvaliteta života (na primer, povećanje od najmanje 8 poena u SF-36 test sistemu kvaliteta života); (o) prevencija gubitka ili atrofije mišića kod subjekta; i/ili, (p) prevencija razvoja metaboličke disregulacije povezane sa disfunkcijom mišića kod subjekta, pri čemu subjekt je ljudski subjekt koji ima korist od redukovanog signaliranja miostatina. U jednom aspektu, ljudski subjekt je pedijatrijski ljudski subjekt.
[0023] U jednom aspektu, metoda dalje obuhvata korak odabira subjekta koji boluje, ili je rizičan za razvoj metaboličkog poremećaja. U jednom aspektu, metoda dalje obuhvata korak odabira pedijatrijskog ljudskog subjekta.
[0024] U jednom aspektu, subjekt prikazuje i) povećanje nivoa promiostatina u ciljnom mišiću, u poređenju sa kontrolnim nivoom promiostatina, ili ii) smanjenje nivoa latentnog miostatina u cirkulaciji, u poređenju sa kontrolnim nivoom latentnog miostatina. U jednom aspektu, subjekt prikazuje i i) i ii). U jednom aspektu, ljudski subjekt je pedijatrijski ljudski subjekt.
[0025] U jednom aspektu, subjekt ima stanje mišića izabrano iz grupe koja se sastoji od: miopatije, mišićne atrofije, mišićne distrofije, povrede nerva. U jednom aspektu, mišićna atrofija je povezana sa defektom motornih neurona. U jednom aspektu, defekt obuhvata genetsku mutaciju. U sledećem aspektu, mišićna atrofija je povezana sa spinalnom mišićnom atrofijom (SMA), amiotrofičnom lateralnom sklerozom (ALS) ili mijastenijom gravis. U jednom aspektu, povreda nerva obuhvata delimičnu denervaciju neurona koji inerviraju mišić, ili oštećeno signaliranje između motornog neurona i ciljnog mišića. U jednom aspektu, povreda nerva je SCI. U sledećem aspektu, SCI je delimična/nekompletna SCI. U jednom aspektu, SCI kod ljudskih subjekata obuhvata leziju između i) T1-T6; ii) T7-L5; iii) C6-C7; iv) C5-C6; ili v) C3-C8. U jednom aspektu, subjekt je u akutnoj fazi SCI; subakutnoj fazi SCI ili hroničnoj fazi SCI. U jednom aspektu, subjekt ima, ili je u riziku od nastanka, metaboličkog poremećaja povezanog sa SCI. U jednom aspektu, metabolički poremećaj je ili obuhvata insulinsku rezistenciju, inflamaciju, abnormalni metabolizam lipida ili povećanje intramuskularne infiltracije masti. U jednom aspektu, mišićna atrofija obuhvata mišićnu atrofiju indukovanu glukokortikoidom. U jednom aspektu, ljudski subjekt je pedijatrijski ljudski subjekt.
[0026] U jednom aspektu, subjekt ima metaboličku bolest izabranu iz grupe koja se sastoji od dijabetesa tip I, dijabetesa tip II, gojaznosti, metaboličkog sindroma/pred-dijabetesa, kardiovaskularne bolesti, nealkoholnog steatohepatitisa (NASH), povrede kičmene moždine (SCI), hipo-metaboličkog stanja, dvostrukog dijabetesa, Kušingove bolesti i sindroma gojaznosti. U jednom aspektu, ljudski subjekt je pedijatrijski ljudski subjekt.
[0027] U jednom aspektu, subjekt je tretiran sa drugom terapijom.
[0028] U nekim aspektima, ciljno tkivo eksprimira miostatin (na primer, prekursori miostatina, i/ili zreli miostatin). U jednom aspektu, ciljno tkivo je izabrano iz grupe koja se sastoji od mišića, adipoznog tkiva, moždanog tkiva, tkiva jetre i tkiva krvnih sudova. U jednom aspektu, ciljno tkivo je mišić.
[0029] U jednom aspektu, inhibitor miostatina je antitelo, ili njegov deo koji vezuje antigen, koje blokira, antagonizuje ili inhibira signaliranje miostatina in vivo. U nekim aspektima, antitelo je antitelo koje specifično vezuje pro/latentni miostatin i blokira oslobađanje zrelog miostatina in vivo. U nekim aspektima, antitelo vezuje zreli miostatin. U nekim aspektima, antitelo selektivno (na primer, preferencijalno) vezuje zreli miostatin u odnosu na zreli GDF11. U nekim aspektima, antitelo specifično vezuje zreli miostatin ali ne vezuje zreli GDF11. U nekim aspektima, antitelo vezuje i/ili blokira receptor miostatina.
[0030] U jednom aspektu, subjekt ima nepotpunu povredu kičmene moždine (SCI). U jednom aspektu, nepotpuna SCI kod ljudskog subjekta obuhvata leziju između: i) T1-T6; ii) T7-L5; iii) C6-C7; iv) C5-C6; ili v) C3-C8.
[0031] Kompozicija koja sadrži inhibitor miostatina kao što je opisano u tekstu se može koristiti u metodi lečenja ili sprečavanja bolesti povezane sa oštećenim neurološkim signaliranjem između neurona i ciljnog tkiva kod ljudskog subjekta, metoda obuhvata odabir ljudskog subjekta koji boluje od bolesti povezane sa oštećenim neurološkim signaliranjem između neurona i ciljnog tkiva; i primenu nad ljudskim subjektom efikasne količine inhibitora miostatina, na primer, antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, koje specifično vezuje pro/latentni miostatin, time tretirajući ili sprečavajući bolest povezanu sa oštećenim neurološkim signaliranjem kod ljudskog subjekta. U nekim aspektima, ciljno tkivo eksprimira miostatin (na primer, prekursore miostatina, i/ili zreli miostatin). U jednom aspektu, ljudski subjekt je pedijatrijski ljudski subjekt.
[0032] U jednom aspektu, bolest povezana sa oštećenim neurološkim signaliranjem između neurona i ciljnog tkiva je izabrana iz grupe koja se sastoji od povrede kičmene moždine (SCI), mijastenije gravis, amiotrofične lateralne skleroze (ALS) i spinalne mišićne atrofije (SMA). U jednom aspektu, bolest povezana sa oštećenim neurološkim signaliranjem između neurona i ciljnog tkiva je povreda kičmene moždine (SCI). U jednom aspektu, ljudski subjekt je u fazi akutne povrede kičmene moždine (SCI). U jednom aspektu, ljudski subjekt je u fazi subakutne povrede kičmene moždine (SCI). U jednom aspektu, ljudski subjekt je u fazi hronične povrede kičmene moždine (SCI).
[0033] Inhibitor miostatina kao što je opisano u tekstu se može koristiti u metodi ubrzavanja metabolizma kod ljudskog subjekta, metoda obuhvata odabir ljudskog subjekta koji bi imao koristi od ubrzavanja metabolizma; i primene nad ljudskim subjektom efikasne količine inhibitora miostatina, na primer, antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, koje specifično vezuje pro/latentni miostatin, time povećavajući metaboličku brzinu kod ljudskog subjekta.
[0034] Inhibitor miostatina kao što je opisano u tekstu se može koristiti u metodi povećavanja nivoa braon adipoznog tkiva kod ljudskog subjekta, metoda obuhvata odabir ljudskog subjekta koji bi imao koristi od povećavanja nivoa braon adipoznog tkiva; i primene nad ljudskim subjektom efikasne količine inhibitora miostatina, na primer, antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, koje specifično vezuje pro/latentni miostatin, time povećavajući nivo braon adipoznog tkiva kod ljudskog subjekta.
[0035] Inhibitor miostatina kao što je ovde opisano se može koristiti u metodi povećavanja nivoa braon adipoznog tkiva kod ljudskog subjekta, metoda obuhvata odabir ljudskog subjekta koji bi imao koristi od povećanog nivoa braon adipoznog tkiva; i primenu nad ljudskim subjektom efikasne količine inhibitora miostatina, na primer, antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, koje specifično vezuje pro/latentni miostatin, time povećavajući nivo braon adipoznog tkiva kod ljudskog subjekta.
[0036] Inhibitor miostatina kao što je opisano u tekstu se može koristiti u metodi povećavanja insulinski zavisne glikemijske kontrole kod ljudskog subjekta, metoda obuhvata odabir ljudskog subjekta koji ć e imati koristi od povećanja insulinski zavisne glikemijske kontrole; i primenu nad ljudskim subjektom efikasne količine inhibitora miostatina, na primer, antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, koje specifično vezuje pro/latentni miostatin, time povećavajući insulinski zavisnu glikemijsku kontrolu kod ljudskog subjekta.
[0037] Inhibitor miostatina kao što je opisano u tekstu se može koristiti u metodi smanjivanja mišićnog katabolizma proteina i/ili oslobađanja amino kiselina u mišiću kod ljudskog subjekta, metoda obuhvata odabir ljudskog subjekta koji će imati koristi od smanjivanja mišićnog katabolizma proteina i/ili oslobađanja amino kiselina u mišiću; i primenu nad ljudskim subjektom efikasne količine inhibitora miostatina, na primer, antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, koje specifično vezuje pro/latentni miostatin, time smanjujući mišićni katabolizam proteina i/ili oslobađanje amino kiselina u mišiću kod ljudskog subjekta.
[0038] Inhibitor miostatina kao što je opisano u tekstu se može koristiti u metodi smanjivanja apsorpcije glukoze ciljnog tkiva kod ljudskog subjekta, metoda obuhvata odabir ljudskog subjekta koji će imati koristi od smanjivanja apsorpcije glukoze ciljnog tkiva izabranog iz grupe koja se sastoji od belog adipoznog tkiva, tkiva jetre i tkiva krvnih sudova; i primenu nad ljudskim subjektom efikasne količine inhibitora miostatina, na primer, antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, koje specifično vezuje pro/latentni miostatin, time smanjujući apsorpciju glukoze ciljnog tkiva kod ljudskog subjekta.
[0039] U jednom aspektu, ciljno tkivo obuhvata makrofage, ćelije glatkih mišića i penaste ćelije.
[0040] Inhibitor miostatina kao što je opisano u tekstu se može koristiti u metodi tretiranja ili sprečavanja metaboličke bolesti kod ljudskog subjekta, metoda obuhvata odabir ljudskog subjekta koji boluje od metaboličke bolesti; i primenu nad ljudskim subjektom količine inhibitora miostatina, na primer, antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, koje specifično vezuje pro/latentni miostatin, efikasno da izazove kod ljudskog subjekta najmanje dva ili više od sledećeg: (a) povećanje mase i/ili funkcije mišićnog tkiva kod ljudskog subjekta; (b) povećanje metaboličke brzine kod ljudskog subjekta; (c) povećanje insulinske senzitivnosti kod ljudskog subjekta; (d) povećanje nivoa braon adipoznog tkiva kod ljudskog subjekta; (e) povećanje nivoa bež adipoznog tkiva kod ljudskog subjekta; (f) smanjenje nivoa belog adipoznog tkiva kod ljudskog subjekta; (g) smanjenje nivoa visceralnog adipoznog tkiva kod ljudskog subjekta; (h) smanjenje odnosa adipozno-mišićno tkivo kod ljudskog subjekta; (i) povećanje apsorpcije glukoze belog adipoznog tkiva, tkiva jetre ili tkiva krvnih sudova kod ljudskog subjekta; (j) smanjenje mišićnog katabolizma proteina i/ili oslobađanja amino kiselina u mišiću kod ljudskog subjekta; i/ili (k) povećanje u insulinski zavisnoj glikemijskoj kontroli kod ljudskog subjekta, time tretirajući ili sprečavajući metaboličku bolest kod ljudskog subjekta. U jednom aspektu, ljudski subjekt je pedijatrijski ljudski subjekt.
[0041] Inhibitor miostatina kao što je opisano u tekstu se može koristiti u metodi povećavanja mase i/ili funkcije mišića koji se nalazi ispod lezije kod subjekta koji je pretrpeo leziju, metoda obuhvata odabir subjekta koji je pretrpeo leziju; i primenu nad ljudskim subjektom efikasne količine inhibitora miostatina, na primer, antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, koje specifično vezuje pro/latentni miostatin, time povećavajući masu i/ili funkciju mišića koji se nalazi ispod lezije kod ljudskog subjekta.
[0042] U jednom aspektu, lezija je posledica povrede kičmene moždine (SCI). U jednom aspektu, ljudski subjekt je u fazi akutne povrede kičmene moždine (SCI). U jednom aspektu, ljudski subjekt je u fazi subakutne povrede kičmene moždine (SCI). U jednom aspektu, ljudski subjekt je u fazi hronične povrede kičmene moždine (SCI).
[0043] U jednom aspektu, primena inhibitora miostatina, na primer, antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, dalje povećava masu i/ili funkciju mišića iznad lezije. U jednom aspektu, primena inhibitora miostatina, na primer, antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, povećava masu i/ili funkciju brzokontrahujućeg mišića. U jednom aspektu, primena antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, povećava masu i/ili funkciju sporokontrahujućeg mišića.
[0044] U nekim aspektima, masa mišićnog tkiva se povećava za najmanje 1%, 2%, 3%, 4%, 5%, 6%, 7%,
8%, 9%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili 100%. U drugim aspektima, masa mišićnog tkiva se povećava za najmanje približno 1-5%, 5-10%, 10-20%, 1-30%, 1-40%, 1-50%, 10-50%, 20-30%, 20-60%, 30-80%, 40-90% ili 50-100%.
[0045] U nekim aspektima, funkcija mišićnog tkiva se povećava za najmanje 1%, 2%, 3%, 4%, 5%, 6%, 7%, 8%, 9%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili 100%. U drugim aspektima, funkcija mišićnog tkiva se povećava za najmanje približno 1-5%, 5-10%, 10-20%, 1-30%, 1-40%, 1-50%, 10-50%, 20-30%, 20-60%, 30-80%, 40-90% ili 50-100%.
[0046] U jednom aspektu, primena inhibitora miostatina, na primer, antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, povećava lokomotornu funkciju kod ljudskog subjekta. U nekim aspektima, lokomotorna funkcija ljudskog subjekta se povećava za najmanje 1%, 2%, 3%, 4%, 5%, 6%, 7%, 8%, 9%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili 100%. U drugim aspektima, lokomotorna funkcija ljudskog subjekta se povećava za najmanje približno 1-5%, 5-10%, 10-20%, 1-30%, 1-40%, 1-50%, 10-50%, 20-30%, 20-60%, 30-80%, 40-90% ili 50-100%. U jednom aspektu, ljudski subjekt je pedijatrijski ljudski subjekt.
[0047] U jednom aspektu, primena inhibitora miostatina, na primer, antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, povećava motoričku koordinaciju i ravnotežu kod ljudskog subjekta. U nekim aspektima, motorička koordinacija i ravnoteža ljudskog subjekta se povećava za najmanje 1 %, 2%, 3%, 4%, 5%, 6%, 7%, 8%, 9%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili 100%. U drugim aspektima, motorička koordinacija i ravnoteža ljudskog subjekta se povećava za najmanje približno 1-5%, 5-10%, 10-20%, 1-30%, 1-40%, 1-50%, 10-50%, 20-30%, 20-60%, 30-80%, 40-90% ili 50-100%. U jednom aspektu, ljudski subjekt je pedijatrijski ljudski subjekt.
[0048] U jednom aspektu, primena inhibitora miostatina, na primer, antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, povećava mišićnu snagu kod ljudskog subjekta. U nekim aspektima, mišićna snaga ljudskog subjekta se povećava za najmanje 1%, 2%, 3%, 4%, 5%, 6%, 7%, 8%, 9%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili 100%. U drugim aspektima, mišićna snaga ljudskog subjekta se povećava najmanje za približno 1-5%, 5-10%, 10-20%, 1-30%, 1-40%, 1-50%, 10-50%, 20-30%, 20-60%, 30-80%, 40-90% ili 50-100%. U jednom aspektu, ljudski subjekt je pedijatrijski ljudski subjekt.
[0049] U jednom aspektu, primena inhibitora miostatina, na primer, antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, povećava snagu hvata kod ljudskog subjekta. U jednom aspektu, primena inhibitora miostatina, na primer, antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, smanjuje nivo belog adipoznog tkiva kod ljudskog subjekta. U nekim aspektima, nivo belog adipoznog tkiva se smanjuje najmanje za 1%, 2%, 3%, 4%, 5%, 6%, 7%, 8%, 9%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili 100%. U nekim aspektima, nivo belog adipoznog tkiva se smanjuje najmanje za približno 1-5%, 5-10%, 10-20%, 1-30%, 1-40%, 1-50%, 10-50%, 20-30%, 20-60%, 30-80%, 40-90% ili 50-100%. U jednom aspektu, ljudski subjekt je pedijatrijski ljudski subjekt.
[0050] U jednom aspektu, primena inhibitora miostatina, na primer, antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, povećava ukupnu telesnu masu ljudskog subjekta. U nekim aspektima, nivo ukupne telesne mase se povećava najmanje za 1%, 2%, 3%, 4%, 5%, 6%, 7%, 8%, 9%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili 100%. U nekim aspektima, nivo ukupne telesne mase se povećava najmanje za približno 1-5%, 5-10%, 10-20%, 1-30%, 1-40%, 1-50%, 10-50%, 20-30%, 20-60%, 30-80%, 40-90% ili 50-100%. U jednom aspektu, ljudski subjekt je pedijatrijski ljudski subjekt.
[0051] U jednom aspektu, primena inhibitora miostatina, na primer, antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, povećava metaboličku brzinu ljudskog subjekta. U nekim aspektima, metabolička brzina se povećava najmanje za 1%, 2%, 3%, 4%, 5%, 6%, 7%, 8%, 9%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili 100%. U nekim aspektima, metabolička brzina se povećava najmanje za približno 1-5%, 5-10%, 10-20%, 1-30%, 1-40%, 1-50%, 10-50%, 20-30%, 20-60%, 30-80%, 40-90% ili 50-100%. U jednom aspektu, ljudski subjekt je pedijatrijski ljudski subjekt.
[0052] U jednom aspektu, mišić je izabran iz grupe koja se sastoji od soleus mišića, gastroknemius mišića, biceps mišića i triceps mišića.
[0053] U jednom aspektu, inhibitor miostatina, na primer, antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, se primenjuje nad ljudskim subjektom tokom približno 1-30 dana, približno 1-50 dana, približno 1-100 dana, približno 1-200 dana ili približno 1-300 dana.
[0054] U jednom aspektu, inhibitor miostatina, na primer, antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, se primenjuje nad ljudskim subjektom hronično. U jednom aspektu, inhibitor miostatina, na primer, antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, se primenjuje nad ljudskim subjektom dozom u opsegu 0,01 mg/kg do 100 mg/kg. U jednom aspektu, inhibitor miostatina, na primer, antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, se primenjuje nad ljudskim subjektom intraperitonealno, intravenozno, intramuskularno, lokalno ili subkutano.
[0055] U jednom aspektu, metode otkrivene u tekstu dalje obuhvataju primenu druge terapije nad ljudskim subjektom. U jednom aspektu, druga terapija je izabrana iz grupe koja se sastoji od insulina, agenasa za povećavanje senzitivnosti na insulin, inhibitora alfa-glukozidaze, bigvanida, sulfonilurea, agenasa koji podstiču sekreciju insulina, amirin agonista, inhibitora fosfotirozin fosfataze, inhibitora aldoze reduktaze, neurotrofnih faktora, inhibitora PKC, inhibitora naprednog krajnjeg proizvoda glikacije (AGE), agenasa za gašenje aktivnog kiseonika, statini, inhibitori skvalen sintetaze, fibrata, niacina, inhibitora PCSK9, agenasa za snižavanje triglicerida, agenasa za sekvestriranje holesterola, inhibitora angiotenzin konvertujućeg enzima, angiotenzin II antagonista, blokatora kalcijumovog kanala, ursodiola, pioglitazona, orlistata, betaina, rosiglitazona, agenasa centralne anti-gojaznosti, inhibitora gastrointestinalne lipaze, agonista beta 3-adrenoceptora, agenasa za suzbijanje apetita na bazi peptida, agonista holecistokinina, agonista dopamina, inhibitora DPP-4, peptida sličnih glukagonu, meglitinida, sulfonilureasa, inhibitora natrijum glukoza transportera (SGLT) 2, inhibitora ciklooksigenaze, derivata progesterona, agenasa na bazi metoklopramida, agenasa na bazi tetrahidrokanabinola i agenasa za poboljšanje metabolizma lipida.
[0056] U jednom aspektu, inhibitor miostatina, na primer, antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, se primenjuje u dozi od približno 0,01 mg/kg do približno 30 mg/kg. U jednom aspektu, inhibitor miostatina, na primer, antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, se primenjuje intraperitonealno, intravenozno, intramuskularno ili subkutano.
[0057] U jednom aspektu, antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, se ne vezuje za GDF11 ili aktivin. U jednom aspektu, antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, ne vezuje zreli miostatin. U jednom aspektu, antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, je unakrsno reaktivno sa ljudskim i mišjim pro/latentnim miostatinom. U jednom aspektu, antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, inhibira proteolitičku formaciju zrelog miostatina toloidnom proteazom. U jednom aspektu, antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, inhibira proteolitičku formaciju zrelog miostatina toloidnom proteazom sa IC50 manje od 1 uM.
[0058] U jednom aspektu, antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, obuhvata varijabilni domen teškog lanca koji sadrži region 3 koji određuje komplementarnost (CDRH3) koji sadrži sekvencu kao što je navedeno u bilo kom od SEK.ID.BR: 10-11 i 66. U jednom aspektu, antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, obuhvata varijabilni domen lakog lanca koji sadrži region 3 koji određuje komplementarnost (CDRL3) koji sadrži sekvencu kao što je navedeno u bilo kom od SEK.ID.BR: 22-23 i 67. U jednom aspektu, antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, obuhvata šest regiona za utvrđivanje komplementarnosti (CDR): CDRH1, CDRH2, CDRH3, CDRL1, CDRL2 i CDRL3, pri čemu CDRH1 sadrži sekvencu kao što je navedeno u bilo kom od SEK.ID.BR: 1-3, CDRH2 sadrži sekvencu kao što je navedeno u bilo kom od SEK.ID.BR: 4-9, CDRH3 sadrži sekvencu kao što je navedeno u bilo kom od SEK.ID.BR: 10-11 i 66, CDRL1 sadrži sekvencu kao što je navedeno u bilo kom od SEK.ID.BR: 12-17, CDRL2 sadrži sekvencu kao što je navedeno u bilo kom od SEK.ID.BR: 18-21 i CDRL3 sadrži sekvencu kao što je navedeno u bilo kom od SEK.ID.BR: 22-23 i 67.
[0059] U jednom aspektu, CDRH1 sadrži sekvencu kao što je navedeno u SEK.ID.BR: 1 ili 2, CDRH2 sadrži sekvencu kao što je navedeno u SEK.ID.BR: 4 ili 5, CDRH3 sadrži sekvencu kao što je navedeno u SEK.ID.BR: 10, CDRL1 sadrži sekvencu kao što je navedeno u SEK.ID.BR: 12 ili 13, CDRL2 sadrži sekvencu kao što je navedeno u SEK.ID.BR: 18 ili 19 i CDRL3 sadrži sekvencu kao što je navedeno u SEK.ID.BR: 22.
[0060] U jednom aspektu, CDRH1 sadrži sekvencu kao što je navedeno u SEK.ID.BR: 1 ili 3, CDRH2 sadrži sekvencu kao što je navedeno u SEK.ID.BR: 6 ili 7, CDRH3 sadrži sekvencu kao što je navedeno u SEK.ID.BR: 11, CDRL1 sadrži sekvencu kao što je navedeno u SEK.ID.BR: 14 ili 15, CDRL2 sadrži sekvencu kao što je navedeno u SEK.ID.BR: 20 ili 21 i CDRL3 sadrži sekvencu kao što je navedeno u SEK.ID.BR: 23.
[0061] U jednom aspektu, CDRH1 sadrži sekvencu kao što je navedeno u SEK.ID.BR: 1 ili 2, CDRH2 sadrži sekvencu kao što je navedeno u SEK.ID.BR: 4 ili 5, CDRH3 sadrži sekvencu kao što je navedeno u SEK.ID.BR: 66, CDRL1 sadrži sekvencu kao što je navedeno u SEK.ID.BR: 12 ili 13, CDRL2 sadrži sekvencu kao što je navedeno u SEK.ID.BR: 18 ili 19 i CDRL3 sadrži sekvencu kao što je navedeno u SEK.ID.BR: 67.
[0062] U jednom aspektu, CDRH1 sadrži sekvencu kao što je navedeno u SEK.ID.BR: 1 ili 3, CDRH2 sadrži sekvencu kao što je navedeno u SEK.ID.BR: 8 ili 9, CDRH3 sadrži sekvencu kao što je navedeno u SEK.ID.BR: 11, CDRL1 sadrži sekvencu kao što je navedeno u SEK.ID.BR: 16 ili 17, CDRL2 sadrži sekvencu kao što je navedeno u SEK.ID.BR: 20 ili 21 i CDRL3 sadrži sekvencu kao što je navedeno u SEK.ID.BR: 23.
[0063] U jednom aspektu, antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, pri čemu antitelo obuhvata sekvencu varijabilnog domena teškog lanca kao što je navedeno bilo kom od SEK.ID.BR: 24-29. U jednom aspektu, antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, obuhvata sekvencu varijabilnog domena lakog lanca kao što je navedeno u bilo kom od SEK.ID.BR: 30-35. U jednom aspektu, antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, obuhvata varijabilni region teškog lanca koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEK.ID.BR: 25 i varijabilni region lakog lanca koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEK.ID.BR: 31.
[0064] U jednom aspektu, antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, obuhvata teški lanac koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEK.ID.BR: 50. U jednom aspektu, antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, obuhvata laki lanac koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEK.ID.BR: 51.
[0065] U jednom aspektu, antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, se takmički u vezivanju za pro/latentni miostatin sa bilo kojim drugim antitelom koje je opisano u tekstu. U jednom aspektu, antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, se vezuje za pro/latentni miostatin na istom epitopu kao antitelo opisano u tekstu.
[0066] U jednom aspektu, antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, se takmiči u vezivanju za pro/latentni miostatin sa konstantom disocijacije ravnoteže, Kd, između antitela i pro/latentnog miostatina od manje od 10<-6>M. U jednom aspektu, Kd je u opsegu od 10<-11>M do 10<-6>M.
[0067] U jednom aspektu, antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, je ljudsko antitelo, humanizovano antitelo, dijatelo, himerno antitelo, Fab fragment, F(ab’)2 fragment ili Fv fragment. U jednom aspektu, antitelo je humanizovano antitelo. U jednom aspektu, antitelo je ljudsko antitelo. U jednom aspektu, antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, sadrži okvir koji ima sekvencu ljudske zametne linije.
[0068] U jednom aspektu, antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, obuhvata konstantni domen teškog lanca izabran iz grupe koja se sastoji od IgG, IgG1, IgG2, IgG2A, IgG2B, IgG2C, IgG3, IgG4, IgA1, IgA2, IgD, IgM i IgE konstantnih domena. U jednom aspektu, antitelo obuhvata konstantni domen IgG4. U jednom aspektu, antitelo obuhvata konstantni domen IgG4 koji ima supstituciju oslonca Ser do Pro koja proizvodi hinge kao IgG1 i dozvoljava formaciju međulančanih disulfidnih veza. U jednom aspektu, antitelo, ili njegov deo koji vezuje antigen, se ne vezuje za GDF11. U jednom aspektu, antitelo, ili njegov deo koji vezuje antigen, ne vezuje zreli (potpuno obrađen, slobodan/rastvorljiv, aktivan) miostatin. U jednom aspektu, antitelo, ili njegov deo koji vezuje antigen, selektivno ili preferencijalno vezuje miostatin vezan za tkivo (na primer, pro-forma miostatina; tj., promiostatin ili pro-miostatin). U jednom aspektu, antitelo, ili njegov deo koji vezuje antigen, vezuje i pro i latentne forme miostatina (promiostatin i latentni miostatin) ali ne vezuje zreli miostatin.
KRATAK OPIS SLIKA
[0069]
Slike 1A-1B prikazuju strukturu domena miostatina (takođe poznat kao GDF8) i sklop pro-miostatina. Slika 1A prikazuje miostatin sekretovan kao proprotein, inhibitornim prodomenom praćenim domenom faktora rasta C-terminala, koji postoji kao disulfidno vezan dimer. Slika 1B prikazuje prekursorski protein sklopljen u neaktivnu konformaciju gde prodomen (tamno sivo) obuhvata faktor rasta (svetlo sivo) sa “straightjacket” sklopom. Ova slika je adaptacija strukture latentnog TGFβ1 (Shi et al. Nature 2011).
Slika 2 demonstrira da aktivacija miostatina uključuje dva različita događaja proteaze, stvarajući tri glavne vrste miostatina. Biosintetički prekursorski protein, pro-miostatin, se obrađuje pomoću dve odvojene proteaze. Cepanje pro-miostatina (i pro-GDF1 1) se vrši proproteinskom konvertazom, kao što je Furin/PACE3 (upareni bazični aminokiselinski cepajući enzim 3) ili PCSK5 (proprotein konvertaza subtilizin/keksin tip 5), koji seče na konzerviranom RXXR mestu između prodomena i zrelog faktora rasta. Ovo cepanje proizvodi latentni kompleks, u kom je zreli faktor rasta zaštićen od vezivanja za svoje receptore prodomenom. Aktivacija i oslobađanje aktivnog faktora rasta se postiže nakon cepanja pomoću dodatne proteaze iz BMP/toloid familije, kao što je TLL-2 (protein 2 sličan toloidu) ili BMP1 (morfogenetski protein kostiju 1). Ovi događaji cepanja daju zrelu formu miostatina, koja se može nazvati aktivni miostatin ili zreli miostatin.
Slika 3 prikazuje telesnu masu kod naivnih miševa, i varku, SCI-veh, SCI-IgG, SCI-Ab1 tretmanske grupe nedelju i dve nedelje nakon SCI. Zvezdice * na vrhu održavaju značajnu razliku od varke; a zvezdice * na dnu traka odražavaju značajnu razliku od SCI-Ab1.
Slika 4 prikazuje mišićnu vlažnu težinu (masu) u varki, SCI-veh, SCI-IgG, SCI-Ab1 tretmanske grupe 2 nedelje nakon SCI. Ekscidirani mišić uključuje sublezionalni soleus i gastroknemius i supralezionalni biceps i triceps mišiće.
Slika 5 prikazuje analizu ukupne bezmasne (čiste) i masne mase u varki, SCI-veh, SCI-IgG i SCI-Ab1 tretmanskim grupama 2 nedelje nakon SCI.
Slika 6 prikazuje čistu masu kao procenat telesne mase u varki, SCI-veh, SCI-IgG, SCI-Ab1 tretmanskim grupama 2 nedelje nakon SCI.
Slika 7 prikazuje analizu kcal/hr i TEE u varki, SCI-veh, SCI-IgG i SCI-Ab1 tretmanskim grupama 2 nedelje nakon SCI. U nižim grafikama, SCI/tretmanska kontrolna grupa predstavlja kombinovane SCI/veh SCI/IgG grupe iz gornjih grafika.
Slika 8 prikazuje procenu BMS lokomotora u varki, SCI-veh, SCI-IgG i SCI-Ab1 grupama, na početku (pre operacije preživljavanja), 1 dan, 1 nedelju i 2 nedelje nakon SCI. Statističko poređenje 1 nedelju i 2 nedelje nakon SCI odražava spojene SCI-veh SCI-IgG podatke.
Slika 9 prikazuje Rotarod vremenske rezultate u varki, SCI-veh, SCI-IgG i SCI-Ab1 grupama, nakon predtreninga (PT), 1 nedelju i 2 nedelje nakon SCI.
Slika 10 prikazuje snagu hvata u varki, SCI-veh, SCI-IgG i SCI-Ab1 grupama, nakon predtreninga (PT), 1 nedelju i 2 nedelje nakon SCI.
Slike 11A-11D prikazuju efekte tretmana sa Ab2 na promenu čiste mase kod zdravih cinomolgusnih majmuna. Zdravi mužjaci cinomolgusnih majmuna su dozirani intravenoznom injekcijom jednom nedeljno tokom 8 nedelja sa tri različite doze Ab2, 3mg/kg, 10mg/kg i 30mg/kg, sa 4-nedelja fazom oporavka. Kontrolnim životinjama je primenjena kontrola nosača (20 mM citrat i 150 mM natrijum hlorid USP, pH 5,5). Čista masa je izmerena pomoću Dual Energy X-Ray Absorptiometry (DEXA). Slika 11A je grafika koja prikazuje srednju procentualnu promenu čiste mase u mišićima svih udova kod životinja tretiranih sa Ab2 i kontrolnih životinja, mereno nultog dana, 4. nedelje, 8. nedelje i 12. nedelje. Slika 11B je grafika koja prikazuje srednju procentualnu promenu čiste mase u mišićima svih udova kod životinja tretiranih sa Ab2 i nosilac kontrolnih životinja, mereno u 4. nedelji. Slika 11C je grafika koja prikazuje srednju procentualnu promenu čiste mase u mišićima udova kod životinja tretiranih sa Ab2 i nosilac kontrolnih životinja, mereno 8. nedelje. Slika 11D je grafika koja prikazuje srednju procentualnu promenu č iste mase u mišičima udova kod životinja tretiranih sa Ab2 i nosilac kontrolnih životinja, mereno 12. nedelje.
Slike 12A-2B su grafike koje prikazuju efekte tretmana sa Ab2 na težinu mišića u biceps brachii i gastroknemius mišićima prikupljeno od zdravih cinomolgusnih majmuna. Zdravi mužjaci cinomolgusnih majmuna su dozirani intravenoznom injekcijom jednom nedeljno tokom 8 nedelja sa tri različite doze Ab2, 3mg/kg, 10mg/kg i 30mg/kg, sa 4-nedelja fazom oporavka do nedelje 12. Kontrolnim životinjama je data nosilac kontrola (20 mM citrat i 150 mM natrijum hlorid USP, pH 5,5). Težina mišića je merena težinom tkiva 12. nedelje.
Slika 13 prikazuje srednju procentualnu promenu čiste mase od početne linije (dan 0) i u procentualnoj razlici mišićne težine kod zdravih cinomolgusnih majmuna tretiranih sa Ab2 u poređenju sa nosilac kontrolom.
Slike 14A i 14B prikazuju nivoe latentnog miostatina u uzorcima seruma zdravih cinomolgusnih majmuna tretiranih sa Ab2 i kod kontrolnih životinja izmereno upotrebom kvantitativnog fluorescentnog vestern blotinga. Zdravi mužjaci cinomolgusnih majmuna su dozirani intravenoznom injekcijom jednom nedeljno tokom 8 nedelja u tri različite doze, 3mg/kg, 10mg/kg i 30mg/kg, sa 4-nedelja fazom oporavka. Kontrolnim životinjama je primenjena nosilac kontrola (20 mM citrat i 150 mM natrijum hlorid USP, pH 5,5). Uzorci seruma su prikupljeni tokom različitih dana studije i relativni nivoi latentnog miostatina u uzorcima seruma su analizirani upotrebom kvantitativnog fluorescentnog vestern blotinga.
Slika 15 prikazuje promenu čiste mase inhibicijom miostatina posredovanom Ab2.
Slika 16 prikazuje diferencijalno eksprimirane gene (DEG) kod grupa tretiranih sa Ab2.
Slika 17 prikazuje represiju atrogena nakon inhibicije miostatina posredovane sa Ab2.
Slika 18 prikazuje ekspresiju mišićno specifičnih markera nakon inhibicije miostatina posredovane sa Ab2.
Slika 19 prikazuje ekspresiju markera respiratornog kapaciteta nakon inhibicije miostatina posredovane sa Ab2. Slika 20 prikazuje ekspresiju markera adipocita i adipogenezu nakon inhibicije miostatina posredovane sa Ab2. Slika 21 prikazuje regulaciju piruvat dehidrogenaze.
Slika 22 prikazuje nivoe ekspresije regulatora piruvata dehidrogenaze i oksidacije masnih kiselina.
Slika 23 prikazuje test imunofluorescencije izvršen na kriosekcionom tibialis anteriornom mišiću od zdravih miševa korišćenjem Ab2, i obojeno zajedno sa lamininom.
Slike 24A-24B prikazuju poprečne preseke anteriornog mišića tibiliasa koji je sondiran sa anti-pro/lanentnim GDF8 antitelom, Ab10 ili nespecifično ciljno antitelo, je prikazano na Slici 24A, NuNeg je prikazano na Slici 24B, i svaka od slika je kontraobojena sa DAPI. Linija skale je 0,01 cm.
Slike 25A-25C pokazuju poprečne preseke tibilias anteriornog mišića sondiranog sa anti-pro/latentnim GDF8 antitelom, Ab10, koje je inkubirano u samom puferu za blokiranje (Slika 25A), inkubirano u puferu za blokiranje sa desetostrukim molarnim ekscesom rekombinantnog mišjeg GDF8 (Slika 25B), ili inkubirano u puferu za blokiranje sa desetostrukim molarnim ekscesom rekombinantnog mišjeg GDF11 (Slika 25C). Slike 25A-25C su kontraobojene sa DAPI.
Slike 26A-26C pokazuju poprečne preseke tibilias anteriornog mišića sondiranog sa anti-pro/latentnim GDF8 antitelom, Ab10 i anti-lamininom, i kontraobojeno sa DAPI. Pro/latentni GDF8 i laminin kolokalizuju u intersticijalnom prostoru na vrhuvima mišićnih vlakana (strelica), između mišićnih vlakana (glava strelice), i oko intersticijalnih jezgara (zvezdica).
Slike 27A-27C demonstriraju redukciju intramuskularne infiltracije masti indukovane sa SCI monoklonalnim antitelom koje inhibira aktivaciju miostatina.
Slike 28A-28B prikazuju efekte monoklonalnog antitela koje inhibira aktivaciju miostatina u modelu povrede izazvane kardiotoksinom.
Slika 29 demonstrira da životinje tretirane antitelom prikazuju statistički značajno povećanje srednje ukupne površine poprečnog preseka kostiju i kortikalne debljine u poređenju sa kontrolnom (PBS).
Slika 30 demonstrira da životinje tretirane antitelom pokazuju povećanje zapremine trabekularne kosti, trabekularne debljine i trabekularnog broja u poređenju sa kontrolom. Dodatno, životinje tretirane antitelom pokazuju smanjenje trabekularne separacije u poređenju sa kontrolom.
Slika 31 demonstrira da životinje tretirane inhibitorom miostatina prikazuju povećanje zapremine kostiju kod kostiju koje ne nose težinu, na primer, pršljenovi.
Slika 32 demonstrira da miševi tretirani sa Ab1 ispoljavaju povećanje od 14,4% u telesnoj težini 50. dana u poređenju sa kontrolnim miševima (PBS tretman).
Slika 33 prikazuje povećanje težine kod nekoliko mišića: gastroknemius, TA, EDL, soleus, i maseter, nakon tretmana sa Ab 1.
Slika 34A prikazuje povećanje od 23% u sili plantarfleksora (maksimalna obrtna sila) nakon tretmana sa Ab1 u odnosu na PBS kontrolu, i 20% povećanje maksimalnog obrtnog momenta sile plantarfleksora/dužine udova nakon tretmana sa Ab1 u odnosu na PBS kontrolu. Slika 34B prikazuje silu masetera nakon tretmana sa Ab1 u odnosu na kontrole.
Slika 35 prikazuje histološke podatke iz kohorte SMN-C1 visoke doze i prikazuje ukupnu površinu poprečnog preseka vlakana (CSA) i histogram CSA distribucije u kontroli (nosilac) u odnosu na ž ivotinje tretirane sa Ab1, pokazujući trend povećanja CSA vlakana. Ovaj trend je u potpunosti pripisan vlaknima tipa IIb (podaci nisu prikazani).
DETALJAN OPIS PRONALASKA
[0070] Predmetni pronalazak je zasnovan, barem delimično, na otkriću da administracija inhibitora miostatina, na primer, antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, koje se specifično vezuje za pro/latentni miostatin kod subjekata koji imaju metaboličku bolest, na primer, povredu kičmene moždine (SCI), značajno poboljšava i fiziološke i funkcionalne karakteristike pogođenih subjekata. Konkretno, predmetni pronalazači su iznenađujuće otkrili da primena inhibitora miostatina, na primer, anti-pro/latentnog miostatin antitela ili njegovog dela koji vezuje antigen, značajno poboljšava metaboličku brzinu ili potrošnju energije kod subjekata koji imaju metaboličku bolest ili disfunkciju. Primena inhibitora miostatina, na primer, anti-pro/latentnog miostatin antitela takođe značajno slabi redukciju indukovanu sa SCI u sublezionalnoj mišićnoj masi i ukupnoj telesnoj masi i, dok istovremeno redukuje masu neželjenog adipoznog tkiva kao što je belo i visceralno adipoznog tkivo. Dodatno, subjekti koji su primili inhibitor miostatina, na primer, anti-pro/latentno miostatin antitelo ili njegov deo koji vezuje antigen, tretman je pokazao značajno poboljšanje njihove lokomotorne funkcije, mišićne snage, kao i motorne koordinacije i veština ravnoteže.
[0071] Shodno tome, predmetno otkriće pruža metode za tretiranje ili sprečavanje metaboličke bolesti kod ljudskog subjekta korišćenjem inhibitora miostatina, na primer, anti-pro/latentnih miostatin antitela ili njihovih delova koji vezuju antigen. Predmetno otkriće takođe pruža metode za tretiranje i sprečavanje bolesti povezanih sa oštećenim neurološkim signaliranjem, povećanje metaboličke brzine, povećanje nivoa braon adipoznog tkiva, povećanje nivoa bež adipoznog tkiva, povećanje glikemijske kontrole zavisne od insulina, smanjenje mišićnog katabolizma proteina i/ili oslobađanja amino kiselina u mišiću, smanjenje apsorpcije glukoze ciljnog tkiva kod ljudskog subjekta korišćenjem inhibitora miostatina, na primer, anti-pro/latentnog miostatin antitela ili njegovog dela koji vezuje antigen. Predmetno otkriće dalje pruža metode za povećanje mase i/ili funkcije mišića koji se nalazi ispod lezije kod subjekta koji je pretrpeo leziju, korišćenjem inhibitora miostatina, na primer, antipro/latentnih miostatin antitela i njihovih delova koji vezuju antigen.
[0072] Stoga, predmetno otkiće uključuje korišćenje antitela i njihovih delova koji vezuju antigen koja specifično vezuju promiostatin i/ili latentni miostatin i blokiraju aktivaciju zrelog miostatina in vivo kod subjekata, na primer, ljudski subjekti koji imaju koristi od redukovanog signaliranja miostatina. Otkriće uključuje metode tretiranja ili sprečavanja stanja povezanih sa disregulacijom miostatina upotrebom inhibitora miostatina, na primer, antitela ili njihovi delovi koji vezuju antigen, koja specifično vezuju promiostatin i/ili latentni miostatin i blokiraju aktivaciju miostatina u količini efikasnoj za tretiranje ili sprečavanje takvih stanja.
Definicije
[0073] Članovi “a” i “an” se ovde koriste za označavanje jednog ili više od jednog (tj., najmanje jednog) gramatičkog objekta člana. Primera radi, “an element” znači jedan element ili više od jednog elementa.
[0074] Osim u operativnim primerima, ili tamo gde je drugačije naznačeno, sve brojevi koji izražavaju količine sastojaka ili reakcione uslove koji se ovde koriste treba razumeti kao modifikovane u svim slučajevima pojmom “približno”. Pojam “približno” kada se koristi u vezi sa procentima može značiti -1%. Štaviše, pojam “približno” može značiti unutar -1% vrednosti.
[0075] Pojmovi “primeniti”, “primena” ili “administracija” uključuju bilo koju metodu isporuke antitela ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, na primer, farmaceutske kompozicije koja sadrži takvo antitelo ili njegov fragment koji vezuje antigen, ili agens, u sistem subjekta ili u određeni region u ili na subjektu (sistemska i lokalna administracija, respektivno).
[0076] Pojam “antitelo”, kao što se koristi u tekstu, ima za cilj da se odnosi na molekule imunoglobulina koji se sastoje od četiri lanca polipeptida, dva teška (H) lanca i dva laka (L) lanca međusobno povezana disulfidnim vezama. Svaki teški lanac se sastoji od varijabilnog regiona teškog lanca (ovde skraćeno kao HCVR ili VH) i konstantnog regiona teškog lanca. Konstantni region teškog lanca se sastoji od tri domena, CH1, CH2 i CH3. Svaki laki lanac se sastoji od varijabilnog regiona lakog lanca (ovde skraćeno kao LCVR ili VL) i konstantnog regiona lakog lanca. Konstantni region lakog lanca se sastoji od jednog domena, CL. VH i VL regioni se mogu dalje podeliti na regione hipervarijabilnosti, nazvano regioni koji utvrđuju komplementarnost (CDR), ispresecani regionima koji su konzerviraniji, nazvani okvirni regioni (FR). Svaki VH i VL se sastoji od tri CDR i četiri FR, raspoređenih od aminoterminusa do karboksi-terminusa sledećim redosledom: FR1, CDR1, FR2, CDR2, FR3, CDR3 i FR4. Antitela pronalaska su detaljnije opisana u internacionalnoj patentnoj aplikaciji WO2016073853A1 i internacionalnoj aplikaciji broj PCT/US2016/052014, podnetoj 15. septembra 2016. Varijante antitela, kao što je poznato u struci, su takođe obuhvaćene predmetnim pronalaskom.
[0077] Pojam “fragment koji vezuje antigen” ili “deo koji vezuje antigen” antitela (ili prosto “fragment antitela” ili “deo antitela”), kao što se koristi u tekstu, se odnosi na jedan ili više fragmenata antitela koji zadržavaju sposobnost da se specifično vežu za antigen (na primer, pro/latentni miostatin). Pokazalo se da se funkcija antitela da vezuje antigen može izvršiti fragmentima antitela pune dužine. Primeri vezujućih fragmenata obuhvaćeni unutar pojma “fragment koji vezuje antigen” antitela uključuju (i) Fab fragment, monovalentni fragment koji se sastoji od VL, VH, CL i CH1 domena; (ii) F(ab’)2 fragment, bivalentni fragment koji sadrži dva Fab fragmenta povezana disulfidnim mostom na hinge regionu; (iii) Fd fragment koji se sastoji od VH i CH1 domena; (iv) Fv fragment koji se sastoji od VL i VH domena jednog kraka antitela, (v) dAb fragment (Ward et al., (1989) Nature 341:544-546), koji se sastoji od VH domena; i (vi) izolovan region za određivanje komplementarnosti (CDR). U nastavku, iako su dva domena Fv fragmenta, VL i VH, kodirana odvojenim genima, oni mogu biti spojeni, upotrebom rekombinantnih metoda, pomoću sintetičkog povezivača koji im omogućava da budu napravljeni kao jedan proteinski lanac u kom se VL i VH regioni uparuju kako bi formirali monovalentne molekule (poznato kao jednolančani Fv (scFv); videti, na primer, Bird et al. (1988) Science 242:423-426; and Huston et al. (1988) Proc. Natl. Acad. Sci. USA 85:5879-5883). Ovakva jednolančana antitela takođe treba da budu obuhvaćena pojmom “deo koji vezuje antigen” antitela. Drugi oblici jednolančanih antitela, kao što su dijatela, su takođe obuhvaćeni. Dijatela su bivalentna, bispecifična antitela u kojima su VH i VL domeni eksprimirani na jednom polipeptidnom lancu, ali koriste vezivača koji je suviše kratak da bi omogućio uparivanje između dva domena na istom lancu, primoravajući domene da se upare sa komplementarnim domenima drugog lanca i stvaranje dva mesta vezivanja antigena (videti, na primer, Holliger, P. et al. (1993) Proc. Natl. Acad. Sci. USA 90:6444-6448; Poljak, R. J. et al. (1994) Structure 2:1121-1123).
[0078] Kao što se koristi u tekstu, pojam “obuhvata” ili “sadrži” se koristi u odnosu na kompozicije, metode i njihove respektivne komponente, koje su esencijalne za pronalazak, ali otvorene za uključivanje nespecifikovanih elemenata, bilo da su esencijalni ili ne.
[0079] Pojam “sastoji se od” se odnosi na kompozicije, metode, i njihove respektivne komponente kao što je opisano u tekstu, koje isključuju bilo koji element koji nije naveden u tom opisu otkrića.
[0080] Pojam “kontrola” ili “kontrolni uzorak”, kao što se koristi u tekstu, se odnosi na bilo koji klinički ili naučno relevantni komparativni uzorak ili pandan, uključujući, na primer, uzorak od zdravog subjekta, uzorak od subjekta koji ima deficijenciju koja može izazvati ili učiniti subjekta podložnim određenoj bolesti ili stanju, subjekt sa bolešću ili stanjem interesa, uzorak od subjekta tretiranog sa farmaceutskim nosačem, uzorak od subjekta pre tretmana, lažni ili puferom tretiran subjekt ili uzorak, netretiran subjekt ili uzorak, i slično.
[0081] Pojam “kontrolni nivo” se odnosi na prihvaćen ili prethodno utvrđen nivo biološkog markera, na primer, nivo markera dobijen pre tretmana ili nastanka bolesti ili pre primene leka, na primer, antitela ili njegovog dela koji vezuje antigen. Nivo biološkog markera prisutnog kod subjekta ili populaciji subjekata koji ima jednu ili više određenih karakteristika, na primer, prisustvo ili odsustvo određene bolesti ili stanja.
[0082] Pojam “smanjiti”, kao što se koristi u tekstu, u kontekstu simptoma bolesti se odnosi na statistički značajno smanjenje takvog nivoa. Smanjenje može biti, na primer, najmanje 5%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 55%, 60%, 65%, 70%, 75%, 80%, 85%, 90% ili 95%, ili ispod nivoa detekcije za metodu detekcije. Smanjenje takođe može biti, na primer, približno 1-10%, 10-20%, 1-30%, 20-50%, 30-60%, 40-70%, 50-80% ili 60-90% ispod nivoa detekcije metoda detektovanja. U određenim aspektima, redukcija se svodi na nivo koji je prihvaćen kao unutar opsega normalnog za pojedinca bez takvog poremećaja, što se takođe može nazvati normalizacijom nivoa.
[0083] Kao što je korišćeno u tekstu, pojam “denervacija” se odnosi na gubitak ili perturbaciju nervnog snadbevanja ili neuronskog ulaza u ciljno tkivo, kao što je mišićno tkivo. Uzroci denervacije uključuju bolesti (na primer, genetske poremećaje motornih neurona), hemijsku toksičnost, fizičku povredu ili namerni hirurški prekid nerva i slično. Denervacija može biti delimična denervacija (takođe se naziva nekompletna denervacija) ili potpuna denervacija. Delimična denervacija može biti, na primer, najmanje 1%, 2%, 3%, 4%, 5%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 55%, 60%, 65%, 70%, 75%, 80%, 85%, 90% ili 95% gubitka ili perturbacije nervnog snadbevanja ili neuronskog ulaza u ciljno tkivo. U nekim aspektima, delimična denervacija uključuje približno 1-10%, 10-20%, 1-30%, 20-50%, 30-60%, 40-70%, 50-80%, 60-90% gubitka ili perturbacije nervnog snadbevanja ili neuronskog ulaza u svoje ciljno tkivo.
[0084] “Određivanje” kao što se koristi u tekstu se podrazumeva kao sprovođenje testa ili upotreba metode za utvrđivanje stanja nekoga ili nečega, na primer, prisustvo, odsustvo, nivo ili stepen određenog stanja, biomarkera, stanja bolesti ili fiziološkog stanja.
[0085] “Razvoj” ili “progresija” bolesti znači inicijalne manifestacije i/ili progresiju bolesti koja je usledila. Razvoj bolesti može biti detektabilan i procenjen korišćenjem standardnih kliničkih tehnika. Ipak, razvoj se takođe odnosi na progresiju koja može biti nedetektabilna. Za svrhu ovog otkrića, razvoj ili progresija se odnosi na biološki tok simptoma. “Razvoj” uključuje pojavu, ponavljanje i nastanak. Kao što se koristi u tekstu, “nastanak” ili “pojava” bolesti/poremećaja povezanog sa miopatijom uključuje inicijalni nastanak i/ili recidiv.
[0086] Iako se metode i materijali slični ili ekvivalentni onima opisanim u tekstu mogu koristiti u praksi ili testiranju otkrića, pogodne metode i materijali su opisani u nastavku. Skraćenica, “npr.” je dobijena od Latin exempli gratia, i ovde se koristi da ukaže na neograničavajući primer. Stoga, skraćenica “npr.” je sinonim za pojam “na primer”.
[0087] Pojam “epitop” uključuje bilo koji polipeptidnu determinantu sposobnu za specifično vezivanje za imunoglobulin ili T-ćelijski receptor. U određenim aspektima, epitopne determinante uključuju hemijski aktivno površinsko grupisanje molekula kao što su aminokiseline, bočni lanci šećera, fosforil ili sulfonil, i, u određenim aspektima, mogu imati specifične trodimenzionalne strukturalne karakteristike, i/ili specifične karakteristike punjenja. Epitop je region antigena koji je vezan antitelom. U određenim aspektima, rečeno je da antitelo specifično vezuje antigen kada preferencijalno prepozna svoj ciljni antigen u kompleksu smeša proteina i/ili makromolekula. Epitop može biti linearni epitop ili konformacioni epitop.
[0088] Kao što se koristi u tekstu, pojmovi “efikasna količina” i “efikasna doza” se odnose na bilo koju količinu ili dozu jedinjenja ili kompozicije koja je dovoljna da ispuni svoju predviđenu svrhu(e), tj., željen biološki ili medicinski odgovor u tkivu ili subjektu u prihvatljivom odnosu korist/rizik. Na primer, u određenim aspektima predmetnog pronalaska, predviđena svrha može biti inhibiranje aktivacije miostatina in vivo, kako bi se postigao klinički značajan ishod povezan sa inhibicijom miostatina.
[0089] Merenje relevantne predviđene svrhe može biti objektivno (tj., merljivo nekim testom ili markerom) ili subjektivno (tj., subjekt daje indikaciju ili oseća dejstvo). U nekim aspektima, terapeutski efikasna količina je količina koja, kada se primeni nad populacijom pacijenta koja ispunjava neki klinički kriterijum za bolest, poremećaj ili stanje (na primer, utvrđeno putem manifestovanih simptoma, progresije/stadijuma bolesti, genetskog profila, itd.), dobija se statistički značajan terapeutski odgovor među populacijom.
[0090] U nekim aspektima, efikasna količina je količina koja, kada se primeni prema određenom režimu, proizvodi pozitivan klinički ishod uz razumno prihvatljiv nivo neželjenih efekata (na primer, toksičnost), tako da su neželjeni efekti, ukoliko su prisutni, dovoljno podnošljivi da pacijent nastavi terapijski režim, i da je korist od terapije veća od rizika toksičnosti. Oni sa uobičajenim veštinama u struci ć e razumeti da u nekim aspektima pronalaska, jedinična doza može biti smatrana da sadrži efikasnu količinu ukoliko sadrži odgovarajuću količinu za primenu u kontekstu doznog režima koji je u korelaciji sa pozitivnim ishodom.
[0091] Terapeutski efikasna doza se obično primenjuje u doznom režimu koji može obuhvatiti više jediničnih doza. Za bilo koji određeni farmaceutski agens, terapeutski efikasna doza (i/ili odgovarajuća jedinična doza unutar efikasnog doznog režima) može varirati, na primer, u zavisnosti od načina primene, od kombinacije sa drugim farmaceutskim agensima. U nekim aspektima, specifična terapeutski efikasna doza (i/ili jedinična doza) za bilo kog pacijenta može zavisiti od različitih faktora uključujući poremećaj koji se tretira i ozbiljnost poremećaja; aktivnosti specifičnog farmaceutskog agensa koji se koristi; specifične kompozicije koja se koristi; uzrasta; telesne težine; opšteg zdravstvenog stanja; pola i ishrane pacijenta; vremena primene; načina primene; i/ili brzine ekskrecije ili metabolizma specifičnog farmaceutskog agensa koji se koristi; trajanja tretmana; i sličnih faktora koji su dobro poznati u medicinskoj struci.
[0092] Pojam “ljudsko antitelo”, kao što se koristi u tekstu, treba da uključi antitela koja imaju varijabilne i konstantne regione dobijene iz sekvenci imunoglobulina ljudske zametne linije i njihovih fragmenata. Ljudska antitela otkrića mogu uključivati aminokiselinske ostatke koji nisu kodirani sekvencama imunoglobulina ljudske zametne linije (na primer, mutacije uvedene nasumičnom ili mesto-specifičnom mutagenezom in vitro ili somatskom mutacijom in vivo), na primer u CDR i u određenom CDR3. Ipak, pojam “ljudsko antitelo” kao što se koristi u tekstu, ne treba da uključi antitela u kojima su CDR sekvence izvedene od zametne linije drugih sisarskih vrsta, kao što je miš, graftovane na ljudske okvirne sekvence.
[0093] Pojam “povećanje” u kontekstu, na primer, simptoma bolesti, kao što je na primer, gubitak funkcije ili gubitak mase, na primer, mišićne mase povezano sa bolešću, se odnosi na statistički značajno povećanje takvog nivoa. Povećanje može biti, na primer, najmanje 5%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 55%, 60%, 65%, 70%, 75%, 80%, 85%, 90% ili 95%, ili iznad nivoa detekcije u metodi detekcije. Povećanje takođe može biti, na primer, približno 1-10%, 10-20%, 1-30%, 20-50%, 30-60%, 40-70%, 50-80% ili 60-90% iznad nivoa detekcije za metodu detekcije. U određenim aspektima, povećanje je do nivoa prihvatljivog kao unutar opsega normalnog za pojedinca bez takvog poremećaja što se takođe može nazvati i normalizacija nivoa. U određenim aspektima, povećanje je normalizacija nivoa znaka ili simptoma bolesti, povećanje u razlici između predmetnog nivoa znaka bolesti i normalnog nivoa znaka bolesti. U određenim aspektima, metode uključuju povećanje mase i/ili funkcije mišićnog tkiva nakon tretmana subjekta sa antitelom koje specifično vezuje pro/latentni miostatin. U određenim aspektima, metode uključuju povećanje nivoa promiostatina u ciljnom mišiću, u poređenju sa kontrolnim nivoom promiostatina.
[0094] “Izolovano antitelo”, kao što se koristi u tekstu, treba da se odnosi na antitelo koji je suštinski slobodno od drugih antitela koja imaju drugačije antigenske specifičnosti (na primer, izolovano antitelo koje se specifično vezuje za pro/latentni miostatin je suštinski slobodno od antitela koja specifično vezuju antigene osim pro/latentnog miostatina). Izolovano antitelo koje specifično vezuje pro/latentni miostatin može, ipak, imati unakrsnu reaktivnost sa drugim antigenima, kao što su molekuli pro/latentnog miostatina iz drugih vrsta. Štaviše, izolovano antitelo može biti suštinski slobodno od drugih ćelijskih materijala i/ili hemikalija.
[0095] Osim ukoliko nije eksplicitno rečeno drugačije, pojam “zreli miostatin” se odnosi na potpuno obrađenu, biološki aktivnu formu miostatina, osim ukoliko nije eksplicitno navedeno drugačije. Biološki aktivna forma miostatina je sposobna za vezivanje miostatin receptora i/ili aktivaciju. Divlji tip sekvence zrelog miostatina je dat kao SEK.ID.BR: 52. U nekim slučajevima, zreli miostatin može sadržati jednu ili više mutacija, koje mogu ispoljiti izmenjenu strukturu/funkciju ili stabilnost.
[0096] Kao što je korišćeno u tekstu, pojam “inhibitor miostatina” se odnosi na bilo koje jedinjenje koje inhibira ili antagonizuje aktivnost ili nivo ekspresije miostatina, na primer, pro/latentni miostatin. Inhibitor miostatina prema zahtevanom pronalasku je antitelo (uključujući njegove fragmente, kao što su antitela domena (dAb) kao što je opisano u, na primer, US patentima 6,291,158; 6,582,915; 6,593,081; 6,172,197; i 6,696,245). Antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, može vezati zreli miostatin, receptor miostatina, i/ili GDF11. U jednom aspektu, inhibitor miostatina se vezuje specifično za miostatin, ali ne za GDF11.
[0097] Kao što je korišćeno u tekstu, fraza “latentni miostatin u cirkulaciji” ili “cirkulišući latentni miostatin” se odnosi na latentni miostatin u krvi, plazmi ili serumu.
[0098] Kao što je korišćeno u tekstu, pojam “pro/latentni miostatin” se odnosi na pro-miostatin, latentni miostatin, ili oba (tj., pro-forme ili prekursori miostatina).
[0099] “Specifično” ili “specifičnost” u kontekstu interakcije između članova specifičnog vezujućeg para (na primer, ligand i mesto vezivanja, antitelo i antigen, biotin i avidin) se odnosi na selektivnu reaktivnost interakcije. Fraza „specifično se vezuje za“ i analogne faze se odnosi na sposobnost antitela (ili njihovih antigenski reaktivnih fragmenata) da se veže specifično za antigen (ili njegov fragment) a da se ne vezuje specifično za druge entitete. Specifično vezivanje se shvata kao preferenca za vezivanje određenog antigena, epitopa, receptorskog liganda ili partnera za vezivanje sa, na primer, najmanje dvostrukom, petostrukom, desetostrukom, pedesetostrukom, stostrukom, dvestostrukom, petstostrukom ili hiljadostrukom preferencijom u odnosu na kontrolni nespecifični antigen, epitop, receptorski ligand ili partner za vezivanje. „Specifično vezivanje“ kao što se koristi u tekstu se može takođe odnositi na parove vezivanja zasnovano na kinetici vezivanja kao što je Kon, Koffi KD. Na primer, ligand se smatra da se vezuje specifično za svoje ciljno mesto ukoliko ima Koff10<-2>sek<-1>ili manje, 10<-3>sek<-1>ili manje, 10<-4>sek<-1>ili manje, 10<-5>sek<-1>ili manje ili 10<-6>sek<-1>ili manje; i/ili KD10<-6>M ili manje, 10<-7>M ili manje, 10<-8>M ili manje, 10<-9>M ili manje, 10<-10>M ili manje ili 10<-11>M ili manje, ili 10<-12>M ili manje. Podrazumeva se da različiti proteini mogu deliti zajedničke epitope ili druga mesta vezivanja (na primer, kinaza reaktivna mesta). U određenim aspektima, mesta vezivanja mogu vezati više od jednog liganda, ali se ipak može smatrati da imaju specifičnost na osnovu preferencija vezivanja u poređenju sa nespecifičnim antigenom i/ili time što imaju određene parametre kinetičkog vezivanja. Metode odabira odgovarajućih nespecifičnih kontrola su u okviru sposobnosti stručnjaka iz oblasti. Testovi vezivanja se obično sprovode u fiziološkim uslovima.
[0100] Kao što je korišćeno u tekstu, pojam “sporokontrahujući”, “tip 1” ili “tip I” mišić se odnosi na mišić obogaćen mišićnim vlaknima tipa 1 i koristi se č esto, više posturalno, i pomaže u omogućavanju dugotrajnijih podviga kao što je trčanje na daljinu. Kao što se koristi u tekstu, pojam “brzokontrahujući”, “tip 2” ili “tip II” mišić se odnosi na mišić koji pruža veći izlaz energije i snagu i koristi se u snažnim naletima pokreta kao što je sprint, ali takav mišić se zamara brže i ne može se koristiti u više navrata. Brzokontrahujući mišiće se razdvajaju na dve kategorije vlakana: umerena brzokontrahujuća vlakna (tip IIA) i brzokontrahujuća vlakna (tip IIB ili Iix). Umerena brzokontrahujuća vlakna su deblja, brže kontrakuju i brže se troše od sporokontrahujućih vlakana. Brzokontrahujuća vlakna, najsnažnija i najmanje izdržljivosti, se aktiviraju kada se telo bliži maksimalnom naporu. Dok većina mišića ima tendenciju da se sastoji od mešavine različitih vrsta vlakana, različiti mišići sadrže različite odnose vrsta vlakana. Tokom razvoja ili kao odgovor na određene događaje (na primer, vežbanje, bolest, povredu, itd.) tipovi vlakana unutar mišića ili grupe mišića mogu biti podvrgnuti promeni tipa vlakna, što rezultira izmenjenim fenotipom u fiziologiji mišića.
