RS64224B1

RS64224B1 - Slike postepenog pristupa vremenskom sloju u video kompresiji

Info

Publication number: RS64224B1
Application number: RS20230399A
Authority: RS
Inventors: Sachin G Deshpande
Original assignee: Huawei Tech Co Ltd
Priority date: 2012-06-25
Filing date: 2013-06-24
Publication date: 2023-06-30
Also published as: DK2865177T3; FI3471419T3; EP2865177B1; ES2943647T3; HUE067852T2; EP4440109C0; EP4440109A2; ES2992450T3; DK4195667T3; US20170127076A1; US20150189299A1; EP3471419B1; PT2865177T; PL4195667T3; EP4195667B1; EP4440109B1; FI4195667T3; EP4686201A2; WO2014002469A1; CN107566838A

Description

Opis

[Tehnička oblast]

[0001] Ovo otkriće odnosi se generalno na elektronske uređaje. Tačnije, ovo otkriće odnosi se na metode, uređaje i strukture toka bitova za signalizaciju slike postepenog pristupa vremenskom sloju.

[Stanje tehnike]

[0002] Elektronski uređaji postali su manji i moćniji da bi udovoljili potrebama potrošača i poboljšali prenosivost i udobnost. Potrošači postaju sve više zavisni od elektronskih uređaja i očekuju povećaju funkcionalnost. Neki primeri elektronskih uređaja obuhvataju desktop računare, laptop računare, mobilne telefone, pametne telefone, medijske plejere, integralna kola itd.

[0003] Neki elektronski uređaji koriste se za obradu i prikazivanje digitalnih medija. Na primer, prenosni elektronski uređaji sada omogućavaju da potrošač može da koristi digitalne medije na skoro svakom mestu na kome se nalazi. Štaviše, neki elektronski uređaji omogućavaju preuzimanje i strimovanje digitalnog medijskog sadržaja za upotrebu i uživanje korisnika.

[0004] Sve veća popularnost digitalnih medija nametnula je nekoliko problema. Na primer, efikasno predstavljanje digitalnih medija visokog kvaliteta za skladištenje, prenos i reprodukciju pruža nekoliko izazova. Kao što se može zaključiti iz diskusije, sistemi i metode koje efikasnije predstavljaju digitalne medije mogu da budu korisni.

[0005] SAMUELSSON JET AL: "AHG15: Slike pristupa vremenskom sloju“ (predlog standardizacije sa brojem dokumenta JCTVC-H0566, objavljen 21.01.2012. povodom Osmog skupa grupe JCT-VC (Joint Collaborative Team on Video Coding, Zajednički tim za saradnju u oblasti kodiranja video zapisa) u San Hozeu, SAD) predstavlja predlog za objedinjavanje signalizacije slika čistog nasumičnog pristupa (eng: Clear Random Access, CRA) i tačke prebacivanja vremenskog sloja u onome što se naziva slikama pristupa vremenskom sloju (eng.: Temporal Layer Access, TLA). Predloženo je da se zameni tip jedinice Nivo mrežne apstrakcije (eng. Network Abstraction Layer, NAL) CRA u tip jedinice TLA NAL.

[Sažetak pronalaska]

[Tehnički problem]

[0006] Poželjno je obezbediti efikasnije tehnike za prikazivanje digitalnih medija.

[Rešenje problema]

[0007] Pronalazak je definisan u nezavisnim patentnim zahtevima. Dodatna svojstva pronalaska data su u nezavisnim patentnim zahtevima. U nastavku, delovi opisa i crteža koji se odnose na otelotvorenja koja nisu pokrivena patentnim zahtevima nisu prikazani kao otelotvorenja pronalaska, već kao primeri korisni za razumevanje pronalaska.

[0008] Jedan aspekt pronalaska daje elektronski uređaj za dekodiranje slike u skladu sa patentnim zahtevom 1.

[0009] Drugi aspekt pronalaska daje elektronski uređaj za kodiranje slike u skladu sa patentnim zahtevom 9.

[0010] Drugi aspekt pronalaska daje metod za dekodiranje slike u skladu sa patentnim zahtevom 16.

[0011] Drugi aspekt pronalaska daje metod za kodiranje slike u skladu sa patentnim zahtevom 17 dok još jedan aspekt pronalaska daje tok bitova video zapisa u skladu sa patentnim zahtevom 18.

[Korisni efekti pronalaska]

[0012] Prethodni i drugi ciljevi, karakteristike i prednosti pronalaska će se lakše razumeti nakon razmatranja sledećeg detaljnog opisa pronalaska, uzetog u vezi sa priloženim crtežima.

[Kratak opis crteža]

[Sl. 1]

Slika 1 je blok dijagram koji ilustruje primer jednog ili više elektronskih uređaja u kojima mogu da budu implementirani sistemi i metode za signaliziranje postepenog pristupa vremenskim slojevima (eng. gradual temporal layer access, GTLA);

[Sl. 2]

Slika 2 je blok dijagram koji ilustruje dva primera strukture kodiranja;

[Sl. 3]

Slika 3 je blok dijagram koji ilustruje još dva primera strukture kodiranja;

[Sl. 4]

Slika 4 je blok dijagram koji ilustruje jednu konfiguraciju jednog kodera na jednom elektronskom uređaju;

[Sl. 5]

Slika 5 je dijagram toka koji ilustruje jednu konfiguraciju metoda za signaliziranje slike postepenog pristupa vremenskom sloju (GTLA);

[Sl. 6]

Slika 6 je dijagram toka koji ilustruje precizniju konfiguraciju metoda za signaliziranje slike postepenog pristupa vremenskom sloju (GTLA);

[Sl. 7]

Slika 7 je blok dijagram koji ilustruje jednu konfiguraciju jednog dekodera na jednom elektronskom uređaju;

[Sl. 8]

Slika 8 je dijagram toka koji ilustruje jednu konfiguraciju metoda za dobijanje slike postepenog pristupa vremenskom sloju (GTLA);

[Sl. 9]

Slika 9 je dijagram toka koji ilustruje precizniju konfiguraciju metoda za dobijanje slike postepenog pristupa vremenskom sloju (GTLA);

[Sl. 10]

Slika 10 je blok dijagram koji ilustruje jednu konfiguraciju elektronskog uređaja u kojem mogu da budu implementirani sistemi i metode za signaliziranje postepenog pristupa vremenskim slojevima (eng. gradual temporal layer access, GTLA);

[Sl. 11]

Slika 11 je blok dijagram koji ilustruje jednu konfiguraciju elektronskog uređaja u kojoj mogu da budu implementirani sistemi i metode za dobijanje postepenog pristupa vremenskim slojevima (eng. gradual temporal layer access, GTLA);

[Sl. 12]

Slika 12 je blok dijagram koji ilustruje različite komponente koje se mogu koristiti kod predajnog elektronskog uređaja;

[Sl. 13]

Slika 13 je blok dijagram koji ilustruje različite komponente koje se mogu koristiti kod elektronskog uređaja za prijem;

[Opis otelotvorenja]

[0014] Opisan je elektronski uređaj za kodiranje slike. Elektronski uređaj obuhvata procesor i uputstva smeštena u memoriji koja su u elektronskoj komunikaciji sa procesorom. Uputstva su izvršna da bi kodirala sliku postepenog pristupa vremenskom sloju (GTLA). Uputstva su dalje izvršna da bi poslala GTLA sliku.

[0015] Elektronski uređaj može da sadrži i uputstva koja su izvršna za generisanje indikatora slike GTLA i za slanje indikatora GTLA slike. Indikator GTLA slike može da bude signaliziran kao set parametara sekvence (eng. Sequence Parameter Set, SPS), skup parametara slike (eng. Pictue Parameter Set PPS), skup parametara adaptacije (eng. Adaption Parameter Set, APS), skup parametara video zapisa (eng. Video Parameter Set, VPS) i/ili zaglavlje isečka.

[0016] Indikator GTLA slike može da bude tip jedinice sloja za apstrakciju mreće (eng. Network Apstraction Layer, NAL). Jedinica tipa NAL može da sadrži NAL povezan sa GTLA slikom. Tip jedinice NAL povezan sa GTLA slikom može da bude jednako devet.

[0017] GTLA slika može da sadrži vremenski identifikator. Naknadna slika koja je kodirana nakon GTLA slike, koja ima vremenski identifikator jednak vremenskom identifikatoru GTLA slike, možda neće koristiti prethodnu sliku za inter-predikciju koja ima vremenski identifikator veći ili jednak vremenskom identifikatoru GTLA slike i koja prethodi GTLA slici u redosledu dekodiranja.

[0018] Naknadna slika u redosledu dekodiranja koja je kodirana nakon GTLA slike, koja ima vremenski identifikator jednak vremenskom identifikatoru GTLA slike, možda će koristiti prethodnu sliku za inter-predikciju koja ima vremenski identifikator manji od vremenskog identifikatora GTLA slike i koja prethodi GTLA slici u redosledu dekodiranja.

[0019] Nijedna referentna slika sa vremenskim identifikatorom većim ili jednakim vremenskom identifikatoru GTLA slike ne može biti uključena u kratkoročni tok skupa referentnih slika (eng. Reference Picture Set, RPS) pre liste, kratkoročni tok RPS posle liste i/ili RPS dugoročnu aktuelnu listu za trenutnu sliku. Za sliku koja sledi nakon GTLA slike sa vremenskim identifikatorom jednakim vremenskom identifikatoru GTLA slike, nijedna referentna slika sa vremenskim identifikatorom većim ili jednakim vremenskom identifikatoru GTLA slike ne može biti uključena u kratkoročni tok RPS pre liste, kratkoročni tok RPS posle liste, i/ili dugoročnu aktuelnu listu RPS za trenutnu sliku.

[0020] GTLA slika može da obezbedi funkciju promene vremenskog sloja. GTLA slika može biti slika pristupa vremenskom sloju (eng: Temporal Layer Access, TLA), i GTLA slika može biti označena kao GTLA slika. GTLA slika može biti TLA slika, i GTLA slika može biti označena kao TLA slika. GTLA slika može da bude slika koja nije označena za odbacivanje (eng. Tagged for Discard, TFD).

[0021] Takođe je opisan elektronski uređaj za dekodiranje slike. Elektronski uređaj obuhvata procesor i uputstva smeštena u memoriji koja su u elektronskoj komunikaciji sa procesorom. Uputstva su izvršna da bi dobila GTLA sliku. Uputstva su takođe izvršna da bi dekodirala GTLA sliku. Uputstva su dalje izvršna da bi dekodirala aktuelnu sliku zasnovanu na GTLA slici.

[0022] Uputstva mogu dalje da budu izvršna da bi dobila indikator GTLA slike. Indikator GTLA slike kože se dobiti u SPS, PPS, APS, VPS ili zaglavlju isečka.

[0023] GTLA slika može da sadrži vremenski identifikator. Naknadna slika koja je dekodirana nakon GTLA slike, koja ima vremenski identifikator jednak vremenskom identifikatoru GTLA slike, možda neće koristiti prethodnu sliku za inter-predikciju koja ima vremenski identifikator veći ili jednak vremenskom identifikatoru GTLA slike i koja prethodi GTLA slici u redosledu dekodiranja.

[0024] Naknadna slika koja je možda dekodirana nakon GTLA slike, koja ima vremenski identifikator jednak vremenskom identifikatoru GTLA slike, koristiće prethodnu sliku za inter-predikciju koja ima vremenski identifikator manji od vremenskog identifikatora GTLA slike i koja prethodi GTLA slici u redosledu dekodiranja.

[0025] Takođe je opisan metod kodiranja slike pomoću elektronsog uređaja. GTLA slika je kodirana. GTLA slika je poslata.

[0026] Takođe je opisan metod dekodiranja slike pomoću električnog uređaja. Dobijen je bitski protok. GTLA slika je dobijena. GTLA slika je dekodirana. Aktuelna slika je dekodirana na osnovu GTLA slike.

[0027] Sistemi i metode koje su ovde otkrivene opisuju pristupe koji signaliziraju sliku postepenog pristupa vremenskom sloju (GTLA). Na primer, neke konfiguracije koje su ovde opisane uključuju uređaje i metode za signalizaciju GTLA slika korišćenjem odgovarajuće jedinice sloja mrežnog pristupa (eng. Network Access Layer, NAL).

[0028] U poznatim sistemima, slike pristupa vremenskom sloju (TLA) trenutno mogu biti signalizirane u protoku bitova. TLA slike objedinjuju signalizaciju slika čistog nasumičnog pristupa (eng. Clean Random Access, CRA) i tačaka prebacivanja vremenskog sloja. CRA slika može ukazivati na nasumičnu pristupnu tačku (eng. Random Access Poing, RAP) ili tačku sa koje dekoder može početi da dekodira bez pristupa slikama koje prethode CRA slici u redosledu dekodiranja. U nekim slučajevima, CRA slika može uključivati isečke intrapredikcije (I-isečci) koji se dekodiraju pomoću intra-predikcija.

[0029] Kako se ovde koristi, termin "vremenski sloj" se odnosi na sve slike sa istim vremenskim identifikatorom (vremenski_id) ili na sve slike na istom vremenskom nivou. Dodatni detalji u vezi sa vremenskim slojevima biće opisani u nastavku detaljnije u vezi sa slikama 2 i 3.

