RS64489B1 - Kompletan postupak za tretman biološkog otpada - Google Patents
Kompletan postupak za tretman biološkog otpadaInfo
- Publication number
- RS64489B1 RS64489B1 RS20230711A RSP20230711A RS64489B1 RS 64489 B1 RS64489 B1 RS 64489B1 RS 20230711 A RS20230711 A RS 20230711A RS P20230711 A RSP20230711 A RS P20230711A RS 64489 B1 RS64489 B1 RS 64489B1
- Authority
- RS
- Serbia
- Prior art keywords
- liquid phase
- ammonia
- phosphoric acid
- phosphate
- manure
- Prior art date
Links
Classifications
-
- C—CHEMISTRY; METALLURGY
- C05—FERTILISERS; MANUFACTURE THEREOF
- C05F—ORGANIC FERTILISERS NOT COVERED BY SUBCLASSES C05B, C05C, e.g. FERTILISERS FROM WASTE OR REFUSE
- C05F3/00—Fertilisers from human or animal excrements, e.g. manure
-
- A—HUMAN NECESSITIES
- A01—AGRICULTURE; FORESTRY; ANIMAL HUSBANDRY; HUNTING; TRAPPING; FISHING
- A01C—PLANTING; SOWING; FERTILISING
- A01C3/00—Treating manure; Manuring
-
- C—CHEMISTRY; METALLURGY
- C05—FERTILISERS; MANUFACTURE THEREOF
- C05B—PHOSPHATIC FERTILISERS
- C05B7/00—Fertilisers based essentially on alkali or ammonium orthophosphates
-
- Y—GENERAL TAGGING OF NEW TECHNOLOGICAL DEVELOPMENTS; GENERAL TAGGING OF CROSS-SECTIONAL TECHNOLOGIES SPANNING OVER SEVERAL SECTIONS OF THE IPC; TECHNICAL SUBJECTS COVERED BY FORMER USPC CROSS-REFERENCE ART COLLECTIONS [XRACs] AND DIGESTS
- Y02—TECHNOLOGIES OR APPLICATIONS FOR MITIGATION OR ADAPTATION AGAINST CLIMATE CHANGE
- Y02A—TECHNOLOGIES FOR ADAPTATION TO CLIMATE CHANGE
- Y02A40/00—Adaptation technologies in agriculture, forestry, livestock or agroalimentary production
- Y02A40/10—Adaptation technologies in agriculture, forestry, livestock or agroalimentary production in agriculture
- Y02A40/20—Fertilizers of biological origin, e.g. guano or fertilizers made from animal corpses
-
- Y—GENERAL TAGGING OF NEW TECHNOLOGICAL DEVELOPMENTS; GENERAL TAGGING OF CROSS-SECTIONAL TECHNOLOGIES SPANNING OVER SEVERAL SECTIONS OF THE IPC; TECHNICAL SUBJECTS COVERED BY FORMER USPC CROSS-REFERENCE ART COLLECTIONS [XRACs] AND DIGESTS
- Y02—TECHNOLOGIES OR APPLICATIONS FOR MITIGATION OR ADAPTATION AGAINST CLIMATE CHANGE
- Y02E—REDUCTION OF GREENHOUSE GAS [GHG] EMISSIONS, RELATED TO ENERGY GENERATION, TRANSMISSION OR DISTRIBUTION
- Y02E50/00—Technologies for the production of fuel of non-fossil origin
- Y02E50/30—Fuel from waste, e.g. synthetic alcohol or diesel
-
- Y—GENERAL TAGGING OF NEW TECHNOLOGICAL DEVELOPMENTS; GENERAL TAGGING OF CROSS-SECTIONAL TECHNOLOGIES SPANNING OVER SEVERAL SECTIONS OF THE IPC; TECHNICAL SUBJECTS COVERED BY FORMER USPC CROSS-REFERENCE ART COLLECTIONS [XRACs] AND DIGESTS
- Y02—TECHNOLOGIES OR APPLICATIONS FOR MITIGATION OR ADAPTATION AGAINST CLIMATE CHANGE
- Y02P—CLIMATE CHANGE MITIGATION TECHNOLOGIES IN THE PRODUCTION OR PROCESSING OF GOODS
- Y02P20/00—Technologies relating to chemical industry
- Y02P20/141—Feedstock
- Y02P20/145—Feedstock the feedstock being materials of biological origin
-
- Y—GENERAL TAGGING OF NEW TECHNOLOGICAL DEVELOPMENTS; GENERAL TAGGING OF CROSS-SECTIONAL TECHNOLOGIES SPANNING OVER SEVERAL SECTIONS OF THE IPC; TECHNICAL SUBJECTS COVERED BY FORMER USPC CROSS-REFERENCE ART COLLECTIONS [XRACs] AND DIGESTS
- Y02—TECHNOLOGIES OR APPLICATIONS FOR MITIGATION OR ADAPTATION AGAINST CLIMATE CHANGE
- Y02P—CLIMATE CHANGE MITIGATION TECHNOLOGIES IN THE PRODUCTION OR PROCESSING OF GOODS
- Y02P20/00—Technologies relating to chemical industry
- Y02P20/50—Improvements relating to the production of bulk chemicals
- Y02P20/54—Improvements relating to the production of bulk chemicals using solvents, e.g. supercritical solvents or ionic liquids
Landscapes
- Life Sciences & Earth Sciences (AREA)
- Chemical & Material Sciences (AREA)
- Organic Chemistry (AREA)
- Soil Sciences (AREA)
- Environmental Sciences (AREA)
- Fertilizers (AREA)
Description
Opis
Predmet pronalaska
[0001] Pronalazak se odnosi na kompletan postupak za tretman biološkog otpada, koji obuhvata vodenu tečnu fazu koja sadrži barem ureu i amonijačna jedinjenja kao i neorganske i organske vezane fosfate, poželjno iz stajnjaka, tečnog stajnjaka i ostataka fermentacije iz postrojenja za biogas. Kompletni postupak iz pronalaska je pogodan da iscrpi azot i fosfor iz vodene faze biološkog otpada u tolikoj meri da ona bez razmišljanja može da se vrati u ciklus komunalnih otpadnih voda ili da se koristi u poljoprivredi. Pri tome, azot i fosfor se ekonomično regenerišu iz vodene i čestične faze biološkog otpada i odvode se u upotrebljive proizvode.
Osnova pronalaska
[0002] Biološki otpad u smislu predmetnog pronalaska obuhvata stajnjak, tečni stajnjak i ostatke fermentacije iz postrojenja za biogas, ali i druge proizvode koji imaju vodenu tečnu fazu koja sadrži barem ureu i amonijačna jedinjenja kao i neorganske i organske vezane fosfate, rastvorene ili vezane za čestice.
