RS64486B1 - Deuterisana jedinjenja za upotrebu u lečenju raka - Google Patents

Description

Opis

OBLAST PRONALASKA

[0001] Pronalazak se odnosi na heterociklične derivate amida i njihovu upotrebu u lečenju i profilaksi kancera, kao i na kompozicije koje sadrže navedene derivate i postupke za njihovu pripremu.

OSNOV PRONALASKA

[0002] Robusna popravka prekida u dvostrukom DNK lancu (DSB prekida) od suštinskog je značaja za održavanje stabilnosti genoma i vijabilnosti ćelija. DSB prekidi mogu da se popravljaju preko jednog od tri glavna puta: homolognom rekombinacijom (HR), spajanjem nehomologih krajeva (NHEJ) i alternativnim NHEJ (alt-NHEJ). Mikrohomološki posredovano spajanje (MMEJ) je najbolje okarakterisani alt-NHEJ mehanizam.HR posredovana popravka je mehanizam visoke vernosti od suštinskog značaja za preciznu popravku bez grešaka, koji sprečava genomsku stabilnost koja predstavlja predispoziciju za kancer. Nasuprot tome, NHEJ i MMEJ su putevi skloni greškama koji mogu da ostave mutacione ožiljke na mestu popravke. MMEJ može da funkcioniše paralelno i sa HR i sa NHEJ putevima (Truong et al. PNAS 2013, 110 (19), 7720-7725).

[0003] Preživljavanje ćelija kancera, za razliku od normalnih ćelija, često zavisi od pogrešne regulacije puteva za odgovor na oštećenja DNK (DDR).Na primer, povećana zavisnost od jednog puta (često mutagenog) kako bi se kompenzovala neaktivnost drugog, ili pojačani replikativni stres koji je rezultat povećane proliferacije. Aberantni DDR takođe može da senzitivira ćelije kancera na specifične tipove oštećenja DNK, tako da defektni DDR može da se iskoristi za razvoj ciljanih terapija kancera. Ključno je da ćelije kancera sa oštećenjem ili inaktivacijom HR i NHEJ postaju preterano zavisne od MMEJ posredovane popravke DNK. Genetski, ćelijski biološki i biohemijski podaci identifikovali su Polθ (UniProtKB - 075417 (DPOLQ_HUMAN) kao ključni protein u MMEJ (Kent et al. Nature Structural & Molecular Biology (2015), 22(3), 230-237, Mateos-Gomez et al. Nature (2015), 518(7538), 254-257).Polθ je multifunkcionalni enzim, koji sadrži N-terminalni helikazni domen (SF2 HEL308-tip) i C-terminalni domen DNK polimeraze sa niskom vernošću (A-tip) (Wood & Doublié DNA Repair (2016), 44, 22-32). Pokazano je da oba domena imaju usaglašene mehanicističke funkcije u MMEJ. Helikazni domen posreduje u uklanjanju RPA proteina sa ssDNK krajeva i stimuliše aniling. Polimerazni domen produžava ssDNK krajeve i popunjava preostale praznine.

[0004] Terapeutska inaktivacija Pοlθ bi na taj način onemogućila sposobnost ćelija da izvode MMEJ i obezbedila bi novu ciljanu strategiju kod niza definisanih tumorskih konteksta. Prvo, pokazalo se da je Pοlθ od suštinskog značaja za preživljavanje HR-defektnih (HRD) ćelija (npr. sintetički smrtonosni sa FA/BRCA deficijencijom) i da je sa pojačanom ekspresijom u HRD tumorskim ćelijskim linijama (Ceccaldi et al. Nature (2015), 518(7538), 258-262 ). U in vivo studijama takođe je pokazano da je Pοlθ značajno prekomerno eksprimiran u podgrupama HRD kancera jajnika, materice i dojke sa kojima je u vezi loša prognoza (Higgins et al. Oncotarget (2010), 1, 175-184, Lemée et al. PNAS (2010), 107(30), 13390-13395, Ceccaldi et al. (2015), supra).Važno je da je Pοlθ u velikoj meri suprimiran u normalnim tkivima ali je pokazano da ima pojačanu ekspresiju u odgovarajućim uzorcima kancera, tako da su povišena ekspresija i bolest u korelaciji (Kawamura et al. International Journal of Cancer (2004), 109(1), 9-16). Drugo, njeno suzbijanje ili inhibicija obezbeđuje radiosenzitivnost kod tumorskih ćelija. Konačno, moglo bi se zamisliti da Pοlθ inhibicija sprečava funkcionalnu reverziju MMEJ-zavisnih mutacija BRCA2 koje podrazumevaju pojavu rezistencije na cisplatin i PARPi u tumorima.

[0005] Stoga postoji potreba da se obezbede efikasni Pοlθ inhibitori za lečenje kancera.

KRATAK OPIS PRONALASKA

[0006] Prema prvom aspektu pronalaska, obezbeđen je deuterisani derivat jedinjenja formule (I):

ili njegov tautomerni ili stereohemijski izomerni oblik, ili njegov farmaceutski prihvatljiv solvat.

KRATAK OPIS SLIKA

[0007] Slika 1:<1>H NMR spektar iz primera 1 (300 MHz, CD3OD, 300,6 K).

DETALJAN OPIS PRONALASKA

[0008] Reference u ovom tekstu na "deuterisani derivat" odnose se na bilo koje jedinjenje formule (I) gde se bilo koji ili više (kao što su 1, 2 ili 3) atoma vodonika zamenjuju težim stabilnim izotopom deuterijumom, tj.<2>H (D).

[0009] Tako, u jednom primeru izvođenja, deuterisani derivat obuhvata deuteraciju 1, 2 ili 3 atoma vodonika. U daljem primeru izvođenja, deuterisani derivat obuhvata deuteraciju 1, 2 ili 3 atoma vodonika N-metil grupe navedenog jedinjenja formule (I). U još jednom primeru izvođenja, deuterisani derivat obuhvata deuteraciju sva 3 atoma vodonika N-metil grupe navedenog jedinjenja formule (I).

[0010] Tako je u još jednom primeru izvođenja obezbeđen deuterisani derivat jedinjenja formule

ili njegov tautomerni ili stereohemijski izomerni oblik, ili njegov farmaceutski prihvatljiv solvat.

[0011] U još jednom dodatnom primeru izvođenja, jedinjenje formule (II) je slobodna baza jedinjenja formule (II) i predstavlja (2S,3S,4S)-N-(5-hloro-2,4-difluorofenil)-3,4-dihidroksi-N-(metil-d3)-1-(6-metil-4-(trifluorometil)piridin-2-il)-5-oksopirolidin-2-karboksamid (E1).Referenca na jedinjenje formule (I) i njegove podgrupe takođe uključuje njegove solvate, stereohemijske izomere, tautomere i izotope, na primer, kao što se razmatra u nastavku teksta; poželjno njegove tautomere ili stereoizomere ili solvate; i još poželjnije njegove tautomere ili solvate, još više poželjno njegove tautomere ili solvate. U daljem tekstu, jedinjenja i njihovi solvati, stereohemijski izomeri, tautomeri i izotopi (kao što su njihovi deuterisani derivati) kako su definisana u bilo kom aspektu pronalaska (osim intermedijernih jedinjenja u hemijskim postupcima) označavaju se kao "jedinjenja prema pronalasku".

Solvati

[0012] Stručnjaci u oblasti organske hemije će znati da mnoga organska jedinjenja mogu da formiraju komplekse sa rastvaračima u kojima se izlažu reakcijama ili iz kojih precipitiraju ili kristalizuju. Ovi kompleksi su poznati kao "solvati". Na primer, kompleks sa vodom je poznat kao "hidrat". Farmaceutski prihvatljivi solvati jedinjenja prema pronalasku su uključeni u obim pronalaska. U jednom primeru izvođenja, farmaceutski prihvatljivi solvati jedinjenja prema pronalasku uključuju njihove hidrate.

[0013] U jednom primeru izvođenja, navedeni kristalni oblik jedinjenja formule (I) je kokristal ili koformer. Takav kokristal ili koformer može da se pripremi pomoću molekula rastvorljivih u vodi kao što su saharin, kofein, nikotinamid ili karboksilna kiselina. Koformeri mogu da se pripremaju kao što je opisano u Emami S et al (2018) Biolmpacts 8(4), 305-320.

N-oksidi

[0014] Jedinjenja formule (I) koja sadrže azotnu funkciju/funkcionalnu grupu takođe mogu da formiraju N-okside. Referenca u ovom tekstu na jedinjenje formule (I) koje sadrži azotnu funkciju/funkcionalnu grupu takođe uključuje N-oksid.

[0015] Kada jedinjenje sadrži nekoliko azotnih funkcija/funkcionalnih grupa, jedan ili više od jednog atoma azota može da bude oksidovan kako bi se formirao N-oksid. Konkretni primeri N-oksida su N-oksidi tercijarnog amina ili atom azota heterocikla koji sadrži azot.

[0016] N-oksidi mogu da se formiraju putem tretmana odgovarajuće azotne funkcije/funkcionalne grupe oksidacionim sredstvom kao što je vodonik peroksid ili perkiselina (npr. perkarboksilna kiselina), videti na primer Advanced Organic Chemistry, by Jerry March, 4th Edition, Wiley Interscience. Konkretnije, N-oksidi se mogu napraviti po proceduri iz L. W. Deady (Syn.Commun. 1977, 7, 509-514) u kojoj se jedinjenje koje sadrži azotnu funkciju/funkcionalnu grupu izlaže reakciji sa m-hloroperoksibenzoevom kiselinom (mCPBA), na primer, u inertnom rastvaraču kao što je dihlorometan.

Prolekovi

[0017] Stručnjaci u oblasti će znati da određeni zaštićeni derivati jedinjenja formule (I), koji mogu biti napravljeni pre finalne faze deprotekcije, možda ne poseduju farmakološku aktivnost kao takvu, ali mogu da se, u određenim slučajevima, primene oralno ili parenteralno i nakon toga metabolišu u organizmu kako bi se formirala jedinjenja prema pronalasku koja su farmakološki aktivna. Takvi derivati se stoga mogu opisati kao "prolekovi".

[0018] Primeri funkcionalnosti prolekova, pogodnih za jedinjenja prema predmetnom pronalasku su opisana u Drugs of Today, 19, 9, 1983, 499-538 i u Topics in Chemistry, Chapter 31, pp.306-316 i u "Design of Prodrugs" by H. Bundgaard, Elsevier, 1985, Chapter 1.

[0019] Stručnjaci u oblasti će dalje znati, da određene funkcionalne grupe, poznate stručnjacima u oblasti kao "pro-grupe", na primer, kako je opisao H. Bundgaard u "Design of Prodrugs" mogu da se stave na odgovarajuće funkcionalnosti kada su takve funkcionalnosti prisutne u jedinjenjima prema pronalasku.

[0020] U obim jedinjenja prema pronalasku su takođe uključeni njihovi polimorfi.

Enantiomeri

[0021] Kada su hiralni centri prisutni u jedinjenjima formule (I), predmetni pronalazak u svoj obim uključuje sve moguće enantiomere i dijastereoizomere, uključujući i njihove smeše. Različiti izomerni oblici mogu biti razdvojeni ili razrešeni jedan od drugog konvencionalnim metodama ili se bilo koji dati izomer može dobiti konvencionalnim sintetičkim metodama ili stereospecifičnim ili asimetričnim sintezama. Pronalazak je takođe proširen na bilo koje tautomerne oblike ili njihove smeše.

Izotopi

[0022] Predmetni pronalazak takođe uključuje sva farmaceutski prihvatljiva izotopski obeležena jedinjenja koja su identična jedinjenjima navedenim u formuli (I) s tom razlikom da se jedan ili više atoma zamenjuju atomom koji ima atomsku masu ili maseni broj različit od atomske mase ili masenog broja koji se najčešće nalazi u prirodi.

[0023] Primeri izotopa pogonih za uključivanje u jedinjenja prema pronalasku obuhvataju izotope vodonika, kao što su<2>H (D) i<3>H (T), ugljenika kao što su<11>C,<13>C i<14>C, hlora, kao što je<36>Cl, fluora, kao što je<18>F, joda, kao što je<123>I,<125>I i<131>I, nitrogen, kao što je<13>N i<15>N, oksigen, kao što je<15>O,<17>O i<18>O, fosfor, kao što je<32>P, i sumpor, kao što je<35>S. Određena izotopski obeležena jedinjenja formule (I), na primer, ona koja uključuju radioaktivni izotop, korisna su u ispitivanjima raspodele leka i/ili supstrata u tkivu. Jedinjenja formule (I) takođe mogu da imaju dragocena dijagnostička svojstva u tom smislu što mogu da se koriste za detekciju ili identifikaciju formiranja kompleksa između obeleženog jedinjenja i drugih molekula, peptida, proteina, enzima ili receptora. Postupci za detekciju ili identifikaciju mogu da koriste jedinjenja koja su obeležena agensima za obeležavanje kao što su radioizotopi, enzimi, fluorescentne supstance, luminescentne supstance (na primer luminol, derivati luminola, luciferin, ekvorin i luciferaza) itd. Radioaktivni izotopi tricijum, tj.<3>H (T) i ugljenik-14, tj.<14>C, posebno su korisni u tu svrhu imajući u obzir njihovu lakoću inkorporacije i jednostavna sredstva za detekciju.

[0024] Zamena težim izotopima kao što je deuterijum, tj.<2>H (D), može da obezbedi određene terapijske prednosti koje su rezultat veće metaboličke stabilnosti, na primer, povećani in vivo poluživot ili smanjenje neophodnih doza, pa samim tim može biti poželjna u nekim okolnostima.

[0025] Zamena izotopima koji emituju pozitrone, kao što su<11>C,<18>F,<15>O i<13>N, može da bude korisna u studijama pozitronske emisione tomografije (PET) u kojima se ispituje zauzetost ciljnih molekula.

[0026] Izotopski obeležena jedinjenja formule (I) generalno mogu biti pripremljena konvencionalnim tehnikama koje su poznate stručnjacima u oblasti ili postupcima analognim onima koji su opisani u pratećim Primerima i pripremama upotrebom odgovarajućih izotopski obeleženih reagenasa umesto neobeleženog reagensa koji je prethodno korišćen.

Čistoća

[0027] Pošto su jedinjenja formule (I) namenjena za upotrebu u farmaceutskim kompozicijama lako će se shvatiti da je svako od njih poželjno obezbeđeno u suštinski čistom obliku, na primer najmanje sa 60% čistoće, pogodnija najmanje 75% čistoće i poželjno najmanje 85%, posebno najmanje 98% čistoće (% su dati na bazi težine po težini). Nečisti preparati jedinjenja mogu se koristiti za pripremu čistijih oblika koji se koriste u farmaceutskim kompozicijama.

Postupci

[0028] Prema daljem aspektu predmetnog pronalaska obezbeđen je postupak za pripremu jedinjenja formule (I) i njihovih derivata. Sledeće šeme su primeri sintetičkih šema koje se mogu koristiti za sintezu jedinjenja prema pronalasku. U sledećim šemama reaktivne grupe mogu biti zaštićene protektivnim grupama i deprotektovane u skladu sa dobro ustanovljenim tehnikama.

[0029] Prema daljem aspektu pronalaska obezbeđen je postupak za pripremu deuterisanog derivata jedinjenja formule (I), kako je definisano u ovom tekstu, koji obuhvata.

(a) reagovanje deuterisanog derivata jedinjenja formule (III):

(b) deprotekciju zaštićenog derivata jedinjenja formule (I); i

(c) interkonverziju jedinjenja formule (I) ili njegovog zaštićenog derivata u dodatno jedinjenje formule (I) ili njegov zaštićeni derivat.

[0030] Postupak (a) se obično sastoji od reagovanja jedinjenja formule (III) sa jedinjenjem formule (IV) u prisustvu odgovarajućih katalizatora i liganda, kao što su Pd2(dba)3i XantPhos, i u prisustvu odgovarajuće baze, kao što je K2CO3, pod odgovarajućim uslovima, kao što je grejanje u odgovarajućim rastvaračima, kao što je 1,4-dioksan, do odgovarajuće temperature (kao što je 90-95 °C).

[0031] Jedinjenja formule (III) mogu biti pripremljena u skladu sa procedurama opisanim u ovom tekstu. Na primer, jedinjenja formule (III) mogu biti pripremljena u skladu sa eksperimentalnim procedurama opisanim u Primeru 1.