[0101] Kao što je korišćeno u tekstu, pojam “subjekt” i “pacijent” se može koristiti naizmenično. Subjekt se može odnositi na kičmenjaka, naročito sisara, kome je potreban tretman, na primer, životinje pratioci (na primer, psi, mačke i slično), životinje sa farme (na primer, krave, svinje, konji, ovce, koze, živina i slične) i laboratorijske životinje (na primer, pacovi, miševi, zamorci i slične). U nekim aspektima, subjekat je čovek koji je imati koristi ili ima potrebu za tretmanom. Subjekt prema zahtevanom pronalasku je ljudski subjekt. U jednom aspektu, subjekt je pedijatrijski subjekt.
[0102] Kao što se koristi u tekstu, fraza “održivo povećanje” u kontekstu povećanja mišićne mase se odnosi na povećanje mišićne mase za određeno vreme nakon primene terapeutski efikasne količine inhibitora miostatina, na primer, anti-pro/latentni miostatin antitela, kao što je opisano u tekstu. Održivo povećanje može biti kontinuirano ili nekontinuirano, ali sveukupno rezultira povećanjem mišićne mase za određeno vreme.
[0103] Pod “tretiranjem” ili “sprečavanjem” bolesti ili poremećaja se podrazumeva odlaganje ili sprečavanje nastanka takve bolesti ili poremećaja, preokretanje, ublažavanje, poboljšavanje, inhibiranje, usporavanje ili zaustavljanje progresije, pogoršanja ili deterioracije, progresije ili ozbiljnosti stanja povezanog sa takvom bolešću ili poremećajem, ali ne zahteva nužno kompletan tretman ili prevenciju bolesti ili poremećaja. U jednom aspektu, simptomi bolesti ili poremećaja su ublaženi za najmanje 5%, najmanje 10%, najmanje 20%, najmanje 30%, najmanje 40% ili najmanje 50%.
Miostatin
[0104] Miostatin, takođe poznat kao GDF8, je član TGFβ superfamilije, i pripada podfamiliji uključujući dva člana: miostatin i GDF11. Kao drugi članovi TGFβ superfamilije, miostatin i GDF11 su oba inicijalno eksprimirana kao neaktivni prekursorski polipeptidi (nazvani pro-miostatin i proGDF11, respektivno). Domenska struktura i nomenklatura su prikazani na slici 1A. Slika 1B ilustruje crtani model ukupne strukture promiostatina, gde se zreli faktor rasta drži zaključan u kavezu sastavljenom od dve alfa spirale povezane petljom koja se naziva “laso latencije”.
[0105] Miostatin je dobro karakterisani negativni regulator skeletne mišićne mase koji se oslobađa iz autoinhibitornog N-terminalnog prodomena sa dva odvojena koraka cepanja proteaze. Ovi događaji cepanja, unutar mikrookruženja mišićnog vlakna, na primer, se mogu nazvati supracelularna aktivacija. Nakon aktivacije, zreli miostatin signalizira vezivanjem za kompleks ćelijskih površinskih receptora tipa I i II (Alk4/5 i ActRIIB) č ije nizvodno signaliranje indukuje atrofiju mišića. Postoji interes za miostatin kao metu za tretman gubitka mišića. Brojni terapeutici koji ciljaju ActRIIB putanju signaliranja završavaju klinička ispitivanja od rane do srednje faze u uslovima gubitka mišića uključujući sarkopeniju, mišićne distrofije, kaheksiju i zamenu kuka/prelom kuka. Do danas, primarna klinička strategija se fokusirala na blokiranje interakcije između zrelog miostatina i receptora ćelijske površine. Ipak, nekoliko terapeutskih programa je prekinuto usled nedostatka specifičnosti (što dovodi do neprihvatljive toksičnosti) i/ili efikasnosti. In vivo, miostatin je primarno u kompleksu sa svojim inhibitornim prodomenom.
[0106] Aspekti ovde datog otkrića se odnose na procenu do koje mere blokiranje supracelularne aktivacije miostatina iz ovih inhibitornih prodomenskih kompleksa pruža način za specifično blokiranje signaliranja putanje miostatina. Sledeći aspekti otkrića se odnose na evaulaciju panela ljudskih monoklonalnih antitela koja selektivno vezuju forme prekursora miostatina, uključujući podskup koji inhibira proteolitičku aktivaciju in vitro. U nekim aspektima, otkriveno je da su antitela koja blokiraju aktivaciju sposobna da zaštite miševe od atrofije mišića indukovane deksametazonom. Procena uzoraka seruma i mišića od zdravih životinja i od onih koje su podvrgnute atrofiji indukovanoj deksametazonom, je pokazala izmenjenu biodistribuciju formi prekursora tokom atrofije, jedinstveni nalaz sa važnim implikacijama u razumevanju patologija gubitka mišića. Štaviše, tretman zdravih miševa mišjom verzijom snažnog antitela za blokiranje aktivacije je podstakao snažan rast mišića i rezultirao značajnim dobitkom u mišićnoj funkciji. Ovde dati rezultati pružaju uvid u značajnost obrade miostatina u homeostazi proteina skeletnih mišića. Dodatno, blokiranje supracelularne aktivacije faktora rasta iz prekursorskih oblika je moćna metoda za sprečavanje signaliranja miostatina, tehnika koja nudi novu terapeutsku strategiju koja se takođe može primeniti na druge članove TGFβ superfamilije.
[0107] Aktivacija i oslobađanje zrelog miostatina se postiže pomoću nekoliko odvojenih događaja cepanja proteaze. Prvi korak cepanja pro-miostatina i proGDF11 se vrši pomoću proprotein konvertaze, koja seče na konzerviranom RXXR mestu između prodomena i zrelog faktora rasta. Ovo cepanje proizvodi “latentni-miostatin”, u kom je zreli miostatin zaštićen od vezivanja za svoje receptore prodomenom. Aktivacija i oslobađanje zrelog, aktivnog faktora rasta miostatina se postiže nakon cepanja latentnog-miostatina dodatnom proteazom iz BMP/toloid familije, kao što je mTLL-2. Kao što je korišćeno u tekstu, pojam “zreli miostatin” se može odnositi i na zreli miostatin pune dužine, kao i na fragmente zrelog miostatina pune dužine koji zadržavaju biološku aktivnost.
[0108] Pojam “pro-miostatin”, takođe poznat kao “proGDF8”, se odnosi na neaktivni prekursor zrelog miostatina koji obuhvata homodimer povezan disulfidom, svaki molekul homodimera sadrži amino terminalni prodomen kovalentno vezan za domen zrelog miostatina na karboksil terminalu. U jednom aspektu, “pro-miostatin” nije cepan ni proprotein konvertazom ni proteazom iz BMP/toloid familije. Primerne pro-miostatin sekvence, njihove varijante, i metode generisanja pro-miostatina su dobro poznate u struci i detaljnije opisane u tekstu.
[0109] Kao što je korišćeno u tekstu, pojam “ latentni-miostatin” se odnosi na neaktivni prekursor zrelog miostatina koji obuhvata homodimer povezan disulfidom, svaki molekul homodimera sadrži amino terminalni prodomen nekovalentno vezan za domen zrelog miostatina na karboksil terminalu. U jednom aspektu, latentnimiostatin” je generisan iz pro-miostatina koji je pocepan proprotein konvertazom, ali koji nije pocepan proteazom iz familije BMP/toloid. U sledećem aspektu, “latentni-miostatin” se može generisati spajanjem prodomena i domena zrelog miostatina karboksi terminala in vitro i omogućavajući im da se pravilno sklope. Videti, na primer, Sengle et al., J. Biol. Chem., 286(7):5087-5099, 2011. Primerne latentne-miostatin sekvence, njihove varijante, i metode generisanja latentnog-miostatina su dobro poznate u struci i detaljno opisane u tekstu.
[0110] Primerne proGDF8 sekvence kod č oveka, pacova, miša i cinomolgusa su date u nastavku teksta. U ovim proGDF8 sekvencama, mesto cepanja proprotein konvertaze je naznačeno podebljano a mesto toloid proteaze je označeno podvučeno. U nekim aspektima, mesto cepanja proprotein konvertaze obuhvata aminokiselinske ostatke 240 do 243 SEK.ID.BR: 52-55. U nekim aspektima, mesto toloid proteaze sadrži aminokiselinske ostatke 74-75 SEK.ID.BR: 52-55. Podrazumeva se da primerne proGDF8 sekvence date u tekstu ne treba da ograničavaju i dodatne proGDF8 sekvence iz drugih vrsta, uključujući bilo koje njihove izoforme, su unutar opsega ovog otkrića.
proGDF8 (čovek):
proGDF8 (pacov):
proGDF8 (cinomolgus):
[0111] Prodomen miostatin polipeptida je sastavljen od nekoliko strukturnih domena kao što je prethodno opisano (WO 2014/182676). Oni uključuju, na primer, region Straight Jacket, region Fastner, region Ruka, region 1 Prsti, region 2 Prsti, petlja latencije, helikalni region Alfa-1 i region Bowtie. U nekim aspektima, preferirana antitela ili njihovi fragmenti vezuju epitop unutar regiona Ruka prodomena miostatina. U nekim aspektima, epitop uključuje najmanje jedan aminokiselinski ostatak iz “KALDEN” (SEK.ID.BR: 118) polipeptidnog dela unutar regiona Ruka prodomena. U nekim aspektima, aminokiselinski ostatak unutar regiona Ruka prodomena koji ostvaruje kontakt sa antitelom kada je vezan za antigen, je ostatak koji nije konzerviran između miostatina i GDF11. U nekim aspektima, takvi ostaci su K, E i/ili N polipeptidnog dela (prikazano podebljanim slovima iznad).
[0112] Miostatin i GDF11 dele relativno visok stepen očuvanosti između svojih domena zrelih faktora rasta, sa 90% identičnosti, ali su mnogo manje dobro očuvani u svojim prodomen regionima sa manje od 50% aminokiselinske identičnosti između njih. Miostatin i GDF11 vezuju i signaliraju preko istih receptora koji se sastoje od receptora tip I (ALK4/5) u asocijaciji sa receptorom tip II (ACTRIIA/B). Angažovanje miostatina sa tip I i tip II receptorima inicira signalirajuću kaskadu koja dovodi do SMAD fosforilacije i transkripcione aktivacije gena atrofije mišića. Relativno visok stepen konzervacije kod zrelih faktora rasta čini izazovnim identifikaciju reagenasa, kao što su monoklonalna antitela, koja mogu razlikovati između zrelog miostatina i GDF11.
[0113] U nekim aspektima, ovde su data pro/latentni-miostatin antitela koja se specifično vezuju za himerni konstrukt koji sadrži domen faktora rasta i N terminalni propeptidni deo GDF11 i C terminalni deo propeptida GDF8. Ovaj himerni konstrukt, kao što je dalje u tekstu, se naziva GDF11Arm8.
> GDF11Arm8 (SEK.ID.BR: 65)
Uloga miostatina u mišićnoj homeostazi i metaboličkoj regulaciji
[0114] Skeletni mišić čini približno 40% telesne mase i dinamičan je organ, koji se okreće brzinom od 1-2% dnevno. Veruje se da miostatin ima ključnu ulogu u održavanju homeostaze mišića kako u zdravim tako i u uslovima bolesti. Miostatin je sposoban za indukovanje atrofije mišića putem svoje inhibicije proliferacije mioblasta, povećavajući ubikvitin-proteazomalnu aktivnost i smanjujući aktivnost putanje IGF-Akt. Ovi dobro organizovani efekti su viđeni u višestrukim situacijama koje izazivaju atrofiju, uključujući povredu, bolesti kao što je kaheksija, neupotreba i svemirski let, pokazujući važnost signalnog mehanizma miostatina. Na osnovu ove centralne uloge, obavljen je značajan rad na inhibiciji delovanja miostatina in vivo. Zaista, pokazalo se da antagoniziranje signaliranja miostatina favorizuje rast/povećanje mišića.
[0115] Pored toga, mišić je poznat kao glavni rezervoar proteina tela i stoga doprinosi aminokiselinskoj homeostazi/metabolizmu. Zajedno sa glukozom (stvorena i skladištena kao glikogen primarno u jetri i mišićima) i lipidima (skladišteni u masnim tkivima), proteini u mišićima mogu delovati kao izvor energije (tj., razgrađuju se da bi se generisala energija). Oštećenje ili disbalans u korišćenju ili mobilizaciji ovih izvora energije u telu može, barem delimično, biti u osnovi različitih tipova metaboličke disregulacije. Iz tog razloga je razmatrano da miostatin može imati direktnu ulogu u regulaciji metabolizma koordinišući ravnotežu između razgradnje i sinteze/skladištenja glukoze, masti i/ili mišića u telu. Zaista, dok se miostatin prvenstveno smatra ključnim regulatorom mišićnog rasta/gubitka od njegovog otkrića 1997. godine, otkrića detaljno predstavljena u ovom tekstu sugerišu na širu ulogu miostatina kao metaboličkog regulatora.
[0116] Iz razloga što je mišićna homeostaza u korelaciji sa metabolizmom aminokiselina/proteina, dalje se razmatra da inhibicija miostatina može zauzvrat regulisati metabolizam i mobilizaciju azota u telu. Kod katabolizma mišića, mišićno tkivo se razgrađuje u svoje građevne blokove, aminokiseline, koje se mogu smatrati glavnim rezervoarom (a samim tim i izvorom) azota. Azot je element amonijaka, koji je veoma toksičan za telo i kod ljudi se izlučuje u obliku uree. Kada je metabolizam azota poremećen, mogući ishod uključuje neravnotežu u zadržavanju tečnosti, što se može manifestovati kao sistemski ili lokalni edem (na primer, kongestija; preopterećenje tečnošću). Edem pluća, kao i zagušenje bubrega, na primer, se često primećuju kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom, povezano sa smanjenim minutnim volumenom srca. Plućna kongestija je zapravo najčešći uzrok hospitalizacije u ovom kliničkom okruženju i korelira sa lošom prognozom.
[0117] Slično tome, kod patoloških stanja koja involviraju oštećenje osmoregulacije, obolela osoba može biti posebno osetljiva na unos soli, što može izazvati ili pogoršati preopterećenje tečnošću.
[0118] Stoga, kod subjekata sa zadržavanjem tečnosti ili zapreminskim preopterećenjem, kao što su subjekti sa oštećenom osmoregulacijom i subjekti sa srčanom insuficijencijom, na primer, hroničnom srčanom insuficijencijom, trenutne smernice sugerišu da dekongestiju treba pokušati diuretičkom terapijom (videti, na primer Regolisti et al., Nephrology @ Point of Cre 2016; 2(1):e73-e87). Ipak, u mnogim slučajevima, diuretički tretman je neefikasan, ili je subjekt otporan na diuretičku terapiju. Inhibicija miostatina prema predmetnom otkriću može takvim pacijentima obezbediti kliničku korist. Specifično, ovde opisane metode su pogodne za povećanje reagovanja subjekata koji su otporni na diuretički tretman, ili slabo reaguju na tretman diureticima.
[0119] Na primer, primena inhibitora miostatina redukuje potrebnu dozu diuretika i/ili nudi poboljšanu kontrolu simptoma, kao š to su CHF simptomi; poboljšava rad srca; i/ili sprečava patološko remodeliranje srca ili druga hronična pogoršanja srčane funkcije. Inhibicija miostatina upotrebom u tekstu opisanog inhibitora takođe redukuje rizik pogoršanja CHF, kao što su epizode akutnog plućnog edema.
[0120] Za druga stanja preopterećenja zapreminom, na primer, bubrežna insuficijencija ili bolest jetre, koja zahtevaju visoke doze diuretika, inhibitor miostatina koji je ovde otkriven redukuje potrebnu dozu diuretika; nudi poboljšanu kontrolu simptoma, kao što je periferni edem ili kongestija unutar tela interno (uključujući pleuralne efuzije, ascites, kongestiju jetre, ili preopterećenje zapremine unutar očiju, što može dovesti do odvajanja mrežnjače); i/ili redukuje rizik od plućnog edema.
[0121] Kod subjekata sa većim rizikom od nastanka akutnog plućnog edema, kao što su subjekti koji primaju IV tečnosti, transfuzije krvi ili promene tečnosti, ovde otkriveni inihibitori miostatina se mogu primeniti profilaktički. Na primer, subjektu sa kongestivnom srčanom insuficijencijom koji treba da primi transfuziju krvi može biti profilaktički administriran inhibitor miostatina tokom transfuzije krvi kako bi se sprečio početak akutnog plućnog edema tokom transfuzije.
[0122] Kod subjekata koji imaju CHF i/ili druga stanja preopterećenja zapreminom koji razviju hiponatremiju, bilo zbog samog preopterećenja zapreminom, ili zbog diuretika koji se koriste za lečenje preopterećenja zapreminom, ovde otkriveni inhibitori miostatina se mogu primeniti za tretiranje hiponatremije i/ili omogućavanje upotrebe većih doza diuretika koji se koriste, kada je doziranje diuretika ograničeno hiponatremijom kao nuspojavom. Uopšteno govoreći, ipak, ovde otkriveni inhibitori miostatina se mogu koristiti za lečenje hiponatremije, bez obzira na osnovnu etiologiju.
Inhibicija putanje miostatina
[0123] Postoji nekoliko inhibitora putanje miostatina, kao što su mali molekuli, antitela ili njihovi delovi koji se vezuju za antigen, i genske terapije, u različitim fazama kliničkog razvoja u pravcu tretmana stanja povezanih sa mišićima. Takvi antagonisti putanja ciljaju ili zreli faktor rasta ili njegov receptor tipa II. Značajno, većina ovih antagonista nije specifična za miostatin, tako da antagonizuju signaliranje više članova familije TGFβ. Na primer, jedan broj trenutnih kliničkih kandidata blokira dodatne faktore rasta kao što su aktivin A, GDF11, i BMP 9 i 10, koji su regulatori reproduktivne biologije, zarastanja rana, eritropoeze i formiranja krvnih sudova, respektivno. Aspekti ovog otkrića se odnose na prepoznavanje da nedostatak specifičnosti primećen kod ovih antagonista miostatina opisanih na drugom mestu može predstavljati veći rizik za određene populacije pacijenata jer blokiraju dodatne biološke putanje kao one što su prethodno navedene pored miostatina. Iz tog razloga ovo može potencijalno ograničiti populaciju pacijenata koji se mogu bezbedno podvrgnuti terapiji usled neprihvatljivih neželjenih efekata kao što su abnormalno krvarenje, zarastanje rana ili reproduktivni problemi uzrokovani vezivanjem antitela van cilja (Campbell, et al. Muscle Nerve (2016); David, L., Blood 109, 1953-1961 (2007)). Na primer, aktivin A je uključen i u zarastanje rana i u reproduktivnu biologiju, i vezivanje za aktivin A bi stoga ograničilo upotrebu kod pacijenata koji su nedavno bili podvrgnuti operaciji ili povredi, ili kod žena u reproduktivnom dobu. Tako povećan rizik od neželjenih efekata ili toksičnosti može naročito zabrinjavajuć gde i) populacija pacijenata zahteva dugotrajan tretman (kao što su hronična stanja); i/ili ii) populacija pacijenata je ili uključuje pedijatrijske pacijente, koji mogu biti podložni takvim neželjenim efektima i/ili toksičnosti. Shodno tome, predmetni pronalazak uključuje novi pristup inhibiranju signaliranja miostatina in vivo sa potencijalno većim bezbednosnim profilima.
[0124] Iz tog razloga, ovde su dati inhibitori miostatina, antitela ili njihovi fragmenti koji vezuju antigen, sposobni za vezivanje za pro-miostatin i/ili latentni miostatin, time inhibirajući aktivaciju miostatina, i njegova upotreba za tretiranje bolesti i poremećaja povezanih sa miopatijom. U nekim aspektima, s obzirom na prevalenciju latentnog kompleksa u cirkulaciji, u tekstu su dati tretmani koji su specifično usmereni na obilnije i dugovečnije prekursore miostatina, na primer, pro-miostatin i latentni miostatin, pre nego na zreli faktor rasta. Bez želje da se vezujemo za bilo koju posebnu teoriju, inhibitori miostatina, budući da su antitela, ili njihovi fragmenti koji vezuju antigen, dati u tekstu mogu sprečiti proteolitičku aktivaciju pro-miostatina i/ili latentnog miostatina u zreli miostatin koji se smatra “aktivnom” formom miostatina, sposobno za aktiviranje putanje miostatina, na primer, vezivanjem receptora tipa I (ALK4/5) i tipa II (ACTRIIA/B).
[0125] Kao što je korišćeno u tekstu, pojam “pro/latentni-miostatin” se odnosi na pro-miostatin, latentni miostatin, ili oba. U nekim aspektima, anti-pro/latentni miostatin antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, se vezuje specifično za pro-miostatin. U nekim aspektima, anti-pro/latentni miostatin antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, se vezuje specifično za latentni miostatin. U nekim aspektima, anti-pro/latentni miostatin antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, se vezuje specifično i za latentni miostatin i za promiostatin. U preferiranim aspektima, anti-pro/latentni miostatin antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, koje se vezuje specifično za pro-miostatin i/ili latentni miostatin, ne vezuje se za zreli miostatin. U preferiranim aspektima, anti-pro/latentni miostatin antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, koje se vezuje specifično za pro-miostatin i/ili latentni miostatin, ne vezuje pro/latentni GDF11 ili zreli GDF11.
Antitela anti-pro/latentnog miostatina, ili njihovi fragmenti koji vezuju antigen, i njihova proizvodnja
[0126] Predmetno otkriće se bazira, barem delimično, na iznenađujućem otkriću da blokiranje koraka aktivacije miostatina, pre nego ciljanje već aktivnog miostatina, može pružiti povoljan način selektivnog inhibiranja signaliranja miostatina in vivo. Prema tome, pronalazak može biti koristan kao terapeutik u bilo kom stanju gde je selektivna redukcija signaliranja miostatina in vivo korisna. Još specifičnije, pronalazak uključuje iznenađujuća otkrića da specifična inhibicija aktivacije miostatina može efektuirati ne samo povećanje mišićne mase već i poboljšanje mišićne funkcije, kao i prevenciju metaboličke disregulacije. Neočekivano, korisni terapeutski efekti se takođe mogu postići čak i ispod lezije kod subjekta koji ima oštećenje ali ne i potpuni gubitak signaliranja između neurona i ciljnog tkiva, kao što je ciljni mišić.
[0127] Antitelo (naizmenično korišćeno u formi množine) je molekul imunoglobulina sposoban za specifično vezivanje za cilj, kao što je karbohidrat, polinukleotid, lipid, polipeptid, itd., preko najmanje jednog mesta za rekogniciju antigena, lociranog u varaijabilnom regionu molekula imunoglobulina. Antitelo uključuje antitelo bilo koje klase, kao što su IgD, IgE, IgG, IgA ili IgM (ili njihove podklase), i antitelo ne mora biti bilo koje posebne klase. U zavisnosti od antitelne aminokiselinske sekvence konstantnog domena svojih teških lanaca, imunoglobulini se mogu dodeliti različitim klasama. Postoji pet glavnih klasa imunoglobulina: IgA, IgD, IgE, IgG i IgM, i nekoliko od njih se mogu dalje podeliti u podklase (izotipovi), na primer, IgG1, IgG2, IgG3, IgG4, IgA1 i IgA2. Konstantni domeni teškog lanca koji odgovaraju različitim klasama imunoglobulina se nazivaju alfa, delta, epsilon, gama i mu, respektivno. Podjedinične strukture i trodimenzionalne konfiguracije različitih klasa imunoglobulina su dobro poznate.
[0128] Antitela, ili njihovi fragmenti koji vezuju antigen, opisana u tekstu, su sposobna za vezivanje za pro/latentni-miostatin, time inhibirajući proteolitičku aktivaciju pro/latentnog-miostatina u zreli miostatin. U nekim slučajevima, u tekstu opisana antitela, ili njihovi fragmenti koji vezuju antigen, mogu inhibirati proteolitičku aktivaciju pro/latentnog miostatina za najmanje 20%, na primer, 30%, 40%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90%, 95% ili više. U nekim slučajevima, ovde opisana antitela mogu inhibirati proteolitičko cepanje pro-miostatina od strane proprotein konvertaze (na primer, furin) za najmanje 20%, na primer, 30%, 40%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90%, 95% ili više. U nekim slučajevima, ovde opisana antitela, ili njihovi fragmenti koji vezuju antigen, mogu inhibirati proteolitičko cepanje pro-miostatina ili latentnog miostatina toloidnom proteazom (na primer, mTLL2) za najmanje 20%, na primer, 30%, 40%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90%, 95% ili više.
[0129] U nekim otkrićima, inhibicija proteolitičkog cepanja pro-miostatina ili latentnog miostatina toloidnom proteazom dovodi do progresivnog povećanja mišićne mase. U nekim aspektima, subjekt pokazuje progresivno povećanje mišićne mase tokom najmanje 2 nedelje, 4 nedelje, 6 nedelja, 8 nedelja, 10 nedelja, 12 nedelja, 14 nedelja, 16 nedelja, 18 nedelja ili 20 nedelja (ili bilo koji opseg u zagradama bilo koje od vrednosti). Inhibitorna aktivnost anti-pro/latentnog-miostatin antitela se može meriti rutinskim metodama, na primer, Western blot analizom kao što je opisano u Primeru 1 i Slici 3 otkriveno u WO 2016/073853. Ipak, treba razumeti da mogu biti korišćene dodatne metode za merenje inhibitorne aktivnosti anti-pro/latentnog-miostatin antitela na proteolitičkom cepanju pro/latentnog miostatina. U nekim aspektima, inhibicija cepanja pro/latentnog-miostatina (na primer, proprotein konvertazom i/ili toloidnom proteazom) može se odraziti kao konstanta inhibicije (Ki), koja pruža meru inhibitorne snage, a koja jeste koncentracija inhibitora (na primer, anti-pro/latentni miostatin antitelo) potrebna za redukovanje proteazne aktivnosti (na primer, proprotein konvertaze ili tolodine proteaze) za polovinu i ne zavisi od koncentracije enzima ili supstrata.
[0130] U nekim aspektima, proprotein konvertaza obuhvata (i) katalitički domen koji hidrolizuje peptidnu vezu proteina koji sadrži mesto cepanja proprotein proteaze, i (ii) džep za vezivanje koji se vezuje za rTGF sa mestom cepanja proprotein konvertaze. Primeri proprotein konvertaza za upotrebu u skladu sa predmetnim otkrićem uključuju, bez ograničavanja, PCSK5/6, PACE4, PACE7 i PACE3 (na primer, furin). Proprotein konvertaza, u nekim aspektima, je dobijena, na primer, prečišćena iz, bilo kog sisara uključujući, bez ograničavanja, ljude, majmune ili glodare (na primer, miševi, pacovi, hrčci). U sledećem aspektu, proprotein konvertaza se proizvodi rekombinantno.
[0131] U nekim aspektima, proprotein konvertaza je homologna proprotein konvertazi izabranoj iz grupe koja se sastoji od PCSK5/6, PACE4, PACE7 i PACE3 (na primer, furin). Na primer, proprotein konvertaza može biti najmanje 70% identična, najmanje 80% identična, najmanje 90% identična, najmanje 95% identična, najmanje 96% identična, najmanje 97% identična, najmanje 98% identična, najmanje 99% identična, najmanje 99,5% identična ili najmanje približno 99,9% identična kao PCSK5/6, PACE4, PACE7 ili PACE3 (na primer, furin).
[0132] Mesto cepanja proprotein konvertaze, u nekim aspektima, je amino sekvenca koja se može cepati proprotein konvertazom (na primer, PCSK5/6, PACE4, PACE7 i PACE3). U nekim aspektima, mesto cepanja proprotein konvertaze obuhvata sekvencu aminokiseline R-X-X-R, pri čemu R je arginin a X je bilo koja aminokiselina. U nekim aspektima, mesto cepanja proprotein konvertaze obuhvata sekvencu aminokiseline R-X-(K/R)-R, pri čemu R je arginin, K je lizin a X je bilo koja aminokiselina. U nekim aspektima, mesto cepanja proprotein konvertaze obuhvata sekvencu aminokiseline R-V-R-R (SEK.ID.BR: 57), pri čemu R je arginin a V je valin.
Primerna mesta cepanja proprotein konvertaze za ljudski, pacovski, mišji i cinomolgusni miostatin su prikazana, podebljano, u SEK.ID.BR: 52-55. U nekim aspektima, mesto cepanja proprotein konvertaze obuhvata sekvencu aminokiseline RSRR (SEK.ID.BR: 56).
[0133] U nekim aspektima, toloidne proteaze za upotrebu u skladu sa predmetnim otkrićem uključuju, bez ograničavanja, BMP-1, mTLL-1 i mTLL-2. Toloidna proteaza može biti dobijena od bilo kog sisara uključujući, bez ograničavanja, ljude, majmune ili glodare (na primer, miševi, pacovi, hrčci). U nekim aspektima, toloidna proteaza je homologna toloidnoj proteazi izabranoj iz grupe koja se sastoji od BMP-1, mTLL-1 i mTLL-2. Na primer, toloidna proteaza može biti najmanje 70% identična, najmanje 80% identična, najmanje 90% identična, najmanje 95% identična, najmanje 96% identična, najmanje 97% identična, najmanje 98% identična, najmanje 99% identična, najmanje 99,5% identična ili najmanje približno 99,9% identična kao BMP-1, mTLL-1 i mTLL-2.
[0134] Mesto cepanja toloidne proteaze, u nekim aspektima, je amino sekvenca koja se može pocepati toloidom (na primer, BMP-1, mTLL-1 i mTLL-2). Primerna mesta cepanja toloidne proteaze za ljudski, pacovski, mišji i cinomolgusni miostatin su prikazana, podvučeno, u SEK.ID.BR: 52-55. U nekim aspektima, mesto cepanja toloida obuhvata sekvencu aminokiseline QR, pri čemu Q je glutamin a R je arginin.
[0135] U nekim aspektima, ovde opisana antitela, ili njihovi fragmenti koji vezuju antigen, su sposobna za vezivanje za pro/latentni-miostatin, time inhibirajući aktivnost miostatina. U nekim slučajevima, ovde opisana antitela, ili njihovi fragmenti koji vezuju antigen, mogu inhibirati signaliranje miostatina za najmanje 20%, na primer, 30%, 40%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90%, 95% ili više. U nekim aspektima, inhibicija signaliranja miostatina se može izmeriti rutinskim metodama, na primer, korišćenjem aktivacionog testa miostatina kao š to je opisano u Primeru 1 otkriveno u WO 2016/073853. Ipak, treba imati na umu da se mogu koristiti dodatne metode za merenje signalirajuće aktivnosti miostatina.
[0136] Treba imati na umu da se stepen proteolitičkog cepanja miostatina, na primer, proprotein konvertazom i/ili toloidnom proteazom, može izmeriti i/ili kvantifikovati korišćenjem bilo koje odgovarajuće metode. U nekim aspektima, obim proteolitičkog cepanja miostatina se meri i/ili kvantifikuje korišćenjem imunosorbentnog testa povezanog sa enzimom (ELISA). Na primer, ELISA se može koristiti za merenje nivoa oslobođenog faktora rasta (na primer, zreli miostatin). U sledećem primeru, antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, koje se specifično vezuje za pro-miostatin, latentni miostatin i/ili zreli miostatin se može koristiti u ELISA kako bi se izmerio nivo specifične forme miostatina (na primer, pro/latentni/zreli-miostatin), da bi se kvantifikovao obim proteolitičkog cepanja miostatina. U nekim aspektima, obim proteolitičkog cepanja miostatina se meri i/ili kvantifikuje korišćenjem imunoprecipitacije praćeno sa SDS-PAGE ili masenom spektrometrijom triptičnih peptida, tehnikama baziranim na fluorescentnoj anizotropiji, FRET testovima, masenom spektrometrijom razmene vodonik-deuterijum i/ili NMR spektroskopijom.
[0137] U nekim aspektima, antitela, poznata kao imunoglobulini, su tetramerni glikozilovani proteini sastavljeni od dva laka (L) lanca od približno 25 kDa svaki i dva teška (H) lanca od približno 50 kDa svaki. Dva tipa lakog lanca, nazvani lambda i kapa, se mogu pronaći u antitelima. U zavisnosti od sekvence aminokiseline konstantnog domena teških lanaca, imunoglobulini se mogu podeliti u pet glavnih klasa: A, D, E, G i M, i nekoliko njih se mogu dalje podeliti u podklase (izotipove), na primer, IgG1, IgG2, IgG3, IgG4, IgA1 i IgA2. Svaki laki lanac obično uključuje N-<terminalni varijabilni (V) domen (V>L) i konstantni (C) domen (CL). Svaki teški lanac obično uključuje N-terminalni V domen (VH), tri ili četiri C domena (CH1-3) i hinge region. CHdomen koji je najproksimalniji VHje označen kao CH1. VHi VLdomeni se sastoje od četiri regiona relativno očuvanih sekvenci koji se nazivaju okvirni regioni (FR1, FR2, FR3 i FR4), koji formiraju skelu za tri regiona hipervarijabilnih sekvenci (regioni utvrđivanja komplementarnosti, CDR). CDR sadrži većinu ostataka odgovornih za specifične interakcije antitela sa antigenom. CDR se nazivaju CDR1, CDR2 i CDR3. Shodno tome, CDR konstituenti na teškom lancu se nazivaju CDRH1, CDRH2 i CDRH3, dok se CDR konstituenti na lakom lancu nazivaju CDRL1, CDRL2 i CDRL3. CDR se obično odnose na kabat CDR, kao što je opisano u Sequences of Proteins of Immunological Interest, US Department of Health and Human Services (1991), eds. Kabat et al. Sledeći standard za karakterizaciju mesta vezivanja antigena je referenca za hipervarijabilne petlje kao što je opisano u Chothia. See, e.g., Chothia, D. et al. (1992) J. Mol. Biol. 227:799-817; and Tomlinson et al. (1995) EMBO J. 14:4628-4638. Još jedan standard je AbM definicija korišćena od strane Oxford Molecular’s AbM antitelo modelirajućeg softvera. Videti, generalno, na primer, Protein Sequence and Structure Analysis of Antibody Variable omains. U: Antibody Engineering Lab Manual (Ed.: Duebel, S, and Kontermann, R., Springer-Verlag, Heidelberg). Aspekti opisani u odnosu na Kabat CDR se mogu alternativno implementirati korišćenjem sličnih opisanih odnosa u odnosu na Chothia hipervarijabilne petlje ili petlje definisane sa AbM, ili kombinacijom bilo koje od ovih metoda.
[0138] Anti-pro/latentni miostatin antitela, ili njihovi fragmenti koji vezuju antigen, pogodni za upotrebu u predmetnom pronalasku uključuju one opisane u Internacionalnoj patentnoj aplikaciji pod brojevima PCT/US15/59468 i PCT/US16/52014.
[0139] U nekim aspektima, anti-pro/latentni miostatin antitela, ili njihovi fragmenti koji vezuju antigen, predmetnog otkrića i molekuli nukleinske kiseline predmetnog otkrića koji kodiraju antitela, ili njihove fragmente koji vezuju antigen, uključuju CDR sekvence aminokiseline prikazane u tabelama 1-3.
Tabela 1
(nastavak)
[0140] U tabeli 1, pojedinačne sekvence CDRH3 i CDRL3 odražavaju Kabat i IMGT.
Tabela 2
[0141] U nekim aspektima, anti-pro/latentni-miostatin antitelo ovog otkrića, ili njegov deo koji vezuje antigen, uključuje bilo koje antitelo, ili njegov deo koji vezuje antigen, koje obuhvata CDRH1, CDRH2, CDRH3, CDRL1, CDRL2 ili CDRL3, ili njihove kombinacije, kao što je dato za bilo koje od prikazanih antitela u tabelama 1-3. U nekim aspektima, anti-pro/latentni-miostatin antitela, ili njihovi delovi koji vezuju antigen, obuhvataju CDRH1, CDRH2, CDRH3, CDRL1, CDRL2 i CDRL3 od bilo kog prikazanog antitela u tabelama 1-3. Otkriće takođe uključuje bilo koju sekvencu nukleinske kiseline koja kodira molekul koji sadrži CDRH1, CDRH2, CDRH3, CDRL1, CDRL2 ili CDRL3 kao što je dato za bilo koje od prikazanih antitela u tabelama 1-3. Domeni CDR3 teškog i lakog lanca antitela mogu imati naročito važnu ulogu specifičnosti/afinitetu vezivanja antitela za antigen. Shodno tome, antipro/latentni miostatin antitela otkrića, ili njihovi delovi koji vezuju antigen, ili njihovi molekuli nukleinske kiseline, mogu uključivati barem teški i/ili laki lanac CDR3 antitela kao što je prikazano u tabelama 1-3.
[0142] Aspekti otkrića se odnose na monoklonalno antitelo, ili fragment koji vezuje antigen, koje se vezuje za pro/latentni miostatin protein i koje sadrži šest regiona za određivanje komplementarnosti (CDR): CDRH1, CDRH2, CDRH3, CDRL1, CDRL2 i CDRL3.
[0143] U nekim aspektima, CDRH1 obuhvata sekvencu kao što je navedeno u bilo kom od SEK.ID.BR: 1-3. U nekim aspektima, CDRH2 obuhvata sekvencu kao što je navedeno u bilo kom od SEK.ID.BR: 4-9. U nekim aspektima, CDRH3 obuhvata sekvencu kao što je navedeno u bilo kom od SEK.ID.BR: 10-11, 66, 71, 76, 81, 86, 91, 96, 101, 106 i 111. CDRL1 obuhvata sekvencu kao što je navedeno u bilo kom od SEK.ID.BR: 12-17. U nekim aspektima, CDRL2 obuhvata sekvencu kao što je navedeno u bilo kom od SEK.ID.BR: 18-21. U nekim aspektima, CDRL3 obuhvata sekvencu kao što je navedeno u bilo kom od SEK.ID.BR: 22-23, 67, 72, 77, 82, 87, 92, 97, 102, 107 i 112.
[0144] U nekim aspektima (na primer, kao za anti-pro/latentni-miostatin antitelo Ab1, prikazano u Tabeli 1, ili njegov deo koji vezuje antigen), CDRH1 obuhvata sekvencu kao što je navedeno u SEK.ID.BR: 1 ili 2, CDRH2 obuhvata sekvencu kao što je navedeno u SEK.ID.BR: 4 ili 5, CDRH3 obuhvata sekvencu kao što je navedeno u SEK.ID.BR: 10, CDRL1 obuhvata sekvencu kao što je navedeno u SEK.ID.BR: 12 ili 13, CDRL2 obuhvata sekvencu kao što je navedeno u SEK.ID.BR: 18 ili 19 i CDRL3 obuhvata sekvencu kao što je navedeno u SEK.ID.BR: 22, i antitelo, ili njegov deo koji vezuje antigen, se vezuje za pro/latentni-miostatin.
[0145] U nekim aspektima (na primer, kao za anti-pro/latentni-miostatin antitelo Ab2, prikazano u Tabeli 1, ili njegov deo koji vezuje antigen), CDRH1 obuhvata sekvencu kao š to je navedeno u SEK.ID.BR: 1 ili 2, CDRH2 obuhvata sekvencu kao što je navedeno u SEK.ID.BR: 4 ili 5, CDRH3 obuhvata sekvencu kao š to je navedeno u SEK.ID.BR: 66, CDRL1 obuhvata sekvencu kao što je navedeno u SEK.ID.BR: 12 ili 13, CDRL2 obuhvata sekvencu kao što je navedeno u SEK.ID.BR: 18 ili 19 i CDRL3 obuhvata sekvencu kao što je navedeno u SEK.ID.BR: 67, i antitelo, ili njegov deo koji vezuje antigen, se vezuje za pro/latentni-miostatin.
[0146] U nekim aspektima (na primer, kao za anti-pro/latentni-miostatin antitelo Ab3, prikazano u Tabeli 1, ili njegov deo koji vezuje antigen), CDRH1 obuhvata sekvencu kao što je navedeno u SEK.ID.BR: 1 ili 3, CDRH2 obuhvata sekvencu kao što je navedeno u SEK.ID.BR: 6 ili 7, CDRH3 obuhvata sekvencu kao št o je navedeno u SEK.ID.BR: 11, CDRL1 obuhvata sekvencu kao što je navedeno u SEK.ID.BR: 14 ili 15, CDRL2 obuhvata sekvencu kao što je navedeno u SEK.ID.BR: 20 ili 21 i CDRL3 obuhvata sekvencu kao što je navedeno u SEK.ID.BR: 23, i antitelo, ili njegov deo koji vezuje antigen, se vezuje za pro/latentni-miostatin.
[0147] U nekim aspektima (na primer, kao za anti-pro/latentni-miostatin antitelo Ab5, prikazano u Tabeli 1, ili njegov deo koji vezuje antigen), CDRH1 obuhvata sekvencu kao što je navedeno u SEK.ID.BR: 1 ili 3, CDRH2 obuhvata sekvencu kao što je navedeno u SEK.ID.BR: 8 ili 9, CDRH3 obuhvata sekvencu kao š to je navedeno u SEK.ID.BR: 11, CDRL1 obuhvata sekvencu kao što je navedeno u SEK.ID.BR: 16 ili 17, CDRL2 obuhvata sekvencu kao što je navedeno u SEK.ID.BR: 20 ili 21 i CDRL3 obuhvata sekvencu kao što je navedeno u SEK.ID.BR: 23, i antitelo, ili njegov deo koji vezuje antigen, se vezuje za pro/latentni-miostatin.
[0148] U nekim primerima, bilo koje od anti-pro/latentni-miostatin antitela otkrića, ili njegovih delova koji vezuju antigen, uključuju bilo koje antitelo ili fragment koji vezuje antigen koje ima jednu ili više sekvenci CDR (na primer, CDRH ili CDRL) suštinski sličnim sa CDRH1, CDRH2, CDRH3, CDRL1, CDRL2 i/ili CDRL3. Na primer, antitela mogu uključivati jednu ili više sekvenci CDR kao što je prikazano u tabelama 1-3 (SEK.ID.BR: 1-23, 66, 67, 71, 72, 76, 77, 81, 82, 86, 87, 91, 92, 96, 97, 101, 102, 106, 107, 111 i 112) koje sadrže do 5, 4, 3, 2 ili 1 varijaciju aminokiselinskog ostatka u poređenju sa odgovarajućim CDR regionom u bilo kom od SEK.ID.BR: 1-23, 66, 67, 71, 72, 76, 77, 81, 82, 86, 87, 91, 92, 96, 97, 101, 102, 106, 107, 111 i 112.
[0149] U nekim aspektima, anti-pro/latentni-miostatin antitela otkrića, ili njihovi delovi koji vezuju antigen, uključuju bilo koje antitelo koje obuhvata varijabilni domen teškog lanca bilo kog od SEK.ID.BR: 24-29, 73, 78, 83, 88, 93, 98, 103, 108 i 113 ili varijabilni domen lakog lanca bilo kog od SEK.ID.BR: 30-35, 74, 79, 84, 89, 94, 99, 104, 109 i 114. U nekim aspektima, anti-pro/latentni miostatin antitela otkrića, ili njihovi delovi koji vezuju antigen, uključuju bilo koje antitelo koje obuhvata varijabilne parove teškog i lakog lanca SEK.ID.BR: 24 i 30; 25 i 31; 26 i 32; 27 i 33; 28 i 34; ili 29 i 35).
[0150] Aspekti ovog otkrića pružaju anti-pro/latentni miostatin antitela, ili njihove delove koji vezuju antigen, koja imaju varijabilnu aminokiselinsku sekvencu teškog i/ili lakog lanca homolognu bilo kojoj od u tekstu opisanih. U nekim aspektima, anti-pro/latentni miostatin antitelo, ili njegovi delovi koji vezuju antigen, sadrži varijabilnu sekvencu teškog lanca ili varijabilnu sekvencu lakog lanca koja je najmanje 75% (na primer, 80%, 85%, 90%, 95%, 98% ili 99%) identična varijabilnoj sekvenci teškog lanca bilo kog od SEK.ID.BR: 24-29, 73, 78, 83, 88, 93, 98, 103, 108 i 113 ili varijabilnoj sekvenci lakog lanca bilo kod od SEK.ID.BR: 30-35, 74, 79, 84, 89, 94, 99, 104, 109 i 114. U nekim aspektima, homologne aminokiselinske sekvence varijable teškog lanca i/ili varijable lakog lanca ne variraju u okviru bilo koje od ovde datih CDR sekvenci. Na primer, u nekim aspektima, stepen varijacije sekvence (na primer, 75%, 80%, 85%, 90%, 95%, 98% ili 99%) se može pojaviti unutar sekvence varijable teškog lanca i/ili varijable lakog lanca isključujući bilo koju od ovde datih CDR sekvenci.
[0151] “Procenat identičnosti” dve sekvence aminokiseline se utvrđuje upotrebom algoritma Karlin and Altschul Proc. Natl. Acad. Sci. USA 87:2264-68, 1990, modifikovano kao u Karlin and Altschul Proc. Natl. Acad. Sci. USA 90:5873-77, 1993. Takav algoritam je inkorporiran u NBLAST i XBLAST programe (verzija 2.0) of Altschul, et al. J. Mol. Biol. 215:403-10, 1990. BLAST proteinske pretrage se mogu sprovesti sa XBLAST programom, skor=50, dužina reči=3, kako bi se dobile sekvence aminokiseline homologne proteinskim molekulima od interesa. Tamo gde postoje praznine između dve sekvence, može se koristiti Gapped BLAST kao što je opisano u Altschul et al., Nucleic Acids Res. 25(17):3389-3402, 1997. Kada se upotrebljavaju programi BLAST i Gapped BLAST, mogu se koristiti podrazumevani parametri respektivnih programa (na primer, XBLAST i NBLAST).
[0152] U nekim aspektima, mogu se uvesti konzervativne mutacije u CDR ili okvirne sekvence na pozicijama gde je malo verovatno da će ostaci biti uključeni u interakciju sa pro/latentnim-miostatinom kako je određeno na osnovu kristalne strukture. Kao što je korišćeno u tekstu, “konzervativna aminokiselinska supstitucija” se odnosi na supstituciju aminokiseline koja ne menja karakteristike relativnog naelektrisanja ili veličine proteina u kom se vrši supstitucija aminokiseline. Varijante se mogu pripremiti u skladu sa metodama za menjanje sekvence polipeptida koje su poznate osobama sa uobičajenim veštinama u struci kao one koje se nalaze u referencama koje kompiliraju takve metode, na primer Molecular Cloning: A Laboratory Manual, J. Sambrook, et al., eds., Second Edition, Cold Spring Harbor Laboratory Press, Cold Spring Harbor, New York, 1989, ili Current Protocols in Molecular Biology, F.M. Ausubel, et al., eds., John Wiley & Sons, Inc., New York. Konzervativne supstitucije aminokiselina uključuju supstitucije napravljene između aminokiselina unutar sledećih grupa: (a) M, I, L, V; (b) F, Y, W; (c) K, R, H; (d) A, G; (e) S, T; (f) Q, N; i (g) E, D.
[0153] U nekim aspektima, ovde data antitela, ili njihovi fragmenti koji vezuju antigen, obuhvataju mutacije koje daju poželjna svojstva antitelima, ili njihovim fragmentima koji vezuju antigen. Na primer, kako bi se izbegle potencijalne komplikacije usled Fab-arm razmene, za koje se zna da se javljaju sa nativnim IgG4 mAb, ovde data antitela, ili njihovi fragmenti koji vezuju antigen, mogu sadržati stabilizujuću ’Adair’ mutaciju (Angal S., et al., "A single amino acid substitution abolishes the heterogeneity of chimeric mouse/human (IgG4) antibody," Mol Immunol 30, 105-108; 1993), gde se serin 228 (EU numeracija; ostatak 241 Kabat numeracija) konvertuje u prolin što za rezultat ima hinge sekvencu sličnu IgG1 (CPPCP (SEK. ID. BR: 58)). Iz tog razloga, bilo koje od antitela može uključiti stabilizujuću ’Adair’ mutaciju ili sekvencu aminokiseline CPPCP (SEK. ID. BR: 58).
[0154] Anti-pro/latentni-miostatin antitela, ili njihovi delovi koji vezuju antigen, ovog otkrića mogu opciono sadržati konstantne regione antitela ili njihove delove. Na primer, VL domen može biti prikačen na svom C-terminalnom završetku za konstantni domen lakog lanca kao što je Cκ ili Cλ. Slično tome, VHdomen ili njegov deo može biti prikačen za sve ili deo teškog lanca kao IgA, IgD, IgE, IgG i IgM, i bilo koju podklasu izotipa. Antitela mogu uključivati pogodne konstantne regione (videti, na primer, Kabat et al., Sequences of Proteins of Immunological Interest, No. 91-3242, National Institutes of Health Publications, Bethesda, Md. (1991)). Iz tog razloga, antitela unutar opsega ovog otkrića uključuju VHi VLdomene, ili njihov deo koji vezuje antigen, u kombinaciji sa bilo kojim pogodnim konstantnim regionima.
[0155] U određenim aspektima, VHi/ili VLdomeni mogu biti vraćeni u sekvencu zametne linije, na primer, FR od ovih domena je mutirano upotrebom konvencionalnih tehnika molekularne biologije kako bi se poklopili sa onima koje proizvode ćelije zametne linije. Na primer, VHi/ili VLdomeni mogu biti vraćeni u sekvencu zametne linije IgHV3-30 (SEK. ID. BR: 36) i/ili IgLV1-44 (SEK. ID. BR: 37), respektivno. Treba imati na umu da se bilo koji od VHi/ili VLdomena može vratiti u bilo koju pogodnu sekvencu zametne linije. U drugim aspektima, FR sekvence ostaju razdvojene od konsenzusnih sekvenci zametne linije.
IgHV3-30
[0156] U nekim aspektima, anti-pro/latentni-miostatin antitela ili fragmenti koji vezuju antigen mogu ili ne moraju uključivati okvirni region antitela prikazan u SEK.ID.BR: 24-35. U nekim aspektima, anti-pro-latentni-miostatin antitela su mišja antitela i uključuju mišje sekvence okvirnog regiona.
[0157] U nekim aspektima, anti-pro/latentni-miostatin antitela, ili njihovi fragmenti koji vezuju antigen, se mogu vezati za pro/latentni-miostatin sa relativno visokim afinitetom, na primer, sa Kd manje od 10<-6>M, 10<-7>M, 10<-8>M, 10<-9>M, 10<-10>M, 10<-11>M ili niže. Na primer, anti-pro/latentni miostatin antitela, ili njihovi fragmenti koji vezuju antigen, se mogu vezati za pro/latentni-miostatin sa afinitetom između 5 pM i 500 nM, na primer, između 50 pM i 100 nM, na primer, između 500 pM i 50 nM. Pronalazak takođe uključuje antitela ili fragmente koji vezuju antigen koja se nadmeću sa bilo kojim od ovde opisanih antitela u vezivanju za pro/latentni-miostatin i koja imaju afinitet od 50 nM ili niže (na primer, 20 nM ili niže, 10 nM ili niže, 500 pM ili niže, 50 pM ili niže ili 5 pM ili niže). Afinitet i kinetika vezivanja anti-pro/latentni-miostatin antitela se može testirati upotrebom bilo kog pogodnog metoda uključujući ali se ne ograničavajući na biosenzornu tehnologiju (na primer, OCTET ili BIACORE). Kada se takvi vezujući profili mere sa upotrebom OCTET ili BIACORE, test se obično sprovodi u skladu sa instrukcijama proizvođača, osim ukoliko nije drugačije naznačeno.
[0158] U nekim aspektima, ovde otkrivena antitela, ili njihovi fragmenti koji vezuju antigen, se specifično vezuju za pro/latentni-miostatin. U nekim aspektima, bilo koje od ovde datih antitela, ili njihovih fragmenata koji vezuju antigen, vezuju na ili u blizini mesta cepanja toloida ili na ili u blizini mesta pristajanja toloida pro/latentnogmiostatina. U nekim aspektima, antitelo se vezuje u blizini mesta cepanja toloida ili u blizini mesta pristajanja toloida ukoliko se veže unutar 15 ili manje aminokiselinskih ostataka mesta cepanja toloida ili mesta pristajanja toloida. U nekim aspektima, bilo koje od ovde datih antitela, ili njihovih fragmenata koji vezuju antigen, se vezuje unutar 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14 ili 15 aminokiselinskih ostataka mesta cepanja toloida ili mesta pristajanja toloida. U nekim aspektima, antitelo se vezuje na ili blizu mesta cepanja toloida GDF8. Na primer, antitelo može vezati sekvencu aminokiselina kao što je navedeno u SEK. ID. BR: 62 PKAPPLRELIDQYDVQRDDSSDGSLEDDDYHAT (SEK. ID. BR: 62). U drugim aspektima, bilo koje od ovde datih antitela, ili njihovih fragmenata koji vezuju antigen, se vezuje za ili u blizini mesta cepanja proprotein konvertaze ili na ili u blizini mesta pristajanja proprotein konvertaze pro/latentnog miostatina. U nekim aspektima, antitelo se vezuje u blizini mesta cepanja proprotein konvertaze ili u blizini pristajanja proprotein konvertaze ukoliko se veže u okviru 15 ili manje ostataka aminokiseline mesta cepanja proprotein konvertaze ili mesta pristajanja proprotein konvertaze. U nekim aspektima, bilo koje od ovde datih antitela, ili njihovih fragmenata koji vezuju antigen, se vezuje u okviru 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14 ili 15 ostataka aminokiseline mesta cepanja proprotein konvertaze ili mesta pristajanja proprotein konvertaze. U nekim aspektima, antitelo se vezuje za ili u blizini mesta cepanja proprotein konvertaze GDF8. Na primer, antitelo se može vezati za sekvencu aminokiseline kao što je navedeno u SEK. ID. BR: 63 (GLNPFLEVKVTDTPKRSRRDFGLDCDEHSTESRC).
[0159] U jednom primeru, ovde opisana anti-pro/latentni-miostatin antitela, ili njihovi fragmenti koji vezuju antigen, se specifično vezuju za pro/latentni-miostatin u poređenju sa drugim formama miostatina i/ili drugih članova faktora rasta TGFβ familije. Članovi faktora rasta TGFβ familije uključuju, bez ograničavanja AMH, ARTN, BMP10, BMP15,
BMP2, BMP3, BMP4, BMP5, BMP6, BMP7, BMP8A, BMP8B, GDF1, GDF10, GDF11, GDF15, GDF2, GDF3, GDF3A, GDF5, GDF6, GDF7, GDF8, GDF9, GDNF, INHA, INHBA, INHBB, INHBC, INHBE, LEFTY1, LEFTY2, NODAL, NRTN, PSPN, TGFβ1, TGFβ2 i TGFβ3 protein. Takva antitela, ili njihovi fragmenti koji vezuju antigen, mogu vezati pro/latentnimiostatin pri mnogo većem afinitetu u poređenju sa drugim članovima faktora rasta TGFβ familije (na primer, najmanje 2 puta, 5 puta, 10 puta, 50 puta, 100 puta, 200 puta, 500 puta ili 1000 puta više). U nekim aspektima, takva antitela, ili njihovi fragmenti koji vezuju antigen, mogu vezati pro/latentni-miostatin sa afinitetom najmanje 000 puta većim u poređenju sa drugim članovima faktora rasta TGFβ familije. U nekim aspektima, ovde data antitela, ili njihovi fragmenti koji vezuju antigen, se mogu vezati za pro/latentni miostatin sa mnogo većim afinitetom u poređenju sa jednom ili više formi GDF11 ili zrelim miostatinom (na primer, najmanje 2 puta, 5 puta, 10 puta, 50 puta, 100 puta, 200 puta, 500 puta ili 1000 puta više). U nekim aspektima, ovde data antitela, ili njihovi fragmenti koji vezuju antigen, se mogu vezati za pro/latentni-miostatin sa afinitetom od najmanje 1000 puta višim u poređenju sa jednom ili više formi GDF11 (na primer, proGDF11, latentni GDF11 ili zreli GDF11) ili zrelim miostatinom. Alternativno, ili dodatno, antitela, ili njihovi fragmenti koji vezuju antigen, mogu ispoljiti mnogo veću inhibitornu aktivnost protiv proteolitičkog cepanja pro/latentnog-miostatina (na primer, proprotein konvertazom ili toloidnom proteazom) u poređenju sa drugim č lanovima TGFβ familije, kao što je pro/latentni GDF11 (na primer, najmanje 2 puta, 5 puta, 10 puta, 50 puta, 100 puta, 200 puta, 500 puta, 1000 puta veću). U sledećem aspektu, ovde otkrivena antitela, ili njihovi fragmenti koji vezuju antigen, se ne vezuju za GDF11. To izbegava potencijalne probleme toksičnosti povezane sa antitelima koja unakrsno reaguju i sa miostatinom i sa GDF11.
[0160] U nekim aspektima, antitela vezuju antigen ali ne mogu efikasno eliminisati antigen iz plazme. Iz tog razloga, u nekim aspektima, koncentracija antigena u plazmi se može povećati redukovanjem klirensa antigena. Ipak, u nekim aspektima, ovde data antitela (na primer brišuća antitela), imaju afinitet ka antigenu koji je senzitivan na pH. Takva pH senzitivna antitela se mogu vezati za antigen u plazmi pri neutralnoj pH i disocirati od antigena u kiselom endozomu, time redukujući komunikaciju antigena posredovanu antitelom i/ili promovišući klirens antigena iz plazme.
[0161] Aspekti otkrića se odnose na brišuća antitela. Kao što je korišćeno u tekstu, “brišuća antitela” li njihovi fragmenti koji vezuju antigen, se odnose na antitela, ili njihove fragmente koji vezuju antigen, koja imaju i pH senzitivno vezivanje antigena i najmanje granični nivo vezivanja za neonatalni Fc receptor (FcRn) ćelijske površine pri neutralnoj ili fiziološkoj pH. U nekim aspektima, brišuća antitela, ili njihov deo koji vezuje antigen, se vezuju za neonatalni Fc receptor FcRn pri neutralnoj pH. Na primer, brišuća antitela se mogu vezati za FcRn pri pH koja varira 7,0 do 7,6. U nekim aspektima, brišuća antitela, ili njihov deo koji vezuje antigen, se mogu vezati za antigen na mestu vezivanja antigena i vezati za ćelijski FcRn pomoću Fc dela antitela. U nekim aspektima, brišuća antitela, ili njihov deo koji vezuje antigen, mogu zatim biti internalizovana, oslobađajući antigen u kiselom endozomu, koji može biti degradiran. U nekim aspektima, brišuće antitelo, ili njegov deo koji vezuje antigen, koje više nije vezano za antigen, može zatim biti oslobođeno (na primer, egzocitozom) ćelijom nazad u serum.
[0162] U nekim aspektima FcRn u vaskularnoj endoteliji (na primer, subjekta) produžava trajanje brišućeg antitela, ili njegovog dela koji vezuje antigen. U nekim aspektima, vaskularne endotelne ćelije internalizuju brišuća antitela, ili njihove delove koji vezuju antigen, koja su u nekim aspektima vezana za antigen kao što je miostatin (na primer, pro-miostatin, latentni miostatin ili prajmovani miostatin). U nekim aspektima, brišuće antitelo, ili njegov deo koji vezuje antigen, je reciklirano nazad u krvotok. U nekim aspektima, brišuće antitelo, ili njegov deo koji vezuje antigen, ima povećanu dužinu trajanja (na primer, u serumu subjekta) u poređenju sa svojim konvencionalnim parom. U nekim aspektima, konvencionalni pandam brišućeg antitela se odnosi na antitelo, ili njegov deo koji vezuje antigen, iz kog je brišuće antitelo, ili njegov deo koji vezuje antigen, izvedeno (na primer, pre projektovanja Fc dela konvencionalnog antitela da vezuje FcRn sa većim afinitetom pri pH7). U nekim aspektima, brišuće antitelo, ili njegov deo koji vezuje antigen, ima vreme trajanja u serumu subjekta koje je najmanje 1%, 5%, 10%, 15%, 20%, 25%, 35%, 50%, 75%, 100%, 150%, 200% ili 250% duže u poređenju sa svojim konvencionalnim pandamom.
[0163] U nekim aspektima, Fc deo brišućeg antitela se vezuje za FcRn. U nekim aspektima, Fc deo brišućeg<antitela se vezuje za FcRn pri pH 7,4 sa Kd u opsegu od 10-3>M do 10<-8>M. U nekim aspektima brišuće antitelo sevezuje za FcRn pri pH od 7,4 sa Kd u opsegu od 10<-3>M do 10<-7>M, od 10<-3>M do 10<-6>M, od 10<-3>M do 10<-5>M, od 10<-3>M do 10<-4>M, od 10<-4>M do 10<-8>M, od 10<-4>M do 10<-7>M, od 10<-4>M do 10<-6>M, od 10<-4>M do 10<-5>M, od 10<-5>M do 10<-8>M, od 10<-5>M do 10<-7>M, od 10<-5>M do 10<-6>M, od 10<-6>M do 10<-8>M, od 10<-6>M do 10<-7>M ili od 10<-7>M do 10<-8>M. U nekim aspektima, FcRn se vezuje CH2-CH3 hinge region brišućeg antitela. U nekim aspektima, FcRn se vezuje za isti region kao protein A ili protein G. U nekim aspektima, FcRn se vezuje za različito mesto vezivanja od FcγRs. U nekim aspektima, aminokiselinski ostaci AA Fc regiona brišućeg antitela su neophodni za vezivanje za FcRn. U nekim aspektima, aminokiselinski ostaci AA Fc regiona brišućeg antitela utiču na vezivanje za FcRn.
[0164] U nekim aspektima, bilo koje od ovde datih antitela, ili njihovih fragmenata koji vezuju antigen, su projektovana da vezuju FcRn sa većim afinitetom. U nekim aspektima, bilo koje od ovde datih antitela, ili njihovih fragmenata koji vezuju antigen, su projektovana da vezuju FcRn sa većim afinitetom pri pH 7,4. U nekim aspektima, afinitet antitela, ili njihovih fragmenata koji vezuju antigen, ka FcRn se povećava da bi se proširila njihova farmakokinetička (PK) svojstva u poređenju sa njihovim konvencionalnim pandamima. Na primer, u nekim aspektima, brišuća antitela izazivaju manje neželjenih reakcija usled njihove efikanosti pri nižim dozama. U nekim aspektima, brišuća antitela, ili njihov deo koji vezuje antigen, se primenjuju manje učestalo. U nekim aspektima, povećana je transcitoza brišućih antitela, ili njihovog dela koji vezuje antigen, na određene tipove tkiva. U nekim aspektima, brišuća antitela, ili njihovi delovi koji vezuju antigen, pojačavaju efikasnost tranplacentalne isporuke. U nekim aspektima, brišuća antitela, ili njihovi delovi koji vezuju antigen, su manje skupa za proizvodnju.
[0165] U nekim aspektima, bilo koje od ovde datih antitela, ili njihovih fragmenata koji vezuju antigen, su projektovana da se vežu za FcRn sa nižim afinitetom. U nekim aspektima, bilo koje od ovde datih antitela, ili njihovih fragmenata koji vezuju antigen, su projektovana da se vezuju za FcRn sa nižim afinitetom pri pH 7,4. U nekim aspektima, afinitet brišućih antitela, ili njihovog dela koji vezuje antigen, prema FcRn je smanjen kako bi se skratila njihova farmakokinetička svojstva (PK) u poređenju sa njihovim konvencionalnim pandamima. Na primer, u nekim aspektima, brišuća antitela, ili njihov deo koji vezuje antigen, se brže uklanjaju za snimanje i/ili radioimunoterapiju. U nekim aspektima, brišuća antitela, ili njihov deo koji vezuje antigen, promovišu klirens endogenih patogenih antitela kao tretman za autoimune bolesti. U nekim aspektima, brišuća antitela, ili njihovi delovi koji vezuju antigen, redukuju rizik od nepovoljnog ishoda trudnoće, koji može biti izazvan transplacentalnim transportom materijala antitela specifičnih za fetus.
[0166] U nekim aspektima, brišuća antitela, ili njihov deo koji vezuje antigen, imaju smanjen afinitet na antigen pri niskoj pH u poređenju sa neutralnom ili fiziološkom pH (na primer, pH 7,4). U nekim aspektima, brišuća antitela, ili njihov deo koji vezuje antigen, imaju smanjen afinitet na antigen pri kiseloj pH (na primer, pH varira od 5,5 do 6,5) u poređenju sa fiziološkom pH (na primer, pH 7,4).
[0167] Treba imati na umu da bilo koje od ovde datih antitela, ili njihovih fragmenata koji vezuju antigen, može biti konstruisano da se disocira od antigena u zavisnosti od promena u pH (na primer, antitela senzitivna na pH). U nekim aspektima, ovde data brišuća antitela, ili njihov deo koji vezuje antigen, su konstruisana da vezuju antigen na način zavisan od pH. U nekim aspektima, ovde data brišuća antitela, ili njihov deo koji vezuje antigen, su konstruisana da vezuju FcRn na način zavisan od pH. U nekim aspektima, ovde data brišuća antitela, ili njihov deo koji vezuje antigen, su internalizovana endocitozom. U nekim aspektima, ovde data brišuća antitela, ili njihov deo koji vezuje antigen, su internalizovana vezivanjem FcRn. U nekim aspektima, endocitozirana brišuća antitela, ili njihov deo koji vezuje antigen, oslobađaju antigen u endozomu. U nekim aspektima, brišuća antitela, ili njihovi delovi koji vezuju antigen, su reciklirana nazad na ćelijsku površinu. U nekim aspektima, brišuća antitela ostaju prikačena za ćelije. U nekim aspektima, endocitozirana brišuća antitela, ili njihov deo koji vezuje antigen, su reciklirana nazad u plazmu. Treba imati na umu da Fc deo bilo kog od ovde datih antitela, ili njihovi fragmenti koji vezuju antigen, može biti konstruisan da ima različitu aktivnost vezivanja FcRn. U nekim aspektima, aktivnost vezivanja FcRn utiče na vreme klirensa antigena od strane brišućeg antitela. U nekim aspektima, brišuća antitela mogu biti dugotrajna ili brzodelujuća brišuća antitela.
[0168] U nekim aspektima, konvertovanje konvencionalnog terapeutskog antitela, ili njegovog dela koji vezuje antigen, u brišuće antitelo, ili njegov deo koji vezuje antigen, redukuje efikasnost doze. U nekim aspektima, konvertovanje konvencionalnog terapeutskog antitela, ili njegovog dela koji vezuje antigen, u brišuće antitelo, ili njegov deo koji vezuje antigen, redukuje efikasnost doze za najmanje 1%, 2%, 5%, 10%, 20%, 30%, 40%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90%, 95% ili 99%. U nekim aspektima, konvertovanje konvencionalnog terapeutskog antitela, ili njegovog dela koji vezuje antigen, u brišuće antitelo, ili njegov deo koji vezuje antigen, redukuje efikasnost doze za najmanje 1,5 puta, 2 puta, 3 puta, 4 puta, 5 puta, 6 puta, 8 puta, 10 puta, 15 puta, 20 puta, 50 puta ili 100 puta.