[0003] Stajnjak i tečni stajnjak se u velikoj količini nakupljaju u stočarstvu. Stajnjak predstavlja smešu izmeta, mokraće i prostirke, i može imati veoma različit sadržaj vode. Pod tečnim stajnjakom podrazumeva se životinjska mokraća koju prostirka nije upila. Tečni stajnjak često sadrži i procednu tečnost stočnog đubriva i vodu od čišćenja štala. Azot je u stajnjaku i tečnom stajnjaku velikim delom vezan u obliku uree i nitrata. Stajnjak i tečni stajnjak fermentišu tokom čuvanja putem mikrobnog razlaganja, pri čemu se azot iz organski vezanih oblika prevodi u mineralni amonijumski oblik.
[0004] Stajnjak i tečni stajnjak su pogodni za poljoprivredno đubrivo za snabdevanje biljaka hranljivim materijama. U tom pogledu, đubrenje npr. krmnog bilja stajnjakom i tečnim stajnjakom od domaćih životinja koje su njime hranjene predstavlja logičan ciklus hranljivih materija. Ako se stajnjak i tečni stajnjak primenjuju na poljoprivredno zemljište u neizbalansiranoj ili prevelikoj količini, ili izvan vegetacionog perioda, to dovodi do preopterećenja kapaciteta zemljišta da apsorbuje i ponovo koristi hranljive materije sadržane u stajnjaku i tečnom stajnjaku, pa tako i do opasnosti od prekomernog đubrenja i prodiranja nitrata i amonijaka u podzemne vode, što zauzvrat predstavlja problem za komunalno snabdevanje vodom. Pored toga, znatan udeo amonijaka rastvorenog u stajnjaku i tečnom stajnjaku može da pređe u gasovito stanje i da doprinese nanošenju velike štete šumama.
[0005] Ovaj problem je već podstakao zakonodavstvo u nekim zemljama i regionima da odredi zakonske granice za godišnju primenu stajnjaka po hektaru zemljišta. U regionima sa intenzivnim stočarstvom postoje velike količine stajnjaka i tečnog stajnjaka. Kompanije imaju problema sa njegovim uklanjanjem, jer nema dovoljnih kapaciteta za skladištenje, niti dovoljno velikih površina obližnjeg zemljišta za primenu stajnjaka i tečnog stajnjaka kao đubriva u dozvoljenoj meri.
[0006] Usled toga se razvila trgovina stajskim đubrivom između regiona sa velikim viškom stajnjaka usled intenzivnog stočarstva i regiona sa slabije razvijenim stočarstvom, koja se, između ostalog, izvodi putem tzv. berze stajnjaka. Transport ovog stajskog đubriva na daljinu kamionom ili brodom, između ostalog, dovodi do visoke cene usled velike zapremine ovog stajskog đubriva, kao i do dodatne ekološke štete zbog transportnog saobraćaja, koja nije zanemarljiva. Pored toga, količine stajskog đubriva proizvedene u regionima sa intenzivnim masovnim stočarstvom veće su od potreba za stajskim đubrivom regiona koji ga kupuju. Višak stajnjaka je zato otpadni proizvod koji se mora odložiti na otpad, mada sadrži vredne hranljive sastojke.
[0007] Slično važi i za ostatke od fermentacije iz postrojenja za biogas i, na primer, takođe za kanalizacioni mulj iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, koji takođe sadrži vredne hranljive materije koje se mogu koristiti za đubrenje biljaka, i takođe se koriste u tu svrhu. Pomenuti kanalizacioni mulj redovno je opterećen sadržajem teških metala i organskih jedinjenja koji ne smeju da dospeju u lanac ishrane, zbog čega se upotreba kanalizacionog mulja kao đubriva sve više ograničava.
[0008] Pošto odlaganje prethodno pomenutog biološkog otpada, uključujući stajnjak, tečni stajnjak i ostatke fermentacije iz postrojenja za biogas, kao i kanalizacioni mulj, predstavlja problem, razvijeni su različiti postupci za tretman ovog otpada, kako bi mogao delimično ili potpuno da se odloži ali i da se regenerišu i koriste vredne i hranljive materije koje on sadrži. Postupci za pripremu i/ili odlaganje stajnjaka i drugog biološkog otpada opisani su, na primer, u DE 4103 308, DE 102012 211 781, DE 102006 043 246 i DE 102010 033 251. Sistem za tretman tečnog životinjskog otpada opisan je u US2009/0206028.
[0009] Nedostatak mnogih postupaka je da su suštinski povezani sa velikim troškovima, ili mogu ekonomski rentabilno da se sprovedu samo u velikim postrojenjima. Neki postupci su namenjeni isključivo odlaganju, bez regeneracije vrednih i hranljivih materija iz biološkog otpada. Drugi postupci se bave samo regeneracijom vrednih i hranljivih materija, ali ne i problemom odlaganja preostalih komponenata, posebno voluminoznih tečnih delova, koji se ne mogu odlagati kao čvrste materije niti koristiti npr. kao punila u građevinskoj industriji.
[0010] Jedan način za odlaganje biološkog otpada, uključujući stajnjak, ostatke fermentacije iz postrojenja za biogas i kanalizacioni mulj, jeste njihovo spaljivanje. Pepeo od spaljivanja se zatim deponuje ili na drugi način koristi, npr. kao punilac pri izgradnji puteva. Pri tome, sadržane vredne i hranljive materije, između ostalog azotna jedinjenja i fosfati, ali i, na primer, niz elemenata u tragovima koji su pogodni upravo kao hranljive materije za đubrenje biljaka, takođe biva izgubljen za ekonomski ciklus i tok hranljivih materija. Pošto su resursi za te vredne supstance, a posebno za kamene fosfate za proizvodnju đubriva i ostalih proizvoda, ograničeni, razvijeni su postupci kojima se regenerišu vredne i hranljive materije iz pepela od spaljivanja.
[0011] Primer za takav postupak reciklaže za regeneraciju vrednih materija iz pepela od spaljivanja, posebno iz pepela kanalizacionog mulja, koji sadrži velike količine fosfata uglavnom u obliku fosfata kalcijuma, gvožđa i aluminijuma, jeste takozvani postupak REMONDIS TetraPhos kompanije Remondis Aqua GmbH & Co. KG, koji je opisan u patentnim prijavama DE 102013 018 650, DE 102013 018 652 DE 102014 006 278. Kod tog postupka, između ostalog, kao proizvod ili sporedni proizvod nastaje sirova fosforna kiselina sa smanjenim sadržajem štetnih teških metala, koja predstavlja vredan početni proizvod pri proizvodnji fosfatnih proizvoda svih vrsta. Pored toga, prema propisima mnogih zemalja, nije dozvoljeno koristiti biološki otpad dobijen obradom biološkog otpada, proizvoda iz kanalizacionog mulja ili pepela od kanalizacionog mulja za proizvodnju fosfata koji se koriste u namirnicama, hranivu ili drugim proizvodima sa kojima čovek i životinje dolaze u neposredni kontakt, ili koji se prerađuju u namirnice ili slične druge proizvode. Takva fosforna kiselina zbog toga može da se koristi samo za proizvodnju proizvoda kod kojih ne podleže gore pomenutim ograničenjima, na primer za proizvodnju fosfatnih đubriva za poljoprivredno đubrenje.