[0032] U jednom primeru izvođenja, jedinjenje formule (III) je jedinjenje formule (III)<a>:

[0033] Jedinjenja formule (IV) su ili poznata ili mogu biti pripremljena u skladu sa poznatim procedurama.

[0034] Širok spektar dobro poznatih interkonverzija funkcionalnih grupa za postupak (c) je poznat stručnjacima u oblasti, za konverziju prekursorskog jedinjenja u jedinjenje formule (I), i oni su opisani u Advanced Organic Chemistry by Jerry March, 4th Edition, John Wiley & Sons, 1992.Na primer, moguće funkcionalizacije katalizovane metalima, kao što je upotreba organokalajnih reagensa (Stile reakcija), Grinjarovog reagensa i reakcija sa azotnim nukleofilima opisane su u 'Palladium Reagents and Catalysts' [Jiro Tsuji, Wiley, ISBN 0-470-85032-9] i Handbook of OrganoPalladium Chemistry for Organic Synthesis [Volume 1, Edited by Ei-ichi Negishi, Wiley, ISBN 0-471-31506-0].

[0035] Ukoliko je pogodno, ovde opisane reakcije prate ili im prethode, jedna ili više reakcija poznatih stručnjacima u oblasti i one se izvode odgovarajućim redosledom da bi se postigle potrebne supstitucije na jedinjenjima formule (I) kako bi se dobila druga jedinjenja formule (I). Neograničavajući primeri takvih reakcija čiji se uslovi mogu naći u literaturi uključuju:

zaštitu reaktivnih funkcija,

deprotekciju reaktivnih funkcija

halogenaciju,

dehalogenaciju,

dealkilaciju,

alkilaciju amina, anilina, alkohola i fenola,

Mitsunobu reakciju na hidroksilnim grupama,

cikloadicione reakcije na odgovarajućim grupama,

redukciju nitro, estara, cijano, aldehida,

tranzicione metalima katalizovane reakcije kuplovanja,

acilaciju,

sulfonilaciju/uveođenje sulfonil grupa,

saponifikaciju/hidrolizu estarskih grupa,

amidifikaciju ili transesterifikaciju estarkih grupa,

esterifikaciju ili amidifikaciju karboksilnih grupa,

izmenu halogena,

nukleofilnu zamenu aminom, tiolom ili alkoholom,

reduktivnu aminaciju,

formiranje oksima na karbonil i hidroksilamin grupama,

S-oksidaciju,

N-oksidaciju,

salifikaciju.

[0036] Poznato je da sled reakcija koje uključuju aril kuplovanje i redukciju može da varira. Takođe je poznato da je širok spektar katalizatora na bazi paladijuma pogodan za sprovođenje reakcija aril kuplovanja.

[0037] Takođe se može znati da se razdvajanje izomera može desiti u bilo kojoj pogodnoj fazi u redosledu sinteze. Treba naglasiti da takvo hiralno razdvajanje čini ključni aspekt pronalaska i da se takvo razdvajanje može sprovesti u skladu sa metodologijom opisanom ovde ili se može sprovesti u skladu sa poznatom metodologijom. Takođe je poznato da je korisno privremeno formirati zaštićeni derivat intermedijera u sintezi, na primer, Boc-zaštićene amine ili SEM-zaštićene amine, kako bi se olakšalo hromatografsko razdvajanje, hiralna rezolucija ili da bi se dobila poboljšana rastvorljivost ili prinosi u određenim koracima.

[0038] U mnogim gore opisanim reakcijama, možda će biti neophodno zaštititi jednu ili više grupa kako bi se sprečila reakcija na nepoželjnu lokaciju na molekulu. Primere zaštitnih grupa i metode zaštite i deprotekcije funkcionalnih grupa, mogu da se nađu u Protective Groups in Organic Synthesis (T. Green and P. Wuts; 4th Edition; John Wiley and Sons, 2007).

[0039] Hidroksi grupa može biti zaštićena, na primer, kao etar (-OR) ili estar (-OC(=O)R), na primer, kao: terc-butil etar; tetrahidropiranil (THP) etar; benzil, benzhidril (difenilmetil), ili tritil (trifenilmetil) etar; trimetilsilil ili terc-butildimetilsilil etar; ili acetil estar (-OC(=O)CH3).

[0040] Aminska grupa može da bude zaštićena, na primer, kao amid (-NRCO-R) ili karbamat (-NRCO-OR), na primer, kao: metil amid (-NHCO-CH3); benzil karbamat (-NHCO-OCH2C6H5, -NH-Cbz ili NH-Z); kao terc-butil karbamat (-NHCOOC(CH3)3, NH-Boc); 2-bifenil-2-propil karbamat (-NHCO-OC(CH3)2C6H4C6H5, NH-Boc), kao 9-fluorenilmetil karbamat (-NH-Fmoc), kao 6-nitroveratril karbamat (-NH-Nvoc), kao 2-trimetilsililetil karbamat (-NH-Teoc), kao 2,2,2-trihloroetil karbamat (-NH-Troc), kao alil karbamat (-NH-Alloc), ili kao 2(-fenilsulfonil)etil karbamat (-NH-Psec).

[0041] Druge grupe za zaštitu amina, kao što su ciklični amini i heterociklične N-H grupe, uključuju toluensulfonil (tosil) i metansulfonil (mesil) grupe, benzil grupe kao što su parametoksibenzil (PMB) grupe i tetrahidropiranil (THP) grupe.

[0042] Grupa karboksilne kiseline može biti zaštićena kao estar na primer, kao: C1-7alkil estar (npr. metil estar; terc-butil estar); C1-7haloalkil estar (npr. C1-7trihaloalkil estar); triC1-7alkilsilil-C1-7alkil estar; ili C5-20aril-C1-7alkil estar (npr. benzil estar; nitrobenzil estar; parametoksibenzil estar.

[0043] Stručnjaci u oblasti će znati da izvesna jedinjenja prema pronalasku mogu da se konvertuju u druga jedinjenja prema pronalasku u skladu sa standardnim hemijskim metodama.

Terapeutska upotreba

[0044] Jedinjenja prema pronalasku, i njihovi primeri, inhibitori su Polθ polimerazne aktivnosti, i mogu biti korisni u sprečavanju ili lečenju stanja bolesti ili ovde opisanih stanja. Pored toga, jedinjenja prema pronalasku biće korisna u prevenciji ili lečenju bolesti ili stanja uz posredovanje Polθ. Reference na sprečavanje ili profilaksu ili lečenje stanja bolesti ili stanja kao što je kancer uključuju u okviru svog delokruga ublažavanje ili smanjenje učestalosti kancera.

[0045] Tako je, na primer, predviđeno da jedinjenja prema pronalasku budu korisna u ublažavanju ili smanjenju učestalosti kancera.

[0046] Jedinjenja prema predmetnom pronalasku mogu biti korisna za lečenje odrasle populacije. Jedinjenja prema predmetnom pronalasku mogu biti korisna za lečenje pedijatrijske populacije.

[0047] Kao posledica njihove inhibicije Polθ, jedinjenja će biti korisna u obezbeđivanju načina onemogućavanja sposobnosti ćelija da izvode MMEJ. Stoga se predviđa da se jedinjenja mogu pokazati korisnim u lečenju ili sprečavanju proliferativnih poremećaja kao što su karcinomi.

Pored toga, jedinjenja prema pronalasku mogu biti korisna u lečenju bolesti kod kojih postoji poremećaj povezan sa akumulacijom ćelija.

[0048] Bez ograničavanja teorijom, za očekivati je da će Polθ inhibitori prema predmetnom pronalasku pokazati određena svojstva koja ih čine naročito upotrebljivim u terapijskom lečenju određenih kancera. Na primer, u jednom primeru izvođenja, Polθ inhibitori prema predmetnom pronalasku su prikladno smrtonosni u BRCA1 i BRCA2 manjkavim primarnim i sekundarnim čvrstim tumorima, uključujući grudi, jajnike, prostatu i pankreas.

[0049] U daljem primeru izvođenja, Polθ inhibitori prema predmetnom pronalasku su pogodno smrtonosni u mnoštvu primarnih i sekundarnih čvrstih tumora koji su HRD po mehanizmima koji nisu deficijencija BRCA, kao što su mehanizmi sa hipermetilacijom promotora. U ovim tumorima gde nijedna DSB putanja popravke ne može biti u potpunosti nishodno regulisana Polθi može biti dat zajedno sa drugim DDR modulatorom kao što je PARP inhibitor, DNK-PK inhibitor, ATR inhibitor, ATM inhibitor, wee1 inhibitor ili CHK1 inhibitor.

[0050] U daljem primeru izvođenja, Polθ inhibitori prema predmetnom pronalasku su pogodno smrtonosni u primarnim i sekundarnim tumorima dojke, jajnika, prostate i pankreasa koji zadržavaju nedostatak BRCA1 ali koji su, prateći ili ne prateći izloženost PARPi lekovima, otporni na PARPi tretman.

[0051] U daljem primeru izvođenja, Pοlθ inhibitori prema predmetnom pronalasku pogodno povećavaju ORR uključujući CRR, odložiće početak otpornosti na PARPi, povećati vreme za relaps i DFS, i povećati OS HRD (BRCA1/2 nedostatak i druge HRD mehanizme) primarnih i sekundarnih tumora (dojke, jajnika, prostate i pankreasa) pri primeni uz programe lečenja sa PARPi.

[0052] U daljem primeru izvođenja, Pοlθ inhibitori prema predmetnom pronalasku pogodno pokazuju sintetičku bolest i/ili sintetičku smrtonosnost u mnoštvu tumora sa gubitkom aktivnosti bankomata (bankomat<-/->) posebno u kontekstu WT p53.Tipovi tumora će uključivati oko 10% svih čvrstih tumora, uključujući tumore želuca, pluća, dojke i CRC, zajedno sa CLL. Istovremena primena drugog DDR modifikatora, kao što je DNK-PK inhibitor, PARP inhibitor ili ATR inhibitor, može dodatno da poboljša takvu aktivnost. Pοlθ inhibitori će resenzitivirati CLL na klasičnu hemioterapiju i hemio-imunoterapiju ukoliko se pojavila otpornost na lekove.

Tako, prema daljem primeru izvođenja, farmaceutska kompozicija prema predmetnom pronalasku dodatno sadrži DNK-PK inhibitor, PARP inhibitor ili ATR inhibitor.

[0053] U daljem primeru izvođenja, Pοlθ inhibitori prema predmetnom pronalasku pogodno pokazuju sintetičku bolest i/ili sintetičku smrtonosnost u mnoštvu tumora manjkavih u DNK dvostrukom postupku popravke štrandova nemoćnog krajnjeg spoja (NHEJ-D).Tipovi tumora će uključivati otprilike 2-10% svih čvrstih tumora, uključujući tumore prostate, pankreasa, grlića materice, dojke, pluća, bešike i jednjaka. Istovremeno davanje drugog DDR modifikatora, kao što je PARP inhibitor, ATM inhibitor, wee1 inhibitor, CHK inhibitor ili ATR inhibitor, može dodatno da poboljša takvu aktivnost. Pοlθ inhibitori će dodatno pojačati osetljivost NHEJD ćelija kancera na hemioterapije i terapije na bazi jonizujućeg zračenja koje indukuju DNK DSB. Tako, prema daljem primeru izvođenja, farmaceutska kompozicija prema predmetnom pronalasku dodatno sadrži PARP inhibitor, ATM inhibitor, wee1 inhibitor, CHK inhibitor ili ATR inhibitor.

[0054] U daljem primeru izvođenja, Pοlθ inhibitori prema predmetnom pronalasku pogodno smanjuju stresni odgovor DNK replikacije tokom hemioterapije HR tumora kao što su tumori jajnika, NSCL i dojke koji prekomerno eksprimiraju Polθ. Ovo će povećati ORR na lečenje i povećati OS. Takvi efekti su naročito verovatni kod citarabina (Ara-C) i hidroksiurea koji se koriste u najrazličitijim leukemijama uključujući CML, kao i upravljanje karcinomima skvamoznih ćelija.

[0055] U daljem primeru izvođenja, Pοlθ inhibitori prema predmetnom pronalasku pogodno selektivno povećavaju osetljivost čvrstih tumora na radioterapiju, uključujući EBRT i brahiterapiju i terapije na bazi radioloiganda, sa malo ili ni malo povećanom osetljivošću normalnih tkiva. U okolnostima delimične namere da se sprovede lečenje, to će povećati lokoregionalnu kontrolu koja dovodi do preživljavanja. Ovo će biti posebno evidentno u upravljanju sa NSCLC, SCCH&N, rektalnim kancerom, kancerom prostate i kancerom pankreasa.

[0056] U daljem primeru izvođenja, Pοlθ inhibitori prema predmetnom pronalasku pogodno pokazuju sintetičku bolest i/ili sintetičku smrtonosnost u tumorima sa PTEN delecijom kao što je CaP, sa ili bez istovremene primene PARPi. Pored toga, takvi tumori će pokazivati izuzetnu osetljivost na radioterapiju kako delovanjem PTEN delecije, tako i Polθ indukovanom radiosenzitivnošću.

[0057] U daljem primeru izvođenja, Pοlθ inhibitori prema predmetnom pronalasku pogodno suprimiraju TLS polimeraznu aktivnost, dovodeći do osetljivosti primarnih i sekundarnih čvrstih tumora (npr. dojke, pluća, jajnika, CRC) na lekove (npr. cisplatin, mitomicin i ciklofosfamid) kao i smanjenje sticanja mutacija izazvanih lekovima koje su bitne za rezistentnost tumora, što dovodi do produženja remisije i povećanja TTR.

[0058] U daljem primeru izvođenja, Pοlθ inhibitori prema predmetnom pronalasku pogodno resenzitivišu BCR-ABL-pozitivnu CML koja je razvila otpornost na imatinib, kao i druge čvrste tumore sa povišenim nivoom ligaze IIIα, smanjenim nivoom ligaze IV i povećanom zavisnošću od altEJ DSB popravke.

[0059] U daljem primeru izvođenja, Pοlθ inhibitori prema predmetnom pronalasku pogodno pokazuju sintetičku bolest i/ili sintetičku smrtonosnost u aromatase inhibitor otpornom na ER-primarne i sekundarne karcinome dojke, ponovo pokazuju povišen nivo ligaze IIIα, smanjen nivo ligaze IV i povećanu zavisnost od altEJ DSB popravke.

[0060] Prema daljem aspektu pronalaska obezbeđeno je jedinjenje formule (I), kako je ovde definisano, za upotrebu u lečenju tumora koje karakteriše nedostatak homologe rekombinacije (HRD).

[0061] Smatraće se da se ovde date reference ovde na "nedostatak homologe rekombinacije (HRD)" odnose na bilo koju genetsku varijaciju koja rezultira nedostatkom ili gubitkom funkcije gena dobijenog homologom rekombinacijom. Primeri navedenih genetskih varijacija uključuju mutacije (npr. tačkaste mutacije), supstitucije, delecije, polimorfizme pojedinačnih nukleotida (SNP), haplotipove, hromozomske abnormalnosti, varijacije broja kopija (CNV), epigenetiku, DNK inverzije, smanjenje ekspresije i pogrešnu lokalizaciju.

[0062] U jednom primeru izvođenja, pomenuti geni homologe rekombinacije biraju se od bilo kog od: ATM, ATR, BRCA1, BRCA2, BARD1, RAD51C, RAD50, CHEK1, CHEK2, FANCA, FANCB, FANCC, FANCD2, FANCE, FANCF, FANCG, FANCI, FANCL, FANCM, PALB2 (FANCN), FANCP (BTBD12), ERCC4 (FANCQ), PTEN, CDK12, MRE11, NBS1, NBN, CLASPIN, BLM, WRN, SMARCA2, SMARCA4, LIG1, RPA1, RPA2, BRIP1 i PTEN.

[0063] Smatraće se da se ovde date reference na "nedostatak spajanja nehomologih krajeva (NHEJD)" odnose na bilo koju genetsku varijaciju koja rezultira nedostatkom ili gubitkom funkcije gena dobijenog homologom rekombinacijom. Primeri navedenih genetskih varijacija uključuju mutacije (npr. tačkaste mutacije), supstitucije, delecije, polimorfizme pojedinačnih nukleotida (SNP), haplotipove, hromozomske abnormalnosti, varijacije broja kopija (CNV), epigenetiku, DNK inverzije, smanjenje ekspresije i pogrešnu lokalizaciju.

