RS64475B1

RS64475B1 - Sistemi za grejanja i hlađenja, i aparatura za konverziju postojećeg sistema za grejanje i postojećeg sistema za hlađenje u sistem za grejanje i hlađenje

Info

Publication number: RS64475B1
Application number: RS20230713A
Authority: RS
Inventors: Lee Downham
Original assignee: Roobear Ltd
Priority date: 2019-07-10
Filing date: 2020-07-10
Publication date: 2023-09-29
Also published as: GB2585672A; EP3764026C0; EP3764026A1; PL3764026T3; GB201909915D0; GB2585672B; HRP20231033T1; EP3764026B1; HUE062734T2; SMT202300292T1; ES2955949T3

Description

Opis

Oblast pronalaska

[0001] Ovaj predmetni pronalazak se odnosi na dva alternativna rešenja sistema za grejanje i hlađenje, i na aparaturu za konverziju postojećeg sistema grejanja i postojećeg sistema za hlađenje u sistem za grejanja i hlađenja. Pri tome se ovaj predmetni pronalazak odnosi na sistem kod koga se koristi proizvedena toplota koju stvaraju rashladni uređaji i, tačnije, za takve sisteme u sredinama gde postoji potreba i potražnja za toplom vodom, na primer klimatizovana zdravstvena zaštita klubova, fabrike sa zaposlenima koje koriste rashladne komore i maloprodajna preduzeća kao što su mesare koje su opremljenje sa hladnjacima kao i stambene jedinice.

[0002] Primetiće se da je ovaj predmetni pronalazak posebno pogodan za tehničku oblast gde kondenzatori ne mogu biti smešteni na spoljnoj površini zgrade već moraju biti smešteni u unutrašnjem prostoru kao što je prostorija za postrojenje. U ovom opisu ćemo ovakvo rešenje smatrati kao komercijalno rešenje.

[0003] Ovaj predmetni pronalazak takođe ima posebnu primenu u slučajevima gde je potreban pojedinačan sistem koji treba da obezbedi i grejanja i hlađenja, uključujući obezbeđivanje grejanja kada hlađenje nije potrebno. U ovom opisu, mi ćemo ovu varijantu smatrati kao kućnu varijantu, uz razumevanje da ona nije ograničena samo na takve primene. Čak i ako se kondenzator može postaviti spolja, upotreba ovog predmetnog pronalaska rezultira smanjenjem emisije gasova staklene bašte i emisije ugljenika.

Tehnički problem

[0004] Uobičajeni metod za odvođenje toplote iz sistema za hlađenje je postavljanje kondenzatora na udaljenoj lokaciji, obično izvan zgrade, na primer na krov zgrade. Međutim, u određenim situacijama, kada je prostor ograničen tako da spoljni zid nije dostupan, ili je zgrada zauzeta, koristi se posebna prostorija za smeštaj postrojenje. Jedan od uobičajenih problema sa bilo kojom prostorijom za postrojenje ili unutrašnjom lokacijom je da se prostor tada zagreva zbog toplote koju emituje kondenzaciona jedinica. Sistem će se tada pokvariti ili će se morati instalirati dodatni sistemi za ventilaciju i odvod da bi se odvela toplota koju stvara kondenzaciona jedinica.

[0005] Ovaj predmetni pronalazak je koncipiran tako da reši tehnički problem pojave stvaranja i korišćenja otpadne toplote u takvom okruženju.

[0006] Drugi problem je što postoji zahtev za energetskom efikasnošću i to je teško postići sa unutrašnjom prostorijom za postrojenje. Ovaj pronalazak poboljšava energetsku efikasnost.

[0007] Pošto su mnogi sistemi za hlađenje već instalirani, postoji zahtev za rešenjem koje se može naknadno ugraditi u postojeći sistem kako bi se obezbedila efikasno zagrevanje.