[0012] Iz tog razloga je poželjno da se biološki otpad, kao što su stajnjak, tečni stajnjak i ostaci fermentacije iz postrojenja za biogas, odlaže na ekonomičan način, i da istovremeno vredne i hranljive materije koje se u njemu nalaze mogu da se regenerišu i da se koriste na pogodan i ekološki način, kako bi se na taj način zatvorio ciklus vrednih i hranljivih materija.
Cilj pronalaska
[0013] Zato je cilj predmetnog pronalaska bio da obezbedi kompletan postupak za tretman biološkog otpada, koji sadrži barem ureu i amonijačna jedinjenja kao i neorganske i organske vezane fosfate, rastvorene u vodenoj fazi ili vezane za čestice, poželjno stajnjak, tečni stajnjak i ostatke fermentacije iz postrojenja za biogas, u kome se pored biološkog otpada koriste jeftine sirovine, regenerišu se vredne i hranljive materije iz biološkog otpada, posebno azot i fosfor, koje se ponovo koriste, azot i fosfor iz vodene faze biološkog otpada se uklanjaju u tolikoj meri da mogu da se vrate u ciklus komunalnih otpadnih voda ili da se koriste u poljoprivredi, i biološki otpad se kompletno tretira u ekonomski rentabilnom cikličnom postupku, i uticaj na okolinu se smanjuje u poređenju sa prethodnim odlaganjem i/ili primenom biološkog otpada.
Opis pronalaska
[0014] Ovaj zadatak je prema pronalasku rešen pomoću kompletnog postupka za tretman biološkog otpada, koji obuhvata vodenu tečnu fazu koja sadrži barem ureu i amonijačna jedinjenja kao i neorganske i organske vezane fosfate, koji se nalaze u rastvoru ili su u čestičnom obliku, poželjno iz stajnjaka, tečnog stajnjaka i ostataka fermentacije iz postrojenja za biogas, a koji obuhvata sledeće faze postupka:
Korak Uvođenje gasovitog ugljen dioksida [CO2] pod povišenim pritiskom (a): ili ugljen dioksida iznad kritične tačke u tečnoj fazi, kako bi se
fosfati vezani za čestice preveli u rastvor;
Korak Smanjivanje sadržaja CO2u tečnoj fazi putem zakiseljavanja tečne
(b): faze i uklanjanja rastvorenog CO2i/ili CO2vezanog u obliku
karbonata;
Korak Alkalizacija tečne faze uz oslobađanje amonijaka [NH3], poželjno
(c): pomoću CaO ili Ca(OH)2(krečno mleko), po potrebi u smeši sa NaOH, i isterivanje amonijaka [NH3] uz zagrevanje i/ili primenom potpritiska i/ili pomoću struje vazduha ili pare (degasiranje amonijaka);
Korak Taloženje i odvajanje kalcijum fosfata iz tečne faze, poželjno kao
(d): trikalcijum fosfata [Ca3(PO4)2] ili hidroksiapatita [Ca5(PO4)3(OH)];
Korak Reakcija amonijaka [NH3] dobijenog u koraku (c) sa fosfornom
(e): kiselinom [H3PO4] uz dobijanje jedinjenja amonijum fosfata,
poželjno di-amonijum hidrogen fosfata [(NH4)2HPO4] (đubrivo), i odvajanje dobijenog jedinjenja amonijum fosfata;
Korak i) upotreba ili obezbeđivanje kalcijum fosfata dobijenog u koraku
(f): (d), koji se koristi kao biljno hranivo (đubrivo) i/ili
ii) reakcija kalcijum fosfata dobijenog u koraku (d) sa sumpornom kiselinom [H2SO4] uz dobijanje kalcijum sulfata (gips) i fosforne kiseline [H3PO4] i odvajanje kalcijum sulfata iz tečne faze i/ili
iii) mešanje kalcijum fosfata dobijenog u koraku (d) sa pepelom spaljenog biološkog otpada i/ili kanalizacionog mulja i reakcija
smeše sa fosfornom kiselinom [H3PO4], azotnom kiselinom [HNO3] ili smešom mineralnih kiselina koja sadrži obe kiseline, uz dobijanje fosforne kiseline [H3PO4].
[0015] Pod uslovom da su u polaznoj supstanci, tj. u biološkom otpadu koji se koristi, prisutne grube čvrste supstance, koje utiču na tečljivost materija u postrojenju za izvođenje postupka, na primer biljni ostaci, slama ili slični materijali, koji barem u jednoj dimenziji imaju, na primer, veličinu od najmanje 2 do 5 cm, one se na početku postupka prema pronalasku svrsishodno uklanjaju. To može da se izvrši mehaničkim odvajanjem, na primer, putem prosejavanja, grabuljanja, sedimentacije, filtracije, centrifugiranja ili kombinacije ovih postupaka. Alternativno ili dodatno, tečljivost polaznog materijala može da se postigne i mehaničkim usitnjavanjem grubih čvrstih supstanci, na primer putem seckanja, mlevenja ili sličnog pogodnog postupka.
[0016] Stajnjak i tečni stajnjak, ali i drugi biološki otpad, sadrži barem u trenutku svog nastajanja u poljoprivrednoj proizvodnji značajan udeo uree, u kojoj je vezani azot, koji prema postupku prema pronalasku može da se regeneriše. Prilikom skladištenja ovog otpada pre sprovođenja postupka prema pronalasku, deo uree se po pravilu pomoću prirodne ureaze razgrađuje na amonijum i/ili amonijak, koji je u postupku prema pronalasku neposredno dostupan za dalje dobijanje azota. U zavisnosti od trajanja skladištenja, uslova skladištenja i prirodnog sadržaja uree u biološkom otpadu koji se koristi, ipak može biti korisno da se urea za dobijanje azota, koja još nije razgrađena na početku postupka prema pronalasku, razgradi na amonijum i/ili amonijak. U jednom otelotvorenju pronalaska, urea koja se nalazi u tečnoj fazi se zato podvrgava enzimskoj hidrolizi da bi se dobio amonijum i/ili amonijak, poželjno uz primenu enzima ureaze. Enzimska hidroliza uree koja se nalazi u tečnoj fazi biološkog otpada, pri čemu se dobije amonijum i/ili amonijak, suštinski je poznata, na primer iz postupka za uklanjanje stajnjaka prema DE 4103 308, čiji ceo sadržaj je ovde obuhvaćen.