[0064] U jednom primeru izvođenja, pomenuti geni za spajanje nehomologih krajeva biraju se od bilo kog od: LIG4, NHEJ1, POLL, POLM, PRKDC, XRCC4, XRCC5, XRCC6 i DCLRE1C.

[0065] Prema daljem aspektu pronalaska obezbeđeno je jedinjenje formule (I), kako je ovde definisano, za upotrebu u lečenju tumora koje karakteriše prekomerna ekspresija Pοlθ.

[0066] Prema daljem aspektu pronalaska postoji obezbeđeno jedinjenje formule (I) kako je ovde definisano za upotrebu u lečenju tumora koji imaju povišen nivo ligaze IIIα, smanjen nivo ligaze IV i povećanu zavisnost od altEJ DSB popravke.

[0067] Primeri karcinoma (i njihovih benignih pandana) koji se mogu lečiti (ili inhibirati) uključuju, ali nisu ograničeni na tumore epitela (adenomi i karcinomi raznih vrsta uključujući adenokarcinome, skvamozne karcinome, tranzicioni ćelijski karcinomi i drugi karcinomi) kao što su karcinomi bešike i urinarnog trakta, dojke, gastrointestinalnog trakta (uključujući jednjak, želudac (gastrični), tanko crevo, debelo crevo, rektum i anus), jetre (hepatocelularni karcinom), žučne kese i bilijarnog sistema, egzokrinog pankreasa, bubrega, pluća (na primer adenokarcinomi, sitnoćelijski karcinom pluća, nesitnoćelijski karcinom pluća, bronhioalveolarni karcinomi i mezoteliomi), glave i vrate (na primer rak jezika, bukalna šupljina, grkljana, farinksa, nazofarniksa, krajnika, pljuvačne žlezde, nosne šupljine i paranazalnih sinusa),jajovoda, peritoneuma, vagine, vulve, penise, grliće materice, miometrijume, endometrijume, štitna žlezda (na primer folikularni karcinom štitne žlezde), nadbubrežni, prostate, koža i adnekse (na primer melanom, karcinom bazalnih ćelija, skvamozni ćelijski karcinom, keratoakantom, displastični nevus); hematološke maligne bolesti (tj. leukemije, limfomi) i premaligni hematoloških poremećaja i granične poremećaje maligniteta uključujući hematološke maligne bolesti i srodna stanja limfoidne loze (na primer akutna limfocitna leukemija [ALL], hronična limfocitna leukemija [CLL], B-ćelijski limfomi kao što su difuzni veliki B-ćelijski limfom [DLBCL], folikularni limfom, Burkitov limfom, limfom mentl ćelija, MALT limfom, T-ćelijski limfom i leukemije, limfomi ćelija prirodnih ubica [NK], Hočkinovi limfomi, leukemije vlasastih ćelija, monoklonske gamopatije od neizvesnog značaja, plazmacitoma, multipli mijelom, i posttransplantacione limfoproliferativne poremećaje), i hematološke maligne bolesti i srodna stanja mijeloidne loze (na primer akutna mijelogena leukemija [AML], hronična mijelogena leukemija [CML], hronična mijelomonocitna leukemija [CMML], hipereozinofilni sindrom, mijeloproliferativni poremećaji kao što su policitemija vera, esencijalna trombocitemija i primarna mijelofibroza, mijeloproliferativni sindrom, mijelodiplastični sindrom i promijelocitna leukemija); tumori mezenhimalnog porekla, na primer sarkomi mekog tkiva, kostiju ili hrskavice kao što su osteosarkomi, fibrosarkomi, hondrosarkomi, rabdomiosarkomi, lejomiosarkomi, liposarkomi, angiosarkomi, Kapošijev sarkom, Juingov sarkom, sinovijalni sarkomi, epitelioidni sarkomi, gastrointestinalni stromalni tumori, benigni i maligni histiocitomi, i dermatofibrosarkom protuberans; tumori centralnog ili perifernog nervnog sistema (na primer astrocitomi, gliomi i glioblastomi, meningiomi, ependimomi, pinealni tumori i švanomi); endokrini tumori (na primer tumori hipofize, adrenalni tumori, tumori ćelija ostrvaca, paratiroidni tumori, karcinoidni tumori i medularni karcinom štitne žlezde); očni i adneksalni tumori (na primer retinoblastoma); germinativni i trofoblastični tumori (na primer teratomi, seminomi, disgerminomi, hijatidiformni mladeži i horiokarcinomi); i pedijatrijske i embrionalne tumore (na primer meduloblastom, neuroblastom, Vilmsov tumor i primitivne neuroektodermalne tumore); ili sindrome, urođene ili druge, koji pacijenta čine podložnim malignitetu (na primer Xeroderma Pigmentosum).

[0068] Mnoge bolesti karakteriše uporna i neregulisana angiogeneza. Hronične proliferativne bolesti su često praćene izraženom angiogenezom, koja može doprineti ili održavanju inflamatornog i/ili proliferativnog stanja, ili koje dovodi do uništenja tkiva putem invazivne proliferacije krvnih sudova. Utvrđeno je da rast tumora i metastaza zavise od angiogeneze. Jedinjenja prema pronalasku stoga mogu biti korisna u sprečavanju i ometanju inicijacije tumorske angiogeneze. Posebno, jedinjenja prema pronalasku mogu biti korisna u lečenju metastaza i metastatskih karcinoma.

[0069] Metastaza ili metastatske bolesti je širenje bolesti iz jednog organa ili dela na drugi nesusedni organ ili deo. Kanceri koji se mogu lečiti jedinjenjima izuma uključuju primarne tumore (odnosno ćelije kancera na izvornom mestu), lokalnu invaziju (ćelije kancera koje prodiru i infiltriraju se u okolna normalna tkiva u lokalnoj oblasti), i metastatske (ili sekundarne) tumore ie. tumori koji su nastali od malignih ćelija koje su cirkulisale kroz krvotok (hematogeno širenje) ili putem limfnih ili preko telesnih šupljina (trans-koelomskih) do drugih mesta i tkiva u telu.

[0070] Konkretni kanceri uključuju hepatocelularni karcinom, melanom, kancer jednjaka, bubrega, debelog creva, kolorektalni kancer, kancer pluća, npr. mezoteliom ili adenokarcinom pluća, kancer dojke, bešike, gastrointestinalni kancer, kancer jajnika i prostate.

[0071] Dalji aspekt obezbeđuje upotrebu jedinjenja za proizvodnju lekova za lečenje bolesti ili stanja kao što je ovde opisano, posebno kancera.

[0072] Jedinjenja takođe mogu biti korisna u tretmanu rasta tumora, patogeneze, otpornosti na hemioterapiju i radio-terapiju senzibilisanjem ćelija na hemioterapiju i kao anti-metastatski agens.

[0073] Potencija jedinjenja prema pronalasku kao inhibitora Polθ može se izmeriti korišćenjem bioloških i biofizičkih testova izloženim u primerima ovde i nivo afiniteta koji ispoljava dato jedinjenje može se definisati u smislu vrednosti IC50. Posebna jedinjenja prema predmetnom pronalasku su jedinjenja koja imaju IC50vrednost manju od 1 μM, posebno manju od 0,1 μM.

[0074] Uloga gubitka Pοlθ koji povećava efikasnosti CRISPR posredovanog editovanja gena opisana je u WO 2017/062754.Stoga je verovatno da će Pοlθ inhibitorna jedinjenja verovatno biti korisna u poboljšanju efikasnosti metodologije editovanja na bazi CRISPR i/ili terapeutika za editovanje na bazi CRISPR. Pored toga, Pοlθ inhibicija posredovana jedinjenjem verovatno će smanjiti učestalost događaja nasumične integracije i na taj način obezbediti rutu za poboljšanje svih potencijalnih problema u vezi sa bezbednošću tehnologije u kojoj posreduje CRISPR.Tako je, prema daljem aspektu pronalaska, obezbeđena upotreba jedinjenja formule (I) kao što je ovde definisano u metodologiji editovanja na bazi CRISPR i/ili terapeutika za editovanje na bazi CRISPR , kao što je poboljšanje efikasnosti metodologije editovanja na bazi CRISPR i/ili terapeutika za editovanje na bazi CRISPR.

Farmaceutske kompozicije

[0075] Iako je moguće da se aktivno jedinjenje primenjuje samo, poželjno je da se prezentuje kao farmaceutska kompozicija (npr. formulacija). U jednom primeru izvođenja ovo je sterilna farmaceutska kompozicija.

[0076] Tako predmetni pronalazak dodatno obezbeđuje farmaceutske kompozicije, kao što je gore definisano, i metode izrade farmaceutske kompozicije koji čine (npr. mešanje) najmanje jedno jedinjenje formule (I) zajedno sa jednim ili više farmaceutski prihvatljivih ekscipijensa i opciono drugih terapeutskih ili profilaktičkih agenasa, kao što je ovde opisano.

[0077] Farmaceutski prihvatljivi ekscipijensi mogu da se biraju od, na primer, nosača (npr. čvrst, tečan ili polu-čvrst nosač), adjuvanasa, razblaživača, punilaca ili agenasa za povećanje volumena, agenasa za granulaciju, agenasa za kontrolu oslobađanja, agenasa za vezivanje, sredstava za raspadanje, lubrikanasa, konzervanasa, antioksidanasa, puferskih sredstava, agenasa za suspendovanje, zgušnjavača, sredstava za davanje arome, zaslađivača, sredstava za maskiranje ukusa, stabilizatora ili bilo kojih drugih ekscipijenasa koji se konvencionalno koriste u farmaceutskim kompozicijama. Primeri ekscipijenasa za različite vrste farmaceutskih kompozicija su detaljnije prikazani u nastavku teksta.

[0078] Termin "farmaceutski prihvatljiv" kao što se ovde koristi, odnosi se na jedinjenja, materijale, kompozicije i/ili oblike doza koji su, u okviru razumnog medicinskog rasuđivanja, pogodni za upotrebu u kontaktu sa tkivima subjekta (npr. čoveka) bez preterane toksičnosti, iritacije, alergijskog odgovora ili drugog problema ili komplikacije, u skladu sa razumnim odnosom koristi i rizika. Svaki nosač, ekscipijens itd. takođe mora biti "prihvatljiv" u tom smislu da je kompatibilan sa drugim sastojcima formulacije.

[0079] Farmaceutske kompozicije koje sadrže jedinjenja formule (I) mogu se formulisati u skladu sa poznatim tehnikama, pogledati, na primer, Remington's Pharmaceutical Sciences, Mack Publishing Company, Easton, PA, USA.

[0080] Farmaceutska kompozicija može biti u bilo kom obliku pogodan za oralnu, parenteralnu, topikalnu, intranazalnu, intrabronhijalnu, sublingvalnu, oftalmičku, otičku, rektalnu, intravaginalnu ili transdermalnu primenu. Kada su predviđene za parenteralnu primenu, kompozicije se mogu formulisati za intravensku, intramuskularnu, intraperitonealnu, potkožnu primenu ili za direktnu isporuku u ciljni organ ili tkivo injekcijom, infuzijom ili drugim sredstvima za isporuku. Isporuka može da bude bolus injekcijom, kratkotrajnom infuzijom ili dugotrajnom infuzijom i može da bude putem pasivne isporuke ili korišćenja odgovarajuće infuzione pumpe ili drajvera za špriceva.

[0081] Farmaceutske formulacije prilagođene za parenteralnu primenu uključuju vodene i nevodene sterilne rastvore za injekcije koji mogu da sadrže antioksidanse, pufere, bakteriostate, korastvarače, površinski aktivne agense, smeše organskih rastvarača, ciklodekstrinske agense za kompleksovanje, emulgatore (za formiranje i stabilizaciju formulacija emulzije), lipozomne komponente za formiranje lipozoma, želatinozne polimere za formiranje polimerskih gelova, protektivna sredstva za liofilizaciju, i kombinacije agensa za, inter alia, stabilizovanje aktivnog sastojka u rastvorljivom obliku i izotonizaciju formulacije pomoću krvi predviđenog primaoca. Farmaceutske formulacije za parenteralnu primenu takođe mogu da budu u obliku vodenih i nevodenih sterilnih suspenzija koje mogu da uključuju agense za suspendovanje i zgušnjavanje (R. G. Strickly, Solubilizing Excipients in oral and injectable formulations, Pharmaceutical Research, Vol 21(2) 2004, p 201-230).

[0082] Formulacije mogu biti prezentovane u kontejnerima sa jednom dozom ili sa više doza, na primer, u zapečaćenim ampulama, bočicama i prethodno napunjenim špricevima, a mogu se čuvati i u stanju kada su osušene zamrzavanjem (liofilizovane), a koje zahteva samo dodavanje sterilnog tečnog nosača, na primer vode za injekcije, neposredno pre upotrebe. U jednom primeru izvođenja, formulacija je obezbeđena kao aktivni farmaceutski sastojak u bočici za naknadnu rekonstituciju koristeći odgovarajući razblaživač.

[0083] Farmaceutska formulacija se može pripremiti liofilizacijom jedinjenja formule (I) ili njegovih podgrupa. Liofilizacija se odnosi na postupak zamrzavanja kompozicije. Zamrzavanje i liofilizacija se ovde koriste kao sinonimi.

[0084] Rastvori i suspenzije za improvizovane rastvore za ubrizgavanje i suspenzije mogu se pripremiti od sterilnih praškova, granula i tableta.

[0085] Farmaceutska kompozicija prema predmetnom pronalasku za parenteralno ubrizgavanje takođe može da sadrži farmaceutski prihvatljiva sterilna vodene ili ne-vodene rastvore, disperzije, suspenzije ili emulzije kao i sterilne praškove za rekonstukciju u sterilne rastvore koja se ubrizgavaju ili disperziju neposredno pre upotrebe.

[0086] Primeri odgovarajućih vodenih i ne-vodenih nosača, razblaživača, rastvarača ili vehikuluma uključuju vodu, etanol, poliole (kao što su glicerol, propilen glikol, polietilen glikol i slično), karboksimetilcelulozu i odgovarajuće mešavine u tom sektoru, biljna ulja (kao što su suncokretovo ulje, ulje repice, kukuruzno ulje ili maslinovo ulje), i ubrizgavanje organskih estara kao što je etil oleat. Pravilna fluidnost se može održavati, na primer, upotrebom materijala za zgušnjavanje ili oblaganje, kao što je lecitin, održavanjem potrebne veličine čestica u slučaju disperzija, kao i upotrebom surfaktanta.

[0087] Kompozicije prema predmetnom pronalasku takođe mogu da sadrže adjuvanse kao što su konzervansi, agensi za vlaženje, emulgatori i disperzanti. Sprečavanje delovanja mikroorganizama može biti osigurano uključivanjem različitih antibakterijskih i antifungalnih agensa, na primer parabena, hlorobutalna, fenola, sorbinske kiseline i slično. Takođe može biti poželjno uključivanje agenasa za prilagođavanje toničnosti kao što su šećeri, natrijum hlorid i slično. Produžena apsorpcija farmaceutskog oblika za injekcije može da se postigne uključivanjem agenasa koji odlažu apsorpciju kao što su aluminijum monostearat i želatin.

[0088] U jednom posebnom primeru izvođenja prema pronalasku, farmaceutska kompozicija je u obliku koji je pogodan za i.v. primenu, na primer injekcijom ili infuzijom. Za intravensku primenu, rastvor se može dozirati takav kakav je, ili se pre primene može ubrizgati u kesu za infuziju (koja sadrži farmaceutski prihvatljiv ekscipijens, kao što je 0,9% fiziološki rastvor ili 5% dekstroza).

[0089] U drugom posebnom primeru izvođenja, farmaceutska kompozicija je u obliku koji je pogodan za potkožnu (s.c.) primenu.

[0090] Farmaceutski oblici doza pogodni za oralnu primenu uključuju tablete (obložene ili neobložene), kapsule (tvrda ili meka opna), kaplete, pilule, lozenge, sirupe, rastvore, praškove, granule, eliksire i suspenzije, sublingvalne tablete, pločice ili flastere kao što su bukalni flasteri.