[0169] U nekim aspektima, odabir odgovarajuće doze brišućeg antitela, ili njegovog dela koji vezuje antigen, za terapiju se može sprovesti empirijski. U nekim aspektima, visoka doza brišućeg antitela, ili njegovog dela koji vezuje antigen, može zasititi FcRn, što za rezultat ima antitela koja stabilizuju antigen u serumu a da se ne internalizuju. U nekim aspektima, niska doza brišućeg antitela, ili njegovog dela koji vezuje antigen, možda neće biti terapeutski efikasna. U nekim aspektima, brišuća antitela, ili njihovi delovi koji vezuju antigen, se primenjuju jednom dnevno, jednom nedeljno, jednom na dve nedelje, jednom na tri nedelje, jednom na četiri nedelje, jednom na šest nedelja, jednom na osam nedelja, jednom na deset nedelja, jednom na dvanaest nedelja, jednom na šesnaest nedelja, jednom na dvadeset nedelja ili jednom na 24 nedelje.
[0170] U nekim aspektima, bilo koje od ovde datih antitela, ili njihovih fragmenata koji vezuju antigen, može biti modifikovano ili projektovano da bude brišuće antitelo. U nekim aspektima, bilo koje od ovde datih antitela, ili njihovih fragmenata koji vezuju antigen, može biti konvertovano u brišuće antitelo upotrebom bilo koje odgovarajuće metode. Na primer, pogodne metode za pravljenje brišućih antitela, ili njihovih delova koji vezuju antigen, su prethodno opisane u Igawa et al., (2013) "Engineered Monoclonal Antibody with Novel Antigen-Sweeping Activity In vivo," PloS ONE 8(5): e63236; and Igawa et al., "pH-dependent antigen-binding antibodies as a novel therapeutic modality," Biochimica et Biophysica Acta 1844 (2014) 1943-1950. Treba razumeti, ipak, da metode pravljenja brišućih antitela, ili njihovog dela koji vezuje antigen, kao što je ovde dato, ne treba da budu ograničavajuće. Iz tog razloga, dodatne metode za pravljenje brišućih antitela, ili njihovog dela koji vezuje antigen, su unutar opsega ovog otkrića.
[0171] Neki aspekti otkrića su bazirani na rekogniciji da je afinitet (na primer, izražen kao Kd) bilo kog od ovde datih anti-pro/latentni miostatin antitela, ili njihovih fragmenata koji vezuju antigen, senzitivan na promene u pH. U nekim aspektima, ovde data antitela, ili njihovi fragmenti koji vezuju antigen, imaju povećan Kd vezivanja za pro/latentni-miostatin pri relativno niskom pH (na primer, pH varira između 4,0-6,5) u poređenju sa relativno visokim pH (na primer, pH varira između 7,0-7,4). U nekim aspektima, ovde data antitela, ili njihovi fragmenti koji vezuju antigen, imaju Kd vezivanja za pro/latentni miostatin koji varira od 10<-3>M, 10<-4>M, 10<-5>M, 10<-6>M, 10<-7>M, 10<-8>M kada je pH između 4,0 i 6,5. U nekim aspektima, ovde data antitela, ili njihovi fragmenti koji vezuju antigen, imaju Kd vezivanja za pro/latentni miostatin koji varira od 10<-6>M, 10<-7>M, 10<-8>M, 10<-9>M, 10<-10>M, 10<-11>M kada je pH između 7,0 i 7,4. U nekim aspektima, ovde data antitela, ili njihovi fragmenti koji vezuju antigen, imaju Kd vezivanja za pro/latentni miostatin koji je najmanje 2 puta, najmanje 10 puta, najmanje 50 puta, najmanje 100 puta, najmanje 500 puta, najmanje 1000 puta, najmanje 5000 puta ili najmanje 10000 puta veći pri pH između 4,0 i 6,5 u poređenju sa pH između 7,0 i 7,4.
[0172] U nekim aspektima, ovde data pro/latentni-miostatin antitela, ili njihovi fragmenti koji vezuju antigen, se ne vezuju specifično za epitop unutar sekvence aminokiseline koja je navedena kao (SEK. ID. BR: 64). U nekim aspektima, ovde data pro/latentni miostatin antitela, ili njihovi fragmenti koji vezuju antigen, se ne vezuju specifično za isti epitop kao antitelo opisano u tabeli 2a, 11, 11b ili 13 Internacionalne patentne aplikacije publikacije br. WO 2016/098357, koja je objavljena 23. juna 2016. Godine, i koja je bazirana na Internacionalnoj patentnoj aplikaciji br. PCT/JP2015/006323, koja je podneta 18. decembra 2015. godine. U nekim aspektima, ovde data pro/latentni-miostatin antitela, ili njihovi fragmenti koji vezuju antigen, se ne nadmeću ili se ne nadmeću unakrsno u vezivanju za isti epitop kao antitelo opisano u tabeli 2a, 11a, 11b ili 13 Internacionalne patentne aplikacije publikacije br. WO 2016/098357, koja je objavljena 23. juna 2016. godine, i koja je bazirana na Internacionalnoj patentnoj aplikaciji br. PCT/JP2015/006323, koja je podneta 18. decembra 2015. godine. U nekim aspektima, ovde data pro/latentni miostatin antitela, li njihovi fragmenti koji vezuju antigen, se ne vezuju specifično za isti epitop kao antitelo koje sadrži VH i VL par opisano u tabeli 2a, 11a, 11b ili 13 Internacionalne patentne aplikacije publikacije br. WO 2016/098357, koja je objavljena 23. juna 2016. godine, a koje se bazira na Internacionalnoj patentnoj aplikaciji br. PCT/JP2015/006323, koja je podneta 18. decembra 2015. godine. U nekim aspektima, ovde data pro/latentni miostatin antitela, ili njihovi fragmenti koji vezuju antigen, se ne nadmeću ili ne nadmeću unakrsno u vezivanju za isti epitop kao antitelo koje sadrži VH i VL par opisano u tabeli 2a, 11a, 11b ili 13 Internacionalne patent aplikacije publikacije br. WO 2016/098357, koja je objavljena 23. juna 2016. godine, a koja se bazira na Internacionalnoj patentnoj aplikaciji br. PCT/JP2015/006323, koja je podneta 18. decembra 2015. godine.
Polipeptidi
[0173] Neki aspekti otkrića se odnose na polipeptide koji imaju sekvencu izabranu iz grupe koja se sastoji od SEK. ID. BR: 24, SEK. ID. BR: 25, SEK. ID. BR: 26, SEK. ID. BR: 27, SEK. ID. BR: 28 i SEK. ID. BR: 29. U nekim aspektima, polipeptid je varijabilni domen teškog lanca. U nekim aspektima, polipeptid je najmanje 75% (na primer, 80%, 85%, 90%, 95%, 98% ili 99%) identičan bilo kojoj od sekvenci aminokiseline navedenim u SEK. ID. BR: 24, SEK. ID. BR: 25, SEK. ID. BR: 26, SEK. ID. BR: 27, SEK. ID. BR: 28 ili SEK. ID. BR: 29.
[0174] Neki aspekti otkrića se odnose na polipeptid koji ima sekvencu izabranu iz grupe koja se sastoji od SEK. ID. BR: 30, SEK. ID. BR: 31, SEK. ID. BR: 32, SEK. ID. BR: 33, SEK. ID. BR: 34 i SEK. ID. BR: 35. U nekim aspektima, polipeptid je varijabilni domen lakog lanca. U nekim aspektima, polipeptid je najmanje 75% (na primer, 80%, 85%, 90%, 95%, 98% ili 99%) identičan bilo kojoj od sekvenci aminokiseline navedenim u SEK. ID. BR: 30, SEK. ID. BR: 31, SEK. ID. BR: 32, SEK. ID. BR: 33, SEK. ID. BR: 34 ili SEK. ID. BR: 35.
Antitela, i fragmenti koji vezuju antigen, koja se nadmeću sa anti-pro/latentni-miostatin antitelima, ili njihovim fragmentima koji vezuju antigen
[0175] Aspekti otkrića se odnose na antitela, i njihove fragmente koji vezuju antigen, koja se nadmeću ili unakrsno nadmeću sa bilo kojim od antitela, ili njihovih fragmenata koji vezuju antigen, datih u tekstu. Pojam “takmičiti” kao što se koristi u tekstu u vezi sa antitelom, znači da se prvo antitelo vezuje za epitop proteina (na primer, latentni miostatin) na način dovoljno sličan vezivanju drugog antitela, tako da je rezultat vezivanja prvog antitela sa svojim epitopom detektabilno smanjen u prisustvu drugog antitela u poređenju sa vezivanjem prvog antitela u odsustvu drugog antitela. Alternativno, tamo gde je vezivanje drugog antitela za svoj epitop takođe detektabilno smanjeno u prisustvu prvog antitela, može, ali ne mora biti slučaj. To jest, prvo antitelo može inhibirati vezivanje drugog antitela za svoj epitop bez da drugo antitelo inhibira vezivanje prvog antitela za svoj respektivni epitop. Ipak, tamo gde svako antitelo detektabilno inhibira vezivanje drugog antitela za svoj epitop ili ligand, bilo da je u istom, većem ili manjem obimu, za antitela se kaže da se "unakrsno-takmiče” jedno sa drugim u vezivanju njihovih respektivnih epitopa. I nadmećujuća i unakrsno nadmećujuća antitela su unutar opsega ovog otkrića. Bez obzira na mehanizam pod kojim se takva kompeticija ili unakrsna kompeticija dešava (na primer, sterična prepreka, konformaciona promena ili vezivanje za zajednički epitop, ili njegov deo), stručnjak sa iskustvom će razumeti da takva nadmećujuća i/ili unakrsno nadmećujuća antitela su obuhvaćena i mogu biti korisna za metode i/ili kompozicije koje su ovde date.
[0176] Aspekti otkrića se odnose na antitela, ili njihove delove koji vezuju antigen, koja se nadmeću ili unakrsno nadmeću sa bilo kojim antitelima, li njihovim fragmentima koji vezuju antigen, datim u tekstu. U nekim aspektima, antitelo, ili njegov deo koji vezuje antigen, se vezuje kod ili u blizini istog epitopa kao bilo koje od ovde datih antitela. U nekim aspektima, antitelo, ili njegov deo koji vezuje antigen, se vezuje blizu epitopa ukoliko se vezuje unutar 15 ili manje aminokiselinskih ostataka epitopa. U nekim aspektima, bilo koje od ovde datih antitela, ili njihovih fragmenata koji vezuju antigen, se vezuju unutar 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14 ili 15 aminokiselinskih ostataka epitopa koji je vezan bilo kojim antitelom, ili njihovim fragmentima koji vezuju antigen, datim u tekstu.
[0177] U sledećem aspektu, antitelo, ili njegov deo koji vezuje antigen, se nadmeće ili unakrsno nadmeće u vezivanju za bilo koji od ovde datih antigena (na primer, pro/latentni-miostatin) sa konstantom disocijacije ravnoteže, Kd, između antitela i proteina manje od 10<-6>M. U drugim aspektima, antitelo, ili njegov deo koji vezuje antigen, se nadmeće ili unakrsno-nadmeće u vezivanju za bilo koji od ovde datih antigena sa Kd u opsegu od 10<-11>M do 10<-6>M.
[0178] Aspekti otkrića se odnose na antitela, ili njihove delove koji vezuju antigen, koja se nadmeću u vezivanju za pro/latentni miostatin sa bilo kojim od ovde datih antitela, ili njihovih fragmenata koji vezuju antigen. U nekim aspektima, antitelo, ili njegov deo koji vezuje antigen, se vezuje za pro/latentni miostatin na istom epitopu kao bilo koje od ovde datih antitela, ili njihovih delova koji vezuju antigen. Na primer, u nekim aspektima bilo koje od ovde datih antitela se vezuju na ili u blizini mesta cepanja toloida ili na ili u blizini mesta pristajanja toloida pro/latentnog-miostatina. U drugim aspektima, bilo koje od ovde datih antitela, ili njihovih fragmenata koji vezuju antigen, se vezuje na ili u blizini mesta cepanja proprotein konvertaze ili na ili u blizini mesta pristajanja proprotein konvertaze pro/latentnog miostatina. U sledećem aspektu, antitelo, ili njegov deo koji vezuje antigen, se nadmeće u vezivanju za pro/latentni miostatin sa konstantom disocijacije ravnoteže, Kd, između antitela, li njegovog dela koji vezuje antigen, i pro/latentnog-miostatina manje od 10<-6>M. U drugim aspektima, antitelo, ili njegov deo koji vezuje antigen, koji se nadmeće sa bilo kojim od ovde datih antitela, ili njihovih delova koji vezuju antigen, se vezuje za pro/latentni miostatin sa Kd u opsegu od 10<-11>M do 10<-6>M.
[0179] Bilo koje od ovde datih antitela, ili njihovih fragmenata koji vezuju antigen, se može karakterisati upotrebom bilo koje pogodne metode. Na primer, jedna metoda je da se identifikuje epitop za koji se antigen vezuje, ili “mapiranje epitopa”. Postoji mnogo pogodnih metoda za mapiranje karakterizaciju lokacije epitopa na proteinima, uključujući rešavanje kristalne strukture antitelo-antigen kompleksa, kompeticioni testovi, testovi ekspresije genskog fragmenta i sintetički testovi zasnovani na peptidima, kao što je opisano, na primer, u Poglavlju 11 Harlow and Lane, Using Antibodies, a Laboratory Manual, Cold Spring Harbor Laboratory Press, Cold Spring Harbor, N.Y., 1999. U dodatnom primeru, mapiranje epitopa se može korititi kako bi se odredila sekvenca za koju se, antitelo, ili njegov deo koji vezuje antigen, vezuje. Epitop može biti linearni epitop, tj., sadržan u jednom delu aminokiselina, konformacioni epitop formiran trodimenzionalnom interakcijom aminokiselina koja ne mora nužno biti sadržana u jednom delu (linearna sekvenca primarne strukture). Peptidi različitih dužina (na primer, najmanje 4-6 aminokiselina dugački) se mogu izolovati ili sintetisati (na primer, rekombinantno) i koristiti za testove vezivanja sa antitelom. U sledećem primeru, epitop za koji se antitelo, ili njegov deo koji vezuje antigen, vezuje se može odrediti sistematskim skriningom korišćenjem preklapajućih peptida izvedenih iz ciljne sekvence antigena i utvrđivanje vezivanja antitela, ili njegovog dela koji vezuje antigen. U skladu sa testovima ekspresije genskog fragmenta, otvoren očitavajući okvir koji kodira ciljni antigen je fragmentovan ili nasumično ili specifičnim genetskim konstrukcijama i određuje se reaktivnost eksprimiranih fragmenata antigena sa antitelom koje se testira. Genski fragmenti, na primer, se mogu proizvesti pomoću PCR a zatim transkribovati i translatovati u protein in vitro, u prisustvu radioaktivnih aminokiselina. Vezivanje antitela, ili njegovog dela koji vezuje antigen, za radioaktivno označene antigen fragmente se zatim određuje imunoprecipitacijom i gel elektroforezom. Određeni epitopi se takođe mogu identifikovati upotrebom velikih biblioteka nasumičnih sekvenci peptida prikazanih na površini čestica faga (biblioteke faga). Alternativno, definisana biblioteka preklapajućih fragmenata peptida se može testirati u vezivanju za test antitelo, ili njegov deo koji vezuje antigen, u jednostavnim testovima vezivanja. U dodatnom primeru, mutageneza domena vezivanja antigena, eksperimenti zamene domena i alanin skenirajuća mutageneza se mogu sprovesti kako bi se identifikovali zahtevani ostaci, dovoljni, i/ili neophodni za vezivanje epitopa. Na primer, eksperimenti zamene domena se mogu sprovesti korišćenjem mutanta ciljnog antigena u kom su različiti fragmenti pro/latentnog miostatin polipeptida zamenjeni sekvencama blisko povezanog, ali antigenski različitog proteina, kao što je još jedan član TGFP protein familije (na primer, GDF11). Procenjivanjem vezivanja antitela, ili njegovog dela koji vezuje antigen, za mutantni pro/latentni-miostatin, može se proceniti važnost vezivanja određenog antigen fragmenta za antitelo, ili njegov deo koji vezuje antigen.
[0180] Alternativno, testovi kompeticije se mogu sprovesti korišćenjem drugih antitela poznatih da se vezuju za isti antigen kako bi se utvrdilo da li se antitelo, ili njegov deo koji vezuje antigen, vezuje za isti epitop kao druga antitela, ili njihovi delovi koji vezuju antigen. Testovi kompeticije su dobro poznati iskusnima u struci. Bilo koja od pogodnih metoda, na primer, metode mapiranja epitopa kao što je opisano u tekstu, se može primeniti kako bi se utvrdilo da li anti-pro/latentni miostatin antitelo, li njegov deo koji vezuje antigen, vezuje jedan ili više specifičnih ostataka/segmenata u pro/latentnom-miostatinu kao što je opisano u tekstu. Dalje, interakcija antitela, ili njegovog dela koji vezuje antigen, sa jednim ili više onih definisanih ostataka u pro/latentnommiostatinu se može utvrditi rutinskom tehnologijom. Na primer, kristalna struktura se može odrediti, i razdaljine između ostataka u pro/latentnom-miostatinu i jedan ili više ostataka u antitelu, ili njegovom delu koji vezuje antigen, se shodno tome mogu odrediti. Na osnovu takvih razdaljina, može se utvrditi da li specifični ostatak u pro/latentnom-miostatinu interaguje sa jednim ili više ostataka u antitelu, ili njegovom delu koji vezuje antigen. Dalje, pogodne metode, kao što su testovi kompeticije i testovi ciljne mutageneze se mogu primeniti da bi se odredilo preferencijalno vezivanje kandidata anti-pro/latentnog-miostatin antitela, li njegovog dela koji vezuje antigen, za pro/latentni miostatin u poređenju sa drugim ciljom kao što je mutantni pro/latentni-miostatin.
Proizvodnja anti-pro/latentnog miostatin antitela ili njihovih fragmenata koji vezuju antigen
[0181] Brojne metode se mogu koristiti za dobijanje antitela otkrića, ili njihovih fragmenata koji vezuju antigen. Na primer, antitela, i njihovih fragmenti koji vezuju antigen, se mogu proizvesti upotrebom rekombinantnih DNK metoda. Monoklonalna antitela, i njihovi fragmenti koji vezuju antigen, se takođe mogu proizvesti generacijom hibridoma (videti, na primer, Kohler and Milstein (1975) Nature, 256: 495-499) prema poznatim metodama. Hibridomi formirani na ovakav način se zatim pregledaju standardnim metodama, kao što je imunosorbentni test povezan sa enzimom (ELISA) i analiza površinske plazmonske rezonance (na primer, OCTET ili BIACORE), kako bi se identifikovalo jedan ili više hibridoma koji proizvode antitelo, ili njegov deo koji vezuje antigen, koje se specifično vezuje za naznačeni antigen. Bilo koja forma naznačenog antigena se može koristiti kao imunogen, na primer, rekombinantni antigen, forme koje se javljaju prirodnim putem, bilo koje njihove varijante ili fragmenti, kao i njihov antigenski peptid (na primer, bilo koji od ovde opisanih epitopa kao linearni epitop ili unutar skele kao konformacioni epitop). Jedna primerna metoda pravljenja antitela, ili njihovih delova koji vezuju antigen, uključuje skrining biblioteka ekspresije proteina koje eksprimiraju antitela ili njihove fragmente (na primer, scFv), na primer, biblioteke prikaza faga i ribozoma. Fagni prikaz je opisan, na primer, u Ladner et al., U.S. Pat. No.
5,223,409; Smith (1985) Science 228:1315-1317; Clackson et al. (1991) Nature, 352: 624-628; Marks et al. (1991) J. Mol. Biol., 222: 581-597; WO92/18619; WO 91/17271; WO 92/20791; WO 92/15679; WO 93/01288; WO 92/01047; WO 92/09690; i WO 90/02809.
[0182] Kao dodatak upotrebe biblioteka prikaza, naznačeni antigen (na primer, pro-miostatin) se može koristiti za imunizaciju ne-ljudske životinje, na primer, glodara, na primer, miša, hrčka ili pacova. U jednom aspektu, neljudska životinja je miš.
[0183] U sledećem aspektu, monoklonalno antitelo je dobijeno od neljudske životinje, a zatim modifikovano, na primer, himerno, upotrebom odgovarajućih rekombinantnih DNK tehnika. Opisano je mnoštvo pristupa za pravljenje himernih antitela. Videti, na primer, Morrison et al., Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 81:6851, 1985; Takeda et al., Nature 314:452, 1985, Cabilly et al., U.S. Pat. No. 4,816,567; Boss et al., U.S. Pat. No. 4,816,397; Tanaguchi et al., European Patent Publication EP171496; European Patent Publication 0173494, United Kingdom Patent GB 2177096B.
[0184] Za dodatne tehnike proizvodnje antitela, videti Antibodies: A Laboratory Manual, eds. Harlow et al., Cold Spring Harbor Laboratory, 1988. Predmetno otkriće nije nužno ograničeno na bilo koji konkretni izvor, metodu proizvodnje ili druge specijalne karakteristike antitela.
[0185] Neki aspekti predmetnog otkrića se odnose na ćelije domaćina transformisane sa polinukleotidom ili vektorom. Ćelije domaćina mogu biti prokariotske ili eukariotske ćelije. Polinukleotid ili vektor koji je prisutan u ćeliji domaćina može biti ili integrisan u genom ćelije domaćina ili se može održavati ekstrahromozomski. Ćelija domaćina može biti bilo koja prokariotska ili eukariotska ćelija, kao što je bakterijska, insektna, gljivična, biljna, životinjska ili ljudska ćelija. U nekim aspektima, gljivične ćelije su, na primer, one iz roda Saccharomyces, konkretno one od vrste S. cerevisiae. Pojam “prokariotska” uključuje sve bakterije koje se mogu transformisati ili transfektovati sa DNK ili RNK molekulima radi ekspresije antitela ili odgovarajućih lanaca imunoglobulina. Prokariotski domaćini mogu uključivati gram negativne kao i gram pozitivne bakterije kao što su, na primer, E. coli, S. typhimurium, Serratia marcescens i Bacillus subtilis.Pojam “eukariotska” uključuje kvasac, više biljke, insekte i ćelije kičmenjaka, na primer, sisarske ćelije, kao što su NSO i CHO ćelije. U zavisnosti od domaćina koji se koristi u rekombinantnoj proizvodnoj proceduri, antitela ili lanci imunoglobulina kodirani polinukleotidom mogu biti glikozilovani ili mogu biti neglikolizovani. Antitela ili odgovarajući lanci imunoglobulina mogu takođe uključiti inicijalni metionin aminokiselinski ostatak.
[0186] U nekim aspektima, jednom kad se vektor inkorporira u odgovarajućeg domaćina, domaćin se može održavati pod uslovima pogodnim za ekspresiju visokog nivoa nukleotidnih sekvenci, i, po želji, sakupljanje i prečišćavanje lakih lanaca imunoglobulina, teških lanaca, dimera lakog/teškog lanca ili netaknutih antitela, fragmenata koji vezuju antigen ili drugih imunoglobulinskih formi može slediti; videti Beychok, Cells of Immunoglobulin Synthesis, Academic
Press, N.Y., (1979). Stoga, polinukleotidi ili vektori se uvode u ćelije koje zauzvrat proizvode antitelo ili fragmente koji vezuju antigen. Štaviše, transgene životinje, poželjno sisari, koje sadrže prethodno pomenute ćelije domaćina se mogu koristiti za proizvodnju velikih razmera antitela ili fragmenata antitela.
[0187] Transformisana ćelija domaćina se može uzgajati u fermentorima i kultivisati korišćenjem bilo koje pogodne tehnike kako bi se postigao optimalan ćelijski rast. Jednom eksprimirani, cela antitela, njihovi dimeri, individualni laki i teški lanci, druge forme imunoglobulina, ili fragmenti koji vezuju antigen, se mogu prečistiti u skladu sa standardnim procedurama nauke, uključujući precipitaciju amonijum sulfata, kolone afiniteta, kolonsku hromatografiju, gel elektroforezu i slične; videti, Scopes, "Protein Purification", Springer Verlag, N.Y. (1982). Antitelo ili fragmenti koji vezuju antigen se zatim mogu izolovati iz medijuma rasta, ćelijskih lizata ili frakcija ćelijske membrane. Izolacija i prečišćavanje, na primer, mikrobno eksprimiranih antitela ili fragmenata koji vezuju antigen može biti putem bilo kojih konvencionalnih sredstava, kao što je, na primer, preparativna hromatografska separacija i imunološke separacije kao što su one koje uključuju upotrebu usmerenih monoklonskih ili poliklonskih antitela, na primer, protiv konstantnog regiona antitela.
[0188] Aspekti otkrića se odnose na hibridom, koji pruža neograničeno produžen izvor izvor monoklonalnih antitela. Kao alternativa dobijanja imunoglobulina direktno iz kulture hibridoma, mogu se koristiti ovekovečene hibridomske ćelije kao izvor preuređenog lokusa teškog i lakog lanca za naknadnu ekspresiju i/ili genetsku manipulaciju. Preuređeni geni antitela mogu se reverzno transkribovati sa odgovarajućih mRNK da bi se proizvela cDNK. U nekim aspektima, konstantni region teškog lanca može biti zamenjen onim različitog izotipa ili potpuno eliminisan. Varijabilni regioni mogu biti povezani da kodiraju jednolančane Fv regione. Višestruki Fv regioni mogu biti povezani da daju sposobnost vezivanja za više od jedne ciljne ili himerne kombinacije teškog i lakog lanca koje se mogu koristiti. Bilo koja odgovarajuća metoda se može koristiti za kloniranje varijabilnih regiona antitela i generaciju rekombinantnih antitela, i njihovih delova koji vezuju antigen.
[0189] U nekim aspektima, odgovarajuća nukleinska kiselina koja kodira varijabilne regione teškog i/ili lakog lanca je dobijena i ubačena u ekspresione vektore koji se mogu transfektovati u standardne rekombinantne ćelije domaćina. Mnoštvo takvih ćelija domaćina se može koristiti. U nekim aspektima, sisarske ćelije domaćina mogu biti povoljne za efikasnu obradu i proizvodnju. Obične sisarske ćelijske linije korisne za ovu svrhu uključuju CHO ćelije, 293 ć elije ili NSO ć elije. Proizvodnja antitela ili fragmenta koji vezuje antigen se može preduzeti kultivisanjem modifikovanog rekombinantnog domaćina pod uslovima kulture odgovarajućim za rast ćelija domaćina i ekspresiju sekvenci kodiranja. Antitela ili fragmenti koji vezuju antigen se mogu izdvojiti izolovanjem iz kulture. Ekspresioni sistemi mogu biti dizajnirani da uključuju signalne peptide tako da se dobijena antitela sekretuju u medijum; ipak, moguća je i intracelularna proizvodnja.
[0190] Otkriće takođe uključuje polinukleotid koji kodira najmanje varijabilni region lanca imunoglobulina ovde opisanih antitela. U nekim otkrićima, varijabilni region kodiran polinukleotidom obuhvata najmanje jedan region određivanja komplementarnosti (CDR) VH i/ili VL varijabilnog regiona antitela proizvedenog pomoću bilo kog od prethodno opisanih hibridoma.
[0191] Polinukleotidi koji kodiraju antitelo ili fragmente koji vezuju antigen mogu biti, na primer, DNK, cDNK, RNK ili sintetički proizveden DNK ili RNK ili rekombinantno proizveden himerni molekul nukleinske kiseline koji sadrži bilo koji od ovih polinukleotida ili same ili u kombinaciji. U nekim aspektima, polinukleotid je deo vektora. Takvi vektori mogu obuhvatati dalje gene kao što su marker geni koji omogućavaju selekciju vektora u pogodnoj ćelji domaćina i pod pogodnim uslovima.
[0192] U nekim aspektima, polinukleotid je operativno vezan za sekvence kontrole ekspresije koje omogućavaju ekspresiju u prokariotskim i eukariotskim ćelijama. Ekspresija polinukleotida obuhvata transkripciju polinukleotida u prevodljivu mRNK. Regulatorni elementi koji obezbeđuju ekspresiju u eukariotskim ćelijama, poželjno ćelijama sisara, su dobro poznati stručnjacima iz oblasti. Oni mogu uključivati regulatorne sekvence koje olakšavaju inicijaciju transkripcije i opciono poli-A signala koji olakšavaju završetak transkripcije i stabilizaciju transkripta. Dodatni regulatorni elementi mogu uključivati transkripcione kao i translacione pojačivače, i/ili prirodno povezane ili heterologne promotorske regione. Mogući regulatorni elementi koji dozvoljavaju ekspresiju u prokariotskim ćelijama domaćina uključuju, na primer, PL, Lac, Trp ili Tac promoter u E. coli, a primeri regulatornih elemenata koji omogućavaju ekspresiju u eukariotskim ć elijama domaćina su AOX1 ili GAL1 promoter u kvascu ili CMV promoter, SV40-promoter, RSV-promoter (Rousov sarkom virus), CMV-pojačivač, SV40-pojačivač ili globin intron kod sisarskih i drugih životinjskih ćelija.
[0193] Pored elemenata koji su odgovorni za iniciranje transkripcije, takvi regulatorni elementi mogu takođe uključiti signale terminacije transkripcije, kao što su SV40-poli-A mesto ili tk-poli-A mesto, niže od polinukleotida. Štaviše, u zavisnosti od ekspresionog sistema koji se koristi, vodeće sekvence sposobne da usmere polipeptid u ćelijski odeljak ili da ga sekretuju u medijum, se mogu dodati kodirajućoj sekvenci polinukleotida i opisane su u prethodnom tekstu. Vodeće sekvence su sastavljene u odgovarajućoj fazi sa sekvencama translacije, inicijacije i terminacije, i poželjno, vodeća sekvenca je sposobna da usmerava sekreciju translatovanog proteina, ili njegovog dela, u, na primer, ekstracelularni medijum. Opciono, može se koristiti heterologna polinukleotidna sekvenca koja kodira fuzioni protein uključujući C ili N terminalni identifikacioni peptid koji daje željene karakteristike, na primer, stabilizaciju ili pojednostavljeno prečišćavanje eksprimiranog rekombinantnog proizvoda.
[0194] U nekim aspektima, polinukleotidi koji kodiraju najmanje varijabilni domen lakog i/ili teškog lanca mogu kodirati varijabilne domene oba imunoglobulinska lanca ili samo jednog. Slično tome, polinukleotidi mogu biti pod kontrolom istog promotera ili mogu biti odvojeno kontrolisani za ekspresiju. Štaviše, neki aspekti se odnose na vektore, naročito plazmide, kozmide, viruse i bakteriofage koji se koriste konvencionalno u genetskom inženjeringu koji sadrže polinukleotid koji kodira varijabilni domen lanca imunoglobulina antitela ili fragmenta koji vezuje antigen; opciono u kombinaciji sa polinukleotidom koji kodira varijabilni domen drugog imunoglobulinskog lanca antitela.
[0195] U nekim aspektima, sekvence kontrole ekspresije su date kao eukariotski promotorski sistemi u vektorima sposobnim za transformaciju ili transfektovanje eukariotskih ćelija domaćina, ali se takođe mogu koristiti kontrolne sekvence za prokariotske domaćine. Ekspresioni vektori izvedeni iz virusa kao što su retrovirusi, virus vakcinacije, virus povezan sa adeno, herpes virusi ili goveđi papiloma virus, se mogu koristiti za isporuku polinukleotida ili vektora u ciljnu ćelijsku populaciju (na primer, za projektovanje ćelije za ekspresiju antitela ili fragmenta koji vezuje antigen). Za konstruisanje rekombinantnih virusnih vektora se mogu koristiti različite pogodne metode. U nekim aspektima, polinukleotidi i vektori se mogu rekonstituisati u lipozome radi isporuke ciljnim ćelijama. Vektori koji sadrže polinukleotide (na primer, teški i/ili laki varijabilni domeni imunoglobulinskih lanaca koji kodiraju sekvence i sekvence kontrole ekspresije) se mogu transferovati u ćeliju domaćina pogodnim metodama, koje variraju u zavisnosti od tipa ćelijskog domaćina.
Modifikacije
[0196] Antitela i fragmenti koji vezuju antigen iz otkrića mogu biti modifikovani sa detektabilnom oznakom, uključujući, ali se ne ograničavajući na, enzim, prostetičnu grupu, fluorescentni materijal, luminiscentni materijal, bioluminiscentni materijal, radioaktivni materijal, metal koji emituje pozitron, neradioaktivni paramagnetni metalni jon, i oznaka afiniteta za detekciju i izolaciju pro/latentnog-miostatina. Detektabilne supstance se mogu kuplovati ili konjugovati ili direktno za polipeptide otkrića ili indirektno, preko intermedijera (kao š to je, na primer, povezivač) korišćenjem pogodnih tehnika. Neograničavajući primeri pogodnih enzima uključuju peroksidazu rena, alkalnu fosfatazu, β -galaktozidazu, glukoza oksidaza ili acetilholinesteraza; neograničavajući primeri pogodnih prostetičnih grupnih kompleksa uključuju streptavidin/biotin i avidin/biotin; neograničavajući primeri pogodnih fluorescentnih materijala uključuju biotin, umbelliferon, fluorescein, fluorescein izotiocijanat, rodamin, dihlorotriazinilamin fluorescein, danzil hlorid ili fikoeritrin; primer luminiscentnog materijala uključuje luminol; neograničavajući primeri bioluminiscentnog materijala uključuju luciferazu, luciferin i aekvorin; i primeri pogodnog radioaktivnog materijala uključuju radioaktivni metalni jon, na<primer, alfa emitere ili druge radioizotope kao što su, na primer, jodin (131>I,<125>I,<123>I,<121>I), ugljenik (<14>C), sumpor(<35>S), tricijum (<3>H), indijum (<115>mIn,<113>mIn,<112>In,<111>In), i tehnecijum (<99>Tc,<99>mTc), talijum (<201>Ti), galijum (<68>Ga,<67>Ga), paladijum (<103>Pd), molibden (<99>Mo), ksenon (<133>Xe), fluorin (<18>F),<153>Sm, Lu,<159>Gd,<149>Pm,<140>La,<175>Yb,<166>Ho,<90>Y,<47>Sc,<86>R,<188>Re,<142>Pr,<105>Rh,<97>Ru,<68>Ge,<57>Co,<65>Zn,<85>Sr,<32>P,<153>Gd,<169>Yb ,<51>Cr,<54>Mn ,<75>Se i tin (<113>Sn,<117>Sn). Detektabilne supstance mogu biti kuplovane ili konjugovane ili direktno za anti-pro/latentni-miostatin antitela, ili njihove delove koji vezuju antigen, iz otkrića, ili indirektno, preko intermedijera (kao što je, na primer, povezivač) korišćenjem pogodnih tehnika. Anti-pro/latentni-miostatin antitela, ili njihovi delovi koji vezuju antigen, konjugovana sa detektabilnom supstancom se mogu koristiti u testovima dijagnostike kao što je opisano u tekstu.
Biološka dejstva inhibitora miostatina, kao što su anti-pro/latentni miostatin antitela ili njihovi fragmenti koji vezuju antigen
[0197] Inhibitori miostatina, kao što su antitela ili njihovi fragmenti koji vezuju antigen, koja su obuhvaćena predmetnim otkrićem se mogu koristiti kao medikament za ostvarivanje korisnih efekata (na primer, terapeutski efekti) kod subjekta kada se primeni nad subjektom u efikasnoj količini. Takvi primerni biološki korisni efekti su dati u tekstu. Korisni biološki efekti kod subjekta se mogu postići primenom inhibitora miostatina, na primer, antitela, ili njihovih fragmenata koji vezuju antigen, kao što je opisano u tekstu, koji specifično vezuju pro/latentni miostatin. U nekim aspektima, antitelo, ili njegov deo koji vezuje antigen, se primenjuje u efikasnoj količini da izazove dva ili više od bioloških efekata opisanih u nastavku. U nekim aspektima, inhibitor miostatina, na primer, antitelo, ili njegov deo koji vezuje antigen, se primenjuje u količini efikasnoj da izazove tri ili više biološka efekta opisana u nastavku. U nekim aspektima, inhibitor miostatina, na primer, antitelo, ili njegov deo koji vezuje antigen, se primenjuje u količini efikasnoj da izazove č etiri ili više bioloških efekata opisanih u nastavku. U nekim aspektima, inhibitor miostatina, na primer, antitelo, ili njegov deo koji vezuje antigen, se primenjuje u količini efikasnoj da izazove pet ili više bioloških efekata opisanih u nastavku. U nekim aspektima, inhibitor miostatina, na primer, antitelo, ili njegov deo koji vezuje antigen, se primenjuje u količini efikasnoj da izazove šest ili više bioloških efekata opisanih u nastavku. U nekim aspektima, inhibitor miostatina, na primer, antitelo, ili njegov deo koji vezuje antigen, se primenjuje u količini efikasnoj da izazove sedam ili više bioloških efekata opisanih u nastavku. U nekim aspektima, inhibitor miostatina, na primer, antitelo, ili njegov deo koji vezuje antigen, se primenjuje u količini efikasnoj da izazove osam, devet, deset, jedanaest, dvanaest, trinaest, četrnaest, petnaest ili šesnaest bioloških efekata opisanih u nastavku teksta.
A. Efekat na masu i/ili funkciju mišićnog tkiva kod ljudskog subjekta
[0198] Primena inhibitora miostatina, na primer, antitela, li njegovog fragmenta koji vezuje antigen, koje se specifično vezuje za pro/latentni miostatin povećava masu i/ili funkciju mišićnog tkiva kod ljudskog subjekta. U nekim aspektima, mišićnog tkivo je izabrano iz grupe koja se sastoji od glatkog mišićnog tkiva, skeletnog mišićnog tkiva i srčanog mišićnog tkiva. Glatko mišićno tkivo je napravljeno od dugačkih sužavajućih ćelija, generalno nevolontarnih i razlikuje se od prugastih mišića u mnogo većem odnosu aktin/miozin, odsustvu upadljivih sarkomera i sposobnosti kontrakcije na mnogo manjoj frakciji svoje dužine odmaranja. Glatke mišićne ćelije se nalaze naročito u zidovima krvnih sudova, oko creva i u materici. Srčano mišićno tkivo je prugasto ali nevolontarno tkivo odgovorno za aktivnost pumpanja srca kičmenjaka. Pojedinačne srčane mišićne ćelije nisu fuzionisane zajedno u višejedarne strukture kao š to su u prugastom mišićnom tkivu. Skeletno mišićno tkivo je pod voljnom kontrolom. Mišićna vlakna su sincicijalna i sadrže miofibrile, tandem nizove sarkomera. Postoje dva opšta tipa skeletnih mišićnih vlakana: sporokontrahujuća (tip I) i brzokontrahujuća (tip II) prema ekspresiji njihove određene izoforme teškog lanca miozina (MHC). Sporokontrahujući mišići su bolje opremljeni za aerobni rad i omogućavaju dugotrajne podvige kao što je trčanje na daljinu, dok brzokontrahujući mišići brže zamaraju ali su bolje opremljeni za anaerobni rad i koriste se u snažnim naletima pokreta kao što je sprint. Diferencijacija između sporokontrahujućih i brzokontrahujućih mišićnih vlakana je zasnovana na histohemijskom bojenju na miozin adenozin-trifosfatazu (ATPazu) i tip teškog lanca miozina. Sporokontrahujuće mišićno vlakno (tip I vlakna) je MHC izoforma I a tri brzokontrahujuće izoforme (tip II vlakana) su MHC izoforma IIa, MHC izoforma IId i MHC izoforma IIb (S. Schiaffino, J. Muscle Res. Cell. Motil., 10 (1989), pp. 197-205). U nekim aspektima, masa i/ili funkcija brzokontrahujućeg mišićnog tkiva kod ljudskog subjekta je povećana. U drugim aspektima, masa i/ili funkcija sporokontrahujućeg mišićnog tkiva kod ljudskog subjekta je povećana.
[0199] Biološka dejstva efikasne količine ovde datih farmaceutskih kompozicija mogu biti povezana sa fenotipskom promenom tipova mišićnih vlakana, što je proces koji se zove zamena tipa vlakna. U nekim aspektima, zamena tipa vlakna je izazvana događajem, kao što je povreda ili gladovanje.
[0200] U jednom aspektu, otkriće pruža metodu promovisanja zamene tipa vlakna kod subjekta. Metoda obuhvata primenu nad subjektom kompozicije koja sadrži inhibitor miostatina, na primer, antitelo, li njegov fragment koji vezuje antigen, koje se specifično vezuje za pro/latentni-miostatin i blokira oslobađanje zrelog miostatina u količini efikasnoj da promoviše zamenu tipa vlakna, time promovišuću zamenu tipa vlakna kod subjekta.
[0201] U sledećem aspektu, otkriće pruža metodu preferencijalnog uvećavanja tipa II ili brzokontrahujućih vlakana u odnosu na tip I ili sporokontrahujuća vlakna kod subjekta. Metoda obuhvata primenu nad subjektom kompozicije koja sadrži inhibitor miostatina, na primer, antitelo, li njegov fragment koji vezuje antigen, koje se specifično vezuje za pro/latentni-miostatin i blokira oslobađanje zrelog miostatina u količini efikasnoj da preferencijalno poveća tip II ili brzokontrahujuća vlakna u odnosu na tip I ili sporokontrahujuća vlakna zamene tipa vlakana, time preferencijalno povećavajući tip II ili brzokontrahujuća vlakna u odnosu na tip I ili sporokontrahujuća vlakna kod subjekta.
[0202] U nekim aspektima, primena efikasne količine inhibitora miostatina, na primer, antitela opisanog u tekstu, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, nad subjektom može izazvati povećanje mišićne mase. Preferirano, takvo povećanje mišićne mase je klinički značajno za benefit ili na drugi način poboljšava zdravstveni status subjekta. Na primer, klinički značajne promene u mišićnoj masi mogu poboljšati mobilnost pacijenta, brigu o sebi, metabolizam itd. U nekim aspektima, povećanje mišićne mase je povećanje čistog mišića ili čistih mišića. U nekim aspektima, takvo povećanje mišićne mase je sistemski efekat tako da mišići celog tela ili suštinski celog tela prikazuju merljiv efekat. U nekim aspektima, efekti su lokalizovani na određenu grupu/tip mišića. U nekim aspektima, masa mišićnog tkiva, na primer, tkiva čistog mišića, se povećava za najmanje 1%, 2%, 3%, 4%, 5%, 6%, 7%, 8%, 9%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili 100%. U drugim aspektima, masa mišićnog tkiva, na primer, čistog mišićnog tkiva, se povećava za najmanje približno 1-5%, 5-10%, 10-20%, 1-30%, 1-40%, 1-50%, 10-50%, 20-30%, 20-60%, 30-80%, 40-90% ili 50-100%. Takvo povećanje mišićne mase se može zaključiti ili izmeriti bilo kojim pogodnim poznatim metodama, uključujući merenje površine poprečnog preseka putem MRI (na primer, poprečni presek podlaktice), obima, širine dijafragme (na primer, ultrazvukom), itd.
[0203] U nekim aspektima, primena efikasne količine ovde opisanog antitela ili njegovih fragmenata koji vezuju antigen, nad subjektom može izazvati poboljšanje u mišićnoj funkciji. Mišićna funkcija može biti procenjena različitim merama, uključujući, bez ograničavanja: stvaranje sile, snagu stiska (na primer, maksimalna snaga stiska), izdržljivost, oksidativni kapacitet mišića, dinamičku izdržljivost stiska, itd. U nekim aspektima, nivoi kreatinina u serumu se koriste kao validirani biomarker koji ukazuje na mišićnu masu, iako sa ograničenom osetljivošću.
[0204] U nekim aspektima, funkcija mišićnog tkiva se povećava za najmanje 1%, 2%, 3%, 4%, 5%, 6%, 7%, 8%, 9%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili 100%. U nekim aspektima, funkcija mišićnog tkiva se povećava za najmanje približno 1-5%, 5-10%, 10-20%, 1-30%, 1-40%, 1-50%, 10-50%, 20-30%, 20-60%, 30-80%, 40-90% ili 50-100%. U nekim aspektima, povećanje mišićne funkcije obuhvata poboljšanu ocenu, na primer, od 1 do 2, 2 do 3, 3 do 4, 4 do 5, 5 do 6, 6 do 7, 7 do 8, 8 do 9 ili 9 do 10.
[0205] U nekim aspektima, inhibitori miostatina, na primer, anti-pro/latentni miostatin antitela, ili njihovi fragmenti koji vezuju antigen, za upotrebu u skladu sa predmetnim pronalaskom mogu povećati masu i/ili funkciju mišićnog tkiva kod subjekta koji boluje od lezije, na primer, usled povrede kičmene moždine. U nekim aspektima, subjekt je u fazi akutne povrede kičmene moždine neposredno nakon povrede, gde je dijagnoza između kompletne i nekompletne povrede generalno teška. U drugim aspektima, subjekt je u fazi podakutne povrede kičmene moždine, gde postoji razlika između kompletne i nekompletne povrede kičmene moždine, i oporavak je moguć kroz tekuću rehabilitaciju. U još jednom aspektu, subjekt u fazi hronične povrede kičmene moždine. Hronična SCI faza nastupa otprilike 4 ili 6 meseci nakon povrede, gde su pacijenti pokazali značajno smanjenje stope oporavka ili kada su napori rehabilitacije dostigli gornju tačku uprkos tekućim standardima nege.
[0206] U nekim aspektima, masa i/ili funkcija mišićnog tkiva ispod lezije je povećana kod subjekta koji boluje od lezije, na primer, povrede kičmene moždine. U drugim aspektima, masa i/ili funkcija mišićnog tkiva iznad lezije je povećana kod subjekta koji boluje od lezije, na primer, povrede kičmene moždine. U nekom aspektu, mišić je izabran iz grupe koja se sastoji od soleus mišića, gastroknemius mišića, biceps mišića i triceps mišića. U nekim aspektima, masa mišićnog tkiva se povećava za najmanje 1%, 2%, 3%, 4%, 5%, 6%, 7%, 8%, 9%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili 100%. U drugim aspektima, masa mišićnog tkiva se povećava najmanje za približno 1-5%, 5-10%, 10-20%, 1-30%, 1-40%, 1-50%, 10-50%, 20-30%, 20-60%, 30-80%, 40-90% ili 50-100%. U nekim aspektima, funkcija mišićnog tkiva se povećava za najmanje 1%, 2%, 3%, 4%, 5%, 6%, 7%, 8%, 9%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili 100%. U drugim aspektima, funkcija mišićnog tkiva se povećava za najmanje približno 1-5%, 5-10%, 10-20%, 1-30%, 1-40%, 1-50%, 10-50%, 20-30%, 20-60%, 30-80%, 40-90% ili 50-100%.
[0207] U nekim aspektima, primena inhibitora miostatina, na primer, antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, koje specifično vezuje pro/latentni miostatin povećava lokomotornu funkciju kod ljudskog subjekta, na primer, kod subjekta koji boluje od lezije. U nekim aspektima, lokomotorna funkcija ljudskog subjekta se povećava za najmanje 1%, 2%, 3%, 4%, 5%, 6%, 7%, 8%, 9%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili 100%. U nekim aspektima, lokomotorna funkcija ljudskog subjekta se povećava za najmanje približno 1-5%, 5-10%, 10-20%, 1-30%, 1-40%, 1-50%, 10-50%, 20-30%, 20-60%, 30-80%, 40-90% ili 50-100%.
[0208] U nekim aspektima, primena inhibitora miostatina, na primer, antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, koje specifično vezuje pro/latentni miostatin povećava motoričku ordinaciju i ravnotežu kod ljudskog subjekta, na primer, kod subjekta koji boluje od lezije. U nekim aspektima, motorička ordinacija i ravnoteža kod ljudskog subjekta se povećava najmanje za 1%, 2%, 3%, 4%, 5%, 6%, 7%, 8%, 9%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili 100%. U drugim aspektima, motorička ordinacija i ravnoteža ljudskog subjekta se povećava najmanje za približno 1-5%, 5-10%, 10-20%, 1-30%, 1-40%, 1-50%, 10-50%, 20-30%, 20-60% 30-80%, 40-90% ili 50-100%.
[0209] U sledećem aspektu, primena inhibitora miostatina, na primer, antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, koje specifično vezuje pro/latentni miostatin povećava mišićnu snagu kod ljudskog subjekta, na primer, kod subjekta koji boluje od lezije. U nekim aspektima, mišićna snaga ljudskog subjekta se povećava najmanje za 1%, 2%, 3%, 4%, 5%, 6%, 7%, 8%, 9%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili 100%. U drugim aspektima, mišićna snaga ljudskog subjekta se povećava za najmanje približno 1-5%, 5-10%, 10-20%, 1-30%, 1-40%, 1-50%, 10-50%, 20-30%, 20-60%, 30-80%, 40-90% ili 50-100%.
[0210] U nekim aspektima, primena inhibitora miostatina, na primer, antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, koje specifično vezuje pro/latentni miostatin može izazvati klinički značajne promene u mišićnoj funkciji koje odgovaraju poboljšanoj funkcionalnosti pacijenta. U nekim aspektima, poboljšana funkcionalnost uključuje poboljšanje u mobilnosti pacijenta, brigi o sebi, metabolizmu, itd. U nekim aspektima, primena efikasne količine inhibitora miostatina, na primer, antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, koje specifično vezuje pro/latentni miostatin ublažava ili ubrzava oporavak od stanja, kao što su povrede, operacije i druge medicinske procedure. Pogodna takva stanja mogu uključivati stanje koje je povezano sa nervnim oštećenjem (bilo da je nastalo od povrede, hirurgije ili druge kliničke procedure).
[0211] Na primer, pogodni subjekti uključuju generalno zdrave pojedince, kao što je pacijent koji: i) je pretrpeo akutnu povredu uključujući nervno oštećenje koje utiče na mišićnu funkciju; ii) se planira podvrgnuti hirurškoj proceduri (terapeutskoj ili korektivnoj) koja može izazvati nenamernu povredu nerva (na primer, povreda motornog neurona); iii) je podvrgnut hiruškoj proceduri koja je izazvala nenamernu disfunkciju mišića; iv) prima tretman koji uključuje imobilizaciju određenog mišića ili grupe mišića (na primer, gips, itd.); v) je na respiratoru (na primer, kao rezultat akutne povrede). Primena ovde opisanog inhibitora miostatina može ubrzati oporavak kod takvih pacijenata. U nekim aspektima, takva primena može biti profilaktička. Na primer, pre podvrgavanja ili neposredno nakon hirurške procedure koja može izazvati nervno oštećenje i povezanu disfunkciju mišića, antitelo se može primeniti kako bi se sprečila mišićna disfunkcija. Prevencija uključuje ublažavanje ili smanjenje ozbiljnosti takve disfunkcije. U ovim aspektima, primena može biti lokalna primena na ili u blizini mesta pogođene oblasti, na primer, povrede, operacije, itd.
B. Uticaj na brzinu metabolizma ljudskog subjekta
[0212] Primena inhibitora miostatina, na primer, antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, koje specifično vezuje pro/latentni miostatin povećava brzinu metabolizma ljudskog subjekta. U nekim aspektima, primena efikasne količine takvog inhibitora miostatina, na primer, antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, može povećati bazalni metabolizam kod subjekta. Metaboličke stope se mogu izračunati bilo kojim metodama koje su poznate u struci, na primer, ispitivanjem unosa kiseonika i izbacivanja ugljen dioksida, ili indirektnom kalorimetrijom kao što je demonstrirano Primerom 11 predmetne aplikacije. U nekim aspektima, metabolička stopa se povećava najmanje za 1%, 2%, 3%, 4%, 5%, 6%, 7%, 8%, 9%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili 100%. U drugim aspektima, metabolička stopa se povećava za najmanje približno 1-5%, 5-10%, 10-20%, 1-30%, 1-40%, 1-50%, 10-50%, 20-30%, 20-60%, 30-80%, 40-90% ili 50-100%.
C. Uticaj na insulinsku osetljivost ljudskog subjekta
[0213] Primena inhibitora miostatina, na primer, antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, koje specifično vezuje pro/latentni miostatin povećava insulinsku senzitivnost ljudskog subjekta. Metode za merenje insulinske senzitivnosti su poznate u struci, na primer, test tolerancije na glukozu, postni insulin, ili test glukoze. Tokom testa na toleranciju glukoze, pacijent koji posti uzima oralnu dozu od 75 grama glukoze, i zatim se mere nivoi glukoze u krvi tokom sledeća dva sata. Glikemija manja od 7,8 mmol/L (140 mg/dl) se smatra normalnom, glikemija između 7,8 i
11,0 mmol/L (140 do 197 mg/dl) se smatra poremećenom tolerancijom na glukozu (IGT) i glikemija veća ili jednaka 11,1 mmol/L (200 mg/dl) se smatra dijabetes melitusom. Kod testa insulinskog posta, postni nivo insulina u serumu veći od 25 mIU/L ili 174 pmol/L se smatra insulinskom rezistencijom. U nekim aspektima, metabolička stopa se povećava za najmanje 1%, 2%, 3%, 4%, 5%, 6%, 7%, 8%, 9%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili 100%. U drugim aspektima, metabolička stopa se povećava za najmanje približno 1-5%, 5-10%, 10-20%, 1-30%, 1-40%, 1-50%, 10-50%, 20-30%, 20-60%, 30-80%, 40-90% ili 50-100%.
D. Uticaj na nivo adipoznog tkiva kod ljudskog subjekta
[0214] Primena inhibitora miostatina, na primer, antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, koje specifično vezuje pro/latentni miostatin utiče na nivo adipoznog tkiva kod ljudskog subjekta. Kao što je korišćeno u tekstu, pojam “adipozno tkivo” se odnosi na mast uključujući vezivno tkivo koje skladišti mast. Adipozno tkivo potiče od preadipocita. Njegova glavna uloga je da skladišti energiju u formi lipida, iako takođe oblaže i izoluje telo. Dve vrste adipoznog tkiva su belo adipozno tkivo (WAT), koje skladišti energiju, i braon adipozno tkivo (BAT), koje generiše telesnu toplotu.
[0215] Poznato je da braon adipozno tkivo (BAT) funkcioniše u disipaciji hemijske energije kao odgovor na hladnoću ili prekomerno hranjenje, i takođe ima sposobnost da modulira energetski balans. Pokazalo se da aktivacija braon adipoznog tkiva poboljšava homeostazu glukoze i insulinsku senzitivnost kod ljudi, što ukazuje da bi svako sa oštećenom insulinskom funkcijom mogao imati korist od aktivacije BAT (Stanford et al., J Clin Invest.
2013, 123(1): 215-223).
[0216] Bež adipozna tkiva se generišu kao rezultat posmeđivanja BAT, takođe poznato kao beženje. Ovo se dešava kada adipociti unutar WAT depoa razviju karakteristike BAT. Bež adipociti poprimaju multilokularni izgled (sadrže nekoliko lipidnih kapljica) i povećavaju ekspresiju odkuplujućeg proteina 1 (UCP1). Radeći to, ovi beli adipociti koji obično skladište energiju postaju adipociti koji oslobađaju energiju (Harms et al. Nature Medicine. 2013, 19 (10): 1252-63).
[0217] Visceralna mast ili abdominalna mast (takođe poznata kao mast organa ili intraabdominalna mast) se nalazi unutar trbušne duplje, upakovana između organa (želudac, jetra, creva, bubrezi, itd.). Visceralna mast je različita od subkutane masti pod kožom, i intramuskularne masti rasute u skeletnim mišićima. Salo u donjem delu tela, kao u butinama i zadnjici, je subkutano i nije konzistentno raspoređeno tkivo, dok je masnoća u predelu abdomena uglavnom visceralna i polutečna. Višak visceralne masti je poznat kao centralna gojaznost, ili „stomačno salo“, kod koje abdomen preterano viri, a novi razvoji kao što je indeks zapremine tela (BVI) su posebno dizajnirani da mere abdominalnu zapreminu i abdominalne masti. Višak visceralne masti je takođe povezan sa dijabetesom tip 2, insulinskom rezistencijom, inflamatornim bolestima i drugim bolestima povezanim sa gojaznošću (Mokdad et al., JAMA: The Journal of the American Medical Association. 2001, 289 (1): 76-9).
[0218] Masa adipoznog tkiva se može odrediti bilo kojom metodom koja je poznata osobi sa uobičajenim veštinama u struci. Na primer, adipozno tkivo se može izmeriti dualnom-energetskom apsorpciometrijom X-zraka (DXA), kao što je demonstrirano u Primeru 11 predmetne aplikacije.
Primena inhibitora miostatina, na primer, antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, koje specifično vezuje pro/latentni miostatin povećava nivo braon adipoznog tkiva i/ili nivo bež adipoznog tkiva kod ljudskog subjekta. Sa druge strane, primena inhibitora miostatina, na primer, anti-pro/latentni miostatin antitela, li njegovog dela koji vezuje antigen, smanjuje nivo belog adipoznog tkiva i visceralnog adipoznog tkiva kod ljudskog subjekta.
[0219] U nekim aspektima, nivo braon ili bež adipoznog tkiva se povećava najmanje za 1%, 2%, 3%, 4%, 5%, 6%, 7%, 8%, 9%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili 100%. U drugim aspektima, nivo braon ili bež adipoznog tkiva se povećava za najmanje približno 1-5%, 5-10%, 10-20%, 1-30%, 1-40%, 1-50%, 10-50%, 20-30%, 20-60%, 30-80%, 40-90% ili 50-100%.
[0220] U nekim aspektima, nivo belog ili visceralnog adipoznog tkiva se smanjuje najmanje za 1%, 2%, 3%, 4%, 5%, 6%, 7%, 8%, 9%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili 100%. U drugim aspektima, nivo belog ili visceralnog adipoznog tkiva se smanjuje za najmanje približno 1-5%, 5-10%, 10-20%, 1-30%, 1-40%, 1-50%, 10-50%, 20-30%, 20-60%, 30-80%, 40-90% ili 50-100%.
E. Uticaj na odnos adipoznog i mišićnog tkiva kod ljudskog subjekta
[0221] Primena inhibitora miostatina, na primer, antitela, li njegovog fragmenta koji vezuje antigen, koje specifično vezuje pro/latentni miostatin smanjuje odnos između adipozno tkivo prema mišićnom tkiva kod ljudskog subjekta. U nekim aspektima, odnos između adipoznog prema mišićnom tkivu se smanjuje za najmanje 1%, 2%, 3%, 4%, 5%, 6%, 7%, 8%, 9%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili 100%. U drugim aspektima, odnos između adipoznog prema mišićnom tkivu se smanjuje za najmanje približno 1-5%, 5-10%, 10-20%, 1-30%, 1-40%, 1-50%, 10-50%, 20-30%, 20-60%, 30-80%, 40-90% ili 50-100%.
[0222] Primena inhibitora miostatina, na primer, antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, koje specifično vezuje pro/latentni miostatin takođe povećava odnos mišićno tkivo prema adipoznom tkivu kod ljudskog subjekta. U nekim aspektima, odnos između mišićnog tkiva prema adipoznom tkivu se povećava za najmanje 1%, 2%, 3%, 4%, 5%, 6%, 7%, 8%, 9%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili 100%. U drugim aspektima, odnos između mišićnog tkiva prema adipoznom tkivu se povećava za najmanje približno 1-5%, 5-10%, 10-20%, 1-30%, 1-40%, 1-50%, 10-50%, 20-30%, 20-60%, 30-80%, 40-90% ili 50-100%.
F. Uticaj na unošenje glukoze kod ljudskog subjekta
[0223] Primena inhibitora miostatina, na primer, antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, koje specifično vezuje pro/latentni miostatin, utiče na apsorpciju glukoze tkiva kod ljudskog subjekta. U nekim aspektima, unos glukoze od strane mišićnog tkiva je povećan. Na primer, unos glukoze od strane mišićnog tkiva je povećan za najmanje 1%, 2%, 3%, 4%, 5%, 6%, 7%, 8%, 9%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili 100%. U nekim aspektima, unos glukoze od strane mišićnog tkiva je povećan za najmanje približno 1-5%, 5-10%, 10-20%, 1-30%, 1-40%, 1-50%, 10-50%, 20-30%, 20-60%, 30-80%, 40-90% ili 50-100%.
[0224] U drugim aspektima, unošenje glukoze od strane belog adipoznog tkiva, tkiva jetre i tkiva krvnih sudova je redukovan. U nekim aspektima, unos glukoze od strane belog adipoznog tkiva, tkiva jetre i tkiva krvnih sudova je redukovan za najmanje 1%, 2%, 3%, 4%, 5%, 6%, 7%, 8%, 9%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili 100%. U nekim aspektima, unos glukoze od strane belog adipoznog tkiva, tkiva jetre i tkiva krvnih sudova je redukovan najmanje za približno 1-5%, 5-10%, 10-20%, 1-30%, 1-40%, 1-50%, 10-50%, 20-30%, 20-60%, 30-80%, 40-90% ili 50-100%.
G. Uticaj na mišićni katabolizam proteina i/ili mišićno oslobađanje aminokiselina kod ljudskog subjekta [0225] Primena inhibitora miostatina, na primer, antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, koje specifično vezuje pro/latentni miostatin smanjuje mišićni katabolizam proteina i/ili mišićno oslobađanje aminokiselina kod ljudskog subjekta. U nekim aspektima, mišićni katabolizam proteina i/ili mišićno oslobađanje aminokiselina je smanjeno za najmanje 1%, 2%, 3%, 4%, 5%, 6%, 7%, 8%, 9%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili 100%. U drugim aspektima, mišićni katabolizam proteina i/ili mišićno oslobađanje aminokiselina je smanjeno za najmanje približno 1-5%, 5-10%, 10-20%, 1-30%, 1-40%, 1-50%, 10-50%, 20-30%, 20-60%, 30-80%, 40-90% ili 50-100%.
H. Uticaj na insulinsku zavisnu glikemijsku kontrolu kod ljudskog subjekta
[0226] Primena inhibitora miostatina, na primer, antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, koje specifično vezuje pro/latentni miostatin povećava insulinski zavisnu glikemijsku kontrolu kod ljudskog subjekta. U nekim aspektima, insulinski zavisna glikemijska kontrola je povećana za najmanje 1%, 2%, 3%, 4%, 5%, 6%, 7%, 8%, 9%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili 100%. U nekim aspektima, insulinski zavisna glikemijska kontrola je povećana najmanje za približno 1-5%, 5-10%, 10-20%, 1-30%, 1-40%, 1-50%, 10-50%, 20-30%, 20-60%, 30-80%, 40-90% ili 50-100%.
I. Uticaj na intramuskularnu infiltraciju masti kod ljudskog subjekta
[0227] Primena inhibitora miostatina, na primer, antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, koje specifično vezuje pro/latentni miostatin smanjuje intramuskularnu inflitraciju masti kod ljudskog subjekta. U nekim aspektima, intramuskularna infiltracija masti se smanjuje za najmanje 1%, 2%, 3%, 4%, 5%, 6%, 7%, 8%, 9%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili 100%. U nekim aspektima, intramuskularna infiltracija masti se smanjuje najmanje za približno 1-5%, 5-10%, 10-20%, 1-30%, 1-40%, 1-50%, 10-50%, 20-30%, 20-60%, 30-80%, 40-90% ili 50-100%.
J. Uticaj na kvalitet života ljudskog subjekta
[0228] Procena kvaliteta života pacijenata sa teškim ili hroničnim stanjima, kao š to su SCI pacijenti, može uključivati integrisane pristupe za procenu različitih aspekata fizičkih, mentalnih, socijalnih i drugih parametara. Generalno, veći stepen kvaliteta života je povezan sa faktorima kao što su: dostupnost pomoćnoj tehnologiji; reintegracija u zajednicu; funkcionalnost sa donjim udovima i pokretljivost hodanjem i/ili točkovima; mentalno zdravlje; ozbiljnost neuroloških oštećenja i autonomna disfunkcija; menadžment bola; funkcionalna nezavisnost i briga o sebi; snaga gornjih ekstremiteta; i kontrola spastičnosti. Primena antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, koje specifično vezuje pro/latentni miostatin povećava kvalitet života ljudskog subjekta da bi se postiglo klinički značajno poboljšanje mereno standardizovanim testom/sistemom kvaliteta života. Brojni odgovarajući testovi za procenu kvaliteta života pacijenta su poznati u nauci, uključujući: Upitnik kvaliteta života inkontinencije (I-QOL); Upitnik o zadovoljstvu životom (LISAT-9, LISAT-11); Indeks kvaliteta života (QLI) - SCI verzija; Profil kvaliteta ž ivota za odrasle sa fizičkim invaliditetom (QOLP-PD); Kvalitet dobrobiti (QWB) i Kvalitet dobrobiti kojim se samostalno upravlja (QWB-SA); Qualiveen; Skala zadovoljstva životom (SWLS, Deiner skala); Kratka forma 36 (SF-36); Profil uticaja bolesti 68 (SIP 68); i Kvalitet života SZO – BREF (WHOQOL-BREF).