U koraku (a)
[0017] Veliki deo fosfata u biološkom otpadu, ponekad više od 90% sadržanih fosfata, nalazi se u obliku neorganskih ili organskih fosfatnih jedinjenja vezanih za čestice. To znači da su fosfatna jedinjenja sama po sebi čvrste supstance, ili su nataložena na čvrstim supstancama, pa tako nisu rastvorena u vodenoj fazi. U smislu predmetnog pronalaska, takvi fosfati se nazivaju „čestično vezani fosfati“. Na primer, nađeno je da fosfati mogu da budu ugrađeni u matricu nerastvornog kalcijum karbonata ili da budu adsorbovani na njegovoj površini. Kako bi mogli da se dobiju ti čestično vezani fosfati, u koraku (a) postupka prema pronalasku uvodi se gasoviti ugljen dioksid (CO2) pod povišenim pritiskom ili ugljen dioksid iznad kritične tačke u tečnoj fazi. Pri tome najveći deo čestično vezanog fosfata prelazi u rastvor. Postupak za dobijanje fosfata iz proizvoda kanalizacionog mulja uz uvođenje gasovitog ugljen dioksida (CO2) na povišenom pritisku ili ugljen dioksida iznad kritične tačke u tečnoj fazi poznat je iz patenta DE 102009 020 745, koji je ovde ceo obuhvaćen putem reference. Postupak koji je u njemu opisan može da se primeni u koraku (a) postupka prema pronalasku, da bi se čestično vezani fosfati prema pronalasku preveli u rastvor.
U koraku (b):
[0018] Tečna faza šarže dobijene u koraku (a) sadrži kako rastvoreni CO2tako i CO2vezan u obliku karbonata. On nastaje prilikom hidrolize uree u biološkom otpadu pomoću ureaze koja postoji u prirodi ili je po potrebi dodata prema pronalasku. Pri tome, tečna faza sadrži CO2, koji je u koraku (a) uveden radi rastvaranja čestično vezanih fosfata. Amonijak i CO2koji takođe nastaju u tečnoj fazi pri hidrolizi uree, u ravnoteži su sa amonijum karbonatom i amonijum hidrogen karbonatom u tečnoj fazi. Prilikom povećanja pH vrednosti putem alkalizacije sa CaO ili Ca(OH)2u sledećem koraku (c) za degasiranje amonijaka, usled visokog sadržaja CO2u tečnoj fazi nastaje i taloži se ne samo željeni kalcijum fosfat, nego u velikom udelu i neželjeni kalcijum karbonat. Pre alkalizacije tečne faze radi degasiranja amonijaka u sledećem koraku (c) zato se prema pronalasku smanjuje sadržaj CO2u tečnoj fazi putem zakiseljavanja tečne faze i isterivanja rastvorenog CO2i/ili CO2vezanog u obliku karbonata. Zakiseljavanje se poželjno vrši pomoću fosforne kiseline. Isterivanje CO2može pogodno da se ubrza putem povećanja temperature i/ili mešanja ili pokretanja reakcione smeše na drugi način.
[0019] Isterivanje CO2iz tečne faze u koraku b) može da se izvrši neposredno u šarži dobijenoj u koraku a). Pošto ta šarža često još uvek sadrži čvrste supstance, koje u narednim koracima postupka više nisu potrebne ili čak mogu da ometaju izvođenje postupka, prema pronalasku je poželjno da se sve čvrste supstance eventualno prisutne u šarži dobijenoj u koraku a) odvoje od tečne faze, i da se samo tečna faza odvede u korak b). Odvajanje čvrstih supstanci iz tečne faze vrši se svrsishodno putem prosejavanja, sedimentacije, filtracije, ultrafiltracije, centrifugiranja, ili kombinacije ovih postupaka. Odvajanje čvrstih supstanci može da se vrši i u više koraka, pri čemu se prvo odvajaju grube, odnosno veće čestice čvrste supstance putem prvog pogodnog postupka, a zatim se finije čestice čvrste supstance odvajaju putem jednog ili više pogodnih postupaka.
U koraku (c):
[0020] Oslobađanje i isterivanje amonijaka iz tečne faze u koraku (c) postupka prema pronalasku, takozvano degasiranje amonijaka, suštinski je poznato. Ono se prema pronalasku vrši putem alkalizacije tečne faze, poželjno pomoću CaO ili Ca(OH)2(krečno mleko), po potrebi u smeši sa NaOH, i isterivanjem gasovitog amonijaka uz zagrevanje i/ili putem primene potpritiska i/ili pomoću struje vazduha ili pare.
[0021] U poželjnom otelotvorenju postupka prema pronalasku, u koraku (c) se vrši alkalizacija tečne faze do pH vrednosti od 9 do 14, poželjno od 10 do 13, posebno poželjno od 11 do 12.
[0022] Isterani gasoviti amonijak može da se apsorbuje u mineralnoj kiselini ili u vodi.
Svrsishodno, on se prema pronalasku uvodi direktno u korak (e) i taloži se pomoću fosforne kiseline [H3PO4] uz dobijanje jedinjenja amonijum fosfata, poželjno di-amonijum hidrogen fosfata [(NH4)2HPO4].
U koraku (d):
[0023] Prilikom alkalizacije tečne faze i isterivanja amonijaka u koraku (c) postupka prema pronalasku nastaje kalcijum fosfat, obično kao trikalcijum fosfat [Ca3(PO4)2] ili hidroksiapatit [Ca5(PO4)3(OH)], koji može da se primeni na različite načine. On se zato prema pronalasku u koraku (d) postupka taloži i odvaja od tečne faze. Svrsishodno se to radi pomoću filtracije, centrifugiranja, sedimentacije, ili kombinacije ovih postupaka.
U koraku (e):
[0024] U koraku e), amonijak [NH3] dobijen u koraku (c) reaguje sa fosfornom kiselinom [H3PO4] uz dobijanje jedinjenja amonijum fosfata, poželjno di-amonijum hidrogen fosfata [(NH4)2HPO4], i dobijeno jedinjenje amonijum fosfata kristališe i odvaja se od tečne faze. Poželjno, fosforna kiselina se koristi u koncentraciji od 40 - 89 mas. %, posebno poželjno u koncentraciji od 50 - 75 mas. %.