[0030] Tačka prebacivanja vremenskog sloja je slika koja predstavlja tačku u toku bitova u kojoj je moguće započeti dekodiranje većeg broja vremenskih slojeva od onoga što je dekodirano pre tačke prebacivanja. Kao takva, ne postoji slika koja sledi tačku prebacivanja u redosledu dekodiranja i redosledu prikaza koji koristi bilo koju sliku koja je prethodila tački prebacivanja u redosledu dekodiranja ili redosledu prikaza. Tačka prebacivanja vremenskog sloja može biti signalizirana u skupu parametara slike (eng.: Picture Parameter Set, PPS) ili drugom skupu parametara.

[0031] U nekim konfiguracijama, tip jedinice NAL može da precizira tip strukture podataka sirove sekvence bajta (eng. Raw Byte Sequence Payload, RBSP) uključene u NAL jedinicu. U jednom primeru, NAL jedinica koja koristi tip NAL jedinice jednak 0 ili u opsegu od 24-63 možda neće uticati na proces dekodiranja preciziran u različitim konfiguracijama. Treba napomenuti da se u nekim konfiguracijama, tipovi NAL jedinica 0 i 24-63 mogu koristiti kako je određeno različitim aplikacijama. Tipovi NAL jedinica 0 i 24-63 mogu biti rezervisani za buduću upotrebu. U nekim ovde opisanim konfiguracijama, dekoder može da ignoriše sadržaj NAL jedinica koje koriste rezervisane ili nespecificirane vrednosti tipova NAL jedinica.

[0032] Primeri kodova tipa NAL jedinica i klasa tipa NAL jedinica koji se mogu primeniti u skladu sa sistemima i metodama koji su ovde otkriveni sadržani su u Tabeli 1 i Tabeli 2 u nastavku. Može se primetiti da neke konfiguracije mogu uključivati slična i različita polja od onih opisanih u nastavku.

[0033] U nekim konfiguracijama, neka ili sva NAL polja u Tabeli 1 mogu biti primeri različitih tipova NAL jedinica. U nekim konfiguracijama, određeni tipovi NAL jedinica mogu biti povezani sa različitim poljima i sintaktičkim strukturama povezanim sa jednom ili više slika. Dalja objašnjenja jednog ili više polja nalaze se u nastavku. Treba napomenuti da tabela 1 u nastavku uključuje skraćenice za klase NAL jedinica za sloj video kodiranja (eng. Video Coding Layer, VCL), tačku nasumičnog pristupa (eng. Radom Access Point, RAP), označeno za odbacivanje (eng. Tagged for Discard, TFD), trenutno osvežavanje dekodiranja (eng. Instantaneous Decoding Refresh, IDR) i slike pristupa vremenskom sloju (TLA). Primeri uključeni u vezi sa Tabelom 1 mogu takođe biti primenljivi na Tabelu 2 i druge konfiguracije opisane u nastavku.

[Tabela 1]

Jedinica Sadržaj NAL jedinice i struktura RBSP sintakse Klasa jedinice

1

[0034] Tabela 1 je organizovana u kolone Tip NAL jedinice (tip_nal_jedinice), sadržaj NAL jedinice i struktura sintakse RBSP i klasa tipa NAL jedinice. U tabeli 1, sintaksa može uključivati RBSP sintaksu informacija o dodatnom poboljšanju (SEI). SEI RBSP može uključivati jednu ili više SEI poruka. Svaka SEI poruka može da sadrži promenljive koje specificiraju tip (npr. payloadType) i veličinu (npr. payloadSize) korisnih podataka SEI. Izvedena veličina SEI korisnih podataka može biti specificirana u bajtovima i može biti jednaka broju RBSP bajtova u SEI korisnim podacima.

[0035] Tabela 1 uključuje tipove NAL jedinica. Tip NAL jedinice specificira tip RBSP strukture podataka uključene u NAL jedinicu. Ako tip NAL jedinice ukazuje na sliku sa rezervisanom vrednošću tipa NAL jedinice, kao što je tip jedinice NAL 32-47, dekoder treba da ignoriše i odbaci sadržaj slike. Ovaj zahtev omogućava da buduća definicija kompatibilnih ekstenzija bude dodata i standardizovana.

[0036] U tabeli 1, kada je vrednost tipa NAL jedinice jednaka 3 za sve VCL NAL jedinice određene slike, ta konkretna slika se naziva TLA slika. TLA slika i sve kodirane slike sa vremenskim identifikatorom (vremenski_id) većim ili jednakim vremenskom identifikatoru TLA slike koje prate TLA sliku u redosledu dekodiranja ne mogu koristiti inter predikciju iz bilo koje slike čiji je vremenski_id veći ili jednak vremenskom identifikatoru TLA slike koja prethodi TLA slici u redosledu dekodiranja. Takođe, TLA slika možda nije TFD slika; stoga se TLA slike takođe nazivaju ne-TFD TLA slikama.

[0037] U nekim konfiguracijama, tip NAL jedinice jednak 3 predstavlja kada je zastavica ugnežđenja vremenskog identifikatora jednaka 1, a vremenski identifikator veći od 0. Kada je tip NAL jedinice jednak 3, vremenski identifikator možda neće biti jednak 0.

[0038] Kada je vrednost tipa NAL jedinice jednaka 4 ili 5 za sve VCL NAL jedinice određene slike, određena slika se naziva CRA slika. CRA slika koja ima tip NAL jedinice jednak 4 može imati povezane TFD slike prisutne u toku bitova. Slika CRA koja ima tip NAL jedinice jednak 5 možda nema povezane TFD slike prisutne u toku bitova.

[0039] Kada je vrednost tipa NAL jedinice jednaka 6 ili 7 za sve VCL NAL jedinice određene slike, određena slika se naziva slika za pristup prekinutoj vezi (eng. Broken Link Access, BLA). BLA slika koja ima tip NAL jedinice jednak 6 može imati povezane TFD slike prisutne u toku bitova. BLA slika koja ima tip NAL jedinice jednak 7 možda neće imati povezane TFD slike prisutne u protoku bitova.

[0040] U nekim poznatim konfiguracijama, kao što je u Benjamin Bros et al., "High efficiency video coding (HEVC) text specification draft 7", JCTVC-11003, Ženeva, maj 2012. godine, kodirane slike koje prate CRA ili BLA sliku u redosledu dekodiranja i izlazni redosled ne koriste inter-predikciju iz bilo koje slike koja prethodi CRA ili BLA slici bilo u redosledu dekodiranja ili redosledu izlaza. Dalje, svaka slika koja prethodi CRA ili BLA slici u redosledu dekodiranja takođe prethodi CRA ili BLA slici u izlaznom redosledu. U gornjoj poznatoj konfiguraciji, zahtev za usklađenost toka bitova je da u toku bitova nisu prisutne TFD slike koje su povezane sa CRA slikom koja ima tip NAL jedinice jednak 5 ili BLA slikom koja ima tip NAL jedinice jednak 7.

[0041] U tabeli 1, kada je vrednost tipa NAL jedinice jednaka 8 za sve VCL NAL jedinice određene slike, ta konkretna slika se naziva IDR slika. Kodirane slike koje prate IDR sliku u redosledu dekodiranja ne koriste inter-predikciju bilo koje slike koja prethodi IDR slici u redosledu dekodiranja. Svaka slika koja prethodi IDR slici u redosledu dekodiranja takođe prethodi IDR slici u izlaznom redosledu.

[0042] Tipovi NAL jedinica u opsegu od 1 do 8, uključujući i 8, odnose se na VCL NAL jedinicu. Drugim rečima, kada je vrednost tipa NAL jedinice jednaka bilo kojoj vrednosti u opsegu od 1 do 8, uključujući i 8, za NAL jedinicu određene slike, sve VCL NAL jedinice te određene slike mogu imati tip_nal_jedinice jednak toj posebnoj vrednost.

[0043] Tipovi NAL jedinica u opsegu od 4 do 8, uključujući i 8, mogu ukazivati na sliku slučajne pristupne tačke (RAP). RAP slika se odnosi na kodiranu sliku koja je CRA slika, BLA slika ili IDR slika. RAP pristupna jedinica se odnosi na pristupnu jedinicu koja je CRA pristupna jedinica, BLA pristupna jedinica ili IDR pristupna jedinica. RAP slika može odbaciti sve pristupne jedinice pre određene RAP pristupne jedinice. Kada je pristupna jedinica RAP pristupna jedinica, vremenski identifikator za sve VCL NAL jedinice pristupne jedinice može biti jednak 0.

[0044] U tabeli 1, bilo koji skup parametara (skup parametara video zapisa (VPS), skup parametara sekvence (eng. Sequece Parameter Set, SPS), skup parametara slike (PPS) ili set parametara prilagođavanja (APS)) mora biti dostupan pre aktivacije skupa parametara.

Takođe, da biste mogli da izvršite nasumični pristup iz određene RAP jedinice, svaki skup parametara aktiviran tokom dekodiranja određene RAP pristupne jedinice ili tokom dekodiranja bilo koje naredne pristupne jedinice po redosledu dekodiranja mora biti prisutan ili obezbeđen preko eksternih sredstava na ili nakon te određene RAP pristupne jedinice i pre nego što bilo koja NAL jedinica aktivira taj skup parametara. Ovaj uslov omogućava ispravno dekodiranje određene RAP pristupne jedinice i svih narednih pristupnih jedinica kako po redosledu dekodiranja, ako i po redosledu izlaza.

[0045] U nekim konfiguracijama, sistemi i metode koje su ovde otkrivene opisuju GTLA sliku. GTLA slika može biti kodirana slika za koju svaki isečak ima tip NAL jedinice jednak 9.

[0046] GTLA slika i sve kodirane slike sa vremenskim identifikatorom (vremenski_id) jednakim vremenskom identifikatoru GTLA slike koje prate GTLA sliku u redosledu dekodiranja ne mogu da koriste inter predikciju iz bilo koje slike sa vremenskim identifikatorom većim ili jednakim vremenskom identifikator GTLA slike koja prethodi GTLA slici u redosledu dekodiranja. Takođe, GTLA slika možda nije TFD slika; otuda se GTLA slike takođe nazivaju ne-TFD GTLA slike.

[0047] GTLA slika može pružiti prednosti u odnosu na TLA sliku. Na primer, GTLA slika može da obezbedi dodatnu fleksibilnost u izboru referentnih slika, istovremeno pružajući funkciju promene vremenskog sloja. Dalje, GTLA slika može da omogući izbor željene brzine kadrova na način korak po korak. Dodatne prednosti i prednosti biće opisane u nastavku.

1

[0048] U nekim sistemima i metodama za signalizaciju GTLA slike opisane ovde, jedan ili više indikatora mogu biti implementirani da bi ukazivali na GTLA sliku u toku bitova. Na primer, u jednoj konfiguraciji, nova NAL jedinica može biti uvedena da naznači GTLA sliku u toku bitova.

[0049] Različite konfiguracije su sada opisane u odnosu na slike, gde slični referentni brojevi mogu ukazivati na funkcionalno slične elemente. Sistemi i metode kao što su uopšteno opisani i ilustrovani na slikama mogu biti raspoređeni i dizajnirani u širokom spektru različitih konfiguracija. Prema tome, sledeći detaljniji opis nekoliko konfiguracija, kao što je predstavljeno na slikama, nema za cilj da ograniči obim, kao što se tvrdi, već́ je samo reprezentativan za sisteme i metode.

[0050] Slika 1 je blok dijagram koji ilustruje primer jednog ili više elektronskih uređaja 102a-b u kojima mogu biti implementirani sistemi i metode za signalizaciju slike postepenog pristupa vrmenskom sloju (GTLA). U ovom primeru su ilustrovani elektronski uređaj A 102a i elektronski uređaj B 102b. Međutim, treba napomenuti da se jedna ili više karakteristika i funkcionalnosti opisanih u vezi sa elektronskim uređajem A 102a i elektronskim uređajem B 102b mogu kombinovati u jedan elektronski uređaj u nekim konfiguracijama.

[0051] Elektronski uređaj A 102a uključuje koder 104 i GTLA modul slike 108. Svaki od elemenata uključenih u elektronski uređaj A 102a (npr. koder 104 i GTLA modul slike 108) može biti implementiran u hardveru, softveru ili u kombinaciji oba.

[0052] Elektronski uređaj A 102a može dobiti ulaznu sliku 106. U nekim konfiguracijama, ulazna slika 106 može biti snimljena na elektronskom uređaju A 102a pomoću senzora slike, preuzeta iz memorije i/ili primljena od drugog elektronskog uređaja.

[0053] Koder 104 može kodirati ulaznu sliku 106 da proizvede kodirane podatke. Na primer, koder 104 može da kodira seriju ulaznih slika 106 (npr. video). U jednoj konfiguraciji, koder 104 može biti koder za video kodiranje visoke efikasnosti (HEVC). Kodirani podaci mogu biti uključeni u tok bitova 110. Koder 104 može da generiše signalizaciju potrošnje na osnovu ulazne slike 106.

