RS64209B1 - Elementi u obliku panela, za formiranje površina - Google Patents

Description

Opis

Oblast tehnike

[0001] Predmetni pronalazak se odnosi na elemente u obliku panela, posebno na podne elemente za formiranje poda velike površine, koji su obezbeđeni sa sredstvima za povezivanje na najmanje jednoj spoljašnjoj ivici, za povezivanje sa drugim, posebno sličnim elementima, kako je opisano u patentnim zahtevima. Ovi elementi se obično koriste za proizvodnju podnih obloga ili za plafonske i zidne obloge.

Osnov pronalaska

[0002] Elementi u obliku panela za formiranje, na primer, podova, često su u svojim rubnim delovima opremljeni mehaničkim sredstvima za povezivanje, na primer zupcima, koji putem preciznog spajanja redova zubaca na rubovima stvaraju mehaničku vezu između susednih delova podne obloge, na primer između dva panela. Na ovaj način podovi velikih površina mogu da se postave brzo i uglavnom bez specijalnog alata, čak i labavo (tj. bez prianjanja cele površine za pod) na bilo koju podnu površinu, uključujući neravne podne površine, obično bez prethodne obrade poda. Primeri takvih nazubljenih veza (uklapanje zubaca vidljivo nakon postavljanja poda) kao i pokriveno preklapanje (uklapanje zubaca nije vidljivo nakon polaganja jer je prekriveno slojem obloge/daske koji štrči) su GTI sistem iz Gerflora (Lyon, Francuska) i Colorex Plus sistem kompanije Forbo Giubiasco SA (Giubiasco, Švajcarska).

[0003] Da bi se obezbedila čvršća kohezija, a pre svega polaganje elastičnih podnih obloga nepropustljivih za tečnost, one se dodatno zavaruju (termički ili hladno) ili spajaju ili lepe na ivicama podne obloge koje se naslanjaju, na primer u spojne šavove između dva panela ili dve trake. Kod termičkog zavarivanja, šav između položenih površina elastične podne obloge se prvo produbljuje kako bi se formirao spoj, ovaj spoj se ispunjava materijalom, poželjno istim od kojeg je napravljena podna obloga, na primer u obliku trake ili (spojne) žice, koja ispunjava spoj i viri iz njega. Tokom punjenja spoja, traka i okolne površine podne obloge se zagrevaju kako bi se spojile. Izbočeni deo linije se zatim uklanja (takođe se naziva odbijanje ili zabijanje), pri čemu se uklanjanje obično odvija u dve operacije, prva dok je linija još topla, a deo koji viri se grubo uklanja, a drugi nakon što se ohladi, pri čemu se višak uklanja sa podnom oblogom. Ova podela je neophodna jer se traka skuplja kada se hladi i stoga se ne može pravilno ukloniti kada je topla, a da ne postoji rizik da spoj leži dublje od okolnih delova podne obloge nakon što se ohladi. Alternativno, spoj se takođe može hladno zavariti pomoću sredstva za hladno zavarivanje. Ovde se, bez zagrevanja, sredstvo za hladno zavarivanje (npr. polivinilhlorid (PVC) prah ili granule u rastvaraču sa, ako je potrebno, pomoćnim materijalima i puniocima) unosi iglom u spoj uvećan i, nakon hlađenja, višak se uklanja. sa lepljivom trakom.

[0004] Ako između panela ne traba da postoje spojevi, što jednim delom služi i kao estetski element dizajna, pojedinačni elementi podne obloge mogu i da se lepe na mestima spajanja. U tu svrhu, kontaktne površine između susednih panela ili mreža su premazane lepkom i zatim pritisnute jedna u uz drugu. Ovo održava što je moguće uže mesto spoja, jer se ne uvodi dodatni vidljiv spoj. Međutim, višak lepka često izlazi iz mesta spoja na podnu oblogu i zatim mora da se uklanja. Primera radi, podni elementi sa nazubljenim sredstvima za povezivanje formiranim od izduženih delova i udubljenja opisani su u WO 99/34075 A1, US 2012/124925 A1 i US 2011/011020 A1. Ploče sa izbočinama i udubljenjima na spoljnim ivicama opisane su u DE 102012104443A1 i US 2012/124925 A1, u US 2012/12495 A1 takođe je opisan kanal za potiskivanje na delu sredstava za povezivanje. US 2011/265946 A1 opisuje postupak formiranja podnih panela povezanih sekcijama u obliku slova L.

[0005] I termičko zavarivanje i hladno zavarivanje i lepljenje znači da se pored samog postavljanja podne obloge moraju izvesti i brojni dodatni radovi (zavarivanje) i/ili završni radovi, na primer da bi se uklonio višak spojnog materijala i stvorio ujednačen izgled. sprata, što je naravno povezano sa većim troškovima i većim utroškom vremena.

[0006] Stoga postoji potreba za novim sredstvima za povezivanje pomoću kojih elementi za polaganje odnosno oblaganje mogu međusobno da se povezuju na takav način da se količina neophodnog posla smanji, a da se poželjno jačina veze između elemenata ne smanjuje, odnosno, da se ona čak i poveća.

Kratak opis pronalaska

[0007] Predmetni pronalazak se odnosi na primere izvođenja opisane u patentnim zahtevima. Predmetni pronalazak stavlja na raspolaganje, u cilju rešenja zadatka, element u obliku panela prema patentnom zahtevu 1, kao i grupacije, podove, zidove, plafone i objekte, kao i komplet prema patentnim zahtevima 10, 11 i 12, koji sadrže elemente u obliku panela prema pronalasku ili od njih izgrađene veće jedinice.

[0008] Dalje karakteristike i prednosti podnih elemenata prema pronalasku, spojevi koji su ovde opisani, sredstva za spajanje koja ih sadrže, grupacije koji se sastoje od podnih elemenata ili sredstava za sklapanje, pojedinačni delovi zgrada ili prostorija, kao što su zidovi, podovi i plafoni, koji elementi, grupacije proizilaze iz sledećeg detaljnog opisa, slika i zavisnih zahteva, čije karakteristike se mogu koristiti pojedinačno i u bilo kojoj kombinaciji jedne sa drugom.

Opis slika

[0009]

Sl. 1: (A) Pogled odozgo na zadnji deo tipičnog podnog elementa (10) prema pronalasku.

Redovi zubaca sa naizmeničnim izbočinama/zubcima (20) i odgovarajućim udubljenjima (22) postavljeni su kao sredstva za povezivanje (14) na spoljnim ivicama (12) podnog elementa. Dve spoljne ivice (gornja i desna) pokazuju otvoreno zupčanje, a dve (leva i donja) pokriveno zupčanje, pri čemu je zupčanje pokriveno isturenim delom površine elementa (30). (B) Poprečni presek kroz delimičnu površinu spoljne ivice elementa od (A) u predelu podnog elementa (10) označenom strelicama A-A u vezi sa odgovarajućom delimičnom površinom spoljna ivica drugog podnog elementa (10'). Spojni elementi (14, 14') prema pronalasku nalaze se u ovim delimičnim područjima. Zaptivna usna (16) elementa (10) leži u žljebu (17). Ispod spojene ploče (10') je kanal za potiskivanje (18). Žljeb može biti projektovan tako da on sam ili njegovi delovi takođe funkcionišu kao kanal za potiskivanje (19). Deo elementa iznad zaptivne usne se naziva sloj (110) protiv habanja i može biti napravljen od različitog materijala od nosećeg sloja (120) ispod.

Sl. 2: Formiranje kompozitne/podne obloge prema pronalasku od podnih elemenata 10, 10' i 10". Elementi 10 i 10' su već povezani jedan sa drugim pomoću sredstava za povezivanje (14, 14'). ovde su vidljivi međusobno povezani redovi zuba. Element 10" će i dalje biti spojen sa elementom 10 pri čemu će izbočine (20) zahvatiti udubljenja (22) kao što je naznačeno postavljenim, međusobno poravnatim strelicama.

Sl. 3: Šematski presek kroz sredstva za povezivanje (14) podnog elementa (10) sa slika 1A i B bez dopunske ploče 10'. Ovde posebno treba istaći da zaptivna usna (16) poželjno ide pod uglom (28) u pravcu donje strane (26) elementa.

Sl. 4: (A1) Pogled odozgo na zadnji deo tipičnog podnog elementa prema pronalasku u izduženoj konfiguraciji (100). Kao sredstva za povezivanje, redovi zubaca sa naizmeničnim izbočinama/zubcima (20) i odgovarajućim udubljenjima (22) su raspoređeni na spoljnim ivicama (12) podnog elementa, kao što je prikazano na sl. 1. Dve spoljne ivice (gornja i leva) pokazuju otvoreno zupčanje, a dve (desno i dole) pokriveno zupčanje, pri čemu je zupčanje pokriveno isturenim delom površine elementa (30). Četiri ugaone površine podnog elementa (e1-e4) su drugačije dizajnirane, ali su simetrične oko ose 46; videti sliku 7. (A2) Poprečni presek paralelan sa vertikalnom osom elementa iz (A1). (A3) Poprečni presek paralelan sa horizontalnom osom elementa iz (A1). Dizajn ivica ploče prikazan je uvećano preko poprečnih preseka od A2 i A3. Sloj (120) protiv habanja i noseći sloj (110) su naznačeni i prikazani su detaljnije na sl. (B) Pogled odozgo na prednju stranu tipičnog podnog elementa prema pronalasku u izduženoj konfiguraciji (100) sa vidljivom celom gornjom stranom sloja protiv habanja. Tu su i dalje jasno vidljivi izduženi delovi (20), bez spoja dalje ploče, na dve strane koje nisu prekrivene slojem protiv habanja (otvoreno nazubljenje).