[0229] U nekim aspektima, kvalitet života se procenjuje u skladu sa SF-36 sistemom bodovanja kvaliteta života, koji je validiran sistem bodovanja, u kom se promena od 8 poena smatra klinički značajnom. Obično, kod SCI pacijenata, vrednosti su u nižim 50. U nekim aspektima, primena efikasne količine antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, koje specifično vezuje pro/latentni miostatin dovodi do klinički značajnog poboljšanja u rezultatu standardizovanog testa kvaliteta života. Kao š to je korišćeno u tekstu, pojam „klinički značajno poboljšanje“ se odnosi na značajno poboljšanje iznad standardnog nivoa. U nekim aspektima, ocene SCI pacijenta na SF-36 kvalitet života su povećane za najmanje 8 poena, nakon tretmana efikasnom količinom antitela ili njegovih fragmenata koji vezuju antigen, u poređenju sa rezultatima pacijenta pre tretmana. U nekim aspektima, pacijenti postižu veće ocene na osnovu testa kvaliteta života SF-36, na primer, najmanje 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 30, 40 ili 50 poena povećanje u rezultatima sistema bodovanja kvaliteta života SF-36. U drugim aspektima, rezultati iz sistema bodovanja kvaliteta života SF-36 su povećani najmanje za približno 8-10, 10-15, 15-20, 20-30, 30-40, 40-50, 8-20, 8-30, 8-40 ili 8-50.
[0230] U nekim aspektima, SCI neurološki test kvaliteta života se primenjuje kako bi se procenio kvalitet života pacijenta pre i nakon tretmana inhibitorima signaliranja miostatina koji su ovde otkriveni. Prednosti ovog testa uključuju: i) lak je za upravljanje; ii) procenjuje i fizičku funkciju i mentalno zdravlje; i, iii) visoko je validiran za brojne kliničke indikacije.
K. Uticaj na sprečavanje gubitka mišića ili atrofije kod ljudskog subjekta
[0231] Primena efikasne količine inhibitora miostatina, na primer, antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, koje specifično vezuje pro/latentni miostatin sprečava gubitak mišića ili atrofiju kod ljudskog subjekta kod kog postoji rizik od nastanka gubitka mišića i/ili atrofije. U nekim aspektima, gubitak mišića ili atrofija se smanjuje ili sprečava za najmanje 1%, 2%, 3%, 4%, 5%, 6%, 7%, 8%, 9%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili 100%. U drugim aspektima, gubitak mišića ili atrofija se smanjuje ili sprečava najmanje za približno 1-5%, 5-10%, 10-20%, 1-30%, 1-40%, 1-50%, 10-50%, 20-30%, 20-60%, 30-80%, 40-90% ili 50-100%.
[0232] U nekim aspektima, pogodni subjekt je subjekt koji nije razvio atrofiju ali se smatra da je pod rizikom nastanka atrofije. U nekim aspektima, subjekt ima bolest ili stanje povezano sa neurološkim defektom koji oštećuje motornu neuronsku funkciju. U nekim aspektima, takva stanja su izazvana mišićnom distrofijom ili atrofijom. U nekim aspektima, neurološki defekt je izazvan povredom nerva. U nekim aspektima, povreda nerva uključuje delimičnu denervaciju motornih neurona, što izaziva delimično oštećenje funkcije pogođenog mišića. U nekim aspektima, takvo stanje je izazvano sa SCI. U nekim aspektima, subjekt sa SCI je u akutnoj ili podakutnoj fazi SCI (na primer, još nije dostigao hroničnu fazu).
[0233] U nekim aspektima, kada je kompozicija koja sadrži efikasnu količinu inhibitora ovde opisanog signaliranja miostatina primenjena nad populacijom pacijenata koji su pod rizikom od nastanka mišićne atrofije povezane sa delimičnom denervacijom motornih neurona, kompozicija i) sprečava manifestaciju ili pogoršavanje mišićne atrofije u statistički značajnoj frakciji populacije pacijenata; ili, ii) smanjuje težinu mišićne atrofije u statistički značajnoj frakciji populacije pacijenata.
[0234] Prevencija gubitka mišića ili atrofije upotrebom inhibitora miostatina, na primer, ovde opisanog antitela ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, se može jednostavno pratiti ili proceniti pomoću bilo kojih pogodnih metoda za evaluaciju motoričke funkcije koja uključuje pogođene mišiće.
[0235] U nekim aspektima, primena efikasne količine takvog antitela takođe sprečava ili smanjuje ranu aksonalnu polineuropatiju u zahvaćenim udovima.
L. Uticaj na sprečavanje razvoja metaboličke bolesti kod subjekta
[0236] Primena efikasne količine inhibitora miostatina, na primer, antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, koje specifično vezuje pro/latentni miostatin sprečava razvoj metaboličke bolesti kod subjekta, na primer, ljudskog subjekta. U nekim aspektima, razvoj metaboličke bolesti se smanjuje za najmanje 1%, 2%, 3%, 4%, 5%, 6%, 7%, 8%, 9%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili 100%. U drugim aspektima, razvoj metaboličke bolesti se smanjuje najmanje za približno 1-5%, 5-10%, 10-20%, 1-30%, 1-40%, 1-50%, 10-50%, 20-30%, 20-60%, 30-80%, 40-90% ili 50-100%.
[0237] U nekim aspektima, pogodni subjekt je subjket koji nije u potpunosti razvio metaboličku bolest ali se smatra da je u riziku od razvoja takvog stanja. U nekim aspektima, subjekt ima bolest ili stanje povezano sa mišićnom disfunkcijom. U nekim aspektima, mišićna disfunkcija je povezana sa delimičnom denervacijom motornih neurona, što izaziva delimično oštećenje funkcije pogođenog mišića. U nekim aspektima, takva stanja su izazvana mišićnom distrofijom ili atrofijom. U nekim aspektima, takvo stanje je izazvano sa SCI. U nekim aspektima, subjekt sa SCI je u akutnoj ili podakutnoj fazi SCI (na primer, nije još dostigao hroničnu fazu).
[0238] U nekim aspektima, kada se kompozicija koja sadrži efikasnu količinu ovde opisanog inhibitora signaliranja miostatina primeni nad populacijom pacijenata koji su pod rizikom od nastanka metaboličkog poremećaja povezanog sa mišićnom disfunkcijom, kompozicija i) sprečava manifestaciju ili pogoršanje metaboličkog poremećaja u statistički značajnoj frakciji populacije pacijenata; ili, ii) smanjuje težinu metaboličke bolesti u statistički značajnoj frakciji populacije pacijenata.
[0239] U nekim aspektima, dejstva na metabolizam se mogu pratiti ili meriti insulinskom rezistencijom, lipidnim panelom/markerima (na primer, leptin), inflamatornim markerima i markerima oksidativnog stresa, uključujući, ali se ne ograničavajući na: IL-6, TNF, CRP, ukupni antioksidativni status plazme, oksidaciju lipida i aktivnost eritrocitne glutation peroksidaze.
Farmaceutske kompozicije
[0240] Inhibitori miostatina, na primer, ovde opisana antitela, ili njihovi fragmenti koji vezuju antigen, mogu biti formulisana u farmaceutske kompozicije pogodne za primenu nad ljudskim ili neljudskim subjektima. Takve farmaceutske kompozicije mogu biti namenjene za terapeutsku upotrebu, ili profilaktičku upotrebu. Jedan ili više inhibitora miostatina, na primer, anti-pro/latentni-miostatin antitela, se može pomešati sa farmaceutski prihvatljivim nosiocem (ekscipijentom), uključujući pufer, kako bi se formirala farmaceutska kompozicija za primenu nad pacijentom koji može imati koristi od redukovanog signaliranja miostatina in vivo. „Farmaceutski prihvatljivo“ znači da nosioc mora biti kompatibilan sa aktivnim sastojkom kompozicije (i poželjno, sposoban za stabilizovanje aktivnog sastojka) i da nije š tetan za subjekta koji se tretira. Primeri farmaceutski prihvatljivih ekscipijenata (nosilaca), uključujući pufere, će biti očigledni iskusnom stručnjaku i opisani su u prethodnom tekstu. Videti, na primer, Remington: The Science and Practice of Pharmacy 20th Ed. (2000) Lippincott Williams and Wilkins, Ed. K. E. Hoover. Prihvatljivi nosioci, ekscipijenti ili stabilizatori su netoksični za primaoce u dozama i koncentracijama koje se koriste, i mogu sadržati pufere kao što su fosfat, citrat i druge organske kiseline; antioksidansi uključujući askorbinsku kiselinu i metionin; konzervansi (kao što su oktadecildimetilbenzil amonijum hlorid; heksametonijum hlorid; benzalkonijum hlorid, benzetonijum hlorid; fenol, butil ili benzil alkohol; alkil parabeni kao što su metil ili propil paraben; katehol; resorcinol; cikloheksanol; 3-pentanol; i m-krezol); polipeptidi niske molekularne težine (manje od približno 10 ostataka); proteini, kao što su serum albumin, želatin, ili imunoglobulini; hidrofilni polimeri kao što su polivinilpirolidon; aminokiseline kao što su glicin, glutamin, asparagin, histidin, arginin ili lizin; monosaharidi, disaharidi, i drugi karbohidrati uključujući glukozu, manozu ili dekstrane; helatni agensi kao što je EDTA; šećeri kao što su sukroza, manitol, trehaloza ili sorbitol; kontrajoni koji formiraju soli kao što je natrijum; metalni kompleksi (na primer Zn-protein kompleksi); i/ili nejonski surfaktanti kao što su TWEEN™, PLURONICS™ ili polietilen glikol (PEG). Farmaceutski prihvatljivi ekscipijenti su dalje opisani u tekstu.
[0241] U jednom primeru, ovde opisana farmaceutska kompozicija sadrži više od jednog inhibitora miostatina, na primer, više od jednog anti-pro/latentni miostatin antitela, ili njegovog dela koji vezuje antigen, koje prepoznaje različite epitope/ostatke ciljnog antigena.
[0242] U nekim primerima, ovde opisana farmaceutska kompozicija obuhvata formulacije na bazi emulzije ili lipida, kao što su lipozomi koji sadrže inhibitor miostatina, na primer, anti-pro/latentni miostatin antitelo ili njegov deo koji vezuje antigen, koja se može pripremiti pomoću bilo koje pogodne metode, kao što je opisano u Epstein, et al., Proc. Natl. Acad. Sci. USA 82:3688 (1985); Hwang, et al., Proc. Natl. Acad. Sci. USA 77:4030 (1980); i U.S. Pat. Nos. 4,485,045 i 4,544,545. Lipozomi sa pojačanim vremenom cirkulacije su otkriveni u U.S. Pat. br. 5,013,556. Naročito korisni lipozomi se mogu generisati reverznom fazom evaporacione metode sa lipidnom kompozicijom koja sadrži fosfatidilholin, holesterol i PEG-derivatizovan fosfatidiletanolamin (PEG-PE). Lipozomi se ekstrudiraju kroz filtere definisane veličine pora kako bi se dobili lipozomi željenog prečnika.
[0243] Inhibitor miostatina, na primer, anti-pro/latentni-miostatin antitelo, ili njegov deo koji vezuje antigen, može takođe biti zarobljen u mikrokapsulama pripremljenim, na primer, tehnikama koacervacije ili međufaznom polimerizacijom, na primer, hidroksimetilceluloza ili želatin-mikrokapsule i poli-(metilmetacilat) mikrokapsule, respektivno, u koloidnim sistemima isporuke lekova (na primer, lipozomi, albumin mikrosfere, mikroemulzije, nano čestice i nano kapsule) ili u makroemulzijama. Primerne tehnike su prethodno opisane, videti, na primer, Remington, The Science and Practice of Pharmacy 20th Ed. Mack Publishing (2000).
[0244] U drugim primerima, ovde opisane farmaceutske kompozicije se mogu formulisati u formatu produženog oslobađanja. Pogodni primeri preparata sa produženim oslobađanjem uključuju polupropusne matrice č vrstih hidrofobnih polimera koji sadrže antitelo, ili njegov deo koji vezuje antigen, čije matrice su u formi oblikovanih predmeta, na primer, filmova ili mikrokapsula. Primeri matrica sa produženim oslobađanjem uključuju poliestre, hidrogelove (na primer, poli(2-hidroksietilmetakrilat), ili poli(v nilalkohol)), polilaktide (U.S. Pat. br. 3,773,919), kopolimere L-glutaminska kiselina i 7 etil-L-glutamat, nerazgradive etilen-vinil acetat, razgradive kopolimere mlečne kiseline-glikolne kiseline kao što je LUPRON DEPOT™ (injektabilne mikrosfere sastavljene od kopolimera mlečne kiseline-glikolne kiseline i leuprolid acetata), saharoza acetat izobutirat i poli-D-(-)-3-hidroksibuterna kiselina.
[0245] Farmaceutske kompozicije za korišćenje kod in vivo primene moraju biti sterilne. To se lako postiže, na primer, filtracijom kroz sterilne filtracione membrane. Kompozicije terapeutskog antitela se generalno postavljaju u kontejner koji ima sterilnu pristupnu tačku, na primer, vrećicu za intravenski rastvor ili bočicu koja ima zapušač koji se može probiti iglom hipodermične injekcije.
[0246] Ovde opisane farmaceutske kompozicije mogu biti u formama jedinične doze kao š to su tablete, pilule, kapsule, praškovi, granule, rastvori ili suspenzije, ili supozitorije, za oralnu, parenteralnu ili rektalnu primenu, ili primenu inhalacijom ili insuflacijom.
[0247] Za pripremanje čvrstih kompozicija kao š to su tablete, glavni aktivni sastojak se može mešati sa farmaceutskim nosačem, na primer, konvencionalnim sastojcima za tabletiranje kao što je kukuruzni skrob, laktoza, saharoza, sorbitol, talk, stearinska kiselina, magnezijum stearat, dikalcijum fosfat ili gume, i drugi farmaceutski diluenti, na primer, voda, kako bi se formirala čvrsta preformulaciona kompozicija koja sadrži homogenu smešu jedinjenja predmetnog otkrića, ili njegovu netoksičnu farmaceutski prihvatljivu so. Kada se ove preformulacione kompozicije nazivaju homogenim, to znači da je aktivni sastojak ravnomerno raspoređen po celoj kompoziciji tako da se kompozicije može jednostavno podeliti na podjednako efikasne jedinične dozne oblike kao što su tablete, pilule i kapsule. Ova čvrsta preformulaciona kompozicija se zatim deli na jedinične dozne forme vrste opisane iznad koji sadrže od 0,1 mg do približno 500 mg aktivnog sastojka predmetnog otkrića. Tablete ili pilule nove kompozicije mogu biti obložene ili na drugi način spojene kako bi se dobio oblik doze koji daje prednost produženog dejstva. Na primer, tableta ili pilula može sadržati unutrašnju komponentu doze i spoljašnju komponentu doze, pri čemu je poslednja u formi omotača preko prethodne. Dve komponente se mogu razdvojiti enteričnim slojem koji služi da se odupre dezintegraciji u želucu i omogućava da unutrašnja komponenta prođe netaknuta u duodenum ili da se odloži oslobađanje. Za takve enterične slojeve ili obloge se mogu koristiti različiti materijali, takvi materijali uključuju brojne polimerne kiseline i smeše polimernih kiselina sa takvim materijalima kao što su šelak, cetil alkohol i celulozni acetat.
Pogodni površinski aktivni agensi uključuju, naročito, nejonske agense, kao što su polioksietilensorbitani (na primer Tween™ 20, 40, 60, 80 ili 85) i druge sorbitane (na primer Span™ 20, 40, 60, 80 ili 85). Kompozicije sa površinski aktivnim agensom će pogodno sadržati između 0,05 i 5% površinski aktivnog agensa, i mogu biti imeđu 0,1 i 2,5%. Treba imati na umu da se mogu dodati i drugi sastojci, na primer manitol ili drugi farmaceutski prihvatljivi nosači, po potrebi.
[0248] Pogodne emulzije se mogu pripremiti upotrebom komercijalno dostupnih masnih emulzija, kao što su Intralipid™, Liposyn™, Infonutrol™, Lipofundin™ and Lipiphysan™. Aktivni sastojak može biti ili rastvoren u prethodno mešanoj emulzionoj kompoziciji ili alternativno može biti rastvoren u ulju (na primer, sojino ulje, šafranovo ulje, ulju semena pamuka, susamovom ulju, kukuruznom ulju ili bademovom ulju) i emulzija formirana nakon mešanja sa fosfolipidom (na primer, fosfolipidi jaja, fosfolipidi soje ili sojin lecitin) i vodom. Treba imati na umu da se drugi sastojci mogu dodati, na primer glicerol ili glukoza, kako bi se prilagodila toničnost emulzije. Pogodne emulzije se obično sadržati do 20% ulja, na primer, između 5 i 20%.
[0249] Emulzione kompozicije mogu biti one pripremljene mešanjem anti-pro-miostatin antitela sa Intralipid™ ili njegovim komponentama (sojino ulje, fosfolipidi jaja, glicerol i voda).
[0250] Farmaceutske kompozicije za inhalaciju ili insuflaciju uključuju rastvore i suspenzije u farmaceutski prihvatljivim, vodenim ili organskim rastvaračima, ili njihove smeše, i praškove. Tečne ili čvrste kompozicije mogu sadržati pogodne farmaceutski prihvatljive ekscipijente kao š to je prethodno navedeno. U nekim aspektima, kompozicije se primenjuju oralnim ili nazalnim respiratornim putem za lokalno ili sistemsko dejstvo.
Kompozicije u preferirano sterilnim farmaceutski prihvatljivim rastvaračima mogu biti raspršene upotrebom gasova. Rastvori za raspršivanje se mogu udisati direktno iz uređaja za raspršivanje ili uređaj za raspršivanje može biti prikačen za masku za lice, dren ili aparat za disanje za pozitivnim naizmeničnim pritiskom. Kompozicije rastvora, suspenzije ili praška se mogu primeniti, preferirano oralno ili nazalno, iz uređaja koji isporučuju formulaciju na odgovarajući način.
Subjekt
[0251] Ovde opisane farmaceutske kompozicije su pogodne za primenu kod ljudskih ili neljudskih subjekata. Shodno tome, inhibitor miostatina, na primer, ovde opisana anti-pro/latentni-miostatin antitela, ili njihovi delovi koji vezuju antigen, su korisna kao medikament za primenu nad subjektom koji će vrlo verovatno imati koristi od redukovanog signaliranja miostatina. U nekim aspektima, pogodni subjekti imaju postojeće stanje mišića i/ili povezanu metaboličku disfunkciju. U nekim aspektima, pogodni subjekti su pod rizikom od razvoja takvih stanja. U nekim aspektima, pogodni subjekti su oni na terapiji koja obuhvata drugi terapeutski agens za tretiranje mišićnog/metaboličkog stanja, ali koje je povezano sa neželjenim efektima ili toksičnošću. U nekim aspektima, subjekt je pedijatrijski subjekt, na primer, ljudski pacijenti između rođenja i manje od 18 godina starosti.
[0252] U nekim aspektima, preferirani subjekti ispunjavaju najmanje dva od sledećih kriterijuma: i) subjekt ima stanje povezano sa delimičnom denervacijom motornog neurona; ii) stanje uključuje mišić koji sadrži ili je obogaćen brzokontrahujućim vlaknima; i, iii) subjekt sadržava anaboličku sposobnost (na primer, generalno zdrave odrasle osobe sa povredom) i/ili je u fazi rasta (na primer, mlado dete, itd.).
[0253] U nekim aspektima, takav medikament je pogodan za primenu kod pedijatrijske populacije, populacije odraslih, i/ili populacije starijih.
[0254] Pedijatrijska populacija kojoj je potreban inhibitor miostatina, na primer, ovde opisana anti-pro/latentnimiostatin antitela i njihovi delovi koji vezuju antigen, može varirati između 0 i 6 meseci starosti, između 0 i 12 meseci starosti, između 0 i 18 meseci starosti, između 0 i 24 meseca starosti, između 0 i 36 meseci starosti, između 0 i 72 meseca starosti, između 6 i 36 meseci starosti, između 6 i 36 meseci starosti, između 6 i 72 meseca starosti, između 12 i 36 meseci starosti, između 12 i 72 meseca starosti. U nekim aspektima, pedijatrijska populacija koja je pogodna za primanje inhibitora miostatina, na primer, ovde opisanog antitela ili fragmenta koji vezuje antigen, koja će vrlo verovatno imati koristi od takvog tretmana može varirati između 0 i 6 godina starosti, između 0 i 12 godina starosti, između 3 i 12 godina starosti, između 0 i 17 godina starosti. U nekim aspektima, populacija je uzrasta najmanje 5 godina, na primer, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16 ili 17 godina. U nekim aspektima, pedijatrijska populacija može biti uzrasta ispod 18 godina. U nekim aspektima, pedijatrijska populacija može biti (a) uzrasta najmanje 5 godina i (b) uzrasta ispod 18 godina.
[0255] Populacija odraslih kojoj je potreban inhibitor miostatina, na primer, ovde opisani anti-pro/latentnimiostatin antitela i njihovi delovi koji vezuju antigen, može biti uzrasta od najmanje 18 godina, na primer, najmanje 19, 20, 25, 30, 35, 40, 45, 50, 55, 60 ili 65 godina. U nekim aspektima, populacija odraslih može biti ispod uzrasta od 65 godina. U nekim aspektima, populacija odraslih može biti (a) uzrasta najmanje 18 godina i (b) ispod 65 godina starosti.
[0256] Starija populacija kojoj je potreban inhibitor miostatina, na primer, ovde opisana anti-pro/latentnimiostatin antitela, i njihovi delovi koji vezuju antigen, može biti uzrasta 65 godina ili više (tj., ≥ 65 godina starosti), na primer, najmanje 70, 75 ili 80 godina.
[0257] Ljudski subjekt koji će verovatno imati koristi od tretmana može biti ljudski pacijent koji ima, ili je pod rizikom od nastanka, ili se sumnja da ima metaboličku bolest/poremećaj povezan sa oštećenjem neurološkog signaliranja, kao š to su oni opisani u nastavku teksta. Subjekt koji ima bolest ili poremećaj povezan sa pro/latentnim-miostatinom se može identifikovati rutinskim medicinskim pregledom, na primer, laboratorijskim testovima, testovima funkcionalnosti organa, CT skeniranjem ili ultrazvukovima. Subjekt za kog se sumnja da ima bilo koju takvu bolest/poremećaj može pokazati jedan ili više simptoma bolesti/poremećaja. Subjekt koji je pod rizikom bolesti/poremećaja može biti subjekt koji ima jedan ili više faktora rizika za tu bolest/poremećaj.
[0258] Kontrolni subjekt, kao što je opisano u tekstu, je subjekt koji pruža odgovarajuću referencu za evaluaciju dejstava određenog tretmana ili intervencije test subjekta ili subjekta. Kontrolni subjekti mogu biti sličnog uzrasta, rase, pola, težine, visine, i/ili drugih karakteristika, ili bilo koje njihove kombinacije, sa test subjektima.
[0259] U nekim aspektima, test miostatina (na primer, miostatin ELISA) se koristi za određivanje subjekta kom je potreban tretman anti-pro/latentni miostatin antitela. Metode za ispitivanje miostatina se mogu pronaći u Lakshman et al. Molecular and Cell Endocrinology (2009) 302:26-32 (myostatin ELISA) and Bergen et al. Skeletal Muscle (2015) 5:21 (tečna hromatografija sa tandem masenom spektrometrijom.
[0260] U nekim aspektima, date su metode za poboljšanje mišićnih performansi kod subjekta. Subjekt može ili ne mora imati ili biti u riziku od stanja povezanog sa smanjenom mišićnom masom i/ili smanjenom mišićnom funkcijom. Kao što je korišćeno u tekstu, pojam „mišićna performansa“ se generalno odnosi na kapacitet mišića da kontrahuje i/ili primeni silu (na primer, na spoljašnji objekat). U nekim aspektima, mišićna performansa se može odnositi na kapacitet mišića da troši energiju. Na primer, u nekim aspektima, mišićna performansa se može odnositi na kapacitet mišića da proizvede i/ili troši molekule adenozin trifosfata (ATP) kako bi se olakšala kontrakcija mišića. U nekim aspektima, mišićna performansa se odnosi na kapacitet mišića da kontrahuje više puta tokom određenog vremenskog perioda. U nekim aspektima, mišićna performansa se odnosi na kapacitet mišića da primeni silu na objekat, na primer, da pomeri objekat na merljivoj udaljenosti. U nekim aspektima, mišićna performansa se odnosi na kapacitet mišića da primenjuje silu na objekat tokom određenog vremenskog perioda (na primer, da pomera objekat na merljivoj udaljenosti tokom određenog vremenskog perioda).
[0261] U nekim aspektima, inhibitor miostatina, na primer, ovde opisano anti-pro/latentni miostatin antitelo i njegovi delovi koji vezuju antigen, je primenjen nad subjektom kom je neophodan tretman u količini dovoljnoj da inhibira proteolitičku aktivaciju pro/latentnog-miostatina u aktivni miostatin za najmanje 20% (na primer, 30%, 40%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili više) in vivo. U drugim aspektima, inhibitor miostatina, na primer, antitelo ili njegov deo koji vezuje antigen, se primenjuje u količini efikasnoj da redukuje nivo pro/latentnog-miostatina ili latentnog miostatina za najmanje 20% (na primer, 30%, 40%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili više).
[0262] U nekim aspektima, inhibitor miostatina, na primer, ovde opisano anti-pro/latentni-miostatin antitelo ili njegov deo koji vezuje antigen, se primenjuje nad subjektom koji će imati koristi od povećanja mišićne mase. U nekim aspektima, inhibitor miostatina, na primer, ovde opisano anti-pro/latentni-miostatin antitelo ili njegov deo koji vezuje antigen, se primenjuje nad subjektom koji će imati koristi od povećanja odnosa mišići prema mastima. U nekim aspektima, inhibitor miostatina, na primer, ovde opisano anti-pro/latentni-miostatin antitelo, ili njegov deo koji vezuje antigen, se primenjuje nad subjektom koji će imati koristi od povećanja mišićne funkcije. U nekim aspektima, subjekt može ili ne mora imati ili je u riziku od stanja povezanog sa smanjenjem mišićne mase i/ili smanjenjem mišićne funkcije. U nekim aspektima, subjekt ima ili je u riziku od stanja povezanog sa smanjenjem mišićne mase i/ili smanjenjem mišićne funkcije.
[0263] Predmetni pronalazak dalje obuhvata odabir subjekta. Subjekt boluje od metaboličkog poremećaja.
Načini primene
[0264] Da bi se praktikovala metoda koja je ovde otkrivena, prethodno opisana efikasna količina farmaceutske kompozicije se može primeniti nad subjektom (na primer, čovekom) kom je taj tretman potreban putem pogodnog načina primene, kao što je intravenozna primena, na primer, kao bolus ili kontinuirana infuzija tokom određenog vremenskog perioda, intramuskularno, intraperitonealno, intracerebrospinalno, subkutano, intraartikularno, intrasinovijalno, intratekalno, oralno, inhalaciono ili topikalnim načinom. Komercijalno dostupni raspršivači za tečne formulacije, uključujući mlazne raspršivače i ultrazvučne raspršivače su korisni za primenu. Tečne formulacije se mogu direktno raspršiti a liofilizovan prah se može raspršiti nakon rekonstitucije. Alternativno, antipro/latentni-miostatin antitela mogu biti aerosolizovana korišćenjem formulacije fluorougljenika i inhalatora sa odmerenom dozom, ili inhalirana kao liofilizovan i samleven prah.
[0265] Konvencionalne metode, poznate onima sa uobičajenim veštinama u medicinskoj struci, se mogu koristiti za primenu farmaceutske kompozicije nad subjektom, u zavisnosti od tipa bolesti koji se tretira ili lokacije bolesti. Ova kompozicija se takođe može primeniti putem drugih konvencionalnih načina, na primer, primeniti oralno, parenteralno, inhalacionim sprejom, topikalno, rektalno, nazalno, bukalno, vaginalno ili preko implantiranog rezervoara. Pojam „parenteralno“ kao što je korišćeno u tekstu, uključuje subkutano, intrakutano, intravenozno, intramuskularno, intraartikularno, intraarterijski, intrasinovijalno, intrasternalno, intratekalno, i intrakranijalna injekcija ili tehnike infuzije. Dodatno, može se davati subjektu preko načina primene injekcionog depoa kao što je korišćenje jednomesečnog, tromesečnog ili šestomesećnog depoa injektabilnih ili biorazgradivih materijala i metoda.
[0266] Injektabilne kompozicije mogu sadržati različite nosioce kao š to su biljna ulja, dimetilaktamid, dimetiformamid, etil laktat, etil karbonat, izopropil miristat, etanol i polioli (glicerol, propilen glikol, tečni polietilen glikol i slični). Kod intravenozne injekcije, mogu se primeniti vodeno rastvorljiva antitela metodom kapanja, pri č emu je farmaceutska kompozicija koja sadrži antitelo i fiziološki prihvatljive ekscipijente infuzionisana. Fiziološki prihvatljivi ekscipijenti mogu uključiti, na primer, 5% dekstrozu, 0,9% slani rastvor, Ringerov rastvor ili druge pogodne ekscipijente. Intramuskularni preparati, na primer, sterilna formulacija pogodne rastvorljive soli forme antitela, se može rastvoriti i primeniti u farmaceutskom ekscipijentu kao što je voda-zainjekciju, 0,9% slani rastvor ili 5% rastvor glukoze.
[0267] U jednom aspektu, inhibitor miostatina, na primer, anti-pro/latentni-miostatin antitelo ili njegov deo koji vezuje antigen, se primenjuje putem lokacijski specifičnih ili ciljanih lokalnih tehnika isporuke. Primeri lokacijski specifičnih ili ciljanih lokalnih tehnika isporuke uključuju različite implantabilne depo izvore inhibitora miostatina, na primer, anti-pro/latentni-miostatin antitelo ili njegov deo koji vezuje antigen, ili katetere za lokalnu isporuku, kao što su kateteri za infuziju, stalni kateter ili kateter sa iglom, sintetički grafti, adventitivne obloge, šantovi i stentovi ili drugi implantabilni uređaji, nosači specifični za lokaciju, direktno ubrizgavanje ili direktna primena. Videti, na primer, PCT publikaciju br. WO 00/53211 i U.S. pat. br. 5,981,568.
[0268] Određen dozni režim, na primer, doza, tajming i ponavljanje, koja se koristi u ovde opisanog metodi će zavisiti od konkretnog subjekta i medicinske istorije tog subjekta.
[0269] Efikasnost tretmana za bolest/poremećaj povezan sa miopatijom se može proceniti upotrebom bilo koje pogodne metode. Na primer, efikasnost tretmana za bolest/poremećaj povezan sa miopatijom se može proceniti evaluacijom mišićne slabosti (na primer, procena obrasca i težine slabosti), elektromiografijom, evaluacijom hemije krvi (na primer, procena elektrolita, procena endokrinih uzroka, merenje nivoa kreatinin kinaze, određivanje brzine sedimentacije eritrocita i izvođenje testova na antinuklearna antitela), i evaluacija biopsija (na primer, histološka, histohemijska, elektronska mikroskopska, biohemijska i genetska analiza).
[0270] „Efikasna količina“ kao što je korišćeno u tekstu, se odnosi na količinu svakog aktivnog agensa neophodnu da se subjektu pruži terapeutski efekat, ili sama ili u kombinaciji sa jednim ili više drugih aktivnih agenasa. Na primer, efikasna količina se odnosi na količinu inhibitora miostatina, na primer, antitela predmetnog otkrića, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, koja je dovoljna da se postigne biološko dejstvo, na primer, povećanje mišićne mase ili prečnika mišićnog vlakna, zamene tipa mišićnog vlakna, povećanje količine generisane sile od strane mišića, povećanje mase i/ili funkcije mišićnog tkiva kod subjekta; povećanje metaboličke stope kod subjekta; povećanje insulinske senzitivnosti kod subjekta; povećanje nivoa braon adipoznog tkiva kod subjekta; povećanje nivoa bež adipoznog tkiva kod subjekta; smanjenje nivoa belog adipoznog tkiva kod subjekta; smanjenje nivoa visceralnog adipoznog tkiva kod subjekta; smanjenje odnosa adipozno prema mišićnom tkivu kod subjekta; povećanje apsorpcije glukoze braon adipoznog tkiva, bež adipoznog tkiva, ili mišićnog tkiva kod subjekta; smanjenje apsorpcije glukoze belog adipoznog tkiva ili tkiva jetre; smanjenje mišićnog katabolizma proteina i/ili mišićnog oslobađanja aminokiselina kod subjekta; povećanje insulinski zavisne glikemijske kontrole kod subjekta; ili smanjenje intramuskularne infiltracije masti kod subjekta; ili klinički značajan ishod, na primer, delimičan ili potpun oporavak mogućnosti da se izvršavaju fizički zadaci nakon povrede; klinički značajno poboljšanje kvaliteta života po proceni standardizovanog sistema, kao što je SF-36 sistem bodovanja kvaliteta života; prevencija gubitka mišića ili atrofije kod subjekta; i/ili prevencija razvoja metaboličke bolesti kod subjekta.
[0271] Efikasne količine variraju, š to je prepoznato od strane iskusnih stručnjaka, u zavisnosti od konkretnog stanja koje se tretira, težine stanja, pojedinačnih parametara pacijenta uključujući uzrast, fizičko stanje, veličinu, pol i težinu, dužinu tretmana, prirode istovremene terapije (ako postoji), specifičnog načina primene i sličnih faktora u okviru znanja i stručnosti zdravstvenog radnika. Ovi faktori su dobro poznati onima sa uobičajenom veštinom u struci i moguse rešiti samo rutinskim eksperimentisanjem. Generalno je preferirano da se koristi maksimalna pojedinačnih komponentni ili njihovih kombinacija, odnosno, najveća bezbedna doza prema čvrstoj medicinskoj proceni. Stručnjaci će razumeti da, ipak, pacijent može insistirati na nižoj dozi ili podnošljivoj dozi iz medicinskih, psiholoških ili praktično bilo kojih drugih razloga.
[0272] U nekim aspektima, u kontekstu povećanja nivoa pro-miostatina u ciljnom mišiću, povećanje je najmanje za 1 puta, 1,2 puta, 1,5 puta, 2 puta, 2,5 puta, 3 puta, 4 puta, 5 puta, 6 puta, 7 puta, 8 puta, 9 puta ili 10 puta ili više (ili bilo koji opseg u zagradama bilo koje od vrednosti), u poređenju sa kontrolnim nivoom pro-miostatina. U jednom aspektu, povećanje nivoa pro-miostatina u ciljnom mišiću je povećanje u opsegu od 1 puta do 3 puta, 1,2 puta do 10 puta, 2 puta do 9 puta, 3 puta do 8 puta, 4 puta do 7 puta, 2 puta do 7 puta, itd. u poređenju sa kontrolnim nivoom pro-miostatina.
[0273] U nekim aspektima, u kontekstu povećanja latentnog miostatina u ciljnom mišiću nakon koraka primene, povećanje je detektabilno unutar 4 sata, 24 sata, 48 sati, 7 dana, 14 dana, 21 dan, 28 dana ili 30 dana (ili bilo koji vremenski opseg u zagradama bilo kog od navedenih vremena trajanja) nakon koraka primene. U jednom aspektu, povećanje latentnog miostatina u ciljnom mišiću nakon koraka primene je detektabilno tokom najmanje 5 dana, 7 dana, 14 dana, 21 dan, 28 dana ili 30 dana (ili bilo koji vremenski opseg u zagradama bilo kog od navedenih vremena trajanja) nakon koraka primene. U jednom aspektu, povećanje nivoa latentnog miostatina u ciljnom mišiću nakon koraka primene je najmanje 1 puta, 1,2 puta, 1,5 puta, 2 puta, 2,5 puta, 3 puta, 4 puta, 5 puta, 6 puta, 7 puta, 8 puta, 9 puta ili 10 puta ili više (ili bilo koji opseg u zagradi bilo koje od vrednosti), u poređenju sa nivoom latentnog miostatina u ciljnom mišiću pre koraka primene. U jednom aspektu, povećanje nivoa latentnog miostatina u ciljnom mišiću nakon koraka primene je povećanje u opsegu 1 do 3 puta, 1,2 do 10 puta, 2 do 9 puta, 3 do 8 puta, 4 do 7 puta, 2 do 7 puta, itd., u poređenju sa nivoom latentnog miostatina u ciljnom mišiću pre koraka primene.
[0274] U nekom aspektu, u kontekstu povećanja latentnog miostatina u cirkulaciji nakon koraka primene, povećanje je detektabilno unutar 4 sata, 24 sata, 48 sati, 7 dana, 14 dana, 21 dan, 28 dana ili 30 dana (ili bilo koji vremenski opseg u zagradama bilo kog od navedenih vremena trajanja) nakon koraka primene. U jednom aspektu, povećanje u latentnom miostatinu u cirkulaciji nakon koraka primene je detektabilno tokom najmanje 5 dana, 7 dana, 14 dana, 21 dan, 28 dana ili 30 dana (ili bilo koji vremenski opseg u zagradama bilo kog od navedenih vremena trajanja) nakon koraka primene. U jednom aspektu, povećanje nivoa latentnog miostatina u cirkulaciji nakon koraka primene je najmanje 1 put, 2 puta, 3 puta, 5 puta, 10 puta, 15 puta, 20 puta, 25 puta, 30 puta, 35 puta, 40 puta, 45 puta ili 50 puta ili više (ili bilo koji opseg u zagradi bilo koje od vrednosti), u poređenju sa nivoom latentnog miostatina u cirkulaciji pre koraka primene. U jednom aspektu, povećanje nivoa latentnog miostatina u ciljnom mišiću nakon koraka primene je povećanje u opsegu 1 do 3 puta, 1,2 do 10 puta, 2 do 9 puta, 3 do 8 puta, 4 do 7 puta, 2 do 7 puta, itd., u poređenju sa nivoom latentnog miostatina ciljnom mišiću pre koraka primene.
[0275] U nekim aspektima, u kontekstu smanjenja nivoa latentnog miostatina u cirkulaciji, smanjenje je najmanje 1 puta, 1,2 puta, 1,5 puta, 2 puta, 2,5 puta, 3 puta, 4 puta, 5 puta, 6 puta, 7 puta, 8 puta, 9 puta ili 10 puta ili više (ili bilo koji opseg u zagradi bilo koje od vrednosti), u poređenju sa kontrolnim nivoom latentnog miostatina. U jednom aspektu, smanjenje nivoa latentnog miostatina u cirkulaciji je smanjenje u opsegu 1 do 3 puta, 1,2 do 10 puta, 2 do 9 puta, 3 do 8 puta, 4 do 7 puta, 2 do 7 puta, itd., u poređenju sa kontrolnim nivoom latentnog miostatina.
[0276] Kao što je razmatrano u prethodnom tekstu, u nekim aspektima, u kontekstu primene inhibitora miostatina, na primer, pro/latentni-miostatin antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, nad subjektom, efikasna količina je količina efikasna da poveća masu ciljnog mišića kod subjekta u poređenju sa kontrolnom mišićnom masom. U nekim aspektima, mišić tretiran sa efikasnom količinom antitela je povećanje za najmanje 1%, najmanje 2%, najmanje 3%, najmanje 4%, najmanje 5%, najmanje 6%, najmanje 7%, najmanje 8%, najmanje 9%, najmanje 10%, najmanje 11%, najmanje 12%, najmanje 13%, najmanje 14%, najmanje 15%, najmanje 16%, najmanje 17%, najmanje 18%, najmanje 19%, najmanje 20% itd., u poređenju sa kontrolnom mišićnom masom koja nije tretirana sa efikasnom količinom antitela. U nekim aspektima, takvo povećanje mišićne mase je postignuto u izabranoj grupi ili tipu mišića kod subjekta.
[0277] U nekim aspektima, u kontekstu primene inhibitora miostatina, na primer, pro/latentni-miostatin antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, nad subjektom, efikasna količina je količina koja je efikasna da zameni tipove vlakana kod subjekta. U nekim aspektima, efikasna količina antitela može promovisati zamenu tipa vlakna iz tipa I u tip II. U nekim aspektima, efikasna količina inhibitora miostatina, na primer, antitela ili njegovog dela koji vezuje antigen, može promovisati zamenu tipa vlakna iz tipa I u tip IIB. U nekim aspektima, efikasna količina inhibitora miostatina, na primer, antitela ili njegovog dela koji vezuje antigen, može promovisati vlakna tipa II, u odnosu na druge tipove vlakana. U nekim aspektima, efikasna količina inhibitora miostatina, na primer, antitela ili njegovog dela koji vezuje antigen, može promovisati vlakna tipa IIB, u odnosu na druge tipove vlakana. U nekim aspektima, takva fenotipska promena vlakana se može desiti bez značajne promene u ukupnoj mišićnoj masi. U nekim aspektima, takva fenotipska promena vlakana se može podudarati sa povećanjem ukupne mišićne mase.
[0278] U nekim aspektima, u kontekstu primene inhibitora miostatina, na primer, pro/latentni-miostatin antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, nad subjektom, efikasna količina je količina efikasna da poveća prečnik mišićnog vlakna kod subjekta u poređenju sa kontrolnim mišićnim vlaknom. U nekim aspektima, povećanje prečnika mišićnog vlakna je povećanje od najmanje 1,1 puta, najmanje 1,2 puta, najmanje 1,3 puta, najmanje 1,4 puta, najmanje 1,5 puta, najmanje 1,6 puta, najmanje 1,7 puta, najmanje 1,8 puta, najmanje 1,9 puta, najmanje 2 puta, najmanje 4 puta, najmanje 5 puta ili više u poređenju sa kontrolnim mišićnim vlaknom. U nekim aspektima, povećanje prečnika mišićnog vlakna je povećanje u opsegu od 1 do 5 puta, 2 do 10 puta, 1 do 1,5 puta, 1 do 2 puta, itd., u poređenju sa kontrolnim mišićnim vlaknom.
[0279] U nekim aspektima, u kontekstu primene inhibitora miostatina, na primer, pro/latentni-miostatin antitela, li njegovog fragmenta koji vezuje antigen, nad subjektom, efikasna količina je količina efikasna da poveća odnos mišići prema mastima kod subjekta u poređenju sa kontrolnom mišićinom masom. U nekim aspektima, povećanje odnosa mišići prema mastima se povećanje od najmanje 1,1 puta, najmanje 1,2 puta, najmanje 1,3 puta, najmanje 1,4 puta, najmanje 1,5 puta, najmanje 1,6 puta, najmanje 1,7 puta, najmanje 1,8 puta, najmanje 1,9 puta, najmanje 2 puta, najmanje 4 puta, najmanje 5 puta ili više u poređenju sa kontrolnim subjektom. U nekim aspektima, povećanje odnosa mišići prema masti je povećanje u opsegu od 1 do 5 puta, 2 do 10 puta, 1 do 1,5 puta, 1 do 2 puta, itd., u poređenju sa kontrolnim subjektom.
[0280] U nekim aspektima, kontekstu primene inhibitora miostatina, na primer, pro/latentni-miostatin antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, nad subjektom, efikasna količina je količina efikasna da smanji intramuskularnu infiltraciju masti kod subjekta u poređenju sa kontrolnom mišićnom masom. U nekim aspektima, smanjenje intramuskularne infiltracije masti je smanjenje od najmanje 1,1 puta, najmanje 1,2 puta, najmanje 1,3 puta, najmanje 1,4 puta, najmanje 1,5 puta, najmanje 1,6 puta, najmanje 1,7 puta, najmanje 1,8 puta, najmanje 1,9 puta, najmanje 2 puta, najmanje 4 puta, najmanje 5 puta ili više u poređenju sa kontrolnim subjektom. U nekim aspektima, manjenje intramuskularne infiltracije masti je smanjenje u opsegu od 1 do 5 puta, 2 do 10 puta, 1 do 1,5 puta, 1 do 2 puta, itd. u poređenju sa kontrolnim subjektom.
[0281] U nekim aspektima, metoda prevencije redukcije i/ili povećanja mišićne mase kod ljudskog subjekta uključuje primenu inhibitora miostatina, na primer, pro/latentni-miostatin antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, nad subjektom, koje inhibira proteolitičku formaciju zrelog miostatina toloidnom proteazom. U jednom aspektu, inhibicija proteolitičkog cepanja pro-miostatina ili latentnog miostatina toloidnom proteazom dovodi do progresivnog povećanja mišićne mase. U jednom aspektu, subjekt prikazuje progresivno povećanje mišićne mase tokom najmanje 2 nedelje, 4 nedelje, 6 nedelja, 8 nedelja, 10 nedelja, 12 nedelja, 14 nedelja, 16 nedelja, 18 nedelja ili 20 nedelja (ili bilo koja vrednost u zagradi bilo koje od vrednosti). U nekim aspektima, metoda prevencije redukcije i/ili povećanja mišićne mase kod ljudskog subjekta uključuje primenu inhibitora miostatina, na primer, pro/latentni-miostatin antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, nad subjektom koje sadrži više od dve doze. U jednom aspektu, primena inhibitora miostatina, na primer, pro/latentni-miostatin antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, obuhvata najmanje prvu dozu i drugu dozu, prva doza i druga doza se primenjuju nad subjektom sa najmanje približno 2 nedelje razmaka, 4 nedelje razmaka, 6 nedelja razmaka, 8 nedelja razmaka ili 12 nedelja razmaka.
[0282] U nekim aspektima, u kontekstu primene inhibitora miostatina, na primer, pro/latentni-miostatin antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, nad subjektom, efikasna količina je količina efikasna da poveća funkciju ciljnog mišića kod subjekta u poređenju sa kontrolnom mišićnom funkcijom. U nekim aspektima, povećanje mišićne funkcije je povećanje od najmanje 1,1 puta, najmanje 1,2 puta, najmanje 1,3 puta, najmanje 1,4 puta, najmanje 1,5 puta, najmanje 1,6 puta, najmanje 1,7 puta, najmanje 1,8 puta, najmanje 1,9 puta, najmanje 2 puta, najmanje 4 puta, najmanje 5 puta ili više u poređenju sa kontrolnom mišićnom funkcijom. U nekim aspektima, povećanje mišićne funkcije je povećanje u opsegu od 1 do 5 puta, 2 do 10 puta, 1 do 1,5 puta, 1 do 2 puta, itd., u poređenju sa kontrolnom mišićnom funkcijom.
[0283] Kao što je korišćeno u tekstu, pojam „kontrolna mišićna masa“ se odnosi na referentni standard koristan za evaluaciju efekata stanja (na primer, tretman inhibitorom miostatina, na primer, pro/latentni-miostatin antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen) na masu ciljnog mišića kod subjekta. U nekim aspektima, kontrolna mišićna masa je predodređena vrednost. U nekim aspektima, kontrolna mišićna masa se eksperimentalno određuje. U nekim aspektima, kontrolna mišićna masa je masa ciljnog mišića kod subjekta nad kojim nije primenjen inhibitor miostatina, na primer, pro/latentni-miostatin antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen. U nekim aspektima, kontrolna mišićna masa je masa (na primer, prosečna masa) ciljnog mišića u populaciji subjekata nad kojima nije primenjen inhibitor miostatina, na primer, pro/latentni-miostatin antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen. U nekim aspektima, kontrolna mišićna masa je masa ciljnog mišića kod subjekta pre (na primer, neposredno pre) primene inhibitora miostatina, na primer, pro/latentni-miostatin antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen. U nekim aspektima, kontrolna mišićna masa je masa ciljnog mišića kod subjekta kod kog je primenjeno, umesto inhibitora miostatina, na primer, pro/latentni-miostatin antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, normalno antitelo (na primer, istog izotipa kao pro/latentni-miostatin antitelo) koje je dobijeno od životinje koja nije bila izložena antigenu ka kom je pro/latentni-miostatin antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, usmereno. U nekim aspektima, kontrolna mišićna masa je masa ciljnog mišića kod subjekta kod kog je primenjen, umesto inhibitora miostatina, na primer, pro/latentni-miostatin antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, nosilac, na primer, slani rastvor.
[0284] U nekim aspektima, u kontekstu primene inhibitora miostatina, na primer, pro/latentni-miostatin antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, nad subjektom, efikasna količina je količina efikasna da poveća kapacitet generisanja sile (na primer, generisanje maksimalne sile kako je utvrđeno in vitro sa sistemom mišićnih poluga prilagođenom horizontalnoj perfuzionoj kadi) ciljnog mišića kod subjekta u poređenju sa kontrolnim kapacitetom generisanja sile. U nekim aspektima, povećanje kapaciteta generisanja sile je povećanje od najmanje 1,1 puta, najmanje 1,2 puta, najmanje 1,3 puta, najmanje 1,4 puta, najmanje 1,5 puta, najmanje 1,6 puta, najmanje 1,7 puta, najmanje 1,8 puta, najmanje 1,9 puta, najmanje 2 puta, najmanje 4 puta, najmanje 5 puta ili više u poređenju sa kontrolnim kapacitetom generisanja sile. U nekim aspektima, povećanje kapaciteta generisanja sile je povećanje u opsegu od 1 do 5 puta, 2 do 10 puta, 1 do 1,5 puta, 1 do 2 puta, itd., u poređenju sa kontrolnim kapacitetom generisanja sile.
[0285] Kao što je korišćeno u tekstu, pojam „kontrolni kapacitet generisanja sile“ se odnosi na referentni standard koristan za evaluaciju efekata stanja (na primer, tretman sa pro/latentni-miostatin antitelom, ili njegovim fragmentom koji vezuje antigen) na kapacitet generisanja sile mišića kod subjekta. U nekim aspektima, kontrolni kapacitet generisanja sile je predodređena vrednost. U nekim aspektima, kontrolni kapacitet generisanja sile je eksperimentalno određen. U nekim aspektima, kontrolni kapacitet generisanja sile je kapacitet generisanja sile ciljnog mišića kod subjekta nad kojim nije primenjen inhibitor miostatina, na primer, pro/latentni-miostatin antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen. U nekim aspektima, kontrolni kapacitet generisanja sile je kapacitet generisanja sile (na primer, prosečni kapacitet generisanja sile) ciljnog mišića u populaciji subjekata nad kojima nije primenjen inhibitor miostatina, na primer, pro/latentni-miostatin antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen. U nekim aspektima, kontrolni kapacitet generisanja sile je kapacitet generisanja sile ciljnog mišića kod subjekta pre (na primer, neposredno pre) primanja inhibitora miostatina, na primer, pro/latentni-miostatin antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen. U nekim aspektima, kontrolni kapacitet generisanja sile je kapacitet generisanja sile ciljnog mišića kod subjekta nad kojim je primenjen, umesto inhibitora miostatina, na primer, pro/latentni-miostatin antitelo, normalno antitelo (na primer, isto izotipa kao pro/latentni-miostatin antitelo) koje je dobijeno od životinje koja nije izlagana antigenu ka kom je pro/latentni-miostatin antitelo usmereno. U nekim aspektima, kontrolni kapacitet generisanja sile je kapacitet generisanja sile ciljnog mišića kod subjekta nad kojim je primenjen, umesto inhibitora miostatina, na primer, pro/latentni-miostatin antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, nosač, na primer, slani rastvor.
[0286] U nekim aspektima, ciljni mišić je plantarfleksor mišić. U nekim aspektima, ciljni mišić je mišić koji sadrži tip 2 vlakna. U nekim aspektima, ciljni mišić je mišić koji sadrži brza oksidativna vlakna ili brza glikolitička vlakna.
U nekim aspektima, ciljni mišić je mišić koji sadrži tip IIB vlakna. U nekim aspektima, primena inhibitora miostatina, na primer, pro/latentni-miostatin antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, dovodi do povećanja površine poprečnog preseka vlakana tipa IIB za najmanje 1%, 5%, 10%, 15 %, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45% ili 50% (ili bilo koja vrednost u zagradi bilo koje od vrednosti), u poređenju sa površinom poprečnog preseka pre koraka primene.
Doze
[0287] Empirijska razmatranja kao što je half-life, će generalno doprineti određivanju doze. Na primer, antitela i njihovi delovi koji vezuju antigen, koja su kompatibilna sa ljudskim imunim sistemom, kao što su humanizovana antitela ili potpuno ljudska antitela, se mogu koristiti za produženje trajanja antitela i sprečavanje napada na antitelo od strane imunog sistema domaćina. Učestalost primene se može odrediti i prilagoditi tokom terapije, i generalno se, ali ne nužno, zasniva na tretmanu i/ili supresiji i/ili poboljšanju i/ili odlaganju bolesti/poremećaja povezanog sa miopatijom. Alternativno, mogu biti pogodne formulacije inhibitora miostatina sa produženim kontinuiranim oslobađanjem, na primer, anti-pro/latentni-miostatin antitelo, ili njegov deo koji vezuje antigen. Različite formulacije i uređaji za postizanje produženog oslobađanja bi bili očigledni iskusnom stručnjaku i spadaju u opseg ovog otkrića.
[0288] U jednom primeru, doze inhibitora miostatina, na primer, anti-pro/latentni-miostatin antitela, li njegovog fragmenta koji vezuje antigen, kao što je opisano ovde, se mogu odrediti empirijski kod pojedinaca kojima je data jedna ili više primena inhibitora miostatina, na primer, antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen. Pojedincima su date inkrementalne doze antagonista. Kako bi se procenila efikasnost antagonista, može se pratiti indikator bolesti/poremećaja.
[0289] Generalno, za primenu bilo kog od ovde opisanih antitela, ili njihovog fragmenta koji vezuje antigen, inicijalna kandidatna doza može biti približno 2 mg/kg. U svrhu predmetnog otkrića, obična dnevna doza može varirati od približno bilo koje 0,1 ug/kg do 3 ug/kg do 30 ug/kg do 300 ug/kg do 3 mg/kg, do 30 mg/kg do 100 mg/kg ili više, u zavisnosti od gore pomenutih faktora. Za ponovljene primene tokom nekoliko dana ili duže, u zavisnosti od stanja, tretman se održava dok se ne pojavi ž eljena supresija simptoma ili dok se ne postignu zadovoljavajući terapeutski nivoi za ublažavanje bolesti ili poremećaja povezanog sa pro/latentnim-miostatinom, ili njihovim simptomom. Primerni dozni režim obuhvata primenu inicijalne doze od približno 2 mg/kg, praćeno sa nedeljnom dozom održavanja od približno 1 mg/kg antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, ili praćeno dozom održavanja od približno 1 mg/kg svake druge nedelje. Ipak, drugi dozni režimi mogu biti korisni, u zavisnosti od obrasca farmakokinetičkog nazadka koji lekar želi da postigne. Na primer, razmatra se doziranje od 1 do 4 dana nedeljno. U nekim aspektima, može se koristiti doziranje koje varira od približno 3 ug/mg do približno 2 mg/kg (kao što je približno 3 ug/mg, približno 10 ug/mg, približno 30 ug/mg, približno 100 ug/mg, približno 300 ug/mg, približno 1 mg/kg i približno 2 mg/kg). U nekim aspektima, učestalost doziranja je jednom nedeljno, svake 2 nedelje, svake 4 nedelje, svakih 5 nedelja, svakih 6 nedelja, svakih 7 nedelja, svakih 8 nedelja, svakih 9 nedelja ili svakih 10 nedelja; ili jednom mesečno, svaka 2 meseca ili svaka 3 meseca, svaka 4 meseca, svakih 5 meseci, svakih 6 meseci, svakih 8 meseci, svakih 10 meseci, svake godine ili duže. Napredak ove terapije se jednostavno prati konvencionalnim tehnikama i i testovima. Dozni režim (uključujući korišćeno antitelo) se može razlikovati tokom vremena.
[0290] U nekim aspektima, primene bilo kog inhibitora miostatina, na primer, ovde opisanih antitela, ili njihovih fragmenata koji vezuju antigen, obuhvata jednu dozu. U nekim aspektima, primena bilo kod inhibitora miostatina, na primer, ovde opisanih antitela, ili njihovih fragmenata koji vezuju antigen, obuhvata višestruke doze (na primer, najmanje 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 ili 10 doza). Primena može obuhvatiti više od dve doze. U nekim aspektima, primena obuhvata najmanje prvu dozu i drugu dozu terapeutski efikasne količine inhibitora miostatina, na primer, antitela ili njegovog dela koji vezuje antigen. U jednom aspektu, prva doza i druga doza se primenjuju nad subjektom na najmanje približno 4 nedelje razmaka, 6 nedelja razmaka, 8 nedelja razmaka ili 12 nedelja razmaka.
[0291] U nekim aspektima, za odraslog pacijenta normalne težine, može biti primenjena doza koja varira od približno 0,3 do 5,00 mg/kg. Određen dozni režim, na primer, doza, tajming i ponavljanje, će zavisiti od određenog pojedinca i njegove medicinske istorije, kao i od svojstava pojedinačnih agenasa (kao što je trajanje agensa, i druga relevantna razmatranja).
[0292] Za svrhu predmetnog otkrića, odgovarajuća doza inhibitora miostatina, na primer, anti-pro/latentnimiostatin antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, će zavisiti od specifičnog antitela (ili njegovih kompozicija) koje se primenjuje, tipa i težine bolesti/poremećaja, bilo da se antitelo primenjuje u preventivne ili terapeutske svrhe, prethodne terapije, kliničke istorije pacijenta i odgovora na antagonist, i diskrecije ordinirajućeg lekara. U nekim aspektima, kliničar je primenjivati inhibitor miostatina, na primer, antipro/latentni-miostatin antitelo ili njegov deo koji vezuje antigen, dok se ne dostigne doza koja postiže željeni rezultat. Primena inhibitora miostatina, na primer, anti-pro/latentni-miostatin antitela, ili njegovog dela koji vezuje antigen, može biti kontinuirana ili povremena, u zavisnosti, na primer, od fiziološkog stanja primaoca, da li je svrha primene terapeutska ili profilaktička, i drugih faktora koji su poznati iskusnim stručnjacima. Primena inhibitora miostatina, na primer, anti-pro/latentni-miostatin antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, može biti suštinski kontinuirana tokom unapred odabranog vremenskog perioda ili može biti u nizu raspoređenih doza, na primer, ili pre, tokom ili nakon nastanka bolesti ili poremećaja povezanih sa pro/latentnim-miostatinom.
[0293] Kao š to je ovde korišćeno, pojam „tretiranje“ se odnosi na primenu ili administraciju kompozicije uključujući jedan ili više aktivnih agenasa nad subjektom, koji ima bolest/poremećaj povezan sa miopatijom, simptom bolesti/poremećaja ili predispoziciju prema bolesti/poremećaju, sa ciljem da leči, zaceljuje, ublažava, olakšava, menja, popravlja, poboljšava ili utiče na poremećaj, simptom bolesti, ili predispoziciju prema bolesti/poremećaju.
[0294] Ublažavanje bolesti/poremećaja povezanog sa pro/latentnim-miostatinom uključuje odlaganje razvoja ili progresije bolesti, ili redukovanje težine bolesti. Ublažavanje bolesti ne zahteva nužno rezultate lečenja. Kao što je korišćeno u tekstu, „odlaganje“ razvoja bolesti/poremećaja povezane sa pro/latentnim-miostatinom znači odložiti, ometati, usporiti, retardirati, stabilizovati, i/ili odložiti progresiju bolesti. Ovo odlaganje može biti različitih dužina trajanja, u zavisnosti od istorije bolesti i/ili pojedinaca koji se tretiraju. Metoda koja „odlaže“ ili ublažava razvoj bolesti, ili odlaže nastanak bolesti, je metoda koja redukuje verovatnoću nastanka jednog ili više simptoma bolesti u datom vremenskom okviru i/ili redukuje obim simptoma u datom vremenskom okviru, u poređenju sa tim kada se ne koristi metoda. Takva poređenja se obično baziraju na kliničkim studijama, uz upotrebu većeg broja subjekata koji je dovoljan za dobijanje statistički značajnog rezultata.
Kombinacione terapije
[0295] Pronalazak obuhvata farmaceutske kompozicije i povezane metode korišćene kao kombinacione terapije za tretiranje subjekata koji bi mogli imati korist od inhibitora miostatina in vivo. U bilo kom od ovih aspekata, takvi subjekti mogu primiti kombinacione terapije koje uključuju prvu kompoziciju koja sadrži najmanje jedan inhibitor miostatina, na primer, ovde opisano antitelo ili njegov deo koji vezuje antigen, u konjunkciji sa drugom kompozicijom koja sadrži najmanje jedan dodatni terapeutik namenjen za tretiranje iste ili preklapajuće bolesti ili kliničkog stanja. Prva i druga kompozicija mogu obe delovati na istu celularnu metu, ili diskretne celularne mete. U nekim aspektima, prva i druga kompozicija mogu tretirati ili ublažiti isti ili preklapajući skup simptoma ili aspekata bolesti ili kliničkog stanja. U nekim aspektima, prva i druga kompozicija mogu tretirati ili ublažiti odvojen skup simptoma ili aspekata bolesti ili kliničkog stanja. Da damo samo jedan primer, prva kompozicija može tretirati miopatiju povezanu sa bolešću, dok druga kompozicija može tretirati inflamaciju ili fibrozu povezanu sa istom bolešću, itd. Takve kombinacione terapije mogu biti primenjene u konjunkciji jedna sa drugom. Fraza „u konjunkciji sa“, u kontekstu kombinacionih terapija, znači da se terapeutski efekti prve terapije preklapaju privremeno i/ili spacijalno sa terapeutskim efektima druge terapije kod subjekta koji prima kombinacionu terapiju. Iz tog razloga, kombinacione terapije mogu biti formulisane kao pojedinačne formulacije za konkurentnu primenu, ili kao odvojene formulacije, za sekvencijalnu primenu terapija.
[0296] U poželjnim otkrićima, kombinacione terapije proizvode sinergistička dejstva u tretmanu bolesti. Pojam „sinergističko“ se odnosi na efekte koji su veći od aditivnih efekata (na primer, veća efikasnost) svake monoterapije u celini.
[0297] U nekim aspektima, kombinacione terapije koje obuhvataju ovde opisanu farmaceutsku kompoziciju proizvode efikasnost koja je ukupno ekvivalentna proizvedenoj od strane druge terapije (kao što je monoterapija drugog agensa) ali su povezane sa manje neželjenih štetnih efekata ili manje teške toksičnosti povezane sa drugim agensom, u poređenju sa monoterapijom drugog agensa. U nekim aspektima, takve kombinacione terapije dozvoljavaju nižu dozu drugog agensa ali zadržavaju ukupnu efikasnost. Takve kombinacione terapije mogu biti naročito pogodne za populacije pacijenata gde je dugotrajno lečenje opravdano i/ili uključuje pedijatrijske pacijente.
[0298] Shodno tome, ovde opisane farmaceutske kompozicije i metode mogu biti za upotrebu u kombinacionim terapijama za poboljšanje mišićne mase/funkcije i za tretman ili prevenciju metaboličkih bolesti ili bolesti povezanih sa oštećenjem neurološkog signaliranja, uključujući dijabetes, gojaznost i povredu kičmene moždine. Shodno tome, metode ili farmaceutske kompozicije dalje obuhvataju drugu terapiju. U nekim aspektima, druga terapija može biti korisna u tretiranju ili sprečavanju metaboličkih bolesti ili bolesti povezanih sa oštećenjem neurološkog signaliranja. Druga terapija može umanjiti ili tretirati najmanje jedan simptom povezan sa ciljnom bolešću. Prva i druga terapija mogu da ispolje svoje biološke efekte sličnim ili nepovezanim mehanizmima delovanja; ili bilo koja ili obe prva i druga terapija mogu ispoljiti svoje biološke efekte kroz mnoštvo mehanizama delovanja.
