RS64251B1 - Postupak, aparat i sistem za enkodiranje i dekodiranje mape značajnosti za rezidualne koeficijente jedinice za transformaciju - Google Patents

Postupak, aparat i sistem za enkodiranje i dekodiranje mape značajnosti za rezidualne koeficijente jedinice za transformaciju

Info

Publication number
RS64251B1
RS64251B1 RS20230435A RSP20230435A RS64251B1 RS 64251 B1 RS64251 B1 RS 64251B1 RS 20230435 A RS20230435 A RS 20230435A RS P20230435 A RSP20230435 A RS P20230435A RS 64251 B1 RS64251 B1 RS 64251B1
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
scan pattern
significant
coefficients
square
scan
Prior art date
Application number
RS20230435A
Other languages
English (en)
Inventor
Christopher James Rosewarne
Alvin Edrea Labios
Original Assignee
Canon Kk
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Application filed by Canon Kk filed Critical Canon Kk
Publication of RS64251B1 publication Critical patent/RS64251B1/sr

Links

Classifications

    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/10—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding
    • H04N19/102—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding characterised by the element, parameter or selection affected or controlled by the adaptive coding
    • H04N19/129—Scanning of coding units, e.g. zig-zag scan of transform coefficients or flexible macroblock ordering [FMO]
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/10—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding
    • H04N19/169—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding characterised by the coding unit, i.e. the structural portion or semantic portion of the video signal being the object or the subject of the adaptive coding
    • H04N19/17—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding characterised by the coding unit, i.e. the structural portion or semantic portion of the video signal being the object or the subject of the adaptive coding the unit being an image region, e.g. an object
    • H04N19/176—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding characterised by the coding unit, i.e. the structural portion or semantic portion of the video signal being the object or the subject of the adaptive coding the unit being an image region, e.g. an object the region being a block, e.g. a macroblock
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/46—Embedding additional information in the video signal during the compression process
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/10—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding
    • H04N19/102—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding characterised by the element, parameter or selection affected or controlled by the adaptive coding
    • H04N19/103—Selection of coding mode or of prediction mode
    • H04N19/11—Selection of coding mode or of prediction mode among a plurality of spatial predictive coding modes
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/10—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding
    • H04N19/102—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding characterised by the element, parameter or selection affected or controlled by the adaptive coding
    • H04N19/119—Adaptive subdivision aspects, e.g. subdivision of a picture into rectangular or non-rectangular coding blocks
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/10—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding
    • H04N19/169—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding characterised by the coding unit, i.e. the structural portion or semantic portion of the video signal being the object or the subject of the adaptive coding
    • H04N19/18—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding characterised by the coding unit, i.e. the structural portion or semantic portion of the video signal being the object or the subject of the adaptive coding the unit being a set of transform coefficients
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/44—Decoders specially adapted therefor, e.g. video decoders which are asymmetric with respect to the encoder
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/50—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using predictive coding
    • H04N19/593—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using predictive coding involving spatial prediction techniques
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/60—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using transform coding
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/60—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using transform coding
    • H04N19/61—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using transform coding in combination with predictive coding

Landscapes

  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • Multimedia (AREA)
  • Signal Processing (AREA)
  • Compression Or Coding Systems Of Tv Signals (AREA)
  • Compression, Expansion, Code Conversion, And Decoders (AREA)