[0025] Amonijum fosfat dobijen u koraku (e) postupka prema pronalasku, poželjno diamonijum hidrogen fosfat [(NH4)2HPO4], predstavlja vredno poljoprivredno đubrivo, koje u poređenju sa biološkim otpadom iz koga je dobijeno, i koji je po pravilu takođe pogodan za đubrivo, ima znatno veću koncentraciju i zauzima manju zapreminu. Ono zato može pogodno bolje da se skladišti, i jeftinije i na ekološki povoljniji način transportuje nego prvobitni biološki otpad pri istim odgovarajućim karakteristikama đubriva. Pored toga, di-amonijum hidrogen fosfat je na osnovu svoje veće rastvorljivosti u vodi i bioraspoloživosti kao đubriva znatno pogodniji, na primer, od kalcijum fosfata dobijenog u koraku (d). Pri tome, diamonijum hidrogen fosfat u poređenju sa kalcijum fosfatom istovremeno predstavlja vredan i neophodan izvor azota za ishranu biljaka, tako da dodatno azotno đubrivo za biljke nije potrebno, ili je potrebno u manjoj meri.
U koraku (f):
[0026] U prvoj primeni prema koraku (f), kalcijum fosfat koji je u koraku (d) dobijen kao trikalcijum fosfat [Ca3(PO4)2] ili hidroksiapatit [Ca5(PO4)3(OH)], može da se koristi neposredno kao fosfatno đubrivo ili kao sredstvo za prehranu u koraku denitrifikacije postrojenja za prečišćavanje kanalizacionog otpada. Pored toga, trikalcijum fosfat i hidroksiapatit su suštinski manje rastvorni u vodi i imaju znatno manju bioraspoloživost od kalcijum hidrogen fosfata (dikalcijum fosfata) ili di-amonijum hidrogen fosfata. Postupak prema pronalasku stoga obezbeđuje povoljniju alternativnu upotrebu kalcijum fosfata dobijenog u koraku (d).
[0027] Prema poželjnoj alternativnoj primeni prema koraku (f) zato kalcijum fosfat dobijen u koraku d) kao trikalcijum fosfat [Ca3(PO4)2] ili hidroksiapatit [Ca5(PO4)3(OH)] reaguje sa sumpornom kiselinom [H2SO4] uz dobijanje kalcijum sulfata (gips) i fosforne kiseline [H3PO4], i kalcijum sulfat se odvaja od tečne faze.
[0028] Tako dobijeni gips može, na primer, pogodno da se koristi u građevinskoj industriji. Fosforna kiselina dobijena pri reakciji kalcijum fosfata sa sumpornom kiselinom u preostaloj tečnoj fazi svrsishodno se odvodi u korak (e) radi reakcije amonijaka dobijenog u koraku (c) sa fosfornom kiselinom uz dobijanje i taloženje jedinjenja amonijum fosfata.
[0029] Po pravilu, fosforna kiselina dobijena pri reakciji kalcijum fosfata sa sumpornom kiselinom je previše razblažena i takođe nije stehiometrijski dovoljna da prevede amonijak dobijen u koraku (c) suštinski kompletno u željeno jedinjenje amonijum fosfata. Zato je prema pronalasku pogodno da se pre reakcije sa amonijakom poveća koncentracija fosforne kiseline dobijene pri reakciji kalcijum fosfata sa sumpornom kiselinom i stehiometrijski udeo fosforne kiseline. Svrsishodno, ovo se prema pronalasku vrši uklanjanjem vode iz tečne faze i/ili pogodno dodavanjem dodatne, svrsishodno koncentrovanije fosforne kiseline. Za to se prema pronalasku poželjno koristi fosforna kiselina iz tretmana pepela kanalizacionog mulja, na primer iz fosforne kiseline dobijene prema postupku „REMONDIS TetraPhos“, jer je ona jeftin proizvod dobijen tretmanom pepela kanalizacionog mulja prema ovom postupku.
[0030] Dodatnu prednost upotrebe fosforne kiseline dobijene prilikom tretmana pepela kanalizacionog mulja u postupku prema pronalasku predstavlja kraći put transporta, kada se postrojenja za sprovođenje postupka prema pronalasku i za preradu pepela kanalizacionog mulja nalaze međusobno blizu i takođe u blizini postrojenja za preradu otpadnih voda, ili se oba nalaze direktno u postrojenju za preradu otpadnih voda.
[0031] U dodatnoj alternativnoj primeni prema koraku (f), kalcijum fosfat dobijen u koraku (d) kao trikalcijum fosfat [Ca3(PO4)2] ili hidroksiapatit [Ca5(PO4)3(OH)] meša se sa pepelom spaljenog biološkog otpada i/ili kanalizacionog mulja i podvrgava se reakciji sa fosfornom kiselinom [H3PO4], azotnom kiselinom [HNO3] ili smešom mineralnih kiselina koja sadrži obe kiseline, i dobija se fosforna kiselina [H3PO4]. To može pogodno da se postigne prema gore pomenutom postupku „REMONDIS TetraPhos“. Udeo fosfata u kalcijum fosfatu pri tome se prevodi u fosfornu kiselinu i može zauzvrat da se koristi u koraku (e) za reakciju sa amonijakom dobijenim u koraku (c) da bi se dobilo jedinjenje amonijum fosfata, poželjno diamonijum hidrogen fosfat.
[0032] Preostala tečna faza dobijena iz procesa obrade u postupku prema pronalasku toliko je osiromašena u fosfatima i azotnim jedinjenjima da po pravilu nakon ultrafiltracije ili čak bez ikakve dalje obrade može da se ukloni putem otpadnih voda. Preostala tečna faza može pogodno da se odvede direktno ili preko kanalizacionog sistema u najbliže postrojenje za preradu otpadnih voda. Alternativno, dobijena tečna faza može, na primer, da se koristi direktno za poljoprivredno navodnjavanje.
[0033] Kompletni postupak prema pronalasku rešava čitav niz problema povezanih sa biološkim otpadom, na primer problem odlaganja i/ili skladištenja takvog otpada u područjima sa prevelikim kapacitetom i ekološki štetan transport takvog otpada u područja u kojima taj otpad, na primer, može da se koristi kao đubrivo. Istovremeno, pomoću kompletnog postupka prema pronalasku regenerišu se vredne i hranljive materije iz biološkog otpada, posebno azot i fosfor, koje se ponovo koriste. Pri tome, u kompletnom postupku prema pronalasku koriste se jeftine polazne supstance i proizvode se vredni proizvodi, kao što je di-amonijum fosfatno đubrivo, koje ima dobru rastvorljivost u vodi i bioraspoloživost. Voluminozna tečna faza biološkog otpada tretira se na takav način da može da se vrati u ciklus komunalnih otpadnih voda kao preostala tečnost ili da se koristi u poljoprivredi.