[0054] U nekim konfiguracijama, GTLA modul slike 108 može uključivati GTLA sliku kao i indikator koji odgovara GTLA slici. GTLA sliku i odgovarajući indikator GTLA slike može generisati modul 108 GTLA slike.

[0055] U nekim konfiguracijama, modul 108 GTLA slike može poslati ili na drugi način deliti GTLA sliku i/ili odgovarajući indikator GTLA slike sa jednim ili više elektronskih uređaja 102. U jednom primeru, elektronski uređaj A 102a može poslati jednu ili više GTLA slika i/ili odgovarajućih GTLA indikatora slike elektronskom uređaju B 102b. Jedna od prednosti generisanja GTLA slike i/ili odgovarajućeg GTLA indikatora slike može uključiti pružanje veće fleksibilnosti u izboru referentnih slika uz obezbeđivanje funkcije prebacivanja vremenskog sloja.

[0056] Jedna ili više vrsta indikatora mogu biti opisane u skladu sa sistemima i metodama koje su ovde otkrivene. Na primer, koder 104 može da identifikuje GTLA sliku sa jednim ili više indikatora. Više detalja je dato u nasavku. Treba napomenuti da modul 108 GTLA slike može biti uključen u koder 104 u nekim konfiguracijama.

[0057] Koder 104 (i modul 108 GTLA slike, na primer) može proizvesti tok bitova 110. Tok bitova 110 može uključivati kodirane podatke na osnovu ulazne slike 106. U jednom primeru, tok bitova 110 može uključivati kodirane podatke slike. U nekim konfiguracijama, tok bitova 110 može takođe da uključuje sistemske podake, kao što su informacije zaglavlja isečka, PPS informacije, SPS informacije, APS informacije, VPS informacije, itd. U nekim slučajevima, zaglavlje isečka, PPS informacije, SPS informacije, APS informacije ili VPS informacije se mogu nazvati sintaksom visokog nivoa. Tok bitova 110 može takođe da uključuje druge podatke, od kojih su neki primeri opisani ovde. Pošto su dodatne ulazne slike 106 kodirane, tok bitova 110 može uključivati jednu ili više GTLA slika. Dodatno ili alternativno, tok bitova 110 može uključivati jedan ili više GTLA indikatora slike i druge kodirane podatke.

[0058] Tok bitova 110 može biti obezbeđen za dekoder 112. U jednom primeru, tok bitova 110 se može preneti na elektronski uređaj B 102b koristeći žičanu ili bežičnu vezu. U nekim slučajevima, ovo se može uraditi preko mreže, kao što je Internet, lokalna mreža (LAN) ili drugi tip mreže za komunikaciju između uređaja. Kao što je ilustrovano na Slici 1, dekoder 112 može biti implementiran na elektronski uređaj B 102b odvojeno od kodera 104 na elektronskom uređaju A 102a. Treba napomenuti da u nekim konfiguracijama, koder 104 i

1

dekoder 112 mogu biti implementirani na istom elektronskom uređaju. U implementaciji gde su koder 104 i dekoder 112 implementirani na istom elektronskom uređaju, na primer, tok bitova 110 može biti dostupan dekoderu na različite načine. Na primer, tok bitova 110 može biti obezbeđen preko magistrale do dekodera 112 ili uskladišten u memoriji za preuzimanje od strane dekodera 112.

[0059] Dekoder 112 može biti implementiran u hardveru, softveru ili u kombinaciji oba. U jednoj konfiguraciji, dekoder 112 može biti HEVC dekoder. Dekoder 112 može da dobije (npr. da primi) tok bitova 110. Dekoder 112 može da generiše jednu ili više dekodiranih slika 114 na osnovu toka bitova 110. Dekodirana slika 114 može biti prikazana, reprodukovana, sačuvana u memoriji i/ili preneta na drugi uređaj, itd.

[0060] Dekoder 112 može uključivati GTLA modul 120 prijemnika slike. GTLA modul prijemnika slike 120 može da omogući elektronskom uređaju B 102b da dobije GTLA sliku i/ili GTLA indikator slike iz toka bitova 110. U nekim konfiguracijama, modul GTLA prijemnika slike 120 može dobiti GTLA sliku na osnovu toga da li tok bitova 110 uključuje indikator GTLA slike.

[0061] Elektronski uređaj B 102b takođe može da izvrši jednu ili više operacija na protoku bitova 110. U jednom primeru, operacija ili proces koji se izvodi na toku bitova 110 može biti zasnovan na tome da li je prisutna GTLA slika ili GTLA indikator slike. U nekim konfiguracijama, dekoder 112 ili drugi element na elektronskom uređaju B 102b može da izvrši operaciju na protoku bitova 110. Štaviše, druge operacije se takođe mogu izvoditi na toku bitova 110.

[0062] U nekim konfiguracijama, elektronski uređaj B 102b može da emituje dekodiranu sliku 114. U jednom primeru, dekodirana slika 114 može se preneti na drugi uređaj ili nazad na elektronski uređaj A 102a. U jednoj konfiguraciji, dekodirana slika 114 može biti sačuvana ili na drugi način održavana na elektronskom uređaju B 102b. U drugoj konfiguraciji, elektronski uređaj B 102b može prikazati dekodiranu sliku 114. U još jednoj konfiguraciji, dekodirana slika 114 može uključivati elemente ulazne slike 106 sa različitim svojstvima zasnovanim na kodiranju i drugim operacijama koje se izvode na toku bitova 110. U nekim konfiguracijama, dekodirana slika 114 može biti uključena u tok slike sa različitom rezolucijom, formatom, specifikacijama ili drugim atributom u odosu na ulaznu sliku 106.

1

[0063] Treba napomenuti da jedan ili više elemenata ili njihovih delova uključenih u elektronski(e) uređaj(e) 102 mogu biti implementirani u hardveru. Na primer, jedan ili više ovih elemenata ili njihovih delova mogu biti implementirani kao čip, kola ili hardverske komponente, itd. Takođe treba napomenuti da jedna ili više funkcija ili metoda opisanih ovde mogu biti implementirane i/ili izvedene koristeći hardver. Na primer, jedan ili više metoda opisanih ovde može da se implementira i/ili realizuje korišćenjem skupa čipova, integrisanog kola specifičnog za aplikaciju (eng. Aplicaion Specific Inegrated Cicrcui, ASIC), velikog integrisanog kola (eng. Large-scale integrated circuit, LSI) ili integrisanog kola, itd.

[0064] Slika 2 je blok dijagram koji ilustruje dva primera strukture kodiranja. Primer A 230 ilustruje strukturu kodiranja kada se koristi slika pristupa vremenskom sloju (TLA) 228. Primer B 231 ilustruje strukturu kodiranja kada se koristi slika postepenog pristupa vremenskom sloju (GTLA) 229.

[0065] Horizontalni pristup u primeru A 230 predstavlja izlazni red 222 slika u strukturi kodiranja. Redosled izlaza može početi od nule i brojati nagore (npr. s leva na desno) i može se koristiti za identifikaciju odgovarajućih slika u strukturi koda. Kao primer, primer A 230 ima izlazni redosled 222 od 0 do 16 koji odgovara slikama 0-16, respektivno.

[0066] U primeru A 230, vertikalni pristup predstavlja vremenske slojeve 218. Svaki vremenski sloj 218 a-n može da sadrži jednu ili više slika. Svaka slika na istom vremenskom sloju 218 može imati isti vremenski identifikator. Na primer, sve slike na vremenskom sloju A 218a mogu imati vremenski_id jednak nuli, sve slike na vremenskom sloju B 218b mogu imati vremenski_id jednak jedan, sve slike na vremenskom sloju C 218c mogu imati vremenski_id jednak dva, sve slike na vremenskom sloju N 218n mogu imati vremenski_id jednak N-1, itd.

[0067] Kao što je prikazano u primeru A 230, može postojati određeni broj vremenskih slojeva 218a-n. Na primer, mogu postojati dva, tri, četiri, osam, šesnaest itd. vremenskih slojeva 218. Svaki privremeni sloj 218 može uključivati različit broj slika. U nekim konfiguracijama, vremenski slojevi 218 su organizovani u hijerarhijskom obliku. Svaki viši vremenski sloj 218, iznad osnovnog sloja (npr., vremenski sloj A 218a), može da sadrži više slika od prethodnih nižih vremenskih slojeva 218. Na primer, vremenski sloj N 218n može

1

uključivati dvostruko više slika od vremenskog sloja C 218c, a vremenski sloj C 218c može uključivati dvostruko više slika od vremenskog sloja B 218b. Viši vremenski slojevi 218 sa većim brojem slika mogu obezbediti veće brzine kadrova za dekodirane slike.

[0068] Svaki vremenski sloj 218 može imati različite tipove slika i preseka. Na primer, vremenski sloj A 218a može imati sliku sa intra-prediktivnim isečkom (I-isečak) i sliku sa prediktivnim isečkom (P-isečak). Vremenski sloj C 218a može imati slike sa bi-predikcionim isečcima (B-isečak). Vremenski sloj B 218b može imati slike sa P-isječcima i slike sa B-isečcima.

[0069] U primeru A 230, prikazana je TLA slika 228. Na primer, TLA slika 228 može biti 12. slika u redosledu kodiranja 222. TLA slika može biti slike čistog nasumičnog pristupa (eng. Clean Random Access, CRA) i/ili tačka prebacivanja vremenskog sloja.

[0070] Elektronski uređaj 102 može da koristi funkciju prebacivanja vremenskog sloja označenu TLA slikom 228 za prebacivanje između privremenih slojeva 218. Na primer, elektronski uređaj 102 može da koristi tačku prebacivanja vremenskog sloja da označi prebacivanje između vremenskog sloja A 218a i vremenskog sloja B 218b.

[0071] Primer B 231 ilustruje strukturu kodiranja kada se koristi slika postepenog pristupa vremenskom sloju (GTLA) 229. Primer B 231 uključuje vremenske slojeve 219a-n i izlazni redosled 223 sličan odgovarajućim vremenskim slojevima 218a-n i izlaznom redosledu 222 opisanim u vezi sa primerom A 230 na slici 2. Na primer, primer B 231 može imati izlazne slike u izlaznom redosledu 223 od 0-16.

[0072] Svaki vremenski sloj 219 a-n može da sadrži jednu ili više slika. Svaka slika na istom vremenskom sloju 219 može imati isti vremenski identifikator. Na primer, sve slike na vremenskom sloju B 219b mogu imati isti vremenski_id. Vremenski slojevi 219a-n mogu biti organizovani na hijerarhijski način sa svakim višim vremenskim slojem 219, iznad osnovnog sloja (npr., vremenski sloj A 219a), koji ima više slika od nižih vremenskih slojeva 219. Na primer, vremenski sloj N 219n može imati osam slika, dok vremenski sloj B 218b može imati dve slike. Viši vremenski slojevi 219 sa većim brojem slika mogu obezbediti veće brzine kadrova za dekodirane slike.

1

[0073] U primeru V 231, prikazana je GTLA slika 229. Na primer, GTLA slika 229 može biti 12. slika u redosledu izlaza 223.

[0074] Struktura kodirane GTLA slike može pružiti veću fleksibilnost u izboru referentnih slika nego struktura kodirana TLA slikama, dok i dalje pruža funkciju prebacivanja vremenskog sloja. Na primer, slika 9, kao što je prikazano izlaznim redosledom 223, može biti u mogućnosti da koristi slike 7, 8 i 10 kao referentne slike prema strukturi kodiranja sa GTLA slikom 229. Nasuprot tome, prema strukturi kodiranja sa TLA slikom 228, kao što je prikazano u primeru A 230, slika 7 nije dostupna kao referentna slika za sliku 9. Slično tome, slika 10, kao što je prikazano izlaznim redosledom 223, može da ima mogućnost da koristi slike 6, 8 i 12 kao referentne slike. Ovo omogućava elektronskom uređaju 102 da ima veću fleksibilnost u izboru referentnih slika omogućavajući upotrebu dodatne reference.

[0075] Dalje, pošto se dodatne slike mogu koristiti kao referentne slike, može se postići bolja efikasnost kompresije u poređenju sa stepenom kompresije TLA slika 228. Na primer, pošto slika 9 može koristiti sliku 7 kao referentnu sliku pored slika 8 i 10, slika 9 može biti dodatno komprimovana. Drugim rečima, dodatna kompresija je rezultat većeg izbora referentnih slika. Ovo je u suprotnosti sa strukturom kodiranja sa TLA slikama 228, koje ne koriste dodatne slike koje bi se koristile kao referentne slike.

[0076] Slika 3 je blok dijagram koji ilustruje još dva primera strukture kodiranja. Primer A 330 ilustruje strukturu kodiranja većeg skupa slika kada se koriste TLA slike 328 za prebacivanje vremenskog sloja. Primer B 331 ilustruje strukturu kodiranja većeg skupa slika sa raspoređenim GTLA slikama 329 koje se koriste za prebacivanje vremenskog sloja.

[0077] Primer A 330 uključuje vremenske slojeve 318a-n i izlazni red 322 sličan odgovarajućim vremenskim slojevima 218a-n i izlaznom redu 222 kao što je opisano u vezi sa primerom A 230 na slici 2. Na primer, na slici 3, primer A 330 može imati slike 0-32 koje izlaze u izlaznom redosledu 322.