Description

Opis
TEHNIČKA OBLAST
[0001] Ovaj pronalazak se uopšteno odnosi na obradu digitalnog video signala i, posebno, na postupak, aparat i sistem za enkodiranje i dekodiranje rezidualnih koeficijenata jedinice za transformaciju (TU), pri čemu jedinica za transformaciju (TU) može da ima kvadratni oblik ili nekvadratni oblik.
OSNOV PRONALASKA
[0002] Trenutno postoje mnoge aplikacije za video kodiranje, uključujući aplikacije za prenos i skladištenje video podataka. Mnogi standardi video kodiranja su takođe razvijeni, a drugi su trenutno u razvoju. Nedavni razvoj u standardizaciji video kodiranja doveo je do formiranja grupe pod nazivom "Zajednički tim za saradnju na video kodiranju" (JCT-VC). Zajednički tim za saradnju na video kodiranju (JCT-VC) uključuje članove Studijske grupe 16, Pitanje 6 (SG16/Q6) Sektora za standardizaciju telekomunikacija (ITU-T) Međunarodne unije za telekomunikacije (ITU), poznatog kao Ekspertska grupa za video kodiranje (VCEG) i članove Međunarodnih organizacija za standardizaciju/Međunarodne elektrotehničke komisije Zajedničkog tehničkog komiteta 1/Potkomiteta 29/Radne grupe 11 (ISO/IEC JTC1/SC29/WG11), takođe poznate kao Ekspertska grupa za pokretne slike (MPEG).
[0003] Zajednički tim za saradnju na video kodiranju (JCT-VC) ima za cilj da proizvede novi standard video kodiranja koji će značajno nadmašiti trenutno postojeći standard video kodiranja, poznat kao "H.264/MPEG-4 AVC". Standard H.264/MPEG-4 AVC je sam po sebi veliko poboljšanje u odnosu na prethodne standarde video kodiranja, kao što su MPEG-4 i ITU-T H.263. Novi standard video kodiranja koji je u razvoju nazvan je "visokoefikasno video kodiranje (HEVC)". Zajednički tim za saradnju na video kodiranju JCT-VC takođe razmatra izazove implementacije koji proizilaze iz tehnologije predložene za visokoefikasno video kodiranje (HEVC) koji stvaraju poteškoće pri skaliranju implementacije standarda za rad pri visokim rezolucijama ili velikim frekvencijama frejmova.
[0004] Kodiranje rezidualnih koeficijenata koji se koriste za predstavljanje video podataka je oblast standarda video kodiranja H.264/MPEG-4 AVC u kojoj se javljaju poteškoće u postizanju visoke efikasnosti kompresije. Video podaci se formiraju nizom frejmova, pri čemu svaki frejm ima dvodimenzionalni niz uzoraka. Uobičajeno, frejmovi uključuju jedan kanal osvetljenosti i dva kanala boje. Svaki frejm se razlaže u niz najvećih jedinica kodiranja (LCU). Najveće jedinice kodiranja (LCU) imaju fiksnu veličinu, sa dimenzijama ivica koje su stepen broja dva i imaju jednaku širinu i visinu, kao što je 64 luminentna uzorka. Stablo kodiranja omogućava podelu svake najveće jedinice kodiranja (LCU) na četiri jedinice kodiranja (CU), od kojih svaka ima polovinu širine i visine matične najveće jedinice kodiranja (LCU). Svaka od jedinica kodiranja (CU) može se dalje podeliti na četiri jedinice kodiranja (CU) jednake veličine. Takav proces podele može da se primenjuje rekurzivno sve dok se ne dostigne veličina najmanje jedinice kodiranja (SCU), što omogućava da se jedinice kodiranja (CU) definišu do minimalne podržane veličine. Rekurzivna podela najveće jedinice kodiranja, u hijerarhiju jedinica kodiranja, ima strukturu četvorostrukog stabla i naziva se stablom kodiranja. Ovaj postupak podele je enkodiran u komunikacionom toku bitova kao niz indikatora, kodiranih kao binovi. Jedinice kodiranja stoga imaju kvadratni oblik.
[0005] Na stablu kodiranja postoji skup jedinica kodiranja koje nisu dalje podeljene i zauzimaju lisne čvorove stabla kodiranja. U ovim jedinicama kodiranja postoje stabla transformacije. Stablo transformacije može dalje da dekomponuje jedinicu kodiranja koristeći strukturu četvorostrukog stabla koja se koristi za stablo kodiranja. Na lisnim čvorovima stabla transformacije, rezidualni podaci se kodiraju korišćenjem jedinica za transformaciju (TU). Za razliku od stabla kodiranja, stablo transformacije može da podeli jedinice kodiranja u jedinice za transformaciju koje nemaju kvadratni oblik. Dalje, struktura stabla transformacije ne zahteva da jedinice za transformaciju (TU) zauzimaju celu oblast koju obezbeđuje matična jedinica kodiranja.
[0006] Svaka jedinica kodiranja na lisnim čvorovima stabala kodiranja je podeljena na jedan ili više nizova uzoraka prediktovanih podataka, od kojih je svaki poznat kao jedinica za predikciju (PU). Svaka jedinica za predikciju (PU) sadrži predikciju dela ulaznih podataka video frejma, koji se dobijaju primenom postupka intra-predikcije ili postupka inter-predikcije. Nekoliko postupaka može da se koristi za kodiranje jedinica za predikciju (PU) unutar jedinice kodiranja (CU). Jedna jedinica za predikciju (PU) može da zauzme celu oblast jedinice kodiranja (CU), ili jedinica kodiranja (CU) može da bude podeljena na dve pravougaone jedinice za predikciju (PU) jednake veličine, bilo horizontalno ili vertikalno. Pored toga, jedinice kodiranja (CU) mogu da budu podeljene na četiri jednake kvadratne jedinice za predikciju (PU).
[0007] Video enkoder komprimuje video podatke u tok bitova tako što konvertuje video podatke u niz elemenata sintakse. U okviru standarda visokoefikasnog video kodiranja (HEVC) koji je u razvoju definisana je šema kontekstno-baziranog adaptivnog binarnog aritmetičkog kodiranja (CABAC) koje koristi identičnu šemu aritmetičkog kodiranja kao što je ona definisana u standardu za kompresiju video zapisa MPEG4-AVC/H.264. U standardu visokoefikasnog video kodiranja (HEVC) koji je u razvoju, kada se koristi kontekstno-bazirano adaptivno binarno aritmetičko kodiranje (CABAC), svaki element sintakse se izražava kao sekvenca binova, gde se binovi biraju iz skupa dostupnih binova. Skup dostupnih binova se dobija iz kontekstnog modela, sa jednim kontekstom po binu. Svaki kontekst sadrži verovatnu vrednost bina ("valMPS") i stanje verovatnoće za operaciju aritmetičkog enkodiranja ili aritmetičkog dekodiranja. Treba napomenuti da binovi takođe mogu da budu zaobilazno kodirani, ako nema povezanosti sa kontekstom. Zaobilazno kodirani binovi zauzimaju jedan bit u toku bitova i stoga su pogodni za binove sa jednakom verovatnoćom da imaju vrednost jedan ili vrednost nula. Kreiranje takve sekvence binova iz elementa sintakse je poznato kao "formiranje bina" iz elemenata sintakse.
[0008] U video enkoderu ili video dekoderu, pošto su odvojene informacije o kontekstu dostupne za svaki bin, izbor konteksta za binove obezbeđuje sredstvo za poboljšanje efikasnosti kodiranja. Konkretno, efikasnost kodiranja se može poboljšati izborom određenog bina, tako da statistička svojstva iz prethodnih instanci bina u kojima se koriste povezane informacije o kontekstu, budu u korelaciji sa statističkim svojstvima trenutne instance bina. Takav odabir konteksta često koristi prostorno lokalne informacije da bi odredio optimalni kontekst.
[0009] U standardu visokoefikasnog video kodiranja (HEVC) koji je u razvoju i u H.264/MPEG-4 AVC, predikcija za trenutni blok se izvodi na osnovu podataka referentnog uzorka bilo iz drugih frejmova, ili iz susednih regiona unutar trenutnog bloka koji su prethodno dekodirani. Razlika između predikcije i zahtevanih uzoraka podataka poznata je kao rezidual. Reprezentacija reziduala u frekventnom domenu je dvodimenzionalni niz rezidualnih koeficijenata. Tipično, gornji levi ugao dvodimenzionalnog niza sadrži rezidualne koeficijente koji predstavljaju niskofrekventnu informaciju.
[0010] U tipičnim video podacima, većina promena u vrednostima uzorka je postepena, što dovodi do dominacije niskofrekventnih informacija unutar reziduala. Ovo se manifestuje u vidu većih apsolutnih veličina za rezidualne koeficijente koji se nalaze u gornjem levom uglu dvodimenzionalnog niza.
[0011] Svojstvo niskofrekventne informacije koja preovladava u gornjem levom uglu dvodimenzionalnog niza rezidualnih koeficijenata može se iskoristiti izabranom šemom binarizacije da bi se minimizirala veličina rezidualnih koeficijenata u toku bitova.
[0012] HM-5.0 deli jedinicu za transformaciju (TU) na određeni broj podskupova i skenira rezidualne koeficijente u svakom podskupu u dva prolaza. Prvi prolaz enkodira indikatore koji ukazuju na status rezidualnih koeficijenata kao da nisu nulte vrednosti (značajne) ili jesu nulte vrednosti (nisu značajne). Ovi podaci su poznati kao mapa značajnosti. Drugi prolaz enkodira veličinu i znak značajnih rezidualnih koeficijenata, poznate kao nivoi koeficijenata.
[0013] Dati obrazac skeniranja omogućava skeniranje dvodimenzionalnog niza rezidualnih koeficijenata u jednodimenzionalni niz. U HM-5.0, obezbeđeni obrazac skeniranja se koristi za obradu mape značajnosti, kao i nivoa koeficijenata. Skeniranjem mape značajnosti korišćenjem datog obrasca skeniranja, može se odrediti lokacija poslednjeg značajnog koeficijenta u dvodimenzionalnoj mapi značajnosti. Obrasci skeniranja mogu da budu horizontalni, vertikalni ili dijagonalni.
[0014] Test model visokoefikasnog video kodiranja (HEVC) 5.0 (HM-5.0) pruža podršku za rezidualne blokove, takođe poznate kao jedinice za transformaciju (TU) koje imaju i kvadratni i nekvadratni oblik. Svaka jedinica za transformaciju (TU) sadrži skup rezidualnih koeficijenata. Rezidualni blokovi sa bočnim dimenzijama jednake veličine poznati su kao kvadratne jedinice za transformaciju (TU), a rezidualni blokovi koji imaju bočne dimenzije nejednake veličine su poznati kao nekvadratne jedinice za transformaciju (TU).
[0015] Veličine jedinice za transformaciju (TU) podržane u HM-5.0 su 4x4, 8x8, 16x16, 32x32, 4x16, 16x4, 8x32 i 32x8. Veličine jedinice za transformaciju (TU) se obično opisuju u smislu luminentnih uzoraka, međutim kada se koristi format hrominacije 4:2:0, svaki hrominentni uzorak zauzima površinu od 2x2 luminentnih uzoraka. Shodno tome, skeniranje jedinica za transformaciju (TU) za enkodiranje rezidualnih hrominentnih podataka koristi obrasce skeniranja polovine horizontalnih i vertikalnih dimenzija, kao što je 2x2 za luminentni rezidualni blok 4x4. U svrhu skeniranja i kodiranja rezidualnih koeficijenata, jedinice za transformaciju (TU) 16x16, 32x32, 4x16, 16x4, 8x32 i 32x8 su podeljene na određeni broj podblokova, odnosno: donji sloj skeniranja jedinice za transformaciju (TU), veličine 4x4, sa odgovarajućom mapom koja postoji u okviru HM-5.0. U HM-5.0, podblokovi za ove veličine jedinica za transformaciju (TU) su locirani zajedno sa podskupovima u jedinici za transformaciju (TU). Postavljeni indikatori značajnih koeficijenata unutar dela mape značajnosti zajedno raspoređeni unutar jednog podbloka se označava kao grupa značajnih koeficijenata. Za jedinice za transformaciju (TU) 16x16, 32x32, 4x16, 16x4, 8x32 i 32x8, kodiranje na osnovu mape značajnosti koristi skeniranje na dva nivoa. Skeniranje gornjeg nivoa vrši skeniranje, kao što je skeniranje dijagonalno unazad nadole-ulevo, da bi se kodirali ili izveli indikatori koji predstavljaju grupe značajnih koeficijenata svakog podbloka. Unutar podblokova, izvodi se skeniranje, kao što je skeniranje dijagonalno unazad nadole-ulevo, da bi se kodirali indikatori značajnih koeficijenata za podblokove koji imaju indikator grupe značajnih koeficijenata sa vrednošću jedan. Za jedinicu za transformaciju (TU) 16x16 koristi se skeniranje gornjeg nivoa 4x4. Za jedinicu za transformaciju (TU) 32x32 koristi se skeniranje gornjeg nivoa 8x8. Za veličine jedinice za transformaciju (TU) 16x4, 4x16, 32x8 i 8x32, koristi se skeniranje gornjeg nivoa 4x1, 1x4, 8x2, odnosno 2x8.
[0016] Na svakoj jedinici za transformaciju (TU), podaci o rezidualnim koeficijentima mogu da budu enkodirani u tok bitova. Svaki "rezidualni koeficijent" je broj koji predstavlja karakteristike slike unutar jedinice za transformaciju u frekvencijskom (DCT) domenu i zauzima jedinstvenu lokaciju unutar jedinice za transformaciju. Jedinica za transformaciju je blok uzoraka rezidualnih podataka koji se mogu transformisati između prostornog i frekvencijskog domena. U frekvencijskom domenu, jedinica za transformaciju (TU) enkodira uzorke rezidualnih podataka kao podatke o rezidualnom koeficijentu. Bočne dimenzije jedinica za transformaciju su veličine koje su eksponenti broja dva (2), u rasponu od 4 uzorka do 32 uzorka za "Luma" kanal i 2 do 16 uzoraka za "Hroma" kanal. Listovi čvorova stabla jedinice za transformaciju (TU) mogu sadržati ili jedinicu za transformaciju (TU) ili ništa, u slučaju da nisu potrebni podaci o rezidualnim koeficijentima.
[0017] Kako je prostorna reprezentacija jedinice za transformaciju dvodimenzionalni niz uzoraka rezidualnih podataka, kao što je detaljno opisano u nastavku, reprezentacija frekvencijskog domena koja je rezultat transformacije, kao što je modifikovana diskretna kosinusna transformacija (DCT), je takođe dvodimenzionalni niz rezidualnih koeficijenata. Spektralne karakteristike tipičnih uzoraka podataka unutar jedinice za transformaciju (TU) su takve da je reprezentacija frekvencijskog domena kompaktnija od prostorne reprezentacije. Dalje, preovlađivanje spektralnih informacija niže frekvencije tipične za jedinicu za transformaciju (TU) rezultuje grupisanjem rezidualnih koeficijenata veće vrednosti prema gornjem-levom delu jedinice za transformaciju (TU), gde su predstavljeni niskofrekventni rezidualni koeficijenti.
[0018] Modifikovane diskretne kosinusne transformacije (DCT) ili modifikovane diskretne sinusne transformacije (DST) mogu da se koriste za implementaciju rezidualne transformacije. Implementacije rezidualne transformacije su konfigurisane da podrže svaku potrebnu veličinu jedinice za transformaciju (TU). Kod video enkodera, rezidualni koeficijenti iz rezidualne transformacije se podvrgavaju skaliranju i kvantizaciji. Skaliranje i kvantizacija smanjuju apsolutnu veličinu rezidualnih koeficijenata, smanjujući veličinu podataka kodiranih u tok bitova na račun smanjenja kvaliteta slike.
[0019] Jedan aspekt složenosti standarda visokoefikasnog video kodiranja (HEVC) koji je u razvoju je broj tabela pretraživanja potrebnih da bi se izvršilo skeniranje. Svaka dodatna tabela pretraživanja dovodi do neželjene potrošnje memorije i stoga je smanjenje broja potrebnih tabela pretraživanja jedan aspekt smanjenja složenosti.
[0020] NGUYEN NET AL: "Višeslojne mape značajnosti za velike jedinice za transformaciju", 7. JCT-VC SASTANAK; 98. MPEG SASTANAK; 21-11-2011 - 30-11-2011. predlaže strukturu na više nivoa za enkodiranje indikatora koeficijenta značajnosti za velike jedinice za transformaciju veličine veće od 8x8. Da bi se prilagodila ova strukturna promena, predložena su četiri dodatna konteksta za lumu (2) i hromu (2).
[0021] US 2011/0096834 A1 otkriva postupak enkodiranja rezidualnih blokova koji uključuje generisanje bloka za predikciju trenutnog bloka: generisanje rezidualnog bloka na osnovu razlike između bloka za predikciju i trenutnog bloka; generisanje transformacionog rezidualnog bloka transformisanjem rezidualnog bloka u frekvencijski domen; razdvajanje transformacionog rezidualnog bloka na jedinice frekvencijskog opsega; i enkodiranje indikatora efektivnog koeficijenta koji ukazuju na jedinice frekvencijskog opsega, jedinica frekvencijskog opsega u kojima postoje efektivni koeficijenti transformacije različiti od nule.
[0022] PENG (USTC) X ET AL: "CE6.b Izveštaj o testu 3: Interakcija između SDIP i MDCS", 6. JCT-VC SASTANAK; 97. MPEG SASTANAK; 14-7-2011 - 22-7-2011. procenjuje koliko će efikasnost kodiranja biti izgubljena kada je MDCS onemogućen. Ovaj dokument napominje da MDCS dizajnira redosled skeniranja zavisan od režima za kvadratno TU kodiranje. Međutim, za SDIP particije, TU mogu da budu pravougaoni. Predlaže se poseban redosled skeniranja.
IZLAGANJE SUŠTINE PRONALASKA
[0023] Cilj ovog pronalaska je da se suštinski prevaziđu, ili bar ublaže, jedan ili više nedostataka postojećih struktura. Pronalazak je prikazan u priloženom skupu patentnih zahteva.
KRATAK OPIS CRTEŽA
[0024] Najmanje jedan primer izvođenja ovog pronalaska će sada biti opisan uz pozivanje na sledeće crteže, na kojima:
Sl. 1 je šematski blok dijagram koji prikazuje funkcionalne module video enkodera;
Sl. 2 je šematski blok dijagram koji prikazuje funkcionalne module video dekodera;
Sl. 3A i 3B čine šematski blok dijagram računarskog sistema opšte namene na kome se enkoder i dekoder sa Sl.1 i 2, respektivno, mogu primeniti;
Sl. 4 je šematski blok dijagram koji prikazuje funkcionalne module entropijskog enkodera;
Sl. 5 je šematski blok dijagram koji prikazuje funkcionalne module entropijskog dekodera;
Sl. 6 je dijagram toka koji prikazuje konvencionalni postupak za enkodiranje rezidualnih koeficijenata jedinice za transformaciju (TU) 8x8;
Sl. 7 je dijagram toka koji prikazuje konvencionalni postupak za dekodiranje rezidualnih koeficijenata jedinice za transformaciju (TU) 8x8;
Sl. 8 je dijagram toka koji prikazuje postupak prema ovom otkriću za enkodiranje rezidualnih koeficijenata jedinice za transformaciju (TU) 8x8 korišćenjem grupa značajnih koeficijenata;
Sl. 9 je dijagram toka koji prikazuje postupak prema ovom otkriću za dekodiranje rezidualnih koeficijenata jedinice za transformaciju (TU) 8x8 korišćenjem grupa značajnih koeficijenata;
Sl. 10A i 10B ilustruju postupak u skladu sa ovim otkrićem za predstavljanje grupa značajnih koeficijenata jedinice za transformaciju (TU) 8x8;
Sl. 11 je dijagram koji prikazuje konvencionalni postupak za skeniranje rezidualnih koeficijenata jedinice za transformaciju (TU) 8x8 korišćenjem skeniranja dijagonalno unazad;
Sl. 12 je dijagram koji prikazuje konvencionalni postupak za skeniranje rezidualnih koeficijenata jedinice za transformaciju (TU) 8x8 korišćenjem skeniranja horizontalno unazad;
Sl. 13 je dijagram koji prikazuje konvencionalni postupak za skeniranje rezidualnih koeficijenata jedinice za transformaciju (TU) 8x8 korišćenjem skeniranja vertikalno unazad;
Sl. 14 je dijagram koji prikazuje postupak prema ovom otkriću za skeniranje rezidualnih koeficijenata jedinice za transformaciju (TU) 8x8 korišćenjem dvoslojne hijerarhije;
Sl. 15A do 15C ilustruju postupak u skladu sa ovim otkrićem za skeniranje rezidualnih koeficijenata jedinice za transformaciju (TU) 8x8 korišćenjem skeniranja dijagonalno unazad;
Sl. 16A do 16C ilustruju postupak u skladu sa ovim otkrićem za skeniranje rezidualnih koeficijenata jedinice za transformaciju (TU) 8x8 korišćenjem skeniranja horizontalno unazad;
Sl. 17A do 17C ilustruju postupak u skladu sa ovim otkrićem za skeniranje rezidualnih koeficijenata jedinice za transformaciju (TU) 8x8 korišćenjem skeniranja vertikalno unazad; i
Sl. 18A do 18C ilustruju alternativni pristup skeniranju koji koristi pomake.
DETALJAN OPIS KOJI UKLJUČUJE NAJBOLJI NAČIN IMPLEMENTACIJE
[0025] Ako se bilo koji ili više pratećih crteža odnose na korake i/ili karakteristike koje imaju iste referentne brojeve, ti koraci i/ili karakteristike imaju za potrebe ovog opisa istu funkciju(e) ili operaciju(e), osim ako nije drugačije predviđeno.
[0026] Slika 1 je šematski blok dijagram koji prikazuje funkcionalne module video enkodera 100. Slika 2 je šematski blok dijagram koji prikazuje funkcionalne module odgovarajućeg video dekodera 200. Video enkoder 100 i video dekoder 200 mogu se implementirati korišćenjem računarskog sistema 300 opšte namene, kao što je prikazano na Sl. 3A i 3B gde se različiti funkcionalni moduli mogu implementirati namenskim hardverom unutar računarskog sistema 300, softverom koji se može izvršiti unutar računarskog sistema 300, ili alternativno kombinacijom namenskog hardvera i softvera koji se može izvršiti unutar računarskog sistema 300.