Pomoću kompletnog postupka prema pronalasku biološki otpad se prerađuje u ekonomski rentabilnom kružnom procesu i smanjuje štetu po životnu sredinu u odnosu na prethodno odlaganje i/ili primenu biološkog otpada.
Slike
[0034]
Slika 1
predstavlja šematski prikaz kompletnog postupka prema pronalasku sa koracima od (a) do (f).
Primer
[0035] Ostatak od fermentacije iz postrojenja za biogas prvo je prosejavanjem oslobođen od grubih čestica ≥ 5 mm. Prosečna veličina čestica u ostatku od fermentacije pre prosejavanja bila je oko 10 mm. U tečnoj fazi prosejanog ostatka od fermentacije određena je pH vrednost, provodljivost i sadržaj P2O5(vidi Tabelu 1, „pre koraka (a)“). Zatim je 10 kg prosejanog ostatka od fermentacije petostruko razblaženo česmenskom vodom, prebačeno u reaktor i na pritisku od 10 bar oko 5 min je uvođen CO2, dok pH vrednost u ostatku od fermentacije usled tretmana sa CO2nije opala na 5,8. Pri tome je prvo čestično vezan fosfor preveden u tečnu fazu.
[0036] Zatim su pomoću laboratorijske centrifuge čvrste supstance iz šarže odvojene od tečne faze. Pri tome je dobijeno oko 7,5 litara tečne faze (filtrat) i oko 2,5 kg čvrste faze (filter pogača). Sadržaj suve materije u čvrstoj fazi iznosio je oko 20%. U dobijenoj tečnoj fazi zatim je ponovo određena pH vrednost, provodljivost i sadržaj P2O5(vidi Tabelu 1, „posle koraka (a)“).
Tabela 1: Ekstrakcija fosfata iz ostatka od fermentacije pomoću CO2
[0037] Na isti način kao ostatak od fermentacije tretiran je stočni stajnjak, i ekstrakcija fosfata je određena tretiranjem pomoću CO2. Rezultati sa stajnjakom kao biološkim otpadom dati su u sledećoj Tabeli 2.
Tabela 2: Ekstrakcija fosfata iz stočnog stajnjaka pomoću CO2
[0038] U sledećoj fazi, sadržaj ugljen dioksida koji se nalazi u 7,5 litara tečne faze (filtrat) smanjen je mešanjem u laboratorijskoj mešalici na 500 o/min tokom 10 minuta i dodavanjem 10 ml 50 mas. % fosforne kiseline bez porasta temperature.
[0039] Zatim je azot koji se nalazi u filtratu isteran u obliku gasovitog amonijaka (NH3) (degasiranje). Pri tome je u filtrat dodato 350 g 3% krečnog mleka (Ca(OH)2) i uz to je uz mešanje u laboratorijskoj mešalici na 500 o/min tokom 10 minuta bez povećanja temperature pH vrednost podignuta na 11,5. Gasoviti amonijak je pomoću degasiranja vazduhom (5 l vazduha/min) isteran i uhvaćen u ispiralicu sa dodatkom 50 mas.% fosforne kiseline uz nastajanje di-amonijum hidrogen fosfata. Prinos NH3može biti oko 98% ili više, kada nastali di-amonijum hidrogen fosfat kristališe i u dodatnom koraku filtracije se odvoji od tečne faze iz prihvatnog suda, u ostatak tečne faze iz prihvatnog suda se doda 75 mas.% fosforna kiselina i koristi se u sledećoj reakciji gasovitog amonijaka sa fosfornom kiselinom. Nastali diamonijum hidrogen fosfat može da se koristi kao kombinovano N/P đubrivo.
[0040] Kao dodatna reakcija za podizanje pH vrednosti u filtratu da bi se uklonio amonijak, fosfat koji je rastvoren taloži se u obliku kalcijum fosfata i gradi talog. Ovaj talog se u dodatnom koraku filtracije odvaja od tečne faze. Prinos iznosi oko 95%. Pri manjim prinosima usled velikog sadržaja alkalija, kada se doda CaCl2može da se istaloži približno 100% kalcijum fosfata.
[0041] Dobijeni kalcijum fosfat zatim reaguje sa 60-70 mas. % sumpornom kiselinom uz nastajanje taloga kalcijum sulfata (gips) i u dodatnom koraku filtracije se odvaja od tečne faze. Prinos iznosi oko 95%. Filtrat sadrži fosfornu kiselinu, koja se zatim nakon koraka koncentrovanja ponovo dovodi u korak hvatanja gasovitog amonijaka uz nastajanje amonijum hidrogen fosfata.
[0042] Preostali ostaci tečne faze odvode se u komunalne otpadne vode.
Claims (7)
1. Kompletni postupak za tretman biološkog otpada, koji obuhvata vodenu tečnu fazu koja sadrži barem ureu i amonijačna jedinjenja kao i neorganske i organske vezane fosfate, koji se nalaze u rastvoru ili su u čestičnom obliku, poželjno iz stajnjaka, tečnog stajnjaka i ostataka fermentacije iz postrojenja za biogas, a koji obuhvata sledeće faze postupka:
Korak Uvođenje gasovitog ugljen dioksida [CO2] pod povišenim pritiskom (a): ili ugljen dioksida iznad kritične tačke u tečnoj fazi, kako bi se
fosfati vezani za čestice preveli u rastvor;
Korak Smanjivanje sadržaja CO2u tečnoj fazi putem zakiseljavanja tečne (b): faze i uklanjanja rastvorenog CO2i/ili CO2vezanog u obliku karbonata;
Korak Alkalizacija tečne faze uz oslobađanje amonijaka [NH3], poželjno
(c): pomoću CaO ili Ca(OH)2(krečno mleko), po potrebi u smeši sa NaOH, i isterivanje amonijaka [NH3] uz zagrevanje i/ili putem primene potpritiska i/ili pomoću struje vazduha ili pare (degasiranje amonijaka);
Korak Taloženje i odvajanje kalcijum fosfata iz tečne faze, poželjno kao
(d): trikalcijum fosfata [Ca3(PO4)2] ili hidroksiapatita [Ca5(PO4)3(OH)];
Korak Reakcija amonijaka [NH3] dobijenog u koraku (c) sa fosfornom
(e): kiselinom [H3PO4] uz dobijanje jedinjenja amonijum fosfata,
poželjno di-amonijum hidrogen fosfata [(NH4)2HPO4] (đubrivo), i odvajanje dobijenog jedinjenja amonijum fosfata;
Korak i) upotreba ili obezbeđivanje kalcijum fosfata dobijenog u koraku
(f): (d), koji se koristi kao biljno hranivo (đubrivo) i/ili
ii) reakcija kalcijum fosfata dobijenog u koraku (d) sa sumpornom kiselinom [H2SO4] uz dobijanje kalcijum sulfata (gips) i fosforne kiseline [H3PO4] i odvajanje kalcijum sulfata iz tečne faze i/ili
iii) mešanje kalcijum fosfata dobijenog u koraku (d) sa pepelom spaljenog biološkog otpada i/ili kanalizacionog mulja i reakcija
smeše sa fosfornom kiselinom [H3PO4], azotnom kiselinom [HNO3] ili smešom mineralnih kiselina koja sadrži obe kiseline, uz dobijanje fosforne kiseline [H3PO4].
2. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se pre ili nakon izvođenja koraka (a) čvrste materije iz biološkog otpada mehanički odvajaju od vodene tečne faze i/ili se usitnjavaju, pri čemu se mehaničko odvajanje vodene tečne faze poželjno vrši putem prosejavanja, filtracije, centrifugiranja, sedimentacije, ili kombinacije prethodno pomenutih postupaka.
3. Postupak prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što urea koja se nalazi u tečnoj fazi hidrolizuje dodavanjem enzima ureaze uz dobijanje amonijaka i/ili amonijuma.
4. Postupak prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što se u koraku (c) vrši alkalizacija tečne faze do pH vrednosti od 9 do 14, poželjno od 10 do 13, posebno poželjno od 11 do 12.
5. Postupak prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što se u koraku (d) vrši odvajanje kalcijum fosfata, poželjno u obliku trikalcijum fosfata [Ca3(PO4)2] ili hidroksiapatita [Ca5(PO4)3(OH)] iz tečne faze, pomoću filtracije, centrifugiranja, sedimentacije, ili kombinacije prethodno pomenutih postupaka.
6. Postupak prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što se u koraku (e) za reakciju sa amonijakom [NH3] dobijenim u koraku (c) koristi fosforna kiselina [H3PO4] dobijena u koraku (f), pri čemu se poželjno koncentracija fosforne kiseline povećava pre reakcije i/ili u šarži putem uklanjanja vode i/ili putem dodatka fosforne kiseline, poželjno putem dodatka fosforne kiseline iz tretmana pepela kanalizacionog mulja.
7. Postupak prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što se fosforna kiselina [H3PO4] koja se koristi u koraku (e) za reakciju sa amonijakom [NH3]dobijenim u koraku (c) koristi u koncentraciji od 40 - 89 mas. %, poželjno u koncentraciji od 50 - 75 mas. %.
Applications Claiming Priority (3)
| Application Number | Priority Date | Filing Date | Title |
|---|---|---|---|
| DE102016122869.9A DE102016122869B4 (de) | 2016-11-28 | 2016-11-28 | Gesamtverfahren zur Aufbereitung von biologischen Abfällen |
| PCT/EP2017/080473 WO2018096133A1 (de) | 2016-11-28 | 2017-11-27 | Gesamtverfahren zur aufbereitung von biologischen abfällen |
| EP17811241.3A EP3544941B1 (de) | 2016-11-28 | 2017-11-27 | Gesamtverfahren zur aufbereitung von biologischen abfällen |
Publications (1)
| Publication Number | Publication Date |
|---|---|
| RS64489B1 true RS64489B1 (sr) | 2023-09-29 |
Family
ID=60627599
Family Applications (1)
| Application Number | Title | Priority Date | Filing Date |
|---|---|---|---|
| RS20230711A RS64489B1 (sr) | 2016-11-28 | 2017-11-27 | Kompletan postupak za tretman biološkog otpada |
Country Status (6)
| Country | Link |
|---|---|
| EP (1) | EP3544941B1 (sr) |
| DE (1) | DE102016122869B4 (sr) |
| ES (1) | ES2954884T3 (sr) |
| PL (1) | PL3544941T3 (sr) |
| RS (1) | RS64489B1 (sr) |
| WO (1) | WO2018096133A1 (sr) |
Families Citing this family (7)
| Publication number | Priority date | Publication date | Assignee | Title |
|---|---|---|---|---|
| DE102018122354B4 (de) * | 2018-09-13 | 2022-02-17 | Geltz Umwelttechnologie GmbH | Verfahren und Anlage zur stofflichen Verwertung eines ammonium- und feststoffhaltigen Mediums |
| NL2025387B1 (en) * | 2020-01-23 | 2021-09-08 | Stichting Wetsus European Centre Of Excellence For Sustainable Water Tech | Method, system and stable for phosphate recovery from a waste stream |
| US12325652B2 (en) | 2020-01-23 | 2025-06-10 | Koninklijke Oosterhof-Holman Beheer B.V. | Method, system and stable for phosphate recovery from a waste stream |
| CN111410211B (zh) * | 2020-04-23 | 2021-06-08 | 苏州固利环保科技有限公司 | 一种烧结机头灰滤液脱氨处理方法 |
| GB202010448D0 (en) * | 2020-07-07 | 2020-08-19 | Ccm Tech Limited | Method and composition |
| DE102021000786A1 (de) | 2021-02-16 | 2022-08-18 | Remondis Aqua Gmbh & Co. Kg | Verfahren zur kombinierten Rückgewinnung von Phosphat und Stickstoff aus Klärschlamm und gegebenenfalls biologischen Abfällen |
| EP4291534A1 (de) * | 2021-02-15 | 2023-12-20 | Remondis Aqua GmbH & Co. KG | Verfahren zur kombinierten rückgewinnung von phosphat und stickstoff aus klärschlamm und gegebenenfalls biologischen abfällen |
Family Cites Families (15)
| Publication number | Priority date | Publication date | Assignee | Title |
|---|---|---|---|---|
| AT314567B (de) * | 1971-10-18 | 1974-04-10 | Kroyer Supersoil K S | Verfahren zur Verwendung von Abwasserschlamm und Schlacke oder Asche zur Bildung eines Düngers |
| DE3726961A1 (de) * | 1987-08-13 | 1989-02-23 | Nordchem Verwaltungs Gmbh | Verfahren und einrichtung zum aufbereiten von guelle |
| DE4103308A1 (de) | 1991-02-04 | 1992-08-06 | Klaus Prof Dr Heckmann | Verfahren zur guelle-entsorgung |
| US20030057160A1 (en) * | 2001-09-26 | 2003-03-27 | Williams Derek P. | Method for treating hog and animal waste |
| DE102005017077B4 (de) * | 2003-11-19 | 2014-11-27 | Gesellschaft für Nachhaltige Stoffnutzung mbH | Verfahren und Vorrichtung zur Gewinnung von Stickstoffdünger und Phosphatdünger aus organischen Abfallprodukten |