[0078] Kao što je prikazano u primeru A 330, može postojati određeni broj vremenskih slojeva 318a-n. Svaki privremeni sloj 318 može uključivati različit broj slika. U nekim konfiguracijama, vremenski slojevi 318 mogu biti organizovani u hijerarhijskom obliku. Svaka slika na istom vremenskom sloju 318 može da deli isti vremenski identifikator. Na

1

primer, sve slike na vremenskom sloju A 318a mogu imati vremenski_id jednak nuli i sve slike na vremenskom sloju N 318n mogu imati vremenski_id jednak N-1. Viši vremenski slojevi 318 sa većim brojem slika mogu obezbediti veće brzine kadrova i veću rezoluciju za dekodirane slike.

[0079] Elektronski uređaj 102 može da koristi funkciju prebacivanja vremenskog sloja za prebacivanje između privremenih slojeva 318. Na primer, elektronski uređaj 102 može da koristi tačku prebacivanja vremenskog sloja da označi prebacivanje između vremenskog sloja A 318a i vremenskog sloja B 318b. Funkcionalnost prebacivanja vremenskog sloja može biti naznačena TLA slikom 328a i TLA slikom 328b, prikazanim u izlaznom redosledu 322 kao slike 12 i 28, respektivno.

[0080] Primer B 331 ilustruje strukturu kodiranja sa raspoređenim GTLA slikama 329 koje se koriste za prebacivanje vremenskog sloja. Primer B 331 uključuje vremenske slojeve 319a-n i izlazni redosled 323 sličan odgovarajućim elementima 318a-n i 322 opisanim u primeru A 330 na slici 3 i odgovarajućim elementima 218a-n i 222 opisanim u vezi sa primerom A 230 na slici 2.

[0081] Kao što je prikazano u primeru B 331, može postojati određeni broj vremenskih slojeva 319a-n. U nekim konfiguracijama, vremenski slojevi 319 mogu biti organizovani u hijerarhijskom obliku. Viši vremenski slojevi 319 sa većim brojem slika mogu obezbediti veće brzine kadrova i veću rezoluciju za dekodirane slike.

[0082] Elektronski uređaj 102 može da koristi funkciju prebacivanja vremenskog sloja za prebacivanje između privremenih slojeva 319. Na primer, elektronski uređaj 102 može da koristi tačku prebacivanja vremenskog sloja da označi prebacivanje između vremenskog sloja C 319c i vremenskog sloja N 318n.

[0083] GTLA slike 329a-d u primeru B 331 mogu navesti elektronski uređaj 102 da se prebacuje između vremenskih slojeva 319. GTLA slike 329a-d mogu biti poređane između vremenskih slojeva 319. Drugim rečima, GTLA slike 329a-d mogu se nalaziti na različitim vremenskim slojevima. Na primer, GTLA slika 329a i GTLA slika 329d mogu biti na vremenskom sloju B 319b, jedna GTLA slika 329b može biti na vremenskom sloju C 319c i jedna GTLA slika 329c može biti na vremenskom sloju N 319n. U primeru B 331 na slici 3,

2

GTLA 329a, GTLA 329b, GTLA 329c i GTLA 329d su prikazani u izlaznom redosledu 323 kao slike 12, 18, 23 i 28, respektivno.

[0084] Kao što je prethodno opisano, GTLA slike 329 mogu da obezbede veću fleksibilnost u izboru referentnih slika nego TLA slike 328, dok i dalje pružaju funkciju prebacivanja vremenskog sloja. Ovo se može postići jer GTLA slike 329 dozvoljavaju da se više slika koristi kao referentne slike u strukturi kodiranja u poređenju sa strukturama kodiranja sa TLA slikama 328. Dalje, pošto se dodatne slike mogu koristiti kao referentne slike, može se postići bolja efikasnost kompresije u poređenju sa stepenom kompresije TLA slika 328.

[0085] U nekim konfiguracijama, korišćenje GTLA slika 329 među više vremenskih slojeva 319 omogućava izbor željenih okvira na način korak po korak. Na primer, puna brzina kadrova može biti predstavljena sa "F" Herca (Hz). U ovom primeru se koriste svi vremenski slojevi 319a-n i svaki vremenski sloj 319a-n može predstavljati različitu brzinu kadrova. Vremenski sloj A 319a, vremenski sloj B 319b, vremenski sloj C 319c i vremenski sloj N 319n mogu imati vremenske identifikatore 0, 1, 2 i 3 respektivno. Puna brzina kadrova koristi sve vremenske slojeve 319. Drugim rečima, puna brzina kadrova, F Hz, koristi sve slike koje imaju vremenski_id jednak 0, 1, 2 ili 3. Kao primer, ovo može uključivati sve 32 slike prikazane u primeru B 331.

[0086] Međutim, u nekim slučajevima može se koristiti pod-tok (eng. substream) ili manje od pune brzine kadrova. Na primer, pod-tok koji koristi samo vremenske_id 0, 1 i 2 može da koristi polovinu pune brzine kadrova, predstavljene sa F/2 Hz. Na primer, ovo može uključivati sve slike u vremenskom sloju A 319a do vremenskog sloja C 319c prikazane u primeru B 331, ili 16 slika.

[0087] Pod-tok koji koristi samo vremenske_id 0 i 1 može koristiti četvrtinu pune brzine kadrova, predstavljenu sa F/4 Hz. Na primer, ovo može uključivati sve slike u vremenskom sloju A 319a do vremenskog sloja B 319b prikazane u primeru B 331, ili 8 slika.

[0088] Pod-tok koji koristi samo vremenski_id 0 može koristiti osminu pune brzine kadrova, predstavljenu sa F/8 Hz. Na primer, ovo može uključivati samo slike u vremenskom sloju A 319a prikazanom u primeru B 331, ili 4 slike.

[0089] U nekim konfiguracijama, raspoloživi propusni opseg može da odredi da li elektronski uređaj 102 može da prenosi punu brzinu kadrova (npr. F Hz) ili delimičnu brzinu kadrova (npr. F/2 Hz, F/4 Hz, F/8 Hz). Kao takav, svaki vremenski sloj 319a-n i odgovarajući vremenski identifikator mogu se preneti odvojeno kao sopstvena grupa za višestruko emitovanje.

[0090] U nekim konfiguracijama, najniža brzina kadrova (npr. F/8 Hz) se prvo prenosi kao grupa za višestruko emitovanje. Pored toga, veće brzine kadrova (npr. F/4 Hz, F/2 Hz i F Hz) mogu se prenositi kao dodatne grupe za višestruko emitovanje, respektivno. Na primer, elektronski uređaj 102 može početi da prima tok bitova 110 uključujući pod-tok grupe za višestruko emitovanje (F/8 Hz) samo sa slikama vremenskog sloja A 319a (npr. vremenski_id = 0). Nakon toga, tok bitova 110 može da počne dodatno da uključuje pod-tok grupe za višestruko emitovanje (F/4 Hz) sa slikama vremenskog sloja A 319a i vremenskog sloja B 319b (npr. vremenski_id = 1 i 2). Međutim, elektronski uređaj 102 ne može odmah da počne da dekodira slike vremenskog sloja B 319b. Umesto toga, elektronski uređaj 102 mora da odbaci slike vremenskog sloja B 319b.

[0091] Dok prima slike iz vremenskog sloja A 319a i vremenskog sloja B 319b, elektronski uređaj 102 može primiti indikaciju GTLA slike 329a. Na primer, indikacija može biti tip NAL jedinice koja ukazuje na GTLA sliku 329a. GTLA slika 329a može ukazivati na tačku prebacivanja vremenskog sloja za elektronski uređaj 102. U ovom trenutku, elektronski uređaj 102 može da počne da dekodira i slike vremenskog sloja A 319a i vremenskog sloja B 319b.

[0092] Elektronski uređaj 102 može nastaviti da prima sliku iz dodatnih vremenskih slojeva 319, kao što su slike u vremenskom sloju C 319c i vremenskom sloju N 319n. Zajedno sa dodatnim vremenskim slojevima 319, elektronski uređaj 102 može da primi dodatne GTLA slike 319, kao što su GTLA slika 329b i GTLA slika 329c da označi tačke prebacivanja vremenskog sloja. Kao takav, elektronski uređaj 102 može da se prebaci na punu brzinu kadrova, F Hz, koristeći GTLA slike 329 kao tačke prebacivanja vremenskog sloja. Dakle, na ovaj način, GTLA slike 329 omogućavaju izbor željene brzine kadrova na način korak po korak.

[0093] Slika 4 je blok dijagram koji ilustruje jednu konfiguraciju kodera 404 na elektronskom uređaju 402; Elektronski uređaj 402 može biti jedan primer elektronskog uređaja 102 opisanog u vezi sa gornjom slikom 1. Na primer, elektronski uređaj 402 i koder 404 mogu da odgovaraju elektronskom uređaju A 102a i koderu 104 sa slike 1.

[0094] Jedan ili više elemenata koji su ilustrovani kao uključeni u elektronski uređaj 402 mogu biti implementirani u hardveru, softveru ili kombinaciji oba. Elektronski uređaj 402 može uključivati koder 404, koji može biti implementiran u hardveru, softveru ili u kombinaciji oba. Koder 404 može biti implementiran kao kolo, integrisano kolo, integrisano kolo za određenu primenu (eng. Application-specfic Integrated Circuit, ASIC), procesor u elektronskoj komunikaciji sa memorijom sa izvršnim instrukcijama, firmverom, programabilnim logičkim poljem (eng. field-programmable gate array, FPGA), itd., ili njihova kombinacija. U nekim konfiguracijama, koder 404 može biti HEVC koder.

[0095] Elektronski uređaj 402 može uključivati izvor 434. Izvor 434 može da obezbedi sliku ili podatke o slici (npr. video) kao ulaznu sliku 406 za koder 404. Primeri izvora 434 mogu uključivati senzore slike, memoriju, komunikacione interfejse, mrežne interfejse, bežične prijemnike, portove itd.

[0096] Jedna ili više ulaznih slika 406 mogu da budu poslate modulu za predikciju unutar kadra i baferu za rekonstrukciju 440. Ulazna slika 406 se takođe može da bude poslata modulu 466 za procenu i kompenzaciju pokreta i modulu za oduzimanje 446.

[0097] Modul za predikciju unutar kadra i bafer za rekonstrukciju 440 mogu generisati informacije 458 intra režima i intra signal 442 na osnovu jedne ili više ulaznih slika 406 i rekonstruisanih podataka 480. Modul 466 za procenu i kompenzaciju kretanja može da generiše informacije inter režima 468 i inter signal 444 na osnovu jedne ili više ulaznih slika 406 i bafera referentne slike 496 izlaznog signala bafera referentne slike 498. U nekim konfiguracijama, bafer referentne slike 496 može uključivati podatke iz jedne ili više referentnih slika u baferu referentne slike 496.

[0098] Koder 404 može da bira između intra signala 442 i inter signala 444 u skladu sa režimom. Intra signal 442 može da se koristi da bi se iskoristile prostorne karakteristike unutar slike u režimu intra kodiranja. Inter signal 444 se može koristiti da bi se iskoristile

2

vremenske karakteristike između slika u režimu inter kodiranja. Dok je u režimu intra kodiranja, intra signal 442 se može poslati modulu za oduzimanje 446, a informacije o intra režimu 458 mogu biti modulu za entropijsko kodiranje 460. Dok je u režimu inter kodiranja, inter signal 444 se može poslati modulu za oduzimanje 446, a informacije o inter režimu 468 mogu biti modulu za entropijsko kodiranje 460.

[0099] Ili intra signal 442 ili inter signal 444 (u zavisnosti od režima) oduzima se od ulazne slike 406 na modulu za oduzimanje 446 da bi se proizveo ostatak predikcije 448. Ostatak predikcije 448 se šalje modulu transformacije 450. Modul transformacije 450 može da komprimuje ostatak predikcije 448 da bi proizveo transformisani signal 452 koji se šalje modulu za kvantizaciju 454. Modul kvantizacije 454 kvantuje transformisani signal 452 da bi proizveo transformisane i kvantizovane koeficijente (eng. Transformed and Qanized Coefficients, TQC)) 456.

[0100] TQC 456 se dostavljaju modulu entropijskog kodiranja 460 i modulu inverzne kvantizacije 470. Modul inverzne kvantizacije 470 vrši inverzno kvantovanje na TQC 456 da bi proizveo inverzni kvantizovani signal 472 koji se šalje modulu inverzne transformacije 474. Modul inverzne transformacije 474 vrši dekompresiju inverznog kvantizovanog signala 472 da bi proizveo dekomprimovani signal 476 koji se dostavlja modulu za rekonstrukciju 478.

[0101] Modul za rekonstrukciju 478 može proizvesti rekonstruisane podatke 480 na osnovu dekomprimovanog signala 476. Na primer, modul za rekonstrukciju 478 može da rekonstruiše (modifikuje) slike. Rekonstruisani podaci 480 mogu biti poslati filteru za rekonstrukciju 482 i modulu za intra predikciju i baferu za rekonstrukciju 440. Filter za rekonstrukciju 482 može proizvesti filtrirani signal 484 na osnovu rekonstruisanih podataka 480.