[0027] Kao što se vidi na Sl.3A, računarski sistem 300 uključuje: računarski modul 301; uređaje za unos, kao što su tastatura 302, pokazivač 303 miša, skener 326, kamera 327 i mikrofon 380; i izlazne uređaje, uključujući štampač 315, ekran 314 i zvučnike 317. Računarski modul 301 može da koristi eksterni primopredajnik 316 modulator-demodulator (modem) za komunikaciju ka i od komunikacione mreže 320 preko konekcije 321. Komunikaciona mreža 320 može da bude mreža širokog područja (WAN), kao što je Internet, mobilna telekomunikaciona mreža ili privatni WAN. Tamo gde je konekcija 321 telefonska linija, modem 316 može da bude tradicionalni "dial-up" modem. Alternativno, kada je konekcija 321 veza velikog kapaciteta (npr. kablovska), modem 316 može da bude širokopojasni modem. Bežični modem se takođe može koristiti za bežično povezivanje sa komunikacionom mrežom 320.
[0028] Računarski modul 301 tipično uključuje najmanje jednu procesorsku jedinicu 305 i memorijsku jedinicu 306. Na primer, memorijska jedinica 306 može imati poluprovodničku memoriju sa slučajnim pristupom (RAM) i poluprovodničku memoriju samo za čitanje (ROM). Računarski modul 301 takođe uključuje niz ulazno/izlaznih (I/O) interfejsa uključujući: audiovideo interfejs 307 koji se povezuje sa video ekranom 314, zvučnicima 317 i mikrofonom 380; I/O interfejs 313 koji se povezuje sa tastaturom 302, mišem 303, skenerom 326, kamerom 327 i opciono džojstikom ili drugim uređajem za interfejs čovek-mašina (nije ilustrovan); i interfejs 308 za eksterni modem 316 i štampač 315. U nekim implementacijama, modem 316 može da bude ugrađen u računarski modul 301, na primer u okviru interfejsa 308. Računarski modul 301 takođe ima lokalni mrežni interfejs 311, koji omogućava povezivanje računarskog sistema 300 preko konekcije 323 na mrežu 322 lokalnog područja, poznatu kao lokalna računarska mreža (LAN). Kao što je ilustrovano na Sl. 3A, lokalna komunikaciona mreža 322 takođe može da se poveže sa mrežom 320 širokog područja preko konekcije 324, koja bi tipično uključivala uređaj kao što je takozvani "zaštitni zid" ili uređaj slične funkcionalnosti. Lokalni mrežni interfejs 311 može da sadrži karticu sa elektronskim kolima Ethernet™, bežični uređaj Bluetooth™ ili bežični uređaj IEEE 802.11; međutim, brojni drugi tipovi interfejsa se mogu upotrebiti za interfejs 311.
[0029] I/O interfejsi 308 i 313 mogu da obezbede bilo koje, ili oba, serijsko i paralelno povezivanje, pri čemu se prvo obično primenjuje prema standardima univerzalne serijske magistrale (USB) i ima odgovarajuće USB konektore (nije ilustrovano). Obezbeđeni su uređaji 309 za skladištenje koji obično uključuju hard disk drajv (HDD) 310. Mogu da se koriste i drugi uređaji za skladištenje, kao što su flopi disk drajv i drajv magnetne trake (nije ilustrovano). Optički disk drajv 312 je obično dat kao nepromenljivi izvor podataka. Prenosivi memorijski uređaji, kao što su optički diskovi (npr. CD-ROM, DVD, Blu-ray Disc™), USB-RAM, prenosivi, eksterni hard disk drajvovi i flopi diskovi, na primer, mogu da se koriste kao odgovarajući izvori podataka za sistem 300. Tipično, bilo šta od HDD 310, optičkog drajva 312, mreža 320 i 322 ili kamere 327 može da bude izvor video podataka za enkodiranje, ili, sa ekranom 314, odredište za dekodirane video podatke koji se čuvaju ili reprodukuju.
[0030] Komponente 305 do 313 računarskog modula 301 tipično komuniciraju preko međusobno povezane magistrale 304 i na način koji rezultuje konvencionalnim načinom rada računarskog sistema 300 koji je poznat stručnjacima u ovoj oblasti. Na primer, procesor 305 je povezan sa sistemskom magistralom 304 pomoću konekcije 318. Isto tako, memorija 306 i optički disk drajv 312 su povezani sa sistemskom magistralom 304 konekcijama 319. Primeri računara na kojima se opisani sklopovi mogu primeniti uključuju IBM-PC i kompatibilne, Sun Sparcstation, Apple Mac™ ili slične računarske sisteme.
[0031] Tamo gde je prikladno ili poželjno, enkoder 100 i dekoder 200, kao i postupci opisani u nastavku, mogu da se primene korišćenjem računarskog sistema 300, pri čemu enkoder 100, dekoder 200 i postupci prikazani na Sl. 10 i 11, koji će biti opisani, mogu da budu implementirani kao jedan ili više softverskih aplikacionih programa 333 koji se mogu izvršiti na računarskom sistemu 300. Konkretno, enkoder 100, dekoder 200 i koraci opisanih postupaka se ostvaruju pomoću instrukcija 331 (videti Sl. 3B) u softveru 333 koje se izvode unutar računarskog sistema 300. Softverske instrukcije 331 mogu da budu formirane kao jedan ili više kodnih modula, svaki za obavljanje jednog ili više određenih zadataka. Softver se takođe može podeliti na dva odvojena dela, pri čemu prvi deo i odgovarajući kodni moduli obavljaju opisane postupke, a drugi deo i odgovarajući kodni moduli upravljaju korisničkim interfejsom između prvog dela i korisnika.
[0032] Softver može da bude uskladišten na računarski čitljivom mediju, uključujući, na primer, uređaje za skladištenje opisane u nastavku. Softver se učitava u računarski sistem 300 sa računarski čitljivog medijuma, a zatim ga izvršava računarski sistem 300. Kompjuterski čitljiv medij koji ima takav softver ili računarski program snimljen na računarski čitljivom mediju je računarski programski proizvod. Upotreba računarskog programskog proizvoda u računarskom sistemu 300 povoljno utiče na pogodan aparat za implementaciju enkodera 100, dekodera 200 i opisanih postupaka.
[0033] Softver 333 je tipično uskladišten na HDD 310 ili memoriji 306. Softver se učitava u računarski sistem 300 sa računarski čitljivog medijuma i izvršava ga računarski sistem 300. Tako, na primer, softver 333 može da bude uskladišten na optički čitljivom disku za skladištenje (npr. CD-ROM) 325 koji čita optički disk drajv 312.
[0034] U nekim slučajevima, aplikacioni programi 333 mogu da budu isporučeni korisniku enkodirani na jednom ili više CD-ROM-ova 325 i pročitani preko odgovarajućeg drajva 312, ili alternativno mogu da budu pročitani od strane korisnika iz mreža 320 ili 322. Dalje, softver takođe može da se učita u računarski sistem 300 sa drugih računarski čitljivih medija. Računarski čitljivi medijum za skladištenje se odnosi na bilo koji neprolazni materijalni medijum za skladištenje koji obezbeđuje snimljene instrukcije i/ili podatke računarskom sistemu 300 za izvršenje i/ili obradu. Primeri takvih medija za skladištenje uključuju flopi diskove, magnetnu traku, CDROM, DVD, Blu-ray disk, hard disk drajv, ROM ili integrisano kolo, USB memoriju, magnetno-optički disk ili računarski čitljive kartice kao što je kartica PCMCIA i slično, bez obzira da li su takvi uređaji unutrašnji ili eksterni u odnosu na računarski modul 301. Primeri prolaznih ili nematerijalnih računarski čitljivih medija za prenos koji takođe mogu učestvovati u obezbeđivanju softvera, aplikacionih programa, uputstava i/ili video podataka ili enkodiranih video podataka za računarski modul 301 uključuju radio ili infracrvene kanale za prenos, kao i mrežnu vezu sa drugim računarom ili umreženim uređajem, i Internetom ili Intranetima uključujući prenose e-pošte i informacije snimljene na veb stranicama i slično.
[0035] Drugi deo aplikacionih programa 333 i odgovarajućih kodnih modula koji su pomenuti gore mogu da se izvrše za implementaciju jednog ili više grafičkih korisničkih interfejsa (GUI) koji će biti prikazani ili na drugi način predstavljeni na ekranu 314. Putem manipulacije tipičnom tastaturom 302 i mišem 303, korisnik računarskog sistema 300 i aplikacije može da manipuliše interfejsom na funkcionalno prilagodljiv način, tako da se obezbede kontrolne komande i/ili unos za aplikacije povezane sa jednim ili više GUI. Mogu se implementirati i drugi oblici funkcionalno prilagodljivih korisničkih interfejsa, kao što je audio interfejs koji koristi izlaz u vidu govornih upita preko zvučnika 317 i ulaz u vidu korisničkih glasovnih komandi preko mikrofona 380.
[0036] Sl.3B je detaljan šematski blok dijagram procesora 305 i "memorije" 334. Memorija 334 predstavlja logičku agregaciju svih memorijskih modula (uključujući HDD 309 i poluprovodničku memoriju 306) kojima može pristupiti računarski modul 301 na Sl.3A.
[0037] Kada se računarski modul 301 inicijalno uključi, izvršava se program 350 za samotestiranje po uključenju (POST). POST program 350 je tipično uskladišten na ROM 349 poluprovodničke memorije 306 sa Sl. 3A. Hardverski uređaj kao što je ROM 349 koji skladišti softver ponekad se naziva "firmware". POST program 350 ispituje hardver unutar računarskog modula 301 kako bi osigurao ispravno funkcionisanje i tipično proverava procesor 305, memoriju 334 (309, 306) i osnovni softverski modul 351 ulazno-izlaznih sistema (BIOS), takođe obično uskladišten na ROM 349, za ispravan rad. Kada se POST program 350 uspešno pokrene, BIOS 351 aktivira hard disk drajv 310 sa Sl. 3A. Aktivacija hard disk drajva 310 dovodi do izvršenja programa 352 za podizanje sistema koji se nalazi na hard disk drajvu 310 preko procesora 305. Ovo učitava operativni sistem 353 u RAM memoriju 306, nakon čega operativni sistem 353 počinje sa radom. Operativni sistem 353 je aplikacija na nivou sistema, koju izvršava procesor 305, za obavljanje različitih funkcija visokog nivoa, uključujući upravljanje procesorom, upravljanje memorijom, upravljanje uređajima, upravljanje skladištenjem, interfejs softverske aplikacije i generički korisnički interfejs.
[0038] Operativni sistem 353 upravlja memorijom 334 (309, 306) kako bi osigurao da svaki proces ili aplikacija koja radi na računarskom modulu 301 ima dovoljno memorije u kojoj može da se izvrši bez sukoba sa memorijom dodeljenom drugom procesu. Štaviše, različite vrste memorije dostupne u sistemu 300 sa Sl. 3A moraju se pravilno koristiti kako bi svaki proces mogao efikasno da se odvija. Shodno tome, agregirana memorija 334 nije namenjena da ilustruje kako se dodeljuju određeni segmenti memorije (osim ako nije drugačije navedeno), već radije da pruži opšti pogled na memoriju kojoj računarski sistem 300 pristupa i kako se ona koristi.
[0039] Kao što je prikazano na Sl. 3B, procesor 305 uključuje brojne funkcionalne module uključujući kontrolnu jedinicu 339, aritmetičko-logičku jedinicu (ALU) 340 i lokalnu ili internu memoriju 348, koja se ponekad naziva i keš memorija. Keš memorija 348 tipično uključuje određeni broj registara 344-346 za skladištenje u odeljku registra. Jedna ili više internih magistrala 341 funkcionalno međusobno povezuju ove funkcionalne module. Procesor 305 obično takođe ima jedan ili više interfejsa 342 za komunikaciju sa spoljnim uređajima preko sistemske magistrale 304, koristeći konekciju 318. Memorija 334 je povezana sa magistralom 304 pomoću konekcije 319.
[0040] Aplikacioni program 333 uključuje niz instrukcija 331 koje mogu uključivati instrukcije uslovnog grananja i petlje. Program 333 takođe može da sadrži podatke 332 koji se koriste u izvršavanju programa 333. Instrukcije 331 i podaci 332 se čuvaju na memorijskim lokacijama 328, 329, 330 i 335, 336, 337, respektivno. U zavisnosti od relativne veličine instrukcija 331 i memorijskih lokacija 328-330, određena instrukcija može da bude uskladištena na jednoj memorijskoj lokaciji, kao što je prikazano instrukcijom prikazanom na memorijskoj lokaciji 330. Alternativno, instrukcija može da bude segmentirana na određen broj delova od kojih je svaki uskladišten na posebnoj memorijskoj lokaciji, kao što je prikazano segmentima instrukcija prikazanim na memorijskim lokacijama 328 i 329.
[0041] Uopšteno, procesoru 305 je dat skup instrukcija koje se izvršavaju u njemu. Procesor 305 čeka na sledeći unos, na koji procesor 305 reaguje izvršavanjem drugog skupa instrukcija. Svaki ulaz može da bude obezbeđen iz jednog ili više izvora, uključujući podatke koje generiše jedan ili više ulaznih uređaja 302, 303, podatke primljene od eksternog izvora preko jedne od mreža 320, 302, podatke preuzete sa jednog od uređaja za skladištenje 306, 309 ili podatke preuzete sa medijuma 325 za skladištenje umetnutog u odgovarajući čitač 312, sve prikazano na Sl. 3A. Izvršenje skupa instrukcija može u nekim slučajevima da rezultuje izlazom podataka. Izvršenje takođe može da uključuje čuvanje podataka ili promenljivih u memoriji 334.
[0042] Enkoder 100, dekoder 200 i opisani postupci koriste ulazne promenljive 354, koje se čuvaju u memoriji 334 na odgovarajućim memorijskim lokacijama 355, 356, 357. Enkoder 100, dekoder 200 i opisani postupci proizvode izlazne promenljive 361, koje se skladište u memoriji 334 na odgovarajućim memorijskim lokacijama 362, 363, 364. Intermedijarne promenljive 358 mogu da budu uskladištene na memorijskim lokacijama 359, 360, 366 i 367.
[0043] Kada je u pitanju procesor 305 sa Sl. 3B, registri 344, 345, 346, aritmetičko-logička jedinica (ALU) 340 i kontrolna jedinica 339 rade zajedno kako bi izvršili niz mikro-operacija potrebnih za obavljanje ciklusa "preuzimanje, dekodiranje i izvršavanje" za svaku instrukciju u skupu instrukcija koji čini program 333. Svaki ciklus preuzimanja, dekodiranja i izvršavanja sadrži:
(a) operaciju preuzimanja, koja preuzima ili čita instrukciju 331 sa memorijske lokacije 328, 329, 330;
(b) operaciju dekodiranja u kojoj kontrolna jedinica 339 određuje koja je instrukcija preuzeta; i
(c) operacija izvršenja u kojoj kontrolna jedinica 339 i/ili ALU 340 izvršavaju instrukciju.
[0044] Nakon toga, može se izvršiti sledeći ciklus preuzimanja, dekodiranja i izvršavanja za sledeću instrukciju. Slično, može se izvršiti ciklus skladištenja kojim kontrolna jedinica 339 čuva ili upisuje vrednost na memorijsku lokaciju 332.
[0045] Svaki korak ili pod-proces u procesima na Sl. 1, 2, 4, 5, 7 do 10 i 14 do 17 koji će biti opisani povezani su sa jednim ili više segmenata programa 333 i obavljaju ga sekcija 344, 345, 347 registra, ALU 340 i kontrola jedinica 339 u procesoru 305 radeći zajedno na izvršavanju ciklusa preuzimanja, dekodiranja i izvršavanja za svaku instrukciju u skupu instrukcija za zabeležene segmente programa 333.
[0046] Enkoder 100, dekoder 200 i opisani postupci mogu alternativno da se implementiraju u namenskom hardveru kao što je jedno ili više integrisanih kola koja obavljaju funkcije ili podfunkcije opisanih postupaka. Takav namenski hardver može da bude u obliku kompjuterizovanog aparata i može da uključuje grafičke procesore, procesore digitalnih signala, integrisana kola specifična za aplikaciju (application specific integrated circuits - ASIC), programabilne sekvencijalne mreže (field programmable gate arrays - FPGA) ili jedan ili više mikroprocesora i povezane memorije. Takav kompjuterizovani aparat može se koristiti za obavljanje nekih operacija kodiranja u hardveru i drugih operacija kodiranja u softveru koji izvršava hardver.
[0047] Kao što je gore opisano, video enkoder 100 može da bude implementiran kao jedan ili više modula softverskog koda softverskog aplikacionog programa 333 koji se nalazi na hard disk drajvu 305 i čije izvršavanje kontroliše procesor 305. Konkretno, video enkoder 100 sadrži module 102 do 112, 114 i 115 od kojih svaki može da bude implementiran kao jedan ili više modula softverskog koda softverskog aplikacionog programa 333.
[0048] Iako je video enkoder 100 primer protočne obrade za dekodiranje visokoefikasnog video zapisa (HEVC), faze obrade koje obavljaju moduli 102 do 112, 114 i 115 su zajedničke za druge video kodeke kao što su VC-1 ili H.264/MPEG-4 AVC. Video enkoder 100 prima nekodirane podatke 101 o frejmu kao seriju frejmova uključujući luminantne i hrominantne uzorke. Video enkoder 100 deli svaki frejm podataka 101 o frejmu u hijerarhijske skupove jedinica kodiranja (CU), koje se mogu predstaviti na primer kao stablo jedinice kodiranja (CU).
[0049] Video enkoder 100 radi tako što iz modula 110 multipleksera emituje niz prediktovanih uzoraka podataka poznatih kao jedinica za predikciju (PU) 120. Modul 115 razlike daje razliku između jedinice 120 za predikciju (PU) i odgovarajućeg niza uzoraka podataka primljenih iz podataka 101 o frejmu, a razlika je poznata kao uzorci 122 rezidualnih podataka.
[0050] Uzorke 122 rezidualnih podataka iz modula 115 razlike prima modul 102 transformacije, koji konvertuje razliku iz prostornog prikaza u prikaz u frekvencijskom domenu da bi kreirao koeficijente 124 transformacije za svaku jedinicu za transformaciju (TU) u stablu transformacije. Za standard visokoefikasnog video kodiranja (HEVC) koji je u razvoju, konverzija u prikaz u frekvencijskom domenu se implementira korišćenjem modifikovane diskretne kosinusne transformacije (DCT), u kojoj je tradicionalna DCT modifikovana tako da se implementira korišćenjem pomeranja i sabiranja. Koeficijenti 124 transformacije se zatim unose u modul 103 za skaliranje i kvantizaciju i podvrgavaju skaliranju i kvantizaciji da bi se proizveli rezidualni koeficijenti 126. Proces skaliranja i kvantizacije rezultuje gubitkom preciznosti. Rezidualni koeficijenti 126 se uzimaju kao ulaz u modul 105 inverznog skaliranja koji obrće skaliranje koje vrši modul 103 za skaliranje i kvantizaciju da bi se proizveli ponovo skalirani koeficijenti 128 transformacije, koji su reskalirane verzije rezidualnih koeficijenata 126. Rezidualni koeficijenti 126 takođe predstavljaju ulaz za modul 104 entropijskog enkodera koji enkodira rezidualne koeficijente u kodirani tok 113 bitova. Zbog gubitka preciznosti koji je rezultat rada modula 103 za skaliranje i kvantizaciju, reskalirani koeficijenti 128 transformacije nisu identični originalnim koeficijentima 124 transformacije. Reskalirani koeficijenti 128 transformacije iz modula 105 inverznog skaliranja se zatim odvode u modul 106 inverzne transformacije. Modul 106 inverzne transformacije izvodi inverznu transformaciju iz frekvencijskog domena u prostorni domen da bi proizveo prikaz 130 prostornog domena reskaliranih koeficijenata 128 transformacije identičan prikazu prostornog domena koji se proizvodi u dekoderu.
[0051] Modul 107 za procenu pokreta proizvodi vektore 132 pokreta upoređivanjem podataka 101 o frejmu sa prethodnim podacima o frejmu uskladištenim u modulu 112 bafera frejma, koji je tipično konfigurisan unutar memorije 306. Vektori 132 pokreta se zatim unose u modul 108 za kompenzaciju pokreta koji proizvodi inter-prediktivne referentne uzorke 134 filtriranjem uzoraka uskladištenih u modulu 112 bafera frejma, uzimajući u obzir prostorni pomak izveden iz vektora 132 pokreta. Na Sl.1 nije ilustrovano, ali, vektori 132 pokreta se takođe prosleđuju kao elementi sintakse modulu 104 entropijskog enkodera za kodiranje u enkodirani tok 113 bitova. Modul 109 za intra-frejm predikciju proizvodi intra-prediktovane referentne uzorke 136 koristeći uzorke 138 dobijene od modula 114 za sumiranje, koji sabira izlaz 120 iz modula 110 multipleksera i izlaz 130 iz modula 106 inverzne transformacije.
[0052] Jedinice za predikciju (PU) mogu da budu kodirane korišćenjem postupaka intrapredikcije ili inter-predikcije. Odluka o tome da li da se koristi intra-predikcija ili inter-predikcija se donosi u skladu sa kompromisom između brzine i distorzije između željene brzine protoka rezultujućeg enkodiranog toka 113 bitova i količine izobličenja kvaliteta slike koju unosi bilo postupak intra-predikcije ili inter-predikcije. Modul 110 multiplekser bira ili intra-prediktovane referentne uzorke 136 iz modula 109 za intra-frejm predikciju ili inter-prediktovane referentne uzorke 134 iz bloka 108 za kompenzaciju pokreta, u zavisnosti od trenutnog režima 142 predikcije, određenog kontrolnom logikom koja nije ilustrovana, ali je dobro poznata u struci. Režim 142 predikcije je takođe obezbeđen entropijskom enkoderu 104, kao što je ilustrovano, i kao takav se koristi da odredi ili na drugi način uspostavi redosled skeniranja jedinica za transformaciju, kao što će biti opisano. Inter-frejm predikcija koristi samo dijagonalni redosled skeniranja, dok intra-frejm predikcija može da koristi dijagonalni, horizontalni ili vertikalni redosled skeniranja.