[0299] Potrebno je razumeti da ovde opisane farmaceutske kompozicije mogu imati prve i druge terapije u istom farmaceutski prihvatljivom nosaču ili u različitom farmaceutski prihvatljivom nosaču za svako opisan aspekt. Takođe treba razumeti da prve i druge terapije mogu biti primenjene simultano ili sekvencijalno unutar opisanih aspekata.
[0300] Jedno ili više anti-miostatin antitela pronalaska se mogu koristiti u kombinaciji sa jednim ili više dodatnih terapeutskih agenasa. Primeri dodatnih terapeutskih agenasa koji se mogu koristiti sa anti-miostatin antitelom pronalaska uključuju, ali se ne ograničavaju na, agense za tretiranje dijabetes melitusa, agense za tretiranje dijabetičkih komplikacija, agense za tretiranje kardiovaskularnih bolesti, antihiperlipemični agensi, hipotenzivni ili antihipertenzivni agensi, agense protiv gojaznosti, agense za tretiranje nealkoholnog steatohepatitisa (NASH), hemoterapetuske agense, imunoterapeutske agense, imunosupresivne agense i slične. Takve kombinacione terapije mogu povoljno koristiti niže doze primenjenih terapeutskih agenasa, time izbegavajući moguće toksičnosti ili komplikacije povezane sa različitim monoterapijama. Primeri agenasa za tretiranje dijabetes melitusa uključuju formulacije insulina (na primer, životinjske insulinske formulacije ekstraktovane iz pankreasa goveda ili svinje; ljudske insulinske formulacije sintetisane tehnologijom genskog inženjeringa korišćenjem mikroorganizama ili metoda), agense za pojačanje insulinske senzitivnosti, farmaceutski prihvatljive soli, hidrate ili solvate istih (na primer, pioglitazon, troglitazon, rosiglitazon, netoglitazon, balaglitazon, rivoglitazon, tesaglitazar, farglitazar, CLX-0921, R-483, NIP-221, NIP-223, DRF-2189, GW-7282TAK-559, T-131, RG-12525, LY-510929, LY-519818, BMS-298585, DRF-2725, GW-1536, GI-262570, KRP-297, TZD18 (Merck), DRF-2655 i slične), inhibitore alfa-glikozidaze (na primer, vogliboza, akarboza, miglitol, emiglitat i slični), biguanide (na primer, fenformin, metformin, buformin i slični) ili sulfoniluree (na primer, tolbutamid, glibenklamide, gliklazid, hlorpropamid, tolazamid, acetoheksamid, gliklopiramid, glimepirid i slični) kao i druge agense za promovisanje insulinske sekrecije (na primer, repaglinid, senaglinid, nateglinid, mitiglinid, GLP-1 i slični), agonist amirina (na primer, pramlintid i slični), inhibitor fosfotirozin fosfataze (na primer, vanadinska kiselina i slične) i slični.
[0301] Primeri agenasa za tretiranje dijabetičkih komplikacija uključuju, ali se ne ograničavaju na, inhibitore aldoze reduktaze (na primer, tolrestat, epalrestat, zenarestat, zopolrestat, minalrestat, fidareatat, SK-860, CT-112 i slične), neurotrofne faktore (na primer, NGF, NT-3, BDNF i slične), PKC inhibitore (na primer, LY-333531 i slične), napredne inhibitore krajnjeg proizvoda glikacije (AGE) (na primer, ALT946, pimagedin, piradoksamin, fenaciltiazolijum bromid (ALT766) i slične), agense za gašenje aktivnog kiseonika (na primer, tioktinska kiselina ili njeni derivati, joflavonoid uključujući flavone, izoflavone, flavonone, procijanidine, anthocijanidine, piknogenol, lutein, likopen, vitamine E, koenzime Q i slične), cerebrovaskularne dilatirajuće agense (na primer, tiaprid, meksileten i slične).
[0302] U jednom aspektu, remisija dijabetesa može biti indukovana primenom inhibitora miostatina u kombinaciji sa kalorijski restrikcionom ishranom, ili drugom ishranom.
[0303] Anti-hiperlipemični agensi uključuju, na primer, jedinjenja na bazi statina koja su inhibitori holesterol sinteze (na primer, pravastatin, simvastatin, lovastatin, atorvastatin, fluvastatin, rosuvastatin i slični), inhibitori skvalen sintetaze ili fibrat jedinjenja koji imaju dejstvo smanjenja triglicerida (na primer, fenofibrat, gemfibrozil, bezafibrat, klofibrat, sinfibrat, klinofibrat i slični), niacin, inhibitori PCSK9, agense za snižavanje triglicerida ili agense za sekvestiranje holesterola.
[0304] Hipotenzivni agensi uključuju, na primer, inhibitore enzima koji konvertuje angiotenzin (na primer, captopril, enalapril, delapril, benazepril, cilazapril, enalapril, enalaprilat, fosinopril, lizinopril, moeksipril, perindopril, hinapril, ramipril, trandolapril i slični) ili antagoniste angiotenzina II (na primer, losartan, kandesartan cileksetil, olmesartan medoksomil, eprosartan, valsartan, telmisartan, irbesartan, tasosartan, pomisartan, ripisartan forasartan i slični) ili blokatore kalcijum kanala (na primer, amlodipin) ili aspirin.
[0305] Agensi za tretiranje nealkoholnog steatohepatitisa (NASH) uključuju, na primer, ursodiol, pioglitazon, orlistat,
betain, rosiglitazon. U jednom aspektu, steatoza, koja dovodi do inflamacije jetre, i fibroza kod NAFLD i/ili NASH subjekata se može tretirati primenom inhibitora miostatina u kombinaciji sa kalorijski restrikcionom ishranom, ili drugom ishranom.
[0306] Agensi protiv gojaznosti uključuju, na primer, centralne agense protiv gojaznosti (na primer, deksfenfluramin, fenfluramin, fentermin, sibutramin, amfepramon, deksamfetamin, mazindol, fenilpropanolamin, klobenzoreks i slične), inhibitore gastrointestinalne lipaze (na primer, orlistat i slične), beta 3-adrenoceptor agoniste (na primer, CL-316243, SR-58611-A, UL-TG-307, SB-226552, AJ-9677, BMS-196085 i slične), agense za suzbijanje apetita na bazi peptida (na primer, leptin, CNTF i slični), agoniste holecistokinina (na primer, lintitript, FPL-15849 i slične) i slično.
[0307] Hemoterapeutski agensi uključuju, na primer, agense za alkilovanje (na primer, ciklofosfamid, ifosfamid i slične), antagoniste metabolizma (na primer, metotreksat, 5-fluorouracil i slične), antibiotike protiv raka (na primer, mitomicin, adriamicin i slične), agense protiv raka dobijene iz povrća (na primer, vinkristin, vindezin, taksol i slični), cisplatin, karboplatin, etopozid i slični. Među ovim supstancama, preferirani su derivati 5-fluorouracila kao što su furtulon i neofurtulon.
[0308] Imunoterapeutski agensi uključuju, na primer, mikroorganizme ili bakterijske komponente (na primer, derivat muramil dipeptida, picibanil i slične), polisaharide koji imaju aktivnost jačanja imuniteta (na primer, lentinan, sizofilan, krestin i slične), citokine dobijene tehnologijom genskog inženjeringa (na primer, interferon, interleukin (IL) i sličini), faktore stimulacije kolonije (na primer, faktor stimulacije kolonije granulocita, eritropoetin i slični) i slično, među ovim supstancama, preferirane su IL-1, IL-2, IL-12 i slične.
[0309] Imunosupresivni agensi uključuju, na primer, inhibitor kalcineurina/modulatori imunofilina kao što su ciklosporin (Sandimmune, Gengraf, Neoral), takrolimus (Prograf, FK506), ASM 981, sirolimus (RAPA, rapamicin, Rapamun), ili njegov derivat SDZ-RAD, glukokortikoidi (prednizon, prednizolon, metilprednizolon, deksametazon i slični), inhibitori purin sinteze (mikofenolat mofetil, MMF, CellCept(R), azatioprin, ciklofosfamid), antagonisti interleukina (baziliksimab, daklizumab, deoksispergualin), agensi za depletovanje limfocita kao što su antitimocit globulin (Thymoglobulin, Lymphoglobuline), anti-CD3 antitelo (OKT3) i slični.
[0310] Dodatno, agensi čiji je efekat poboljšanja kaheksije utvrđen kod životinjskog modela ili u kliničkoj fazi, kao što su inhibitori ciklooksigenaze (na primer, indometacin i slični), derivati progesterona (na primer, megestrol acetat), glukosteroid (na primer, deksametazon i slični), agensi na bazi metoklopramida, agensi na bazi tetrahidrokanabinola, agensi poboljšanja metabolizma lipida (na primer, eikozapentaenoinska kiselina i slične), hormoni rasta, IGF-1, antitela protiv TNF-α, LIF, IL-6 i i onkostatina M mogu takođe biti korišćena istovremeno sa anti-miostatin antitelom u skladu sa predmetnim pronalaskom. Dodatni terapeutski agensi za upotrebu u tretmanu bolesti ili stanja povezanih sa metaboličkim poremećajima i/ili oštećenim neurološkim signaliranjem će biti očigledni iskusnom stručnjaku i nalaze se u okviru opsega ovog otkrića.
[0311] U nekim aspektima, drugi agensi pogodni za primenu kao kombinaciona terapija u konjunkciji sa ovde opisanim antitelima su agensi protiv fibroze, kao što su inhibitori TGFβ1.
[0312] U nekim aspektima, drugi agensi pogodni za primenu kao kombinaciona terapija u konjunkciji sa ovde opisanim antitelima su modulatori (na primer, agonisti i antagonisti) određenih č lanova TGFβ super familije faktora rasta, kao što su BMP6, BMP7, GDF11, TGFβ2, TGFβ3, RGMc, itd.
[0313] Bilo koji od prethodno pomenutih agenasa može biti primenjen u kombinaciji sa miostatin antitelom pronalaska kako bi se tretirala metabolička bolest, ili bolest povezana sa oštećenjem neurološkog signaliranja između neurona i ciljnog tkiva, na primer, povreda kičmene moždine, mišićna atrofija i mišićna distrofija.
Upotreba anti-pro/latentni-miostatin antitela ili njihovih fragmenata koji vezuju antigen, u tretiranju bolesti/poremećaja
[0314] Ovde opisane farmaceutske kompozicije su pogodne za primenu nad ljudskim pacijentima za tretman ili prevenciju bolesti i stanja gde je poželjno redukovano signaliranje miostatina. Takve bolesti i stanja uključuju, ali se ne ograničavaju na: metaboličke poremećaje, i bolesti povezane sa oštećenjem neurološkog signaliranja, na primer, povreda kičmene moždine. Primerna stanja za koja kompozicije i metode predmetnog pronalaska mogu biti korisne su dalje opisane u nastavku teksta.
A. Metabolički poremećaji i bolesti
[0315] Ovde su opisane metode za tretiranje ili sprečavanje metaboličke bolesti kod subjekta. Kao što je korišćeno u tekstu, pojam „metabolička bolest“ se odnosi na bilo koje neželjeno stanje koje uključuje perturbaciju normalnog fiziološkog stanja homeostaze usled promena u metabolizmu (anabolizam i/ili katabolizam). Metaboličiki poremećaji utiču na to kako telo obrađuje supstance koje su neophodne za obavljanje fizioloških funkcija i generalno su povezani sa aberantnom glukozom, metabolizmom lipida/masti i/ili proteina/azota, ili osmotskom disregulacijom, i patološkim posledicama koje proizilaze iz takvog stanja. Brojni metabolički poremećaji pronalaska dele određene karakteristike, na primer, povezani su sa gubitkom čiste mišićne mase ili nemasne mase, viškom mase masti, nižom brzinom metabolizma, insulinskom rezistencijom, nedostatkom sposobnosti regulacije š ećera u krvi, povećanja telesne težine i/ili povećanja indeksa telesne mase. U nekim slučajevima, takva metabolička stanja mogu biti izazvana ili pogoršana lekovima koje pacijenti primaju. Kao što je detaljnije razmatrano u tekstu, metabolički poremećaji se mogu javiti sekundarno u odnosu na, ili nastati kao rezultat, mišićno stanje ili poremećaj.
[0316] Predmetni pronalazak se zasniva, barem delimično, na otkriću da primena inhibitora miostatina, na primer, antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, koje se specifično vezuje za pro/latentni miostatin, nad subjektom koji boluje od metaboličke bolesti značajno poboljšava i fiziološke i funkcionalne karakteristike povređenih subjekata. Konkretno, predmetni pronalazači su iznenađujuće otkrili da primena inhibitora miostatina, na primer, anti-miostatin antitela, ili njegovog dela koji vezuje antigen, značajno povećava metaboličku stopu ili potrošnju energije kod subjekata koji boluju od metaboličke bolesti. Primena inhibitora miostatina, na primer, anti-miostatin antitela ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, takođe značajno slabi redukciju indukovanu sa SCI sublezionalne mišićne mase i ukupne telesne mase, dok u isto vreme redukuje masu neželjenog adipoznog tkiva kao što je belo i visceralno adipozno tkivo. Dodatno, kod subjekata koji su primili inhibitor miostatina, na primer, anti-miostatin antitelo ili njegov deo koji vezuje antigen, tretman je pokazao značajno poboljšanje njihove lokomotorne funkcije, mišićne snage, kao i motoričke koordinacije i veština ravnoteže.
[0317] Shodno tome, predmetni pronalazak pruža kompoziciju za upotrebu u metodama tretiranja metaboličkih bolesti kod ljudskog subjekta, kao š to je definisano u patentnim zahtevima. Metode uključuju odabir ljudskog subjekta koji boluje od metaboličke bolesti, i primenu nad ljudskim subjektom efikasne količine inhibitora miostatina, na primer, antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, koje specifično vezuje miostatin, time tretirajući ili sprečavajući metaboličku bolest kod ljudskog subjekta. Preferirano, antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, se specifično vezuje za pro/latentni miostatin, ali se ne vezuje za GDF 11. Antitela koja specifično prepoznaju pro/latentni miostatin, ali ne GDF11, su korisna i izbegavaju neželjenu toksičnost izazvanu vanciljnim vezivanjem antitela za GDF11 kod subjekta. U jednom aspektu, subjekt je pedijatrijski subjekt.
[0318] Primeri metaboličkih bolesti koje se mogu tretirati predmetnim pronalaskom uključuju ali se ne ograničavaju na, dijabetes tip 1, dijabetes tip 2, metabolički sindrom, pred-dijabetes, gojaznost, nealkoholni steatohepatitis (NASH), dvostruki dijabetes, sindrom gojaznosti (na primer, gojaznost povezana sa ishranom ili gojaznost izazvana ishranom) i sindrom X.
[0319] Dodatne bolesti ili stanja povezana sa metaboličkim poremećajima i/ili telesnom kompozicijom koje će biti očigledne iskusnom stručnjaku su unutar opsega ovog otkrića.
[0320] Dijabetes se odnosi na grupu metaboličkih bolesti koje karakterišu visoki nivoi šećera (glukoze) u krvi, koji su rezultat defekta u insulinskoj sekreciji ili delovanju, ili oba. Postoje dva najčešća tipa dijabetesa, nazvano dijabetes tip 1 i dijabetes tip 2, od kojih oba nastaju iz nemogućnosti organizma da reguliše insulin. Insulin je hormon koji oslobađa pankreas kao odgovor na povećane nivoe šećera (glukoze) u krvi.
[0321] Pojam „dijabetes tip 1“, kao što se koristi u tekstu, se odnosi na hroničnu bolest koja nastaje kada pankreas proizvodi premalo insulina za odgovarajuće regulisanje nivoa šećera u krvi. Dijabetes tip 1 se takođe naziva insulinski zavisan dijabetes melitus, IDDM, i juvenilni početak dijabetesa. Osobe sa dijabetesom tip 1 (insulinski zavisan dijabetes) proizvode malo ili ne proizvode uopšte insulin. Iako približno 6 procenata populacije SAD ima neki oblik dijabetesa, samo oko 10 procenata svih dijabetičara ima tip 1 poremećaj. Većina ljudi koja ima dijabetes tip 1 je razvila poremećaj pre 30. godine. Dijabetes tip 1 predstavlja je rezultat progresivne autoimune destrukcije pankreatskih β-ćelija sa naknadnom deficijencijom insulina. Više od 90 procenata ćelija koje proizvode insulin (beta ćelije) u pankreasu su trajno uništene. Rezultirajuća insulinska deficijencija je ozbiljna, i da bi preživela, osoba sa dijabetesom tip 1 mora redovno ubrizgavati insulin.
[0322] Kod dijabetesa tip 2 (takođe nazvan dijabetes melitus nezavisan od insulina, NDDM), pankreas nastavlja da proizvodi insulin, nekada čak i na višim nivoima od normalnog. Međutim, organizam razvija rezistenciju na njegova dejstva, što dovodi do relativne insulinske deficijencije. Dijabetes tip 2 se može pojaviti kod dece i adolescenata ali obično nastaje posle 30. godine i postaje progresivno sve češći sa godinama: oko 15 procenata ljudi iznad 70 godina ima dijabetes tip 2. Gojaznost je faktor rizika za dijabetes tip 2, i 80 do 90 procenata ljudi sa ovim poremećajem su gojazni.
[0323] U nekim aspektima, dijabetes uključuje pred-dijabetes. „Pred-dijabetes“ se odnosi na jedno ili više ranih dijabetičkih stanja uključujući poremećenu iskorišćenost glukoze, abnormalne ili poremećene nivoe glukoze natašte, poremećenu toleranciju glukoze, poremećenu insulinsku senzitivnost i insulinsku rezistenciju. Preddijabetes je glavni faktor rizika za nastanak dijabetes melitusa tip 2, kardiovaskularne bolesti i smrtnosti. Mnogo pažnje je posvećeno razvoju terapeutskih intervencija koje sprečavaju razvoj tipa 2 dijabetesa efikasnim tretiranjem preddijabetesa.
[0324] U nekim aspektima, dijabetes uključuje dvostruki dijabetes, koji je kombinacija tipa 1 dijabetesa sa karakteristikama insulinske rezistencije i tipa 2 dijabetesa.
[0325] Dijabetes se može dijagnostikovati primenom testa tolerancije na glukozu. Klinički, dijabetes se često deli na nekoliko bazičnih kategorija. Primarni primeri ovih kategorija uključuju, autoimuni dijabetes melitus, dijabetes melitus nezavisan od insulina (tip 1 NDDM), insulinski zavisan dijabetes melitus (tip 2 IDDM), neautoimuni dijabetes melitus, dijabetes melitus nezavisan od insulina (tip 2 NIDDM) i dijabetes mladih koji nastaje u zrelosti (MODY). Sledeća kategorija, često nazvana kao sekundarna, se odnosi na dijabetes izazvan nekim prepoznatljivim stanjem koje izaziva ili omogućava dijabetičkom sindromu da se razvije. Primeri sekundarnih kategorija uključuju, dijabetes izazvan bolešću pankreasa, hormonske abnormalnosti, dijabetes izazvan lekom ili hemijom, dijabetes izazvan anbnormalnostima insulinskog receptora, dijabetes povezan sa genetskim sindromima i dijabetes drugih uzroka, (videti, na primer, Harrison’s (1996) 14th ed., New York, McGraw-Hill).
[0326] Gojaznost je još jedna prevalentna metabolička bolest koja se može tretirati predmetnim pronalaskom. „Gojaznost“ se odnosi na hronično stanje definisano viškom količine telesne masti. Normalna količina telesne masti (izražena kao procenat telesne težine) je između 25-30% kod žena i 18-23% kod muškaraca. Žene sa preko 30% telesne masti i muškarci sa preko 25% telesne masti se smatraju gojaznim. Gojaznost se može definisati korišćenjem bilo kojih klinički relevantnih definicija. Na primer, kod odraslih, indeks telesne mase (BMI, kg/m<2>) se često koristi kao mera prekomerne težine i gojaznosti, pri čemu prekomerna težina je definisana kao BMI 25-29,9 kg/m<2>, gojaznost kao BMI jednako ili više od 30 kg/m<2>a morbidna gojaznost se definiše kao BMI preko 40 kg/m<2>. Gojaznost se kod odraslih takođe može definisati centralnom adipoznošću kao merenje obima struka, sa povećanim obimom struka definisanim kao jednak ili veći od 102 cm kod muškaraca i jednak ili veći od 88 cm kod žena. Subjekt sa gojaznošću može ispoljiti druge simptome kao što je povećana glukoza plazme natašte, povećani trigliceridi u plazmi natašte, smanjen nivo lipoproteina velike gustine (HDL) natašte i povišen krvni pritisak. Gojaznost takođe može izazvati različite ortopedske probleme, poremećaje kože i oticanje stopala i članaka. Ozbiljne komplikacije gojaznosti uključuju mnogo veći rizik koronarno arterijskog poremećaja i njegovih glavnih faktora rizika tip 2 dijabetes, hiperlipidemija i hipertenzija. Veliki deo morbiditeta povezanog sa gojaznošću je povezan sa tipom 2 dijabetesa, pošto loše kontrolisan dijabetes i gojaznost dovode do konstelacije simptoma koji su zajedno poznati kao sindrom X ili metabolički sindrom. U nekim aspektima, gojaznost je sarkopenična gojaznost. U nekim aspektima, subjekt koji je gojazan je na režimu ograničenja kalorija.
[0327] Kompozicije predmetnog pronalaska su takođe pogodne za tretiranje metaboličkih sindroma. Kao š to je korišćeno u tekstu, „metabolički sindrom“ se odnosi na koncept grupisanja metaboličkih faktora rizika koji se spajaju zajedno u pojedincu i dovode do visokog rizika od nastanka dijabetesa i/ili kardiovaskularnih bolesti. Glavne karakteristike metaboličkog sindroma uključuju insulinsku rezistenciju, hipertenziju (visok krvni pritisak), abnormalnosti holesterola, dislipidemiju, abnormalnosti triglicerida, povećan rizik od zgrušavanja i viška telesne težine, pogotovo u abdomenu, ili gojaznost. Američka asocijacija srca ukazuje da se metabolički sindrom dijagnostikuje u prisustvu tri ili više sledećih komponenti: (1) povećan obim struka (muškarci, jednako ili veće od 40 inča (102 cm); žene, jednako ili veće od 35 inča (88 cm)); (2) povišeni trigliceridi (jednako ili više od 150 mg/dL); (3) redukovan holesterol lipoproteina visoke gustine ili HDL (muškarci, manje od 40 mg/dL; žene, manje od 50 mg/dL); (4) povišen krvni pritisak (jednak ili veći od 130/85 mm Hg); i (5) povišena glukoza natašte (jednaka ili veća od 100 mg/dL).
[0328] Kompozicija koja sadrži inhibitor miostatina, kao što je opisano u tekstu, se može koristiti za tretiranje ili sprečavanje metaboličke bolesti kao što su sindromi gojaznosti. Pojam „sindrom gojaznosti“ se odnosi na bilo koji poremećaj ili stanje koje izaziva da subjekt bude veoma debeo ili prekomerne težine. Kao druge metaboličke bolesti, ljudi sa sindromom gojaznosti obično imaju povezan gubitak mišićne nemasne mase ili čiste mišićne mase, višak telesne masti, nižu metaboličku stopu, insulinsku rezistenciju, gubitak sposobnosti za regulisanje šećera u krvi, dobijanje na težini i povećan indeks telesne mase. Sindrom gojaznosti je izabran iz grupe koja se sastoji od Prader Willi, sindroma gojaznosti povezanog sa genetskim poremećajem, i sindroma gojaznosti povezanog sa sindromom hipotalamusa.
[0329] Kompozicija koja sadrži inhibitor miostatina, kao što je opisano u tekstu, se može koristiti za tretiranje ili sprečavanje metaboličkih bolesti povezanih sa hipo-metaboličkim stanjem. Pojam „hipo-metaboličko stanje“ se odnosi na stanje redukovanog metabolizma ili metaboličke aktivnosti, pri čemu organizam ne proizvodi dovoljno energije. Pacijenti sa hipo-metaboličkim stanjem generalno imaju nižu metaboličku stopu, gubitak nemasne mišićne mase ili čiste mišićne mase, prekomerno povećanje telesnih masti, insulinsku rezistenciju, manjak mogućnosti da se reguliše šećer u krvi, povećanje težine i i povećanje indeksa telesne mase. Hipo-metaboličko stanje može biti izabrano iz grupe koja se sastoji od stanja povezanog sa produženom imobilizacijom, stanja povezanog sa odmorom u krevetu, stanja povezanog sa gipsom, stanja povezanog sa moždanim udarom, stanja povezanog sa amputacijom i postoperativnog stanja. Hipo-metaboličko stanje može biti postoperativno stanje, na primer, atrofija paraspinalnih mišića nakon operacije lumbalne kičme. Atrofija paraspinalnih mišića može biti mišićna atrofija zavisna od nervne povrede. Operacija može biti spinalna operacija. Operacija kičme može biti operacija lumbalne kičme ili procedura lumbalne kičme, na primer, procedura lumbalne fuzije, procedura lumbalne nefuzije, procedura zadnje lumbalne fuzije, procedura prednje lumbalne fuzije, minimalno invazivna (MIS) procedura zadnje lumbalne dekompresije, minimalno invazivna (MIS) procedura zadnje lumbalne fuzije, ne-MIS ekvivalentna procedura, itd.
[0330] Kompozicija koja sadrži inhibitor miostatina, kao što je opisano u tekstu, se može koristiti za tretiranje ili sprečavanje metaboličkih bolesti kao š to je Kušingova bolest, koja se takođe naziva Kušingov sindrom. Pojam „Kušingova bolest“ se odnosi na skup znakova i simptoma usled produžene izloženosti kortizolu. Ovo može proizaći iz endogenih uzroka, kao što je stanje kod kog hipofiza oslobađa previše adrenokortikotropnih hormona (ACTH), ili egzogenih uzroka, kao što je upotreba oralnih kortikosteroidnih medikamenata. Neki od karakterističnih znakova i simpotoma Kušingove bolesti mogu uključiti: progresivnu gojaznost, kao što je povećanje težine i naslaga masnog tkiva, naročito oko srednjeg i gornjeg dela leđa i između ramena (bivolja grba) (gojaznost gornjeg dela tela iznad struka); tanke ruke i noge, okruglo, crveno, puno lice (mesečevo lice); promene na koži, kao š to su roze ili ljubičaste oznake rastezanja (strije) na koži stomaka, butina, grudi i ruku, stanjivanje, krhka koža koja lako dobija modrice, slabo zarastanje posekotina, uboda insekata i infekcija, i akne. Pacijenti sa Kušingovom bolešću mogu takođe iskusiti ozbiljan umor, slabost mišića, depresiju, anksioznost i razdražljivost, gubitak emocionalne kontrole, kognitivne poteškoće, novi ili pogoršan povišeni krvni pritisak, glavobolju, dijabetes tipa 2, i/ili gubitak kostiju koji može dovesti do fraktura tokom vremena. Kod dece, Kušingova bolest može izazvati poremećen rast (sporu brzinu rasta). Kušingova bolest može biti izabrana iz grupe koja se sastoji od Kušingove bolesti indukovane kortikosteroidima i Kušingove bolesti indukovane tumorom.
[0331] Do danas, standardni tretmani za Kušingovu bolest su osmišljeni da smanje visok nivo kortizola u organizmu, bilo da je izvor endogena prekomerna proizvodnja hormona ili usled lekova. Najbolji tretman za određenog pacijenta zavisi od uzroka sindroma. Opcije tretmana koje su trenutno dostupne uključuju, na primer, redukovanje upotrebe kortikosteroida, operaciju, radijacionu terapiju i lekove.
[0332] Iz tog razloga, upotreba ovde opisanog inhibitora aktivacije miostatina predstavlja alternativu ili dodatnu opciju tretmana za pacijente koji boluju od Kušingove bolesti.
[0333] Dok je uzrok Kušingove bolesti dugotrajna upotreba kortikosteroidnih medikamenata, može se razmotriti kontrolisana redukcija doze leka tokom vremenskog perioda, dok se i dalje na adekvatan način leči osnovna bolest ili stanje zbog kog se lek primenjuje. Stoga, pacijent koji je na kortikosteroidnoj terapiji može imati jednu ili više autoimunih ili inflamatornih bolesti, kao što je reumatoidni artritis, lupus i astma. Kortikosteroidi mogu takođe biti prepisani pacijentima zbog suzbijanja imuniteta organizma kako bi se sprečilo da organizam odbaci alograft transplant, kao što je transplantirani organ ili tkivo.
[0334] Pacijenti koji primaju kortikosteroidnu terapiju mogu uključiti pod-populaciju pojedinaca koji ne tolerišu dobro, koji loše reaguju ili ne reaguju, na druge opcije tretmana, kao što su nekortikosteroidni medikamenti. U takvim situacijama, lekar može nastaviti da prepisuje kortikosteroidne medikamente. Operacija se može razmatrati kao alternativna opcija.
[0335] U slučaju da je Kušingov sindrom tumor, može se razmotriti potpuno hirurško uklanjanje i/ili radijaciona terapija. Pacijenti mogu imati tumor u hipofizi, nadbubrežnim žlezdama, plućima ili pankreasu. Nakon operacije, terapija zamene kortizola se obično primenjuje kako bi se organizmu obezbedila tačna količina hormona nadbubrežne žlezde.
[0336] Pacijenti sa Kušingovim sindromom možda nikada neće doživeti obnavljanje normalne funkcije nadbubrežne žlezde i iz tog razloga im može biti potrebna doživotna zamenska terapija. Ovde opisani inhibitori aktivacije miostatina mogu biti pogodni za tretiranje takvih pacijenata.
[0337] Lekovi se mogu koristiti za kontrolu proizvodnje kortizola kada operacija i/ili radijacija ne deluju. Medikamenti se takođe mogu koristiti pre operacije kod pacijenata koji su postali teško bolesni od Kušingovog sindroma. Inhibitori aktivacije miostatina obuhvaćeni predmetnim otkrićem se mogu koristiti za tretiranje takvih pacijenata pre operacije kako bi se poboljšali znaci i simptomi i minimizirao hirurški rizik.
[0338] Medikamenti koji se trenutno koriste za kontrolu prekomerne proizvodnje kortizola u nadbubrežnoj žlezdi uključuju ketokonazol (nizoral), mitotan (Lizodren) i metirapon (Metopiron). Mifepriston (Korlim) je odobren za pacijente sa Kušingovim sindromom koji imaju tip 2 dijabetes ili intoleranciju na glukozu. Mifepriston ne smanjuje proizvodnju kortizola ali blokira dejstvo kortizola na tkivima. Neželjeni efekti ovih medikamenata mogu uključivati umor, mučninu, povraćanje, glavobolje, bolove u mišićima, visok krvni pritisak, nizak nivo kalijuma i oticanje. Neki imaju ozbiljnije neželjene efekte, kao što su neurološki neželjeni efekti i toksičnost jetre. Inhibitori aktivacije miostatina obuhvaćeni predmetnim otkrićem se mogu koristiti sami (umesto toga) ili u kombinaciji sa bilo kojim od ovih terapeutika.
[0339] Nedavno je pasireotide (Signifor) postao dostupan za tretman Kušinga, koji deluje smanjivanjem proizvodnje ACTH iz tumora hipofize. Ovaj lek se daje kao injekcija dva puta dnevno. Obično se preporučuje kada je operacija hipofize neuspešna ili se ne može uraditi. Neželjeni efekti povezani sa ovim lekom su prilično česti, i mogu uključivati dijareju, mučninu, visok nivo šećera u krvi, glavobolju, bol u stomaku i umor. Inhibitori aktivacije miostatina obuhvaćeni predmetnim otkrićem se mogu koristiti sami (umesto toga) ili u kombinaciji sa bilo kojim od takvih terapeutika.
[0340] Tumor ili njegov tretman mogu izazvati da drugi hormoni koje proizvode hipofiza ili nadbubrežna žlezda postanu deficijentni, što može zahtevati zamensku hormonsku terapiju. Nijedna od ovih trenutno dostupnih opcija lečenja ne može biti odgovarajuća ili efikasna, može biti razmatrano hirurško uklanjanje nadbubrežnih žlezda (bilateralna adrenalektomija), koje će zahtevati doživotne zamenske medikamente. Pacijenti koji su kandidati za takvu opciju mogu imati koristi od ovde opisane terapije inhibicije miostatina, pre i/ili posle adrenalektomije.
[0341] Kompozicija koja sadrži inhibitor miostatina, kao što je opisano u tekstu, se može koristiti za tretiranje ili sprečavanje metaboličkih bolesti kao što su kardiovaskularne bolesti. Pojam „kardiovaskularna bolest“ se odnosi na bilo koju bolest srca ili krvnih sudova. Kardiovaskularna ili bolest srca uključuje ali se ne ograničava na, na primer, anginu, aritmiju, bolest koronarne arterije (CAD), koronarnu bolest srca, kardiomiopatiju (uključujući proširenu kardiomiopatiju, restriktivnu kardiomiopatiju, aritmogenu kardiomiopatiju desne komore i dijabetičku kardiomiopatiju), srčani udar (infarkt miokarda), srčanu insuficijenciju (na primer, CHF), hipertrofičnu kardiomiopatiju, mitralnu regurgitaciju, prolaps mitralne valvule, plućnu stenozu itd. Bolest krvnih sudova uključuje ali se ne ograničava na, na primer, perifernu vaskularnu bolest, bolest arterije, bolest kartoidne arterije, duboku vensku trombozu, bolesti vena i aterosklerozu. Subjekt koji ima srčanu insuficijenciju može biti rezistentan na terapiju diureticima. Subjekt koji ima srčanu insuficijenciju može loše reagovati na terapiju diureticima.
[0342] Komopozicija koja sadrži inhibitor miostatina, kao što je opisano u tekstu, se može koristiti u metodi tretiranja subjekta koji ima metaboličku bolest ili stanje povezano sa starenjem. Primerne bolesti i stanja povezana sa starenjem uključuju, bez ograničavanja, sarkopeniju (gubitak mišića povezan sa godinama), slabost i deficijenciju androgena.
[0343] Kompozicija koja sadrži inhibitor miostatina, kao š to je opisano u tekstu, se može koristiti u metodi tretiranja subjekta koji boluje od metaboličke bolesti ili stanja povezanog sa neupotrebom ili genetskom atrofijom/traumom, na primer, atrofija izazvana neupotrebom, atrofija izazvana genetskim mutacijama, atrofija koja je rezultat povrede. Takve primerne bolesti i stanja uključuju, bez ograničavanja, slabost mišića povezanu sa vremenom provedenim u jedinici intenzivne nege (ICU), zamenu kuka/zgloba, frakturu kuka, moždani udar, odmor u krevetu, SCI, povredu rotirajućeg cuff, zamenu kolena, frakturu kostiju i opekotine.
[0344] Predmetno otkriće uključuje korisna dejstva inhibicije miostatina na homeostazu kostiju. U mišićnoskeletnom sistemu (definisan kao kosti skeleta, mišići, hrskavica, tetive, ligamenti, zglobovi i druga konektivna tkiva koja podržavaju i vezuju tkiva i organe zajedno), homeostaza mišića i kostiju je usko povezana. Rast kostiju kao odgovor na rast mišića je mehanosenzitivni proces koji je regulisan endokrinim signaliranjem.
[0345] Kao mišić, homeostaza kostiju uključuje dinamičke procese balansiranja rasta kostiju (formacija kostiju) i gubitka kostiju (resorpcija kostiju). Parametri koji se mogu koristiti za procenu homeostaze kostiju uključuju ali se ne ograničavaju na: koštanu masu, zapreminu, gustinu, površinu poprečnog preseka, snagu, učestalost preloma, brzinu popravke kosti, itd. Faktori (na primer, citokini, hormoni) koji su poznati da imaju ulogu u ovom procesu uključuju, ali se ne ograničavaju na: paratiroidni hormon, 1,25-dihidroksivitamin D3, T4, kortikosteroide, prostaglandine kao što su prostaglandin E2, Interleukin-4, Interleukin-18, Interferon-γ, Interleukin-17, Interleukin-6, Interleukin-1, RANKL, CSF, TGFβ, osteoprotegerin, BMP, IGF i FGF. Osteoklasti i osteoblasti resorpciji i rastu kostiju, respektivno.
[0346] Sa strukturne tačke gledišta, snaga kostiju je određena kombinacijom trabekularne i kortikalne koštane arhitekture i kompozicije. Generalno, smanjenje snage kostiju se uočava sa godinama, na primer, osteopenija i osteoporoza. U nekim okolnostima, gubitak kostiju je usled drugih faktora, kao što su medikamenti. Na primer, tretman glukokortikoidima može izazvati gubitak koštane mase. Medicinska stanja koja mogu biti povezana sa gubitkom kostiju uključuju, bez ograničavanja, rak i mišićne/metaboličke poremećaje sa komorbidnim gubitkom kostiju. Takva stanja mogu biti povezana sa povredom kičmene moždine (SCI), mišićnom distrofijom kao što je DMD, gojaznošću i/ili Kušingovom bolešću.
[0347] Gubitak kostiju se može izmeriti korišćenjem testova koji su dobro poznati nekome sa uobičajenim veštinama u struci (videti Shanmugarajan et al., J. Pathol., 2009: 219(1):52-60 and Wasserman et al., Neuromuscular Disorders, 2017, 27(4):331-337). Na primer, mineralna gustina kostiju, na primer, arealna mineralna gustina kostiju, se može meriti upotrebom DXA skeniranja lumbalne kičme, celog tela, i lateralnog distalnog femura u skladu sa preporukama ISCD (Wasserman et al., Neuromuscular Disorders, 2017, 27(4):331-337). Nakon skeniranja, mineralna gustina kostiju se može izračunati korišćenjem referentnih podataka iz Henderson et al., Am. J. Roentgenol, 2002, 178:439-443; Kalkwarf et al., J. Bone Miner. Res., 2013, 28:206-212; Kelly et al., J. Pediatr. Hematol. Oncol., 2005, 27:248-253; and Zemel et al., J. Clin. Endocrinol. Metab., 2011, 96:3160-3169. Istorija fraktura pacijenata se takođe može sakupiti, uključujući uzrast pri frakturi, broj fraktura i lokacije fraktura. Osteoporoza se obično meri korišćenjem 2013 ISCD kriterijuma, koji uključuje frakture kompresije pršljenova u odsustvu traume visoke energije ili infiltrativne bolesti; ili BMD Z-rezultat od ≤2,0 SD, i dve ili više fraktura duge kosti do uzrasta od 10 godina, ili tri ili više fraktura duge kosti do uzrasta od 19 godina (videti, na primer, Bishop et al., J. Clin. Densitom, 2014, 17:275-280).
[0348] Trenutno je dostupno nekoliko terapeutika za tretman gubitka koštane mase. Agensi koji se koriste za usporavanje gubitka koštane mase uključuju bisfosfenate i denosumab. Bisfosfenati blokiraju regrutovanje osteoklasta i indukuju apoptozu osteoklasta. Oni se često koriste u tretmanu postmenopauzalne i glukokortikoidno indukovane osteoporoze, Padžetove bolesti i maligne hiperkalcemije. Denosumab, razvijen od strane Amgen, je monoklonalno antitelo koje blokira RANKL (razvoj osteoklasta). Koristi se za tretiranje osteoporoze, metastaza na kostima, drugih tumora kostiju.
[0349] Agensi koji se koriste za rast nove kosti uključuju Teriparatide i Romosozumab. Forteo je teriparatid koji prodaje Eli Lilly, a to je rekombinantni proteinski fragment koji sadrži prva 34 aminokiselinska ostatka paratiroidnog horomna. Obično se koristi za tretiranje osteoporoze, i kod pacijenata koji imaju visok rizik od fraktura kostiju, kao i kod pacijenata koji su netolerantni na druge terapije. Romosozumab, dostupan od Amgen, je monoklonalno antitelo koje blokira sklerostin (antagonist putanje Wnt). Do danas, ne postoji lek koji može povećati i kosti i mišiće.
[0350] Nekoliko grupa sprovode predkliničke i kliničke studije sa agensima koji barem delimično utiču na putanju miostatina. Na primer, Acceleron je razvio ActRIIA i ActRIIB agense za hvatanje liganda (na primer, ACE-011, ACE-536, ACE-031 i ACE-2494), od kojih se bar za neke kaže da povećavaju koštanu masu kada se primenjuju in vivo. Nijedan od ovih agenasa ne deluje da je specifičan za miostatin/GDF8 ali takođe utiče na jednu ili više drugih putanja. Eli Lilly monoklonalno antitelo LY2495655 (Landogrozumab) nije povećalo koštanu masu kod ljudi koji su podvrgnuti eliktivnoj zameni kuka, izmereno sa dexa. Ovo antitelo vezuje i GDF8 i GDF11.
[0351] Za razliku od ovih agenasa koji utiču na miostatin kao i na dodatne putanje, monoklonalna antitela obuhvaćena predmetnim otkrićem specifično vezuju i inhibiraju aktivacioni korak miostatina/GDF8. U nekim aspektima, takva antitela vezuju promiostatin i/ili latentni miostatin, time inhibirajući aktivaciju i naknadno oslobađanje zrelog miostatina, ali ne vezuju zreli miostatin koji nije povezan sa latentnim (neaktivnim) kompleksom. U nekim aspektima, antitela ili njihovi fragmenti vezuju vezane forme (na primer, intramuskularno) neaktivnog miostatina (na primer, pro-miostatin), koje imaju mogućnost da deluju lokalno na miostatin povezan sa tkivom u okviru niše bolesti. U nekim aspektima, antitela ili njihovi fragmenti vezuju rastvorljive forme (na primer, u cirkulaciji) neaktivnog miostatina (na primer, latentni-miostatin), koje imaju mogućnost da deluju na cirkulišući latentni miostatin koji može imati endokrine ili sistemske efekte. U bilo kom od takvih aspekata, preferirani inhibitori miostatina za sprovođenje metoda predmetnog pronalaska su oni koji su selektivni za miostatin koji ne antagonizuje druge članove TGFβ superfamilije faktora rasta/citokina, kao što je GDF 11. Takva selektivnost je prednost naročito kod populacije pedijatrijskih pacijenata i/ili populacija pacijenata koje zahtevaju dugotrajnu negu (na primer, hronična terapija), gde inhibicija drugih putanja, kao što je GDF11, može proizvesti štetne ili neželjene efekte, ili neželjene događaje. Pronalazači predmetnog otkrića su pokazali da takva antitela mogu efikasno inhibirati aktivaciju miostatina i izazvati korisne mišićne i metaboličke efekte. Š taviše, ovde predočeni dokazi pokazuju da takva antitela mogu takođe izazvati korisne biološke efekte na homeostazu kostiju in vivo (videti slike 28-31).
[0352] Kompozicija koja sadrži inhibitor aktivacije miostatina, kao što je opisano u tekstu, se može koristiti u poboljšavanju jednog ili više parametara homeostaze kostiju, uključujuči: relativnu zapreminu kostiju (na primer, kako je mereno zapremina kostiju u odnosu na ukupnu zapreminu odgovarajućeg tkiva ili uzorka); trabekularnu zapreminu kostiju, trabekularni broj, trabekularnu debljinu; trabekularni razmak/separaciju; poprečni presek kosti (na primer, mereno površinom kortikalnog poprečnog preseka); područje kortikalne kosti; kortikalni endostalni perimetar; kortikalni periostalni perimetar; kortikalna poroznost; i debljina kortikalnog poprečnog preseka. Ovde opisan inhibitor aktivacije miostatina može proizvesti klinički značajne efekte kostiju. Primena inhibitora može izazvati najmanje 10% povećanje kod jednog ili više parametara navedenih iznad, na primer, najmanje 10%, najmanje 11%, najmanje 12%, najmanje 13%, najmanje 14%, najmanje 15%, najmanje 16%, najmanje 17%, najmanje 18%, najmanje 19%, najmanje 20%, najmanje 21%, najmanje 22%, najmanje 23%, najmanje 24% i najmanje 25%.
[0353] Kompozicija koja sadrži inhibitor aktivacije miostatina, kao š to je opisano u tekstu, se može koristiti za povećanje jednog ili više ovih parametara kod kosti koja nosi težinu ili kod kosti koja ne nosi težinu. Kao što je detaljnije objašnjeno u primerima, aktivnost nošenja težine je važan stimulans za povećanje koštane mase. Iznenađujuće, inhibitor miostatina se može koristiti ne samo da poboljša parametre kostiju kod kosti koja nosi težinu, već se takođe može koristiti za poboljšanje ovih parametara kod kostiju koje ne nose težinu. Jasno je da se kosti koje nose i kosti koji ne nose težinu razlikuju među vrstama. Kod glodara, na primer, kosti koje ne nose težinu uključuju pršljenove. Povećanje parametara kostiju koje ne nose težinu dalje pokazuje da ovde otkriven inhibitor miostatina ne deluje samo da uveća kost preko, na primer, povećanja mišićne stimulacije, već takođe deluje kao ključni regulator povećanja generalnog metabolizma i zdravlja kostiju tretiranih životinja.
[0354] Iz tog razloga, preferirani inhibitori aktivacije miostatina, opisani u tekstu, su karakterisani sa dva ili više sledećih atributa: a) sposobnost da se poboljša mišićna masa, b) sposobnost da se spreči gubitak mišića, c) sposobnost da se poboljša motorička funkcija, d) sposobnost da se spreči ili ublaži metabolička disregulacija, e) sposobnost da se poboljša koštana masa, f) sposobnost da se redukuje koštani gubitak, g) sposobnost da se poveća koštana mineralna gustina; bez direktnog inhibiranja bilo kojih drugih članova TGFβ superfamilije faktora rasta, kao što su GDF11 i aktivin.
[0355] Shodno tome, takav inhibitor se može koristiti kod ljudskih pacijenata za: i) prevenciju frakture kostiju (na primer, redukovanje učestalosti takvih incidenata i/ili težine ili stepena frakture), ii) tretman fraktura kostiju (na primer, za olakšavanje zarastanja kostiju, rasta ili regeneracije); i poboljšanje snage kostiju (da se ojačaju oslabljene kosti, kao što su povezane sa starošću, povredom ili bolešću). U nekim aspektima, takva upotreba se može kombinovati sa dodatnim agensima namenjenim za ojačanje kosti (agensi za ojačanje ili zaštitu kostiju), kao što su TGFβ antagonisti (preferirano TGFβ1 inhibitori), bisfosfonati, kalcijum, vitamin D, RANKL inhibitori, itd.
[0356] U nekim aspektima, pogodne populacije pacijenata uključuju one sa Kušingovim sindromom.
B. Bolesti povezane sa oštećenjem neurološkog signaliranja
[0357] Predmetno otkriće se bazira, barem delimično, na iznenađujućem otkriću da inhibicija miostatin signaliranja može biti naročito korisna za intervenciju stanja koja uključuju defekte u komunikaciji između mišića i njegovih inervirajućih neurona. Nalazi ukazuju na blisku koordinaciju/odnos između mišićno-skeletnog sistema i nervnog sistema. Nepotrebno je reći da kičmena moždina sadrži glavne nerve koji kontrolišu motoričku funkciju. Kompozicija koja sadrži inhibitor miostatina, kao što je opisano u tekstu, se može koristiti u metodama tretiranja ili sprečavanja bolesti povezanih sa oštećenjem neurološkog signaliranja između neurona i ciljnog tkiva koje eksprimira miostatin kod subjekata, na primer, ljudskih subjekata. Poremećaj može biti, na primer, baziran na povredi (na primer, povreda kičmene moždine) ili genetski (na primer, rezultat genetske mutacije, na primer, SMA).
[0358] Metode mogu uključiti primenu nad subjektom koji boluje od bolesti povezane sa oštećenjem neurološkog signaliranja između neurona i ciljnog tkiva, efikasne količine inhibitora miostatina, na primer, antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, koje specifično vezuje miostatin i inhibira signaliranje miostatina, time tretirajući ili sprečavajući bolest povezanu sa oštećenjem neurološkog signaliranja kod subjekta. Poželjno, antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, se sprecifično vezuje za pro/latentni miostatin, ali se ne vezuje za zreli GDF 11. U nekim aspektima, takvo antitelo ili fragment ne vezuje zreli miostatin/GDF8.
[0359] Kao što je korišćeno u tekstu, pojam „bolest sa oštećenjem neurološkog signaliranja“ se odnosi na bilo koju bolest ili poremećaj koji je izazvan, ili povezan sa, poremećenom transdukcijom signala ili prekidom komunikacije između neurona i njegovog ciljnog tkiva, na primer, mišićnog tkiva, moždanog tkiva, tkiva jetre, tkiva krvnih sudova ili adipoznog tkiva. U nekim aspektima, oštećenje neurološkog signaliranja nastaje usled štete u neuronskoj strukturi, gde neuroni nisu u stanju da transmituju signale prema svojim ciljevima. U drugim aspektima, strukture neurona ostaju netaknute, ali postoje funkcionalni poremećaji ili defekti, na primer, blokada na neuromuskularnom spoju, tako da utiče na sposobnost neurona da prenose signale.
[0360] U nekim aspektima, „bolest sa oštećenjem neurološkog signaliranja“ se odnosi na bolest ili stanje povezano sa denervacijom, na primer, delimični gubitak ili perturbacija nervnog snadbevanja ili neuronskog ulaza u svoj cilj, kao što je mišić. U nekim aspektima, denervacija je indukovana povredom. U nekim aspektima, denvervacija je povezana sa bolešću, kao što je genetska bolest. U slučajevima genetskih bolesti, u nekim aspektima, pacijent može biti dijagnostikovan sa genetskom bolešću genetskim skriningom. U nekim aspektima, takav genetski skrining se može sprovesti kod fetalnog, neonatalnog ili pedijatrijskog subjekta. Neograničavajući primeri bolesti sa oštećenjem neurološkog signaliranja uključuju, na primer, parezu/paralizu glasnih žica, povredu kičmene moždine (SCI), miasteniju gravis, amiotrofičnu lateralnu sklerozu (ALS) i spinalnu mišićnu atrofiju (SMA).
Povreda kičmene moždine
[0361] Kompozicija koja sadrži inhibitor miostatina, kao što je opisano u tekstu, se može koristiti za tretiranje ili sprečavanje stanja sa oštećenjem neurološkog signaliranja usled povrede nerva. Takvo stanje može biti povreda kičmene moždine (SCI). Kao što je korišćeno u tekstu, pojam „povreda kičmene moždine“ se odnosi na oštećenja bilo kog dela kičmene moždine ili nerava na kraju kičmenog kanala. Povreda kičmene moždine često izaziva permanentne promene u snazi, senzaciji i drugim telesnim funkcijama ispod mesta povrede. Procenjuje se da svake godine ima 12.500 novih slučajeva povrede kičmene moždine (SAD). Prevalencija je 275.000 slučajeva u SAD i otprilike 60% ima paraplegiju. Ne postoje terapije u razvoju usmerene na preokretanje ili redukovanje mišićne atrofije kod SCI i to predstavlja veliku neispunjenu potrebu. Iako postoji značajna heterogenost pacijenata bazirana na vremenu od povrede, nivou i potpunosti povrede, stepenu invaliditeta, fizička rehabilitacija za poboljšanje mišićne funkcije je i metaboličkih rezultata je standard nege.
[0362] SCI pacijenti su stratifikovani na osnovu nivoa (paraplegija naspram tetraplegije) i kompletnosti lezije (kompletna naspram nekompletne). Ova stratifikacija se razvijena u ASIA skalu, sa dve š iroke grupe bazirane na nivou paralize: potpuna (AIS ocene A/B) i nepotpuna (AIS ocene C/D/E), definisano u nastavku:
A: Potpuni motorički i senzorni gubitak
B: Motorički gubitak sa zadržanom senzornom percepcijom (još uvek oseća dodir, pritisak)
C i D: Nepotpuni motorički gubitak
E: Većina funkcija je vraćena: ovo predstavlja nisku propociju populacije
[0363] Postoji 7 vratnih (vrat), 12 torakalnih (grudi), 5 lumbalnih (leđa) i 5 sakralnih (repnih) pršljenova. Lezija kod SCI se može pojaviti na bilo kojoj lokaciji duž pršljenova. Ključni mišići koje je potrebno testirati da bi se ustanovio neurološki nivo su sledeći:
C5: fleksori lakta (biceps, brahialis)
C6: ekstenzori zgloba (ekstenzor carpi radialis longus i brevis)
C7: ekstenzori lakta (triceps)
C8: fleksori dugog prsta (flexor digitorum profundus)
T1: abduktori malog prsta (abductor digiti minimi)
L2: fleksori kuka (iliopsoas)
L3: ekstenzori kolena (kvadriceps)
L4: dorsifleksori skočnog zgloba (tibialis anterior)
L5: ekstenzori dugih prstiju (extensor hallucis longus)
S1: plantarni fleksori skočnog zgloba (gastrocnemius, soleus)
[0364] Sa kompletnom povredom kičmene moždine, moždina ne može da šalje signale ispod nivoa povrede. Kao rezultat toga, pacijenti su paralizovani ispod povrede. Sa nekompletnom povredom, pacijenti će imati neko kretanje i senzaciju ispod povrede.
[0365] Postoje višestruke faze povezane sa povredom kičmene moždine. Subjekti mogu biti u akutnoj fazi povrede kičmene moždine neposredno nakon povrede, gde je dijagnoza između kompletne ili nekompletne povrede generalno teška, delimično zbog traume i povezane inflamacije. Obično, akutna faza je definisana kao inicijalni bolnički period nakon događaja/povrede u akutnoj medicinskoj/hirurškoj nezi, što je uglavnom oko ~2 nedelje. Subjekt može biti u fazi subakutne povrede kičmene moždine, gde postoji razlika između kompletne i nekompletne povrede kičmene moždine, a oporavak je moguć kroz tekuću rehabilitaciju. Obično podakutna faza konstituiše ~2 nedelje do ~18 meseci nakon povrede (na primer, 3-6 meseci nakon povrede). Dalje, subjekt može biti u hroničnoj fazi povrede kičmene moždine koja obično počinje otprilike 6-12 meseci nakon vremena povrede, gde su pacijenti pokazali značajno smanjenje stope oporavka ili kada napori rehabilitacije dostignu stabilnu fazu (na primer, vrhunac) uprkos tekućim naporima standarda nege.
[0366] Mišićnu snagu uvek treba oceniti prema maksimalno postignutoj snazi, bez obzira na to koliko se kratko ta snaga održava tokom pregleda. Mišići se testiraju dok pacijent leži na leđima. Motorički nivo se određuje najkaudalnijim ključnim mišićima koji imaju snagu mišića od 3 ili iznad, dok je gornji segment normalan (=5).
[0367] Bodovanje motoričkim indeksom koristi ocene 0-5 za svaki ključni mišić, sa ukupnim brojem poena 25 po ekstremitetu i sa ukupnim mogućim rezultatom 100.
[0368] Motorički skor donjih ekstremiteta (LEMS) koristi ASIA ključne mišiće u oba donja ekstremiteta, sa ukupnim mogućim rezultatom 50 (tj., maksimalna ocena 5 za svaki ključni mišić [L2, L3, L4, L5 i S1] po ekstremitetu). LEMS od 20 ili manje ukazuje na to da je pacijent verovatno ograničeni ambulator. LEMS od 30 ili više ukazuje da će pojedinac verovatno biti društveni ambulator.
[0369] ASIA preporučuje upotrebu sledeće skale nalaza za procenu motoričke snage kod povrede kičmene moždine:
0: nema kontrakcije ili kretanja
1: minimalno kretanje
2: aktivno kretanje, ali ne protiv gravitacije
3: aktivno kretanje protiv gravitacije
4: aktivno kretanje protiv otpora
5: aktivno kretanje protiv punog otpora
[0370] Praćenje funkcionalnih ishoda i kvaliteta života SCI pacijenata je složen zadatak jer selekcija odgovarajuće funkcionalne mere zavisi od kompletnosti i stepena povrede. Jedna uobičajena mera koja je primenljiva na sve pacijente je mera funkcionalne nezavisnosti (FIM), koja je skala od 7 tačaka dizajnirana da kvantifikuje zavisnost pacijenta od negovatelja. Dodatna metrika za merenje kvaliteta života koja je nedavno privukla pažnju je SCIQOL, koja integriše i funkcionalne veštine i emocionalno zdravlje pacijenta (Tulsky 2015, J Spinal Cord Med. 38(3): 257-69). Mnoge druge mere funkcionalnog ishoda su navedene u SCIRE projektu.
[0371] Značajni klinički efekti postignuti primenom efikasne količine ovde opisanog inhibitora miostatina nad SCI pacijentima mogu odgovarati povećanju od barem 6 poena ( ≥ 6) u odnosu na početnu liniju u ukupnom motoričkom rezultatu ASIA, na primer, 24. nedelje. U nekim aspektima, značajni klinički efekti postignuti primenom efikasne količine ovde opisanog inhibitora miostatina nad SCI pacijentima mogu odgovarati statistički značajnoj razlici u srednjem ukupnom SCIM III rezultatu između tretiranih i netretiranih/kontrolnih grupa 112. dana (+/- 7 dana). Značajni klinički efekti postignuti primenom efikasne količine ovde opisanog inhibitora miostatina nad SCI pacijentima mogu odgovarati povećanju većem od 4 poena (> 4) u rezultatu mere funckionalne nezavisnosti za lokomociju (FIM-L).
[0372] Pojedinci sa povredom kičmene moždine imaju povećanu prevalenciju abnormaliteta u metabolizmu karbohidrata i lipida povezanu sa imobilizacijom, mišićnom atrofijom i povećanom masnoćom. Kompozicija organizma je značajno izmenjena i tipična je brzim i dugotrajnim opadanjem metabolički aktivne mišićne mase i kostiju sa oštrim povećanjem centralne adipoznosti. Ovo poslednje doprinosi neprilagođenom metaboličkom profilu koji favorizuje značajan porast telesne mase koji se javlja 2-7 meseci nakon povrede. Zajedno, ovi komorbidni faktori rizika podstiču kardiovaskularne bolesti svih uzroka, dijabetes, i grupisanje rizika kao kardiometaboličke bolesti, poslednje uključuje rizične komponente za dislipidemiju, intoleranciju na glukozu i insulinsku rezistenciju.
[0373] Brzo i duboko trošenje mišića utiče na one sa povredom kičmene moždine i utiče na celo telo, ne samo na denervirane udove. Veruje se da je gubitak mišića usled kombinacije faktora uključujući denervaciju (paretičkih udova), imobilizaciju, inflamaciju, faktori koje oslobađa paralizovan mišić, upotrebu steroida, infekcija i nedostatka nutritivnosti. Veliki procenat (-30%) čiste mišićne mase se izgubi u prvih šest nedelja nakon povrede (akutna faza). Ova ubrzana stopa gubitka čiste mase se nastavlja u hronična stanja sa smanjenjem čiste mase (po dekadi) od 3% za tetraplegiju i 2,4% za paraplegiju (u poređenju sa padom od 1% koji se vidi kod zdravih kontrola) (Spungen 2003). Ova ubrzana mišićna atrofija doprinosi prevremenoj sarkopeniji.
[0374] SCI pacijent doživljava duboke promene u ukupnom sastavu organizma. Konkretno, čista mišićna masa je zamenjena masom masti, u proseku SCI pacijent ima 13% više masnih tkiva po jedinici BMI u odnosu na zdravu kontrolu, sa značajnim povećanjem intramuskularnih masti (Spungen 2003, Gorgey 2007). Ova promena sastava kompozicije celog organizma (-60-70% su gojazni) ima dubok uticaj na metabolizam o čemu svedoči povećana prevalencija kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tip 2 i poremećaja štitne žlezde.
[0375] Mehaničko rasterećenje nakon povrede kičmene moždine se takođe pretvara u poremećaje homeostaze kostiju. SCI pacijenti imaju smanjen sadržaj minerala u kostima, razvijaju osteoporozu i pate od povećanih stopa preloma (čak 50% SCI pacijenata će doživeti frakturu nakon povrede) (Battaglino 2013). Fraktura dovodi do hospitalizacije i može imati duboke posledice povećanjem rizika od nastanka čireva od pritiska, kontraktura kolena i kuka, kao i za doživljavanje hipertenzivne krize.
[0376] Ukupno povećanje čiste mase smanjenje mase masti kod SCI pacijenata se može pratiti pomoću nekoliko dobro validiranih metoda, kao što je zapremina mišića butine ili nadlaktice snimanjem magnentnom rezonancom, ili ukupna telesna kompozicija pomoću dual-energetske rendgenske apsorpciometrije ili DEXA. Takva merenja se rutinski vrše u praksi.
[0377] Ishod ili napredak terapije (na primer, ukupni klinički efekti) se može meriti korišćenjem bilo kog od dobro karakterizovanih testova koji se obično koriste za evaluaciju kliničke prakse SCI. Ovi testovi su korisni za i) pružanje informacija o kliničkoj korisnosti svake mere i psihometrijskim svojstvima; ii) pomoć kliničarima da odaberu odgovarajuće mere prilagođene određenom pacijentu; iii) identifikaciju pojedinaca koji mogu imati koristi od određene terapije; iv) praćenje napretka; v) evaluacija da li su tretmani efikasni; i/ili, vi) pomoć programima da poboljšaju usluge pacijentima i medicinskim profesionalcima. Pogodni alati/testovi za kliničku evaluaciju dostupni pacijentima uključuju, ali se ne ograničavaju na sledeće: za evaluaciju asistivne tehnologije, korisni testovi uključuju: procena predispozicije uređaja za pomoc ́nu tehnologiju (ATD-PA); Quebec evaluacija korisničke satisfakcije sa asistivnom tehnologijom (QUEST 2.0); i Wingate anaerobno testiranje (WAnT).
[0378] Za evaluaciju reintegracije u zajednicu, korisni testovi uključuju: Skala za procenu životinih navika (LIFE-H); Upitnik za integraciju zajednice (CIQ); Craig procena hendikepa & tehnika prijavljivanja (CHART); Upitnik o uticaju na učešće i autonomiju (IPAQ); Procena prisećanja fizičke aktivnosti za osobe sa povredom kičmene moždine (PARA-SCI); Skala fizičke aktivnosti za pojedince sa fizičkim invaliditetom (PASIPD); i Indeks reintegracije u normalan život (RNL).
[0379] Za procenu donjih ekstremiteta & hodanja, korisni testovi uključuju: Test hodanja na 10 metara (10 MWT); Šestominutni test hodanja (6MWT); Bergova skala ravnoteže (BBS); Skala varijabli kliničkog ishoda (COVS); Test funkcionalnog stajanja (FST); Funkcionalni ambulacioni inventar povrede kičmene moždine (SCI-FAI); Vreme je isteklo i kreni test (TUG); i Indeks hodanja za povredu kičmene moždine (WISCI) i WISCI II.
[0380] Za procenu mentalnog zdravlja, korisni testovi uključuju: Bekov inventar depresije (BDI); Kratki inventar simptoma (BSI); CAGE upitnik; Skala depresije Centra za epidemiološke studije (CES-D i CES-D-10); Skala-21 stresa anksioznosti depresije (DASS-21); Skala težine umora (FSS); Skala bolničke depresije i anksioznosti (HADS); Upitnik-9 pacijentovog zdravlja (PHQ-9); Upitnik-28 skaliranog opšteg zdravlja (GHQ-28); Revidirana kontrolna lista simptoma-90 (SCL-90-R); i Zungova samobodujuća skala depresije (SDS).
[0381] Za procenu neurološkog oštećenja i autonomne disfunkcije, korisni testovi uključuju: Skala oštećenja američkog udruženja za povrede kičme (AIS); Internacionalni standardi za neurološku klasifikaciju povrede kičmene moždine; i površinska elektromiografija (sEMG).
[0382] Drugi korisni evaluacioni sistemi za pogođene fiziološke sisteme uključuju: Skala samoefikasnosti vežbe (ES-ES); Skala samoefikasnosti moorong (MSES); Skala sekundarnih stanja povrede kičmene moždine (SCI-SCS); Upitnik o strategijama suočavanja sa lezijom kičmene moždine (SCL CSQ); Upitnik o emocionalnoj dobrobiti lezije kičmene moždine (SCL EWQ); i Wingate anaerobno testiranje (WAnT).
[0383] Za procenu bola, korisni testovi uključuju: Kratak inventar bola (BPI); Klasifikacioni sistem za hronični bol kod SCI; Donovanov klasifikacioni sistem bola SCI; Inventar multidimenzionalnog bola (MPI) – SCI verzija; Upitnik o multidimenzionalnoj spremnosti za promenu bola (MPRCQ2); Kvantitativno senzorno testiranje (QST); Tunkova klasifikaciona šema; i Indeks bola u ramenu korisnika invalidskih kolica (WUSPI).
[0384] Za evaluaciju kvaliteta života i zdravstvenog statusa, korisni testovi uključuju: Upitnik kvaliteta života inkontinencije (I-QOL); Upitnik zadovoljstva životom (LISAT-9, LISAT-11); Indeks kvaliteta života (QLI) – SCI verzija; Profil kvaliteta života za odrasle sa fizičkim invaliditetom (QOLP-PD); Kvalitet blagostanja (QWB) i samoprimenjiv kvalitet blagostanja (QWB-SA); Qualiveen; Zadovoljstvo životnom skalom (SWLS, Deiner skala); Kratka forma 36 (SF-36); Profil uticaja bolesti 68 (SIP 68); i Kvalitet života SZO – BREF (WHOQOL-BREF).