Sl. 5: (A1) Pogled odozgo na zadnji deo tipičnog podnog elementa prema pronalasku u kvadratnoj konfiguraciji (200). (A2), (A3) i (B) analogno odgovarajućim delovima slike na sl. 4.

Sl. 6: Uvećane krajnje površine osnovne ploče 100/200 u poprečnom preseku. (B1, B2) Preseci sa zaptivnim usnom (16), kanalom za potiskivanje (18) i uglovima pod kojima se nalaze zaptivna usna (ugao 28 nagiba) i zadnji zid kanala za potiskivanje (18; ugao (29) nagiba) u poređenju sa vertikalom u pravcu zamišljenog tla. (A1, A2) odgovarajuće ilustrovane preseke sa žljebom (17). Ovde je naznačen ugao (28b) između vrha žljeba i vertikalne ose prema zamišljenom dnu. Povoljno je da su uglovi 28 i 28b jednaki tako da je vrh zaptivne usne u žljebu paralelan i naleže na vrh žljeba.

Sl. 7: Pregled ugaonih površina izduženog ili kvadratnog podnog elementa sa tipom ugla e1-e4. (A) Uvećane uglove oblasti e1-e4. Ostatak dotične ploče, koji obično leži između uglovnih regiona, označen je isprekidanim linijama. (B) Četiri ugaone oblasti e1-e4 četiri različita panela postavljena blizu jedan drugom, ali bez da su paneli spojeni zajedno. (C) Ukrštanje između četiri panela (B) nakon što su paneli postavljeni licem u lice i spojeni zajedno sa odgovarajućim izduženi delovima umetnutim u udubljenja.

Lako je videti iz (B) i (C) da su četiri ugla oblasti komplementarne u interakciji, e2 i e4 zajedno zauzimaju delimično proširenje od e1 i e3 zatvara prostor koji tada ostaje. Ugaona oblast e1 se može prepoznati po delimičnom proširenju (ili delimičnom proširenju; 20′) zupca, koje samo delimično, najbolje do pola, ispunjava udubljenje u zupcu. Ugao podnog elementa e2 se može prepoznati po udubljenju u zupcu, koje može da primi samo deo normalnog nastavka (poželjno polovinu), ili produžetku (20') ugla e1 u celini. (D) Tri ugaone oblasti e1-e3 tri različita panela postavljena blizu jedan drugom, ali bez da su paneli spojeni zajedno. (E) Ukrštanje između tri panela (D) nakon što su paneli postavljeni licem u lice i spojeni zajedno sa odgovarajućim izduženi delovima umetnutim u udubljenja. Lako je videti iz (D) i (E) da su dve ugaone oblasti i duga strana treće ploče komplementarne u interakciji sa površinom e3 prikazanom ovde, a udubljenje 22 prihvata delimično proširenje od e1 i delimično proširenje 21 od e2 na način koji se uklapa u oblik. Svaki delimični nastavak ispunjava udubljenje zuba samo delimično, najbolje do pola.

Sl. 8: Pogled na donju stranu izduženog podnog elementa ovog pronalaska sa uglom tipa e1-e4. Isprekidana linija (naizmenično tačka i crtica; 46) predstavlja približnu osu simetrije oko koje se kratka strana može preslikati na dužu stranu i obrnuto. Takođe su prikazane horizontalna (linija kraćih crtica; 47) i vertikalna (linija dužih crtica 48) ose. U slučaju elemenata/podnih panela prema pronalasku sa uglom tipa e1-e4, razmak između dva zubna nastavka/izbočenja na jednoj strani elementa (i strani koja je paralelna sa njom) može biti različit nego na stranama koje su upravne na njega. Isto važi i za najveću širinu zubnih nastavaka. Ovo posebno važi za nekvadratne elemente.

101a- rastojanje između dva zupčasta nastavka na dužoj strani elementa/donje ploče i između dva nastavka zupca na kraćoj strani elementa/donje ploče (101b); 102anajveća širina nastavka na dužoj strani elementa/donje ploče i na kraćoj strani elementa/donje ploče-102b. Povećanje između dva izduženog dela je ovde dato između njihovih središnjih linija.103 - dubina udubljenja u nazubljenju.

Sl. 9: Uvećani prikaz situacije sa slika 7B i 7C (spojni krst) sa celim podnim panelima koji se prvo približavaju (A) i nakon njihovog spajanja (B).

Sl. 10: Primer rasporeda nekoliko izduženih podnih elemenata prema pronalasku kao pogled na donju stranu (A) i gornju stranu (B) podnih panela. Za bolji pregled, svaka ploča je numerisana u sredini. Kao što se ovde već može videti, paneli ne moraju da budu povezani samo sa jednim drugim panelom celom svojom dužinom, kako na dugim stranama (paneli 6, 7 sa panelom 5 ili 8) tako i na svojim kratkim stranama (paneli 2 i 4 sa pločom 3).

Sl. 11: Kao što je već napomenuto za sl. 10, podni elementi prema pronalasku ne moraju da budu povezani po celoj svojoj dužini samo sa jednim drugim podnim panelom (B), povezivanje je moguće nakon pomeranja duž lica ploče u intervalima (A). U (A) pomeranje ploča jedna u odnosu na drugu od 1 do 7 je uvek pomereno za jednu širinu zazora. Raspored ploča 7-9 ima za cilj da pokaže da, naravno, ploče mogu da imaju i samo vrlo kratke spojne površine, u ekstremnom slučaju sadržavajući samo jedno udubljenje na jednoj strani i samo jedan izduženi deo nazubljenja na drugoj strani.

Sl. 12: Prikaz analogan sl. 11, ali u odnosu na kratku stranu osnovne ploče. (B) Raspored ploča sa vezom duž cele kratke strane ploče. (A1-A5), slučajevi različito pomerenih i povezanih panela.

Sl. 13: Primer podne obloge prema pronalasku od izduženih (100) i kvadratnih (200) podnih elemenata.

Detaljan opis pronalaska

[0010] Osim ako kontekst u nastavku jasno ne pokazuje drugačije, kada se koriste oblici jednine ili množine, uvek su obuhvaćeni i veći broj i jedno.

[0011] Izrazi podni element, podni panel i panel se u nastavku koriste naizmenično za ravnu, poželjno pravougaonu konstrukciju koja može da se koristi za proizvodnju podova. Ove oznake se odnose na poželjne primere izvođenja konstrukcije prema pronalasku od ukupne količine sredstava koja se mogu spojiti, ali je njihova upotreba za proizvodnju podova namenjena samo da posluži kao primer za ove poželjne konstrukcije i identične ili slične uređaje. elementi ili sredstva koja se mogu spojiti mogu se koristiti i za polaganje na druge površine su pogodni kao podovi, na primer na zidovima ili plafonima, ili kao što je već pomenuto na nameštaju. Stoga se podrazumeva da oznaka podnog elementa i odgovarajući opis njegovih karakteristika uglavnom nisu ograničeni na elemente za proizvodnju podova, već mogu i treba da na odgovarajući način identifikuju karakteristike drugih elemenata prema pronalasku, kao što su zidne i plafonske obloge, ili elementi predstavljaju komponente nameštaja. Oznaka "isto ili slično" se ovde posebno odnosi na karakteristike veze između sredstava prema pronalasku, koja se mogu spojiti zajedno, kao što su detaljnije opisani u nastavku.

[0012] U pokušajima da se proizvedu paneli koji zahtevaju bržu i lakšu montažu, a posebno da bi se smanjio broj koraka tokom i nakon ugradnje, u kontekstu ovog pronalaska je utvrđeno da uvođenjem određenih sredstava koja su u stanju da spreče da višak lepka između dva sloja iscuri sa dodirne površine između panela na površinu panela, može se da se postigne ogromno povećanje efikasnosti polaganja podova. Zaptivna usna i kanali za potiskivanje prema pronalasku su se pokazali kao posebno pogodni za ovu svrhu, a koji su pojedinačno ili poželjno u kombinaciji pogodni ili za sprečavanje izlaska viška lepka iz područja spoja između ploča (žljeba sa zaptivnim usnama) i/ili alternativnih lokacija (kanala za potiskivanje), na koje lepak može da bude potisnut pritiskom naspramnih ploča. Time se sprečava ili barem umanjuje hidropneumatski efekat koji se često javlja pri polaganju podnih obloga, koji na određenim mestima pomera položene panele nagore i na taj način čini pod neravnim i eventualno propustljivim za tečnosti.

[0013] Ovaj pronalazak se odnosi na primere izvođenja koji su opisani u patentnim zahtevima. Ovaj pronalazak se stoga uopšteno odnosi na podni element kako je definisan u patentnom zahtevu 1, u kome je najmanje jedno sredstvo za povezivanje za povezivanje podnog elementa sa drugim, sličnim podnim elementom obezbeđeno na najmanje jednoj spoljašnjoj ivici, pri čemu se sredstvo za povezivanje, između ostalog odlikuje time što

(i) ima zaptivnu usnu koja se umeće uklapanjem u negativni oblik (žljeb) koji se nalazi na najmanje jednoj spoljačnjoj ivici dodatnog, naročito istovrsnog elementa; i (ii) poželjno ima dodatni kanal za potiskivanje koji je, u slučaju umetanja uklapanjem dva podna elementa pogodan da po potrebi preuzme višak materijala za spojeve.

[0014] Podni element prema pronalasku je posebno pogodan ili predviđen za formiranje velikih podova.