[0102] Filtrirani signal 484 može da bude poslat modulu 486 za adaptivni pomeraj uzoraka (eng. Sample Adaptive Offset, SAO). SAO modul 486 može proizvesti SAO informaciju 488 koja se daje modulu entropijskog kodiranja 460 i SAO signal 490 koji se daje filteru adaptivne petlje (eng. Adaptive Loop Filer, ALF) 492. ALF 492 proizvodi ALF signal 494 koji se dostavlja baferu referentne slike 496. ALF signal 494 može uključivati podatke iz jedne ili više slika koje se mogu koristiti kao referentne slike.

[0103] Modul za entropijsko kodiranje 460 može kodirati TKC 456 da proizvede tok bitova 410 ili drugi signal. Takođe, modul za entropijsko kodiranje 460 može kodirati TKC 456 koristeći kontekstualno adaptivno kodiranje promenljive dužine (eng. Context-Adaptive Variable Length Coding, CAVLC) ili kontekstualno adaptivno binarno aritmetičko kodiranje (eng. Context-Adaptive Binary Arithmetic Coding, CABAC). Konkretno, modul za entropijsko kodiranje 460 može kodirati TKC 456 na osnovu jedne ili više informacija intra režima, 458, informacija inter režima 468 i SAO informacija 488. U nekim konfiguracijama, tok bitova 410 može uključivati podatke kodirane slike. U jednom primeru, tok bitova 410 se prosleđuje GTLA modulu slike 408 pre nego što se pošalje iz kodera 404 ili drugom elektronskom uređaju 102.

[0104] Kvantizacija, uključena u video kompresiju kao što je HEVC, je tehnika kompresije sa gubicima koja se postiže kompresijom opsega vrednosti na jednu kvantnu vrednost.

Parametar kvantizacije (QP) je unapred definisani parametar skaliranja koji se koristi za izvođenje kvantizacije na osnovu kvaliteta rekonstruisanog video zapisa i odnosa kompresije. Tip bloka je definisan u HEVC tako da predstavlja karakteristike datog bloka na osnovu veličine bloka i informacija o njegovoj boji. QP, informacije o rezoluciji i tip bloka mogu se odrediti pre entropijskog kodiranja. Na primer, elektronski uređaj 402 (npr. enkoder 404) može odrediti QP, informacije o rezoluciji i tip bloka, koji se mogu obezbediti modulu za entropijsko kodiranje 460.

[0105] Modul entropijskog kodiranja 460 može odrediti veličinu bloka na osnovu bloka TKC 456. Na primer, veličina bloka može biti broj TKC 456 duž jedne dimenzije bloka TKC. Drugim rečima, broj TKC 456 u bloku TKC može biti jednak kvadratu veličine bloka. Na primer, veličina bloka se može odrediti kao kvadratni koren broja TKC 456 u bloku TKC. Rezolucija se može definisati kao širina piksela puta visina piksela. Informacije o rezoluciji mogu uključivati broj piksela za širinu slike, za visinu slike ili oboje. Veličina bloka se može definisati kao broj TKC 456 duž jedne dimenzije 2D bloka TKC.

[0106] U nekim konfiguracijama, modul za entropijsko kodiranje 460 šalje tok bitova 410 ili drugi signal uključujući jednu ili više slika GTLA modulu slike 408. GTLA modul slike 408 može obraditi sliku kao GTLA sliku 429. U ovom slučaju, modul za intra predviđanje slike i bafer rekonstrukcije 440, modul transformacije 450, modul kvantizacije 454, modul

2

entropijskog kodiranja 460 i modul za predviđanje i kompenzaciju pokreta 466 su kodirali GTLA 429 sliku tako da 429 i sve kodirane slike sa vremenskim identifikatorom (vremenski_id) jednakim vremenskom identifikatoru GTLA slike 429 koje prate GTLA sliku 429 u redosledu dekodiranja neće koristiti inter predikciju iz bilo koje slike sa vremenskim identifikatorom većim ili jednakim vremenskom identifikatoru GTLA slike 429 koja prethodi GTLA slici 429 u redosledu dekodiranja. U nekim konfiguracijama, modul GTLA slike 408 može da generiše novi tip NAL jedinice, zastavicu ili drugi indikator da pokaže prisutnost GTLA slike 429. Dalje, GTLA modul slike 408 može modifikovati ili kreirati indikator GTLA slike koji će pratiti ili poslati sa protokom bitova 410 podataka koji će biti uskladišteni na elektronskom uređaju 402 ili poslati drugom elektronskom uređaju 102.

[0107] GTLA modul slike 408 može dalje da sadrži različite module ili pod-module za generisanje jednog ili više indikatora GTLA slike povezanih sa ulaznom slikom 406. Na primer, modul GTLA slike 408 može uključivati modul indikatora GTLA 424a, modul NAL jedinice (eng. NAL Unit) NALU) 424b, modul skupa parametara 424c ili drugi modul za generisanje indikatora GTLA slike povezanog sa ulaznom slikom 406.

[0108] U nekim konfiguracijama, modul indikatora GTLA slike 424a može da generiše indikator GTLA slike. Indikator GTLA slike može da se generiše nakon što je slika delimično kodirana ili prođe kroz komponente elektronskog uređaja 402.

[0109] U jednoj konfiguraciji, modul GTLA slike 408 može generisati indikator GTLA slike povezan sa jednom ili više ulaznih slika 406 kreiranjem ili modifikacijom novog tipa NAL jedinice. U jednom primeru, modul NAL jedinice 424b može da generiše NAL jedinicu povezanu sa jednom ili više GTLA slika 429. U nekim konfiguracijama, modul NAL jedinice 424b može da generiše NAL jedinicu povezanu sa jednom ili više GTLA slika 429 kako bi ukazao da je ulazna slika 406 GTLA slika 429.

[0110] U nekim konfiguracijama, indikator GTLA slike može biti signaliziran u skupu parametara. Modul skupa parametara 424c može povezati indikator GTLA slike sa skupom parametara. Na primer, skup parametara može biti skup parametara sekvence (SPS), skup parametara slike (PPS), skup parametara prilagođavanja (APS), skup video parametara (VPS) ili drugi skup parametara. U nekim konfiguracijama, modul skupa parametara 424c može da poveže GTLA indikator slike sa zaglavljem isečka. Drugim rečima, GTLA indikator slike

2

može biti signaliziran u SPS, PPS, APS, VPS nekom drugom skupu parametara i/ili zaglavlju sreza.

[0111] U nekim konfiguracijama, tok bitova 410 se može preneti na drugi elektronski uređaj 102. Na primer, tok bitova 410 se može poslati komunikacionom interfejsu, mrežnom interfejsu, bežičnom predajniku, portu, itd. Na primer, tok bitova 410 se može preneti na drugi elektronski uređaj 102 preko LAN veze, Interneta, bazne stanice mobilnog telefona, itd. Tok bitova 410 može dodatno ili alternativno biti uskladišten u memoriji ili drugoj komponenti na elektronskom uređaju 402.

[0112] Slika 5 je dijagram toka koji ilustruje jednu konfiguraciju metode 500 za signalizaciju slike postepenog pristupa vremenskm sloju (GTLA) 429. Elektronski uređaj 402 može kodirati 502 sliku postepenog pristupa vremenskom sloju (GTLA). GTLA slika može biti ulazna slika 406 ili jedna od niza ulaznih slika 406 dobijenih elektronskim uređajem 402.

[0113] Kodiranje 502 prve slike može uključivati predstavljanje ulazne slike 406 kao digitalnih podataka. Na primer, kodiranje 502 prve slike može uključivati generisanje niza bitova koji predstavljaju karakteristike (npr. boju, osvetljenost, prostornu lokaciju, itd.) ulazne slike 406. U nekim slučajevima, ulazna slika 406 može biti kodirana 502 kao GTLA slika 429. Jedna ili više kodiranih slika mogu biti uključene u tok bitova 410 i mogu da budu poslate na drugi elektronski uređaj 102 koji uključuje dekoder 112.

[0114] Elektronski uređaj 402 može poslati 504 GTLA sliku 429. Slanje 504 GTLA slike može uključivati prenos podataka (npr. toka bitova 410) između komponenti elektronskog uređaja 102 ili prenos toka bitova 410 između jednog ili više elektronskih uređaja 102. U jednom primeru, koder 404 na elektronskom uređaju 402 može poslati tok bitova 410 uključujući jednu ili više GTLA slika 429 elektronskom uređaju 102. U nekim konfiguracijama, tok bitova 410 se može poslati u dekoder 112 na elektronskom uređaju B 102b. GTLA indikator može da bude poslat 504 putem žičnog ili bežičnog prenosa, na primer.

[0115] Slika 6 je dijagram toka koji ilustruje specifičniju konfiguraciju metode 600 za signalizaciju slike 429 postepenog pristupa vremenskom sloju (GTLA). Elektronski uređaj 402 može kodirati 602 sliku 429 postepenog pristupa vremenskom sloju (GTLA). Na primer,

2

elektronski uređaj 402 može da kodira ulaznu sliku 406 kao GTLA sliku 429. Na primer, elektronski uređaj 402 može da kodira 602 GTLA sliku 429, kao što je gore opisano u vezi sa slikom 5.

[0116] Elektronski uređaj 402 može poslati GTLA sliku 429. Na primer, elektronski uređaj 402 može poslati 604 GTLA sliku 429 preko toka bitova 410.

[0117] Elektronski uređaj 402 može da generiše 606 indikator GTLA slike. Indikator GTLA slike može da odgovara GTLA slici 429. U nekim konfiguracijama, elektronski uređaj 402 može da generiše 406 indikator GTLA slike povezan sa GTLA slikom 429 kreiranjem tipa NAL jedinice koji odgovara GTLA slikama 429. Na primer, elektronski uređaj 402 može da generiše 406 NAL jedinicu tipa 9 kao što je ilustrovano u tabeli 2 ispod. Izmene u odnosu na poznate pristupe označene su masnim slovima u Tabeli 2 ispod.

[Tabela 2]

2

Jedinica Sadržaj NAL jedinice i struktura RBSP sintakse Klasa jedinice

[0118] Tabela 2 je organizovana u kolone Tip NAL jedinice (tip_nal_jedinice), sadržaj NAL jedinice i struktura sintakse RBSP i klasa tipa NAL jedinice. Kada je vrednost tipa NAL jedinice jednaka 9 za sve VCL NAL jedinice određene slike, određena slika može da se

2

nazove GTLA slika 429. U tabeli 2, tip NAL jedinice jednak 9 može ukazivati na kodirani isečak GTLA slike. Tip NAL jedinice jednak 9 takođe može ukazivati na ne-TFD sliku.

Drugim rečima, GTLA slika 429 sa tipom NAL jedinice jednakim 9 može se nazvati ne-TFD GTLA slikom.

[0119] GTLA slika 429 i sve kodirane slike sa vremenskim identifikatorom (vremenski_id) jednakim vremenskom identifikatoru GTLA slike 429 koje prate GTLA sliku 429 u redosledu dekodiranja ne mogu koristiti inter predikciju iz bilo koje slike sa vremenskim identifikatorom većim ili jednakim vremenskom identifikatoru GTLA slike 429 koji prethodi GTLA slici 429 u redosledu dekodiranja. Na primer, ako pogledamo Sliku 3, primer B 331, slika 18, kao što je prikazano izlaznim redosledom 323, je GTLA slika 329b. Slika 18 je na vremenskom sloju C 319c. Tako, u ovom primeru, slike koje prethode slici 18, GTLA slika 329b, u redosledu dekodiranja na vremenskom sloju C 319c i vremenskom sloju N 319n (npr. slike 1-3, 5-7, 9-11, 13-15 i 17 ) se ne može koristiti za inter predikciju bilo koje slike na vremenskom sloju C 319c koje prate GTLA sliku 329b u redosledu dekodiranja (npr. slike 22, 26 i 30). Imajte na umu da radi jednostavnosti, ovaj primer pretpostavlja da je redosled izlaza 323 isti kao i redosled dekodiranja. Međutim, redosled izlaza 323 i redosled dekodiranja mogu se razlikovati jedan od drugog.

[0120] Pored toga, GTLA slika 429 i sve kodirane slike sa vremenskim identifikatorom jednakim vremenskom identifikatoru GTLA slike koje prate GTLA sliku 429 (npr. slike posle GTLA slike 429) u redosledu dekodiranja mogu koristiti inter predikciju samo od slike sa vremenskim identifikatorom manjim od vremenskog identifikatora GTLA slike 429 koji prethodi GTLA slici 429 u redosledu dekodiranja (npr. slike koje prethode GTLA slici 429). Na primer, ako se vratimo na sliku 18 u primeru B 331 na slici 3, slike na vremenskom sloju C 319c koje prate GTLA sliku 329b u redosledu dekodiranja (npr. slike 22, 26 i 30) mogu koristiti inter predikciju iz slika na vremenskom sloju A 319a i vremenskom sloju B 319b koji prethodi GTLA slici 329b u redosledu dekodiranja (npr. slike 0, 4, 8, 12, 16, 20 i 24 i tako dalje) Opet, radi jednostavnosti, ovaj primer pretpostavlja da je redosled izlaza 323 isti kao redosled dekodiranja.