[0385] Za evaluaciju samobrige & dnevnog života, korisni testovi uključuju: Procena invaliditeta: Primarna i sekundarna skala (ADAPSS); Bartelov indeks (BI); Indeks aktivnosti frenchay (FAI); Mera funkcionalne nezavisnosti (FIM); Mera funkcionalne nezavisnosti samoprocena (FIM-SR); Klein-Bell skala aktivnosti dnevnog života (K-B skala); Lawton instrumentalne aktivnosti skale dnevnog života (IADL); Indeks funkcije kvadriplegije (QIF); Indeks funkcije kvadriplegije – modifikovan (QIF – modifikovan); Indeks funkcije kvadriplegije - kratka forma (QIF-SF); Rivermead indeks mobilnosti (RMI); Alat za procenu samopomoći (SCAT); Samoprijavljujuća mera funkcionalnosti (SRFM); Mera nezavisnosti kičmene moždine (SCIM); i Skala životnog stila povrede kičmene moždine (SCILS).
[0386] Za seksualnost i reprodukciju, korisni testovi uključuju: Emocionalni kvalitet skale odnosa (EQR); Znanje, komfort, pristup i stav prema skali seksualnosti (KCAASS); Upitnik o informacijama i seksualnom stavu (SAIQ); Skala seksualnog ponašanja (SBS); Skala seksualnog interesa i zadovoljstva (SIS); Seksualni interes, aktivnost; i zadovoljstvo (SIAS) / Skale seksualne aktivnosti i zadovoljstva (SAS).
[0387] Za procenu zdravlja kože, korisni testovi uključuju: Abruzzese skladu; Braden skalu; Gosnell merenje; Norton merenje; Kontrolna lista za procenu potreba upravljanja kožom (SMNAC); Skala čira pritiska povrede kičmene moždine – akutna (SCIPUS-A); Skala merenja čira pritiska povrede kičmene moždine (SCIPUS); Stirlingova skala težine čira pritiska; i Waterlow skala.
[0388] Za evaluaciju spastičnosti, korisni testovi uključuju: Ashworth i modifikovanu Ashworth skalu (MAS); Pendulum test (Wartenberg); Skala frekvencije Penn Spasm (PSFS); Instrument za procenu spastičnih refleksa kičmene moždine (SCATS); Spasticit povreda kičmene moždine; i Evaluacioni instrument (SCI-SET).
[0389] Za procenu funkcionalnosti gornjih ekstremitata, korisni testovi uključuju: Test kutije i bloka (BBT); Sposobnosti gornjeg ekstremitetnog instrumenta (CUE); Redefinisana stepenovana procena snage, snezibiliteta i prehenzije (GRASSP); Test hvatanja i otpuštanja (GRT); Ručni miometar; Jebsenov test funkcije ruke (JHFT); Modifikovan funkcionalni test dosega (mFRT); Šestominutni test ruku (6-MAT); Sollerman test funkcije ruke; Upitnik aktivnosti ruke tetraplegije (THAQ); i Van Lieshout test kratka verzija (VLT-SV).
[0390] I, za procenu pokretljivosti u invalidskim kolicima, korisni testovi uključuju: 4 funkcionalna testa za osobe koje se samostalno kreću sa ručnim invalidskim kolicima (4FTPSMW); Vremenski motorički test (TMT); Instrument za procenu mobilnosti kod paraplegičara zavisnih od invalidskih kolica; Kolo invalidskih kolica (WC); i Test veština invalidskih kolica (WST).
[0391] Na osnovu efekata miostatina na mišićnu masu i metabolizam, inhibitor miostatina, na primer, antimiostatin antitelo ili njegov deo koji vezuje antigen, može potencirati brojne dugoročne zdravstvene konsekvence (koje se mogu izmeriti sa jednim ili više standardizovanih testova/instrumenata kao što su oni prethodno navedeni) koje utiču na one koji žive sa SCI, i mogu izazvati klinički značajne benefite pacijentima u vreme povrede i/ili u hroničnim stanjima. Zaista, predmetni pronalazači su iznenađujuće otkrili da specifična inhibicija aktivacije miostatina inhibitorom miostatina, na primer, anti-pro/latentni miostatin antitelo ima pozitivan uticaj na mišićnu funkciju kod subjekata, uključujući u mišićima ispod povrede ili lezije. Specifično, primena inhibitora miostatina, na primer, anti-pro/latentni miostatin antitela, nad životinjskim modelom delimične denervacije ne samo da je sprečila mišićnu atrofiju i povećala mišićnu masu kod povređenih subjekata, već je takođe i poboljšala funkciju povređenog mišića, kao i sprečila metaboličku disregulaciju povezanu sa neuronskim povredama i, iz tog razloga, poboljšala sveukupno metaboličko zdravlje subjekata koje može pružiti značajne dugoročne benefite.
[0392] Dok je inhibicija miostatina efikasna u tretiranju mišićne atrofije i metaboličke disfunkcije izazvane delimičnom/nekompletnom SCI (kao što je teška kontuzija SCI) kao što je prethodno opisano, tamo gde je funkcija invervacije motoričkih neurona barem delimično netaknuta, pronalazači predmetnog otkrića dalje razmatraju upotrebu inhibitora miostatina, kao što su oni opisani u tekstu, u tretmanu kompletne SCI (na primer, kompletna transekcija), korišćeno u konjunkciji sa nervnim stimulatorom.
[0393] Prethodno objavljeni rad ukazuje da je inhibicija miostatina bila neefikasna u ublažavanju kompletnih transekcionih povreda kičmene moždine ili bedrenog nerva. Na primer, prijavljeno je da profilaktička primena zamke rastvorljivog ActRIIB liganda nije pokazala terapeutski efekat na mišićnu atrofiju ili gubitak kostiju u sublezionalnim zadnjim udovima u modelu potpune transekcije SCI kod miševa (Graham 2015). Ista studija je pokazala povećanje mase supralezionog mišića, što sugeriše da je inhibicija miostatina neefikasna u kontekstu denerviranog mišića. U prilog tome, posebna studija je pokazala da profilaktička primena rastvorljivog ActRIIB liganda zamke nije uspela da spreči atrofiju mišića nakon potpune transekcije išijadičnog nerva (MacDonald 2014).
[0394] Ipak, na osnovu prethodnog priznanja podnosioca prijave da efikasnost inhibicije miostatina barem delimično zavisi od neuronskog signaliranja invervirajućih motornih neurona (videti, na primer, PCT/US2017/037332), razmatra se da bi terapija inhibitora miostatina, u konjunkciji sa neuronskom stimulacijom, mogla poboljšati terapeutske efekte kod kompletne SCI. Studije kod pacova i ljudskih pacijenata sa kompletnom transekcijom SCI ukazuju da režim terapeutske neuronske stimulacije može zaštititi od sublezionalne mišićne atrofije, konverzija iz sporokontrahujućeg u brzozamarajući mišić, i gubitak kostiju, uz povećanje mišićne snage i smanjenje glukoze u krvi i insulina u poređenju sa kontrolom (Wu 2013; Adams 2011; Shields 2006; Griffin 2007). Stoga, suprotno opštem konsenzusu u struci da se čini da inhibicija miostatina nije efikasna u tretiranju povreda nerva potpune transekcije, ovde se razmatra upotreba inhibitora miostatina, preferirano inhibitora aktivacije miostatina, u tretmanu pacijenata sa kompletnom SCI kako bi se poboljšali klinički benefiti nervne stimulacije.
[0395] U nekim aspektima, pogodna neuronska stimulacija obuhvata električnu stimulaciju, kao što je funkcionalna električna stimulacija ili neuromuskularna električna stimulacija. U nekim aspektima, mogu se koristiti jedan ili više agenasa koji stimulišu nervnu stimulaciju ili njene efekte in vivo. U nekim aspektima, takvi agensi izazivaju depolarizaciju na neuromuskularnom spoju, kao što su agonisti natrijum kanala senzitivni na napon. U nekim aspektima, takvi agensi izazivaju povišene koncentracije kalcijuma u ciljnom mišiću da bi oponašale potencijaciju membrane. U nekim aspektima, takvi agensi potenciraju neurotransmisiju. U nekim aspektima, takvi agensi su agonisti neurotransmitera, kao što su acetilholin ili njegov derivat. U nekim aspektima, takvi agensi aktiviraju postsinaptičke receptore na ciljnom mišiću, na primer, acetilholin receptore. U nekim aspektima, takvi agensi indukuju fosforilaciju postsinaptičkih komponenti tako da oponašaju neurotransmisiju na neuromuskularnom spoju. U nekim aspektima, takvi agensi regulišu ECM sklop koji promoviše postsinaptičku funkciju. Na primer, agensi mogu olakšati interakcije ekstracelularnih komponenti kao što su sinaptički integrini, laminini, kolageni, kao i njihovi receptori na ciljnom mišiću, kao što je agrin i MuSK.
[0396] Takva kombinaciona terapija može biti efikasna u sprečavanju ili poboljšavanju mišićne atrofije, gubitka kostiju, i/ili metaboličke disregulacije, kod pacijenata koji boluju od teškog SCI, kao što su povrede koje uključuju kompletnu ili gotovo komplentu transekciju SCI.
Spinalna mišićna atrofija (SMA)
[0397] Pokazalo se da je inhibicija miostatina efikasan pristup poboljšanju motoričke funkcije kod SMA, koja je genetska bolest povezana sa oštećenjem neuromuskularnog signaliranja usled mutacija u Smn1 genu. Ovaj koncept je detaljnije prikazan u, na primer, PCT/US2017/037332 i PCT/US2017/012606. Predmetno otkriće proširuje ovaj pojam i obuhvata prepoznavanje da kliničke koristi inhibicije miostatina kod SMA mogu dalje uključivati prevenciju ili poboljšavanje gubitka ili frakture kostiju. U nekim aspektima, subjekti sa SMA koji primaju terapiju inhibitora miostatina, kao što su oni opisani ovde, mogu prikazati korisne kliničke efekte, mereno sa jednim ili više parametara, koji uključuju ali se ne ograničavaju na: površina poprečnog preseka kosti, kortikalna debljina, trabekularna debljina, trabekularni broj i trabekularna separacija.
[0398] Nejasno je da li inhibicija miostatina pruža direktnu korist za kosti, za razliku od indirektnih, efekata vođenih mišićima. Ovde predstavljeni podaci podržavaju ideju da inhibicija miostatina može iznenađujuće imati korisne efekte čak i na kostima koje ne nose težinu, što sugeriše da inhibitori miostatina kao što su oni opisani u tekstu mogu barem delimično direktno ciljati kost, pored dejstava posredovanih mišićima. Iz tog razloga, predmetno otkriće uključuje upotrebu inhibitora miostatina u tretmanu SMA u količini efikasnoj da zaštiti od (na primer, spreči ili retardira) gubitka kostiju, i/ili redukuje učestalost i/ili stepen frakture kostiju kod ovih pacijenata. U nekim aspektima, pacijenti sa SMA uključuju one na terapiji neuronskim korektorom. U nekim aspektima, pacijenti sa SMA nisu primili ili nisu kandidati za terapiju neuronskim korektorom. U nekim aspektima, pacijenti sa SMA koji nisu kandidati za terapiju neuronskim korektorom su podvrgnuti proceduri spinalne fuzije. U nekim aspektima, pacijenti sa SMA imaju ambulatornu SMA (kao što je tip III). U nekim aspektima, pacijenti sa SMA su neambulatorni (kao što je tip I i teški oblici tipa II).
C. Druge bolesti i poremećaji
[0399] Sledeći aspekt otkrića uključuje metodu tretiranja subjekta koji ima bolest ili stanje povezano sa kaheksijom. Primerne bolesti i stanja povezana sa kaheksijom uključuju, bez ograničavanja, rak, hroničnu srčanu insuficijenciju (CHF), sindrom stečene imunodeficijencije (AIDS), hroničnu opstruktivnu plućnu bolest (COPD) i hroničnu bolest bubrega (CKD).
[0400] Značajni deo pacijenata sa rakom boluje od kaheksije i/ili gubitka koštane mase/učestalih fraktura kostiju. Inhibitori miostatina kao što su oni opisani u tekstu pružaju klinički korisne efekte pacijentima koji boluju od raka ne samo u sprečavanju gubitka mišića već takođe u sprečavanju gubitka koštane mase i redukovanju učestalosti i/ili težine fraktura kostiju.
[0401] U nekim aspektima, bilo koja metabolička bolest ili bolesti povezane sa gubitkom koštane mase (kao što je rak) se mogu tretirati kombinacijom inhibitora miostatina i najmanje još jednom drugom terapijom, kao š to je inhibitor TGFβ (preferirano inhibitor TGFβ1) i/ili drugi agensi koji štite kosti, na primer, bizfosfonati, kalijum, vitamin D, inhibitori RANKL itd.
[0402] Sledeći aspekt otkrića uključuje metodu tretiranja subjekta koji ima bolest ili stanje povezano sa retkim bolestima. Primerne retke bolesti i stanja uključuju, bez ograničavanja, osteogeneza imperfekta, sporadični inkluzioni miozitis tela i akutna limfoblastna leukemija.
D. Gubitak težine
[0403] Predmetni pronalazak dalje pruža kompozicije za upotrebu u metodama promovisanja snažnog gubitka težine kod subjekata sa metaboličkim bolestima, kao što je gojaznost, na primer, gojaznost indukovana ishranom, metabolički sindrom, NASH/NAFLD i/ili dijabetes. U poređenju sa samom dijetom (na primer, dijeta sa ograničenjem kalorija, dijeta sa malo ugljenih hidrata, ketogena dijeta, veganska dijeta, itd.), gde se gubitak težine javlja i u masnim zalihama i u mišićima tokom dijete, primena ovde otkrivenog inhibitora miostatina u kombinaciji sa dijetom dovodi do gubitka težine u masnim zalihama, pri tome štedeći mišiće. Specifično, primena inhibitora miostatina u kombinaciji sa dijetom dovodi do snažnog gubitka težine usled održavanja više metaboličke stope; poboljšanih kardiometaboličkih benefita (kao š to je profil lipida, metabolizam glukoze, kardiovaskularni rizik, itd.); i veće redukcije u visceralnim mastima i drugim štetnim nivoima masti u poređenju sa samo dijetom. Dodatno, primena inhibitora miostatina sprečava ili redukuje atrofiju mišića i/ili gubitak koštane mase koji se mogu javiti istovremeno sa dijetom, na primer, dijetom sa restrikcijom kalorija, dijetom sa malo ugljenih hidrata, ketogenom dijetom, itd. Sve ukupno, primena inhibitora miostatina, na primer, antitela ili njegovog dela koji vezuje antigen, u kombinaciji sa dijetom povećava odnos mišić prema masti kod subjekta.
[0404] Kod subjekata sa metaboličkim bolestima, na primer, gojaznost, metabolički sindrom, NASH/NAFLD, i/ili dijabetes, kombinacija inhibitora miostatina sa umerenom dijetom omogućava iste metaboličke benefite kao sama agresivnija dijeta. Umerenija dijeta, na primer, dijeta sa ograničenjem kalorija, pruža bolje prihvatanje pacijenta i bolje dugoročne ishode pošto subjekti ne moraju da se pridržavaju strogih, agresivnih dijeta, na primer, dijeta sa agresivnim ograničenjem kalorija.
[0405] Takvi tretmani su naročito korisni kod subjekata koji imaju ograničenja u fizičkoj aktivnosti, na primer, subjekti koji imaju ortopedsku povredu, povredu kičmene moždine, mišićno-skeletnu bolest, pulmonarni poremećaj, srčani poremećaj, neurološki poremećaj, tešku gojaznost, itd. Kod takvih subjekata, primena inhibitora miostatina u kombinaciji sa dijetom, na primer, dijetom sa ograničenjem kalorija, sprečava mišićnu atrofiju i/ili gubitak koštane mase koji su izraženiji kod ovakvih subjekata usled njihovih ograničenja u fizičkoj aktivnosti. U nekim aspektima, takav tretman omogućava subjekte sa ograničenjima u fizičkoj aktivnosti da se podvrgnu strožoj ishrani, na primer, dijeti sa ograničenjem kalorija, jer više nisu ograničeni zabrinutošću u vezi sa gubitkom mišića ili koštane mase zbog primene inhibitora miostatina.
[0406] U nekim aspektima, subjekt je na dijeti, na primer, režimu sa ograničenjem kalorija, ali nije na režimu vežbanja. U nekim aspektima, subjekt je na dijeti, na primer, režimu sa ograničenjem kalorija, i režimu vežbanja. Kompleti
[0407] Predmetno otkiće takođe pruža komplete za upotrebu u ublažavanju bolesti/poremećaja povezanih sa miopatijom. Takvi kompleti mogu uključiti jedan ili više kontejnera koji sadrže inhibitor miostatina, na primer, anti-pro/latentni-miostatin antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, na primer, bilo koji od ovde opisanih.
[0408] Komplet može obuhvatati instrukcije za upotrebu u skladu sa bilo kojom od ovde opisanih metoda. Uključene instrukcije mogu obuhvatati opis primene inhibitora miostatina, na primer, anti-pro/latentni-miostatin antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, za tretiranje, odlaganje nastanka ili ublažavanje ciljne bolesti kao što su one opisane u tekstu. Komplet može dalje obuhvatati opis odabira pojedinca pogodnog za tretman na osnovu identifikovanja da li taj pojedinac ima ciljnu bolest. U drugim aspektima, instrukcije obuhvataju opis primene antitela nad pojedincem koji je u riziku od ciljne bolesti.
[0409] Instrukcije koje se odnose na upotrebu inhibitora miostatina, na primer, anti-pro/latentni-miostatin antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, generalno uključuju informacije o doziranju, rasporedu doziranja i načinu primene za namenjeni tretman. Kontejneri mogu biti jedinične doze, bulk paketi (na primer, paketi sa više doza) ili podjedinične doze. Instrukcije koje se nalaze u kompletima otkrića su obično pisana uputstva na oznaci ili umetku pakovanja (na primer, list papira uključen u komplet), ali mašinski čitljive instrukcije (na primer, instrukcije koje se nalaze na magnetnom ili optičkom disku za skladištenje) su takođe prihvatljive.
[0410] Oznaka ili umetak pakovanja ukazuje da se kompozicija koristi za tretiranje, odlaganje nastanka i/ili ublažavanje bolesti ili poremećaja povezanog sa miopatijom. Instrukcije mogu biti date za praktikovanje bilo koje ovde opisane metode.
[0411] Kompleti otkrića su u pogodnom pakovanju. Pogodno pakovanje uključuje, ali se ne ograničava na, bočice, flaše, tegle, fleksibilnu ambalažu (na primer, zapečaćen Mylar ili plastične kese), i slično. Takođe se razmatraju paketi za upotrebu u kombinaciji sa specifičnim uređajem, kao što je inhalator, uređaj za nazalnu primenu (na primer, atomizer) ili uređaj za infuziju kao što je mini pumpa. Komplet može imati sterilni pristupni otvor (na primer kontejner može biti vrećica za intravenski rastvor ili bočica sa čepom koji se može probiti iglom hipodermične injekcije). Kontejner takođe može imati sterilni pristupni otvor (na primer kontejner može biti vrećica za intravenski rastvor ili bočica sa čepom koji se može probiti iglom hipodermične injekcije). Najmanje jedan aktivni agens u kompoziciji je anti-pro/latentni-miostatin antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, kao što su oni opisani u tekstu.
[0412] Kompleti mogu opciono pružati dodatne komponente kao što su puferi i interpretativne informacije. Normalno, komplet obuhvata kontejner i etiketu ili umetak pakovanja na ili povezan sa kontejnerom. U nekim aspektima, otkriće pruža artikle proizvodnje koji obuhvataju sadržaje gore opisanih kompleta.
[0413] Predmetni pronalazak je dalje ilustrovan sledećim primerima, koji nemaju za cilj da budu ograničavajući na bilo koji način.
PRIMERI
Primer 1. Uticaj tretmana anti-miostatin antitela na povredu kičmene moždine kod miševa
Povreda kičmene moždine i tretman test artikla i mere studije
[0414] Efekat mu-Ab 1 na povredu kičmene moždine kod miševa je proučavan kod modela mišije teške kontuzije. Odrasle ženke C57BL/6 miševi (8 nedelja starosti) su nasumično podeljene u četiri test grupe. Miševi su anestezirani intraperitonealnom (i.p.) injekcijom korišćenjem koktela ketamin (100 mg/kg) i ksilazin (10 mg/kg), a zatim podvrgnuti laminektomiji između torakalnih pršljenova T8 i T10 kako bi se otkrila dorzalna površina kičmene moždine. Da bi se indukovala povreda kičmene moždine, kičmena moždina na T9 je postavljena direktno ispod vertikalne osovine Infinte Horizon impaktora (IH-0400 impactor, Precision Systems Instrumentation, LLC, Virginia, USA), nakon čega je usledilo lagano spuštanje osovine dok pik odgovora na transdukteru sile nije dostigao unapred određeni nivo sile (65 kDyne). Kontrolna grupa je podvrgnuta laminektomiji (samo) na nivou T9 (lažna operacija). Neposredno nakon povrede životinjama je data i.p. injekcija sa test artiklima – ili nosač (20 mM citrata i 150 mM natrijum hlorid, pH 5,5), IgG (40 mg/Kg), ili GDF8 (Mu-Ab1, 40 mg/Kg). Naknadna injekcija test artikala je data na isti način 1 nedelju nakon SCI. Tokom dvonedeljne studije korišćene su višestruke fizičke i mere ponašanja da bi se procenili efekti farmakoterapije anti-miostatinom. Fizička merenja su uključivala ukupnu telesnu težinu, mišićnu težinu, ukupnu telesnu kompoziciju (čista telesna masa (LBM), masna masa i mineralna gustina kostiju) i ukupnu metaboličku potrošnju energije određenu korišćenjem indirektne kalorimetrije. Mere ponašanja su takođe procenjene uključujući BMS motorički rezultat, rotarod test i test snage stiska. Razlike između grupa su analizirane korišćenjem jednosmerne ANOVA, praćeno sa Tukey post hoc poređenjem (GraphPad, Prism). Podaci su izraženi kao srednja - SEM. Nivo značajnosti p <0,05 je prihvaćen kao različit od kontrole.
Rezultati i analiza podataka
Telesna masa, mišićna masa i telesna kompozicija
[0415] Telesna masa je izmerena u sledećim vremenskim tačkama: 0 (osnovna linija: pre operacije opstanka); 1 nedelju nakon operacije; i 2 nedelje nakon operacije (slika 3). Nije bilo značajnih grupnih razlika u masi u polaznoj liniji. 1 nedelju nakon SCI (i tretmana), došlo je do značajne redukcije telesne mase kod SCI-veh (P <0,0001) i SCI-IgG (P <0,0001) grupa, u poređenju sa lažnom kontrolom. Nije bilo statističke razlike u telesnoj masi između lažne kontrole i SCI-GDF8 (Mu-Ab1) (P =0,2805) grupe. Ipak, masa SCI-GDF8 (Mu-Ab1) grupe je bila značajno veća od obe SCI-veh (P = 0,004) i SCI-IgG (P =0,0003) grupa. 2 nedelje nakon SCI, telesna masa kod SCI-veh (P =0,0011) i SCI-IgG (P=0,0009) je ostala značajno niža u odnosu na lažnu kontrolu. Telesna masa u SCI-GDF8 (Mu-Ab1) grupi je ostala značajno veća u odnosu na SCI-veh (P =0,0152) i SCI-IgG (P =0,0123) grupe, ali nije različita u poređenju sa lažnom kontrolom (P =0,585).
[0416] Podaci ukazuju da je SCI indukovao značajno smanjenje ukupne telesne mase kada se uporedi sa nepovređenim miševima. GDF8 (Mu-Ab1) kao tretman je značajno ublažio gubitak telesne mase uočen sa SCI, tako da su grupne vrednosti između nepovređenih i miševa tretiranih sa GDF8 (Mu-Ab1) kvalitativno slične i statistički neznačajne.
[0417] Na nekropsiji – 2 nedelje nakon SCI – ekstrahovano je nekoliko mišićnih tkiva (soleus, gastroknemius, biceps i triceps) kako bi se procenio efekat SCI i tretmana na vlažnu težinu (slika 4). Prosečna težina soleus mišića je značajno manja kod SCI-veh i SCI-IgG (oba P’s <0,0001) grupa u odnosu na lažnu kontrolu. Nije postojala statistička razlika u masi soleusa između lažne kontrole i SCI-GDF8 (Mu-Ab1) (P =0,3129) grupe, ipak, masa soleusa SCI-GDF8 (Mu-Ab1) grupe je bila značajno veća od obe SCI-veh i SCI-IgG (obe P’s <0,0001). Slično tome, prosečna težina gastroknemius mišića je bila značajno manja kod SCI-veh i SCI-IgG (obe P’s <0,0001) u odnosu na lažnu kontrolu. Nije bilo statističke razlike u masi soleusa između lažne kontrole i SCIGDF8 (Mu-Ab1) (P=0,3255) grupe, ipak masa soleusa SCI-GDF8 (Mu-Ab1) grupe je bila značajno veća od obe SCI veh i SCI-IgG (obe P’s <0,0001).
[0418] Prosečna masa biceps mišića je takođe bila značajno manja kod SCI veh (P =0,045) i SCI-IgG (P=0,04) grupa u poređenju sa lažnom kontrolom. Grupni srednji trendovi u masi bicepsa između SCI-GDF8 (Mu-Ab1) grupe su bili veći od obe SCI-veh i SCI-IgG grupa. Prosečna masa triceps mišića je takođe bila značajno manja kod SCI-veh (P =0,007) i SCI-IgG grupe (P =0,0013) u poređenju sa lažnom kontrolom. Masa tricepsa SCI-GDF8 (Mu-Ab1) grupe je bila značajno veća od obe SCI-veh i SCI-IgG (obe P’s <0,0001).
[0419] Podaci pokazuju da je sublezionalna mišićna masa – uključujući primarno oksidativni soleus mišić, i primarno glikolitički gastroknemius mišić – bila značajno redukovana nakon SCI u poređenju sa nepovređenim miševima. GDF8 (Mu-Ab1) tretman je iznenađujuće i značajno ublažio ovaj gubitak mišića, gde je i soleus i gastroknemius srednja mišićna masa bila jednaka masi nepovređenih miševa, što ukazuje na efekat na fenotip mišića. Prilikom ispitivanja supralezionalne mišićne mase – uključujući biceps i triceps mišiće – takođe je došlo do značajne redukcije mase sa SCI u poređenju sa nepovređenim miševima. Ovo je verovatno usled opšte depresije fizioloških sistema i globalnog gubitka mase sa SCI (iako je veći deo gubitka mišićne mase sublezionalan).
[0420] 2 nedelje nakon SCI telesna kompozicija (čista i masa masa) je procenjena dualno-energetskom rendgentskom apsorspiometrijom (DXA) denziometrijom (Lunar PIXImus™ denzitometar (GE Medical-Lunar, Madison, WI)) kod sve tri eksperimentalne grupe. Ukupna telesna masa bez masnoća (čista) je bila značajno manja kod SCI-veh (P =0,0124) i SCI-IgG (P =0,056) grupa u odnosu na lažnu kontrolu. Ukupna nemasna masa (čista) SCI-GDF8 (Mu-Ab1) grupe je bila značajno veća od obe SCIveh (P =0,0254) i SCI-IgG (P =0,0114) grupa (slika 5), i grupni srednji trendovi su ukazali na veću masu masti kod obe SCI-veh i SCI-IgG grupe u odnosu na lažnu kontrolu (slika 5). Srednji trend SCI-GDF8 (Mu-Ab1) grupe za masu masti celog organizma je takođe bio manji od obe SCI-veh i SCI-IgG grupe, i uporediv sa lažnom kontrolom. Prilikom ispitivanja prosečne nemasne mase (čiste) kao procenta telesne mase, nije bilo uočljivih razlika između grupa, š to ukazuje da su promene telesne mase nakon SCI, i efekata tretmana GDF8 (Mu-Ab1) bile ograničene na promene u čistoj telesnoj masi (slika 6).
[0421] Ovi podaci pokazuju da je ukupna – ili celog organizma – nemasna masa (čista) značajno redukovana nakon SCI u poređenju sa lažnom kontrolom. GDF8 (Mu-Ab1) tretman je značajno ublažio ovaj gubitak nemasne mase (čiste) nakon SCI, gde se srednja vrednost nemasne mase (čiste) nije razlikovala od nepovređenih miševa, ukazujući na efekat na globalno čisto tkivo. Nasuprot tome, činilo se da se ukupna masa masti nakon SCI povećala u poređenju sa lažnom kontrolom, kada se ispituje srednja vrednost grupe. Redukcija u sublezionalnoj nemasnoj masi (čistoj), i povećanje u adipoznosti (globalno i regionalno) je dobro karakterisana osobina hronične SCI patofiziologije.
[0422] Intramuskularna infiltracija masti/lipida nakon SCI je histološki analizirana. Svež smrznut gastroknemius (GN) i soleus (SOL) mišić, sakupljeni dve nedelje nakon SCI, su sekcionisani i obojeni sa crvenim uljem O radi vizualizacije neutralnih lipida.
[0423] Kao što pokazuju slike sa slike 27A, bilo je značajnog povećanja u oblasti oko boje crveno ulje O kod SCI-IgG i SCI-Mu-Ab1 uzoraka tkiva, u poređenju sa lažnom kontrolom kod oba tipa mišića. Traka skale predstavlja 50 mikrometara.
[0424] Oblast boje crveno ulje O u grupi tretiranoj antitelom je značajno redukovana u poređenju sa SCI-IgG kontrolom za oba tipa mišića. Rezultati su sumirani na slici 27B (GN) i slici 27C (SOL).
Metabolizam i ukupna potrošnja energije
[0425] Indirektna kalorimetrija je sprovedena nad miševima korišćenjem Oxymax sistema sa 12 komora otvorenog kruga od Comprehensive Lab Animal Monitoring System (CLAMS; Columbus Instruments, Columbus, OH, USA). Miševi su prebačeni u pojedinačne metaboličke komore 3 dana pre (i uključujući) vremensku tačku 2 nedelje nakon SCI analize. VO2i VCO2su mereni kontinuirano, a korišćenjem indirektne kalorimetrije, izračunata je potrošnja energije/sat (kcal/hr) i ukupna potrošnja energije/dan (TEE) (slika 7). Grupni srednji trendovi ukazuju na smanjenje kod ovih merenja kod SCIveh i SCI-IgG u poređenju sa lažnom kontrolom, i da se metaboličko smanjenje kod SCI-veh grupe u odnosu na lažnu kontrolu približilo statistički značajnom (P =0,075). Grupne srednje vrednosti su pokazale tendenciju ka podizanju u SCI-GDF8 (Mu-Ab1) grupi u poređenju sa SCI-veh i SCI-IgG grupama. Primetno je da se metaboličko povećanje kod SCI-GDF8 (Mu-Ab 1) u poređenju sa SCI-veh približilo statistički značajnom (P =0,0530), i smer srednje vrednosti grupe SCI-GDF8 je izgledao blago povišeno u poređenju sa lažnom kontrolom. Radi dodatne analize, SCI grupe koje nisu primile GDF8 (Mu-Ab 1) lek tretmana (SCI-veh SCI-IgG) su kolapsirane kako bi se dodala snaga grupe SCI tretman kontroli. Pri tome je utvrđeno da su kcal/hr i TEE u spojenoj SCI tretman kontrolnoj grupi niži u odnosu na lažnu kontrolu (P=0,0159). Nije bilo statističke razlike u kcal/hr i TEE između lažne kontrole SCI-GDF8 (Mu-Ab1) (P =0,9764) grupe, ipak kcal/hr i TEE SCI-GDF8 (Mu-Ab 1) grupe su bili značajno veći u odnosu na spojenu SCI tretman kontrolnu (P =0,0106) grupu.
[0426] Rezultati pokazuju da je metabolizam (kao potrošnja energije) bio depresiran nakon SCI, a da je tretman GDF8 (Mu-Ab1) održavao metabolizam u mirovanju na nivoima koji su približni nepovređenim kontrolama. Ovi rezultati dalje ukazuju da biološki efekat GDF8 (Mu-Ab1) na nemasno tkivo, naročito mišiće očuvava nivo metabolizma u mirovanju koji je inače redukovan nakon SCI.
Funkcionalne mere
BMS Lokomotorni test otvorenog polja
[0427] The Basso Mouse Scale (BMS) lokomotorni test otvorenog polja (koristi 0 do 9 sistem bodovanja) je korišćen za procenu oporavka lokomotorne funkcije zadnjih udova nakon SCI, uključujući (ali se ne ograničavajući na) varijable kao što je postavljanje stopala, podrška težine i kretanje zglobova. Pod zaslepljenim uslovima, tim od dva istraživača je evaluirao miševe tokom vremenskog perioda od 4 minuta na početku, 1 dan nakon SCI/varke, i jednom nedeljno nakon toga. Arena je podeljena u tri zone (zid, međuzona i centar) i ponašanje miševa je beleženo tokom perioda od 5 minuta korišćenjem video kamere visoke rezolucije. Ukupan broj pređenih linija, vreme provedeno u svakoj zoni i stereotipna ponašanja kao što je negovanje i odgajanje su analizirani i izraženi kao broj događaja.
[0428] Došlo je do značajnog smanjenja u BMS kompozitnom rezultatu kod SCI-veh i SCI-IgG grupa (obe P <0,0001) 1 dan nakon SCI (Slika 8). Zbog uniformnosti u ovoj vremenskoj tački u SCI-veh i SCI-IgG grupama, kolapsirane su kako bi se dobila dodatna snaga proučavanja u kasnijim vremenskim tačkama (SCI tretman kontrola). Takođe, 1 dan nakon SCI, došlo je do značajne redukcije BMS rezultata u SCI-GDF8 (Mu-Ab1) grupi (P <0,0001) u poređenju sa lažnom kontrolom. 1 nedelju nakon SCI, BMS rezultati su ostali značajno redukovani u SCI tretman kontroli (P <0,0001) i SCI-GDF8 (Mu-Ab1) (P =0,0128) grupama u poređenju sa lažnom kontrolom. Ipak, BMS rezultat je bio značajno veći u SCI-GDF8 (Mu-Ab1) (P =0,0148) grupi u poređenju sa SCI tretman kontrolom. Slično tome, 2 nedelje nakon SCI, BMS rezultati su ostali značajno redukovani u obe SCI-tretman kontroli (P <0,001) i SCI-GDF8 (Mu-Ab1) (P=0,0182) grupi, ali ponovo, SCI-GDF8 (Mu-Ab1) grupa je imala značajno veći BMS rezultat u odnosu na SCI tretman kontrolu (P =0,0143).
Rotarod test
[0429] Motorička koordinacija i ravnoteža su testirani na ubrzavajućem rotarod cilindru (Rotamex 4/8, Columbus Instruments). Procedura se sastojala od 5-dana predtrening (dani 1 do 5) nakon čega je usledilo testiranje (1 nedelja i 2 nedelje nakon SCI/varke). Cilindar je rotirao rastućom brzinom i konstantnim ubrzanjem (od 10 do 60 rpm tokom perioda od 10 minuta). Ukupno vreme provedeno na š tapu pre pada je zableženo a nehodajuća ponašanja, kao što je pasivno držanje za štap, su ručno ispravljena. Svako ispitivanje se sastojalo od prosečno 4 sesije.
[0430] Upotrebom vremenskih testova na rotorodu kao proksi mere motoričke koordinacije i ravnoteže, ova studija je pokazala da je 1 nedelju nakon SCI, došlo do značajnog smanjenja prosečnog rotarod vremena kod SCI-veh, SCI-IgG i SCI-GDF8 grupa (svi P <0,0001) u poređenju sa lažnom kontrolom (Slika 9). Srednja vrednost SCI-GDF8 (Mu-Ab1) grupe je bila veća od obe SCI-veh i SCI-IgG grupe (P =0,118). Slično tome, 2 nedelje nakon SCI, značajno smanjenje prosečnog rotarod vremena se nastavilo u SCI-veh, SCI-IgG i SCI-GDF8 (Mu-Ab1) grupama (svi P’s <0,0001) u poređenju sa lažnom kontrolom. Opet, iako nije bilo statističke razlike između bilo koje od SCI grupa, srednja vrednost SCI-GDF8 (Mu-Ab1) grupe je bila veća od obe SCI-veh i SCI-IgG grupe (P =0,1708).
Test snage hvata
[0431] Sve životinje iz lažne i SCI grupa su podvrgnute analizi pika snage zadnjih ekstremiteta (snaga mišića) upotrebom testa snage hvatanja. Snaga hvata zadnjih ekstremiteta je procenjena upotrebom digitalnog merača sile (Chatillon DFIS2, Ametek), koji generiše meru neuromuskularne funkcije kao maksimalnu mišićnu snagu – sa jedinicom sile koja se meri u gramima. Test se sastojao od osnovne procene pre operacije nakon čega je usledio dan testiranja 1 nedelju i 2 nedelje nakon operacije. Vrednosti sile su izračunati prosek od 5 procesa.
[0432] Nedelju dana nakon SCI, došlo je do značajnog smanjenja snage hvata kod SCI-veh, SCI-IgG i SCI-GDF8 (Mu-Ab1) grupa (svi P’s <0,0001) u poređenju sa lažnom kontrolom (Slika 10). Snaga hvata SCI-GDF8 (Mu-Ab1) grupe je bila značajno veća od obe SCI-veh (P =0,0006) i SCI-IgG (P =0,0003), iako se poslednje dve grupe nisu razlikovale jedna od druge. Dve nedelje nakon SCI, došlo je do značajnog smanjenja snage hvata kod SCIveh, SCI-IgG i SCI-GDF8 (Mu-Ab1) grupa (sve P’s <0,0001) u poređenju sa lažnom kontrolom. Snaga hvata SCI-GDF8 (Mu-Ab1) grupe je bila značajno veća od SCI-veh grupe (P =0,0124), iako se nije statistički razlikovala od SCI-IgG grupe (međutim, srednja vrednost grupe je težila ka većoj snazi; P =0,1856).
[0433] Rezultati ukazuju da SCI izaziva drastičnu redukciju lokomotorne funkcije zadnjih ekstremiteta (BMS), što dovodi do znatne redukcije motoričke koordinacije i ravnoteže (rotarod), kao i mišićne snage (snaga hvata). Tretman sa GDF8 (Mu-Ab1) je sprečio ovu promenu, pošto je kompozitni BMS rezultat za GDF8 bio značajno veći u odnosu na druge povređene grupe. Životinje tretirane sa GDF8(Mu-Ab1) su takođe imale veću motoričku koordinaciju i ravnotežu kako je procenjeno vremenskih testovima na rotarodu.
[0434] U zaključku, ovi podaci su pokazali dubok efekat tretmana sa GDF8 (Mu-Ab1) na antropometrijske, fiziološke i funkcionalne mere ishoda miševa sa SCI. Redukcija indukovana sa SCI u telesnoj masi i sublezionalnoj mišićnoj masi je oslabljena sa GDF8 (Mu-Ab1), i metaboličke abnormalnosti povezane sa SCI – povezane sa kompozicijom organizma i potrošnjom energije – su bile manje izražene nakon tretmana sa GDF8 (Mu-Ab1). Dalje, efekti tretmana sa GDF8 (Mu-Ab1) se pretvaraju u lokomotorne i funkcionalne prednosti u poređenju sa netretiranim SCI stanjem.
Primer 2. Efekti tretmana sa Ab2 na nemasnu masu, težinu mišića i serumski miostatin kod zdravih cinomolgusnih majmuna
[0435] Efekti tretmana sa Ab2 na promenu nemasne mase su procenjeni kod zdravih cinomolgusnih majmuna (n=6 po grupi tretmana). Zdravi mužjaci cinomolgusnih majmuna (prosečan uzrast: 34 meseca na početku studije) su dozirani intravenoznom injekcijom jednom nedeljno tokom 8 nedelja u tri različita dozna nivoa Ab2 (3mg/kg, 10mg/kg i 30mg/kg) sa 4-nedelje fazom oporavka. Kontrolnim životinjama je data nosač kontrola (20 mM citrata i 150 mM natrijum hlorida USP, pH 5,5). Nemasna masa je izmerena dual-energetskom rendgenskom apsorpciometrijom (DEXA) na početnoj liniji i u intervalima tokom 12-nedeljne studije (slike 11A-11D). Tretman sa Ab2 je rezultirao sa 5-9% povećanjem nemasne mase udova majmuna tretiranih sa Ab2 u odnosu na nosač kontrolu (slike 11A-11D i Slika 13). Efekti tretmana sa Ab2 na težinu tkiva iz biceps brachii i gastroknemius mišića zdravih cinomolgusnih majmuna su takođe mereni 12. nedelje (slike 12A-12B). Značajni efekti tretmana sa Ab2 su bili očigledni u težinama ovih mišića (slike 12A-12B i Slika 13). Gastroknemius i biceps brachii mišići, koji su bogati sa brzokontrahujućim vlaknima, su bili suštinski veći za čak 25% kod životinja tretiranih sa Ab2 u poređenju sa nosač kontrolom (Slika 13). Iz tog razloga, tretman sa Ab2 je imao značajan efekat na rast mišića. Dalje, tretman sa Ab2 je imao naročito snažan efekat na mišićna vlakna bogata brzokontrahujućim.
[0436] Tokom ove studije, uzorci serum za analizu nivoa miostatina u serumu su prikupljeni 2, 4, 8, 15, 22, 29, 36, 43, 64 i 85. dana studije kao što je naznačeno na slikama 14A-14B. Efekti tretmana sa Ab2 na nivoe latentnog miostatina u serumu su takođe evaluirani korišćenjem kvantitativnog fluorescentnog western botting-a. Povećanje u nivoima miostatina kod životinja tretiranih sa Ab2 je dostiglo vrhunac i zaravnjenje između 15. i 29. dana studije i opadalo do 85. dana studije. Povećanje nivoa latentnog miostatina u serumu je primećeno sa svim dozama Ab2 sa najvećim povećanjem viđenim kod životinja tretiranih sa 30mg/kg Ab2 (slike 14A-14B).
Primer 3. Efekti miostatina i inhibicije miostatina na ekspresiju gena
A. Prirodnjačka studija kod pacova
[0437] Kako bi se razumeo efekat miostatina na putanje signaliranja nakon povrede nerva, sprovedene su kvantigenske analize gastroknemius mišića i kičmene moždine iz modela teške kontuzione povrede (SCI) kod pacova. Studija je koristila negativnu kontrolu i SCI pacove; uzorci su analizirani na 6 sati, 1 dan, 3 dana, 5 dana, 7 dana i 14 dana nakon povrede. Tabela 4 predstavlja kategorije gena koje su izabrane za analizu, zajedno sa obrazloženjem za selekciju.
Tabela 4: Izbor gena za analizu
[0438] U kičmenoj moždini, Fbxo32 je pokazao smanjenu ekspresiju inicijalno nakon povrede, ali se vratio na početnu liniju do vremenske tačke 14. dana. IL-6, Gdnf i Pai-1 su prikazali povećanu ekspresiju unutar 6 sati od povrede, ali su se vratili na osnovnu liniiju nedugo nakon toga. Nfe2L2, Gadd45a, TGFb 1, TGFb2, TGFb3, LTBP1, LTBP3, GARP, LRRC33 i BMP7 su prikazali povećanu ekspresiju nakon povrede; a Ppargc1a, irisin i Lingo1 su prikazali smanjenu ekspresiju nakon povrede.
[0439] U gastroknemiusu, Mstn, Fbxo32, Murf1, Nrf1, Nfe2L2, Gadd45a, GDF5, TGFb2, LTBP1 i Ddit4 su ispoljili povećanu ekspresiju incijalno nakon povrede, ali su se vratili na osnovnu liniju zaključno sa 14. danom vremenske linije. Glut-4, Irisin, Nogo i BMP7 su ispoljili smanjenje ekspresije nakon povrede, ali su se vratili na osnovnu liniju zaključno sa 14. danom vremenske linije. Ppargc1a je iskazao smanjenu ekspresiju nakon povrede.
[0440] Podaci pokazuju da se transkripcione promene dešavaju rano kod SCI modela pacova i obično vraćaju na osnovnu liniju zaključno sa 14. danom vremenske linije.
B. Ekspresija gena kod mišjeg SCI modela nakon tretmana sa inhibitorom miostatina
[0441] U drugoj studiji, sprovedena je kvantigenska analiza gastroknemiusa od 14 dana nakon SCI kod mišjeg modela. Miševima je dato ili antitelo koje inhibira aktivaciju miostatina, PBS (nosač) ili IgG. Analizirani geni su bili Murf-1, Fbxo32, Mstn, Mt2 (metalotionein 2) i Ctsl (katepzin L) svi su pokazali statistički značajno povećanje ekspresije nakon povrede. Ipak, miševi koji su primili tretman miostatin inhibitornog antitela su pokazali nivoe ekspresije uporedive sa lažnom grupom (bez povrede), potvrđujući da tretman inhibitorom miostatina sprečava povećanu regulaciju atrogena.
C. Podaci RNKSek. Iz miševa tretiranih inhibitorom miostatina
[0442] Da bi se široko profilisale promene u mišićima koje su izazvane inhibicijom miostatina posredovanom Ab2, sprovedeno je transkripciono profilisanje RNK izolovane iz tibialis anterior mišića miševa tretiranih lekom. RNK je sakupljena iz mišićnih tkiva sakupljena 3, 7 i 28 dana nakon pojedinačne, 5 mg/kg doze Ab2. Ova doza je bila dovoljna da indukuje značajno i održano povećanje nemasne mase kod tretiranih miševa (Slika 15). RNK sakupljena od kontrolnih IgG tretiranih miševa na dan injekcije (dan 0) je korišćena kao kontrola kako bi se izmerila genska ekspresija na početku studije. Za svaku vremensku tačku, analizirano je najmanje 3 biološka replikata.
[0443] Nakon generacije cDNK, transkripcioni profili su procenjeni RNK sekvenciranjem (RNKsek.). Sirove sekvence su generisane NextGen sekvenciranjem (NGS) praćeno sa poravnanjem sa referentnim sekvencama. Sirovi podaci iz grupa su naknadno analizirani sa NOISeq (Tarazona et al., Genome Res., 2011) kako bi se identifikovali diferencijalno eksprimirani geni (DEG) kod grupa tretiranih sa Ab2 u odnosu na kontrole osnovne linije. DEG za svaku grupu su filtrirani radi statističke značajnosti, zatim analizirani za koordinatnu regulaciju u dodatnim vremenskim tačkama (DEG je povećana regulacija skupovima podataka 3, 7. i 28 dana). Ovim je dobijeno ukupno 138 gena sa diferencijalnom ekspresijom u odnosu na kontrolu osnovne linije u sve tri analizirane vremenske tačke. Konzistentno sa biološkim odgovorom na inhibitor, većini DEG je smanjena regulacija, sa samo 6 gena sa povećanom regulacijom (Slika 16).
[0444] RNKsek. je identifikovalo određen broj gena koji su prethodno identifikovani kao mete signaliranja miostatina. Među ovima su Fbxo32 (Atrogin-1) i Trim63 (MuRF). Oba ova gena kodiraju ubikvitin ligaze koje su kritični pokretači mišićne atrofije (recenzirali Cohen et al., Nat. Drug Discov., 2015) i č ija transkripcija je povećana signaliranjem miostatina. Ove ligazama, kao i jednom od gena koji kodira ubikvitin proteine, poliubikvitin C (Ubc), je smanjena regulacija 3 do 10 puta u mišićima tretiranim sa Ab2 (Slika 17), konzistentno sa njihovom prethodno opisanom inhibicijom tokom mišićne hipertrofije.
[0445] DEG skup podataka takođe uključuje gene koji kodiraju nekoliko mišićno-specifičnih strukturnih proteina, uključujući rano povećavanje regulacije alfa aktina srčanog mišića (Actc1) (Slika 18). Ova forma aktina, je povezana sa ranim fazama miogeneze (Tsao et al., Stem Cell Res. Ther., 2013) i prethodno je pokazano da se pojačava tretmanom anti-miostatina (Latres et al., Skeletal Muscle, 2015). Uočena je smanjena regulacija miogenina (Myog) (Slika 18), u skladu sa fuzijom miocita radi povećanja postojećih miofibera (recenzirali Bentzinger et al., Cold Spring Harb. Perspect. Biol., 2012). Dodatno, nekoliko mišićno-specifičnih proteina je smanjeno tretmanom sa Ab2, uključujući miostin laki lanac 2 i 4 (Myl2 i Myl4) i troponin C (Tnnc1). Tnnc1 i Myl2 su bliže povezani sa sporokontrahujućim skeletnim vlaknima (Amann et al., Dev Biol, 2014; Lee and Hwang, Gene, 2015), dok je Myl4 povezan sa nediferenciranim i fetalnim mišićima (Schiaffino et al., Skeletal Musc., 2015), što sugeriše na određen stepen dediferencijacije i/ili promene tipa vlakana tokom mišićne hipertrofije izazvane antimiostatinom.
[0446] Nekoliko istraživača je primetilo inverznu vezu između veličine mišićnih vlakana i mišićnog respiratornog kapaciteta (recenzirao van Wessel et al., Eur. J. Appl. Physiol., 2010), što verovatno odražava veće anaerobne zahteve većih mišića. U skladu sa ovim, uočeno je smanjenje nekoliko gena povezanih sa respiratornim kapacitetom i mitohondrijalnom sintezom, uključujući PGC-1α, Nor1, UCP-1 i Nur77 (Slika 19), što ukazuje da tretman anti-miostatina menja metaboličku funkciju kod ovih hipertrofičnih mišića.
[0447] Veliki broj DEG u skupu podataka odražava promene u diferencijaciji adipocita i adipoznoj depoziciji kod miševa tretiranih sa Ab2. Markeri diferenciranih adipocita (Agt, Angptl4, ApoC1) i ekspresija adipokina (sistemski signalirajući proteini koje proizvode adipociti), uključujući adiponektin (Adipoq), Leptin (Lep), Resistin (Res) i haptoglobin (Hp) su smanjeni (Slika 20). Ranije se pokazalo da inhibicija miostatina inhibira diferecijaciju adipocita in vitro (recenzirano od Singh et al, Front. Cell Dev. Biol., 2014), i ovi podaci su u skladu sa tim prethodnim rezultatima.
[0448] Uočena je redukovana ekspresija gena povezanih sa povećanom adipogenezom (Acc1, Adipogenin (Adig), Cebpd, vezujući protein masne kiseline 5 (Fabp5), sintaza masne kiseline (Fasn), hormonski senzitivna lipaza E (Lipe) i perilipn 1 i 4 (Plin1 i Plin4). Pored toga, primetili smo povećanje regulacije Sharp1, negativnog regulatora adipogeneze (Gulbagci et al., EMBO Rep., 2009). Uzeti zajedno, ovi DEG ukazuju na značajno smanjenje visceralne masti unutar mišića tretiranog sa Ab2.
[0449] Prethodno se pokazalo da inhibicija miostatina menja fenotip adipoznog tkiva, vodeći belo adipozno tkivo (WAT) prema fenotipu braon adipoznog tkiva (BAT) (recenzirano od Singh et al., Singh et al, Front. Cell Dev. Biol., 2014). Jedno od obeležja BAT je povećanje PGC-1α i UCP-1, dok mi u našem skupu podataka uočavamo smanjenje ovih markera. Ovo se, međutim, može objasniti ukupnom redukcijom masti unutar mišića tretiranog sa Ab2 tako da, čak i ako dođe do smeđenja adipoznog tkiva, ne možemo ga otkriti u ovako velikom skupu gena.
[0450] Pored gore pomenutih DEG, takođe smo primetili promene koje odražavaju regulaciju piruvat dehidrogenaze (PDH). PDH je kritični regulator Randleovog ciklusa, biohemijskog mehanizma koji reguliše ćelijsko korišćenje glukoze naspram masnih kiselina kao primarnog izvora (recenzirano od Hue and Taegtmeyer, Am J Physiol Endocrinol Metab, 2009). Kapacitet ćelija da prelaze između metabolizma glukoze i masnih kiselina se naziva metabolička fleksibilnost (Storlien et al., PNAS, 2004) i usko je povezano sa dijabetesom tip 2, gojaznošću i metaboličkim sindromom (Zhang et al., Nutrition and Metabolism, 2014). PDH aktivnost je kontrolisana od strane dva regulatora: piruvat dehidrogenaza kinaza 4 (pdk4) i piruvat dehidrogenaza fosfataza (pdp1). Pdk4 inhibira aktivnost PDH fosforilacijom proteina, dok Pdp1 aktivira PDH defosforilacijom (Slika 21). Inaktivacija PDH ograničava pretvaranje piruvata u acetil-CoA u mišiću, a to posledično dovodi do redukovane sinteze malonil-CoA, važnog inhibitora oksidacije masne kiseline (Foster, J Clin Invest, 2012). I obaranje i izbacivanje Pdk4 (dovodi do PDH inaktivacije) dovodi do poboljšane kontrole glikemije i tolerancije na glukozu kod miševa (Tao et al., PLoS One, 2013), što ukazuje na to da je PDH kritičan za insulinsku senzitivnost.
[0451] Kod miševa tretiranih sa Ab2, Pdk4 je smanjen a Pdp1 je povećan, što ukazuje na aktivaciju PDH (Slika 22). Ovo se dalje održava smanjenjem regulacije acetil-CoA karpoksilaze (Acc1), inhibitora malonil-CoA proizvodnje (recenzirano od Hue i Taegtmeyer, Am J Physiol Endocrinol Metab, 2009). Zajedno ovi podaci sugerišu pomak ka metabolizmu masnih kiselina kod tretiranih miševa, ukazujući da barem deo poboljšane kontrole glikemije uočen u studijama inhibitora miostatina (Dong et al., Int J Obes, 2016) može biti posledica direktnih dejstava na mišić, pre nego unakrsna komunikacija između mišića i adipoznog tkiva, kao što je ranije sugerisano.
[0452] Uzeti zajedno, podaci iz RNK sekvenciranja transkripata od miševa tretiranih sa Ab2 ukazuju da je inhibicija miostatina moćan regulator mišićnog i adipoznog metabolizma. Štaviše, podaci koji ukazuju da miostatin reguliše oksidaciju masnih kiselina preko PDH sugerišu potencijalnu novu upotrebu inhibitora miostatina u povećanju metaboličke fleksibilnosti kod pacijenata koji ispoljavaju insulisku rezistenciju.
Primer 4: Intracelularni u odnosu na sekretovani promiostatin
Metode
Imunofluorescencija
[0453] Tibialis anterior (TA) mišići su fiksirani u ledenom 4% paraformaldehidu (EMS), PBS tokom 30 minuta, inkubirani tokom noći u 10% saharoze, PBS na 4°C, a zatim inkubirani tokom noći u 20% saharoze, PBS. Mišići su zatim postavljeni na plutu sa tragakantom (Sigma) i zamrznuti u izopentanu hlađenom tečnim azotom (Sigma) radi kriosekcije. Sekcije TA mišića od 10 uM su permeabilizovane sa 0,1% triton-X 100 (Sigma), PBS tokom 20 minuta, oprane jednom sa 0,05% triton-X 100, PBS (PBS/T), a zatim inkubirane u reagensu za blokiranje mišjeg IgG (Vector Lab) razblažene sa 1 kap na 1,5 mL PBS/T tokom sat vremena. Sekcije su oprane jednom sa PBS/T a zatim inkubirane u 10% normalnog kozjeg seruma (Sigma), 1% blokirajući prah (Perkin Elmer), PBS/T (NGB) tokom 30 minuta na sobnoj temperaturi. Primarna antitela (Rabbit anti-laminin, 1:5000, Abeam; Ab10, 50 ug/mL; HuNeg, 50 ug/mL) su razblažena u NGB i primenjena na sekcije tokom noći na 4°C. Sekciju su isprane 3 puta sa PBS/T a zatim inkubirane u sekundarnim antitelima (Alexa Fluor 488 konjugovan kozji anti-zečji, 1: 1000, Invitrogen; Alexa Fluor 594 konjugovan kozji anti-humani IgG FCY, 1:500, Jackson ImmunoResearch) razblažene u NGB tokom sat vremena. Sekcije su zatim inkubirane u 350 nM DAPI (Thermo), PBS/T tokom 5 minuta, oprane dva puta sa PBS/T, a zatim montirane sa Vectashield (Vector Laboratories). Za eksperimente apsorpcije rekombinantnih proteina, 50 ug/mL Ab10 je inkubirano tokom noći samo ili sa 10x molarnog viška ili rGDF8 ili rGDF11 (oba mišja) u NGB, a zatim korišćeno kao primarno antitelo.
Mikroskopija
[0454] Fluorescentne slike su snimljene sa Leica DM4 B opremljenim sa 40x/.80 Fluotar objektiva upotrebom Leica Application Suite X softvera. Slike su zatim obrađene sa Fiji (Schindelin, J.; Arganda-Carreras, I. & Frise, E. et al. (2012), "Fiji: an open-source platform for biological-image analysis", Nature methods 9(7): 676-682, PMID 22743772).
Rezultati
[0455] Prethodni podaci ukazuju na to da se većina miostatina pronađenog u mišiću skladišti kao pro-miostatin. Ipak, ove metode ne mogu razlikovati intracelularne i sekretovane zalihe pro-miostatina. Da bi se ovo rešilo, sprovedena je imunofluoroscencija kriosekcioniranom TA mišiću od zdravih miševa korišćenjem antitela Ab10 koje specifično detektuje pro- i latentni miostatin.
[0456] Kontrolni eksperimenti za testiranje specifičnosti anti-pro/latentnog GDF8 antitela, Ab10, su prikazani na slikama 24A-24B i slikama 25A-25C. Slike 24A-24B prikazuju poprečne preseke TA mišića ispitanih sa antipro/latentnim GDF8 antitelom, Ab10, ili nespecifičnim ciljajućim antitelom. Ab10 je prikazano na Slici 24A, HuNeg je prikazano na Slici 24B, svaka od slika je kontraobojena sa DAPI. Linija skale je 0,01 cm. Slike 25A-25C prikazuju poprečne preseke TA mišića ispitane sa anti-pro/latentnim GDF8 antitelom, Ab10, koje je inkubirano u samom blokirajućem puferu (Slika 25A), inkubirano u blokirajućem puferu sa 10 puta molarnim viškom rekombinantnog mišjeg GDF8 (Slika 25B), ili inkubirano u blokirajućem puferu sa 10 puta molarnim viškom rekombinantnog mišjeg GDF11 (Slika 25C). Slike 26A-26C su kontraobojene sa DAPI.
[0457] Zajedničko bojenje anti-pro/latentnog GDF8 antitela, Ab10, sa lamininom, markerom ekstracelularne matrice, je pokazalo da većina prekursora miostatina detektovanih u mišiću su u ekstracelularnom prostoru sa malo signala detektovanog intracelularno. Slike 23 i 26A-26C pokazuju poprečne preseke TA mišića koji su ispitani anti-pro/latentnim GDF8 antitelom, Ab10, i anti-lamininom, i kontraobojeni sa DAPI. Pro/latentni GDF8 i laminin se kolokalizuju u intersticijalnom prostoru na vrhovima mišićnih vlakana (strela), između mišićnih vlakana (glava strele), i oko intersticijalnih jezgara (zvezdica). Stoga, u zdravom mišiću, pro-miostatin miruje u supracelularnom prostoru, a Ab10 prepoznaje glavne oblike miostatina pronađenog u mišiću.
Primer 5: Uticaj inhibicije miostatina na kosti u modelu povrede
[0458] Monoklonalno antitelo koje specifično vezuje pro/latentne forme miostatina i blokira aktivaciju zrelog miostatina je evaluirano na svoje in vivo efekte na kostima u modelu akutne povrede tibialis anterior (TA) indukovane kardiotoksinom (CTX) kod miševa. Nakon 7-dnevne aklimacije, životinje (n = 19 po grupi) su tretirane sa nedeljnim dozama od 40 mg/kg tokom četiri nedelje. Prva doza je data pre povrede (jedan dan pre CTX tretmana). Doze 2-4 su primenjene nakon povrede. Tibia tkiva su sakupljena zbog mikroCT skeniranja kosti (5 miševa po vremenskoj tački).
[0459] Sirove mikroCT slike proksimalne tibije su pokazale vidljivo jasno povećanje trabekularne kosti kod miševa tretiranih antitelom u poređenju sa kontrolnim miševima (slike su sada prikazane). Rezultati kvantitativnih analiza su dati na Slici 28.
[0460] Slika 28A pokazuje da miševi tretirani antitelom koje inhibira aktivaciju miostatina imaju povećanu trabekularnu kost u proksimalnoj tibiji. Primetno je da je povreda mišića imala mali uticaj na trabekularnu kost; ipak, lek koji cilja pro/latentni-miostatin je povećao trabekularnu koštanu masu.
[0461] Slika 28B pruža efekte na kortikalnu kost u proksimalnoj tibiji. Uticaj na kortikalnu kost kod životinja tretiranih antitelom je bio prisutan ali manje izražen nego što je primećen u proksimalnoj tibiji. Uočeno je povećanje površine poprečnog preseka i spoljašnjeg (periostalnog) perimetra kortikalne kosti kod životinja tretiranih antitelom. Treba napomenuti da kortikalna kost ima tendenciju da ispoljava manje promene u kvalitetu kosti u odnosu na trabekularnu kost.
Primer 6: Uticaj inhibicije miostatina kod mišjeg modela blage SMA
[0462] Da bi se procenili efekti antitela koje inhibira aktivaciju miostatina i na mišićnoj funkciji i na kosti kod SMA, korišćena je varijanta farmakološkog modela SMA, u kom se težina bolesti može ublažiti kroz primenu različitih količina modulatora spajanja SMN-C1 malog molekula SMN2. Osnova ovog modela je Δ7 mišji model teške SMA. Ovaj miš, kojem nedostaje jedini endogeni mišji SMN gen, eksprimira dve kopije ljudskog SMN2 kao i dve kopije SMN bez egzona 7 (Smn-/-; hSMN2; SMNΔ7). Usled težine bolesti kod ovog modela, medijana preživljavanja ovog miša je 13 dana, što je nedovoljno vremena za procenu efikasnosti potencijalnih terapeutskih sredstava.
[0463] Tretman sa visokom dozom SMN-C1, 3mg/kg/dan, ima za rezultat blaži oblik SMA, gde miševi izgledaju uglavnom zdravi i pokazuju samo skromne deficite telesne težine i motoričke funkcije. Specifično, tretman sa ovom visokom dozom SMN-C 1 dovodi do značajne korekcije bolesti i oponaša blage prezentacije SMA, kao što je ambulatorni tip III ili tip IV SMA. U ovoj studiji, PND24 miševi su započeli tretman sa Ab1 (20mg/kg/nedeljno). Uticaj na kosti
[0464] Srednja površina poprečnog preseka tkiva kortikalne kosti, srednja ukupna površina poprečnog preseka kosti, srednji ukupni perimetar poprečnog preseka tkiva, srednji ukupni perimetar poprečnog preseka kosti, kortikalna debljina, zapremina kostiju i kortikalna poroznost su mereni pomoću mikro CT. Takođe su mereni zapremina trabekularne kosti, trabekularna debljina, trabekularni broj i trabekularna separacija/razmak.
[0465] MikroCT analiza kortikalne kosti i trabekularne kosti je pokazala statistički značajno povećanje kod životinja tretiranih sa antitelom u poređenju sa kontrolnim miševima. Rezultati su prikazani na slikama 29-31. Slika 29 prikazuje da su životinje tretirane antitelom ispoljile statistički značajno povećanje kod srednje ukupne površine poprečnog preseka kosti i kortikalne debljine u poređenju sa kontrolom (PBS). Slika 30 prikazuje da su životinje tretirane antitelom ispoljile povećanje zapremine trabekularne kosti, trabekularne debljine i trabekularnog broja u poređenju sa kontrolom. Dodatno, ž ivotinje tretirane antitelom su prikazale smanjenje trabekularne separacije u poređenju sa kontrolom.
[0466] U struci je dobro poznato da je aktivnost nošenja težine važan stimulans za nakupljanje koštane mase. Iznenađujuće, životinje tretirane sa miostatin antitelom su prikazale ne samo povećanje kod kostiju koje nose težinu (Slike 29 i 30) već su takođe pokazale povećanje u zapremini kostiju kod kostiju koje ne nose težinu, na primer, pršljenovi (Slika 31). Ovo povećanje kod kostiju koje ne nose težinu dalje demonstrira da ovde otkriven inhibitor miostatina deluje ne samo da poveća zapreminu kostiju kroz, na primer, povećanu mišićnu stimulaciju, već takođe deluje i kao ključni regulator povećanja generalnih metaboličkih efekata, uključujući zdravlje kostiju. Uticaj na mišiće
[0467] Isti farmakološki model SMA je takođe korišćen kako bi se procenila mišićna funkcija kod životinja tretiranih inhibitorom aktivacije miostatina u odnosu na kontrolu. Ukupna telesna težina, specifična mišićna težina, mišićna sila i tip mišićnog vlakna i površine poprečnog preseka su merene. Slika 32 demonstrira da miševi tretirani sa Ab1 ispoljavaju povećanje od 14,4% u telesnoj težini 50. dana u poređenju sa kontrolnim miševima (PBS tretman), a Slika 33 prikazuje povećanje u težini nekoliko mišića: gastroknemius, TA, EDL, soleus i maseter, nakon tretmana sa Ab1. Slika 34A prikazuje povećanje od 23% sile plantarfleksora (maksimalna obrtna sila) nakon tretmana sa Ab1 u odnosu na PBS kontrolu, i 20% povećanje sile plantarfleksora maksimalnog obrtnog momenta/dužina udova nakon tretmana sa Ab1 u odnosu na PBS kontrolu. Slika 34B prikazuje masetar silu kod miševa tretiranih sa Ab1 u poređenju sa kontrolama.
[0468] Diferencijalna efikasnost tretmana antitelom na gastroknemius (koji čini najveći deo grupe plantarfleksora) i maseter se može pripisati mnogim fasetama patologije SMA bolesti. Na primer, među ostalim faktorima, poznato je da inhibicija miostatina preferencijalno dovodi do hipertrofije brzih glikolitičkih mišićnih vlakana (tip IIB kod miša) (videti PCT/US2017/037332). Dok se mišji gastroknemius mišić sastoji primarno od vlakana tip IIB (-75%), maseter ima značajno manje, između 10 i 25%. Stoga, nije iznenađujuće da se težina i sila masetera nije povećala nakon tretmana sa miostatin antitelom.
[0469] Slika 35 prikazuje histološke podatke iz kohorti visoke doze SMN-C1. Specifično, Slika 35 pokazuje ukupnu površinu poprečnog preseka vlakna (CSA) i histogram CSA distribucije u kontroli (nosač) u odnosu na životinje tretirane sa Ab1, demonstrirajući trend povećavanja vlakna CSA. Ovo povećanje je u potpunosti pripisano tipu IIb vlakana (podaci nisu prikazani).
[0470] Iako je ovde opisano i ilustrovano nekoliko aspekata predmetnog otkrića, oni sa uobičajenim veštinama u struci će lako predvideti mnoštvo drugih načina i/ili struktura za obavljanje funkcija i/ili dobijanje rezultata i/ili jedne ili više od ovde opisanih prednosti, i svaka od takvih varijacija i/ili modifikacija se smatra unutar opsega predmetnog otkrića. Uopšteno govoreći, stručnjaci iz oblasti će lako razumeti da svi parametri, dimenzije, materijali i konfiguracije koje su ovde opisane treba da budu primerni i da će stvarni parametri, dimenzije, materijali i/ili konfiguracije zavisiti od specifične aplikacije ili aplikacija za koje se koriste učenja predmetnog otkrića. Iskusni stručnjaci će prepoznati, ili će moći da utvrde koristeći samo rutinsko eksperimentisanje, mnoge ekvivalente specifičnim aspektima ovde opisanog otkrića. Prema tome, treba razumeti da su prethodni aspekti predstavljeni samo kao primer i da, u okviru priloženih patentnih zahteva, otkriće može da se praktikuje drugačije od onoga što je specifično opisano i zahtevano. Predmetno otkriće je usmereno na svaku pojedinačnu karakteristiku, sistem, artikal, materijal i/ili metod koji su ovde opisani. Pored toga, bilo koja kombinacija dve ili više takvih karakteristika, sistema, artikala, materijala, i/ili metoda, ako takve karakteristike, sistemi, artikli, materijali i/ili metode nisu međusobno nedosledni, je uključena u opseg predmetnog otkrića.