[0015] Podni element prema pronalasku je projektovan tako da ima dodatni kanal za potiskivanje koji je, u slučaju uklapanja umetanjem dva podna elementa, pogodan za privatanje bilo kakvog viška spojnog materijala koji se nalazi u žljebu pre spajanja i koji se potiskuje umetanjem zaptivne usne.

[0016] Podni elementi prema pronalasku su namenjeni za povezivanje sa drugim podnim elementima koji su istog tipa, na primer za proizvodnju većih susednih površina koje sadrže nekoliko podnih elemenata. Takve koherentne površine podnih elemenata prema pronalasku spadaju u opštu kategoriju kompozita prema pronalasku, koja će biti detaljnije predstavljena kasnije, pri čemu kompozit može da predstavlja podnu oblogu, na primer. Veza između dva elementa se vrši na njihovim spoljnim ivicama pomoću spojnih sredstava, koja su detaljnije navedena u nastavku. Prema tome, podni element prema pronalasku je projektovan tako da ima najmanje jednu spoljnu ivicu sa najmanje jednim spojnim sredstvom i najmanje jednu (dalju) spoljnu ivicu sa sredstvom za povezivanje, poželjno pri čemu je podni element oblikovana kao podna ploča koja se može postaviti i ima najmanje četiri spoljne ivice. Podni elementi prema pronalasku posebno poželjno imaju sredstva za povezivanje na svim svojim spoljnim ivicama, zbog čega se drugi podni elementi mogu povezati sa svih strana. Pored toga, predviđene su i podne ploče koje nemaju nikakva sredstva za povezivanje na jednoj, dve ili više spoljnih ivica. Tako su predviđene i podne ploče prema pronalasku, koje imaju sredstva za povezivanje na dve ili tri spoljne ivice. Podne ploče prema pronalasku, koje imaju sredstva za povezivanje na dve susedne spoljne ivice, mogu se poželjno koristiti na uglovima, dok se one sa tri susedne spoljne ivice sa sredstvima za povezivanje mogu koristiti na ivicama kompozita koji sadrže podne elemente prema pronalasku. Alternativno, sredstva za povezivanje se takođe mogu ukloniti nakon proizvodnje kompozita sa podnih ploča prema pronalasku, na primer podne obloge, u oblastima ivica kompozita usmerenim ka spolja.

[0017] Sredstva za povezivanje koja se koriste na podnim panelima prema pronalasku mogu da spadaju u više vrsta. Pogodna sredstva za povezivanje uključuju, na primer, mehanička, hemijska i fizička sredstva. Pod mehaničkim sredstvima za povezivanje, koja se mogu konfigurisati ili pričvrstiti na najmanje jednu spoljnu ivicu podnih elemenata prema pronalasku, posebno se podrazumevaju spoljašnje ivice, koje su pogodne za ulazak u uklapanje umetanjem sa odgovarajućim, dopunskim konfiguracijama na spoljašnjoj ivici drugog podnog panela. Poželjno je da se kao takva sredstva za povezivanje koriste sistemi nazubljenja. Prema ovom pronalasku, sistemi nazubljenja se generalno posmatraju kao područja izbočina i udubljenja, tj. izbočena područja (ispupčenja) i uvučena područja (udubljenja), pri čemu su izduženi delovi i udubljenja svaki dizajnirani na takav način da izduženi delovi prodiru u udubljenja na način koji odgovara njihovom obliku koliko je to moguće i može ih ispuniti. Izduženi delovi i udubljenja poželjno su raspoređeni naizmenično duž spoljne ivice. U ovom slučaju, izbočine su poželjno projektovane na takav način da se na kraju njihovog štapićastog izbočenog područja graniče oblasti sa većim bočnim proširenjem, to jest oblasti koje se protežu u suštini paralelno sa spoljnom ivicom. Takav dizajn poželjno sprečava da izbočine uđu ili da se izvuku iz udubljenja kada su oba u istoj ravni. Umesto toga, one moraju biti umetnute ili uklonjene jedna od druge upravno na ravan spoja, pošto spajanje izbočina jedne ploče sa udubljenjima druge ploče zaključava obe ploče horizontalno. Takve poželjne veze u skladu sa ovim pronalaskom su takođe opšte poznate kao veze za slagalice, rupice za dugmad ili lastavičji rep.

[0018] Prema tome, podni element prema pronalasku je obezbeđen tako da su zupci obezbeđeni kao sredstva za povezivanje na najmanje jednoj ivici ili spoljašnjoj ivici za pozitivnu vezu sa daljim, sličnim, podnim elementom. Kao što je gore objašnjeno, podni elementi prema pronalasku su projektovani tako da su zupci formirani od produžetaka i udubljenja, pri čemu su izduženi delovi namenjeni za prianjanje u obliku udubljenja.

[0019] Kao što je takođe već gore opisano, korišćenjem nazubljenja, suprotna sredstva za povezivanje dva panela su zaključana horizontalno svojom vezom, odnosno paneli koji se nalaze u približno istoj ravni nakon spoja ne mogu se razdvojiti jednostavnim guranjem u ovoj ravni. Umesto toga, da bi se razdvojili, sredstva za povezivanje, ili paneli povezane njima, moraju biti odvojene jedna od druge uklanjanjem iz zajedničke ravni, što će reći generalno, na primer, podizanjem. Iz ovoga takođe sledi da paneli nisu, ili nisu dovoljno, vertikalno zaključani ovim sredstvima za povezivanje. Ovaj nedostatak vertikalnog zaključavanja može biti nedostatak, posebno u slučaju labavog polaganja, jer bi, na primer, višak lepka izmešten ispod panela, koji se koristi za povezivanje panela jednog sa drugim u oblastima šavova između dva panela, mogao da se podigne i na taj način odvoji panele jedan od drugog. Ovaj nedostatak se delimično može prevazići tipom panela, koji će biti detaljnije predstavljen kasnije, koji ima najmanje jedan kanal za potiskivanje, ali kojoj nedostaju drugi elementi prema pronalasku, kao što su zaptivna usna i žljeb. Kanal za potiskivanje može da preuzme višak lepka tako da ne dospe ispod panela i istisne ih iz zajedničke ravni i tako ih, ako je potrebno, odvoji.

[0020] Paneli prema pronalasku su, dakle, projektovani sa zaptivnim usnom i žljebom, kao što je već objašnjeno prethodno u tekstu. Takvo izvođenje je prikazano kao primer na slici 1B, iz koje se takođe može objasniti osnovno funkcionisanje ove dve karakteristike. Žljeb i zaptivna usna poželjno idu u suštini paralelno sa odgovarajućom spoljnom ivicom na koju su pričvršćeni. Poželjno, samo jedna zaptivna usna ili žljeb je postavljen na spoljašnjoj ivici, koji su raspoređeni u odnosu na visinu panela na takav način da se zaptivna usna može umetnuti u žljeb kada su dva panela postavljena zajedno, a vrhovi i dna ploča, a samim tim i svi elementi, su u suštini u istoj ravni. Dve zaptivne usne i dva žljeba su poželjno raspoređeni uzastopno duž spoljnih ivica. Dalje, poželjno je da se samo jedan tip takvih spojnih sredstava

1

primenjuje na jednom nivou spoljne ivice, tj. samo jedna zaptivna usna ili samo jedan žljeb. Ako je zaptivna usna umetnuta u žljeb, to sprečava ili otežava mehanički pomeranje dva panela u vertikalnom smeru, pošto zaptivna usna pogađa vrh ili dno žljeba i ne može se dalje pomerati. Dva elementa se tada mogu odvojiti od spoja samo bočnim uklanjanjem zaptivne usne iz žljeba. Stoga, ovaj pronalazak takođe poželjno obezbeđuje podni element kao što je navedeno iznad i ispod, pri čemu se zaptivna usna poželjno zaključava vertikalno nakon što je umetnuta u žljeb. Ako spoljna ivica podnog elementa ima više od jedne zaptivne usne, više od jednog žljeba ili kombinaciju oba, odnosno postavljene su i zaptivne usne i žljebovi, njihov raspored se bira tako da kada se dva panela približe jedan drugom ili spoje svojim stranicama, ove karakteristike na jednom panelu se susreću sa sebi suprotnim elementima za uklapanje na drugom panelu, tj. zaptivna usna sa žljebom i obrnuto. Potrebno je izbegavati nefunkcionalne kombinacije, odnosno preklapanje sličnih karakteristika, na primer, zaptivne usne i zaptivne usne ili žljeba i žljeba.

[0021] Jedan od zadataka zaptivne usne je da spreči da višak lepka nanetog u oblastima ispod zaptivne usne dospe na površinu elemenata kada se dva elementa spoje pritiskom. U tu svrhu, zaptivna usna treba što je više moguće da spreči vertikalno pomeranje lepka od donjeg dela, u pravcu površine elementa. Zaptivna usna je stoga poželjno barijera koja ide u suštini paralelno sa površinom elementa. U okviru testova koji su doveli do ovog pronalaska, nađeno je da zaptivna usna može još bolje da ispuni ovu funkciju ako nije po celoj svojoj širini paralelna i na istom rastojanju od površine i donje strane panela, ali pod uglom usmerenim prema donjoj strani panela. Kao rezultat toga, zaptivna usna radi kao strugač, koji sakuplja višak lepka ispod i gura ga prema donjoj strani panela. Podni element prema pronalasku je stoga poželjno predviđen na takav način da zaptivna usna ide pod uglom od horizontalne ravni podnog elementa u pravcu donje strane podnog elementa. Termin horizontalna ravan podnog elementa označava onu ravan podnog elementa koja ide paralelno sa njegovim vrhom i/ili dnom i poželjno se može izjednačiti sa ravninom površine elementa i/ili sa ravninom donje strane elementa. Ugao pod kojim se zaptivna usna kreće (primer prikazan na slici 3 pod referentnim brojem 28) je poželjno u opsegu od više od 90° do manje od 180°, poželjnije od više od oko 100° do manje od oko 170°, još poželjnije od više od oko 110° do manje od oko 150°, posebno poželjno na oko 120° do oko 135° od horizontalne ravni podnog elementa u pravcu donje strane podnog elementa.