[0121] U nekim pristupima, ako je tip NAL jedinice jednak 9 za NAL jedinicu uključujući isečak određene slike, sve VCL NAL jedinice te određene slike mogu imati tip NAL jedinice jednak 9. U ovom primeru, tip NAL jedinice jednak 9 može ukazivati na kodirani isečak GTLA slike 429. Treba imati na umu da tip NAL jedinice koji ukazuje na GTLA sliku 429 može biti jednak vrednosti različitoj od 9.

[0122] U nekim konfiguracijama, GTLA slika 429 može biti TLA slika 228. U jednom slučaju, GTLA slika 429 može biti označena kao TLA slika 228. U drugom slučaju, GTLA slika 429 može biti TLA slika 228 i označena kao GTLA slika 228.

[0123] U nekim konfiguracijama mogu se postaviti ograničenja na skup referentnih slika (RPS) GTLA slike 429. Na primer, kada je trenutna slika GTLA slika 429, nijedna referentna slika sa vremenskim identifikatorom većim ili jednakim vremenskom identifikatoru GTLA slike 429 ne može biti uključena u kratkoročni tok skupa referentne slike (RPS) pre liste, krakoročni tok RPS posle lise za trenutnu sliku ili dugoročnu akuelnu listu RPS za trenutnu sliku. Drugim rečima, možda neće biti referentne slike u RPS sa vremenskim_id većim od trenutne slike uključene u RefPicSetStCurrBefore, RefPicSetStCurrAfter i/ili RefPicSetLtCurr.

[0124] Dodatno, u nekim konfiguracijama, mogu se postaviti ograničenja na skup referentnih slika (RPS) slika nakon GTLA slike 429 koja ima istu vrednost vremenskog identifikatora kao i GTLA slika 429. Na primer, za slike koje slede nakon GTLA slike 429 koje imaju istu vrednost vremenskog identifikatora kao vrednost vremenskog identifikatora za GTLA sliku 429, nijedna referentna slika sa vremenskim identifikatorom većim ili jednakim vremenskom identifikatoru GTLA slike 429 ne može biti uključeno u listu kratkoročne struje pre RPS, listu kratkoročne struje RPS posle liste ili listu dugoročne struje RPS za ove slike. Drugim rečima, možda neće biti referentne slike u RPS sa vremenskim_id većim od onog za trenutnu sliku uključenu u RefPicSetStCurrBefore, RefPicSetStCurrAfter i/ili RefPicSetLtCurr za slike posle GTLA slike 429 koja ima istu vrednost vremenskog identifikatora kao GTLA slika 429.

[0125] Pored toga, kada je trenutna slika TLA slika 228, možda neće biti referentne slike uključene u RPS sa vremenskim identifikatorom većim ili jednakim vremenskom identifikatoru trenutne slike. Takođe, možda neće biti referentne slike uključene u skup referentnih slika koji prethodi, u redosledu izlaza 222, bilo kojoj CRA slici koja prethodi trenutnoj slici i po redosledu dekodiranja i po redu izlaza 222. Pored toga, u nekim slučajevima, kada je trenutna slika TLA slika 228, možda neće biti referentne slike uključene

1

u RPS sa vremenskim identifikatorom većim ili jednakim vremenskom identifikatoru trenutne slike. Takođe, možda neće biti referentne slike uključene u skup referentnih slika koji prethodi, u redosledu izlaza 222, bilo kojoj CRA slici koja prethodi trenutnoj slici i po redosledu dekodiranja i po redu izlaza 222.

[0126] Štaviše, kada je prva kodirana slika u toku biova 110 IDR slika, možda neće biti unosa listu kratkoročne struje pre RPS, listu kratkoročne struje RPS posle liste ili listu dugoročne struje RPS koja je jednaka vrednosi „nema referenne slike“ Drugim rečima, kada je prva kodirana slika u toku bitova 110 IDR slika, možda neće biti unosa u RefPicSetStCurrBefore, RefPicSetStCurrAfter ili RefPicSetLtCurr koji je jednak vrednosti "bez referentne slike". Pored toga, referentna slika ne može biti uključena u više od jedne od pet RPS lista

[0127] U nekim konfiguracijama, tip NAL jedinice koji je jednak 3 ili 9 može predstavljati slučaj kada je zastavica ugnežđenja vremenskog identifikatora jednaka 1, a vremenski identifikator veći od 0. Drugim rečima, ako je tip_nal_jedinice jednak 3 ili 9, tada je zastavica_ugnježđenja_vremenskog_id jednaka 1, a vremenski_id je veći od 0.

[0128] Jedna od prednosti generisanja indikatora GTLA slike kao što je ovde opisano može uključiti povećanu fleksibilnost u izboru referentnih slika uz obezbeđivanje funkcionalnosti prebacivanja vremenskog sloja. Ovo može da obezbedi bolju efikasnost kompresije u poređenju sa korišćenjem TLA slika 228.

[0129] GTLA slike 429 takođe mogu omogućiti izbor željene brzine kadrova na način korak po korak. Dalje, u nekim konfiguracijama indikator GTLA se može dobiti (od strane dekodera 112 ili mrežnog čvora, na primer) bez dekodiranja SPS, PPS ili drugih polja povezanih sa GTLA slikom 429 ili drugom slikom.

[0130] U drugim konfiguracijama, indikator GTLA slike može biti generisan 606 u skupu parametara ili zaglavlju isečka, na primer, korišćenjem modula skupa parametara 424c. Na primer, indikator GTLA slike može biti signaliziran u SPS, PPS, APS, VPS, nekom drugom skupu parametara i/ili zaglavlju isečka.

2

[0131] Elektronski uređaj 402 može poslati 608 indikator GTLA slike. Slanje 608 indikaora GTLA slike može uključivati prenos podataka (npr. toka bitova 410) između komponenti elektronskog uređaja 102 ili prenos toka bitova 410 između jednog ili više elektronskih uređaja 102. Dalje, slanje indikatora GTLA slike može uključivati druge slične pristupe za prenos podataka između jednog ili više elektronskih uređaja 102.

[0132] Slika 7 je blok dijagram koji ilustruje jednu konfiguraciju dekodera 712 na elektronskom uređaju 702. Elektronski uređaj 702 i dekoder 712 mogu biti jedan primer elektronskog uređaja 102 i dekodera 112 opisanih u vezi sa slikom 1.

[0133] Dekoder 712 može biti uključen u elektronski uređaj 702. Na primer, dekoder 712 može biti HEVC dekoder. Dekoder 712 i/ili jedan ili više elemenata prikazanih kao uključeni u dekoder 712 mogu biti implementirani u hardver, softver ili u kombinaciji oba. Dekoder 712 može da primi tok bitova 710 (npr. jednu ili više kodiranih slika uključenih u tok bitova 710) za dekodiranje.

[0134] U nekim konfiguracijama, primljeni tok bitova 710 može uključivati primljene sistemske informacije, kao što je primljeno zaglavlje isečka, primljeni PPS, informacije o opisu primljenog bafera, itd. Kodirane slike uključene u tok bitova 710 mogu uključivati jednu ili više kodiranih referentnih slika i/ili jednu ili više drugih kodiranih slika. U nekim konfiguracijama, tok bitova 710 može uključivati ili može da mu se pridruži jedan ili više indikatora GTLA slike.

[0135] U jednoj konfiguraciji, dekoder 712 uključuje modul za prijem GTLA slike 720. U nekim konfiguracijama, elektronski uređaj 702 prima tok bitova 710 i šalje tok bitova 710 kroz modul 720 za prijem GTLA slike. Modul 720 za prijem GTLA slike može biti deo dekodera 712 ili druge komponente na elektronskom uređaju 702.

[0136] Modul 720 za prijem GTLA slike može uključivati različite module ili pod-module za prijem GTLA slike 729 iz toka bitova 710. Na primer, modul 720 za prijem GTLA slike može uključivati modul indikatora GTLA 726a, modul NAL jedinice (NALU) 726b, modul skupa parametara 726c ili drugi modul za prijem GTLA slike 729 iz toka bitova 710 pre prolaska kroz određene elemente dekodera 712. Modul 720 za prijem GTLA slike može takođe uključiti GTLA sliku 729 koju dekoder 712 može dekodirati.

[0137] U nekim konfiguracijama, modul indikaora GTLA slike 726a može primiti indikator GTLA slike. Indikator GTLA slike može da bude primljen nakon što je slika delimično dekodirana ili prođe kroz komponente elektronskog uređaja 702.

[0138] Modul NAL jedinice 726b može odrediti da li se novi tip NAL jedinice koji ukazuje na prisustvo GTLA slike 729 nalazi toku bitova 710. Na primer, NAL jedinica može biti povezana sa GTLA slikom 729, a modul NAL jedinice 726b može primiti indikaciju GTLA slike kao tip NAL jedinice. Na primer, tip NAL jedinice jednak 9 može ukazivati na GTLA sliku 729.

[0139] U nekim konfiguracijama, modul skupa parametara 726c može odrediti da li je GTLA slika 729 prisutna na osnovu različitih tipova indikatora. Na primer, modul skupa parametara 726c može da primi indikator GTLA slike u skupu parametara ili zaglavlju isečka kao što je SPS, PPS, APS, VPS, neki drugi skup parametara i/ili zaglavlje isečka.

[0140] Primljeni simboli (u jednoj ili više kodiranih slika uključenih u tok bitova 710) mogu biti entropijski dekodirani od strane modula za entropijsko dekodiranje 768, čime se proizvodi signal informacija o kretanju 770 i kvantizovani, skalirani i/ili transformisani koeficijenti 772.

[0141] Signal sa informacijama o kretanju 770 se može kombinovati sa delom signala referentnog kadra 798 iz memorije kadrova 778 u modulu za kompenzaciju pokreta 774, koji može da proizvede signal inter-redikcije slike 782. Kvantizovani, deskalirani i/ili transformisani koeficijenti 772 mogu biti inverzno kvantizovani, skalirani i inverzno transformisani pomoću inverznog modula 762, čime se proizvodi dekodirani rezidualni signal 784. Dekodirani rezidualni signal 784 može se dodati signalu predikcije 792 da bi se proizveo kombinovani signal 786. Signal predikcije 792 može biti signal odabran među signalima za inter predviđanje slike 782 koji proizvodi modul za kompenzaciju pokreta 774 ili alternativno signal za intra predviđanje slike 790 koji proizvodi modul za intra predviđanje slike 788. U nekim konfiguracijama, ovaj izbor signala može biti zasnovan na (npr. kontrolisan od strane) toku bitova 710.

4

[0142] Signal za intra predviđanje slike 790 može se predvideti iz prethodno dekodiranih informacija iz kombinovanog signala 786 (u trenutnom kadru, na primer). Kombinovani signal 786 takođe može da se filtrira pomoću filtera za rekonstrukciju 794. Tako dobijen filtrirani signal 796 može biti upisan u memoriju kadra 778. Tako dobijen filtrirani signal 796 može uključivati dekodiranu sliku.

[0143] Memorija kadra 778 može uključivati sistemske informacije koje odgovaraju dekodiranim slikama. Na primer, memorija kadra 778 može da sadrži zaglavlja isečaka, informacije o parametrima, parametre ciklusa, informacije o opisu bafera, itd. Jedan ili više ovih delova informacija može biti signaliziran od strane kodera (npr. kodera 104). Memorija kadra 778 može da obezbedi dekodiranu sliku 718 ili drugi izlazni signal.

[0144] U nekim konfiguracijama, dekoder 712 može uključivati modul za prijem GTLA slike 720a u komunikaciji sa memorijom kadra 778. Na primer, memorija kadra 778 može da obezbedi i/ili preuzme dekodiranu GTLA sliku 729 u modul 720 za prijem GTLA slike.

[0145] Slika 8 je dijagram toka koji ilustruje jednu konfiguraciju metode 800 za prijem slike postepenog pristupa vremenskom sloju (GTLA) 729. Elektronski uređaj 702 može da primi 802 tok bitova 710. Prijem 802 toka bitova 710 može uključivati dobijanje, čitanje ili na drugi način pristup toku bitova 710. U nekim konfiguracijama, koder 104 može da primi tok bitova 710 na istom elektronskom uređaju ili na drugom elektronskom uređaju 102. Na primer, elektronski uređaj B 102b može da primi tok bitova 110 od kodera 104 na elektronskom uređaju A 102a.

[0146] U nekim konfiguracijama, elektronski uređaj 702 može uključivati dekoder 712 koji prima tok bitova 710. Tok bitova 710 može uključivati kodirane podatke na jednoj ili više ulaznih slika 106.

[0147] Elektronski uređaj 702 može da dobije 804 GTLA sliku 729. Elektronski uređaj 702 može da dobije GTLA sliku 729 od toka bitova 710. Drugim rečima, tok bitova 710 može da uključuje i GTLA sliku 729.