[0008] Još jedan tehnički problem koji se javlja, posebno u kućnim situacijama, je imati efikasan sistem koji obezbeđuje i grejanje i hlađenje, istovremeno u vrućim vremenskim uslovima kada je potrebna topla voda kao i hlađenje, i samo grejanje u hladnim vremenskim uslovima. Takav sistem treba da bude ekološki prihvatljiv i efikasan. Toplotne pumpe koje koriste toplotu iz vazduha ili zemlje su jedino rešenje koje je dostupno za individualne korisnike koji žele da smanje emisiju ugljenika. Međutim, oni nisu integrisani u sisteme koji mogu na efikasan način da obezbede kompletnu potrošnju energije za varijante grejanja, hlađenja ili toplu vodu u domaćinstvima. Toplotne pumpe koje koriste toplotu zemlje su skupe za instalaciju i problematične zbog bušenja u zemlju koje je potrebno da bi se ugradile komponente. Toplotne pumpe koje koriste ambijentalni vazduh kao izvor toplote imaju nižu cenu, ali ne nude dovoljnu efikasnost zbog promene u temperaturi vazduha u okolini.

Prethodno stanje tehnike

[0009] Predloženo je da se rashladno sredstvo propušta iz kompresora preko izmenjivača toplote unutar rezervoara za vodu pre nego što stigne do kondenzatora kao što je opisano u dokumentu US 4293323 COHEN (od 6. oktobra 1981). Međutim, takav sistem zahteva značajnu modifikaciju postojećeg sistema i ne može se naknadno ugraditi.

[0010] Nedostatak postojećih sistema je u tome što još uvek postoji potreba za bojlerom ako je potrebna topla voda ili grejanje kada nema potrebe iz sistema za hlađenje, kao na primer tokom zimskih meseci.

[0011] Standardni sistemi za klimatizaciju ili komforni sistemi hlađenja i sistemi sa toplotnim pumpama za kućnu upotrebu obično koriste 4-smerni ventil tako da se mogu prebacivati između rada grejanja i hlađenja. Međutim, i dalje je neophodno obezbediti nezavisni sistem za toplu vodu koji je neophodan bez obzira na mogućnost podešavanja grejanja/hlađenja. DAIKIN IND LTD, na primer, kako je opisano u dokumentu US 20120036876 (16. februar 2012.) predlaže jedinicu toplotne pumpe sa kompresorom koji je promenljivog kapaciteta, koja može da se poveže na veći broj mogućih jedinica koje imaju različite zahteve za toplotom. Toplotna pumpa će proizvoditi toplu vodu i grejanje, ali ne omogućava hlađenje. Sistem za klimatizaciju će obezbediti hlađenje i grejanje, ali ne i toplu vodu.

[0012] Dokumenat WO 01/20234A1 (UT BATTELLE LLC) od 22. marta 2001. opisuje sistem za hlađenje u kojem se otpadna toplota koju proizvodi sistem koristi za snabdevanje toplom vodom. Kada hlađenje nije potrebno, uređaj naizmenično postaje namenska toplotna pumpa za grejanje vode prenosom toplote okoline na kondenzator koji se hladi vodom.

[0013] Dokument EP 3 453 992 A1 opisuje sistem za grejanja i hlađenja koji je tako konfigurisan da ima četiri različita načina rada, bez korišćenja četvorosmernog ventila. Ovaj sistem predstavlja rešenje stanja prehodne tehnike koje je najbliže ovom predmetnom pronalasku.

Opis rešenja predmetnog pronalaska

[0014] Sistem ovog predmetnog pronalaska je zbog toga predviđen tako da reši gore opisane tehničke probleme i ponudi visok koeficijent performansi (COP) uz istovremeno smanjenje emisije ugljenika i omogućava korišćenje tehnologije obnovljive energije.

[0015] Predmetni pronalazak je definisan u priloženim patentnim zahtevima. Odnosi se na dva alternativna sistema za grejanje i hlađenje, definisana priloženim nezavisnim patentnim zahtevima 1, 2, i uređaj za pretvaranje postojećeg sistema grejanja i postojećeg sistema za hlađenje u sistem za grejanje i hlađenje, definisan priloženim nezavisnim patentnim zahtevom 6.