[0022] Nazubljenja koja ima podni element prema pronalasku mogu da budu otvoreno vidljiva nakon što se podni elementi sklope u spojnom prostoru između njih, odnosno otvoreni su, ili mogu biti nevidljivi, odnosno poriveni. Takođe se može izabrati mešoviti izgled vidljivih i pokrivenih nazubljenja. U tu svrhu, podni element prema pronalasku je predviđen tako da nazubljenja, posebno izduženi delovi i udubljenja na najmanje jednoj spoljašnjoj ivici podnog elementa, otvoreno vire iz njega i/ili su pokriveni. Ako zupci treba da budu pokriveni bar na jednoj spoljašnjoj ivici, elementi prema pronalasku su projektovani tako da površina elementa leži preko nazubljenja bar sa ove spoljašnje strane i pokriva ih. Isti primer izvođenja je odabran na odgovarajućoj strani drugog podnog elementa. Ovo osigurava da nakon što su dva podna elementa povezana jedan sa drugim, element na površini se naslanja i tako pokriva donje, međusobno povezana nazubljenja oba elementa.

[0023] Da bi se sprečilo da višak lepka iscuri iz oblasti spoja između dva podnog elementa, podni element prema pronalasku je poželjno projektovan i obezbeđen kako je ovde opisano tako da je zaptivna usna pričvršćena iznad produžetaka i udubljenja na otvorenoj spoljašnjoj ivici podni element prema pronalasku.

[0024] Dodatno ili alternativno, podni element prema pronalasku je poželjno projektovan na takav način da je žljeb pričvršćen iznad produžetaka i udubljenja na pokrivenoj spoljašnjoj ivici.

Povoljno je da je podni element prema pronalasku projektovan simetrično, tako da se sredstva za povezivanje jednog elementa mogu zahvatiti na svakoj spoljašnjoj ivici na kojoj su formirani u spojnim delovima drugog podnog elementa, koji je takođe projektovan kao simetrično konstruisan. profilni element i sa ovim veza može proizvesti.

[0025] Osa simetrije može da prolazi kroz centar panela, paralelno sa dve spoljne ivice, ili dijagonalno preko podnog panela. Osa simetrije poželjno ide preko dijagonale podnog elementa. Ako svi ili pojedinačni nazubljeni elementi, tj. pojedinačne projekcije i/ili udubljenja, nisu simetrični (vidi asimetrične, pojedinačne zube 20a u poređenju sa simetričnim 20, i asimetrične, odgovarajuće udubljenja 22a u poređenju sa simetričnim 22 na slici 1A), onda je ukupna gde postoji simetrija, zupci moraju biti u suprotnim smerovima duž inače simetričnih spoljnih ivica, tako da je simetrija u odnosu na nazubljenost ponavljanje istog uzorka sekvence nazubljenja duž dve susedne spoljne ivice. Poželjno je da se nazubljeni uzorak ponavlja uzastopno duž svih spoljnih ivica, za kvadratni panel/element duž sve četiri spoljne ivice. Ovakav redosled zubaca smanjuje, između ostalog, verovatnoću međusobnog povezivanja neispravnih redova nazubljenja prilikom polaganja. Simetričan dizajn omogućava polaganje gde su produžeci i udubljenja uvek pokriveni položenim kompozitom, podom, zidom ili plafonom, kao i naizmenično polaganje i samim tim posebna varijantnost opcija polaganja. Upotreba simetričnih i asimetričnih zuba to omogućava

[0026] Kao što je već pomenuto, zubi se formiraju od nastavaka i udubljenja, pri čemu su izduženi delovi dizajnirani i dizajnirani za pozitivno zahvatanje u udubljenjima. Zahvatanjem oblika pogodno se postiže, između ostalog, veća mehanička stabilnost i integritet površine formirane od više podnih elemenata povezanih jedan sa drugim. Štaviše, ovakav dizajn, pored upotrebe ovde opisanog sistema zaptivnih usana, odgovarajući negativni oblik (žljeb) i kanali za pomeranje doprinose i nepropustljivosti ovako formirane površine, odnosno otežavaju da tečnost prođe kroz površinu koju čine spojeni podni paneli.

[0027] Spajanje uklapanjem sa udubljenjima može se izvršiti jednim izduženim delom ili kombinacijom više izduženih delova. Što se tiče veze između dva panela, samo jedan nastavak susednog panela ulazi u većinu udubljenja. Takvo stanje je poželjno videti u oblastima spojeva gde su samo dva panela neposredno susedna (videti, na primer, sliku 9 u svim zonama spojeva osim na spoju na sredini između četiri panela). U slučaju nekoliko produžetaka, poželjno je da postoje dva izduženog dela koji ulaze u udubljenje kako bi se pozitivno zahvatili u ovo udubljenje.

[0028] Više od jednog izduženog dela, odnosno poželjno dva izdužena dela, po pravilu ulazi u udubljenje u oblastima u kojima više od dva, poželjno tri panela direktno graniče jedan sa drugim. Nastavci, koji zajedno zahvaćaju udubljenje na način koji odgovara obliku, poželjno pripadaju dvema različitim panelima, a udubljenje poželjno pripada trećoj ploči. izduženi delovi, koje su predviđeni da se spoje sa udubljenjem, poželjno su smešteni u uglovima panela. Poželjno je da su takvi izduženi delovi delimični izduženi delovi, tj. izduženi delovi koji imaju smanjenu površinu u poređenju sa drugim izduženim delovima na panelu. Površina delimičnog proširenja poželjno odgovara polovini površine normalnog proširenja. U slučaju asimetričnog delimičnog izduženog dela, ovo se obično formira do zamišljene središnje linije koja bi postojala u celom izduženom delu, a pod tim se podrazumeva središnja linija delimičnog izduženog dela koja ide upravno na stranu elementa u kome se nalazi delimični izduženi deo. Takva situacija je prikazana na slikama 7D i 7E. Delimično proširenje (21) jednog panela (označene kao e1) i produžetak (21) druge ploče (identifikovane prema tome kao e4) zahvataju delimično udubljenje (22') treće ploče (e3) i dve delimična izdužena dela popunjavaju ih na način koji zatvara obrazac. Pod normalnim izduženim delom se podrazumeva izduženi deo koji odgovara većem broju nastavaka prisutnih na panelu i njihovim prosečnim dimenzijama.

1

[0029] Četiri ugaone oblasti u interakciji su stoga komplementarne, e2 i e4 mogu zajedno da prime simetrično delimično proširenje od e1 u svojim kombinovanim delimičnim udubljenjima (22'), a e3 sa asimetričnim delimičnim produžecima 21 od panela e2 i e4 mogu zatim zatvoriti preostale prostor. Ugaona oblast e1 je definisana kao ona koja se može videti kroz simetrično delimično proširenje (ili simetrično delimično proširenje; 20′) zupčanika, koje samo delimično, najbolje do pola, ispunjava udubljenje u zupcu. Ugao elementa poda e2 je definisan kao onaj koji ima udubljenje zupca koje može primiti samo deo uobičajenog nastavka (poželjno polovinu), ili nastavak (20') iz ugla e1 u potpunosti. Ugao e2 takođe ima asimetrično delimično proširenje (21). Ugao elementa poda e3 je definisan sa dva simetrično raspoređena delimična udubljenja (prikazana kao primer sa 22'), od kojih svaki po dimenzijama može da primi jedan asimetrični delimični nastavak (21) iz ugla e4 ili e2. U ovom kontekstu, simetrija poželjno znači da se jedna strana može preslikati na susednu stranu i obrnuto (u slučaju izduženog pravougaonika, kratka strana na susednu dužu stranu). Ugao elementa poda e4 je definisan kao najmanje približno simetričan u odnosu na e2 i takođe ima delimični izrez zubaca (22') i asimetrični delimični nastavak (21). Primer dizajna uglovnih površina e1-e4 podnih elemenata prema pronalasku može se uzeti iz ilustracija, na primer sa slike 7 i generalizovano prema instrukcijama iz predmetnog pronalaska.

[0030] Stoga, ovaj pronalazak takođe obezbeđuje panel ili element, posebno podni element (100, 200) kao što je ovde opisano, koji ima četiri različito oblikovana ugaona područja e1 do e4, koja se odliku time što:

- Ugaona oblast e1 ima simetričan delimični nastavak 20' zupca, koji samo delimično ispunjava udubljenje u zupcu;

- Ugaone oblasti e2 i e4 imaju udubljenje u zupcu, koje može da primi samo deo konvencionalnog ili delimičnog proširenja

20' potpuno i asimetrično delimično proširenje 21; i

- Ugaona oblast e3 se sastoji od dva simetrično raspoređena delimična udubljenja od kojih svaki po svojim dimenzijama može da primi jedan asimetrični delimični nastavak (21) iz ugla e4 ili e2.

[0031] Poželjno, element ili podni element (100, 200) se takođe karakteriše po tome što se podni element (100, 200) može spojiti zajedno sa jednim ili više takvih podnih elemenata (100, 200) kako bi se formirao kompozit, sa dva ili više Podni elementi su opciono povezani jedan sa drugim po celoj dužini ili samo preko jednog ili više njihovih spoljnih ivica (12).