[0091] Tako sastav tableta može da sadrži jediničnu dozu aktivnog jedinjenja zajedno sa inertnim razblaživačem ili nosačem kao što je šećer ili šećerni alkohol, npr; laktoza, saharoza, sorbitol ili manitol; i/ili razblaživač koji nije dobijen od šećera kao što je natrijum karbonat, kalcijum fosfat, kalcijum karbonat, ili celuloza ili njen derivat kao što je mikrokristalna celuloza (MCC), metil celuloza, etil celuloza, hidroksipropil metil celuloza i skrob, kao što je kukuruzni skrob. Tablete takođe mogu da sadrže standardne sastojke kao što su sredstva za vezivanje i granulaciju, kao što su polivinilpirolidon, sredstva za raspadanje (npr. nabujali ukršteni polimeri kao što su ukršteni karboksimetilceluloza), agensi za podmazivanje (npr. stearate), konzervansi (npr. parabeni), antioksidansi (npr. BHT), tampon agensi (na primer fosfat ili citratni baferi), i efervescentni agensi kao što su citrat Takvi ekscipijensi su dobro poznati i o njima nije potrebno detaljno govoriti ovde.

[0092] Tablete mogu biti dizajnirane da oslobode lek bilo po kontaktu sa stomačnim tečnostima (tablete za trenutno oslobađanje) ili da se oslobode na kontrolisan način (tablete za kontrolisano oslobađanje) u dužem vremenskom periodu ili sa određenom regijom GI trakta.

[0093] Formulacije kapsula mogu biti tvrdog želatina ili meke sorte želatina i mogu sadržati aktivnu komponentu u čvrstom, polu-čvrstom ili tečnom obliku. Želatinske kapsule se mogu formirati od životinjskog želatina ili njegovih sintetičkih ili biljnih izvedenih ekvivalenata.

[0094] Čvrsti oblici doza (npr; tablete, kapsule i sl.) mogu biti obloženi ili neobloženi. Obloge mogu delovati ili kao zaštitni film (npr. polimer, vosak ili lak) ili kao mehanizam za kontrolu oslobađanja laka ili u estetske ili identifikacione svrhe. Obloga (npr. polimer tipa Eudragit<™>) može biti dizajniran tako da oslobađa aktivnu komponentu na željenoj lokaciji u okviru gastrointestinalnog trakta. Tako se obloga može izabrati tako da se razgrađuje pod određenim pH uslovima unutar gastrointestinalnog trakta, čime selektivno oslobađa jedinjenje u želucu ili u ileumu, duodenumu, jejunumu ili debelom crevu.

[0095] Umesto, ili pored oblaganja, lek se može prezentovati u čvrstoj matrici koja se sastoji od agensa za kontrolu oslobađanja, na primer agensa za odlaganje oslobađanja koji se može prilagoditi za oslobađanje jedinjenja na kontrolisan način u gastrointestinalnom traktu. Alternativno, lek se može prezentovati u polimernoj oblozi npr. polimetakrilatnoj polimernoj oblozi, koja se može prilagoditi selektivnom oslobađanju jedinjenja u uslovima različite kiselosti ili alkalnosti u gastrointestinalnom traktu. Alternativno, matrični materijal ili obloga za odloženo oslobađanje može da ima oblik erodirajućeg polimera (npr. polimer malečnog anhidrida) koji u osnovi kontinuirano erodira kako dozni oblik prolazi kroz gastrointestinalni trakt. U drugoj alternativi, obloga se može dizajnirati tako da se raspadne pod mikrobijalnim delovanjem u crevima. Kao dalja alternativa, aktivno jedinjenje se može formulisati u sistem isporuke koji obezbeđuje osmotsku kontrolu oslobađanja jedinjenja. Osmotsko oslobađanje i druge formulacije sa odloženim oslobađanjem ili produženim oslobađanjem (na primer formulacije na bazi jonoizmenjivačkih smola) mogu biti pripremljene u skladu sa metodama dobro poznatim stručnjacima u oblasti.

[0096] Jedinjenje formule (I) može da bude formulisano sa nosačem i da se primenjuje u obliku nanočestica, pri čemu povećana površina nanočestica pomaže pri njihovoj apsorpciji. Pored toga, nanočestice nude mogućnost direktne penetracije u ćeliju. Nanočestični sistemi za isporuku lekova opisani su u publikaciji "Nanoparticle Technology for Drug Delivery", edited by Ram B Gupta and Uday B. Kompella, Informa Healthcare, ISBN 9781574448573, objavljenoj 13. marta 2006.Nanočestice za isporuku lekova su takođe opisane u J. Control. Release, 2003, 91 (1-2), 167-172, i u Sinha et al., Mol. Cancer Ther. August 1, (2006) 5, 1909.

[0097] Farmaceutske kompozicije tipično sadrže od približno 1% (tež./tež.) do približno 95% (tež./tež.) aktivnog sastojka i od 99% (tež./tež.) do 5% (tež./tež.) farmaceutski prihvatljivog ekscipijensa ili kombinacije ekscipijenasa. Konkretno, kompozicije sadrže od približno 20% (tež./tež.) do približno 90% (tež./tež.) aktivnog sastojka i od 80% (tež./tež.) do 10% farmaceutski prihvatljivog ekscipijensa ili kombinacije ekscipijenasa. Farmaceutske kompozicije sadrže od otprilike 1% do približno 95%, posebno od otprilike 20% do otprilike 90%, aktivnog sastojka. Farmaceutske kompozicije prema pronalasku mogu da budu, na primer, u obliku jedinične doze, recimo u obliku ampula, bočica, supozitorija, prethodno napunjenih špriceva, dražeja, tableta ili kapsula.

[0098] Farmaceutski prihvatljivi ekscipijensi se mogu izabrati u skladu sa željenim fizičkim oblikom formulacije i mogu, na primer, da budu izabrani od razblaživača (npr. čvrstih razblaživača kao što su punioci ili sredstva za povećanje volumena; i tečnih razblaživača kao što su rastvarači i ko-rastvarači), sredstava za raspadanje, agenasa za puferovanje, lubrikanasa, agenasa za tečljivost, agenasa za kontrolu oslobađanja (npr. odloženo oslobađanje ili polimeri ili voskovi za odlaganje), vezujućih sredstava, agenasa za granulaciju, pigmenata, plastifikatora, antioksidanasa, konzervanasa, agenasa za davanje arome, agenasa za maskiranje ukusa, agenasa za podešavanje toničnosti i sredstava za oblaganje.

[0099] Stručnjak će imati potrebne veštine da izabere odgovarajuće količine sastojaka za upotrebu u formulacijama. Na primer, tablete i kapsule tipično sadrže 0-20% sredstava za raspadanje, 0-5% lubrikanasa, 0-5% sredstava za tečljivost i/ili 0-99% (tež./tež.) punilaca/ ili sredstava za povećanje volumena (u zavisnosti od doze leka). One takođe mogu da sadrže 0-10% (tež./tež.) polimera za vezivanje, 0-5% (tež./tež.) antioksidanasa, 0-5% (tež./tež.) pigmenata. Tablete za sporo oslobađanje bi pored toga sadržale 0-99% (tež./tež.) polimera za kontrolu oslobađanja (npr. za odlaganje) (u zavisnosti od doze). Film obloge tablete ili kapsule tipično sadrže 0-10% (tež./tež.) polimera, 0-3% (tež./tež.) pigmenata i/ili 0-2% (tež./tež.) plastifikatora.

[0100] Parenteralne formulacije tipično sadrže 0-20% (tež./tež.) pufera, 0-50% (tež./tež.) korastvarača i/ili 0-99% (tež./tež.) vode za injekcije (WFI) (u zavisnosti od doze i toga da li je bilo liofilizacije). Formulacije za intramuskularne depoe takođe mogu da sadrže 0-99% (tež./tež.) ulja.

[0101] Farmaceutske kompozicije za oralnu primenu mogu se dobiti kombinovanjem aktivnog sastojka sa čvrstim nosačima, po želji granulacijom dobijene smeše, i obradom smeše, po želji ili potrebi, nakon dodavanja odgovarajućih ekscipijenasa, u tablete, centralni deo dražeja ili u kapsule. Takođe je moguće da budu ugrađeni u polimernu ili voštanu matricu koja omogućava da se aktivni sastojci difuzuju ili oslobađaju u izmerenim količinama.

[0102] Jedinjenja prema pronalasku takođe mogu da se formulišu kao čvrste disperzije. Čvrste disperzije su homogene, izuzetno fine disperzione faze dve ili više čvrstih supstanci. Čvrsti rastvori (molekularno disperzni sistemi), jedna vrsta čvrste disperzije, dobro su poznata po upotrebi u farmaceutskoj tehnologiji (vidi (Chiou i Riegelman, J. Pharm. Sci., 60, 1281-1300 (1971)) i korisna su za povećanje stope rastvaranja i povećanje bioraspoloživosti lekova koji su slabo rastvorljivi u vodi.

[0103] Ovaj pronalazak takođe obezbeđuje čvrste oblike doza koje sadrže prethodno opisani čvrsti rastvor. Čvrsti oblici doza uključuju tablete, kapsule, tablete za žvakanje i disperzibilne ili efervescentne tablete. Poznati ekscipijensi mogu da se mešaju sa čvrstim rastvorom kako bi se obezbedio željeni oblik doze. Na primer, kapsula može da sadrži čvrst rastvor pomešan sa (a) sredstvom za raspadanje i lubrikansom, ili (b) sredstvom za raspadanje, lubrikansom i surfaktantom. Pored toga, kapsula može da sadrži sredstvo za povećanje volumena, kao što je laktoza ili mikrokristalna celuloza. Tableta može da sadrži čvrst rastvor pomešan sa najmanje jednim sredstvom za raspadanje, lubrikansom, surfaktantom, sredstvom za povećanje volumena i sredstvom za klizanje. Tableta za žvakanje može da sadrži čvrst rastvor pomešan sa najefikasnijim agensom, lubrikantom, a po želji dodatni agens za zaslađivanje (kao što je veštački zaslađivač) i odgovarajuće ukuse. Čvrsti rastvori se takođe mogu formirati prskanjem rastvora leka i odgovarajućeg polimera na površinu inertnih nosača kao što su kuglice šećera ('non-pareils'). Ovim kuglicama se zatim mogu napuniti kapsule ili mogu da se komprimuju u tablete.

[0104] Farmaceutske formulacije mogu da se prezentuju pacijentu u "pakovanjima za pacijente" koja sadrže čitav tok lečenja u jednom pakovanju, obično u blister pakovanju. Pakovanja pacijenata imaju prednost u odnosu na tradicionalne recepte, gde farmaceut deli pacijentovu zalihu farmaceutske kompanije iz masovne zalihe, jer pacijent uvek ima pristup paketu koji se nalazi u pakovanju pacijenata, koji obično nedostaje u receptima pacijenata. Pokazalo se da uključivanje paketa poboljšava usklađenost pacijenata sa uputstvima lekara.

[0105] Kompozicije za topikalnu upotrebu i nazalnu isporuku uključuju masti, kreme, sprejevi, flastere, gelove, tečne kapi i umetke (na primer intraokularne umetke). Takve kompozicije se mogu formulisati u skladu sa poznatim metodama.

[0106] Primeri formulacija za rektalnu ili intravaginalnu primenu uključuju pesare i supozitorije koje mogu biti, na primer, formirane od oblikovanog materijala za kalupe ili voštanog materijala koji sadrži aktivno jedinjenje. Rastvori aktivnog jedinjenja mogu se koristiti i za rektalnu primenu.

[0107] Kompozicije za primenu udisanjem mogu da imaju oblik inhalatornih kompozicija praškova ili tečnih ili praškastih sprejeva i mogu da se primenjuju u standardnom obliku pomoću inhalatorskih uređaja za praškove ili uređaja za ispuštanje aerosola. Takvi uređaji su dobro poznati. Za primenu udisanjem, formulacije u prahu obično sadrže aktivno jedinjenje zajedno sa inertnim čvrstim razblaživačem u prahu kao što je laktoza.

[0108] Jedinjenja formule (I) će uglavnom biti predstavljena u obliku doza jedinica i, kao takva, obično će sadržati dovoljno jedinjenja da obezbede željeni nivo biološke aktivnosti. Na primer, formulacija može da sadrži od 1 nanograma do 2 grama aktivnog sastojka, npr. od 1 nanograma do 2 miligrama aktivnog sastojka. U okviru ovih opsega, određeni pod-opsezi jedinjenja su od 0,1 miligram do 2 grama aktivnog sastojka (obično od 10 miligrama do 1 grama, npr. 50 miligrama do 500 miligrama), ili 1 mikrogram do 20 miligrama (na primer 1 mikrogram do 10 miligrama, npr. 0,1 miligram do 2 miligrama aktivnog sastojka).

[0109] Za oralne kompozicije, jedinični oblik doziranja može da sadrži od 1 miligrama do 2 grama, obično 10 miligrama do 1 gram, na primer 50 miligrama do 1 gram, npr. 100 miligrama do 1 grama, aktivnog jedinjenja.

[0110] Aktivno jedinjenje će biti primenjeno kod pacijenta kome je to potrebno (na primer, kod pacijent koji je čovek ili životinja) u količini dovoljnoj da se postigne željeni terapeutski efekat.

Metode lečenja

[0111] Jedinjenja formule (I) mogu biti korisna u profilaksi ili lečenju niza stanja bolesti ili stanja u kojima posreduju Polθ. Stoga, prema daljem aspektu otkrića, obezbeđen je postupak za lečenje stanja bolesti ili stanja u kome posreduje Pοlθ (npr. kancer) koji se sastoji od primene kod subjekta kome je potrebno, jedinjenja formule (I) kao što je ovde opisano. Primeri ovakvih stanja bolesti i stanja su izloženi prethodno u tekstu, a posebno uključuju kancer.

[0112] Jedinjenja se uglavnom primenjuju kod subjekta kome je takva primena potrebna, na primer, kod pacijenta koji je čovek ili životinja, posebno čovek.

[0113] Jedinjenja će se obično primenjivati u količinama koje su terapeutski ili profilaktički korisne i koje generalno nisu toksične. Međutim, u određenim situacijama (na primer u slučaju bolesti opasnih po život), koristi od primene jedinjenja formule (I) mogu nadmašiti nedostatke bilo kakvih toksičnih efekata ili neželjenih efekata, u tom slučaju se može smatrati poželjnim da se primenjuju jedinjenja u količinama koje su povezane sa određenim stepenom toksičnosti.

[0114] Jedinjenja mogu da se primenjuju tokom dužeg perioda kako bi se održali korisni terapeutski efekti ili mogu da se primenjuju samo tokom kratkog perioda. Druga mogućnost je da se primenjuju na kontinuirani način ili na način koji obezbeđuje povremeno doziranje (npr. pulsni način).

[0115] Tipična dnevna doza jedinjenja formule (I) može biti u opsegu od 100 pikograma do 100 miligrama po kilogramu telesne težine, tipičnije 5 nanograma do 25 miligrama po kilogramu telesne težine, a obično 10 nanograma do 15 miligrama po kilogramu (npr.10 nanograma do 10 miligrama, a tipičnije 1 mikrogram po kilogramu do 20 miligrama po kilogramu, na primer 1 mikrogram do 10 miligrama po kilogramu) po kilogramu telesne težine, iako veće ili manje doze mogu da se primene kada je to potrebno. Jedinjenje formule (I) može da se primenjuje na dnevnoj bazi ili na bazi ponavljanja na svakih 2, ili 3, ili 4, ili 5, ili 6, ili 7, ili 10 ili 14, ili 21, ili 28 dana, na primer.

[0116] Jedinjenja prema pronalasku mogu da se primenjuju oralno u opsegu doza, npr. od 1 do 1500 mg, 2 do 800 mg, ili 5 do 500 mg, npr. 2 do 200 mg ili 10 do 1000 mg, pri čemu neki primeri doza uključuju 10, 20, 50 i 80 mg. Jedinjenje može da se primenjuje jednom ili više puta svakog dana, na primer jedan pogodan režim doziranja može da zahteva od 1000 mg do 1500 mg dva ili tri puta dnevno. Jedinjenje može da se primenjuje kontinuirano (tj. da se uzima svaki dan bez pauze tokom trajanja režima lečenja). Druga mogućnost je da se jedinjenje povremeno primenjuje (npr. da se neprekidno uzima u datom periodu kao što je sedmica, zatim da se prekine na period kao što je sedmica, a zatim kontinuirano uzima tokom nekog drugog perioda kao što je sedmica, i tako dalje, sve vreme tokom trajanja režima lečenja). Primeri režima lečenja koji uključuju povremenu primenu uključuju režime u kojima je administracija u ciklusima od nedelju dana, nedelju dana slobodno; ili dve nedelje kasnije, jedna nedelja slobodno; ili tri nedelje kasnije, jedna nedelja slobodno; ili dve nedelje kasnije, dve nedelje slobodno; ili četiri nedelje na dve nedelje slobodno; ili nedelju dana na tri nedelje slobodno - za jedan ili više ciklusa, npr.2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 ili 10 ili više ciklusa.