KRATAK PRIKAZ PREDMETNOG PRONALASKA

Opis crteža

[0016] Da bi se predmetni pronalazak mogao dobro razumeti, neke njegove realizacije će sada biti opisane, samo kao primer, uz pozivanje na prateće šematske crteže, u kojima:

SLIKA 1 prikazuje blok dijagram visokog nivoa koji prikazuje neke od dodatnih komponenti koje se dodaju sistemu za hlađenje da bi se obezbedio povrat toplote i zadovoljila potreba za grejanjem kada nema potrebe za hlađenjem;

SLIKA 2 prikazuje primer cevovoda kako bi se dodatne komponente mogle naknadno ugraditi u postojeći sistem gde sistem grejanja napaja jedinice za upotrebu uključujući cilindar tople vode i radijatore; gde ova slika prikazuje samo deo rešenja predmetnog pronalaska.

SLIKA 3 prikazuje šematski prikaz kućne realizacije sistema koji je u režimu hlađenja sa povratom toplote prema varijanti ovog predmetnog pronalaska;

SLIKA 4 prikazuje šematski prikaz kućne realizacije sistema koji je u režimu grejanja bez hlađenja koji radi u skladu sa varijantom ovog predmetnog pronalaska; i

SLIKA 5 prikazuje šematski prikaz komercijalnog izvođenja sistema koji je u režimu grejanja bez hlađenja, koji radi u skladu sa drugom varijantom ovog predmetnog pronalaska.

Opis realizacije predloženog rešenja

[0017] U komercijalnoj varijanti sistem je ugrađen u unutrašnjost zgrade sa hlađenim prostorom i posebnom prostorijom za postrojenje. Prostorija za postrojenje može biti radni ili kancelarijski prostor jer sistem ne stvara značajno izbacivanje toplote u lokalno okruženje. Slično, kućna varijanta bi se instalirala unutar kuće. U drugim okolnostima, gde nema raspoloživog unutrašnjeg prostora, sistem bi mogao da se instalira napolju u odgovarajuće izolovanom okruženju i da i dalje zadrži svoju efikasnost.

[0018] Sistem ovog predmetnog pronalaska, koji je definisan patentnim zahtevima, za komercijalnu varijantu koristi "kutiju" 2 dodatnih komponenti koje su predviđene da se naknadno ugrade u postojeći sistem za hlađenje. Kutija bi mogla da sadrži fizičko kućište, ali dodatne komponente mogu, alternativno, biti postavljene i u postojećoj prostoriji za postrojenje. Termin kutija se jednostavno koristi da prikaže delove sistema koji su potrebni da se naknadno ugrade u postojeći sistem da bi se primenio ovaj predmetni pronalazak. Upotreba kompaktnih pločastih izmenjivača toplote olakšava naknadnu ugradnju i efikasan rad energije kao što je opisano u nastavku.

[0019] Kao što je prikazano na SLICI 1, konvencionalni sistem za hlađenje tipa koji se razmatra obuhvata isparivač 10 koji se nalazi unutar rashlađenog prostora, kao što je rashladna prostorija, kompresor 12, kondenzatorski kalem koji zajedno čine kondenzacionu jedinicu 15. Kondenzaciona jedinica se nalazi u unutrašnjem prostoru, kao što je prostorija za opremu, koja je odvojena od rashladnog prostora. Termostatski/elektronski ekspanzioni ventil ili bilo koja vrsta mernog uređaja 16 upotpunjuje sistem. Cevovodi omogućavaju da rashladno sredstvo prolazi standardnim kružnim putem od isparivača preko kompresora i kondenzatora i uređaja za doziranje nazad do isparivača. Postoje četiri glavne komponente sistema rashladnog uređaja a to su: kompresor, kondenzator, uređaj za doziranje/ekspanziju i isparivač. Kondenzaciona jedinica se sastoji od kompresora, kondenzatora i nekoliko drugih manjih delova. Četiri faze u radu,po redosledu, su sledeće: korak 1) - Kompresija, korak 2) - Kondenzacija, korak 3) - Prigušivanje i ekspanzija, korak 4) - Isparavanje.