[0032] Kao i svi elementi prema pronalasku, ovi elementi se takođe mogu koristiti kao podni paneli, plafonski paneli, zidne obloge ili delovi nameštaja sa ovde opisanim svojstvima i prednostima za elemente prema pronalasku.

[0033] Panel prema pronalasku je poželjno pravougaonog oblika, poželjnije kvadratnog (videti npr. sl.1 i sl.5) ili je u obliku izduženog pravougaonika (vidi npr. sl.4).

[0034] Korišćenjem različitih uglovnih površina koje su upravo definisane, paneli ne moraju da budu povezani samo sa jednim drugim panelom celom svojom dužinom, već se mogu povezati sa drugim panelima preko delimičnih površina kako na dužim tako i na kratkim stranama. Veza između dva panela je uvek moguća nakon što su strane panela pomerene jedna naspram druge u intervalima za jedno udubljenje. U ekstremnim slučajevima, dva panela se takođe mogu spojiti jedan na drugi samo preko vrlo kratkih spojnih površina, na primer sa samo udubljenjem na jednoj strani i samo jednim produžetkom zupca na drugoj strani, i slobodnim prostorom sa strane panel sa jednim ili više drugih panela se popuni povezivanjem ovih panela sa drugim panelom(ima) preko njihovih udubljenja i produžetaka. Videti takođe slike 10 do 12, na primer različite rasporede podnih panela iz ovog pronalaska koji se povezuju. Pod grupacijom se podrazumeva sklop koji se sastoji od najmanje dva panela, pri čemu su paneli povezane jedan sa drugim preko najmanje jednog udubljenja i jednog izduženog dela.

[0035] Jedna od prednosti ovakvog dizajna je lakše polaganje panela u stepenastom rasporedu, na primer, šara u kojoj se strane dva susedna panela ne naslanjaju celom dužinom, već samo, na primer, jednim delom dužine jednog ili oba panela. Dizajn naizmeničnih izbočina i udubljenja i dizajn uglova panela sa četiri različite strukture (e1-e4) omogućavaju pomeranje spojeva između panela koje je obično moguće samo kod kamenih panela. Spojevi između panela su optički formirani linijom koja se formira na granici između susednih panela i međusobno povezana preklapanjem. Takav dizajn sa pomaknutim spojevima nije moguć kada se koriste komercijalno dostupni paneli, pošto veze između panela moraju biti zaptivene i šavovi zaptivki u dizajnu kakav je moguć sa panelima prema pronalasku bi bili previše složeni.

[0036] Mogućnost fleksibilnog kombinovanja panela duž njihovih strana može se koristiti i za kreiranje kombinacija ili podnih obloga koje se sastoje od različitih panela, na primer izduženih podnih elemenata (100) sa ugaonim tipom e1-e4 i kvadratnih (200) podnih elemenata sa uglom istog tipa. Ovi paneli takođe mogu biti opremljeni različitim šarama i/ili bojama na njihovoj gornjoj strani (sloj protiv habanja) nezavisno od nosećeg sloja, što je na

1

slici 13 prikazano različitim šarama punjenja. Dakle, mozaici se u izvesnoj meri mogu proizvoditi i sa podnim panelima prema pronalasku, pri čemu se paneli različitih oblika i veličina međusobno kombinuju. Paneli ne moraju imati broj izbočina i udubljenja prikazanih na ilustracijama, na primer. Međutim, kada se menja njihov broj, važno je zadržati njihove dimenzije, pravilan razmak i raspored u uglovima, kao što je prikazano na panelima prikazanim na slikama, tako da budu komplementarni jedni drugima, tj. udubljenja na susednim panelima se uklapaju i ispunjavaju ih na način koji pristaje (sam ili zajedno sa drugim nastavkom). Da bi se obezbedila bolja tačnost naleganja i lakoća polaganja, širina koraka između dva nastavka/izbočenja zuba na jednoj strani elementa (i strani koja je paralelna sa njom) je poželjno izabrana drugačije za elemente/podne ploče prema pronalasku sa uglom tipa e1-e4 nego na stranicama koje su upravne na njega. Isto važi i za najveću širinu zubnih nastavaka.

[0037] Poželjno, veličina stepenica na dve međusobno paralelne strane je oko 0,5% do oko 2% veća nego na vertikalnim stranama podnih ploča, poželjnije oko 0,6% do oko 1,5% veća, još poželjnije oko 0,7% do oko 1,2% veći, poželjnije oko 0,8% do oko 1% veći.

[0038] Dalje, najveća širina izduženih delova nazubljenja je poželjno takođe veća na dve međusobno paralelne strane nego na stranama podnog elementa koji su upravni na njih. Najveća širina izbočina zubaca je poželjno oko 0,3% do oko 2% veća na dve međusobno paralelne strane nego na vertikalnim stranama osnovnog elementa, poželjnije oko 0,5% do oko 1,5% još poželjnije oko 0,6% do oko 1,0% , najpoželjnije oko 0,7% do oko 0,8% veće.

[0039] Podni paneli/elementi prema pronalasku sa uglom tipa e1-e4 posebno su poželjno projektovani tako da se na iste dve međusobno paralelne strane podnog elementa prema pronalasku i prirast i najveća širina izduženih delova nazubljenja veće nego na dve strane upravne na njega. Konkretno, takav dizajn je izabran za nekvadratne elemente prema pronalasku tako da ravnomerna distribucija izduženih delova nazubljenja na ugaonim spojevima rezultira delimično izduženim delovima nazubljenja, a ne manjim izduženim delovima nazubljenja koji ne bi proizveli ispunu koja odgovara obliku u interakciji četiri ugaone veze. Kod kvadratnih elemenata sa uglom tipa e1-e4, naprotiv, poželjno je da se sa svih strana izaberu isti koraci i širine izduženih delova nazubljenja.

[0040] Zasnovano na nekvadratnoj osnovnoj ploči/elementu prema pronalasku prikazanom kao primer na slici 8, veličina koraka (101a) između dva nastavka zuba na dužoj strani elementa/osnovne ploče je manja od veličine koraka ( 101b) između dva nastavka zuba na kraćoj strani elementa / donje ploče. Pored toga, ovde je najveća širina (102a) izduženog dela

1

na dužoj strani elementa/osnovne ploče manja od najveće širine (102b) na kraćoj strani elementa/osnovne ploče. Povećanje između dva izduženog dela je ovde prikazano između njihovih središnjih linija. U slučaju podnih elemenata prema pronalasku, dubina udubljenja u zupcima je poželjno ista na svim stranama elementa. Na slici 8, dubina udubljenja je označena referentnim brojem 103 za dva udubljenja odabrana kao primer.

[0041] Kao što je već pomenuto, jedna od prednosti strukture podnih elemenata prema pronalasku sa zaptivnim usnom i kanalom za potiskivanje je u tome što su potrebne količine lepka manje i zbog međusobnog spajanja ploča preko zupčanje i spajanje, nije potrebno dodatno povezivanje podnih elemenata formiranog poda sa podlogom. Kao rezultat toga, podni elementi se mogu lako ponovo ukloniti ako je potrebno i zameniti, na primer, bez da se sloj lepka između podnih elemenata i poda još uvek mora odvojiti. U nekim primenama, upotreba lepkova u elementima prema pronalasku može se potpuno izostaviti, pošto elementi, barem kada se koriste kao podni elementi, ostaju na željenoj lokaciji jednostavno zbog njihove međusobne veze preko međusobnog spajanja u kompozita i očuvanje integriteta tako proizvedenog kompozita ili podne obloge. Zupčanje povećava ili osigurava da se podne ploče ne pomeraju jedna naspram druge u horizontalnom pravcu. Pored toga, zaptivna usna stabilizuje jedinjenje a u vertikalnom smeru zahvatanjem u žljeb. Lepak se stoga poželjno koristi samo ako je predviđeno da površina/grupacija sastavljena od elemenata spreči prolaz tečnosti.

[0042] Podni elementi prema pronalasku su obezbeđeni od različitih materijala. Jedan od osnovnih zahteva za odgovarajući materijal za podne elemente prema pronalasku je da materijal bude elastičan do te mere da kada se podni elementi montiraju, zaptivna usna može da se ubaci u žljeb i zahvaljujući svojoj elastičnosti u žljeb, leži uz najmanje jedan zid žljeba tako da se formira u velikoj meri tesna zaptivka kroz koju višak lepka ne može da prodre. Pogodni materijali uključuju metale, drvo, plutu, plastiku, gumu (prirodnu i sintetičku), linoleum, staklo, keramiku, kamen i kompozitne materijale koji sadrže jedan ili više od gore navedenih materijala, ili različite vrste prethodno navedenih materijala. Materijali koji se mogu formirati od ovoga su posebno poželjni. Plastika, linoleum, guma i kompozitni materijali koji sadrže jedan ili više od gore navedenih pogodnih materijala su posebno poželjni među materijalima koji se mogu oblikovati. Među plastikama, polivinilhlorid (PVC) je posebno poželjan, bilo kao jedini materijal ili kao komponenta u kompozitnom materijalu. Novi ili ponovo korišćeni materijali mogu se koristiti za proizvodnju podnih elemenata prema pronalasku. Poželjno, posebno u pogledu PVC materijala, koristi se ponovo upotrebljeni

1

(reciklirani) materijal. Kada se koristi PVC, između ostalog, elementi prema pronalasku su otporni na skoro sva ulja, masti, kiseline i alkalije, imaju nisku zapaljivost i veoma su laki za održavanje.