[0148] Elektronski uređaj 702 može da dekodira 806 GTLA sliku 729. Na primer, dekoder 712 može da dekodira 806 deo toka bitova 710 da bi proizveo referentne slike koje su uskladištene u memoriji kadra 778. Kao što je gore opisano, GTLA slike 729 pružaju veću fleksibilnost u izboru referentnih slika nego TLA slike 228 jer je više referentnih slika dostupno korišćenjem strukture kodiranja GTLA slike 729. Dakle, GTLA slike 729 dozvoljavaju dekoderu 712 da skladišti i koristi dodatne referentne slike kada dekodira trenutnu sliku. Na ovaj način, korišćenje GTLA slika 729 može dovesti do poboljšane efikasnosti kompresije u poređenju sa korišćenjem TLA slika 228.

[0149] Elektronski uređaj 702 može dekodirati 808 trenutnu sliku na osnovu GTLA slike 729. Na primer, dekoder 712 može dekodirati 808 deo toka bitova 710 da bi proizveo trenutnu sliku na osnovu GTLA slike 729. Trenutnu sliku može dekodirati dekoder 712 kao što je gore opisano.

[0150] Slika 9 je dijagram toka koji ilustruje specifičniju konfiguraciju metode 900 za slike 729 postepenog pristupa vremenskom sloju (GTLA). Elektronski uređaj 702 može da primi 902 tok bitova 710. Tok bitova 710 može da bude primljen kao što je opisano gore, u vezi sa slikom 8. Na primer, elektronski uređaj B 702 može da primi 902 tok bitova 710 od kodera 104 na elektronskom uređaju A 102a.

[0151] Elektronski uređaj 702 može da dobije 904 GTLA sliku 729. Elektronski uređaj 702 može da dobije GTLA sliku 729 od toka bitova 710. Drugim rečima, tok bitova 710 može da uključuje i GTLA sliku 729.

[0152] GTLA slika 729 i sve kodirane slike sa vremenskim identifikatorom (vremenski_id) jednakim vremenskom identifikatoru GTLA slike 729 koje prate GTLA sliku 729 u redosledu dekodiranja ne mogu koristiti inter predikciju iz bilo koje slike sa vremenskim identifikatorom većim ili jednakim vremenskom identifikatoru GTLA slike 729 koji prethodi GTLA slici 729 u redosledu dekodiranja.

[0153] Drugim rečima, GTLA slika 729 i sve kodirane slike sa vremenskim identifikatorom jednakim vremenskom identifikatoru GTLA slike 729 koje prate GTLA sliku 729 u redosledu dekodiranja mogu koristiti inter predikciju samo iz slike sa vremenskim identifikatorom manjim od vremenskog identifikatora GTLA slike 729 koji prethodi GTLA slici 729 u redosledu dekodiranja.

[0154] Elektronski uređaj 702 može da dobije 906 indikator GTLA slike. Indikator GTLA slike može se dobiti 906 od toka bitova 710. Indikator GTLA slike se može dobiti 906 iz primljenih podataka u toku bitova 710 koji odgovara GTLA slici 729. Na primer, indikator GTLA slike može biti tipa NAL jedinice koja odgovara GTLA slici 729. Na primer, indikator GTLA slike može biti tip NAL jedinice jednak 9, kao što je ilustrovano u tabeli 2 iznad. U tabeli 2, tip NAL jedinice jednak 9 označava kodirani isečak ne-TFD GTLA slike.

[0155] U nekim konfiguracijama, indikator GTLA slike se može dobiti 906 iz skupa parametara ili zaglavlja isečka. Na primer, indikator GTLA slike se može dobiti 906 iz SPS, PPS, APS, VPS, nekog drugog skupa parametara i/ili zaglavlja isečka.

[0156] U nekim konfiguracijama, modul za prijem GTLA slike 720 može dobiti 906 indikator GTLA slike prikazom tipa NAL jedinice, zastavice ili indikatora koji je povezan sa GTLA slikama 729, kodiranih isečaka kreiranih ili modifikovanih od strane modula 408 indikatora GTLA slike ili drugog indikatora koji može ukazivati na prisustvo GTLA slike 729.

[0157] Elektronski uređaj 702 može da dekodira 908 GTLA sliku 729. Na primer, dekoder 712 može da dekodira 908 deo toka bitova 710. Dekodiranje 908 GTLA slike 729 može da se dogodi kao što je opisano gore u vezi sa slikom 8.

[0158] Elektronski uređaj 702 može dekodirati 910 trenutnu sliku na osnovu GTLA slike 729. Na primer, dekoder 712 može dekodirati 910 deo toka bitova 710 da bi proizveo trenutnu sliku na osnovu GTLA slike 729.

[0159] Kao što je opisano gore, GTLA slike 729 mogu da dozvole dekoderu 712 da skladišti i koristi dodatne referentne slike kada dekodira trenutnu sliku. Korišćenje GTLA slika 729 može omogućiti veću fleksibilnost u izboru referentnih slika nego korišćenje TLA slika 228. Na ovaj način, korišćenje GTLA slika 729 može rezultirati boljom efikasnošću kompresije u poređenju sa korišćenjem TLA slika 228.

[0160] Slika 10 je blok dijagram koji ilustruje jednu konfiguraciju elektronskog uređaja 1002 u kojoj mogu biti implementirani sistemi i metode za signalizaciju slike 229 postepenog pristupa vremenskom sloju (GTLA). Elektronski uređaj 1002 može da sadrži tok bitova 1010, sredstvo za kodiranje 1035 i sredstvo za prenos 1037. Sredstvo za kodiranje 1035 i sredstvo za prenos 1037 mogu biti konfigurisani da obavljaju jednu ili više funkcija opisanih u vezi sa slikama 5, 6 i drugim slikama opisanim ovde. Slika 12 u nastavku ilustruje jedan primer konkretne strukture aparata sa slike 10. Druge različite strukture mogu biti implementirane za realizaciju jedne ili više funkcija sa slike 1 i slike 4. Na primer, DSP može biti realizovan softverom.

[0161] Slika 11 je blok dijagram koji ilustruje jednu konfiguraciju elektronskog uređaja 1102 u kojoj mogu da budu implementirani sistemi i metode za dobijanje postepenog pristupa vremenskim slojevima (engl. gradual temporal layer access, GTLA) slike 229. Elektronski uređaj 1102 može da sadrži tok bitova 1110, sredstvo za prijem 1139 i sredstvo za dekodiranje 1141. Sredstvo za prijem 1139 i sredstvo za dekodiranje 1141 mogu biti konfigurisani da obavljaju jednu ili više funkcija opisanih u vezi sa slikama 8, 9 i drugim slikama opisanim ovde. Slika 13 u nastavku ilustruje jedan primer konkretne strukture aparata sa slike 11. Druge različite strukture mogu biti implementirane za realizaciju jedne ili više funkcija sa slike 1 i slike 7. Na primer, DSP može biti realizovan softverom.

[0162] Slika 12 je blok dijagram koji ilustruje različite komponente koje se mogu koristiti kod predajnog elektronskog uređaja 1202; Jedan ili više elektronskih uređaja 102, 402, 702, 1002 i 1102 koji su ovde opisani mogu biti implementirani u skladu sa elektronskim uređajem za transmisiju 1202 ilustrovanim na Slici 12.

[0163] Elektronski uređaj za transmisiju 1202 uključuje procesor 1217 koji kontroliše rad elektronskog uređaja za transmisiju 1202. Procesor 1217 se takođe može nazvati računarskom procesorskom jedinicom (eng. Computer Processing Unit, CPU). Memorija 1211, koja može da sadrži i memoriju samo za čitanje (ROM), memoriju sa nasumičnim pristupom (RAM) ili bilo koji tip uređaja koji može da skladišti informacije, obezbeđuje instrukcije 1213a (npr. izvršne instrukcije) i podatke 1215a procesoru 1217. Deo memorije 1211 takođe može da sadrži nepromenljivu memoriju sa nasumičnim pristupom (NVRAM). Memorija 1211 može biti u elektronskoj komunikaciji sa procesorom 1217.

[0164] Instrukcije 1213b i podaci 1215b takođe mogu biti smešteni u procesoru 1217.

Instrukcije 1213b i/ili podaci 1215b učitani u procesor 1217 mogu takođe da sadrže instrukcije 1213a i/ili podatke 1215a iz memorije 1211 koje je procesor 1217 učitao za izvršenje ili obradu. Procesor 1217 može da izvrši instrukcije 1213b za implementaciju jednog ili više metoda 500 i 600 koji su ovde otkriveni.

[0165] Elektronski uređaj za transmisiju 1202 može da sadrži jedan ili više komunikacionih interfejsa 1209 za komunikaciju sa drugim elektronskim uređajima (npr., prijemnim elektronskim uređajem). Komunikacioni interfejsi 1209 mogu biti zasnovani na tehnologiji žične komunikacije, bežičnoj komunikacionoj tehnologiji ili oboje. Primeri komunikacionog interfejsa 1209 uključuju serijski port, paralelni port, univerzalnu serijsku magistralu (eng. Universal Serial Bus, USB), eternet adapter, interfejs magistrale IEEE 1394, interfejs sabirnice malog računarskog sistema (eng. Small Compute System Inerfface, SCSI), infracrveni (IR) komunikacioni port, Bluetooth bežični komunikacioni adapter, bežični primopredajnik u skladu sa specifikacijama Partnerskog projekta treće generacije (eng.3rd Generation Partnership Project, 3GPP) i tako dalje.

[0166] Elektronski uređaj za transmisiju 1202 može uključivati jedan ili više izlaznih uređaja 1203 i jedan ili više ulaznih uređaja 1201. Primeri izlaznih uređaja 1203 uključuju zvučnik, štampač, itd. Jedan tip izlaznog uređaja koji može biti uključen u elektronski uređaj za transmisiju 1202 je uređaj za prikaz 1205. Uređaji za prikaz 1205 koji se koriste sa konfiguracijama koje su ovde otkrivene mogu da koriste bilo koju pogodnu tehnologiju projekcije slike, kao što je katodna cev (CRT), ekran sa tečnim kristalima (LCD), svetleća dioda (LED), gasna plazma, elektroluminiscencija ili slično. Kontroler ekrana 1207 može biti obezbeđen za pretvaranje podataka uskladištenih u memoriji 1211 u tekstu, grafiku i/ili pokretnim slikama (po potrebi) prikazanih na uređaju za prikaz 1205. Primeri ulaznih uređaja 1201 uključuju tastaturu, miš, mikrofon, uređaj za daljinsko upravljanje, dugme, džojstik, kuglicu za praćenje, tačped, ekran osetljiv na dodir, svetlosnu olovku itd.

[0167] Različite komponente elektronskog uređaja za transmisiju 1202 su povezane sa sistemom magistrale 1233, koji može uključivati magistralu napajanja, magistralu kontrolnih signala i magistralu signala statusa, pored magistrale podataka. Međutim, radi jasnoće, različite magistrale su ilustrovane na slici 12 kao sistem sabirnica 1233. Elektronski uređaj za transmisiju 1202, ilustrovan na slici 12, je funkcionalni blok dijagram, a ne spisak specifičnih komponenti.

[0168] Slika 13 je blok dijagram koji ilustruje različite komponente koje se mogu koristiti u prijemnom elektronskom uređaju 1302. Jedan ili više elektronskih uređaja 102, 402, 702, 1002 i 1102 koji su ovde opisani mogu biti implementirani u skladu sa prijemnim elektronskim uređajem 1302 ilustrovanim na Slici 13.

[0169] Prijemni elektronski uređaj 1302 uključuje procesor 1317 koji kontroliše rad prijemnog elektronskog uređaja 1302. Procesor 1317 se takođe može nazvati CPU. Memorija 1311, koja može da sadrži i memoriju samo za čitanje (ROM), memoriju sa nasumičnim pristupom (RAM) ili bilo koji tip uređaja koji može da skladišti informacije, obezbeđuje instrukcije 1313a (npr. izvršne instrukcije) i podatke 1315a procesoru 1317. Deo memorije 1311 takođe može da sadrži nepromenljivu memoriju sa nasumičnim pristupom (NVRAM). Memorija 1311 može biti u elektronskoj komunikaciji sa procesorom 1317.

[0170] Instrukcije 1313b i podaci 1315b takođe mogu biti smešteni u procesoru 1317.

Instrukcije 1313b i/ili podaci 1315b učitani u procesor 1317 mogu takođe da sadrže instrukcije 1313a i/ili podatke 1315a iz memorije 1311 koje je procesor 1317 učitao za izvršenje ili obradu. Procesor 1317 može da izvrši instrukcije 1313b za implementaciju jednog ili više metoda 800 i 900 koji su ovde otkriveni.

[0171] Prijemni elektronski uređaj 1302 može da sadrži jedan ili više komunikacionih interfejsa 1309 za komunikaciju sa drugim elektronskim uređajima (npr. elektronskim uređajem za transmisiju). Komunikacioni interfejsi 1309 mogu biti zasnovani na tehnologiji žične komunikacije, bežičnoj komunikacionoj tehnologiji ili oboje. Primeri komunikacionog interfejsa 1309 uključuju serijski port, paralelni port, univerzalnu serijsku magistralu (eng. Universal Serial Bus, USB), eternet adapter, interfejs magistrale IEEE 1394, interfejs sabirnice malog računarskog sistema (eng. Small Compute System Inerfface, SCSI), infracrveni (IR) komunikacioni port, Bluetooth bežični komunikacioni adapter, bežični primopredajnik u skladu sa specifikacijama Partnerskog projekta treće generacije (eng.3rd Generation Partnership Project, 3GPP) i tako dalje.