[0020] Sistem koji je prema prethodnom pronalasku je namenjen da se koristi kao zamena za kotao u sistemu tople vode i/ili grejnom sistemu. Na SLICI 2, prikazan je primer za neke od elemenata ovog pronalaska gde je voda koja se zagreva u kutiji 2 povratna i protočna voda za upotrebne jedinice, odnosno za bojler tople vode 20 i radijatore 22. Trebalo bi da se zna da se povratna toplota može koristiti u različitim tipovima sistema za grejanje ili snabdevanje toplom vodom, a SLIKA 2 predstavlja samo jednu moguću varijantu. U ostatku ovog opisa, mi ćemo obratiti pažnju na "sistem za grejanje" 24 kao na upotrebnu jedinicu ili jedinice koje koriste povratnu toplotu i može se, na primer, sastojati samo od sistema sa toplom vodom po potrebi, kao što bi moglo da bude potrebno ako se sistem instalira u fiskulturnoj sali, ili takođe, ako uključuje i dodatne jedinice radijatora.

[0021] Slika 2 je primer cevovoda koji pokazuje kako se isparivač 16 nalazi u hladnoj prostoriji 18. Kutija 2 i kondenzaciona jedinica 15 mogu biti smešteni u bilo kom pogodnom unutrašnjem prostoru. Detaljniji opis komponenti koje su neophodne za pretvaranje postojećeg konvencionalnog sistema za hlađenje i izolovanog Sistema za grejanje 24 da bi radio u skladu sa predmetnim pronalaskom i njihov način rada će sada biti opisani sa pozivanjem na SLIKU 3 i SLIKU 4.

[0022] Kutija 2 sadrži dva pločasta izmenjivača toplote 30, 32 koji su povezana u seriju preko ventila 38 (koji je zatvoren u standardnom režimu hlađenja). Kada rashladni sistem radi, rashladno sredstvo prolazi samo kroz prvi izmenjivač toplote pre nego što se vraća u kondenzacionu jedinicu15. Voda koja je potrebna za rad sistema grejanja 24 se zagreva preko strujanja kroz drugu stranu ovog prvog izmenjivača toplote 30 sa vrelim gasovitim rashladnim fluidom koji izlazi iz kompresora i koji teče kroz prvu stranu. Rashladno sredstvo izlazi iz prvog izmenjivača toplote kao tečnost pod visokim pritiskom. Kondenzaciona jedinica 15 zbog toga može biti smeštena u bilo kom unutrašnjem prostoru pošto stvara veoma malo toplote na svojoj lokaciji jer se sva otpadna energija i toplota prikupljaju unutar kutije 2 od strane prvog izmenjivača toplote. Kada sistem za hlađenje radi, rashladno sredstvo se kreće svojim uobičajenim putem:

od kompresora 12 do pločastog izmenjivača toplote 30, zatim do kalema kondenzatora 14 pa do ekspanzionog uređaja 16, zatim do isparivača 10 posle koga se vraća u kompresor 12. Bilo koja proizvedena toplota je suvišna dok sistem za hlađenje radi i toplota je nusproizvod ove operacije. Drugi izmenjivač toplote 32 se zaobilazi kada se sistem nalazi u režimu hlađenja sa povratom toplote kao što je prikazano na SLICI 3.

[0023] Pretpostavlja se da u ovom režimu, sistem može da obezbedi grejanje, hlađenje i toplu vodu u isto vreme, dok se pritome, u isto vreme smanjuje uticaj na životnu sredinu.

[0024] Kada je potrebna toplota, a da pri tome sistem za hlađenje nije u funkciji, drugi izmenjivač toplote se uključuje u rad. Rashladno sredstvo sada prati alternativni put 36 kao što je prikazano na SLICI 4. U ovom režimu rada drugi izmenjivač toplote 32 razmenjuje toplotu između dva različita toka rashladnog sredstva, tako da sistem može da deluje kao kotao kada hlađenje nije potrebno. Ovo funkcionisanje se kontroliše pomoću rada ventila 38, 40, 42, 44, 56. Prvi ventil 38 je trosmerni ventil I nalazi se u cevi od izlaza sa prve strane prvog izmenjivača toplote i preusmerava protok tako da rashladno sredstvo koje izlazi iz kompresora 12 ide kroz prvi izmenjivač toplote 30 u ulaz prve strane drugog izmenjivača toplote 32. Rashladno sredstvo koje izlazi iz drugog izmenjivača toplote ide kroz nepovratni ventil 48, kroz drugi trosmerni ventil 40 do drugog uređaja za ekspanziju 50 koji smanjuje temperaturu rashladnog sredstva na tečnost na recimo -10°C pre nego što uđe u kondenzator 14 koji u ovom režimu radi kao isparivač koji menja stanje rashladnog sredstva iz tečnog u gasno stanje,sa temperaturom od oko 5 °C, tako da na taj način obezbeđuje dobijanje toplote. Toplota koja se na taj način dobije iz prostora u kome se nalazi kalem kondenzatora obezbeđuje visok koeficijent performansi (COP).