[0043] Druge poželjne plastike su polipropilen PP (PP) i polietilen (PE). U poređenju sa PVC-om, upotreba ove plastike ima prednost u tome što se količina plastifikatora koji se dodaju u plastiku može značajno smanjiti ili se dodatak plastifikatora potpuno ukida, odnosno plastika koja se koristi je bez plastifikatora. U ovom kontekstu, uglavnom se koriste PP bez plastifikatora i PE sa smanjenim sadržajem plastifikatora ili takođe bez plastifikatora.

[0044] Nedostatak PP i PE je što se obično moraju dodati usporivači plamena jer, za razliku od PVC-a, ne sadrže hlor, koji u slučaju požara u PVC-u ima sličan efekat kao usporivač plamena koji sadrži halogen.

[0045] PE takođe ima manju UV otpornost od PVC-a, ali to je nadoknađeno činjenicom da se prema pronalasku poželjno koristi za elemente za plafonske i zidne obloge ili kao komponente nameštaja, gde doživljavaju manje mehaničko opterećenje od elemenata koji su koristi se kao pod.

[0046] Prema tome, poželjno je da se obezbedi podni element prema pronalasku, koji se sastoji od oblikovanog materijala, poželjno plastike ili kompozitnog materijala koji sadrži drvo i/ili plastiku. Povoljno je da se podni element prema pronalasku sastoji od PVC, PP ili PE ili, u slučaju kompozitnih materijala, bar delimično od pomenute plastike.

[0047] Kao što je gore napomenuto, elementi prema pronalasku takođe mogu da se sastoje od materijala koji nisu plastika, kao što je drvo ili materijali koji sadrže drvo, kao što su kompoziti od drveta, ili se takođe mogu sastojati od kombinacija različitih materijala. Za proizvodnju elemenata prema pronalasku mogu se koristiti kompoziti iz sledeće grupe: MDF (ploča od vlakana srednje gustine; vlaknasta ploča srednje gustine), HDF (ploča od vlakana visoke gustine, ploča od vlakana visoke gustine), HB (tvrda ploča od vlakana); lesonit) i VPF (drvo-plastični kompozitni materijali; drvo-plastika-kompozit). U slučaju kompozitnih materijala koji sadrže drvo, kompozitni materijal koji sadrži drvo poželjno se sastoji od HDF (vlaknasta ploča visoke gustine) ili HB (tvrda ploča). Ako se za izradu elemenata prema pronalasku koristi drvo ili gore pomenuti kompozitni materijali, za njihovo povezivanje se koriste odgovarajući lepkovi, pod uslovom da se lepkovi uopšte koriste. Kao lepak se poželjno koriste lepkovi, smole ili kompleti.

[0048] Pored toga, element poda prema pronalasku ima prednost da ima gornju stranu (sloj za habanje) sa površinom koja se može odrediti i donju stranu (noseći sloj), eventualno sa

1

nosećom strukturom. Površinska struktura je povoljno dizajnirana, na primer sa žljebovima koji su raspoređeni po dužini, poprečno, zvezdasto ili nasumično po površini, tako da dobija posebna funkcionalna svojstva, kao što je efekat protiv klizanja. Pored toga, ili kao dodatak, mogući su i aranžmani koji rezultiraju posebnim vizuelnim utiskom površine i/ili sadrže slova. Donja strana takođe može biti strukturirana na strani koja je okrenuta prema podu. Na primer, ovo može biti lučno (konkavno) prema sredini podnog elementa, što znači da takođe bezbedno i bez pomeranja leži na neravnim površinama. Alternativno ili dodatno, donja strana takođe može imati uzvišenja i udubljenja, na primer u obliku žljebova ili dugmadi, kako bi se sprečilo njihovo klizanje, posebno kod plutajućeg/labavog polaganja, ili da bi se obezbedila veća površina veze sa lepljenim ili fiksnim polaganjem i na taj način veza ojača. Podovi koji sadrže podne elemente prema pronalasku mogu da izdrže veoma velika opterećenja zbog jake veze posredovane sredstvima za povezivanje. Podovi prema pronalasku, koji sadrže podne elemente prema pronalasku, već su pogodni za saobraćaj viljuškara kada su položeni plutajući i čak su pogodni za saobraćaj teške robe kada se postavljaju lepkom. Na podove se mogu postaviti i teške mašine za proizvodnju.

[0049] Sloj protiv habanja i noseći sloj mogu biti izrađeni od istih ili od različitih materijala navedenih gore. Na primer, sloj protiv habanja može biti napravljen od tvrđeg materijala, a noseći sloj može biti napravljen od mekšeg materijala. Na ovaj način, povoljno, može se postići veća otpornost sloja protiv habanja na habanje i povećana apsorpcija buke i udara nosećeg sloja, što takođe može dovesti do boljeg oslanjanja podnih elemenata na podlogu. Poželjno je da se sloj protiv habanja nalazi iznad zaptivne usne, koja predstavlja deo nosećeg sloja. Ovo povoljno pojednostavljuje proces proizvodnje, pošto se noseći sloj može proizvesti prvo sa zaptivnom usnom, a sloj protiv habanja se zatim može povezati sa nosećim slojem bez oštećenja zaptivne usne. Suprotno tome, proizvodnja je teža, posebno ako zaptivna usna prema poželjnoj varijanti ide nadole pod uglom, što bi učinilo dizajn za proizvodnju takvog sloja protiv habanja komplikovanijim i područje ispod zaptivne usne bi se moralo zagrejati kako bi se za zaptivanje nosećeg sloja sa spojem sloja protiv habanja, što može dovesti do uništenja zaptivne usne i samim tim do povećanog otpada. Ako su sloj protiv habanja i noseći sloj napravljeni od istog materijala, ceo podni panel se može proizvesti u jednom koraku. Debljina sloja protiv habanja i nosećeg sloja mogu biti iste. Međutim, poželjno je da je noseći sloj viši od sloja protiv habanja. Visina sloja protiv habanja poželjno odgovara manje od polovine visine podnog elementa, poželjnije da je visina sloja protiv habanja između oko 4% i

1

oko 40% visine podnog elementa, poželjnije između oko 10% i 30%, posebno poželjno oko 25% ukupne visine podnog elementa.

[0050] Elastične podne obloge mogu i često moraju da se postavljaju tako da budu nepropustljive za tečnost zbog profila zahteva koje moraju da ispune, na primer u medicinskim prostorijama da bi se ispunili higijenski standardi i da bi mogla da se koriste tečna dezinfekciona sredstva, ili u industrijskim prostorima u kojima mora da se vrši temeljno vlažno čišćenje jer je prisutan potencijalno kontaminirajući tečni otpad, kao što je ulje u automehaničarskim radionicama. Termičko zavarivanje se često koristi da bi se obezbedila nepropustljivost za tečnosti, pri čemu je ovaj metod relativno složen i već je opisan u odeljku o osnovama pronalaska. Ovaj pronalazak daje prednost podnom elementu koji se karakteriše time što se povezivanjem više podnih elemenata bez termičkog zavarivanja može postići površina nepropustljiva za tečnost. Delimično, ovo je povoljno zbog pristajanja nazubljenog spoja u kombinaciji sa zaptivkom koju obezbeđuje kombinacija žljeba i usana iznad. Pored toga, zupčasti sistem je poželjno kombinovati sa pokrivenim sistemom na takav način da se površina nepropustljiva za tečnost može postići najjednostavnijim sredstvima čak i bez termičkog zavarivanja. Poželjno je da se spojevi nekoliko podnih elemenata prema pronalasku potpuno nepropustljivi za tečnost izvode tako što se dodatno koriste lepkovi u oblastima pojedinačnih podnih elemenata koje se naslanjaju jedne na druge. U tu svrhu, pre nego što se podni elementi pritisnu, lepak se nanosi na spoljne ivice koje se spajaju. Lepak može da se nanosi neposredno pre spajanja podnih elemenata, ili se može da se nanosi na podne elemente pre, tokom ili posle njihove proizvodnje kako bi se olakšala ugradnja. Da bi se polaganje učinilo još efikasnijim, ovde prikazani podni element je poželjno obezbeđen u skladu sa ovim pronalaskom, naznačen time što je na jednoj od najmanje jedne spoljne ivice obezbeđen prefabrikovani lepak za spojeve. Da bi se dodatno sprečilo potiskivanje lepka na površinu elementa kada su elementi spojeni, lepak se nanosi na područje ispod zaptivne usne, bilo tokom montaže ili neposredno pre montaže. Za lepljenje mogu da se koriste različiti lepkovi. Prednost je da mogu da se koriste tečni lepkovi, sredstva za hladno zavarivanje ili porozni/pastozni lepkovi kao što je poliuretanski lepak (PU lepak). Silikon je takođe pogodan, ali nije poželjan. Međutim, polimerni lepkovi/zaptivači modifikovani silanom (koji se takođe nazivaju MS polimerni lepkovi) su posebno poželjni. Ovo pogodno stvara veze između podnih elemenata prema pronalasku koji ne sadrže nikakve rastvarače, koji su trajno elastični i otporni na temperaturu. Ako je lepak već nanesen na elemente prema pronalasku, traka koja se skida može da se nanese na sloj lepka da bi se lepak zaštitio, na primer od

2

isušivanja, i može da se skine pre nego što se elementi spoje. Naročito putem prethodne obrade sa lepkovima, međutim i bez nje, jednostavno nanošenjem lepljivih materijala i eventualno izbegavanjem termičkog zavarivanja, obezbeđena je mogućnost jednostavne i brze ugradnje podnih obloga ili sistema panela prema pronalasku, koje je moguće čak i tokom izvođenja radova, na primer u radnim prostorijama u industriji ili u zanatskim radionicama.