[0172] Prijemni elektronski uređaj 1302 može uključivati jedan ili više izlaznih uređaja 1303 i jedan ili više ulaznih uređaja 1301. Primeri izlaznih uređaja 1303 uključuju zvučnik, štampač, itd. Jedan tip izlaznog uređaja koji može biti uključen u prijemni elektronski uređaj 1302 je uređaj za prikaz 1305. Uređaji za prikaz 1305 koji se koriste sa konfiguracijama koje

4

su ovde otkrivene mogu da koriste bilo koju pogodnu tehnologiju projekcije slike, kao što je katodna cev (CRT), ekran sa tečnim kristalima (LCD), svetleća dioda (LED), gasna plazma, elektroluminiscencija ili slično. Kontroler ekrana 1307 može biti obezbeđen za pretvaranje podataka uskladištenih u memoriji 1311 u tekstu, grafiku i/ili pokretnim slikama (po potrebi) prikazanih na uređaju za prikaz 1305. Primeri ulaznih uređaja 1301 uključuju tastaturu, miš, mikrofon, uređaj za daljinsko upravljanje, dugme, džojstik, kuglicu za praćenje, tačped, ekran osetljiv na dodir, svetlosnu olovku itd.

[0173] Različite komponente prijemnog elektronskog uređaja 1302 su povezane sa sistemom magistrale 1333, koji može uključivati magistralu napajanja, magistralu kontrolnih signala i magistralu signala statusa, pored magistrale podataka. Međutim, radi jasnoće, različite magistrale su ilustrovane na slici 13 kao sistem sabirnica 1333. Prijemni elektronski uređaj 1302, ilustrovan na slici 13, je funkcionalni blok dijagram, a ne spisak specifičnih komponenti.

[0174] Termin „kompjuterski čitljiv medij“ odnosi se na bilo koji raspoloživi medij kome računar ili procesor može da pristupi. Termin "kompjuterski čitljiv medij", kako se ovde koristi, može da označava računarski i/ili procesorski čitljiv medijum koji nije prolazan i opipljiv. Kao primer, bez ograničavanja, računarski čitljiv ili procesorski čitljiv medij može uključivati RAM, ROM, EEPROM, CD-ROM ili drugi optički disk za skladištenje, magnetni disk ili druge uređaje za magnetno skladištenje ili bilo koji drugi medij koji se može koristiti za nošenje ili skladištenje željenog programskog koda u obliku instrukcija ili struktura podataka i kojima računar ili procesor može da pristupi. Diskovi (eng. „disk“ i „disc“) kako se ovde koriste, obuhvataju kompakt disk (CD), laserski disk, optički disk, digitalni svestrani disk (DVD), flopi disk i Blu-ray (registrovani žig) disk, pri čemu jedna vrsta diskova (eng. „disk“) obično reprodukuje podatke magnetno, dok druga vrsta diskova (eng. „disc“) reprodukuje podatke optički, laserima.

[0175] Treba napomenuti da se jedna ili više metoda opisanih ovde može primeniti i/ili izvesti pomoću hardvera. Na primer, jedna ili više metoda ili pristupa koji su ovde opisani mogu biti implementirani i/ili realizovani korišćenjem skupa čipova, ASIC, integrisanog kola velikih razmera (LSI) ili integrisanog kola, itd.

[0176] Svaki od ovde otkrivenih metoda uključuje jedan ili više koraka ili radnji za postizanje opisane metode. Koraci i/ili radnje metode mogu biti zamenjeni jedni drugima i/ili kombinovani u jedan korak bez odstupanja od obima patentnih zahteva. Drugim rečima, osim ako je specifičan redosled koraka ili radnji neophodan za pravilno funkcionisanje metode koja se opisuje, redosled specifičnih koraka i/ili radnji može biti modifikovan bez odstupanja od obima patentnih zahteva.

Claims

Patentni zahtevi

1. Elektronski uređaj za dekodiranje slike koji sadrži:

procesor;

memoriju u elektronskoj komunikaciji sa procesorom, naznačeno time što su uputstva uskladištena u memoriji izvršna za:

(a) prijem toka bitova;

(b) dobijanje postepenog pristupa vremenskom sloju, GTLA, indikator slike iz toka bitova koji ukazuje na prisustvo GTLA slike za obezbeđivanje funkcionalnosti prebacivanja vremenskog sloja;

(c) dobijanje GTLA slike, naznačeno time što GTLA slika ima vremenski identifikator, pri čemu sledeća slika sa vremenskim identifikatorom jednakim vremenskom identifikatoru GTLA slike ne koristi inter predikciju iz bilo koje slike sa vremenskim identifikatorom većim ili jednakim sa vremenskim indikatorom GTLA slike koji prethodi GTLA slici u redosledu dekodiranja; i pri čemu sledeća slika sa vremenskim identifikatorom većim od vremenskog identifikatora GTLA slike može da koristi inter predikciju iz bilo koje slike sa vremenskim identifikatorom većim ili jednakim vremenskom identifikatoru GTLA slike koji prethodi GTLA slici u redosledu dekodiranja;

(d) dekodiranje GTLA slike; i

(e) dekodiranje trenutne slike na osnovu GTLA slike.

2. Elektronski uređaj prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što slika koja sledi posle GTLA slike u redosledu dekodiranja i ima vremenski identifikator jednak vremenskom identifikatoru GTLA slike, koristi prethodnu sliku za inter predikciju koja ima vremenski identifikator manji od vremenskog identifikatora GTLA slike i koja prethodi GTLA slici u redosledu dekodiranja.

3. Elektronski uređaj prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što za GTLA sliku, nijedna referentna slika sa vremenskim identifikatorom većim ili jednakim vremenskom identifikatoru trenutne slike nije sadržana u najmanje jednoj grupi koja se sastoji od skupa referentnih slika, RPS, lista kratkoročne struje pre, lista kratkoročne struje posle RPS i lista dugoročne struje RPS.

4

4. Elektronski uređaj prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što se za trenutnu sliku koja je u redosledu dekodiranja posle GTLA slike sa vremenskim identifikatorom jednakim vremenskom identifikatoru trenutne slike, ni jedna referentna slika sa vremenskim identifikatorom većim ili jednakim vremenskom identifikatoru trenutne slike ne sadrži u najmanje jednoj grupi koja se sastoji od liste kratkoročne struje pre RPS, liste kratkoročne struje RPS posle liste ili liste dugoročne struje RPS za ove slike.

5. Elektronski uređaj prema patentnom zahtevu 1, naznačen time, što je indikator GTLA slike tip jedinice sloja mrežne apstrakcije, NAL.

6. Elektronski uređaj prema patentnom zahtevu 5, naznačen time što tip NAL jedinice sadrži tip NAL jedinice povezan sa GTLA slikom.

7. Elektronski uređaj prema patentnom zahtevu 1, GTLA slika se ne koristi kao referentna slika za sliku.

8. Elektronski uređaj prema patentnom zahtevu 1, GTLA slika se koristi kao referentna slika za sliku.

9. Elektronski uređaj za kodiranje slike koji sadrži:

procesor;

(a) kodiranje slike postepenog pristupa vremenskom sloju, GTLA, u tok bitova;

(b) kodiranje indikatora GTLA slike u tok bitova, naznačeno time što se indikator GTLA slike koristi da ukaže na prisustvo GTLA slike za obezbeđivanje funkcije prebacivanja vremenskog sloja, pri čemu GTLA slika ima vremenski identifikator, pri čemu sledeća slika sa vremenskim identifikatorom jednakim vremenskom identifikatoru GTLA slike ne koristi inter predikciju iz bilo koje slike sa vremenskim identifikatorom većim ili jednakim vremenskom identifikatoru GTLA slike koja prethodi GTLA slici u redosledu dekodiranja; i

naznačeno time što sledeća slika sa vremenskim identifikatorom većim od vremenskog identifikatora GTLA slike može koristiti inter predviđanje iz bilo koje slike sa vremenskim identifikatorom većim ili jednakim vremenskom identifikatoru GTLA slike koji prethodi GTLA slici u redosledu dekodiranja;

(c) slanje toka bitova.

10. Elektronski uređaj prema patentnom zahtevu 9, naznačen time što slika koja sledi posle GTLA slike u redosledu dekodiranja koji ima vremenski identifikator jednak vremenskom identifikatoru GTLA slike, koristi prethodnu sliku za inter predikciju koja ima vremenski identifikator manji od vremenskog identifikatora GTLA slike i koja prethodi GTLA slici u redosledu dekodiranja.

11. Elektronski uređaj prema patentnom zahtevu 9, naznačen time što se za trenutnu sliku koja je u redosledu dekodiranja posle GTLA slike sa vremenskim identifikatorom jednakim vremenskom identifikatoru trenutne slike, ni jedna referentna slika sa vremenskim identifikatorom većim ili jednakim vremenskom identifikatoru trenutne slike ne sadrži u najmanje jednoj grupi koja se sastoji od liste kratkoročne struje pre skupa referentnih slika, RPS, liste kratkoročne struje RPS posle liste ili liste dugoročne struje RPS za ove slike.

12. Elektronski uređaj prema patentnom zahtevu 9, naznačen time, što je indikator GTLA slike tip jedinice sloja mrežne apstrakcije, NAL.

13. Elektronski uređaj prema patentnom zahtevu 12, naznačen time što tip NAL jedinice sadrži tip NAL jedinice povezan sa GTLA slikom.

14. Elektronski uređaj prema patentnom zahtevu 9, naznačen time što se GTLA slika ne koristi kao referentna slika za sliku.

15. Elektronski uređaj prema patentnom zahtevu 9, naznačen time što se GTLA slika koristi kao referentna slika za sliku.

16. Metoda dekodiranja slike pomoću električnog uređaja koji sadrži:

(a) prijem toka bitova;

4

(d) dekodiranje GTLA slike; i

(e) dekodiranje trenutne slike na osnovu GTLA slike.

17. Metoda kodiranja slike pomoću elektronskog uređaja koji sadrži:

(a) kodiranje slike postepenog pristupa vremenskom sloju, GTLA, u tok bitova; (b) kodiranje indikatora GTLA slike u tok bitova, naznačeno time što se indikator GTLA slike koristi da ukaže na prisustvo GTLA slike za obezbeđivanje funkcije prebacivanja vremenskog sloja, pri čemu GTLA slika ima vremenski identifikator, pri čemu sledeća slika sa vremenskim identifikatorom jednakim vremenskom identifikatoru GTLA slike ne koristi inter predikciju iz bilo koje slike sa vremenskim identifikatorom većim ili jednakim vremenskom identifikatoru GTLA slike koja prethodi GTLA slici u redosledu dekodiranja; i

(c) slanje toka bitova.

18. Struktura toka bitova video zapisa, koja je smeštena na medijumu ili u obliku elektromagnetnog signala i koja sadrži:

kodiranu drugu sliku, koja ima prethodne i sledeće kodirane slike u redosledu dekodiranja u strukturi toka bitova, naznačeno time što nijedna slika koja prethodi drugoj slici u redosledu dekodiranja sa vremenskim identifikatorom većim ili jednakim vremenskom identifikatoru druge slike ne može da se koristi za inter predikciju kada se dekodira sledeća slika koja sledi drugu sliku u redosledu dekodiranja sa vremenskim identifikatorom jednakim vremenskom identifikatoru druge slike; i

naznačeno time što sledeća slika sa vremenskim identifikatorom većim od vremenskog identifikatora druge slike može da koristi inter predikciju iz bilo koje slike, sa vremenskim identifikatorom većim ili jednakim vremenskom identifikatoru druge slike, koji prethodi drugoj slici u redosledu dekodiranja; indikator slike, naznačeno time što se indikator slike koristi da ukaže na prisustvo druge slike za obezbeđivanje funkcionalnosti prebacivanja vremenskog sloja.

19. Struktura toka bitova prema patentnom zahtevu 18, koja sadrži skup referentnih slika, RPS, parametre povezane sa drugom slikom koji ukazuju na to da nijedna referentna slika sa vremenskim identifikatorom jednakim vremenskom identifikatoru druge slike nije uključena u kratkoročni tok skupa referentnih slika, RPS pre liste, kratkoročni tok skupa referentnih slika, RPS posle liste i dugoročnu aktuelnu listu skupa referentnih slika RPS

20. Struktura toka bitova prema patentnom zahtevu 18, koja sadrži skup referentnih slika, RPS, parametre povezane sa slikom koja se u redosledu dekodiranja nalazi iza druge slike sa vremenskim identifikatorm jednakim onom kod trenutne slike, i parametri ukazuju da ni jedna referentna slika sa vremenskim identifikatorom jednakim vremenskom identifikatoru trenutne slike nije uključena u kratkoročni tok skupa referentnih slika, RPS pre liste, kratkoročni tok skupa referentnih slika, RPS posle liste i dugoročnu aktuelnu listu skupa referentnih slika RPS.

4