[0117] U jednom posebnom rasporedu doziranja, pacijentu će biti data infuzija jedinjenja formule (I) tokom perioda od jednog sata dnevno do perioda od do deset dana, posebno do pet dana u jednoj nedelji, a tretman se ponavlja u željenom intervalu kao što je dve do četiri nedelje, posebno svake tri nedelje.

[0118] Naročito, pacijentu se može dati infuzija jedinjenja formule (I) tokom perioda od jednog sata dnevno tokom 5 dana, a lečenje može da se ponavlja svake tri nedelje.

[0119] U drugom posebnom rasporedu doza, pacijentu se daje infuzija u trajanju od 30 minuta do 1 sat nakon čega slede infuzije održavanja promenljivog trajanja, na primer 1 do 5 sati, npr.3 sata.

[0120] U daljem posebnom rasporedu dozi, pacijentu se daje stalna infuzija u periodu od 12 sati do 5 dana, što je posebno kontinuirana infuzija od 24 sata do 72 sata.

[0121] U drugom određenom rasporedu doziranja, pacijentu se daje jedinjenje oralno jednom nedeljno.

[0122] U drugom određenom rasporedu doziranja, pacijentu se daje jedinjenje oralno jednom dnevno tokom između 7 i 28 dana, recimo, tokom 7, 14 ili 28 dana.

[0123] U drugom određenom rasporedu doziranje, pacijentu se daje jedinjenje oralno jednom dnevno tokom 1 dana, 2 dana, 3 dana, 5 dana ili 1 nedelje, nakon čega sledi potreban broj dana bez doziranja, kako bi se završio ciklus od jedne ili dve nedelje.

[0124] U drugom određenom rasporedu doziranja, pacijentu se daje jedinjenje oralno jednom dnevno tokom 2 nedelje za kojima slede 2 nedelje bez doziranja.

[0125] U drugom određenom rasporedu doziranja, pacijentu se daje jedinjenje oralno jednom dnevno tokom 2 nedelje za kojima sledi 1 nedelja bez doziranja.

[0126] U drugom određenom rasporedu doziranja, pacijentu se daje jedinjenje oralno jednom dnevno tokom 1 nedelje za kojom sledi 1 nedelja bez doziranja.

[0127] Na kraju, međutim, količina jedinjenja koja se primenjuje i vrsta kompozicije koja se koristi biće usklađene sa prirodom bolesti ili fiziološkim stanjem koje se leči i biće po nahođenju lekara.

[0128] Podrazumeva se da se Pοlθ inhibitori mogu koristiti kao jedan agent ili u kombinaciji sa drugim antikancerogenim agensima. Kombinovani eksperimenti se mogu izvoditi, na primer, kao što je opisano u Chou TC, Talalay P. Quantitative analysis of dose-effect relationships: the combined effects of multiple drugs or enzyme inhibitors. Adv Enzyme Regulat 1984;22: 27-55.

[0129] Jedinjenja koja su ovde definisana mogu da se primenjuju kao jedini terapeutski agens ili mogu da se primenjuju u kombinovanoj terapiji sa jednim ili više drugih jedinjenja (ili terapija) za lečenje određenog stanja bolesti, na primer neoplastične bolesti kao što je kancer, kao što je ovde prethodno definisano. Za lečenje navedenih stanja, jedinjenja prema pronalasku mogu biti povoljno upotrebljena u kombinaciji sa jednim ili više drugih lekovitih agenasa, naročito sa drugim anti-kancerogenim agensima ili adjuvansima (pomoćni agensi u terapiji) u terapiji kancera. Primeri drugih terapeutskih agenasa ili tretmana koji se mogu zajedno sprovoditi (bilo uporedno ili u različitim vremenskim intervalima) sa jedinjenjima formule (I) uključuju, ali nisu ograničeni na:

• Inhibitore topoizomeraze I;

• Antimetaboliti;

• Agensi koji ciljano deluju na tubulin;

• Agensi koji se vezuju ua DNK i nhibitori topoizomeraze II;

• Alkilujući agensi;

• Monoklonska antitela;

• Anti-hormoni;

• Inhibitori transdukcije signala;

• Inhibitori proteazoma;

• Inhibitori DNK metil transferaze;

• Citokini i retinoidi;

• Terapije koje ciljano deluju na hromatin;

• Radioterapija; i

• Drugi terapeutski ili profilaktički agensi.

[0130] Određeni primeri anti-kancerskih agenasa ili adjuvansa (ili soli), uključuju, ali nisu ograničeni ni na jedan od agenasa izabranih iz grupa (i)-(xlvi) i opciono grupe (xlvii), ispod:

(i) Jedinjenja platine, na primer cisplatin (opciono u kombinaciji sa amifostinom), karboplatin ili oksaliplatin;

(ii) Taksan jedinjenja, na primer paklitaksel, paklitaksel proteinske povezane čestice (Abraxane<™>), docetaksel, kabazitaksel ili larotaksel;

(iii) Inhibitori topoizomeraze I, na primer kamptotecin jedinjenja, na primer kamptotecin, irinotekan(CPT11), SN-38 ili topotekan;

(iv) Inhibitori topoizomeraze II, na primer anti-tumorski derivati epipodofilotoksina ili podofilotoksina, na primer etopozid ili tenipozid;

(v) Vinka alkaloidi, na primer vinblastin, vinkristin, lipozomski vinkristin (Onko-TCS), vinorelbin, vindezin, vinflunin ili vinvesir;

(vi) Derivati nukleozida, na primer 5-fluorouracil (5-FU, opciono u kombinaciji sa leukovorinom), gemcitabin, kapecitabin, tegafur, UFT, S1, kladribin, citarabin (Ara-C, citozin arabinozid), fludarabin, klofarabin ili nelarabin;

(vii) Antimetaboliti, na primer klofarabin, aminopterin, ili metotreksat, azacitidin, citarabin, floksuridin, pentostatin, tioguanin, tiopurin, 6-merkaptopurin ili hidroksiurea (hidroksikarbamid);

(viii) Alkilirajući agensi, kao što su azotni iperit ili nitrozourea, na primer ciklofosfamid, hlorambucil, karmustin (BCNU), bendamustin, tiotepa, melfalan, treosulfan, lomustin (CCNU), altretamin, busulfan, dakarbazin, estramustine, fotemustine, ifosfamide (opciono u kombinaciji sa mesnom), pipobroman, procarbazine, streptozocin, temozolomide, uracil, mechlorethamine, meetilcyclohexilhloroetilnitrosurea, ili nimustine (ACNU);

(ix) Antraciklini, antracenedion i srodni lekovi, na pimer daunorubicin, doksorubicin (opciono u kombinaciji sa deksrazoksanom), lipozomalne formulacije doksorubicina (npr. Caelyx<™>, Myocet<™>, Doxil<™>), idarubicin, mitoksantron, epirubicin, amsakrin ili valrubicin;

(x) Epotiloni, na primer iksabepilon, patupilon, BMS-310705, KOS-862 i ZK-EPO, epotilon A, epotilon B, desoksiepothilone B (poznat i kao epotilon D ili KOS-862), azaepotilon B (poznat i kao BMS-247550), aulimalid, izolaulimalid, ili lueterobind, ili lueterobin;

(xi) Inhibitori DNK metil transferaze, na primer temozolomid, azacitidin ili decitatin, ili SGI-110;

(xii) Antifolati, na primer metotreksat, pemetreksed dinatrijum ili raltitreksed;

(xiii) Citotoksični antibiotici, na primer antinomicin D, bleomicin, mitomicin C, daktinomicin, karminomicin, daunomicin, levamisol, plikamicin ili mitramicin;

(xiv) Tubulin-vezujući agensi, na primer kombrestatin, kolhicini ili nokodazol;

(xv) Inhibitori signalne transdukcije kao što su kinazni inhibitori (npr. EGFR (receptor faktora epitela rasta) inhibitori, VEGFR (vaskularni endotelialni faktor rasta receptor) inhibitori, PDGFR (receptor za faktor rasta trombocita) inhibitori, MTKI (inhibitori multi target kinaza), Raf inhibitori, mTOR inhibitors for example imatinib mesilate, erlotinib, gefitinib, dasatinib, lapatinib, dovotinib, aksitinib, nilotinib, vandetanib, vatalinib, pazopanib, sorafenib, sunitinib, temsirolimus everolimus (RAD 001), vemurafenib (PLX4032/RG7204), dabrafenib, encorafenib ili IκB kinase inhibitor kao što je SAR113945, bardoksolone, BMS-066, BMS-345541, IMD-0354, IMD-2560 ili IMD-1041 ili MEK inhibitori kao što su Selumetinib (AZD6244) i Trametinib (GSK121120212);

(xvi) Aurora kinase inhibitori na primer AT9283, barasertib (AZD1152), TAK-901, MK0457 (VX680), cenisertib (R-763), danusertib (PHA-739358), alisertib (MLN-8237) ili MP-470;

(xvii) CDK inhibitori na primer AT7519, roskovitin, seliciklib, alvocidib (flavopiridol), dinaciklib (SCH-727965), 7-hidroksi-staurosporin (UCN-01), JNJ-7706621, BMS-387032 (a.k.a. SNS-032), PHA533533, PD332991, ZK-304709 ili AZD-5438;

(xviii) PKA/B inhibitori i inhibitori PKB (akt) puta, na primer AKT inhibitori kao što je KRX-0401 (perifosin/ NSC 639966), ipatasertib (GDC-0068; RG-7440), afuresertib (GSK-2110183; 2110183), MK-2206, MK-8156, AT13148, AZD-5363, triciribin fosfat (VQD-002; triciribin fosfat monohidrat (API-2; TCN-P; TCN-PM; VD-0002), RX-0201, NL-71-101, SR-13668, PX-316, AT13148, AZ-5363, Semafor, SF1126 ili Enzastaurin HCl (LY317615) ili MTOR inhibitori kao što su analozi rapamicina kao što su RAD 001 (everolimus), CCI 779 (temsirolemus), AP23573 i ridaforolimus, sirolimus (originalno poznat kao rapamicin), AP23841 i AP23573, inhibitori kalmodulina, npr. CBP-501 (inhibitori translokacije viljuške), enzastaurin HCl (LY317615) ili PI3K Inhibitori kao što je daktolisib (BEZ235), buparlisib (BKM-120; NVP-BKM-120), BYL719, kopanlisib (BAY-80-6946), ZSTK-474, CUDC-907, apitolisib (GDC-0980; RG-7422), piktilisib (piktrelisib, GDC-0941, RG-7321), GDC-0032, GDC-0068, GSK-2636771, idelalisib (ranije CAL-101, GS 1101, GS-1101), MLN1117 (INK1117), MLN0128 (INK128), IPI-145 (INK1197), LY-3023414, ipatasertib, afuresertib, MK-2206, MK-8156, LY-3023414, LY294002, SF1126 ili PI-103 ili sonolisib (PX-866);

(xix) Hsp90 inhibitori, na primer AT13387, herbimicin, geldanamicin (GA), 17-alilamino-17-desmetoksigeldanamicin (17-AAG) npr. NSC-330507, Kos-953 i CNF-1010, 17-dimetilaminoetilamino-17-demetoksigeldanamicin hidrohlorid (17-DMAG) npr. NSC-707545 i Kos-1022, NVP-AUY922 (VER-52296), NVP-BEP800, CNF-2024 (BIIB-021 oralni purin), ganetespib (STA-9090), SNX-5422 (SC-102112) ili IPI-504; (xx) Monoklonska antitela (nekonjugovana ili konjugovana sa radioizotopima, toksinima ili drugim agensima), derivatima antitela i srodnim agensima, kao što su anti-CD, anti-VEGFR, anti-HER2, anti-CTLA4, anti-PD-1 ili anti-EGFR antitela, na primer rituksimab (CD20), ofatumumab (CD20), ibritumomab tiuksetan (CD20), GA101 (CD20), tositumomab (CD20), epratuzumab (CD22), lintuzumab (CD33), gemtuzumab ozogamicin (CD33), alemtuzumab (CD52), galiksimab (CD80), trastuzumab (HER2 antitelo), pertuzumab (HER2), trastuzumab-DM1 (HER2), ertumaksomab (HER2 i CD3), cetuksimab (EGFR), panitumumab (EGFR), necitumumab (EGFR), nimotuzumab (EGFR), bevacizumab (VEGF), catumaksumab (EpCAM i CD3), abagovomab (CA125), farletuzumab (folatni receptor), elotuzumab (CS1), denosumab (RANK ligand), figitumumab (IGF1R), CP751,871 (IGF1R), mapatumumab (TRAIL receptor), metMAB (met), mitumomab (GD3 gangliozid), naptumomab estafenatoks (5T4), siltuksimab (IL6), ili imunomodulatorni agensi kao CTLA-4 blokirajuća antitela i/ili antitela protiv PD-1 i PD-L1 i/ili PD-L2 na primer ipilimumab (CTLA4), MK-3475 (pembrolizumab, ranije lambrolizumab, anti-PD-1), nivolumab (anti-PD-1), BMS-936559 (anti- PD-L1), MPDL320A, AMP-514 ili MEDI4736 (anti-PD-L1), ili tremelimumab (ranije ticilimumab, CP-675,206, anti-CTLA-4);

(xxi) Estrogen receptor antagonisti ili selektivni modulatori estrogen receptora (SERMs) ili inhibitori estrogen sinteze, na primer tamoksifen, fulvestrant, toremifen, droloksifen, faslodeks ili raloksifen;

(xxii) Inhibitori aromataze i srodni lekovi, kao što su eksemestan, anastrozol, letrazol, testolakton aminoglutetimid, mitotan ili vorozol;

(xxiii) Antiandrogens (odnosno androgen receptor antagonisti) i srodni agensi na primer bicalutamide, nilutamid, flutamid, ciproterone ili ketokonazol;

(xxiv) Hormoni i njihovi analozi kao što su medroksiprogesteron, dietilstilbestrol (poznat i kao dietilstilboestrol) ili oktreotid;

(xxv) Steroidi na primer dromostanolon propionate, megestrol acetat, nandrolon (dekanolat, fenpropionat), fluoksimestron ili gosipol,

(xxvi) Inhibitor steroidne citohrom P450 17alfa-hidroksilaza-17,20-liaze (CYP17), npr. abirateron;

(xxvii) Agonisti gonadotropin oslobađajućeg hormona hormonskih agonista ili antagonista (GnRAs) na primer abarelix, goserelin acetate, histrelin acetat, leuprolide acetat, triptorelin, buserelin ili deslorelin;

(xxviii) Glikokortikoidi, na primer prednizoni, prednisolon, deksametazon;

(xxix) Diferencijalni agensi, kao što su retinoidi, reksinoidi, vitamin D ili retinoinska kiselina i metabolizam retinoinske kiseline blokiraju agense (RAMBA) na primer akutan, alitretinoin, beksaroten ili tretinoin;

(xxx) Inhibitori farneziltransferaze, na primer tipifarnib;

(xxxi) Terapije koje ciljano deluju na hromatin kao što su inhibitori histon deacetilaza (HDAC), na primer panobinostat, resminostat, abeksinostat, vorinostat, romidepsin, belinostat, entinostat, hizinostat, pracinostat, tefinostat, mocetinostat, givinostat, CUDC-907, CUDC-101, ACY-1215, MGCD-290, EVP-0334, RG-2833, 4SC-202, romidepsin, AR-42 (Ohio State University), CG-200745, valproinska kiselina, CKD-581, natrijum butirat, suberoilanilid hidroksamid kiselina (SAHA), depsipeptid (FR 901228), dacinostat (NVP-LAQ824), R306465/ JNJ-16241199, JNJ-26481585, trihostatin A, hlamidocin, A-173, JNJ-MGCD-0103, PXD-101, ili apicidin;

(xxxii) Inhibitori proteazona, na primer bortezomib, karfilzomib, delanzomib (CEP-18770), iksazomib (MLN-9708), oprozomib (ONX-0912) ili marizomib;

(xxxiii) Fotodinamički lekovi na primer porfimer natrijum ili temoporfin;

(xxxiv) Antikancerski agensi dobijeni iz morskih organizama, kao što je trabektidin; (xxxv) Radioaktivno obeleženi lekovi za radioimunoterapiju, na primer, sa izotopom koji emituje beta čestice (npr. jod -131, itrijum -90) ili alfa izotop koji emituje čestice (npr. bizmut-213 ili aktinijum-225) na primer ibritumomab ili jod tozitumomab;