[0051] Dimenzije i oblik podnih elemenata prema pronalasku mogu se birati relativno slobodno, u zavisnosti od oblasti primene. Međutim, poželjno je da se obezbedi podni element prema pronalasku, a to je ploča koja je poželjno pravougaona ili kvadratna. Dalje, podni element prema pronalasku poželjno ima dimenzije od oko 10-200 cm u dužinu, oko 10-200 cm u širinu i/ili oko 0,4-3 cm u visinu (debljinu). Posebno su poželjni podni elementi dužine od oko 50 ± 5 cm, širine od oko 50 ± 5 cm i/ili debljine ili visine od oko 1 ± 0,25 cm. U slučaju pravougaonih, nekvadratnih elemenata, poželjno je da elementi imaju dimenzije približno 60 × 30 cm ili 60 × 100 cm. Ove vrednosti mogu da odstupaju do gornje ili donje granice za dužinu i/ili širinu gore pomenutih elemenata, pri čemu se biraju različite vrednosti za širinu i dužinu u meri u kojoj treba da se generišu pravougaoni i nekvadratni elementi. U odnosu na ove relativno velike dimenzije podnih panela prema pronalasku, u kontekstu eksperimenata koji su doveli do ovde prikazanog dizajna, utvrđeno je da dimenzije zaptivne usne i/ili kanala za potiskivanje mogu biti relativno male. Zaptivna usna po mogućstvu viri horizontalno, tj. ne uzimajući u obzir njen ugao nagiba u pravcu donje strane podne ploče (na slici 3 označena kao rastojanje 30 kao primer) samo za oko 5% do oko 30%, poželjnije za oko 10% do 20%, posebno poželjno od oko 12% do oko 18% ukupne visine panela van njegove spoljne ivice. Dodatno ili alternativno, kanal za potiskivanje numerički ima istu širinu kao što je navedeno za rastojanje između vrha zaptivne usne i spoljne ivice ploče. Dubina kanala za potiskivanje poželjno odgovara između približno 0,1% i 2%, poželjnije između približno 0,2% i 1%, posebno poželjno između približno 0,3% i 0,7% visine ploče.

[0052] Kao što je gore objašnjeno, podni paneli prema pronalasku imaju posebno povoljne spojeve. Ovi spojevi mogu da se koriste i za druge elemente osim podnih panela. Stoga je ovde takođe definisan spoj koji se tiče podnih elemenata prema pronalasku.

[0053] Zbog raznovrsnosti veze koja je ovde opisana, može se koristiti u velikom broju sredstava koja se mogu spojiti zajedno, ili mogu biti deo takvih sredstava. Prema tome, ovde su takođe opisana sredstva za spajanje kao što su ploče, ploče, paneli, trake, ekrani, profilna sredstva, kao i kontejneri kao što su rezervoari, itd. ili njihovi pojedinačni delovi koji sadrže najmanje jednu vezu kako je ovde opisano.

[0054] Veze koje su ovde opisane omogućavaju da se proizvedu kohezione oblasti koje sadrže više sredstava ili podnih elemenata prema pronalasku koji mogu da se spoje na posebno jednostavan način. Prema tome, ovde je takođe opisana grupa, koji se sastoji od najmanje dva podna elementa prema pronalasku koji su spojeni jedan sa drugim pomoću sredstava za povezivanje ili sredstava koja se mogu spojiti zajedno.

[0055] Podni elementi prema pronalasku se poželjno mogu koristiti za formiranje ili oblaganje delova prostorija, kao što su podovi, zidovi ili plafoni. Iz tog razloga je takođe obezbeđen pod, zid ili plafon koji sadrži najmanje jedan podni element prema pronalasku.

[0056] Druga moguća upotreba elemenata prema pronalasku je u proizvodnji nameštaja ili njegovih delova, kao što su vrata ili zidovi nameštaja, ili njihovi delovi. Pod delovima se takođe podrazumevaju delovi površina nameštaja, odnosno, na primer, površine nameštaja prekrivene/povezane sa elementima prema pronalasku, ili elementi kao ugrađene komponente u površine nameštaja. U ovom kontekstu, stoga, takođe je opisan nameštaj ili njegovi delovi koji sadrže najmanje jedan element prema pronalasku. Dalje, opisani su elementi prema pronalasku za pričvršćivanje na nameštaj. Kao rezultat toga, kod nameštaja se mogu postići slične prednosti kao kod upotrebe elemenata prema pronalasku kao podnih, zidnih ili plafonskih obloga, npr. vodootpornost barem u odnosu na delimične površine nameštaja, kao što su podovi, zadnji zidovi ili plafoni, kao i zaštita od prskanja tečnosti. Termin "vodootporan" u odnosu na elemente prema pronalasku ili veze između njih kako se ovde koristi, kao i termin tečnosti, treba da se odnosi ne samo na vodu, već i na tečnosti uopšte, a posebno na vodu, ulja, goriva ili alkohole.

[0057] Podni elementi prema pronalasku mogu se polagati i unutra i napolju. Zbog toga je takođe obezbeđen objekat kao što je hala, na primer industrijska ili sportska hala, kuća, trg, na primer sportski teren, skladište itd., koji sadrži pod, zid i/ili plafon kako je ovde otkriveno.

[0058] U ovom kontekstu, ovaj opis se takođe odnosi na upotrebu podnih elemenata prema pronalasku ili sredstava koja se mogu sastaviti za proizvodnju poda, zida, plafona ili predmeta, ili za proizvodnju obloge za pod, zid. ili plafonski objekat.

[0059] U tu svrhu, ovde je takođe opisan postupak za izradu poda nepropustljivog za tečnost, zidne obloge nepropustljive za tečnost ili plafonske obloge nepropustljive za tečnost, koja se sastoji od polaganja podnih elemenata prema pronalasku ili ovde opisanih sredstava za spajanje, pri čemu pre spajanja produžetaka sa udubljenjima i opciono zaptivne usne sa spojnim materijalom (lepkom za spojeve) se nanosi na žljebove na uzdužnim i/ili krajnjim ivicama podnih elemenata ili spojnih sredstava. Ovaj postupak se poželjno izvodi bez dugotrajne pripreme podloge, odnosno poda, zida ili plafona koji će kasnije ležati ispod obloge, pošto su podni elementi prema pronalasku pogodni i za polaganje na neravne površine, tako da dugotrajni pripremni radovi kao što je brušenje poda obično je neophodno može izostaviti. Isto tako, podni elementi/sistemi panela prema pronalasku ili ovde opisana sredstva za spajanje mogu se takođe polagati labavo, posebno u slučaju vlažnih, napuklih i masnih podloga. Alternativno ili dodatno, podloge za postupak prema pronalasku takođe mogu biti prethodno obrađene, odnosno, ako je potrebno, brušene, sušene, ispunjene (pukotine) ili očišćene od ulja. Štaviše, u okviru ovde opisane metode, umesto labavog polaganja, može se obaviti i korak lepljenja na podlogu poda, zida ili plafona koji se ovim postupkom izrađuju.

[0060] U jednom primeru izvođenja takođe je obezbeđen komplet koji sadrži jedan ili više podnih elemenata kako je ovde definisano, lepak/sredstvo za lepljenje, za povezivanje, poželjno lepak od MS polimera, smolu ili tečni lepak, uputstva za izradu poda, zida ili plafona prema pronalasku i, opciono, sredstva za termičko zavarivanje, kao što su trake za zavarivanje. Kao alternativa ili pored lepka, komplet može da sadrži i sredstvo za hladno zavarivanje.

[0061] Za neke oblasti primene, vertikalno zaključavanje podnih elemenata prema pronalasku nije apsolutno neophodno, ili je dovoljno da se višak lepka uhvati u rezervoar i da se ne pomera na površine podnih elemenata prema pronalasku.

[0062] Ukratko, ovo otkriće opisuje podne elemente/sisteme panela koji su opremljeni sredstvima za povezivanje na najmanje jednoj spoljašnjoj ivici za povezivanje sa drugim, sličnim elementima.

[0063] U vezi sa tim, prikazana su i nova sredstva za povezivanje, koja omogućavaju tesnije povezivanje elemenata i zaptivanje površina proizvedenih sa takvim elementima, kao što su podne, zidne ili plafonske obloge, protiv prolaska tečnosti bez potrebe za termičkim zavarivanjem. Pored podnih elemenata, opisana su i druga sredstva koja mogu da se povezuju, obezbeđena sa spojevima, njihove grupacije, kao i podovi, plafoni, zidovi i objekti koji sadrže same elemente ili grupacije.

Spisak referentnih oznaka

[0064] Prikazani su samo prosti referentni simboli, bez tačaka za nabrajanje, koji se koriste za opisivanje nekoliko entiteta istog tipa, na primer (10) za podni element i (10') za dodatni podni element.