Claims (19)

Patentni zahtevi
1. Kompozicija koja sadrži inhibitor miostatina koji je antitelo ili njegov fragment koji vezuje antigen, za upotrebu kao medikament u tretmanu metaboličke bolesti kod ljudskog subjekta, obuhvata korake
odabir ljudskog subjekta koji boluje od metaboličke bolesti; i,
primenu nad ljudskim subjektom kompozicije koja sadrži efikasnu količinu antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen;
pri čemu metabolička bolest je gojaznost, metabolički sindrom, nealkoholni steatohepatitis (NASH), bolest nealkoholne masne jetre (NAFLD) i/ili dijabetes;
pri čemu ljudski subjekt je na dijeti sa ograničenjem kalorija.
2. Kompozicija za upotrebu prema patentnom zahtevu 1, pri čemu antitelo ili njegov fragment koji vezuje antigen se specifično vezuje za pro/latentni miostatin.
3. Kompozicija za upotrebu prema patentnom zahtevu 2, pri čemu antitelo ili njegov fragment koji vezuje antigen se specifično vezuje za pro/latentni miostatin i blokira aktivaciju zrelog miostatina.
4. Kompozicija za upotrebu prema patentnim zahtevima 2 ili 3, pri čemu antitelo ili njegov fragment koji vezuje antigen se specifično vezuje za pro/latentni miostatin i blokira oslobađanje zrelog miostatina.
5. Kompozicija za upotrebu prema patentnom zahtevu 1, pri čemu antitelo ili fragment koji vezuje antigen vezuje zreli miostatin.
6. Kompozicija za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1-5, pri čemu metabolička bolest je gojaznost.
7. Kompozicija za upotrebu prema patentnom zahtevu 6, pri čemu gojaznost je gojaznost indukovana ishranom.
8. Kompozicija za upotrebu prema patentnim zahtevima 6 ili 7, pri čemu gojaznost je sarkopenična gojaznost.
9. Kompozicija za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1-5, pri čemu metabolička bolest je dijabetes.
10. Kompozicija za upotrebu prema patentnom zahtevu 9, pri čemu dijabetes je dijabetes tip II.
11. Kompozicija za upotrebu prema patentnom zahtevu 9, pri čemu dijabetes je dijabetes tip I.
12. Kompozicija za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1-5, pri čemu metabolička bolest je NASH.
13. Kompozicija za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1-12, pri čemu administracija kompozicije izaziva najmanje jedno od sledećeg:
a) povećanje mase i/ili funkcije mišićnog tkiva kod ljudskog subjekta;
b) povećanje mase i/ili funkcije brzokontrahujućeg mišićnog tkiva kod ljudskog subjekta;
c) povećanje mase i/ili funkcije sporokontrahujućeg mišićnog tkiva kod ljudskog subjekta;
d) povećanje metaboličke stope kod ljudskog subjekta;
e) povećanje insulinske senzitivnosti kod ljudskog subjekta;
f) povećanje nivoa braon adipoznog tkiva kod ljudskog subjekta;
g) povećanje nivoa bež adipoznog tkiva kod ljudskog subjekta;
h) smanjenje nivoa belog adipoznog tkiva kod ljudskog subjekta;
i) smanjenje nivoa visceralnog adipoznog tkiva kod ljudskog subjekta;
j) smanjenje odnosa adipozno prema mišićnom tkivu kod ljudskog subjekta;
k) povećanje apsorpcije glukoze od strane ciljnog tkiva kod ljudskog subjekta, pri čemu ciljno tkivo je izabrano iz grupe koja se sastoji od braon adipoznog tkiva, bež adipoznog tkiva i mišićnog tkiva;
l) smanjenje apsorpcije glukoze od strane ciljnog tkiva kod ljudskog subjekta, pri čemu ciljno tkivo je izabrano iz grupe koja se sastoji od belog adipoznog tkiva i tkiva jetre;
m) smanjenje mišićnog katabolizma proteina i/ili mišićnog oslobađanja aminokiselina kod ljudskog subjekta
n) povećanje insulinski zavisne glikemijske kontrole kod ljudskog subjekta;
o) smanjenje intramuskularne infiltracije masti kod ljudskog subjekta;
p) poboljšanje rezultata standardizovanog testa kvaliteta života
q) sprečavanje gubitka mišića ili atrofije kod ljudskog subjekta;
r) povećanje gustine ili zapremine kostiju;
s) sprečavanje ili redukovanje gubitka ili frakture kostiju;
t) redukovanje preopterećenja tečnošću ili edema povezanih sa hroničnom srčanom insuficijencijom (CHF); i/ili
u) pojačavanje responzivnosti subjekta na terapiju.
14. Kompozicija za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1-13, pri čemu antitelo, ili njegov deo koji vezuje antigen, se ne vezuje za GDF11 ili aktivin, opciono pri čemu antitelo, ili njegov deo koji vezuje antigen, se ne vezuje za zreli miostatin, GDF11 ili aktivin.
15. Kompozicija za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1-14, pri čemu antitelo ili njegov fragment koji vezuje antigen obuhvata region određivanja komplementarnosti (CDR) H1 kao što je navedeno u SEK.ID.BR: 1 ili 2, CDR H2 prema SEK.ID.BR: 4 ili 5, CDRH3 prema SEK.ID.BR: 10, CDRL1 prema SEK.ID.BR: 12 ili 13, CDRL2 prema SEK.ID.BR: 18 ili 19 i CDRL3 prema SEK.ID.BR: 22.
16. Kompozicija za upotrebu prema patentnom zahtevu 15, pri čemu antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, obuhvata
a) varijabilni region teškog lanca koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEK.ID.BR: 25 i varijabilni region lakog lanca koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEK.ID.BR: 31; ili
b) teški lanac koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEK.ID.BR: 50 i laki lanac koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEK.ID.BR: 51.
17. Kompozicija za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1-16, pri čemu antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, se takmiči u vezivanju za pro/latentni miostatin sa antitelom, ili fragmentom koji vezuje antigen iz patentnog zahteva 16.
18. Kompozicija za upotrebu prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu afinitet antitela ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen ka FcRn je povećan kako bi se proširila njegova farmakokinetička svojstva; opciono pri čemu antitelo ili njegov fragment koji vezuje antigen je konstruisano da se veže za FcRn sa većim afinitetom pri pH 7,4.
19. Kompozicija za upotrebu prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu kompozicija se primenjuje subkutano.
RS20230295A 2017-01-06 2018-01-05 Tretiranje metaboličkih bolesti inhibiranjem aktivacije miostatina RS64159B1 (sr)