(xxxvi) Inhibitori telomeraza na primer telomestatin;

(xxxvii) Inhibitori matriksne metaloproteinaze, na primer batimastat, marimastat, prinostat ili metastat;

(xxxviii) Rekombinantni interferoni (kao što su interferon-γ i interferon α) i interleukini (npr. interleukin 2), na primer aldesleukin, denileukin diftitoks, interferon alfa 2a, interferon alfa 2b, ili peginterferon alfa 2b;

(xxxix) Selektivni modulatori imunog odgovora na primer talidomid ili lenalidomid; (xl) Terapeutske vakcine kao što su sipuleucel-T (Provenge) ili OncoVex;

(xli) agensi koji aktiviraju Citokin uključuju Picibanil, Romurtide, Sizofiran, Virulizin ili Thymosin;

(xlii) Arsen trioksid;

(xliii) Inhibitori G-protein kuplovanih receptora (GPCR) na primer atrasentan;

(xliv) Enzimi kao što su L-asparaginaza, pegaspargaza, rasburikaza ili pegademaza;

(xlv) inhibitori popravke DNK kao što su PARP inhibitori na primer, olaparib, velaparib, iniparib, rucaparib (AG-014699 ili PF-01367338), talazoparib ili AG-014699;

(xlvi) inhibitori odgovora na oštećenja DNK kao što su ATM inhibitori AZD0156 MS3541, ATR inhibitori AZD6738, M4344, M6620 wee1 inhibitor AZD1775;

(xlvii) Agonisti receptora smrti (npr. Apoptoza povezana sa TNF-om koja izaziva ligand (TRAIL) receptor), kao što je mapatumumab (ranije HGS-ETR1), conatumumab (ranije AMG 655), PRO95780, leksatumumab, dulanermin, CS-1008, apomab ili rekombinantni TRAIL ligandi kao što su rekombinantni Human TRAIL/Apo2 Ligand;

(xlviii) Profilaktički agensi (adjunkti); tj. agensi koji smanjuju ili ublažavaju neke od neželjenih efekata povezanih sa agensima za hemioterapiju, na primer

- anti-emetički agensi,

- agensi koji sprečavaju ili smanjuju trajanje neutropenije povezane sa hemoterapijom i sprečavaju komplikacije koje nastaju usled smanjenog nivoa trombocita, crvenih krvnih zrnaca ili belih krvnih zrnaca, na primer interleukin-11 (npr. oprelvekin), eritropoietin (EPO) i analogno darbepoetin alfa), analogni faktor stimulacije kolonije kao što su granulocit-kolonija stimulativni faktor (GM-CSF) (npr. sargramostim) i granulocitkolonija stimulativni faktor (G-CSF) i analogni (npr. filgrastim, pegfilgrastim),

- agensi koji inhibiraju resorpciju kostiju kao što su denosumab ili bisfosfonati npr.

zoledronat, zoledronska kiselina, pamidronat i ibandronat,

- agensi koji suprimiraju inflamatorne odgovore, kao što su deksametazon, prednizon i prednizolon,

- agensi koji se koriste za smanjenje nivoa hormona rasta i IGF-I (i drugih hormona) kod pacijenata sa akromegalijom ili drugim retkim tumorima koji proizvode hormone, kao što su sintetički oblici hormona somatostatina npr. oktreotid acetat,

- antidot za lekove koji smanjuju nivo folne kiseline kao što je leukovorin, ili folna kiselina,

- agensi protiv bolova npr. opijati kao što su morfijum, dijamorfin i fentanil,

- ne steroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID) kao što su COX-2 inhibitori na primer celekoksib, etoriksib i lumirakoksib,

- agensi za mukozitis npr. palifermin,

- agensi za lečenje neželjenih efekata uključujući anoreksiju, keheksiju, edem ili tromboembolijske epizode, kao što je megestrol acetat.

[0131] U jednom primeru izvođenja, antikancerski agens je izabran od rekombinantnih interferona (kao što je interferon-γ i interferon α) i interleukina (npr. interleukina 2), na primer, aldesleukin, denileukin diftitoks, interferon alfa 2a, interferon alfa 2b ili peginterferon alfa 2b; interferon-α2 (500 µ/ml) naročito interferon-β; i inhibitora signalne transdukcije kao što su inhibitori kinaza (npr. EGFR (receptor epitelnog faktora rasta) inhibitori, VEGFR (receptor faktora rasta vaskularnog endotela) inhibitori, PDGFR (receptor trombocitnog faktora rasta) inhibitori, MTKI (kinazni inhibitori sa više ciljnih molekula), Raf inhibitori, mTOR inhibitori, na primer, imatinib mezilat, erlotinib, gefitinib, dasatinib, lapatinib, dovotinib, aksitinib, nilotinib, vandetanib, vatalinib, pazopanib, sorafenib, sunitinib, temsirolimus, everolimus (RAD 001), vemurafenib (PLX4032/RG7204), dabrafenib, enkorafenib ili inhibitor IκB kinaze kao što je SAR-113945, bardoksolon, BMS-066, BMS-345541, IMD-0354, IMD-2560 ili IMD-1041, ili MEK inhibitore kao što su selumetinib (AZD6244) i trametinib (GSK121120212), naročito Raf inhibitore (npr. vemurafenib) ili MEK inhibitore (npr. trametinib).

[0132] Svako jedinjenje prisutno u kombinacijama prema pronalasku može da se daje po individualno varijabilnim rasporedima doza i putem različitih ruta. U tom smislu, pozologija svakog od dva ili više agenasa može da se razlikuje: svaki može da se primenjuje u isto vreme ili u različito vreme. Stručnjak u oblasti bi znao, zahvaljujući svom uobičajenom opštem znanju, koje režime doziranja i koje kombinovane terapije treba koristiti. Na primer, jedinjenje prema pronalasku može da se koristi u kombinaciji sa jednim ili više drugih agenasa koji se primenjuju u skladu sa postojećim režimom kombinovanja. Primeri standardnih režima kombinovanja su obezbeđeni u nastavku teksta.

[0133] Jedinjenje taksan je povoljno primenjeno u dozi od 50 do 400 mg po kvadratnom metru (mg/m<2>) površine tela, na primer 75 do 250 mg/m<2>, posebno za paklitaksel u dozi od oko 175 do 250 mg/m<2>i za docetaksel od oko 75 do 150 mg/m<2>po turi lečenja.

[0134] Jedinjenje kamptotecin je povoljno primenjeno u dozi od 0,1 do 400 mg po kvadratnom metru (mg/m<2>) površine tela, na primer 1 do 300 mg/m<2>, posebno za irinotekan u dozi od oko 100 do 350 mg/m<2>i za topotekan u oko 1 do 2 mg/m<2>po turi lečenja.

[0135] Antitumorski derivat podofilotoksina je povoljno primenjen u dozi od 30 do 300 mg po kvadratnom metru (mg/m<2>) površine tela, na primer 50 do 250 mg/m<2>, posebno za etopozid u dozi od oko 35 do 100 mg/m<2>i za tenipozid u oko 50 do 250 mg/m<2>po turi lečenja.

[0136] Antitumorski vinka alkaloid je povoljno primenjen u dozi od 2 do 30 mg po kvadratnom metru (mg/m<2>) površine tela, posebno za vinblastin u dozi od 3 do 12 mg/m<2>, za vinkristin u dozi od oko 1 do 2 mg/m<2>i za vinorelbin u dozi od oko 10 do 30 mg/m<2>po turi lečenja.

[0137] Antitumorski derivat nukleozida je povoljno primenjen u dozi od 200 do 2500 mg po kvadratnom metru (mg/m<2>) površine tela, na primer 700 do 1500 mg/m<2>, posebno za 5-FU u dozi od oko 200 do 500 mg/m<2>, za gemcitabin u dozi od oko800-1200 mg/m<2>i za kapecitabin u oko 1000 do 2500 mg/m<2>po turi lečenja.

[0138] Alkilirajući agensi kao što su azotni iperit ili nitrozourea se povoljno primenjuju u dozi od 100 do 500 mg po kvadratnom metru (mg/m<2>) površine tela, na primer 120 do 200 mg/m<2>, posebno za ciklofosfamid u dozi od oko 100 do 500 mg/m<2>, za hlorambucil u dozi od oko 0,1 do 0,2 mg/kg, za karmustin u dozama od oko 150 do 200 mg/m<2>, a za lomustin u dozama od oko 100 do 150 mg/m<2>po turi lečenja.

[0139] Antitumorski derivat antraciklina je povoljno primenjen u dozi od 10 do 75 mg po kvadratnom metru (mg/m<2>) površine tela, na primer 15 do 60 mg/m<2>, posebno za doksorubicin u dozi od oko 40 do 75 mg/m<2>, za daunorubicin u dozi od oko 25 do 45 mg/m<2>i za idarubicin u dozi od oko 10 do 15 mg/m<2>po turi lečenja.

[0140] Antiestrogeni agens se povoljno primenjuje u dozi od oko 1 do 100 mg dnevno u zavisnosti od određenog agensa i stanja koje se leči. Tamoksifen se povoljno primenjuje oralno u dozama od 5 do 50 mg, posebno 10 do 20 mg dva puta dnevno, pri čemu se terapija nastavlja dovoljno dugo da se postigne i održi terapeutski efekat. Toremifen se povoljno primenjuje oralno u dozi od 60 mg jednom dnevno, pri čemu se terapija nastavlja dovoljno dugo da se postigne i održi terapeutski efekat. Anastrozol se povoljno primenjuje oralno u dozi od oko 1mg jednom dnevno. Droloksifen se povoljno primenjuje oralno u dozi od oko 20-100mg jednom dnevno. Raloksifen se povoljno primenjuje oralno u dozi od oko 60mg jednom dnevno. Eksemestan se povoljno primenjuje oralno u dozi od oko 25mg jednom dnevno.

[0141] Antitela se povoljno primenjuju u dozama od oko 1 do 5 mg po kvadratnom metru (mg/m<2>) površine tela, ili kao što je poznato u stanju tehnike, ako se te dve doze razlikuju. Trastuzumab se povoljno primenjuje u dozama od 1 do 5 mg po kvadratnom metru (mg/m<2>) površine tela, posebno 2 do 4 mg/m<2>po turi lečenja.

[0142] Kada se jedinjenje formule (I) primenjuje u kombinovanoj terapiji sa jednim, dva, tri, četiri ili više drugih terapeutskih agenasa (naročito jednim ili dva, naročito jednim), jedinjenja se mogu primenjivati istovremeno ili uzastopno. U ovom drugom slučaju, dva ili više jedinjenja će biti primenjivana u okviru perioda i u količini i na način koji je dovoljan da se osigura postizanje povoljnog ili sinergističkog efekta. Kada se primenjuju sekvencijalno, jedinjenja mogu da se primenjuju u bliskim intervalima (na primer tokom perioda od 5-10 minuta) ili u dužim intervalima (na primer u razmaku od 1, 2, 3, 4 ili više sati, ili čak i dužeg perioda kada je to potrebno), gde se precizni režim doziranja nadovezuje na svojstva terapeutskog agensa(asa). Ove doze mogu da se primenjuju na primer jednom, dva puta ili više po turi lečenja, koje se mogu ponavljati na primer svakih 7, 14, 21 ili 28 dana.

[0143] U jednom primeru izvođenja je obezbeđeno jedinjenje formule (I) za proizvodnju lekova za upotrebu u terapiji gde se pomenuto jedinjenje koristi u kombinaciji sa jednim, dva, tri ili četiri druga terapeutska agensa. U drugom primeru izvođenja je obezbeđen lek za lečenje kancera koji sadrži jedinjenje formule (I), pri čemu se pomenuti lek koristi u kombinaciji sa jednim, dva, tri ili četiri druga terapeutska agensa. Pronalazak dalje obezbeđuje upotrebu jedinjenja formule (I) za proizvodnju leka za poboljšanje ili potencijaciju stope odgovora kod pacijenta koji boluje od kancera, pri čemu se pacijent leči sa jednim, dva, tri ili četiri druga terapeutska agensa.

[0144] Smatraće se da će određeni metod i redosled primene i odgovarajuće količine i režimi doze za svaku komponentu kombinacije zavise od određenog drugog medicinskog agensa i jedinjenja prema predmetnom pronalasku koji se primenjuje, njihove rute primene, konkretnog tumora koji se leči i konkretnog domaćina koji se leči. Optimalni metod i redosled primene i količine i režima doze mogu lako da se odrede od strane stručnjaka u oblasti, upotrebom konvencionalnih metoda i uzimajući u obzir informacije koje su ovde predstavljene.

[0145] Težinski odnos jedinjenja prema predmetnom pronalasku i jednog ili više drugih antikancerskih agensa(asa) kada se daju kao kombinacija, može da odredi stručnjak u oblasti. Navedeni odnos i tačna doza i učestalost primene zavise od konkretnog jedinjenja prema pronalasku i drugih antikancerskih agenasa koji se koriste, konkretnog stanja koje se leči, težine stanja koje se leči, starosti, težine, pola, ishrane, vremena primene i opšteg fizičkog stanja konkretnog pacijenta, načina primene kao i drugih lekova koje pojedinac može da uzima, kao što je dobro poznato stručnjacima u oblasti. Osim toga, evidentno je da se efektivna dnevna količina može smanjiti ili povećati u zavisnosti od odgovora lečenog subjekta i/ili u zavisnosti od procene lekara koji propisuje jedinjenja aktuelnog pronalaska. Konkretan težinski odnos za predmetno jedinjenje formule (I) i još jedan antikancerski agens može da se kreće od 1/10 do 10/1, posebno od 1/5 do 5/1, još više posebno od 1/3 do 3/1.

[0146] Jedinjenja prema pronalasku takođe mogu da se primenjuju zajedno sa nehemioterapijskim tretmanima kao što su radioterapija, fotodinamička terapija, genska terapija; hirurgija i kontrolisana ishrana.

[0147] Jedinjenja prema predmetnom pronalasku takođe imaju terapijsku primenu u senzitizaciji tumorskih ćelija na radioterapiju i hemoterapiju. Otuda se jedinjenja prema predmetnom pronalasku mogu koristiti kao "radiosenzitizer" i/ili "hemiosenzitizer" ili se mogu davati u kombinaciji sa drugim "radiosenzitizerom" i/ili "hemiosenzitizerom". U jednom primeru izvođenja jedinjenje prema pronalasku je za upotrebu kao hemiosenzitizer.

[0148] Termin "radiosenzitizer" se definiše kao molekul koji se primenjuje kod pacijenata u terapeutski efikasnim količinama kako bi se povećala osetljivost ćelija na jonizujuće zračenje i/ili za pospešivanje lečenja bolesti koje mogu da se leče jonizujućim zračenjem.

[0149] Termin "radiosenzitizer" se definiše kao molekul koji se primenjuje kod pacijenata u terapeutski efikasnim količinama kako bi se povećala osetljivost ćelija na hemioterapiju i/ili za pospešivanje lečenja bolesti koje mogu da se leče hemioterapeuticima.

[0150] U jednom primeru izvođenja jedinjenje prema pronalasku se primenjuje sa "radiosenzitizerom" i/ili "hemosenzitizerom". U jednom primeru izvođenja jedinjenje prema pronalasku se primenjuje sa "imunim senzitizerom".

[0151] Termin "imuni senzitizer" se definiše kao molekul koji se primenjuje kod pacijenata u terapeutski efikasnim količinama kako bi se povećala osetljivost ćelija na Polθ inhibitor.

[0152] Brojni protokoli za lečenja kancera u ovom trenutku koriste radiosenzitizere zajedno sa zračenjem rendgenskih zracima. Primeri rendgenskih aktiviranih radiosenzitizera uključuju, ali se ne ograničavaju na sledeće: metronidazol, misonidazol, desmetilmisonidazol, pimonidazol, etanidazol, nimorazol, mitomicin C, RSU 1069, SR 4233, EO9, RB 6145, nikotinamid, 5-bromodeoksiuridin (BUdR), 5- jododeoksiuridin (IUdR), bromodeoksicitidin, fluorodeoksiuridin (FudR), hidroksiureu, cisplatin i njihove terapeutski efikasne analoge i derivate.

[0153] Fotodinamička terapija (PDT) kancera koristi vidljivo svetlo kao aktivator zračenja za sredstvo koje povećava osetljivost. Primeri fotodinamičkih radiosenzitizera uključuju sledeće, ali se ne ograničavaju na njih: derivate hematoporina, fotofrin, derivat benzoporfirina, kalaj etioporfirin, feoborbid, bakteriohlorofil, napftalocijanine, ftalocijanine, cink ftalocijanin, i njihove terapeutski efikasne analoge i derivate.