[0025] Deo protoka 36 koji je iz izlaza kondenzatora 14 je kontrolisan pomoću elektromagnetnih ventila 42, 44. Prekidač niskog pritiska 54 koji se nalazi u izlaznoj cevi iz kondenzatora 14 određuje koju od dve alternativne reciklirane struje 36a, 36b koristi rashladno sredstvo.

[0026] Prilikom prebacivanja između režima samo hlađenja i samo grejanja, pritisak pare je i dalje visok i zbog toga se protok prebacuje pomoću elektromagnetnih ventila 42, 44 tako da ide preko strujanja 36a i preko trećeg ekspanzionog uređaja 52 koji smanjuje pritisak na unapred određenu vrednost. Ta vrednost je određena podešavanjem prekidača niskog pritiska 54. Tečno rashladno sredstvo koje je na ili ispod izabranog niskog pritiska se zatim vraća nazad na drugu stranu drugog izmenjivača toplote 32 gde treperi i ključa unutar drugog pločastog izmenjivača toplote pre nego što se vrati u kompresor 12 tako da postoji protok vrućeg rashladnog sredstva do prvog izmenjivača toplote (koji ne prima vruće rashladno sredstvo iz sistema pasivnog rashladnog uređaja) koji se može koristiti za razmenu sa vodom iz sistema grejanja 24. Kada se pritisak na izlazu kondenzatora 14 smanji, ventil 42 se može zatvoriti a ventil 44 se tada otvara da bi se zaobišao treći ekspanzioni uređaj 52.

[0027] Elektromagnetni ventil 56 je postavljen u cevovod u delu do rashlađenog prostora, da bi se prekinuo protok do prvog ili glavnog ekspanzionog uređaja 16 sistema za hlađenje, kada hlađenje nije potrebno, tako da je jedini tok do kompresora 12 onaj od druge toplote. izmenjivač 32.

[0028] Sistem za grejanje 24 koristi pumpu za vodu 60 za pokretanje vode kroz prvi izmenjivač toplote 30. Kada nema potrebe za toplotom pumpa će se isključiti.

[0029] Kontrolni sistem, koji čini deo sklopnog sredstva, prima signale od konvencionalnih termostata i tajmera sistema za grejanje i sistema za hlađenje da bi kontrolisao rad različitih ventila (takođe čine deo sklopnih sredstava) i rad pumpe za vodu u zavisnosti od zahteva za grejanje i hlađenje. Električne komponente i termostati mogu se spojiti međusobno na štampanoj ploči. Ako je opremljen bežičnim primopredajnikom, sistem se može kontrolisati daljinski koristeći slanje komandi preko interneta.

[0030] Sistem funkcioniše tako što preusmerava protok rashladnog sredstva i menja njegovo stanje ili temperaturu kako ne bi uticao na proctor koji se hladi i dalje stvara toplotu kada je to potrebno.