Applications Claiming Priority (6)

Application Number Priority Date Filing Date Title
US201762443455P 2017-01-06 2017-01-06
EP17150586 2017-01-06
US201762530311P 2017-07-10 2017-07-10
US201762608069P 2017-12-20 2017-12-20
PCT/US2018/012686 WO2018129395A1 (en) 2017-01-06 2018-01-05 Methods for treating metabolic diseases by inhibiting myostatin activation
EP18701237.2A EP3565592B1 (en) 2017-01-06 2018-01-05 Treating metabolic diseases by inhibiting myostatin activation

Publications (1)

Publication Number Publication Date
RS64159B1 true RS64159B1 (sr) 2023-05-31

Family

ID=61022453

Family Applications (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20230295A RS64159B1 (sr) 2017-01-06 2018-01-05 Tretiranje metaboličkih bolesti inhibiranjem aktivacije miostatina

Country Status (13)

Country Link
US (3) US11155611B2 (sr)
EP (2) EP4218817A3 (sr)
JP (3) JP7198757B2 (sr)
AU (3) AU2018205270B2 (sr)
CA (1) CA3088855A1 (sr)
DK (1) DK3565592T5 (sr)
ES (1) ES2944357T3 (sr)
FI (1) FI3565592T3 (sr)
HR (1) HRP20230308T1 (sr)
HU (1) HUE061656T2 (sr)
PL (1) PL3565592T3 (sr)
RS (1) RS64159B1 (sr)
SI (1) SI3565592T1 (sr)

Families Citing this family (7)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
EP3215175A4 (en) 2014-11-06 2018-06-27 Scholar Rock, Inc. Anti-pro/latent-myostatin antibodies and uses thereof
HRP20211081T1 (hr) 2015-09-15 2021-10-15 Scholar Rock, Inc. Anti-pro/latentna miostatinska protutijela i njihove uporabe
CN115814077A (zh) 2016-01-08 2023-03-21 供石公司 抗-原肌生长抑制素/潜伏肌生长抑制素抗体及其使用方法
CA3221555A1 (en) * 2021-06-23 2022-12-29 Kimberly LONG A myostatin pathway inhibitor in combination with a glp-1 pathway activator for use in treating metabolic disorders
EP4638496A1 (en) 2022-12-22 2025-10-29 Scholar Rock, Inc. Selective and potent inhibitory antibodies of myostatin activation
WO2025243299A1 (en) * 2024-05-20 2025-11-27 Technion Research & Development Foundation Limited Nutrient-based formulations usable in treating muscle atrophy
WO2026008041A1 (zh) * 2024-07-04 2026-01-08 江苏恒瑞医药股份有限公司 特异性结合潜伏肌生长抑制素的抗原结合分子及其医药用途

Family Cites Families (93)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
US3773919A (en) 1969-10-23 1973-11-20 Du Pont Polylactide-drug mixtures
US4485045A (en) 1981-07-06 1984-11-27 Research Corporation Synthetic phosphatidyl cholines useful in forming liposomes
GB8308235D0 (en) 1983-03-25 1983-05-05 Celltech Ltd Polypeptides
US4816567A (en) 1983-04-08 1989-03-28 Genentech, Inc. Recombinant immunoglobin preparations
US4544545A (en) 1983-06-20 1985-10-01 Trustees University Of Massachusetts Liposomes containing modified cholesterol for organ targeting
JPS6147500A (ja) 1984-08-15 1986-03-07 Res Dev Corp Of Japan キメラモノクロ−ナル抗体及びその製造法
EP0173494A3 (en) 1984-08-27 1987-11-25 The Board Of Trustees Of The Leland Stanford Junior University Chimeric receptors by dna splicing and expression
GB8422238D0 (en) 1984-09-03 1984-10-10 Neuberger M S Chimeric proteins
EP0436597B1 (en) 1988-09-02 1997-04-02 Protein Engineering Corporation Generation and selection of recombinant varied binding proteins
US5223409A (en) 1988-09-02 1993-06-29 Protein Engineering Corp. Directed evolution of novel binding proteins
US6291158B1 (en) 1989-05-16 2001-09-18 Scripps Research Institute Method for tapping the immunological repertoire
US5013556A (en) 1989-10-20 1991-05-07 Liposome Technology, Inc. Liposomes with enhanced circulation time
US5427908A (en) 1990-05-01 1995-06-27 Affymax Technologies N.V. Recombinant library screening methods
US6172197B1 (en) 1991-07-10 2001-01-09 Medical Research Council Methods for producing members of specific binding pairs
DK0585287T3 (da) 1990-07-10 2000-04-17 Cambridge Antibody Tech Fremgangsmåde til fremstilling af specifikke bindingsparelementer
GB9015198D0 (en) 1990-07-10 1990-08-29 Brien Caroline J O Binding substance
CA2095633C (en) 1990-12-03 2003-02-04 Lisa J. Garrard Enrichment method for variant proteins with altered binding properties
EP1820858B1 (en) 1991-03-01 2009-08-12 Dyax Corporation Chimeric protein comprising micro-protein having two or more disulfide bonds and embodiments thereof
ATE414768T1 (de) 1991-04-10 2008-12-15 Scripps Research Inst Bibliotheken heterodimerer rezeptoren mittels phagemiden
DE4122599C2 (de) 1991-07-08 1993-11-11 Deutsches Krebsforsch Phagemid zum Screenen von Antikörpern
PT1024191E (pt) 1991-12-02 2008-12-22 Medical Res Council Produção de auto-anticorpos a partir de reportórios de segmentos de anticorpo e exibidos em fagos
US5981568A (en) 1993-01-28 1999-11-09 Neorx Corporation Therapeutic inhibitor of vascular smooth muscle cells
US7393682B1 (en) 1993-03-19 2008-07-01 The Johns Hopkins University School Of Medicine Polynucleotides encoding promyostatin polypeptides
US7566768B1 (en) 1995-10-26 2009-07-28 The Johns Hopkins University School Of Medicine Promyostatin peptides and methods of using same
US5994618A (en) 1997-02-05 1999-11-30 Johns Hopkins University School Of Medicine Growth differentiation factor-8 transgenic mice
DK0690873T3 (da) 1993-03-19 2003-09-29 Univ Johns Hopkins Med Vækstdifferentieringsfaktor-8
EP1574577A3 (en) 1994-07-08 2006-06-14 The Johns Hopkins University School Of Medicine Growth differentiation factor-11
US20030167492A1 (en) 1994-07-08 2003-09-04 Johns Hopkins University School Of Medicine Transgenic non-human animals expressing a gdf-11 dominant negative polypeptide, and methods of making and using same
US6656475B1 (en) 1997-08-01 2003-12-02 The Johns Hopkins University School Of Medicine Growth differentiation factor receptors, agonists and antagonists thereof, and methods of using same
US6891082B2 (en) 1997-08-01 2005-05-10 The Johns Hopkins University School Of Medicine Transgenic non-human animals expressing a truncated activintype II receptor
GB9722131D0 (en) 1997-10-20 1997-12-17 Medical Res Council Method
WO2000053211A2 (en) 1999-03-09 2000-09-14 University Of Southern California Method of promoting myocyte proliferation and myocardial tissue repair
CN1396904A (zh) * 2000-01-28 2003-02-12 诺沃挪第克公司 新颖的化合物、它们的制备和用途
PT2281843T (pt) 2000-06-16 2017-01-02 Human Genome Sciences Inc Anticorpos que se ligam imunoespecificamente a blys
AU2011244851A1 (en) 2000-07-27 2011-11-24 The John Hopkins University School Of Medicine Promyostatin peptides and methods of using same
US7320789B2 (en) 2001-09-26 2008-01-22 Wyeth Antibody inhibitors of GDF-8 and uses thereof
US8455627B2 (en) 2001-10-05 2013-06-04 Affimed Therapeutics, Ag Human antibody specific for activated state of platelet integrin receptor GPIIb/IIIa
ES2288900T3 (es) 2001-10-05 2008-02-01 Affimed Therapeutics Ag Anticuerpo de origen humano para inhibir la agregacion de trombocitos.
WO2004009776A2 (en) 2002-07-19 2004-01-29 Abbott Biotechnology Ltd. TREATMENT OF TNFα RELATED DISORDERS
MXPA05002968A (es) 2002-09-16 2005-09-08 Univ Johns Hopkins Activacion de miostatina por metaloproteasa, y metodos de modular la actividad de miostatina.
AR047392A1 (es) 2002-10-22 2006-01-18 Wyeth Corp Neutralizacion de anticuerpos contra gdf 8 y su uso para tales fines
US7285269B2 (en) 2002-12-02 2007-10-23 Amgen Fremont, Inc. Antibodies directed to tumor necrosis factor
BR0317538A (pt) * 2002-12-20 2005-11-29 Amgen Inc Agente ligante, sequência de polinucleotìdeo, vetor de expressão, célula hospedeira, composição farmacêutica, e, métodos de inibir a atividade de miostatina, de aumentar a massa muscular magra e a razão de massa muscular magra para gordura, de tratar uma doença de emaciação muscular e um distúrbio metabólico relacionado com miostatina em um indivìduo, de detectar e medir miostatina em uma amostra, e, de diagnosticar um distúrbio relacionado com miostatina em um indivìduo
EP1699820A2 (en) 2003-12-31 2006-09-13 Schering-Plough Ltd. Neutralizing epitope-based growth enhancing vaccine
EP3006039B1 (en) * 2004-03-02 2021-01-06 Acceleron Pharma Inc. Alk7 polypeptides for use in promoting fat loss
ATE557042T1 (de) * 2004-03-23 2012-05-15 Lilly Co Eli Anti-myostatin-antikörper
US7850962B2 (en) 2004-04-20 2010-12-14 Genmab A/S Human monoclonal antibodies against CD20
JP2008500373A (ja) * 2004-05-27 2008-01-10 アクセルロン ファーマ インコーポレーテッド ケルベロス（Ｃｅｒｂｅｒｕｓ）／ココ（Ｃｏｃｏ）誘導体およびそれらの使用
CA2575791A1 (en) 2004-08-03 2006-02-16 Dyax Corp. Hk1-binding proteins
EP2361933A3 (en) 2005-01-26 2012-05-02 Amgen Fremont Inc. Antibodies against interleukin-1 beta
US20060216279A1 (en) 2005-03-22 2006-09-28 Glass David J Myostatin inhibiting fusion polypeptides and therapeutic methods thereof
EP1877075A4 (en) * 2005-04-25 2008-07-30 Pfizer ANTIBODY TO MYOSTATIN
PL2407486T3 (pl) * 2005-08-19 2018-05-30 Wyeth Llc Przeciwciała antagonistyczne względem GDF-8 i zastosowania w leczeniu ALS i innych zaburzeń związanych z GDF-8
EP1951756B1 (en) 2005-10-06 2015-01-07 Eli Lilly And Company Anti-myostatin antibodies
UA92504C2 (en) 2005-10-12 2010-11-10 Эли Лилли Энд Компани Anti-myostatin monoclonal antibody
WO2007061995A2 (en) 2005-11-21 2007-05-31 Novartis Ag Biomarkers for statin-induced myopathy or rhabdomyolysis
US8097596B2 (en) 2006-06-30 2012-01-17 Lakewood-Amedex, Inc. Compositions and methods for the treatment of muscle wasting
CN101522707B (zh) * 2006-08-03 2013-08-28 莫约斯汀医疗有限公司 肌肉生长抑制素拮抗剂
BRPI0716249A2 (pt) * 2006-09-05 2013-09-03 Lilly Co Eli anticorpos antimiostatina
EP2097095B1 (en) 2006-11-29 2016-01-27 Nationwide Children's Hospital Myostatin inhibition for enhancing muscle and/or improving muscle function
EP2769731A1 (en) 2007-02-23 2014-08-27 The Trustees of Columbia University in the City of New York Methods to activate or block the HLA-E/QA-1 restricted CD8+ T cell regulatory pathway to treat immunological disease
ATE542876T1 (de) 2007-03-30 2012-02-15 Merck Patent Gmbh Doppelbrechungsschicht mit negativer optischer dispersion
WO2008150530A2 (en) 2007-06-01 2008-12-11 Biogen Idec Ma Inc. Cripto binding molecules
TW200918553A (en) 2007-09-18 2009-05-01 Amgen Inc Human GM-CSF antigen binding proteins
PE20091163A1 (es) 2007-11-01 2009-08-09 Wyeth Corp Anticuerpos para gdf8
UY32341A (es) * 2008-12-19 2010-07-30 Glaxo Group Ltd Proteínas de unión antígeno novedosas
JP5841845B2 (ja) 2009-02-24 2016-01-13 ソーク・インステチュート・フォー・バイオロジカル・スタディーズＳａｌｋ Ｉｎｓｔｉｔｕｔｅ Ｆｏｒ Ｂｉｏｌｏｇｉｃａｌ Ｓｔｕｄｉｅｓ ＴＧＦ−βスーパーファミリーのデザイナーリガンド
PE20120532A1 (es) 2009-04-27 2012-05-18 Novartis Ag ANTICUERPOS ANTI-ActRIIB
KR20120049214A (ko) 2009-06-08 2012-05-16 악셀레론 파마 인코포레이티드 발열성 지방세포를 증가시키는 방법
US8945511B2 (en) * 2009-06-25 2015-02-03 Paul Weinberger Sensitive methods for detecting the presence of cancer associated with the over-expression of galectin-3 using biomarkers derived from galectin-3
NZ599604A (en) * 2009-10-01 2014-07-25 Myostin Therapeutics Pty Ltd Synthetic myostatin peptide antagonists
PT3904391T (pt) 2010-03-10 2024-10-14 Genmab As Anticorpos monoclonais contra c-met
TWI667257B (zh) 2010-03-30 2019-08-01 中外製藥股份有限公司 促進抗原消失之具有經修飾的ＦｃＲｎ親和力之抗體
JO3340B1 (ar) 2010-05-26 2019-03-13 Regeneron Pharma مضادات حيوية لـعامل تمايز النمو 8 البشري
SG187867A1 (en) * 2010-08-16 2013-03-28 Amgen Inc Antibodies that bind myostatin, compositions and methods
WO2013071056A2 (en) 2011-11-11 2013-05-16 Duke University Combination drug therapy for the treatment of solid tumors
US20130178454A1 (en) 2011-11-17 2013-07-11 Shalender Bhasin Combination of testosterone and ornithine decarboxylase (odc) inhibitors
WO2013148284A1 (en) 2012-03-29 2013-10-03 Genentech, Inc. Antibodies that bind to a pcsk9 cleavage site and methods of use
WO2013165972A2 (en) 2012-04-30 2013-11-07 Cell Signaling Technology, Inc. Anti-hepatitis b virus antibodies and use thereof
KR101704893B1 (ko) 2012-06-15 2017-02-08 화이자 인코포레이티드 Gdf-8에 대한 개선된 길항물질 항체 및 그의 용도
JP2016500704A (ja) 2012-11-06 2016-01-14 スカラー ロック インコーポレイテッドＳｃｈｏｌａｒ Ｒｏｃｋ，Ｉｎｃ． 細胞シグナル伝達を変調するための組成物及び方法
RS61778B1 (sr) 2013-05-06 2021-06-30 Scholar Rock Inc Kompozicije i postupci za modulaciju faktora rasta
EP2853898B1 (en) 2013-09-27 2017-01-04 Medizinische Hochschule Hannover Analysis of myostatin in serum
US10004814B2 (en) 2013-11-11 2018-06-26 Sirna Therapeutics, Inc. Systemic delivery of myostatin short interfering nucleic acids (siNA) conjugated to a lipophilic moiety
WO2015195094A1 (en) 2014-06-17 2015-12-23 Ember Therapeutics, Inc. Anti-activin and nati-myostatin antibodies and methods of using the same
WO2016073906A2 (en) 2014-11-06 2016-05-12 Scholar Rock, Inc. Transforming growth factor-related immunoassays
EP3215175A4 (en) 2014-11-06 2018-06-27 Scholar Rock, Inc. Anti-pro/latent-myostatin antibodies and uses thereof
KR101860280B1 (ko) 2014-12-19 2018-05-21 추가이 세이야쿠 가부시키가이샤 항-마이오스타틴 항체, 변이체 Fc 영역을 함유하는 폴리펩타이드, 및 사용 방법
KR20170135967A (ko) 2015-04-15 2017-12-08 리제너론 파마슈티칼스 인코포레이티드 Gdf8 억제제를 사용하여 강도 및 기능을 증가시키는 방법
HRP20211081T1 (hr) * 2015-09-15 2021-10-15 Scholar Rock, Inc. Anti-pro/latentna miostatinska protutijela i njihove uporabe
CN115814077A (zh) * 2016-01-08 2023-03-21 供石公司 抗-原肌生长抑制素/潜伏肌生长抑制素抗体及其使用方法
NZ789269A (en) * 2016-06-13 2026-01-30 Scholar Rock Inc Use of myostatin inhibitors and combination therapies
JOP20190152A1 (ar) 2016-12-21 2019-06-20 Novartis Ag مضادات الميوستاتين، الآكتيفين أو مستقبلات الآكتيفين للاستخدام في علاج السمنة والحالات ذات الصلة

Also Published As

Publication number Publication date
US20190345239A1 (en) 2019-11-14
AU2018205270B2 (en) 2022-08-11
JP2020514295A (ja) 2020-05-21
PL3565592T3 (pl) 2023-08-21
FI3565592T3 (fi) 2023-05-10
US20220106390A1 (en) 2022-04-07
DK3565592T5 (da) 2024-09-02
AU2018205270A1 (en) 2019-08-22
AU2022268305B2 (en) 2025-11-13
EP4218817A2 (en) 2023-08-02
JP2023012515A (ja) 2023-01-25
CA3088855A1 (en) 2018-07-12
JP2025020230A (ja) 2025-02-12
EP4218817A3 (en) 2023-09-06
JP7198757B2 (ja) 2023-01-04
ES2944357T3 (es) 2023-06-20
EP3565592A1 (en) 2019-11-13
SI3565592T1 (sl) 2023-05-31
EP3565592B1 (en) 2023-03-01
AU2026201037A1 (en) 2026-03-05
HRP20230308T1 (hr) 2023-05-12
DK3565592T3 (da) 2023-05-01
HUE061656T2 (hu) 2023-07-28
US20260035447A1 (en) 2026-02-05
AU2022268305A1 (en) 2022-12-15
US11155611B2 (en) 2021-10-26

Similar Documents

Publication Publication Date Title
US20240391989A1 (en) Methods for inhibiting myostatin activation by administering anti-pro/latent myostatin antibodies
US20260035447A1 (en) Methods for treating metabolic diseases by inhibiting myostatin activation
US20240368262A1 (en) A myostatin pathway inhibitor in combination with a glp-1 pathway activator for use in treating metabolic disorders
WO2018129395A1 (en) Methods for treating metabolic diseases by inhibiting myostatin activation
US20250122274A1 (en) Selective and potent inhibitory antibodies of myostatin activation
HK40097104A (en) Methods for treating metabolic diseases by inhibiting myostatin activation
HK40015470A (en) Treating metabolic diseases by inhibiting myostatin activation
HK40015470B (en) Treating metabolic diseases by inhibiting myostatin activation