[0053] Modul 114 za sumiranje proizvodi zbir 138 koji se unosi u modul 111 filtera za deblokiranje. Modul 111 filtera za deblokiranje vrši filtriranje duž granica bloka, proizvodeći deblokirane uzorke 140 koji su upisani u modul 112 bafera frejma konfigurisan unutar memorije 306. Modul 112 bafera frejma je bafer sa dovoljnim kapacitetom da zadrži podatke iz više prethodnih frejmova za buduću referencu.
[0054] U video enkoderu 100, uzorci 122 rezidualnih podataka unutar jedne jedinice za transformaciju (TU) se određuju pronalaženjem razlike između uzoraka podataka ulaznih podataka 101 o frejmu i predikcije 120 uzoraka podataka ulaznih podataka 101 o frejmu. Razlika daje prostorni prikaz rezidualnih koeficijenata jedinice za transformaciju (TU).
[0055] U radu modula 104 entropijskog enkodera, rezidualni koeficijenti jedinice za transformaciju (TU) se konvertuju u dvodimenzionalnu mapu značajnosti. [Mapa značajnosti rezidualnih koeficijenata u jedinici za transformaciju (TU) se zatim skenira određenim redosledom, poznatim kao redosled skeniranja, da bi se formirala jednodimenzionalna lista vrednosti indikatora, koja se naziva lista indikatora značajnih koeficijenata. Redosled skeniranja može da bude opisan ili na drugi način specificiran obrascem skeniranja, kao što je onaj koji je primljen sa režimom 142 predikcije iz modula 109 za intra-predikciju. Modul 109 za intrapredikciju određuje intra-predikcioni režim koji može da se koristi za izbor obrasca skeniranja. Na primer, ako je izabran režim 1 intra-predikcije (vertikalna intra predikcija), tada se koristi horizontalno skeniranje kao što se vidi na Sl. 12. Ako je izabran režim 0 intra-predikcije (planarna intra-predikcija), onda se koristi dijagonalno skeniranje kako se vidi na Sl.11, dok ako je izabran režim 2 intra-predikcije (horizontalna intra-predikcija), onda se koristi vertikalno skeniranje kao što se vidi na Sl. 13. Obrazac skeniranja može da bude horizontalan, vertikalni, dijagonalni ili cik-cak. Verzija 5 testiranog modela visokoefikasnog video kodiranja (HEVC) vrši skeniranje u smeru unazad, međutim, moguće je i skeniranje u smeru unapred. Za jedinice za transformaciju (TU) 16x16, 32x32, 4x16, 16x4, 8x32 i 32x8, definisano je skeniranje na dva nivoa, gde je jedinica za transformaciju (TU) podeljena na skup podblokova, pri čemu svaki podblok ima kvadratni oblik. Na gornjem nivou, skeniranje se vrši skeniranjem svakog donjeg nivoa korišćenjem skeniranja kao što je skeniranje dijagonalno unazad nadole-ulevo. Na donjem nivou, takođe poznatom kao nivo podbloka, skeniranje se takođe vrši korišćenjem skeniranja kao što je skeniranje dijagonalno unazad nadole-ulevo. U HEVC referentnom modelu verzije 5.0, operacija skeniranja počinje jedan rezidualni koeficijent nakon poslednjeg značajnog koeficijenta (gde je "posle" u pravcu skeniranja unazad rezidualnih koeficijenata) i napreduje sve dok se ne dostigne položaj gore levo u mapi značajnosti. Operacije skeniranja koje imaju ovo svojstvo i koje su u skladu sa HEVC referentnim modelom verzije 5.0 poznate su kao "skeniranja unazad". U referentnom softveru HEVC verzije 5.0, lokacija poslednjeg značajnog koeficijenta je signalizirana enkodiranjem koordinata koeficijenta u jedinici za transformaciju (TU). Stručnjaci u ovoj oblasti će razumeti da upotreba prideva "poslednji" u ovom kontekstu zavisi od određenog redosleda skeniranja. Ono što može da bude "poslednji" rezidualni koeficijent koji nije nula ili odgovarajuću indikator značajnog koeficijenta sa vrednošću jedan, prema jednom obrascu skeniranja, možda neće biti "poslednji" prema drugom obrascu skeniranja. Lista indikatora značajnih koeficijenata, koja ukazuje na značajnost svakog rezidualnog koeficijenta pre poslednjeg značajnog koeficijenta, kodira se u tok 113 bitova. Vrednost indikatora poslednjeg značajnog koeficijenta ne mora da bude eksplicitno kodirana u tok 113 bitova, jer prethodno kodiranje lokacije indikatora poslednjeg značajnog koeficijenta implicitno ukazuje da je ovaj rezidualni koeficijent značajan.
[0056] Grupisanje rezidualnih koeficijenata veće vrednosti prema gornjem levom delu jedinice za transformaciju (TU) dovodi do toga da je većina indikatora značajnosti koji se nalaze ranije na listi značajna, dok se mali broj indikatora značajnosti nalazi kasnije na listi.
[0057] Modul 104 entropijskog enkodera takođe proizvodi elemente sintakse iz ulaznih podataka 126 o rezidualnim koeficijentima (ili rezidualnih koeficijenata) primljenih od modula 103 za skaliranje i kvantizaciju. Modul 104 entropijskog enkodera emituje enkodirani tok 113 bitova i biće detaljnije opisan u nastavku. Za standard visokoefikasnog video kodiranja (HEVC) koji je u razvoju, enkodirani tok 113 bitova je razgraničen u jedinice sloja mrežne apstrakcije (NAL). Svaki odsečak frejma je sadržan u jednoj NAL jedinici.
[0058] Postoji nekoliko alternativa postupku entropijskog kodiranja implementiranih u modulu 104 entropijskog enkodera. Standard visokoefikasnog video kodiranja (HEVC) u razvoju podržava kontekstno-bazirano adaptivno binarno aritmetičko kodiranje (CABAC), varijantu kontekstno-baziranog adaptivnog binarnog aritmetičkog kodiranja (CABAC) koja se nalazi u H.264/MPEG-4 AVC. Alternativna šema entropijskog kodiranja je entropijski koder na bazi particionisanja intervala verovatnoće (PIPE), koji je dobro poznat u tehnici.
[0059] Za video enkoder 100 koji podržava više postupaka video kodiranja, jedan od podržanih postupaka entropijskog kodiranja se bira u skladu sa konfiguracijom enkodera 100. Dalje, pri enkodiranju jedinica kodiranja iz svakog frejma, modul 104 entropijskog enkodera zapisuje enkodirani tok 113 bitova tako da svaki frejm ima jedan ili više odsečaka po frejmu, pri čemu svaki odsečak sadrži podatke o slici za deo frejma. Proizvodnja jednog odsečka po frejmu smanjuje količinu informacija povezanih sa ocrtavanjem granice svakog odsečka. Međutim, moguća je i podela frejma na više odsečaka.
[0060] Video dekoder 200 može da bude implementiran kao jedan ili više modula softverskog koda softverskog aplikacionog programa 333 koji se nalazi na hard disk drajvu 305 i čije izvršavanje kontroliše procesor 305. Konkretno, video dekoder 200 sadrži module 202 do 208 i 210 od kojih svaki može da bude implementiran kao jedan ili više modula softverskog koda softverskog aplikacionog programa 333. Iako je video dekoder 200 opisan uz pozivanje na protočnu obradu za dekodiranje visokoefikasnog video zapisa (HEVC), faze obrade koje obavljaju moduli 202 do 208 i 209 su zajedničke za druge video kodeke koji koriste entropijsko kodiranje, kao što su H.264/MPEG-4 AVC, MPEG-2 i VC-1.
[0061] Enkodirani tok bitova, kao što je enkodirani tok 113 bitova, prima video dekoder 200. Enkodirani tok 113 bitova može se pročitati iz memorije 306, sa hard disk drajva 310, CD-ROM-a, Blu-ray™ diska ili drugog računarski čitljivog medijuma za skladištenje. Alternativno, enkodirani tok 113 bitova može da bude primljen iz eksternog izvora kao što je server povezan na komunikacionu mrežu 320 ili radio-frekventni prijemnik. Enkodirani tok 113 bitova sadrži enkodirane elemente sintakse koji predstavljaju podatke o frejmu koji treba da se dekodiraju.
[0062] Enkodirani tok 113 bitova predstavlja ulazni signal za modul 202 entropijskog dekodera koji izdvaja elemente sintakse iz enkodiranog toka 113 bitova i prosleđuje vrednosti elemenata sintakse drugim blokovima u video dekoderu 200. U modul 202 entropijskog dekodera može da bude implementirano više postupaka entropijskog dekodiranja, kao što su oni opisani u vezi sa modulom 104 entropijskog enkodera. Podaci 220 o elementu sintakse koji predstavljaju podatke o rezidualnim koeficijentima se prosleđuju u modul 203 za inverzno skaliranje i transformaciju, a podaci 222 o elementu sintakse koji predstavljaju informacije o vektoru pokreta se prosleđuju u modul 204 za kompenzaciju pokreta. Modul 203 za inverzno skaliranje i transformaciju vrši inverzno skaliranje podataka o rezidualnim koeficijentima, kako bi bili kreirani rekonstruisani koeficijenti transformacije. Modul 203 zatim izvodi inverznu transformaciju da konvertuje rekonstruisane koeficijente transformacije iz prikaza frekvencijskog domena u prikaz prostornog domena, proizvodeći rezidualne uzorke 224, kao što je inverzna transformacija opisana u vezi sa modulom 106 inverzne transformacije.
[0063] Modul 204 za kompenzaciju pokreta koristi podatke 222 vektora pokreta iz modula 202 entropijskog dekodera, kombinovane sa podacima 226 o prethodnom frejmu iz bloka 208 bafera frejma, konfigurisanog unutar memorije 306, da bi se proizveli inter-prediktovani referentni uzorci 228 za jedinicu za predikciju (PU), što predstavlja predikciju izlaznih dekodiranih podataka o frejmu. Kada element sintakse ukazuje da je trenutna jedinica kodiranja bila kodirana korišćenjem intra-predikcije, modul 205 za intra-frejm predikciju proizvodi intra-prediktovane referentne uzorke 230 za jedinicu za predikciju (PU) koristeći uzorke koji su prostorno susedni jedinici za predikciju (PU). Prostorno susedni uzorci se dobijaju iz zbira 232 izlaza iz modula 210 za sumiranje. Modul 206 multipleksera bira intra-prediktovane referentne uzorke ili interprediktovane referentne uzorke za jedinicu za predikciju (PU) u zavisnosti od trenutnog režima predikcije, što je naznačeno elementom sintakse u enkodiranom toku 113 bitova. Niz uzoraka 234 koji predstavljaju izlazni signal iz modula 206 multipleksera dodaje se rezidualnim uzorcima 224 iz modula 203 za inverzno skaliranje i transformaciju pomoću modula 210 za sumiranje da bi se proizveo zbir 232 koji se zatim uvodi u svaki od modula 207 filtera za deblokiranje i modula 205 za intra-frejm predikciju. Za razliku od enkodera 100, modul 205 za intra-frejm predikciju prima režim 236 predikcije od entropijskog dekodera 202. Multiplekser 206 prima signal za izbor između intra-frejm predikcije / inter-frejm predikcije iz entropijskog dekodera 202. Modul 207 filtera za deblokiranje vrši filtriranje duž granica bloka podataka da bi izgladio artefakte vidljive duž granica bloka podataka. Izlazni signal iz modula 207 filtera za deblokiranje se zapisuje u modul 208 bafera frejma konfigurisan unutar memorije 306. Modul 208 bafera frejma obezbeđuje dovoljno prostora za skladištenje više dekodiranih frejmova za buduću referencu. Dekodirani frejmovi 209 se takođe izvode iz modula 208 bafera frejma.
[0064] Entropijski enkoder 104 će biti opisan uz pozivanje na Sl.4. Elementi sintakse, kao što su rezidualni koeficijenti 401, predstavljaju ulaz u modul 404 binarizatora. Veličina 402 jedinice za transformaciju (TU) 402 predstavljaju ulaz u modul 404 binarizatora, i označava veličinu jedinice za transformaciju (TU) koja se enkodira. Obrazac 403 skeniranja se unosi u modul 404 binarizatora. Modul 404 binarizatora 404 binarizuje svaki element sintakse u niz binova. Svaki bin sadrži vrednost 406 bina i indeks 405 konteksta. Vrednost 406 bina i indeks 405 konteksta prima kontekstualni model 407, koji daje kontekst 408, izabran u skladu sa indeksom 405 konteksta. Kontekst 408 se ažurira u skladu sa vrednošću 405 bina. Postupak za ažuriranje konteksta 408 je u skladu sa onim koji koristi kontekstno-bazirano adaptivno binarno aritmetičko kodiranje (CABAC) u H.264/MPEG-4 AVC. Modul 404 binarizatora binarizuje rezidualne koeficijente u skladu sa postupkom 600 opisanim uz pozivanje na Sl.6 ispod. Binarni aritmetički enkoder 409 koristi kontekst 408 i vrednost 406 bina da enkodira bin u enkodirani tok 113 bitova.
[0065] Entropijski dekoder 202 će biti opisan uz pozivanje na Sl. 5. Veličina 502 jedinice za transformaciju (TU) i obrazac 501 skeniranja se dobijaju posredstvom modula 503 inverznog binarizatora. Obrazac 501 skeniranja se može odrediti iz režima 236 predikcije koji određuje entropijski dekoder 202. Ovo se može uraditi izborom obrasca skeniranja zasnovanog na režimu 236 predikcije, kao što je gore opisano, u odnosu na modul 109 za intra-predikciju enkodera 100. Izlazni signal modula 503 inverznog binarizatora su rezidualni koeficijenti 509 dobijeni izvođenjem inverzne operacije modula 404 binarizatora. Indeks 504 konteksta je izlazni signal iz modula 503 inverznog binarizatora za svaki bin koji treba da se dekodira. Kontekstni model 505 emituje kontekst 506 izabran pomoću indeksa 504 konteksta. Binarni aritmetički dekoder 507 dekodira vrednost 508 bina iz enkodiranog toka 113 bitova koristeći kontekst 506. Kontekstni model 505 prima vrednost 508 bina i koristi je za ažuriranje konteksta 506. Modul 503 inverznog binarizatora takođe prima vrednost 508 bina. Modul 503 inverznog binarizatora dekodira rezidualne koeficijente u skladu sa postupkom 700 opisanim uz pozivanje na Sl.7 ispod.
Konvencionalno enkodiranje TU 8x8
[0066] Konvencionalni postupak za enkodiranje jedinice 1100 za transformaciju (TU) 8x8 korišćenjem skeniranja dijagonalno unazad biće opisan uz pozivanje na Sl.6 i 11. Jedinica 1100 za transformaciju (TU) 8x8 prikazana na Sl. 11 ne koristi podblokove. Skeniranje 1101 dijagonalno unazad nadole-ulevo se primenjuje na čitavu jedinicu 1100 za transformaciju (TU) 8x8. Postupak 600 sa Sl.6 se primenjuje korišćenjem obrasca skeniranja u vidu skeniranja 1101 dijagonalno unazad nadole-ulevo.
[0067] Korak 601 enkodiranja pozicije poslednjeg značajnog koeficijenta enkodira poziciju poslednjeg značajnog koeficijenta u jedinici 1100 za transformaciju (TU) 8x8. Pozicija poslednjeg značajnog koeficijenta je definisana kao pozicija poslednjeg rezidualnog koeficijenta koji nije nula, kada se jedinica 1100 za transformaciju (TU) 8x8 pretražuje primenom skeniranja 1101 dijagonalno unazad-nadole-ulevo u pravcu unapred.
[0068] Korak 602 pretraživanja tabele 8x8, korak 603 enkodiranja indikatora značajnih koeficijenata i korak 604 određivanja poslednjeg položaja u podskupu enkodiraju sve značajne koeficijente u podskupu od 16 koeficijenata. Koraci 603 i 604 deluju prvo na podskupu koji sadrži poslednji značajan koeficijent kada se koristi skeniranje unazad. Korak 602 pretraživanja tabele 8x8 određuje indeks za trenutni podskup u tabeli koja čuva skeniranje 1101 dijagonalno unazad nadole-ulevo 8x8. Korak 603 enkodiranja indikatora značajnih koeficijenata enkodira jedan značajan koeficijent u podskupu u kodirani tok 113 bitova koristeći binarni aritmetički enkoder 409. Korak 604 određivanja poslednjeg položaja u podskupu završava ciklus koraka 602 i 603 kada se skeniraju svi značajni koeficijenti unutar podskupa. Za skeniranje unazad, ovaj ciklus se kreće od maksimalne vrednosti do nule. Maksimalna vrednost je 16, osim za podskup koji sadrži poslednji značajan koeficijent, gde je maksimalna vrednost konfigurisana da izostavi poslednji značajan koeficijent iz skeniranja podskupa.
[0069] Korak 605 enkodiranja rezidualnih nivoa enkodira rezidualni nivo za svaki značajan koeficijent u podskupu. Rezidualni nivoi u podskupu se enkodiraju u više koraka, pri čemu se svaki korak ponavlja preko značajnih koeficijenata u podskupu. Prvo, enkodiraju se indikatori koji pokazuju da je apsolutna vrednost značajnog koeficijenta veća od jedan. Drugo, enkodiraju se indikatori koji označavaju značajne koeficijente koji imaju apsolutne vrednosti veće od dva, od značajnih koeficijenata koji imaju apsolutne vrednosti veće od jedan. Treće, enkodiraju se indikatori koji označavaju znak svakog značajnog koeficijenta. Četvrto, od značajnih koeficijenata koji imaju vrednosti veće od dva, enkodira se apsolutna veličina minus tri za ove značajne koeficijente.
[0070] Korak 606 određivanja poslednjeg podskupa dovodi do iteracije koraka 602, 603, 604 i 605 sve dok prvi podskup u jedinici 1100 za transformaciju (TU) ne bude enkodiran, nakon što je bilo koji od podskupova 4, 3 i 2 enkodiran, po potrebi, nakon čega se postupak 600 završava.
[0071] Konvencionalni postupak za enkodiranje jedinice 1200 za transformaciju (TU) 8x8 korišćenjem skeniranja horizontalno unazad biće opisan uz pozivanje na Sl.6 i 12. Jedinica 1200 za transformaciju (TU) 8x8 ne koristi podblokove. Skeniranje 1201 horizontalno unazad se primenjuje na celinu jedinice 1200 za transformaciju (TU) 8x8. Postupak 600 se primenjuje korišćenjem definisanog obrasca skeniranja.
[0072] Konvencionalni postupak za enkodiranje jedinice 1300 za transformaciju (TU) 8x8 korišćenjem skeniranja vertikalno unazad biće opisan uz pozivanje na Sl.6 i 13. Jedinica 1300 za transformaciju (TU) 8x8 ne koristi podblokove. Skeniranje 1301 vertikalno unazad se primenjuje na čitavu jedinicu 1300 za transformaciju (TU) 8x8. Postupak 600 se primenjuje primenom definisanog obrasca skeniranja.
Konvencionalno dekodiranje TU 8x8
[0073] Konvencionalni postupak za dekodiranje jedinice 1100 za transformaciju (TU) 8x8 korišćenjem skeniranja dijagonalno unazad biće opisan uz pozivanje na Sl.7 i 11. Jedinica 1100 za transformaciju (TU) 8x8 ne koristi podblokove. Skeniranje 1101 dijagonalno unazad nadoleulevo se primenjuje na celu jedinicu 1100 za transformaciju (TU) 8x8. Postupak 700 se primenjuje korišćenjem definisanog obrasca skeniranja.
[0074] Korak 701 dekodiranja pozicije poslednjeg značajnog koeficijenta dekodira poziciju poslednjeg značajnog koeficijenta u jedinici 1100 za transformaciju (TU) 8x8, definisanog kao poslednji rezidualni koeficijent koji nije nula kada se obrazac skeniranja primeni u pravcu unapred.
[0075] Korak 702 pretraživanja tabele pozicija 8x8, korak 703 dekodiranja indikatora značajnih koeficijenata i korak 703 određivanja poslednjeg položaja u podskupu dekodiraju indikatore značajnih koeficijenata u podskupu iteracijom preko svake lokacije u podskupu, od poslednje lokacije do prve lokacije i dekodiranjem jednog indikatora značajnog koeficijenta po lokaciji. Korak 702 pretraživanja tabele pozicija 8x8 određuje lokaciju unutar jedinice 1100 za transformaciju (TU) 8x8 za trenutni značajan koeficijent unutar podskupa. Za podskupove koji sadrže poslednji značajan koeficijent, poslednja lokacija je definisana tako da je pozicija poslednjeg značajnog koeficijenta isključena iz skeniranja podskupa, u suprotnom poslednja pozicija je postavljena na 16.
[0076] Korak 705 dekodiranja rezidualnih nivoa dekodira apsolutnu veličinu i znak za svaki značajan koeficijent u podskupu. Korak 705 dekodiranja rezidualnih nivoa dekodira rezidualne nivoe značajnih koeficijenata iteracijom preko značajnih koeficijenata u podskupu četiri puta. Pri prvoj iteraciji, dekodiraju se indikatori koji pokazuju da li je apsolutna vrednost značajnog koeficijenta veća od jedan. Pri drugoj iteraciji, dekodiraju se indikatori koji pokazuju da je apsolutna vrednost značajnih koeficijenata veća od jedan takođe veća od dva. Pri trećoj iteraciji, dekodiraju se indikatori koji ukazuju na znak za svaki značajan koeficijent. Pri četvrtoj iteraciji, za značajne koeficijente veće od dva, dekodira se apsolutna veličina minus tri, što omogućava rekonstrukciju rezidualne apsolutne veličine za slučajeve za koje se zna da je apsolutna veličina veća od dva.
[0077] Korak 706 određivanja poslednjeg podskupa izaziva iteraciju koraka 702, 703, 704 i 705 sve dok prvi podskup u jedinici 1100 za transformaciju (TU) ne bude dekodiran, nakon što je bilo koji od podskupova 4, 3 i 2 enkodiran, prema potrebi, nakon čega se postupak 700 završava.
[0078] Konvencionalni postupak za dekodiranje jedinice 1200 za transformaciju (TU) 8x8 korišćenjem skeniranja horizontalno unazad biće opisan uz pozivanje na Sl. 7 i 12. Jedinica za transformaciju 1200 (TU) 8x8 ne koristi podblokove. Skeniranje 1201 horizontalno unazad se primenjuje na celinu jedinice 1200 za transformaciju (TU) 8x8. Postupak 700 se primenjuje upotrebom definisanog obrasca skeniranja.
[0079] Konvencionalni postupak za dekodiranje jedinice 1300 za transformaciju (TU) 8x8 korišćenjem skeniranja vertikalno unazad biće opisan uz pozivanje na Sl.7 i 13. Jedinica 1300 za transformaciju (TU) 8x8 ne koristi podblokove. Skeniranje 1301 vertikalno unazad se primenjuje na celinu jedinice 1300 za transformaciju (TU) 8x8. Postupak 700 se primenjuje upotrebom definisanog obrasca skeniranja.