2

10 podni element

12 spoljašnja ivica

14 sredstvo za povezivanje

16 zaptivna usna

17 žljeb

18 kanal za potiskivanje

18’ kanal za potiskivanje ispod i poželjno u nastavku žljeba (17)

20 izduženi deo nazubljenja

20’ simetrični izduženi deo nazubljenja

21 nesimetrični izduženi deo nazubljenja

22 udubljenje nazubljenja

22’ delimično udubljenje nazubljenja

24 gornja površina panela gornja površina poda gornja površinagornja strana podnog elementa

26 dno panela/donja strana podnog elementa

28 ugao nagiba zaptivne usne (16)

28b ugao nagiba žljeba (17), poželjno isti kao i ugao nagiba zaptivne usne (28)

29 ugao nagiba zadnjeg zida kanala (18) za potiskivanje

30 rastojanje vrha zaptivne usne (16) od gornje spoljašnje ivice podnog elementa (10) 32 debljina sloja (110) protiv habanja od gornje površine elementa do početka donje ivice zaptivne usne (16)

34 debljina sloja (110) protiv habanja od gornje površine elementa do početka gornje ivice zaptivne usne (16)

36 pomak prodiranja zaptivne usne u spoljašnju ivicu podnog elementa

38 dubina kanala (18) za potiskivanje

40 širina kanala (18) za potiskivanje

42 rastojanje od vrha zaptivne usne (16) do gornje ivice oblasti sa nazubljenjem

44 visina podnog elementa

46 osa simetrije

47 horizontalna osa

48 vertikalna osa

100 izduženi podni element sa uglom tipa e1-e4

101a širina koraka između dva izdužena dela nazubljenja na dugoj strani izduženog podnog elementa 100 (od sredine jednog do sredine drugog susednog izduženog dela nazubljenja)

101b širina koraka između dva izdužena dela nazubljenja na kratkoj strani izduženog podnog elementa 100 (od sredine jednog do sredine drugog susednog izduženog dela nazubljenja)

102a širina izduženog dela nazubljenja na dugoj strani uzdužnog podnog elementa 100 102b širina izduženog dela nazubljenja na kratkoj strani uzdužnog podnog elementa 100 103 dubina udubljenja nazubljenja

200 kvadratni podni element sa uglovima tipa e1-e4

110 sloj protiv habanja podnog elementa

120 noseći sloj podnog elementa

300 deo koji štrči, gornje površine (30) elementa, koji pokriva nazubljenja

e1 ugao podnog elementa sa delimično izduženim delom nazubljenja

e2 ugao podnog elementa sa delimičnim udubljenjem nazubljenja

e3 ugao podnog elementa sa dva simetrično postavljena delimična udubljenja

e4 ugao podnog elementa simetričan u odnosu na e2 sa delimičnim udubljenjem nazubljenja

2

Claims (12)

Patentni zahtevi

1. Element (10, 10', 100, 200) u obliku panela, naročito podni element za formiranje poda velike površine, kod koga je na najmanje jednoj prvoj spoljašnoj ivici (12) obezbeđeno najmanje jedno prvo sredstvo (14) za povezivanje, za povezivanje elementa (10, 100, 200) u obliku panela, sa dodatnim istovrsnim elementom (10', 100, 200) u obliku panela, pri čemu je na najmanje dodatnoj spoljašnoj ivici (12') obezbeđeno dodatno sredstvo (14') za povezivanje koje ima žljeb (17), naznačen time što prvo sredstvo (14) za povezivanje

(i) ima zaptivnu usnu (16) koja je pogodna za umetanje uklapanjem u navedeni žljeb (17) dodatnog istovrsnog elementa (10', 100, 200) u obliku panela;

(ii) kanal (18) za potiskivanje koji je, u slučaju umetanja uklapanjem dva elementa (10, 10', 100, 200) u obliku panela, pogodan za preuzimanje viška materijala za spojeve; i

(iii) ima dodatni kanal (18') za potiskivanje koji je, u slučaju spajanja dva elementa (10, 10', 100, 200) u obliku panela, pogodan za preuzimanje viška materijala za spojeve koji se pre spajanja nalazi u žljebu (17) i potiskuje se umetanjem zaptivne usne;

pri čemu su zupci (14, 14') obezbeđeni kao prvo i dodatno sredstvo za povezivanje na odgovarajućoj prvoj i dodatnoj spoljašnjoj ivici (12, 12'), za povezivanje uklapanjem sa dodatnim istovrsnim elementom (10, 100, 200) u obliku panela, pri čemu zupci (14, 14') na najmanje jednoj spoljašnjoj ivici (12, 12') elementa (10, 10', 100, 200) u obliku panela, štrče otvoreno iz nje, i/ili leže pokriveni, pri čemu su zupci (14, 14') formirani od izduženih delova (20) i udubljenja (22), gde su izduženi delovi (20) namenjeni za zahvatanje uklapanjem sa udubljenjima (22).

2. Element (10, 10', 100, 200) u obliku panela, naročito podni element za formiranje poda velike površine, prema patentnom zahtevu 1, pri čemu je element (10, 10', 100, 200) u obliku panela formiran u vidu podnog panela za polaganje koji ima najmanje četiri spoljašnje ivice (12, 12').

3. Element (10, 10', 100, 200) u obliku panela, naročito podni element za formiranje poda velike površine, prema patentnom zahtevu 2, pri čemu je zaptivna usna (16) postavljena iznad izduženih delova (20) i udubljenja (22) na otvorenoj spoljašnjoj ivici (12, 12') elementa (10,

2

10', 100, 200) u obliku panela, i pri čemu je žleb (17) postavljen iznad izduženih delova (20) i udubljenja (22) na pokrivenoj spoljašnjoj ivici (12/12').

4. Element (10, 10', 100, 200) u obliku panela, naročito podni element za formiranje poda velike površine, prema jednom od patentnih zahteva 1 do 3, pri čemu je poželjno da se zaptivna usna (16), nakon umetanja u žleb (17), zaključa poželjno vertikalno u odnosu na ravan panela.

5. Element (10, 10', 100, 200) u obliku panela, naročito podni element za formiranje poda velike površine, prema jednom od patentnih zahteva 1 do 4, pri čemu se zaptivna usna (16) pruža pod uglom u odnosu na ravan panela elementa (10, 10', 100 , 200) u obliku panela ide prema dnu elementa.

6. Element (10, 10', 100, 200) u obliku panela, naročito podni element za formiranje poda velike površine, prema jednom od patentnih zahteva 1 do 5, koji se sastoji od oblikovanog, elastičnog materijala, poželjno plastike ili kompozitnog materijala koji sadrži drvo i/ili plastiku i poželjno ima gornju stranu (110) sa površinom koja može da se odredi i donju stranu (120), pri čemu je poželjno da donja strana ima potpornu strukturu, poželjnije, gde je plastika PVC, PP ili PE, ili kompozitni materijal koji sadrži drovo je HDF (vlaknasta ploča visoke gustine) ili lesonit (lesonit; HB).

7. Element (10, 10', 100, 200) u obliku panela, naročito podni element za formiranje poda velike površine, prema jednom od patentnih zahteva 1 do 6, naznačen time što se povezivanjem više elemenata (10, 10', 100, 200) u obliku panela, tačnošću naleganja zubaca u kombinaciji sa zaptivanjem putem iznad njih postavljene kombinacije žleba (17) i zaptivne usne (16), bez termičkog zavarivanja ostvaruje površina nepropustljiva za tečnost, i/ili pri čemu se na jednoj od najmanje jednih spoljašnjih ivica (12, 12') nalazi gotov lepak za spojeve.

8. Element (10, 10', 100, 200) u obliku panela, naročito podni element za formiranje poda velike površine, prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 7, koji je ploča koja je pravougaona ili kvadratna i poželjno ima dimenzije od oko 10-200 cm dužine, oko 10-200 cm širine i/ili oko 0,4-3 cm visine (debljine), naročito poželjno oko 50 ± 5 cm dužine, oko 50 ± 5 cm širine i/ili oko 1 ± 0,25 cm debljine.

9. Element (10, 10', 100, 200) u obliku panela, naročito podni element za formiranje poda velike površine, prema jednom od patentnih zahteva 1 do 8, koji ima četiri različito dizajnirane ugaone oblasti (e1) do (e4), naznačen time što, u stanju kada je jedan element u obliku panela povezan sa drugim istovrsnim elementom u obliku panela:

- prva ugaona oblast (e1) ima simetrični delimično izduženi deo (20') zubaca, koji samo delimično ispunjava udubljenja zubaca;

- i druga i četvrta ugaona oblast (e2, e4) imaju udubljenje u zupcima, koje može samo delimično da primi izdužene delove obezbeđene duž spoljašnjih ivica, odnosno, delimično izduženi deo (20'), kao i asimetrični delimično izduženi deo (21);

i

- treća ugaona oblast (e3) obuhvata dva simetrično raspoređena delimična udubljenja od kojih svaki u skladu sa svojim dimenzijama može da primi jedan asimetrični delimično izduženi deo (21) iz drugog ili četvrtog ugla (e4, e2); pri čemu, dodatno, element (100, 200) u obliku panela može da se spoji zajedno sa jednim ili više takvih elemenata (100, 200) u obliku panela, kako bi se formirala grupa u kojoj su dva ili više elemenata u obliku panela opciono jedan sa drugim povezani celom dužinom ili samo delom dužine jedne ili više svojih spoljašnjih ivica (12).

10. Pod, zid ili plafon koji sadrže najmanje:

- jedan element (10, 10', 100, 200) u obliku panela prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 9.

11. Objekat kao što je hala, npr. industrijska ili sportska hala, kuća, trg, npr. sportski teren, skladište itd., koji sadrži pod, zid i/ili plafon prema patentnom zahtevu 10.

12. Komplet koji sadrži najmanje dva elementa (10, 10', 100, 200) u obliku panela prema jednom od patentnih zahteva 1 do 9, uputstvo za postavljanje elemenata u obliku panela, lepak, poželjno MS polimerni lepak, smolu ili tečni lepak i/ili sredstvo za termičko ili hladno zavarivanje.

2