Komercijalno izvođenje

[0031] Drugo ili komercijalno izvođenje je opisano sa referencom na SLIKU 5 na kojoj je prikazano kako ovo izvođenje prenosi toplotu kada nema potrebe za hlađenjem. Slične komponente imaju iste referentne brojeve na ovoj slici. Kao i ranije, postoje dva pločasta izmenjivača toplote 30, 32 koji su povezani u seriju na izlazu kompresora 12. Umesto da se zaobiđe drugi izmenjivač toplote 32 kada postoji potreba za hlađenjem, kao u prethodnom izvođenju, rashladno sredstvo protiče kroz prvu stranu drugog izmenjivača toplote, ali nema protoka kroz drugu stranu izmenjivača toplote. Ovo se postiže obezbeđivanjem dva alternativna toka za rashladno sredstvo koje izlazi iz izmenjivača toplote 32 pošto su obezbeđeni elektromagnetni ventili 64, 66 nizvodno od kondenzatora 14. Kada postoji potreba za hlađenjem (sa ili bez potrebe za grejanjem), ventil 64 je otvoren a ventil 66 je zatvoren. Kada postoji zahtev samo za grejanjem ventil zahteva 66 je otvoren, a ventil 64 je zatvoren. Drugi uređaj za termičku ekspanziju ili ventil (TEV) 62 je obezbeđen na trasi protoka rashladnog sredstva na ulazu na drugu stranu izmenjivača toplote 32 tako da izazove da reciklirano rashladno sredstvo isparava i apsorbuje energiju iz okoline. Toplota iz prostora u kome se nalazi pločasti izmenjivač toplote 32 obezbeđuje visok koeficijent performansi (COP) i efikasnost u režimu rada grejanja.

[0032] Kada postoji samo potreba za grejanjem, u okviru ove alternative ovog predmetnog pronalaska, drugi pločasti izmenjivač toplote 32 se koristi kao isparivač. Podhlađeni tečni rashladni fluid koji izlazi iz pločastog izmenjivača toplote 30 se koristi za stvaranje simuliranog opterećenja. Iako ova opcija nije tako efikasna kao uobičajena verzija, ona i dalje radi kao kotao, nema emisije ugljenika i koristi obnovljivu energiju. Takođe zahteva manje komponenti, a samim tim i jednostavniji sistem upravljanja.

Varijate predloženog rešenja

[0033] Tamo gde se u opisanim rešenjima koriste trosmerni ventili 38 i 40, takođe bi bilo moguće koristiti uparene dvosmerne elektromagnetne ventile.

[0030] Kao rezultat korišćenja opisanog sistema, dolazi do značajnog smanjenja GWP (globalni potencijal zagrevanja). To je zato što nema direktnih emisija ugljenika preko dimnjaka. Ovo smanjuje broj korisnika ugljeničnih proizvoda, pa se na taj način smanjuju kapitalni troškovi i produžava period otplate. Povratak uloženih investicija se trenutno procenjuje na manje od 16 meseci za slučaj komercijalne primene. Opisani sistem se takođe može povezati sa solarnim fotonaponskim (PV) ćelijama da bi se obezbedio izvor energije. To bi značilo da uopšte nema emisije. Sistem pokreće električna energija i rashladna sredstva koja su otporna na starenje ali nisu ograničena na korišćenje CO2, propana i izobutena. U opisanoj varijanti GWP je smanjen na 148 sa 3922, koji se javlja kod nemodifikovanog sistema.

[0035] Procenjuje se da se opisani sistem može koristiti za povrat toplote iz širokog spektra rashladnih sistema kao što su rashladni uređaji, hladnjaci u podrumima i zamrzivači.

Claims

Zahtevi

1. Sistem grejanja i hlađenja se sastoji od:

sistema za grejanje koji zahteva zagrejanu vodu; i

rashladnog sistema koji se sastoji od:

cevovoda koji omogućava protok rashladnog sredstva, isparivača (10) koji se nalazi unutar rashlađenog prostora (18), kompresora (12),

kondenzatora (14) koji se nalazi u prostoru odvojenom od rashlađenog prostora,

prvog uređaja za ekspanziju (16),

sklopova za prebacivanje (56; 64, 66) koji su tako konfigurisani da kontrolišu struju protoka rashladnog sredstva u zavisnosti od toga da li postoji potreba za hlađenjem sa ili bez potrebe za grejanjem, ili samo za grejanje; prvog pločastog izmenjivača toplote (30) u kome se toplota razmenjuje između rashladnog sredstva koje teče iz kompresora (12) kroz prvu stranu navedenog prvog pločastog izmenjivača toplote, dok voda iz sistema grejanja teče kroz drugu stranu navedenog prvog pločastog izmenjivača toplote;

drugog pločastog izmenjivača toplote (32) koji ima prvu stranu koja je povezana sa izlazom rashladnog sredstva prvog pločastog izmenjivača toplote (30); i

drugog pločastog izmenjivača toplote (62);