| DE102004033310A1 (de) * | 2004-07-08 | 2006-01-26 | Hans Huber Ag Maschinen- Und Anlagenbau | Verfahren und Vorrichtung zum Separieren von Magnesium-Ammonium-Phosphat MAP aus Abwasser |
| DE102006043246A1 (de) | 2006-09-11 | 2008-03-27 | Heinrich Herbst | Nährstoffrückgewinnung mit Beutelfiltrationssystemen |
| US7909995B2 (en) * | 2008-02-20 | 2011-03-22 | Washington State University Research Foundation | Combined nutrient recovery and biogas scrubbing system integrated in series with animal manure anaerobic digester |
| DE102009020745A1 (de) | 2009-05-11 | 2010-11-25 | Chemische Fabrik Budenheim Kg | Phosphatgewinnung auf Klärschlamm |
| DE102010033251A1 (de) | 2010-08-03 | 2012-02-09 | Sabine Ludewig | Verfahren zur Herstellung von Ammoniumcarbonat, Feststoffdünger und Brauch-/Trinkwasser aus Gülle von Nutztieren oder Gärresten aus Biogasanlagen. |
| DE102012021178A1 (de) | 2012-06-24 | 2013-12-24 | Innotech Gmbh | Stationäre Reinigungsvorrichtung |
| DE102012211781A1 (de) | 2012-07-05 | 2014-01-09 | Wolfgang Tentscher | Verfahren zur Erzeugung von Biogas aus stickstoffhaltiger Biomasse, einschließlich Ammoniakfermentation und Biogasfermentation |
| DE102013018650B3 (de) | 2013-11-06 | 2014-09-18 | Remondis Aqua Gmbh & Co. Kg | Verfahren zur Behandlung von phosphathaltigen Aschen aus Abfallverbrennungsanlagen durch nasschemischen Aufschluss zur Gewinnung von Aluminium-, Kalzium-, Phosphor- und Stickstoffverbindungen |
| DE102013018652B4 (de) | 2013-11-06 | 2025-05-08 | Remondis Aqua Gmbh & Co. Kg | Verfahren zur Behandlung von phosphathaltigen Feststoffen durch nasschemischen Aufschluss zur Gewinnung von Aluminium-, Kalzium-, Phosphor- und Stickstoffverbindungen |
| DE102014006278B3 (de) | 2014-05-02 | 2015-02-26 | Remondis Aqua Gmbh & Co. Kg | Verfahren zur Reinigung von Roh-Phosphorsäure (z.B. MGA-Säure) durch Zugabe von Aschen aus Abfall-Verbrennungsanlagen umfassend die Gewinnung von reiner Phosphorsäure, Kalziumsulfat, wasserlöslichen Kalziumhydrogenphosphaten und Metallsalz-Lösung |
-
2016
- 2016-11-28 DE DE102016122869.9A patent/DE102016122869B4/de active Active
-
2017
- 2017-11-27 WO PCT/EP2017/080473 patent/WO2018096133A1/de not_active Ceased
- 2017-11-27 RS RS20230711A patent/RS64489B1/sr unknown
- 2017-11-27 PL PL17811241.3T patent/PL3544941T3/pl unknown
- 2017-11-27 ES ES17811241T patent/ES2954884T3/es active Active
- 2017-11-27 EP EP17811241.3A patent/EP3544941B1/de active Active
Also Published As
| Publication number | Publication date |
|---|---|
| DE102016122869A1 (de) | 2018-05-30 |
| DE102016122869B4 (de) | 2018-07-05 |
| EP3544941B1 (de) | 2023-06-07 |
| PL3544941T3 (pl) | 2023-10-09 |
| EP3544941A1 (de) | 2019-10-02 |
| WO2018096133A1 (de) | 2018-05-31 |
| ES2954884T3 (es) | 2023-11-27 |
| EP3544941C0 (de) | 2023-06-07 |
Similar Documents
| Publication | Publication Date | Title |
|---|---|---|
| RS64489B1 (sr) | Kompletan postupak za tretman biološkog otpada | |
| Saliu et al. | Nutrient recovery from wastewater and reuse in agriculture: a review | |
| US6409788B1 (en) | Methods for producing fertilizers and feed supplements from agricultural and industrial wastes | |
| JP6669337B2 (ja) | 精製リン酸、硫酸カルシウム、水溶性リン酸水素カルシウムおよび金属塩溶液の生成を含み、ごみ焼却場に由来する灰を添加することにより（ｍｇａ酸等の）原料リン酸を精製する方法。 | |
| US11834382B2 (en) | Pedosphere-improving granulate, method for producing same, and use thereof | |
| Vanotti et al. | Removing and recovering nitrogen and phosphorus from animal manure | |
| WO2009100043A2 (en) | Process for removing and recovering phosphorus from animal waste | |
| JP5700774B2 (ja) | 畜糞の焼却灰から無機リン化合物を取得する方法 | |
| EP3383828A1 (en) | Process for making granules and agglomerates from powders | |
| US7691170B2 (en) | Process and device for treating raw manure | |
| JP3805963B2 (ja) | 生物由来有機性廃棄物の処理方法およびその装置 | |
| EP4023611A1 (en) | Method and device for processing liquid manure | |
| CN105712794A (zh) | 一种蓝藻有机-无机大豆专用复合肥料及其制备方法 | |
| EP3834593B1 (en) | Method of animal liquid manure processing | |
| EP2653456A1 (en) | The method of obtaining the mineral-organic fertilizer from waste agricultural biogas digestate | |
| Rulkens et al. | Central processing of pig manure in the Netherlands | |
| JP6963457B2 (ja) | 有機性廃棄物の焼却灰由来の土壌資材の製造方法 | |
| Vanotti | Circular economy approaches in the livestock waste area | |
| NL8700675A (nl) | Werkwijze voor het verwerken van mest en/of rioolslib, mestkorrel verkregen onder toepassing van deze werkwijze, alsmede een werkwijze voor het bemesten van land. | |
| US20250214905A1 (en) | Phosphate-enriched, heavy-metal depleted granular fertilizer, method of production, device and use | |
| RU2812311C2 (ru) | Улучшающие педосферу грануляты удобрения, способ и устройство для их изготовления | |
| EP2805922A1 (en) | A process for treatment of an aqueous slurry of organic origin | |
| JP2022164226A (ja) | 肥料製造方法 | |
| Mainali | Reclaiming Phosphorus from Wastewater Effluents including Renewable Biochar | |
| Lotfi et al. | MAXIMUM RATE OF SOLID PIG SLURRY IN ORGANO-MINERAL FERTILIZER FORMULATION |