Primer izvođenja - enkodiranje TU 8x8
[0080] Postupak 800 prema ovom otkriću za enkodiranje jedinice 1500 za transformaciju (TU) 8x8 korišćenjem skeniranja dijagonalno unazad nadole-ulevo biće opisan uz pozivanje na Sl. 8, 10A, 10B, 14, 15A, 15B i 15C. Jedinica 1500 za transformaciju (TU) 8x8 prikazana na Sl. 15A ima veličinu podbloka 4x4. Jedinica 1500 za transformaciju (TU) predstavlja kvadratni sloj donjeg nivoa koeficijenata koji se skeniraju za enkodiranje. Unutar svakog podbloka, kao što je podblok 1502 prikazan na Sl. 15C, primenjuje se skeniranje 1505 dijagonalno unazad nadoleulevo, kao što se vidi na Sl.15C. Kada se skeniraju podblokovi u jedinici 1500 za transformaciju (TU) 8x8, skeniranje 1504 gornjeg sloja 2x2 dijagonalno unazad nadole-ulevo se primenjuje na njegov prikaz kvadratnog sloja gornjeg nivoa 1503, kao što se vidi na Sl.15B. Kao što se vidi na Sl. 15B, nivo 1503 gornjeg sloja uključuje raspored 2x2 podblokova 1502 nivoa donjeg sloja. Na ovaj način, indikatori grupe značajnih koeficijenata predstavljaju nepreklapajući region, tako da se podblokovi ne preklapanje u nivou donjeg sloja. Obrazac 1501 skeniranja sa Sl. 15A stoga predstavlja kombinaciju obrasca 1505 sa Sl. 15C repliciranog četiri puta u skladu sa obrascem 1504 sa Sl. 15B. Jedna od prednosti ovog pristupa je u tome što, umesto da se čuva obrazac za niz veličine 64 (8x8), kao na Sl. 11, 12 i 13, obrazac 1501 može da bude sačuvan korišćenjem niza veličine 4 (2x2) 16 (4x4) =20, što dovodi do posledičnog smanjenja upotrebe memorije. Dalje treba zapaziti da je bilo koja od veličina niza 2x2, 4x4 i 8x8, na primer, kvadratna.
[0081] Postupak 800 se primenjuje korišćenjem definisane veličine podbloka i veličine gornjeg sloja i obrasca skeniranja. Postupak 800 enkodira rezidualne koeficijente jedinice za transformaciju (TU) koristeći grupe značajnih koeficijenata i biće opisana uz pozivanje na Sl.8. Jedinica za transformaciju (TU) je podeljena na više podblokova. Sl. 10A prikazuje primer gornjeg kvadratnog sloja 1000 jedinice za transformaciju (TU).
[0082] Jedinica 1400 za transformaciju (TU) 8x8 prikazana na Sl. 14, primer jedinice 1500 za transformaciju (TU) 8x8 sa Sl. 15A, enkodira rezidualne koeficijente u dvoslojnoj (gornjoj i donjoj) hijerarhiji. Jedinica 1400 za transformaciju (TU) 8x8 je podeljena na podblokove jednake veličine, kao što je podblok 1401 4x4. Podblokovi u jedinici 1400 za transformaciju (TU) su predstavljeni gornjim slojem 1402. Gornji sloj 1402 uključuje indikatore grupe značajnih koeficijenata, kao što je indikator 1403 grupe značajnih koeficijenata, od kojih svaki može da se izračuna ili izvede. Kada se izračuna indikator grupe značajnih koeficijenata, kao što je indikator 1403 grupe značajnih koeficijenata, indikator grupe značajnih koeficijenata pokazuje da li je bilo koji od rezidualnih koeficijenata, kao što je rezidualni koeficijent 1404, unutar odgovarajućeg podbloka, kao što je podblok 1401, značajan. Kada se indikator grupe značajnih koeficijenata izvodi, moguće je da nijedan od rezidualnih koeficijenata unutar odgovarajućeg podbloka ne bude značajan.
[0083] U postupku 800 prikazanom na Sl. 8, korak 801 enkodiranja pozicije poslednjeg značajnog koeficijenta enkodira koordinatu poslednjeg značajnog koeficijenta duž putanje skeniranja na dva nivoa. Korak 802 pretraživanja tabele pozicija 2x2 određuje poziciju za trenutni podblok primenom pretraživanja u skeniranju 1504 gornjeg sloja dijagonalno unazad nadole-ulevo 2x2. Ovo obezbeđuje ispravnu identifikaciju relevantnog podbloka 1502. Korak 803 pretraživanja tabele pozicija 4x4 određuje pomak unutar pozicije za trenutni značajni koeficijent pretraživanjem u skeniranju 1505 dijagonalno unazad nadole-ulevo 4x4 i na taj način identifikuje tačnu lokaciju unutar trenutnog podbloka 1502 4x4. Korak 804 određivanja indikatora značajnog koeficijenta testira vrednost rezidualnog koeficijenta na utvrđenom pomaku u okviru podbloka 1502, a samim tim i u okviru jedinice 1500 za transformaciju (TU) 8x8, kao značajnu (sa vrednošću jedan) ako je rezidualni koeficijent različit od nule i ne-značajnu (sa vrednošću nula) u suprotnom.
[0084] Korak 805 određivanja poslednjeg položaja u podbloku izaziva iteraciju koraka 803 i 804 tako da se testiraju sve lokacije unutar podblokova koji ne sadrže poslednji značajni koeficijent, a za podskupove koji sadrže poslednji značajni koeficijent, sve lokacije koje prethode poslednjem značajnom koeficijentu (gde "prethodni" pretpostavlja primenu skeniranja u pravcu unapred). Za skeniranje unazad, kao što je obrazac 1505, poslednja u podbloku će uvek biti lokacija gore levo. Za skeniranje unapred, to će biti ili lokacija dole desno za one podblokove koji ne poseduju poziciju poslednjeg značajnog koeficijenta, i biće lokacija koja neposredno prethodi poziciji poslednjeg značajnog koeficijenta u redosledu skeniranja unapred.
[0085] Korak 806 određivanja indikatora grupe značajnih koeficijenata određuje indikator značajnog koeficijenta da bi se ukazalo da li bilo koji (tj.: najmanje jedan) od indikatora značajnog koeficijenta unutar podbloka ima vrednost jedan. Za podblok koji sadrži poslednji značajni koeficijent, zaključuje se da indikator grupe značajnih koeficijenata ima vrednost jedan. Za podblok koji se nalazi u gornjem levom uglu jedinice 1500 za transformaciju (TU), takođe se zaključuje da indikator grupe značajnih koeficijenata ima vrednost jedan. Korak 807 enkodiranja grupe značajnih koeficijenata enkodira informaciju za određivanje dela mape značajnosti sadržane u podbloku. Prvo, indikatori grupe značajnih koeficijenata koji nisu izvedeni enkodiraju se u tok bitova. Drugo, ako indikator grupe značajnih koeficijenata ima vrednost jedan, deo mape značajnosti sadržan u podskupu se enkodira u tok bitova. Korak 808 enkodiranja rezidualnih vrednosti radi na način sličan koraku 605 enkodiranja rezidualnih nivoa, izuzev rasporeda mape značajnosti u gornji sloj 2x2 i donji sloj 4x4 podbloka. Korak 809 određivanja poslednjeg podbloka omogućava iteraciju postupka na podblokovima, od podbloka koji sadrži poslednji značajan koeficijent do podbloka koji se nalazi u gornjem levom uglu jedinice 1500 za transformaciju (TU). Postupak 800 se završava nakon što je ovaj podblok enkodiran. Stručnjaci će znati da postupak 800 omogućava korišćenje skeniranja podblokova 4x4 u svim veličinama jedinica za transformaciju (TU) koje podržava video enkoder 100.
[0086] Funkcionisanje gornjeg sloja u određivanju indikatora grupe značajnih koeficijenata biće opisano u odnosu na primer gornjeg sloja 1000 koji se vidi na Sl.10A. Primer gornjeg sloja 1000 sastoji se od jednog significant_coeffgroup_flag po podbloku. Za svaki podblok u ilustrativnom gornjem sloju 1000, significant_coeffgroup_flag se ili izračunava ili izvodi. Za gornji levi podblok u ilustrativnom gornjem sloju 1000, za significant_coeffgroup_flag se uvek izvodi vrednost jedan. Za podblok u ilustrativnom gornjem sloju 1000 koji sadrži poslednji značajni koeficijent, za significant_coeffgroup_flag se takođe izvodi vrednost jedan. Za druge lokacije u ilustrativnom gornjem sloju 1000, izvodi se da significant_coeffgroup_flag, kao što je significant_coeffgroup_flag X 1001, ima vrednost jedan, samo ako i desni susedni indikator, kao što je significant_coeffgroup_flag A 1002, i donji susedni indikator, kao što je significant_coeffgroup_flag B 1003, imaju vrednost jedan. Kada desni susedni ili donji susedni significant_coeffgroup_flags padaju izvan ilustrativnog gornjeg sloja 1000, za susedni indikator se izvodi vrednost nula. Kada je significant_coeffgroup_flag izveden, ne enkodira se u enkodirani tok 113 bitova. Kada significant_coeffgroup_flag nije izveden, i ako se zna da su svi significant_coeffgroup_flags unutar odgovarajućeg podbloka nulte vrednosti, onda je za significant_coeffgroup_flag izračunata vrednost nula. Alternativno, ako bar jedan od significant_coeffgroup_flags u okviru odgovarajućeg podbloka ima vrednost jedan, tada je izračunata vrednost za significant_coeffgroup_flag jedan. Izračunate vrednosti significant_coeffgroup_flag za ilustrativni gornji sloj 1000 se enkodiraju u enkodirani tok 113 bitova korišćenjem skeniranja dijagonalno unazad nadole-ulevo.
[0087] Na primer, posmatrajući Sl. 10B, u gornjem sloju 1004, izvedeno je da zasenčeni significant_coeffgroup_flags, kao što je significant_coeffgroup_flag 1005, imaju vrednost jedan na osnovu desnog susednog i donjeg susednog indikatora, i shodno tome nisu enkodirani u enkodirani tok 113 bitova. Indikator significant_coeffgroup_flag 1006 sadrži poslednji značajan koeficijent i stoga se izvodi da ima vrednost jedan. Indikatori significant_coeffgroup_flags, kao što je significant_coeffgroup_flag 1007, nalaze se iza poslednjeg značajnog koeficijenta i stoga se nikakva vrednost ne izvodi, ne izračunava ili enkodira za ove lokacije. Za indikator significant_coeffgroup_flag 1008, koji se nalazi u gornjem levom uglu gornjeg sloja 804, uvek se izvodi da ima vrednost jedan.
[0088] Prilikom enkodiranja svakog significant_coeffgroup_flag u gornjem sloju, kontekst se bira iz kontekstualnog modela 404. Za jedinice za transformaciju (TU) koje enkodiraju uzorke luma i jedinice za transformaciju (TU) koje enkodiraju uzorke hroma, dostupna su dva konteksta, što daje ukupno četiri konteksta za enkodiranje ilustrativnog gornjeg sloja 1000. Izbor konteksta za svaki significant_coeffgroup_flag u ilustrativnom gornjem sloju 1000 zavisi od desnog susednog i donjeg susednog indikatora. Kao primer, kontekst za significant_coeffgroup_flag X 1001 se određuje izvođenjem logičkog OR vrednosti za significant_coeffgroup_flag A 1002 i significant_coeffgroup_flag B 1003. Izvodi se da levi susedni i donji susedni indikatori koji spadaju van ilustrativnog gornjeg sloja 1000 imaju vrednost nula u svrhu izbora konteksta.
[0089] Postupak prema ovom otkriću za enkodiranje jedinice 1600 za transformaciju (TU) 8x8 korišćenjem skeniranja horizontalno unazad biće opisan uz pozivanje na Sl. 8, 16A, 16B i 16C. Jedinica 1600 za transformaciju (TU) 8x8 ima veličinu podbloka donjeg nivoa od 4x4. Unutar svakog podbloka, kao što je podblok 1602, primenjuje se skeniranje 1605 horizontalno unazad, što rezultuje ukupnim obrascem 1601 skeniranja prikazanim na Sl. 16A. Da bi se skenirali podblokovi 1602 u jedinici 1600 za transformaciju (TU) 8x8, primenjuje se 2x2 skeniranje 1604 gornjeg sloja horizontalno unazad. Postupak 800 se primenjuje korišćenjem definisane veličine podbloka i veličine gornjeg sloja i obrasca skeniranja.
[0090] Postupak prema ovom otkriću za enkodiranje jedinice 1700 za transformaciju (TU) 8x8 korišćenjem skeniranja vertikalno unazad biće opisan uz pozivanje na Sl. 8, 17A, 17B i 17C. Jedinica 1700 za transformaciju (TU) 8x8 ima veličinu podbloka 4x4. Unutar svakog podbloka donjeg sloja, kao što je podblok 1702 na Sl. 17C, primenjuje se skeniranje 1705 vertikalno unazad. Prilikom skeniranja podblokova u jedinici 1700 za transformaciju (TU) 8x8, primenjuje se 2x2 skeniranje 1704 gornjeg sloja vertikalno unazad prikazano na Sl. 17B, što rezultuje ukupnim obrascem 1701 skeniranja koji se vidi na Sl. 17A. Postupak 800 se primenjuje korišćenjem definisane veličine podbloka i veličine gornjeg sloja i obrasca skeniranja.
Primer izvođenja - dekodiranje TU 8x8
[0091] Postupak prema ovom otkriću za dekodiranje jedinice 1500 za transformaciju (TU) 8x8 biće opisan uz pozivanje na Sl.9, 15A, 15B i 15C. Jedinica 1500 za transformaciju (TU) 8x8 ima veličinu podbloka od 4x4. Unutar svakog podbloka, kao što je podblok 1502, primenjuje se skeniranje 1505 dijagonalno unazad nadole-ulevo. Prilikom skeniranja podblokova u jedinici 1500 za transformaciju (TU) 8x8, primenjuje se 2x2 skeniranje 1504 dijagonalno unazad nadoleulevo, što rezultuje ukupnim obrascem 1501 skeniranja. Postupak 900 se primenjuje korišćenjem definisane veličine podbloka i veličine gornjeg sloja i obrasca skeniranja.
[0092] Postupak 900 za dekodiranje rezidualnih koeficijenata jedinice za transformaciju (TU) korišćenjem grupa značajnih koeficijenata biće opisan uz pozivanje na Sl. 9. Jedinica za transformaciju (TU) je podeljena na više podblokova. Korak 901 dekodiranja pozicije poslednjeg značajnog koeficijenta dekodira koordinate poslednjeg značajnog koeficijenta u jedinici 1500 za transformaciju (TU) duž putanje 1501 skeniranja na dva nivoa. Korak 902 pretraživanja tabele pozicija 2x2 određuje poziciju za trenutni podblok primenom pretraživanja skeniranja 1504 gornjeg sloja dijagonalno unazad nadole-ulevo 2x2. Korak 903 dekodiranja grupe značajnih koeficijenata ili određuje izvedenu vrednost indikatora značajnog koeficijenta, koristeći postupak analogan onom opisanom u koraku 806 određivanja indikatora grupe značajnih koeficijenata, ili dekodira jedan indikator grupe značajnih koeficijenata iz enkodiranog toka 113 bitova. Korak 904 određivanja indikatora grupe značajnih koeficijenata testira vrednost utvrđenog indikatora grupe značajnih koeficijenata. Ako indikator ima vrednost jedan, kontrola prelazi na korak 905 pretraživanja tabele pozicija 4x4, u suprotnom, kada indikator ima vrednost nula, kontrola prelazi na korak 909 određivanja poslednjeg podbloka. Korak 905 određuje pomak unutar pozicije za trenutni značajni koeficijent vršenjem pretraživanja skeniranja dijagonalno unazad nadole-ulevo 4x4. Rezultat koraka 905 pretraživanja tabele pozicija 4x4 se kombinuje sa rezultatom koraka 902 pretraživanja tabele pozicija 2x2 da bi se obezbedio pomak pozicije u jedinici 1500 za transformaciju (TU) 8x8. Korak 906 dekodiranja indikatora značajnog koeficijenta zatim dekodira indikator značajnog koeficijenta za jedan rezidualni koeficijent unutar podbloka, kao što je podblok 1502. Kada se dostigne finalni značajni koeficijent unutar podbloka, i nijedan prethodni značajni koeficijent u podbloku nema vrednost jedan, a odgovarajući indikator grupe značajnih koeficijenata je izračunat (tj. nije izveden), izvodi se da finalni značajni koeficijent unutar podbloka ima vrednost jedan. Korak 907 određivanja poslednjeg položaja u podbloku testira poziciju unutar podbloka, ponavljajući korake 905 i 906 dok se 4x4 podblok 1502 ne obradi u celini. Za prvi podblok koji treba da se obradi, a koji sadrži indikator poslednjeg značajnog koeficijenta, samo lokacije posle (gde je "posle" definisano kao u redosledu skeniranja unazad) se ponavljaju kroz podblok. Kada je obrađena poslednja pozicija podbloka, korak 908 dekodiranja rezidualnih nivoa dekodira rezidualne nivoe na način sličan koraku 705 dekodiranja rezidualnih nivoa. Korak 909 testiranja poslednjeg podbloka obezbeđuje ponavljanje postupka na svim podblokovima u jedinici 1500 za transformaciju (TU), počevši od podbloka koji sadrži poslednji značajan koeficijent i delujući unazad sve dok se podblok koji se nalazi u gornjem levom uglu jedinice 1500 za transformaciju (TU) ne obradi u koracima 902-908, nakon čega se postupak 900 prekida. Stručnjaci će znati da postupak 900 omogućava korišćenje skeniranja podblokova 4x4 u svim veličinama jedinice za transformaciju (TU) koje podržava video dekoder 200.
[0093] Postupak prema ovom otkriću za dekodiranje jedinice 1600 za transformaciju (TU) 8x8 biće opisan uz pozivanje na Sl.9, 16A, 16B i 16C. Jedinica 1600 za transformaciju (TU) 8x8 ima veličinu podbloka 4x4. Unutar svakog podbloka, kao što je podblok 1602, primenjuje se skeniranje 1605 horizontalno unazad. Kada se skeniraju podblokovi u jedinici 1600 za transformaciju (TU) 8x8, primenjuje se skeniranje 1604 horizontalno unazad 2x2. Postupak 900 se primenjuje korišćenjem definisane veličine podbloka i veličine gornjeg sloja i obrasca skeniranja.
[0094] Postupak prema ovom otkriću za dekodiranje jedinice 1700 za transformaciju (TU) 8x8 biće opisan uz pozivanje na Sl.9, 17A, 17B i 17C. Jedinica 1700 za transformaciju (TU) 8x8 ima veličinu podbloka 4x4. Unutar svakog podbloka, kao što je podblok 1702, primenjuje se skeniranje 1705 vertikalno unazad. Kada se skeniraju podblokovi u jedinici 1700 za transformaciju (TU) 8x8, primenjuje se skeniranje 1704 vertikalno unazad 2x2. Postupak 900 se primenjuje korišćenjem definisane veličine podbloka i veličine gornjeg sloja i obrasca skeniranja.
Primer izvođenja - Dijagonalno skeniranje gornjeg sloja samo za jedinicu za transformaciju 8x8
[0095] Iako se postupci 800 i 900 primenjuju na jedinice 1500, 1600 i 1700 za transformaciju (TU), svaki od njih primenjuje identičan obrazac skeniranja od sloja podbloka do gornjeg sloja.
Jedna od alternativa je da se koristi samo skeniranje dijagonalno unazad nadole-ulevo za skeniranje gornjeg sloja za jedinice 1500, 1600 i 1700 za transformaciju (TU). Dalje, skeniranje gornjeg sloja može da bude podešeno na dijagonalno unazad nadole-ulevo za sve veličine jedinica za transformaciju. Obrazac skeniranja gornjeg sloja je tada nezavisan od obrasca skeniranja donjeg sloja. Na taj način se eliminiše potreba za memorijskim skladištem za skeniranje 1604 horizontalno unazad 2x2 i skeniranje 1704 dijagonalno vertikalno unazad 2x2.
Primer izvođenja - Ponovna upotreba skeniranja jedinice za transformaciju 8x8 za skeniranje gornjeg sloja 32x32
[0096] Jedinica za transformaciju 32x32 koristi skeniranje gornjeg sloja 8x8, što je skeniranje dijagonalno unazad nadole-ulevo. Moguće je zameniti skeniranje gornjeg sloja 8x8 skeniranjem 1500 dijagonalno unazad 8x8, izvedenim iz skeniranja 1504 dijagonalno unazad 2x2 i skeniranja 1505 dijagonalno unazad 4x4. Takav raspored omogućava uklanjanje tabele pretraživanja za skeniranje gornjeg sloja 8x8, što smanjuje zahteve za skladištenje memorije.
[0097] Stručnjaci će znati da postupci 600 i 700 kada se primenjuju sa određenim veličinama podblokova omogućavaju smanjenje broja tabela prisutnih u video enkoderu 100 ili video dekoderu 200.
Primer izvođenja -Skeniranje korišćenjem pomaka
[0098] Sl.18A do 18C ilustruju dalju implementaciju kod koje se linearni niz vrednosti izvodi iz dvodimenzionalnog (2D) niza, a pomaci se koriste u linearnom nizu da bi se uspostavila razlika između različitih podblokova 2D niza. Sl. 18A ilustruje da se jedinici za transformaciju 8x8 pristupa kao da su u pitanju 4 jedinice 4x4 (podblokovi) po redosledu A, B, C i D, što predstavlja skeniranje napred-nadole (horizontalno i s leva na desno), sa svakim podblokom koji se prelazi u skladu sa skeniranjem napred-nadole. Stručnjaci će znati da implementacija ilustrovana na Sl.
18A do 18C takođe omogućava skeniranje jedinice za transformaciju 8x8 u smeru unazad.
[0099] Kao što se vidi na Sl. 18B, skeniranje svakog podbloka rezultuje odgovarajućim linearnim nizom vrednosti. Kada je potrebno, četiri niza sa Sl. 18B mogu da budu sačuvani kao takvi da bi se inherentno definisao redosled pristupa skeniranja vrednosti odgovarajuće jedinice za transformaciju.
[0100] Alternativno, kao što je ilustrovano na Sl. 18C, skeniranje jedinice za transformaciju sa Sl. 18A može da bude sačuvano kao jedan linearni niz od 16 (=4x4) vrednosti gde se pomak (X) koristi za rekonstrukciju 4 niza. Promenom X sa 0, 4, 32 i 36, svaki od četiri niza na Sl. 18B može da bude rekonstruisan.
INDUSTRIJSKA PRIMENLJIVOST
[0101] Opisane strukture su primenljive na industriju računara i obrade podataka, a posebno na obradu digitalnog signala za enkodiranje i dekodiranje signala kao što su video signali.
[0102] Prethodni tekst opisuje samo neke primere izvođenja ovog pronalaska, a modifikacije i/ili promene u njima se mogu izvršiti bez odstupanja od obima pronalaska, pri čemu su primeri izvođenja ilustrativni, a ne ograničavajući. Obim pronalaska je definisan nezavisnim patentnim zahtevima.

Claims (4)

Patentni zahtevi
1. Postupak za dekodiranje rezidualnih koeficijenata jedinice za transformaciju iz toka bitova video podataka, gde postupak sadrži:
prijem jedinice (1400) za transformaciju iz toka bitova video podataka, gde jedinica (1400) za transformaciju ima kvadratne slojeve gornjeg nivoa (1402) i donjeg nivoa (1401), pri čemu kvadratni sloj (1402) gornjeg nivoa predstavlja kvadratni region za raspoređivanje indikatora grupe značajnih koeficijenata, od kojih svaki pokazuje da li je bar jedan od rezidualnih koeficijenata u okviru odgovarajućeg nepreklapajućeg kvadratnog regiona 4x4 u kvadratnom sloju (1401) donjeg nivoa značajan, kvadratni sloj (1401) donjeg nivoa predstavlja kvadratni region 8x8 koji uključuje mnoštvo nepreklapajućih kvadratnih regiona 4x4 za raspoređivanje rezidualnih koeficijenata, i enkodirane podatke o poziciji poslednjeg značajnog koeficijenta u kvadratnom bloku; određivanje obrasca (1501, 1601, 1701) skeniranja za kvadratni sloj (1402) gornjeg nivoa i kvadratni sloj (1401) donjeg nivoa u skladu sa režimom intra-predikcije; određivanje indikatora grupe značajnih koeficijenata koji odgovaraju odgovarajućim nepreklapajućim kvadratnim regionima 4x4 kvadratnog sloja (1401) donjeg nivoa za primljenu jedinicu (1400) za transformaciju u redosledu skeniranja koji odgovara utvrđenom obrascu (1501, 1601, 1701) skeniranja; i
određivanje vrednosti rezidualnih koeficijenata kvadratnog sloja (1401) donjeg nivoa prema utvrđenim indikatorima grupe značajnih koeficijenata, redosledu skeniranja koji odgovara utvrđenom obrascu (1501, 1601, 1701) skeniranja rezidualnih koeficijenata, i poziciji poslednjeg značajnog koeficijenta u kvadratnom regionu 8x8, za dekodiranje jedinice (1400) za transformaciju toka bitova video podataka,
pri čemu
obrazac (1501, 1601, 1701) skeniranja za indikatore grupe značajnih koeficijenata i rezidualne koeficijente određuje se iz prvog obrasca (1501) skeniranja, drugog obrasca (1601) skeniranja i trećeg obrasca (1701) skeniranja, prema režimu intra-predikcije, i prvi obrazac (1501) skeniranja, drugi obrazac (1601) skeniranja i treći obrazac (1701) skeniranja se međusobno razlikuju.
2. Postupak prema zahtevu 1, gde je utvrđeni obrazac skeniranja jedan od obrazaca skeniranja horizontalno unazad, vertikalno unazad i dijagonalno unazad.
3. Računarski čitljiv medijum za skladištenje koji ima na sebi snimljen program, gde program može da se izvrši pomoću kompjuterizovanog aparata za implementaciju postupka za dekodiranje rezidualnih koeficijenata jedinice (1400) za transformaciju iz toka bitova video podataka, gde postupak sadrži:
prijem jedinice (1400) za transformaciju iz toka bitova video podataka, gde jedinica (1400) za transformaciju ima kvadratne slojeve gornjeg nivoa (1402) i donjeg nivoa (1401), pri čemu kvadratni sloj (1402) gornjeg nivoa predstavlja kvadratni raspored indikatora grupe značajnih koeficijenata, od kojih svaki pokazuje da li je bar jedan od rezidualnih koeficijenta unutar odgovarajućeg nepreklapajućeg regiona kvadratnog sloja (1401) donjeg nivoa značajan, a kvadratni sloj (1401) donjeg nivoa predstavlja mnoštvo kvadratnih rasporeda rezidualnih koeficijenata;
određivanje obrasca (1501, 1601, 1701) skeniranja kvadratnog sloja (1402) gornjeg nivoa i kvadratnog sloja (1401) donjeg nivoa u skladu sa režimom intra-predikcije;
određivanje indikatora grupe značajnih koeficijenata koji odgovaraju odgovarajućim nepreklapajućim regionima kvadratnog sloja (1401) donjeg nivoa za primljenu jedinicu (1400) za transformaciju u redosledu skeniranja koji odgovara utvrđenom obrascu (1501, 1601, 1701) skeniranja; i
određivanje vrednosti rezidualnih koeficijenata kvadratnog sloja (1401) donjeg nivoa prema utvrđenim indikatorima grupe značajnih koeficijenata i redosledu skeniranja koji odgovara utvrđenom obrascu (1501, 1601, 1701) skeniranja rezidualnih koeficijenata, i poziciji poslednjeg značajnog koeficijenta u kvadratnom regionu 8x8, za dekodiranje jedinice (1400) za transformaciju toka bitova video podataka,
pri čemu:
obrazac (1501, 1601, 1701) skeniranja za indikatore grupe značajnih koeficijenata i rezidualne koeficijente određuje se iz prvog obrasca (1501) skeniranja, drugog obrasca (1601) skeniranja i trećeg obrasca (1701) skeniranja, prema režimu intrapredikcije, i
prvi obrazac (1501) skeniranja, drugi obrazac (1601) skeniranja i treći obrazac (1701) skeniranja se međusobno razlikuju.
4. Video dekoder koji sadrži:
sredstvo za prijem toka bitova video podataka;
sredstvo za prijem jedinice (1400) za transformaciju iz toka bitova video podataka, gde jedinica (1400) za transformaciju ima kvadratne slojeve gornjeg nivoa (1402) i donjeg nivoa (1401), pri čemu kvadratni sloj (1402) gornjeg nivoa predstavlja kvadratni raspored indikatora grupe značajnih koeficijenata, od kojih svaki pokazuje da li je bar jedan od rezidualnih koeficijenata unutar odgovarajućeg nepreklapajućeg regiona kvadratnog sloja (1401) donjeg nivoa značajan, a kvadratni sloj (1401) donjeg nivoa predstavlja mnoštvo kvadratnih rasporeda rezidualnih koeficijenata;
sredstvo za određivanje obrasca (1501, 1601, 1701) skeniranja kvadratnog sloja (1402) gornjeg nivoa i kvadratnog sloja (1401) donjeg nivoa u skladu sa režimom intrapredikcije;
sredstvo za određivanje indikatora grupe značajnih koeficijenata koji odgovaraju odgovarajućim nepreklapajućim regionima kvadratnog sloja (1401) donjeg nivoa za primljenu jedinicu (1400) za transformaciju u redosledu skeniranja koji odgovara utvrđenom obrascu (1501, 1601, 1701) skeniranja; i
sredstvo za određivanje vrednosti rezidualnih koeficijenata kvadratnog sloja (1401) donjeg nivoa prema utvrđenim indikatorima grupe značajnih koeficijenata i redosledu skeniranja koji odgovara utvrđenom obrascu (1501, 1601, 1701) skeniranja rezidualnih koeficijenata, i poziciji poslednjeg značajnog koeficijenta u kvadratnom regionu 8x8, za dekodiranje jedinice (1400) za transformaciju toka bitova video podataka,
pri čemu:
obrazac (1501, 1601, 1701) skeniranja za indikatore grupe značajnih koeficijenata i rezidualne koeficijente određuje se iz prvog obrasca (1501) skeniranja, drugog obrasca (1601) skeniranja i trećeg obrasca (1701) skeniranja, prema režimu intra-predikcije, i prvi obrazac (1501) skeniranja, drugi obrazac (1601) skeniranja i treći obrazac (1701) skeniranja se međusobno razlikuju.
RS20230435A 2012-01-19 2013-01-18 Postupak, aparat i sistem za enkodiranje i dekodiranje mape značajnosti za rezidualne koeficijente jedinice za transformaciju RS64251B1 (sr)

Applications Claiming Priority (2)

Application Number Priority Date Filing Date Title
AU2012200319A AU2012200319B2 (en) 2012-01-19 2012-01-19 Method, apparatus and system for encoding and decoding the significance map for residual coefficients of a transform unit
EP21198518.9A EP3972248B1 (en) 2012-01-19 2013-01-18 Method, apparatus and system for encoding and decoding the significance map for residual coefficients of a transform unit

Publications (1)

Publication Number Publication Date
RS64251B1 true RS64251B1 (sr) 2023-07-31

Family

ID=48798426

Family Applications (3)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20230436A RS64252B1 (sr) 2012-01-19 2013-01-18 Dekodiranje mape značajnosti za rezidualne koeficijente jedinice za transformaciju
RS20230435A RS64251B1 (sr) 2012-01-19 2013-01-18 Postupak, aparat i sistem za enkodiranje i dekodiranje mape značajnosti za rezidualne koeficijente jedinice za transformaciju
RS20230391A RS64213B1 (sr) 2012-01-19 2013-01-18 Postupak, aparat i sistem za enkodiranje i dekodiranje mape značajnosti za rezidualne koeficijente jedinice za transformaciju

Family Applications Before (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20230436A RS64252B1 (sr) 2012-01-19 2013-01-18 Dekodiranje mape značajnosti za rezidualne koeficijente jedinice za transformaciju

Family Applications After (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20230391A RS64213B1 (sr) 2012-01-19 2013-01-18 Postupak, aparat i sistem za enkodiranje i dekodiranje mape značajnosti za rezidualne koeficijente jedinice za transformaciju

Country Status (16)

Country Link
US (6) US9769484B2 (sr)
EP (5) EP2805507B1 (sr)
JP (6) JP6165172B2 (sr)
KR (7) KR101909855B1 (sr)
CN (6) CN104094602B (sr)
AU (7) AU2012200319B2 (sr)
BR (5) BR122019026441B1 (sr)
ES (5) ES2943575T3 (sr)
HR (3) HRP20230568T8 (sr)
HU (5) HUE061854T2 (sr)
IN (1) IN2014CN03649A (sr)
PL (5) PL3972248T3 (sr)
PT (3) PT3972249T (sr)
RS (3) RS64252B1 (sr)
RU (7) RU2595936C2 (sr)
WO (1) WO2013106887A1 (sr)

Families Citing this family (33)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
EP2737707A4 (en) * 2012-01-13 2016-04-06 Mediatek Inc METHOD AND APPARATUS FOR UNIFYING COEFFICIENT SCANNING OF 8X8 TRANSFORMATION UNITS OF HEVC CODING
AU2012200319B2 (en) * 2012-01-19 2015-11-26 Canon Kabushiki Kaisha Method, apparatus and system for encoding and decoding the significance map for residual coefficients of a transform unit
US9106918B2 (en) * 2012-01-20 2015-08-11 Sony Corporation Coefficient coding harmonization in HEVC
US10194158B2 (en) 2012-09-04 2019-01-29 Qualcomm Incorporated Transform basis adjustment in scalable video coding
US11233998B2 (en) * 2015-05-29 2022-01-25 Qualcomm Incorporated Coding data using an enhanced context-adaptive binary arithmetic coding (CABAC) design
FR3038196A1 (fr) * 2015-06-29 2016-12-30 B<>Com Procede de codage d'une image numerique, procede de decodage, dispositifs et programmes d'ordinateurs associes
CN113810706B (zh) * 2016-04-29 2025-02-28 世宗大学校产学协力团 用于对图像信号进行编码和解码的方法和装置
CN114222138B (zh) * 2016-05-28 2025-04-01 皇家飞利浦有限公司 视频信号的解码装置
KR102416804B1 (ko) * 2016-10-14 2022-07-05 세종대학교산학협력단 영상 부호화 방법/장치, 영상 복호화 방법/장치 및 비트스트림을 저장한 기록 매체
CN116886907A (zh) * 2016-10-14 2023-10-13 世宗大学校产学协力团 影像编码方法、影像解码方法以及传送比特流的方法
US20180176582A1 (en) 2016-12-21 2018-06-21 Qualcomm Incorporated Low-complexity sign prediction for video coding
US20180288439A1 (en) * 2017-03-31 2018-10-04 Mediatek Inc. Multiple Transform Prediction
US11729390B2 (en) * 2017-04-13 2023-08-15 Lg Electronics Inc. Image encoding/decoding method and device therefor
US10356411B2 (en) 2017-05-30 2019-07-16 Google Llc Adaptation of scan order entropy coding
US11695967B2 (en) * 2018-06-22 2023-07-04 Op Solutions, Llc Block level geometric partitioning
CN110650343B (zh) * 2018-06-27 2024-06-07 中兴通讯股份有限公司 图像的编码、解码方法及装置、电子设备及系统
AU2019298063B2 (en) * 2018-07-02 2022-10-13 Huawei Technologies Co., Ltd. Apparatus and method for filtering in video coding
US10743029B2 (en) * 2018-07-30 2020-08-11 Tencent America LLC Constraints on coding unit partition
TWI692939B (zh) * 2018-08-14 2020-05-01 鈺創科技股份有限公司 過濾訊號的數位濾波器
AU2018233042B2 (en) * 2018-09-21 2024-06-13 Canon Kabushiki Kaisha Method, apparatus and system for encoding and decoding a tree of blocks of video samples
US11539951B2 (en) * 2018-12-03 2022-12-27 Interdigital Vc Holdings, Inc. Method and device for picture encoding and decoding
US11134258B2 (en) * 2019-02-11 2021-09-28 Qualcomm Incorporated Predictive coefficient coding
ES2984681T3 (es) * 2019-03-21 2024-10-30 Samsung Electronics Co Ltd Procedimiento y dispositivo para codificar vídeo que tenga un tamaño de bloque establecido para cada forma de bloque, y procedimiento y dispositivo para decodificar vídeo
US11212555B2 (en) * 2019-06-19 2021-12-28 Tencent America LLC Method of reducing context models for entropy coding of transform coefficient significant flag
US12041270B2 (en) * 2019-06-24 2024-07-16 Alibaba Group Holding Limited Transform-skip residual coding of video data
CN116389725B (zh) 2019-07-10 2025-06-10 Oppo广东移动通信有限公司 图像分量预测方法、编码器、解码器以及存储介质
JP7362898B2 (ja) * 2019-08-08 2023-10-17 エルジー エレクトロニクス インコーポレイティド 変換に基づく映像コーディング方法及びその装置
CN114258680B (zh) * 2019-08-20 2024-08-02 北京字节跳动网络技术有限公司 经变换跳过的块的残差编解码
CN119743624A (zh) 2019-11-11 2025-04-01 Lg电子株式会社 图像解码/编码方法和设备、发送方法和设备及存储介质
JP7590428B2 (ja) 2019-11-11 2024-11-26 エルジー エレクトロニクス インコーポレイティド 変換に基づく映像コーディング方法及びその装置
US12052421B2 (en) 2019-11-11 2024-07-30 Lg Electronics Inc. Transformation-based image coding method and device therefor
CN116888965A (zh) 2021-04-12 2023-10-13 Oppo广东移动通信有限公司 系数编解码方法、编码器、解码器以及计算机存储介质
US12581092B2 (en) 2022-03-03 2026-03-17 Qualcomm Incorporated Temporal initialization points for context-based arithmetic coding

Family Cites Families (50)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
US6795584B2 (en) 2002-10-03 2004-09-21 Nokia Corporation Context-based adaptive variable length coding for adaptive block transforms
US7830963B2 (en) * 2003-07-18 2010-11-09 Microsoft Corporation Decoding jointly coded transform type and subblock pattern information
CN1224270C (zh) * 2003-09-30 2005-10-19 清华大学 用于宏块组结构的两阶段预测编码的帧内编码帧编码方法
US7286710B2 (en) 2003-10-01 2007-10-23 Fraunhofer-Gesellschaft Zur Foerderung Der Angewandten Forschung E.V. Coding of a syntax element contained in a pre-coded video signal
US7599435B2 (en) 2004-01-30 2009-10-06 Fraunhofer-Gesellschaft Zur Foerderung Der Angewandten Forschung E.V. Video frame encoding and decoding
US7586924B2 (en) 2004-02-27 2009-09-08 Fraunhofer-Gesellschaft Zur Foerderung Der Angewandten Forschung E.V. Apparatus and method for coding an information signal into a data stream, converting the data stream and decoding the data stream
US7519229B2 (en) * 2004-03-30 2009-04-14 Apple, Inc. Video coding system providing separate coding chains for dynamically selected small-size or full-size playback
KR100624432B1 (ko) 2004-08-05 2006-09-19 삼성전자주식회사 내용 기반 적응적 이진 산술 복호화 방법 및 장치
US20060126744A1 (en) 2004-12-10 2006-06-15 Liang Peng Two pass architecture for H.264 CABAC decoding process
JP4510696B2 (ja) * 2005-05-17 2010-07-28 キヤノン株式会社 画像処理装置及び画像処理方法
KR100717052B1 (ko) 2005-11-08 2007-05-10 삼성전자주식회사 Ｃａｂａｃ 복호기에서 이진 산술 복호화와 이진 매칭을병렬 처리하는 원소 구문의 복호화 방법 및 이를 위한복호화 장치
CN100488254C (zh) * 2005-11-30 2009-05-13 联合信源数字音视频技术（北京）有限公司 一种基于上下文的熵编码方法及解码方法
US7778472B2 (en) * 2006-03-27 2010-08-17 Qualcomm Incorporated Methods and systems for significance coefficient coding in video compression
CN100584006C (zh) * 2006-06-20 2010-01-20 中兴通讯股份有限公司 一种基于时间分辨率变换的视频转换处理方法
DE602007014060D1 (de) 2006-08-25 2011-06-01 Thomson Licensing Verfahren und vorrichtung für partitionierung mit reduzierter auflösung
CN101137047B (zh) * 2006-08-29 2010-09-15 昆山杰得微电子有限公司 一种通过有效残差系数分析提高编码效率的方法
KR100927733B1 (ko) * 2006-09-20 2009-11-18 한국전자통신연구원 잔여계수의 상관성에 따라 변환기를 선택적으로 이용한부호화/복호화 장치 및 그 방법
US8599926B2 (en) * 2006-10-12 2013-12-03 Qualcomm Incorporated Combined run-length coding of refinement and significant coefficients in scalable video coding enhancement layers
US8488668B2 (en) * 2007-06-15 2013-07-16 Qualcomm Incorporated Adaptive coefficient scanning for video coding
US7839311B2 (en) 2007-08-31 2010-11-23 Qualcomm Incorporated Architecture for multi-stage decoding of a CABAC bitstream
KR101433169B1 (ko) * 2008-01-03 2014-08-28 경희대학교 산학협력단 인트라 방향성에 따른 모드 예측 및 양자화 매트릭스와스캐닝 적용 방법 및 장치
KR101546793B1 (ko) * 2008-07-14 2015-08-28 삼성전자주식회사 오디오 신호의 부호화/복호화 방법 및 장치
US8634456B2 (en) * 2008-10-03 2014-01-21 Qualcomm Incorporated Video coding with large macroblocks
JP5490404B2 (ja) * 2008-12-25 2014-05-14 シャープ株式会社 画像復号装置
JP5222160B2 (ja) * 2009-01-13 2013-06-26 キヤノン株式会社 画像符号化装置、画像復号化装置、画像符号化方法及び画像復号化方法
US20100191534A1 (en) * 2009-01-23 2010-07-29 Qualcomm Incorporated Method and apparatus for compression or decompression of digital signals
CN101621689A (zh) * 2009-07-28 2010-01-06 天津大学 Mpeg到h.264/avc视频编码转换系统
KR101457894B1 (ko) 2009-10-28 2014-11-05 삼성전자주식회사 영상 부호화 방법 및 장치, 복호화 방법 및 장치
HUE037656T2 (hu) 2010-04-13 2018-09-28 Fraunhofer Ges Forschung Valószínûség intervallum partícionáló kódoló és dekódoló
CN101841713B (zh) * 2010-04-30 2012-12-05 西安电子科技大学 降低编码码率的视频编码方法及系统
KR101379188B1 (ko) 2010-05-17 2014-04-18 에스케이 텔레콤주식회사 인트라 블록 및 인터 블록이 혼합된 코딩블록을 이용하는 영상 부호화/복호화 장치 및 그 방법
ES2648061T3 (es) * 2010-07-09 2017-12-28 Samsung Electronics Co., Ltd. Procedimiento y aparato para codificar/decodificar por entropía un coeficiente de transformación
CN101895756B (zh) * 2010-07-15 2012-10-31 北京大学 视频图像块的编码、解码、重构方法及系统
CN102006473B (zh) * 2010-11-18 2013-03-13 无锡中星微电子有限公司 视频编码器和编码方法以及视频解码器和解码方法
US8913662B2 (en) 2011-01-06 2014-12-16 Qualcomm Incorporated Indicating intra-prediction mode selection for video coding using CABAC
EP2685718B1 (en) 2011-03-10 2018-08-29 Sharp Kabushiki Kaisha Image decoding apparatus
US10123053B2 (en) 2011-05-23 2018-11-06 Texas Instruments Incorporated Acceleration of bypass binary symbol processing in video coding
US9654785B2 (en) 2011-06-09 2017-05-16 Qualcomm Incorporated Enhanced intra-prediction mode signaling for video coding using neighboring mode
WO2013017092A1 (en) 2011-08-04 2013-02-07 Mediatek Inc. Method and apparatus for reordered binarization of syntax elements in cabac
US9787982B2 (en) 2011-09-12 2017-10-10 Qualcomm Incorporated Non-square transform units and prediction units in video coding
AU2011236109B2 (en) * 2011-10-18 2015-02-19 Canon Kabushiki Kaisha Method, apparatus and system for encoding and decoding the significance map for residual coefficients of a transform unit
US9871537B2 (en) 2011-10-27 2018-01-16 Qualcomm Incorporated Mapping states in binary arithmetic coder for video coding
US8964849B2 (en) * 2011-11-01 2015-02-24 Blackberry Limited Multi-level significance maps for encoding and decoding
KR20130049524A (ko) 2011-11-04 2013-05-14 오수미 인트라 예측 블록 생성 방법
US9743098B2 (en) * 2011-11-19 2017-08-22 Blackberry Limited Multi-level significance map scanning
CN108900839B (zh) * 2011-12-28 2022-05-31 夏普株式会社 图像解码装置及方法、图像编码装置及方法
US20130177070A1 (en) * 2012-01-11 2013-07-11 Qualcomm Incorporated Significance map support for parallel transform coefficient processing in video coding
AU2012200319B2 (en) 2012-01-19 2015-11-26 Canon Kabushiki Kaisha Method, apparatus and system for encoding and decoding the significance map for residual coefficients of a transform unit
US9124872B2 (en) * 2012-04-16 2015-09-01 Qualcomm Incorporated Coefficient groups and coefficient coding for coefficient scans
US11025922B2 (en) * 2012-06-13 2021-06-01 Texas Instruments Incorporated Inverse transformation using pruning for video coding

Also Published As

Publication number Publication date
RU2714108C1 (ru) 2020-02-11
HUE048872T2 (hu) 2020-08-28
RU2697621C1 (ru) 2019-08-15
KR101806063B1 (ko) 2017-12-06
PL3972249T3 (pl) 2023-08-07
EP3654648B1 (en) 2021-11-03
ES2943552T3 (es) 2023-06-14
JP6207790B2 (ja) 2017-10-04
JP6825064B2 (ja) 2021-02-03
KR20170134792A (ko) 2017-12-06
AU2018271349B2 (en) 2019-12-05
RS64252B1 (sr) 2023-07-31
HRP20230568T8 (hr) 2023-11-10
HRP20230513T1 (hr) 2023-08-04
IN2014CN03649A (sr) 2015-10-09
US10531100B2 (en) 2020-01-07
RS64213B1 (sr) 2023-06-30
CN107734340B (zh) 2020-01-21
AU2020200429A1 (en) 2020-02-13
RU2697615C1 (ru) 2019-08-15
KR102025508B1 (ko) 2019-09-25
BR122019026441B1 (pt) 2022-11-16
US10841594B2 (en) 2020-11-17
AU2018271349A1 (en) 2018-12-20
CN107734343A (zh) 2018-02-23
KR20170132894A (ko) 2017-12-04
EP2805507B1 (en) 2020-03-11
EP3979643B1 (en) 2023-03-08
CN107770549B (zh) 2020-02-14
EP3979643A1 (en) 2022-04-06
JP2017229097A (ja) 2017-12-28
JP2020074516A (ja) 2020-05-14
CN104094602A (zh) 2014-10-08
CN107734342B (zh) 2020-01-21
RU2696340C1 (ru) 2019-08-01
EP2805507A4 (en) 2015-07-08
HRP20230568T1 (hr) 2023-08-18
BR112014012891A2 (pt) 2017-06-13
ES2900157T3 (es) 2022-03-16
PL3979643T3 (pl) 2023-07-10
AU2018271350A1 (en) 2018-12-20
HUE061854T2 (hu) 2023-08-28
ES2785096T3 (es) 2020-10-05
KR20160129907A (ko) 2016-11-09
CN107734342A (zh) 2018-02-23
CN107770549A (zh) 2018-03-06
EP2805507A1 (en) 2014-11-26
PT3979643T (pt) 2023-05-18
KR20170132895A (ko) 2017-12-04
JP2019033532A (ja) 2019-02-28
EP3972248B1 (en) 2023-03-22
BR122019026440B1 (pt) 2023-03-14
PL3654648T3 (pl) 2022-02-14
CN107734340A (zh) 2018-02-23
KR20180135991A (ko) 2018-12-21
RU2595936C2 (ru) 2016-08-27
JP6165172B2 (ja) 2017-07-19
US9769484B2 (en) 2017-09-19
HUE062226T2 (hu) 2023-10-28
US20170339420A1 (en) 2017-11-23
CN104094602B (zh) 2017-11-28
KR101922367B1 (ko) 2018-11-26
KR101930669B1 (ko) 2018-12-18
CN107734341B (zh) 2020-07-10
HUE061903T2 (hu) 2023-08-28
PL3972248T3 (pl) 2023-07-31
RU2014133044A (ru) 2016-03-20
RU2675150C1 (ru) 2018-12-17
AU2018271348B2 (en) 2019-12-05
JP2017184236A (ja) 2017-10-05
PT3972249T (pt) 2023-05-22
ES2943575T3 (es) 2023-06-14
AU2018271348A1 (en) 2018-12-20
EP3972249B1 (en) 2023-04-05
CN107734343B (zh) 2020-03-03
WO2013106887A1 (en) 2013-07-25
AU2018271350B2 (en) 2019-12-05
AU2017232033A1 (en) 2017-10-12
US10516887B2 (en) 2019-12-24
AU2017232033B2 (en) 2018-09-20
KR101672106B1 (ko) 2016-11-02
US20190116367A1 (en) 2019-04-18
US20190116368A1 (en) 2019-04-18
JP6608504B2 (ja) 2019-11-20
BR112014012891B1 (pt) 2022-11-08
EP3654648A1 (en) 2020-05-20
RU2644127C1 (ru) 2018-02-07
US20200092567A1 (en) 2020-03-19
EP3972249A1 (en) 2022-03-23
US20190116369A1 (en) 2019-04-18
PL2805507T3 (pl) 2020-07-13
PT3972248T (pt) 2023-05-23
AU2020200429B2 (en) 2021-11-11
JP2015507884A (ja) 2015-03-12
BR122019026439B1 (pt) 2023-03-14
KR20170137214A (ko) 2017-12-12
JP6425777B2 (ja) 2018-11-21
JP2021072641A (ja) 2021-05-06
BR122019026442B1 (pt) 2023-03-14
KR20140088591A (ko) 2014-07-10
HRP20230640T1 (hr) 2023-09-29
US10531101B2 (en) 2020-01-07
KR101909410B1 (ko) 2018-10-17
AU2016201195B2 (en) 2017-06-22
AU2016201195A1 (en) 2016-03-17
ES2943544T3 (es) 2023-06-14
US20140362926A1 (en) 2014-12-11
AU2012200319B2 (en) 2015-11-26
EP3972248A1 (en) 2022-03-23
US10250890B2 (en) 2019-04-02
HUE057363T2 (hu) 2022-05-28
CN107734341A (zh) 2018-02-23
KR101909855B1 (ko) 2018-10-18

Similar Documents

Publication Publication Date Title
AU2020200429B2 (en) Method, apparatus and system for encoding and decoding the significance map for residual coefficients of a transform unit