[0154] Radiosenzitizeri mogu da se primenjuju zajedno sa terapeutski efikasnom količinom jednog ili više drugih jedinjenja, uključujući, ali ne ograničavajući se na: jedinjenja prema pronalasku; jedinjenja koja pospešuju inkorporiranje radiosenzitizera u ciljne ćelije; jedinjenja koja kontrolišu protok terapeuta, hranljivih materija i/ili kiseonika u ciljne ćelije; hemioterapijski agensi koji deluju na tumor sa ili bez dodatnog zračenja; ili druga terapeutski efikasna jedinjenja za lečenje kancera ili drugih bolesti.

[0155] Hemiosenzitizeri mogu da se primenjuju zajedno sa terapeutski efikasnom količinom jednog ili više drugih jedinjenja, uključujući, ali ne ograničavajući se na: jedinjenja prema pronalasku; jedinjenja koja pospešuju inkorporiranje hemiosenzitizera u ciljne ćelije; jedinjenja koja kontrolišu protok terapeuta, hranljivih materija i/ili kiseonika u ciljne ćelije; hemioterapijske agense koji deluju na tumor ili druga terapeutski efikasna jedinjenja za lečenje kancera ili drugih bolesti. Utvrđeno je da su antagonisti kalcijuma, na primer verapamil, korisni u kombinaciji sa antineoplastičnim agensima za uspostavljanje hemiosenzitivnosti u tumorskim ćelijama otpornim na prihvaćene hemioterapijske agense i potenciranje efikasnosti takvih jedinjenja u malignim bolestima osetljivim na lekove.

[0156] Primeri imunih senzitizera uključuju sledeće, ali nisu ograničeni na: imunomodulacione agense, na primer monoklonska antitela kao što su antitela imunog kontrolnog punkta [npr. CTLA-4 blokirajući antitela i/ili antitela protiv PD-1 i PD-L1 i/ili PD-L2 na primer ipilimumab (CTLA4), MK-3475 (pembrolizumab, nekadašnji lambrolizumab, anti-PD-1), nivolumab (anti-PD-1), BMS-936559 (anti-PD-L1), MPDL320A, AMP-514 ili MEDI4736 (anti-PD-L1), ili tremelimumab (ranije ticilimumab, CP-675,206, anti-CTLA-4)]; ili inhibitore transdukcije signala; ili citokine (kao što su rekombinantni interferoni); ili onkolitičkih virusa; ili imunološke adjuvanse (npr. BCG).

[0157] Imuni senzitizeri mogu da se primenjuju zajedno sa terapeutski efikasnom količinom jednog ili više drugih jedinjenja, uključujući, ali ne ograničavajući se na: jedinjenja prema pronalasku; jedinjenja koja pospešuju inkorporiranje imunih senzitizera u ciljne ćelije; jedinjenja koja kontrolišu protok terapeutika, hranljivih materija i/ili kiseonika u ciljne ćelije; terapeutske agense koji deluju na tumor ili druga terapeutski efikasna jedinjenja za lečenje kancera ili drugih bolest.

[0158] Za upotrebu u kombinovanoj terapiji sa drugim hemioterapeutskim agensom, jedinjenje formule (I) i jedan, dva, tri, četiri ili više drugih terapeutskih agenasa može biti, na primer, formulisano zajedno u dozama koje sadrže dva, tri, četiri ili više terapeutskih agenasa, tj. u unitarnoj farmaceutskoj kompoziciji koja sadrži sve agense. U alternativnom primeru izvođenja, pojedinačni terapeutski agensi mogu biti formulisani odvojeno i prezentovani zajedno u obliku kompleta, opciono sa uputstvima za njihovu upotrebu.

[0159] U jednom primeru izvođenja obezbeđena je kombinacija jedinjenja formule (I) sa jednim ili više (npr.1 ili 2) drugih terapeutskih agenasa (npr. antikancerskih agenasa kao što je opisano iznad). U daljem primeru izvođenja obezbeđena je kombinacija Pοlθ inhibitora kao što je ovde opisano i inhibitora PI3K/AKT puta izabranog od: apitolisiba, buparlisiba, kopanlisiba, piktilisiba, ZSTK-474, CUDC-907, GSK-2636771, LY-3023414, ipatasertiba, afuresertiba, MK-2206, MK-8156, Idelalisiba, BEZ235 (dactolisib), BYL719, GDC- 0980, GDC-0941, GDC-0032 i GDC-0068.

[0160] U drugom primeru izvođenja je obezbeđeno jedinjenje formule (I) u kombinaciji sa jednim ili više (npr.1 ili 2) drugih terapeutskih agensa (npr. antikancerskih agensa) za upotrebu u terapiji, kao što je u profilaksi ili lečenju kancera.

[0161] U jednom primeru izvođenja farmaceutska kompozicija sadrži jedinjenje formule (I) zajedno sa farmaceutski prihvatljivim nosačem i opciono jednim ili više terapeutskih agensa(asa).

[0162] U drugom primeru izvođenja pronalazak se odnosi na upotrebu kombinacije prema pronalasku u proizvodnji farmaceutske kompozicije za inhibiranje rasta tumorskih ćelija.

[0163] U daljem primeru izvođenja pronalazak se odnosi na proizvod koji sadrži jedinjenje formule (I) i jedan ili više antikancerskih agensa, kao kombinovani preparat za istovremenu, odvojenu ili sekvencijalnu upotrebu u lečenju pacijenata obolelih od kancera.

PRIMERI

[0164] Pronalazak će sada biti ilustrovan, ali ne i ograničen, referencom na specifične primere izvođenja koji su opisani u sledećim primerima.

Skraćenice

[0165]

DCM Dihlorometan

DMSO Dimetilsulfoksid

EtOAc Etil acetat

h sat(i)

HPLC Tečna hromatografija visokih performansi

KHMDS Kalijum bis(trimetilsilil)amid

LCMS Tečna hromatografija-masena spektrometrija

MeCN Acetonitril

MeOH Metanol

min minuti

NMR Nuklearna magnetna rezonanca

Pd2(dba)3Tris(dibenzilidenaceton)dipaladijum(0)

PE Petrolej etar

rt Sobna temperatura ili temperatura ambijenta

T3P Rastvor 1-propanfosfonskog anhidrida

THF Tetrahidofuran

Xantphos 4,5-bis(difenilfosfino)-9,9-dimetilksanten

Primer 1

(2S,3S,4S)-N-(5-hloro-2,4-difluorofenil)-3,4-dihidroksi-N-(metil-d3)-1-(6-metil-4-(trifluorometil)piridin-2-il)-5-oksopirolidin-2-karboksamid (E1)

[0167] Korak a. U rastvor 5-hloro-2,4-difluoroanilina (2,00 g, 12,2 mmol) u 1,4-dioksanu (10 mL) i vodi (10 mL) dodati su di-terc-butil dikarbonat (5,34 g, 24,5 mmol) i NaHCOs (4,11 g, 48,9 mmol).Smeša je mešana na 40°C tokom 12 h.Po završetku, reakciona smeša je koncentrovana pod vakuumom, razblažena vodom (20 mL) i ekstrahovana sa EtOAc (20 mL x 3).Kombinovani organski slojevi oprani su sa fiziološkim rastvorom (60 mL x 2), osušeni preko Na2SO4i upareni.Ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni (3-5% EtOAc u PE) kako bi se dobio terc-butil (5-hloro-2,4-difluorofenil)karbamat (1,00 g, 31% prinos) kao bela čvrsta supstanca.

[0168]<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,21 (s, 1H), 7,82 (t, J = 8,0 Hz, 1H), 7,55 (dd, J = 9,6, 10,8 Hz, 1H), 1,45 (s, 9H).

[0169] Korak b. U rastvor terc-butil (5-hloro-2,4-difluorofenil)karbamata (900 mg, 3,41 mmol) u dimetilformamidu (9 mL) je dodat NaH (205 mg, 5,12 mmol, 60% disperzija u mineralnom ulju) u porcijama pod N2na 0°C i smeša je mešana na 0°C tokom 0,5 h.Metil-d3jodid (594 mg, 4,10 mmol) je dodat u kapima i smeša je mešana na 0°C tokom 1 h. Po okončanju, reakciona smeša je razblažena vodom (10 mL) i ekstrahovana sa EtOAc (10 mL x 3).Kombinovani organski slojevi oprani su fiziološkim rastvorom (30 mL x 3), osušeni i upareni, kako bi se dobio terc-butil (5-hloro-2,4-difluorofenil)(metil-d3)karbamat (990 mg, sirov) kao bezbojno ulje. m/z ES+ [M-55]<+>225,0

[0170] Korak c. Rastvor terc-butil (5-hloro-2,4-difluorofenil)(metil-d3)karabamata (990 mg, sirov) i trifluorosirćetne kiseline (3,08 g, 27,0 mmol) u DCM (10 mL) je mešan na rt tokom 0,5 h.Po okončanju, reakciona smeša je razblažena vodom (15 mL) i ekstrahovana sa DCM (15 mL x 3).Kombinovani organski slojevi oprani su fiziološkim rastvorom (40 mL x 2), osušeni i upareni.Zaostaci su prečišćeni hromatografijom na koloni (3-5% EtOAc u PE) kako bi se dobio 5-hloro-2,4-difluoro-N-(metil-d3)anilin (490 mg, 77% prinosa preko dva koraka) kao bezbojno ulje.

m/z ES+ [M+H]<+>181,1

[0171] Korak d. U bocu od 20L sa 4 izlaza pod inertnom atmosferom azota dodata je (2R)-3-(benziloksi)-2-[(terc-butoksikarbonil)amino]propanska kiselina (CAS broj 47173-80-8; 800 g, 2,68 mol), N-metilmorfolin (298 g, 2,95 mol) i THF (8 L).Smeša je ohlađena na -20°C, a metil hloroformat (266 g, 2,82 mol) je dodat u kapima. Dobijena smeša je mešana tokom 0,5 h na -10°C u vodenom/ledenom kupatilu. Čvrste supstance su prikupljene filtracijom da obezbede (2R)-3-(benziloksi)-2-[(terc-butoksikarbonil)amino]-1-[(metoksikarbonil)oksi]propan-1-jedan, koji je korišćen u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja.

[0172] Korak e. U bocu od 20L 4 vrata pod inertnom atmosferom azota dodata je voda (8 L), koja je bila ohlađena na 0°C pre dodavanja NaBH4(254 g, 6,70 mol).Rastvor (2R)-3-(benziloksi)-2-[(terc-butoksikarbonil)amino]-1-[(metoksikarbonil)oksi]-propan-1-ona (957 g, 2,68 mol) u THF (8 L) dodat je u kapima na 0°C. Dobijeni rastvor je mešan preko noći na rt. Čvrste materije su uklonjene filtracijom. Filtrat je ekstrahovan sa DCM (3 x 3 L) i organska faza je bila koncentrovana. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu (30% EtOAc u PE) da bi se obezbedio terc-butil N-[(2S)-1-(benziloksi)-3-hidroksipropan-2-il]karbamat (670 g, 88% prinosa) kao bela čvrsta supstanca.

m/z ES+ [M+H]<+>282,2

[0173] Korak f. U bocu od 50L sa 4 izlaza pod inertnom atmosferom azota dodato je rastvor (COCl)2(545 g, 4,29 mol) u DCM (15 L).Usledilo je dodavanje DMSO (670 g, 8,59 mol) u kapima uz mešanje na -78°C.Nakon 0,5 h, smeša je tretirana rastvorom terc-butil N-[(2S)-1(benziloksi)-3-hidroksipropan-2-il]karbamata (610 g, 2,17 mol) u DCM (3 L) u kapima, uz mešanje na -78°C i mešana tokom još 0,5 h. U smešu je dodat N,N-diizopropiletilamin (1664 g, 12,88 mol) u kapima, uz mešanje na -78°C. Dobijena smeša je mešana tokom 2 h na -78°C, a nakon toga još 2 h na -40°C.Reakciona smeša je ohlađena na -70°C i ugašena dodavanjem 5% vodenog KHSO4(18 L). Dobijeni rastvor je ekstrahovan sa DCM (5 L).Organska faza je oprana fiziološkim rastvorom, osušena preko Na2SO4i koncentrovana. Sirova supstanca je korišćena u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja.

[0174] Da napomenemo, proizvod nije bio stabilan u LCMS, sirova supstanca je detektovana hromatografijom na tankom sloju i potvrđena putem<1>H NMR.

[0175] Korak g. U bocu od 20L sa 4 izlaza pod inertnom atmosferom azota dodat je rastvor metil 2-[bis(2,2,2-trifluoroetoksi)fosforil]acetata (682 g, 2,14 mol) u THF (6 L), čemu je dodat 18-kruna-6 (567 g, 2,14 mol).Ovo je praćeno dodavanjem KHMDS (Hv) u THF, 2,14 L, 2,14 mol) u kapima, uz mešanje na -78°C.U ovo je dodat rastvor terc-butil N-[(2R)-1-(benziloksi)-3-oksopropan-2-il]karbamata (605 g, 2,14 mol) u THF (1,8 L) na -78°C. Dobijena reakciona smeša je mešana tokom 2 h na -78°C.Reakcija je ugašena dodavanjem 1 M HCl (12 L). Dobijeni rastvor je ekstrahovan sa EtOAc (2 x 5 L), opran vodom, osušen preko Na2SO4i koncentrovan. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu (30% EtOAc u PE) kako bi se obezbedio metil (2Z,4S)-5-(benziloksi)-4-[(terc-butoksikarbonil)amino]pent-2-enoat (655 g, 90% prinosa) kao bela čvrsta supstanca. m/z ES+ [M+H]+ 336,1;<1>H NMR (300 MHz, DMSO-d6) δ ppm 7,36 - 7,26 (m, 5H), 6,18 - 6,12 (m, 1H), 5,90 - 5,86 (m, 1H), 5,39 - 5,32 (m, 1H), 4,55 - 4,43 (m, 2H), 3,64 (s, 3H), 3,50-3,39 (m, 2H), 1,47 (s, 9H).

[0176] Korak h. U bocu od 5L sa 3 izlaza pod inertnom atmosferom azota dodat je metil (2Z,4S)-5-(benziloksi)-4-[(terc-butoksikarbonil)amino]pent-2-enoat (655 g, 1,93 mol) i MeOH (3275 mL), a zatim i acetil hlorid (455 g, 5,80 mol) u kapima, uz mešanje na 0°C. Dobijena smeša je mešana 12 h na rt. Dobijena smeša je koncentrovana, ostatak je ponovo rastvoren u THF i ponovo koncentrovan. Sirova supstanca je tretirana n-heksanom i čvrste materije su prikupljene filtracijom kako bi se obezbedio metil (2Z,4S)-4-amino-5-(benziloksi)pent-2-enoate hidrohlorid (480 g, 90% prinosa) kao svetlo braon čvrsta supstanca. m/z ES+ [M+H]<+>236,1;<1>H NMR (300 MHz, DMSO-d6) δ ppm 8,58 (bs, 3H), 7,38 - 7,29 (m, 5H), 6,38 - 6,32 (m, 1H), 6,16 - 6,12 (m, 1H), 5,39 - 5,32 (m, 1H), 4,61 - 4,49 (m, 2H), 3,68 (s, 3H), 3,44 (bs, 2H).