pri čemu su sklopovi za prebacivanje (56; 64, 66) tako konfigurisani da, kada postoji potreba za hlađenjem sa ili bez potrebe za grejanjem, prekidači (64, 66) omogućavaju da rashladno sredstvo koje napušta prvu stranu prvog pločastog izmenjivača toplote teče kroz prvi stranu drugog pločastog izmenjivača toplote (32) direktno na kondenzator;

pri čemu su sklopovi za prebacivanje (56; 64, 66) dalje tako konfigurisani da, kada postoji samo potreba za grejanjem, sklopovi za prebacivanje (64,66) omogućavaju da se rashladno sredstvo kreće u pravcu protoka napuštajući prvu stranu prvog pločastog izmenjivača toplote (30), da teče na prvu stranu od drugog pločastog izmenjivača toplote (32), pa do kondenzatora (14), pa od drugog uređaja za proširenje (62) do druge strane drugog pločastog izmenjivača toplote (32) pre nego što se vrati direktno u kompresor (12)

2. Sistem grejanja i hlađenja se sastoji od:

sistema za grejanje koji ima zadatak da greje voda; i

rashladnog sistema koji se sastoji od:

cevovoda koji omogućava protok rashladnog sredstva,

isparivača (10) unutar rashlađenog prostora (18),

kompresora (12),

kondenzatora (14) koji se nalazi u prostoru koji je odvojen od rashlađenog prostora,

prvog uređaj za proširenje (16),

sklopova za prebacivanje (56; 64, 66) koji su tako konfigurisani da kontrolišu putanju protoka rashladnog sredstva u zavisnosti od toga da li postoji potreba za hlađenjem sa ili bez potrebe za grejanjem, ili samo potreba za grejanjem;

prvog pločastog izmenjivača toplote (30) u kome se razmenjuje toplota između rashladnog sredstva koje teče iz kompresora (12) kroz prvu stranu pomenutog prvog pločastog izmenjivača toplote dok iz sistema za grejanje teče voda kroz drugu stranu pomenutog prvog pločastog izmenjivača toplote;

drugog uređaja za proširenje (62);

pri čemu su sklopovi za prebacivanje (38, 48, 40) konfigurisani tako da, kada postoji potreba za hlađenjem sa ili bez potrebe za grejanjem, prekidači (38, 48, 40) omogućavaju da rashladno sredstvo koje napušta prvu stranu prvog pločastog izmenjivača toplote zaobiđe drugi pločasti izmenjivač toplote i drugi ekspanzioni uređaj;

i pri čemu su sklopovi za prebacivanje (38, 48, 40) dalje konfigurisani tako da, kada postoji samo potreba za grejanjem, sklopovi za prebacivanje omogućavaju da se rashladno sredstvo kreće alternativnim putem (36) preko koga napušta prvu stranu prvog pločastog izmenjivača toplote (30), pa nastavlja da teče na prvu stranu drugog pločastog izmenjivača toplote (32), pa zatim do drugog uređaja za ekspanziju (50), pa do kondenzatora (14), pa do druge strane drugog pločastog izmenjivača toplote (32) pre nego što se direktno vrati u kompresor (12 )

3. Sistem prema patentnom zahtevu 2, karakteriše se time što dalje ima treći uređaj za ekspanziju (52) koji se može prebaciti na alternativnu trasu protoka (36).

4. Sistem prema patentnom zahtevu 3, karakteriše se time što dalje ima prekidač niskog pritiska (54) koji se nalazi u struji protoka na izlazu iz kondenzatora ka kontroli smera rashladnog sredstva do trećeg uređaja za ekspanziju (52).

5. Sistem prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, karakteriše se time što sklopovi za prebacivanje imaju solenoidne ventile.

6. Uređaj (2) za pretvaranje postojećeg sistema za grejanja i postojećeg sistema za hlađenje u sistem prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, karakteriše se time što se sastoji od prvog i drugog pločastog izmenjivača toplote (30, 32), drugog uređaja za proširenje ( 50, 62), sklopa za prebacivanje (38, 40, 42, 44, 56; 64, 66), pri čemu je konfiguracija pomenutih sklopova za prebacivanje (38, 40, 42, 44, 56; 64, 66) izvedena kako je definisano, u bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, i povezana na prateći cevovod.