[0177] Korak i. U bocu od 5L sa 3 izlaza, pod inertnom atmosferom azota dodat je DCM (2,40 L), metil (2Z,4S)-4-amino-5-(benziloksi)pent-2-enoat hidrohlorid (480 g, 1,75 mol), a zatim i difenilmetanimin (317 g, 1,75 mol) u kapima. Dobijena smeša je mešana 12 h na rt. Reakciona smeša je koncentrovana kako bi obezbedila metil (2Z,4S)-5-(benziloksi)-4-[(difenilmetiliden)amino]pent-2-enoat (780 g, sirovo) kao svetlo smeđe ulje.

m/z ES+ [M+H]<+>400,2

[0178] Korak j. U bocu od 20L sa 3 izlaza pod inertnom atmosferom azota dodat je metil (2Z,4S)-5-(benziloksi)-4-[(difenilmetilidene)amino]pent-2-enoat (95,0 g, 1,85 mol), THF (7,80 L), voda (7,80 L), N-metilmorfolin-N-oksid (543 g, 4,64 mol), a zatim i OsO4(23,6 g, 92,7 mmol) u 4 porcije. Dobijena smeša je mešana 48 h na 35°C. Reakciona smeša je ohlađena do rt. Dobijeni rastvor je ekstrahovan sa EtOAc (2 x 5 L).Organska faza je oprana vodom (2 x 3 L). Smesa je osušena preko Na2SO4i koncentrovana. Čvrst proizvod je mešan u heksanu i čvrste supstance su prikupljene filtracijom kako bi se obezbedila sirova smeša metil (2S,3S,4R)-5-(benziloksi)-4-[(difenilmetiliden)amino]-2,3-dihdroksipentanoata i metil (2R,3R,4R)-5-(benziloksi)-4-((difenilmetilen)amino)-2,3-dihdroksipentanoata (650 g) kao svetlo smeđa čvrsta supstanca.

m/z ES+ [M+H]<+>434,1

[0179] Korak k. U bocu od 10L sa 4 izlaza pod inertnom atmosferom azota dodata je mešavina metil (2S,3S,4R)-5-(benziloksi)-4-[(difenilmetilidene)amino]-2,3-dihidroksipentanoata i metil (2R,3R,4R)-5-(benziloksi)-4-((difenilmetilene)amino)-2,3-dihidroksipentanoata (650 g, 1,42 mol), toluene (6,5 L), piridinijum p-toluenesulfonat (89,5 g, 356 mmol) i 2,2-dimetoksipropan (742 g, 7,12 mol). Dobijena smeša je mešana 12 h na 100°C.Reakciona smeša je koncentrovana. Sirovi proizvod je prečišćen silika gel hromatografijom (3% EtOAc u PE) da bi se obezbedio metil (4S,5S)-5-[(1R)-2-(benziloksi)-1-[(difenil)metilidene)amino]etil]-2,2-dimetil-1,3-dioksolan-4-karboksilat 445 g (65% prinosa, preko 3 koraka) kao svetlo žuto ulje.

m/z ES+ [M+H]<+>474,2;<1>H NMR (300 MHz, DMSO-d6) δ ppm 7,75 – 7,16 (m, 15H), 4,65 – 4,63 (m, 1H), 4,55 – 4,50 (m, 1H), 4,31 (s, 2H), 3,74 - 3,68 (m, 1H), 3,59 - 3,57 (m, 2H), 3,26 (s, 3H), 1,54 (s, 3H), 1,33 (s, 3H).

[0180] Korak l. U reaktor rezervoara od 10L za pritisak vodonika dodat je metil (4S,5S)-5-[(1R)-2-(benziloksi)-1-[(difenilmetiliden)amino]etil]-2,2-dimetil-1,3-dioksolan-4-karboksilat (445 g, 930 mmol), MeOH (4,45 L), 20% Pd(OH)2/C (65 g, 93 mmol) i 10% Pd/C (99 g, 93 mmol). Dobijena smeša je mešana pod atmosferom vodonika (20 atm) 4 dana na 40°C.Reakciona smeša je zatim filtrirana i koncentrovana. Sirova supstanca je promešana u heksanu, a zatim prikupljena filtracijom da bi se obezbedila (3aS,6R,6aS)-6-(hidroksimetil)-2,2-dimetil-tetrahidro-[1,3]dioksolo[4,5-c]pirol-4-jedan (153 g, 87% prinosa). m/z ES+ [M+H]<+>188,0;<1>H NMR (300 MHz, DMSO-d6) δ ppm 7,89 (bs, 1H), 4,77 – 4,75 (m, 1H), 4,68 - 4,65 (m, 1H), 4,57 - 4,55 (m, 1H), 3,65 - 3,55 (m, 2H), 3,47 - 3,39 (m, 1H), 1,30 (s, 6H).

[0181] Korak m. U bocu od 10L sa 3 izlaza pod inertnom atmosferom azota, dodata je (3aS,6R,6aS)-6-(hidroksimetil)-2,2-dimetil-tetrahidro-[1,3]dioksolo[4,5-c]pirol-4-on (153 g, 809 mmol), MeCN (1,38 L), ugljenik tetrahlorid (1,38 L), voda (2,00 L), natrijum perjodat (519 g, 2,43 mol) i RuCl3(16,8 g, 80,9 mmol). Dobijena smeša je mešana 3 h na 20-35°C. Reakciona smeša je zatim filtrirana i koncentrovana. Sirova supstanca je rastvorena u MeOH, filtrirana i koncentrovana da obezbedi (3aS,4S,6aS)-2,2-dimetil-6-okso-tetrahidro-[1,3]dioksolo[4,5-c]pirol-4-karboksilna kiselina (170 g, 72%) kao laka m/z ES+ [M+H]<+>202,2;<1>H NMR (300 MHz, DMSO-d6) δ ppm 12,86 (s, 1H), 8,19 (s, 1H), 4,88 (t, J = 5,6 Hz, 1H), 4,56 (d, J = 5,9 Hz, 1H), 4,31 (d, J = 5,3 Hz, 1H), 1,27 (d, J = 5,4 Hz,6H); [a]D= 13,2 stepeni (C=0,22 g/100 mL u MeOH, T=21,2)

[0182] Korak n. Rastvor 5-hloro-2,4-difluoro-N-(metil-d3)anilina (2,15 g, 11,9 mmol) u N,N-dimetilacetamidu (20 mL) tretiran je piridinom (1,57 g, 19,8 mmol) i mešan 15 min pre dodavanja (3aS,4S,6aS)-2,2-dimetil-6-okso-tetrahidro-[1,3]dioksolo[4,5-c]pirol-4-karboksilne kiseline (2,3 g, 11,4 mmol).Reakciona smeša je ohlađena na 0°C i tretirana u kapima sa T3P (19 g, 30 mmol, 50% tež.% u EtOAc) uz mešanje na 0°C. Dobijeni rastvor je mešan na 0°C tokom 0,5 h, a zatim na rt tokom 24 h. Reakciona smeša je zagrejana na 50°C i mešana dodatnih 24 h. Reakcija je ugašena dodavanjem ledene vode (80 mL), ekstrahovana je sa EtOAc (3 x 60 mL) i koncentrovana. Ostatak je prečišćen pomoću prep-HPLC (kolona: C18; mobilna faza: A = voda (5% NH4HCO3), B = MeCN; B%: 15-45%, 40 min) kako bi dao (3aS,4S,6aS)-N-(5-hloro-2,4-difluorofenil)-2,2-dimetil-N-(metil-d3)-6-oksotetrahidro-4H-[1,3]dioksolo[4,5-c]pirol-4-karboksamid.

[0183] Reakcija je ponovljena sa (3aS,4S,6aS)-2,2-dimetil-6-okso-tetrahidro-[1,3]dioksolo[4,5-c]pirol-4-karboksilnom kiselinom (3,0 g, 14,9 mmol) i proizvodi iz dve reakcije su kombinovani kako bi obezbedili (3aS,4S,6aS)-N-(5-hloro-2,4-difluorofenil)-2,2-dimetil-N-(metil-d3)-6oksotetrahidro-4H-[1,3]dioksolo[4,5-c]pirol-4-karboksamid (6,2 g, 65% prinos). m/z ES+ [M+H]<+>364,0;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ ppm 8,28 - 7,50 (m, 3H), 5,26 - 3,80 (m, 3H), 1,40 - 1,09 (m, 6H).

[0184] Korak o. Rastvor (3aS,4S,6aS)-N-(5-hloro-2,4-difluorofenil)-2,2-dimetil-N-(metil-d3)-6-oksotetrahidro-4H-[1,3]dioksolo[4,5-c]pirol-4-karboksamida (2,0 g, 5,5 mmol) u 1,4-dioksanu tretiran je sa 2-hloro-6-metil-4-(trifluorometil)piridinom (CAS broj 22123-14-4; 1,5 g, 7,7 mmol), XantPhos (0,95 g, 1,6 mmol), Pd2(dba)3(0,5 g, 0,55 mmol) ai K2CO3(1,52 mg, 11 mmol) i mešan na 90-95°C tokom 24 h. Čvrste materije su uklonjene filtracijom. Filtrat je koncentrovan, a ostatak prečišćen hromatografijom na koloni (10% EtOAc u PE) kako bi se dobio (3aS,4S,6aS)-N-(5-hloro-2,4-difluorofenil)-2,2-dimetil-N-(metil-d3)-5-(6-metil-4-(trifluorometil)piridin-2-il)-6-oksotetrahidro-4H-[1,3]dioksolo[4,5-c]pirol-4-karboksamid.

[0185] Reakcija je ponovljena sa (3aS,4S,6aS)-N-(5-hloro-2,4-difluorofenil)-2,2-dimetil-N-(metil-d3)-6-oksotetrahidro-4H-[1,3]dioksolo[4,5-c]pirol-4-karboksamidom (5,0 g, 13,7 mmol) i proizvodi iz dve reakcije su kombinovani kako bi obezbedili (3aS,4S,6aS)-N-(5-hloro-2,4-difluorofenil)-2,2-dimetil-N-(metil-d3)-5-(6-metil-4-(trifluorometil)piridin-2-il)-6-oksotetrahidro-4H-[1,3]dioksolo[4,5-c]pirol-4-karboksamid (6,5 g, 64% prinosa).

m/z ES+ [M+H]<+>523,0;<1>H NMR (300 MHz, CD3OD) δ ppm 8,48 - 8,44 (m, 1H), 8,03 - 7,79 (m, 1H), 7,56 - 7,41 (m, 1H), 7,36 - 7,27 (m, 1H), 5,96 - 5,10 (m, 1H), 5,03 - 4,53 (m, 2H), 2,69 - 2,54 (m, 3H), 1,49 - 1,36 (m, 6H).

[0186] Korak p. Rastvor (3aS,4S,6aS)-N-(5-hloro-2,4-difluorofenil)-2,2-dimetil-N-(metil-d3)-5-(6-metil-4-(trifluorometil)piridin-2-il)-6-oksotetrahidro-4H-[1,3]dioksolo[4,5-c]pirol-4-karboksamida (5,8 g, 11,1 mmol) u DCM (58 mL) je ohlađen na -20°C, a zatim tretiran u kapima sa BCl3(22,2 mL, 22,2 mmol, 1 M u DCM) na -20°C.Reakciona smeša je zagrejana na rt i mešana tokom 2 h. Reakcija je ugašena dodavanjem zasićenog NaHCO3u ledenoj vodi (58 mL), ekstrahovana je sa DCM (3 x 29 mL) i koncentrovana. Ostatak je prečišćen pomoću prep-HPLC (kolona: C18; mobilna faza: A = voda, B = MeCN; B%: 20-50%, 30 min) kako bi dao jedinjenje iz naslova.

[0187] Reakcija je ponovljena sa (3aS,4S,6aS)-N-(5-hloro-2,4-difluorofenil)-2,2-dimetil-N-(metil-d3)-5-(6-metil-4-(trifluorometil)piridin-2-il)-6-oksotetrahidro-4H-[1,3]dioksolo[4,5c]pirol-4-karboksamidom (0,5 g, 0,96 mmol) i proizvodi dve reakcije su kombinovani kako bi obezbedili jedinjenje iz naslova (4,0 g, prinos 69% ).

[0188] m/z ES+ [M+H]<+>483,1;<1>H NMR (300 MHz, CD3OD) δ ppm 8,40 - 8,37 (m, 1H), 8,06 -8,01 i 7,91 - 7,86 (m x2, 1H), 7,53 - 7,43 (m, 1H), 7,30 - 7,24 (m, 1H), 5,82, 5,19 i 5,03 (d3, J = 5,4 Hz, 1H), 4,45 i 4,28 (dd, J = 6,8 Hz, 1H), 4,25 - 4,08 (m, 1H), 2,67 - 2,53 (m, 3H).NMR spektar za Primer 1 predstavljen je na Slici 1.

BIOLOŠKI PODACI

Test potencije PolΘ enzima pune dužine

[0189] PicoGreen test je korišćen za merenje sposobnosti jedinjenja da inhibiraju aktivnost PolΘ in vitro. N-His, C-terminalno FLAG obeležen PolΘ protein (amino kiseline 2-2590) eksprimiran u bakulovirusu je prečišćen i čuvan na -80°C u alikvotima. Merenja u testu su izvršena sa 1X puferom koji sadrži od 25 mM Tris HCl pH 7,5, 12,5 mM NaCl, 0,5 mM MgCl2, 5% glicerol, 0,01% Triton X-100, 0,01% BGG i 1 mM DTT. Test jedinjenja su pripremljena razblaživanjem u 100% DMSO kako bi dala pravilan opseg doza za odgovor na koncentracije u 12 tačaka i odgovarajuće zapremine (60 nL) su sipane u mikro test ploče sa 384 bunarčića (crne ploče male zapremine ProxiPlates šifra proizvoda 6008269, kompanija Perkin Elmer) pomoću Labcyte Echo 550 akustičnog dispensera. Koncentracija DMSO je održavana na 1% dopunjavanjem DMSO rastvorom. 3 μL prečišćene rekombinantna PolΘ i prajmer (5' - GCG GCT GTC ATA AG - 3' (SEQ ID NO: 1)): templejt (5' - GCT ACA TTG ACA ATG GCA TCA AAT CTC AGA TTG CGT CTT ATG ACA GCC GCG - 3' (SEQ ID NO: 2)) dupleks (1:1,1) su razblaženi u test puferu do 2X radne koncentracije (4 nM PolΘ i 100 nM PTD).Ovo je sipano u svaki bunar ploče sa jedinjenjima pomoću VIAFLO 16-kanalne ručne pipete (Integra) i preinkubirano na rt 30 min. Potom je dodato po 3 μL 2X radnog rastvora dNTP (40 μM) (dATP, dCTP, dGTP, dTTP; Sigma D6500, D4635, D4010, T0251) razblaženih u test puferu i reakcija je inkubirana tokom 60 min na rt. Reakcija je zaustavljena dodavanjem 10 mM EDTA, 25 mM Tris pH 7,5 i 1:200 razblaženja PicoGreen boje (Invitrogen P7581).Nakon 90 minuta na rt u mraku, fluorescencija je očitana na BMG Pherastar FS čitaču ploča koristeći 485/520nm modul i sirovi podaci su analizirani pomoću IDBS Activity Base kako bi se generisale IC50vrednosti.

[0190] Jedinjenje iz Primera 1 je testirano u prethodno pomenutom testu za potenciju enzima i rezultati su prikazani u sledećoj tabeli:

Claims (10)

1. Patentni zahtevi 1. Deuterisani derivat jedinjenja formule (I):

   ili njegov tautomerni ili stereohemijski izomerni oblik, ili njegov farmaceutski prihvatljiv solvat.
2. 2. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 1, naznačeno time što deuterizovani derivat sadrži deuteraciju jednog ili više (kao što su sva 3) atoma vodonika N-metil grupe.
3. 3. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 2, naznačeno time što je deuterizovani derivat jedinjenje formule (II):

   ili njegov tautomerni ili stereohemijski izomerni oblik, ili njegov farmaceutski prihvatljiv solvat.
4. 4. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 3, koje je slobodna baza jedinjenja formule (II) i predstavlja (2S,3S,4S)-N-(5-hloro-2,4-difluorofenil)-3,4-dihidroksi-N-(metil-d3)-1-(6-metil-4-(trifluorometil)piridin-2-il)-5-oksopirolidin-2-karboksamid (E1).
5. 5. Farmaceutska kompozicija koja sadrži jedinjenje formule (I) prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 4.
6. 6. Farmaceutska kompozicija koja sadrži jedinjenje formule (I) prema bilo kom zahtevu od 1 do 4, u kombinaciji sa jednim ili više terapeutskih agenasa.
7. 7. Jedinjenje prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 4, za upotrebu u terapiji.
8. 8. Jedinjenje prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 4, za upotrebu u profilaksi ili lečenju kancera.
9. 9. Postupak za pripremu deuterisanog derivata jedinjenja formule (I) prema patentnom zahtevu 1, koji obuhvata: (a) reagovanje deuterisanog derivata jedinjenja formule (III):

   (b) deprotekciju zaštićenog derivata jedinjenja formule (I); i (c) interkonverziju jedinjenja formule (I) ili njegovog zaštićenog derivata u dodatno jedinjenje formule (I) ili njegov zaštićeni derivat.
10. 10. Postupak kao što je definisan u patentnom zahtevu 9, naznačen time što jedinjenje formule (III) predstavlja jedinjenje formule (III)<a>: