RS64599B1 - Mobilni sistem za zaštitu od poplava - Google Patents

Description

OBLAST TEHNIKE NA KOJU SE PRONALAZAK ODNOSI

Predmet pronalaska, uopšteno posmatrano, spada u oblast građevinarstva, bliže u konstrukciju i primenu hidrograđevinskih hidroizolacionih zaptivnih blokova, a konkretno se odnosi na konstruktivni element montažnih i trajnih barijera za zaštitu od poplava.

TEHNIČKI PROBLEM

Tehnički problem koji se rešava predmetnim pronalaskom sastoji se u sledećem: kako konstruktivno rešiti sistem za zaštitu od poplava koji omogućava formiranje mobilne odbrambene barijere bilo koje dužine koja se postavlja brzo i jeftino i obezbeđuje efikasnu, pouzdanu i konzistentnu odbranu od poplava, a koja se po prestanku opasnosti od poplave lako demontira i može se koristiti u druge svrhe.

STANJE TEHNIKE

Poznato je da se za formiranje dužih barijera koristi niz nosača H-profila, pri čemu se u suprotno postavljene žlebove stalka koji imaju profil u obliku slova ,,U“ ubacuju pločasti elementi i potom pričvršćuju za nosače. Ta varijanta izvođenja, koja se reklamira kao „delimično pokretni sistem za zaštitu od poplava“ ima nedostatak koji se ogleda u tome što je njegova izrada relativno komplikovana, posebno za odbrambene linije veće dužine pa se zbog toga može dogoditi da se prilikom poplava koje nastupaju u veoma kratkom roku bezbednosna sekcija ne zatvori na vreme.

Drumski prelazi preko nasipa se takođe obezbeđuju profilima u obliku slova ,,U“ naspramno postavljenim u čeonim zidovima nasipa, u koje se zatim poređa veći broj dasaka kako bi se nasip zaptio i zatvorio. Takve grede su uglavnom od drveta, ali se u poslednje vreme sve više koriste i aluminijumske grede. Nedostatak ovog načina izrade odbrambenih barijera ogleda se u tome što tako mogu da se premoste samo male razdaljine.

Izrazi ,,hidroizolacija“ i li ,,zaptivanje“ kada je u pitanju zaštita od poplava ne znače da je prenos vode u zaštićeno područje u potpunosti sprečen. Umesto toga, zaštita od poplava podrazumeva to da u zaštićeno područje sme da prodre samo toliko vode da njeno odvođenje, ostane pod kontrolom na primer pomoću automatskih, drenažnih pumpi ili ručno pomoću kanti. Pregledom dostupne domaće i strane patentne dokumentacije pronađeno je sledeće:

U engleskoj patentnoj prijavi GB 2382613 objavljenoj 4. 6. 2003. godine prikazana je „Barijera za sprečavanje poplava“ koju čine elementi sastavljeni od postolja sa upravno izvedenim valjkastim nosećim stubovima na kojima su bočno, celom dužinom na svakih 90° izvedeni žljebovi polukružnog preseka, u koje se umetanjem valjkastih ispusta, pozicioniranih na kraćim bočnim stranama pločastih pregrada formira barijera za zaštitu od poplava. Visina barijere, zavisno od visine poplavne vode, podešava se jednostavnim slaganjem pločastih pregrada do potrebne visine. Pločaste pregrade su oblika uskih prizmi pravougaonog preseka i sa donje strane su im celom dužinom izvedeni žljebovi, po dimenzijama saglasni prizmatičnim ispustima aksijalno izvedenim na njihovim gornjim stranama. U zaštitnom položaju barijere, pločaste pregrade su jednostavno složene jedna na drugu, pri čemu je međusobno povezivanje ostvareno umetanjem ispusta izvedenih na njihovim gornjim stranama u odgovarajuće žljebove pozicionirane na njihovim donjim stranama. Konzistentnost ove konstrukcije dodatno je pojačana umetanjem bočnih valjkastih ispusta u vertikalne žljebove na nosećim stubovima. Stručnjacima iz predmetne oblasti kojima je dobro poznata snaga bujičnih poplava čini se da ovakva barijera nije pouzdana, jer ne može da izdrži velika opterećenja upravo zbog male površine preko koje su stubovi povezani sa postoljem. Barijera prikazana u predmetnom pronalasku je po konstrukciji znatno otpornija i pruža mnogo veći stepen zaštite.

U evropskoj prijavi patenta EP 1679406 A2 objavljenoj 12. 7. 2006. prikazana je „Mobilna barijera za zaštitu od visokih voda“ koja se sastoji od prenosivih vodootpornih konstrukcijskih elemenata koji se mogu napuniti vodom ili isprazniti, čiji se elementi konstrukcije mogu postaviti jedan naspram drugog i jedan preko dragog, čineći posude oblika šupljih kvadrova koje predstavljaju zaštitni zid od linearnog protoka velikih voda. Kada je zid postavljen u zaštitni položaj ove posude se pune vodom i tako predstavljaju odbrambenu barijem. Nakon prolaska opasnosti, posude se prazne ispuštanjem vode kroz kuglaste ventile postavljene na dnu posuda. U prijavi su prikazani i posebno izvedeni segmenti za formiranje barijere kada je tok zakrivljen. Povezivanje svih konstrukcijskih elemenata ostvareno je odgovarajućim kukama. Pažljivom analizom crteža ovog pronalaska lako se uočava da je formiranje ovakvog odbrambenog zida i njegovo postavljanje u zaštitni položaj komplikovano i u slučaju da je barijem potrebno formirati u kratkom vremenskom roku ovaj pronalazak pokazuje nedostatke zbog složenog načina slaganja segmenata, koji iziskuje veliki broj izvršilaca prethodno dobro obučenih za manipulaciju delovima od kojih se za barijere formira. Za ovaj pronalazak takođe važi primedba da nije dovoljno otporan na visoke vode i snažne poplavne talase.

U korisnom modelu DE 20213118 Ш objavljenom 21. 11. 2002. pod nazivom „Mobilna barijera od visokih voda“ koja se sastoji od transportnih građevinskih elementa međusobno povezanih tako da čine vodonepropusnu barijeru, a sastoje se od elemenata oblika uskih pravougaonih prizmi, sa na temenima bočnih strana izvedenim spajajućim elementima sastavljenim od naspramno bočno postavljenih valjkastih ispusta, a sa druge strane cevastih žljebova kružnog preseka tako da se spajanje barijera vrši umetanjem valjkastih ispusta u cevaste šupljine, pri čemu se dužina ovakve barijere ostvaruje jednostavnim dodavanjem, na napred opisan način, dovoljnog broja barijernih pregrada. Zakrivljene barijerne površine formiraju se pomoću pregrada oblika trostranih prizmi, čije spajanje se vrši na isti način kao i spajanje ravnog dela barijere. Pažljivim pregledom se uočava da je stabilnost konstrukcije pojačana stabilizatorima trouglastog preseka, pri čemu jedna horizontalna strana stabilizatora leži na osnovi na koju se postavlja zaštitna pregrada, dok je druga strana umetnuta u cevaste šupljine i na taj način povezana sa pregradnom barijerom. Sasvim je sigurno da je zaštita od visokih voda ovakvom barijerom problematična, zbog načina povezivanja stabilizatora sa osnovom barijere.

U patentu EP 0826092 В1 objavljenom 21. 11. 1996. prikazana je „Mobilna sklopiva poplavna barijera“ koja se sastoji od pojedinačnih složenih delova čija se dva uzdužna kraja zahvataju radi obezbeđenja u ,,U“ preseku postavljenom vertikalno na sekcije međusobno spojene pomoću horizontalnih nazubljenih ispusta čiji presek, na gornjoj i donjoj strani, ima oblik slova ,,S“ tako da se na susedne segmente prenosi deo opterećenja uzrokovan pritiskom vode koja sa spoljašnje strane deluje na sekcije protivpoplavne barijere. Barijera se za postolje pričvršćuje u prethodno pripremljeni kanal u koji je najpre umetnuto noseće ležište u čiji su gornji otvor umetnuti profilisani elementi povezani segmentima sa spajajućim upustima i ispustima. Kada barijera nije u zaštitnom položaju kanal se prekriva metalnim pločastim zaštitnikom koji u zaštitnom položaju naleže na gornje ivice nosećeg ležišta. Iako je ovo tehničko rešenje zaštićeno patentom slobodno se može reći da je komplikovano za postavljanje i može da se koristi samo za slučajeve kada poplavni talas nije velike visine. U želji da ostvari veću otpornost pregrada je ojačana podupiračem oblika modifikovanog latiničnog slova ,,L“ koji se postavlja sa zadnje strane barijere, odnosno one koja se nalazi na suprotnoj strani od poplavnog talasa.

U nemačkom patentu DE243411C (1) registrovanom 30. jula 1910. pod nazivom „Metoda za postizanje hitne zaštite od poplava“, prikazan je temeljni zid podignut kao stalna konstrukcija na obalama reka i drugim ugroženim mestima, u kojoj se barijerne ploče koriste u kontinuiranom lancu kada se poplava približi. Kako je u pitanju stabilan odbrambeni objekat, čija je funkcija trajna zaštita od poplava, nije relevantan predmetnom pronalasku.

U prijavi patenta EP 1690986 A2 objavljenoj 16. 8. 2006. pod nazivom „Mobilni sistem za zaštitu od velikih voda“ prikazan je sistem za zaštitu od velikih voda izgrađen od sklopljenih zaštitnih zidova, pričvršćenih na brani i međusobno povezanih, pri čemu svaki zaštitni zid sadrži ožlebljene ivice u obliku slova ,,S“ tako da se umetanjem spajaju formirajući zaštitnu barijeru. Na zidovima su izvedeni elementi za pričvršćivanje koji omogućavaju brzu i jednostavnu montažu. Zaštitni elementi se učvršćuju za tlo brane pomoću elemenata za pričvršćivanje koji su prethodno postavljeni u branu. Iako na prvi pogled izgleda da su predmetna i ova prijava slične ipak se pažljivim proučavanjem prijave EP 1690986 A2 vidi da ona ne predstavlja pouzdanu zaštitu od velikih voda, zbog načina povezivanja pregradnih elemenata sa nosećom konstrukcijom ukopanom u tlo, uz napomenu da napadna površina poplavnog talasa najjače dejstvo ima upravo na mestu gde je izvedena noseća konstrukcija barijere što dovodi do njenog potkopavanja i slabljenja. Ovo je pronalazač shvatio pa je zbog toga dodao složenu konstrukciju podupirača čime je svakako znatno izgubljeno na brzini formiranja ove barijere. Osim toga značajno je i to da noseći elementi ove zaštitne konstrukcije ostaju u brani i kada ona nije u funkciji zaštite od poplava, što nije najbolje rešenje jer tokom vremena dolazi do njihovog oštećenja.

Imajući u vidu nerešene nedostatke i probleme u napred navedenim tehničkim rešenjima, pronalazač predmetnog pronalaska se odlučio za novo konstruktivno rešenje koje omogućava formiranje mobilne odbrambene barijere bilo koje dužine koja se, pri tom, postavlja brzo jeftino, a uz to obezbeđuje efikasnu, pouzdanu i konzistentnu odbranu od poplava.

IZLAGANJE SUŠTINE PRONALASKA

Predmetnim mobilnim sistemom koji omogućava efikasnu zaštitu od poplava rešen je napred definisan tehnički problem.

Mobilni sistem za zaštitu od poplava sadrži najmanje dva pločasta elementa međusobno spojena, pri čemu prvi pločasti element i drugi pločasti element sadrže odgovarajuće elemente za spajanje koji se povezuju tako što se prvi pločasti element umetne u drugi pločasti element, a zatim se učvrste pomoću odvojive spojnice uležištene između prvog i drugog pločastog elementa.

Prema osnovnom primeru izvođenja, najmanje prvi pločasti element sadrži žleb, a najmanje drugi pločasti element sadrži pero-klin. Veza koja je ostvarena umetanjem pero-klina u žleb konstrukcijski je vrlo jednostavna i izdržljiva, čak i pri najvećim opterećenjima, uz napomenu, da se u slučajevima kada su pločasti elementi izrađeni od plastike, obavezno međusobno zavaruju.

U daljoj izvedbi pronalaska, pločasti elementi čine odgovarajući prvi elementi za pričvršćivanje koji čine osiguranje spoja, pri čemu su ti prvi osiguravajući elementi u formi uzdužno podesivih steznih elemenata za spajanje, tako da se postavljaju veoma brzo, a uz to je ovakvo povezivanje pločastih elemenata čvršće, što sistemu daje veći stepen stabilnosti. Prvi osiguravajući elementi nalaze se samo na strani suprotnoj od vode (na tzv. vazdušnoj strani), čime je omogućeno da bujica, a naročito otpad koji se nalazi u njoj, ne napada površinu sa osiguračima. Neophodno je da se između više prvih elemenata za pričvršćivanje nalaze vertikalni razmaci, jer se tako povećava efikasnost osiguranja. U daljoj izvedbi pronalaska, priključni spoj je izveden sa prvom zaptivkom smeštenom u žlebu, pri čemu ta prva zaptivka sadrži prvi zaptivni element. Ovakav način zaptivanja čini da je sistem sigurniji i efikasniji. Kada zaptivni žleb i prva zaptivka međusobno tesno prijanjaju, a naročito kada su upresovani, elementi ploče ne samo da mogu da se bočno umeću jedan u drugi i razdvajaju, već je to moguće izvesti i duž vertikalnog pravca, a da zaptivanje pri tom ne postane ograničeno ili se ne ošteti. U jednoj daljoj izvedbi pronalaska, prvi zaptivni element sadrži semering koji dalje sadrži najmanje dva zaptivna ispusta od kojih jedan koji je okrenut ka vodi, štrči u odnosu na prvi zaptivni element, usled čega je zaptivanje efikasnije, uz napomenu da postavljanjem prve zaptivke samo na strani okrenutoj suprotno od toka vode, pritisak vode dovodi do efekta samozaptivanja.

U jednoj daljoj izvedbi pronalaska pločasti elementi su izvedeni tako da sadrže šuplje komore, formirane mrežom mostova koji se protežu između dve strane ploče. Kao rezultat toga, pločasti elementi su stabilniji i mogu da apsorbuju visok pritisak vode. Pored toga, time je omogućena izrada pločastih elemenata različitih dimenzija.

U jednoj daljoj izvedbi pronalaska, pomenuta mreža mostova sadrži poprečno ukrštena rebra, usled čega su pločasti elementi dobili na elastičnosti.

U jednoj daljoj izvedbi pronalaska, izvedena je šina sa žlebom za umetanje pločastih elemenata, postavljena u tlo duž linije koja se štititi od poplave. Kao rezultat toga, zaštita od poplave postaje efikasnija uz istovremeno povećavanje brzine podizanja brane, jer se pločasti elementi u taj žleb samo jednostavno ubacuju bočno jedni u druge, a u zavisnosti od situacije na terenu se takođe slažu vertikalno i nakon toga ubacuju u žleb. Ovako formirana odbrambena barijera može da podnese visinu poplavnog talasa od oko 30 cm. Napred opisani žleb sadrži zaptivku kojom se sprečava prodor vode ispod donje strane pločastih elemenata.

U daljoj izvedbi pronalaska, šina je pokrivena pomerljivim poklopcem, čime se sprečava prodor prljavštine u žleb tokom perioda kada ga nije potrebno koristiti.

U daljoj izvedbi pronalaska žleb i pločasti elementi imaju dodatne odgovarajuće osiguravajuće elemente koji povećavaju stabilnost sistema, pri čemu su ovi osiguravajući elementi smešteni na strani okrenutoj ka vodenom toku ("strani zatezanja"), obezbeđujući veću čvrstinu odbrambene barijere u odnosu na udarni pritisak vode. Da bi se izbegao udar sa otpadom i krhotinama koje plutaju po površini vodenog toka, osiguravajući elementi su postavljeni blizu tla.

U jednoj daljoj izvedbi pronalaska, predmetni mobilni sistem za zaštitu od poplava sadrži sredstva za ojačanje, pri čemu pločasti elementi sadrže spone za pričvršćivanje i otpuštanje tih sredstava za ojačanje na kojima se nalaze potporni elementi podesive dužine, čime je povećana otpornost i na najveća moguća opterećenja.

U jednoj daljoj izvedbi pronalaska, koja je takođe nezavisna od pronalaska koji se sastoji od najmanje dva pločasta elementa koji mogu međusobno da se povežu, pri čemu prvi pločasti element i drugi pločasti element sadrže odgovarajuće spojne elemente, tako da prvi pločasti element može da se umetne u drugi pločasti element kako bi se stvorio spoj između prvog pločastog elementa i drugog pločastog elementa, a koji može i da se rastavi, i koji pruža nezavisnu zaštitu. Suštinu pronalaska predstavlja i izvođenje zaštite od udara koja se sastoji od odbojnih ploča postavljenih duž pravca vodenog toka, koje se ređaju jedna preko druge poput krovnih crepova, zbog čega je zaštita od udara posebno otporna na oštećenja. Prema ovom rešenju između zaštite od udara i pločastih elemenata smešteni su apsorberi energije udara, koji imaju najmanje jedan elastični amortizer, zahvaljujući čemu je zaštita od udara dodatno otpornija na oštećenja. Odbojne ploče se postavljaju na krakovima potpornih elemenata tako da vise sa njih. Takva zaštita od udara prvenstveno se koristi kada su brzina strujanja vodenog toka-mase kao i mogući ugao udara veoma veliki, (npr. brzina protoka od 3,5 m/sekundi, ugao udara 55°). Pri manjim brzinama toka vode, na primer od 2,5 m/sekundi i manjim uglovima udara od 5°, ova zaštita od udara može da bude izostavljena. Takva zaštita od udara je univerzalna i koristiti se kod svih sistema za zaštitu od poplave, ali i kod drugih objekata i instalacija za sprovođenje i regulisanje vodenih tokova koje trpe pritisak vode, kada postoji opasnost od udara otpadaka i slične opasnosti.

U jednoj daljoj izvedbi pronalaska, pločasti elementi su izrađeni od plastike, tako da su jednostavni za izradu bilo kojih dimenzija, jeftiniji i izdržljiviji. Predviđeno je da pločasti elementi imaju debljinu od 25 mm do 100 mm, najpovoljnije od 30 mm do 85 mm, a naročito od 40 mm do 70 mm, i/ili visinu od 250 mm do 2500 mm, najpovoljnije od 1000 mm do 2000 mm, a poželjno od 1250 mm do 1750 mm, i/ili dužinu od 1000 mm do 4000 mm, najpovoljnije od 1500 mm do 3500 mm, a poželjno od 2000 mm do 3000 mm. Ove dimenzije su pogodne za brzo podizanje sistema koje može da se izvede ručno.

KRATAK OPIS SLIKA INACRTA

U cilju lakšeg razumevanja pronalaska, pronalazač se samo primera radi poziva na priložene nacrte na kojima je:

Slika 1a, 1b Aksonometrijski prikaz pločastog elementa mobilnog sistema za zaštitu od poplava u pogledu sa prednje strane i u pogledu sa zadnje strane;

Slika 2a, 2b Aksonometrijski prikaz ojačanja prikazanog u razvučenom položaju i prikazanog u skupljenom položaju;

Slika 3a Aksonometrijski prikaz donje šine umetnute užleb;

Slika 3b Aksonometrijski prikaz žleba sa pločom za pokrivanje;

Slika 4a Uvećan aksonometrijski prikaz žleba na pločastom elementu u pogledu sa jednog boka;

Slika 4b Uvećan aksonometrijski prikaz žleba na pločastom elementu u pogledu sa drugog boka;

Slika 4c Uvećan aksonometrijski prikaz žleba na pločastom elementu u pogledu odozgo;

Slika 5a Aksonometrijski prikaz pločastog elementa sa pero-klinom u pogledu sa jednog boka;

Slika 5b Aksonometrijski prikaz pločastog elementa sa pero-klinom u pogledu sa drugog boka;

Slika 5c Aksonometrijski prikaz pločastog elementa sa pero-klinom u pogledu odozgo;

Slika 6 Delimičan presek pločastog elementa u aksonometriji;

Slika 7a Aksonometrijski prikaz mobilnog sistema za zaštitu od poplava u sklopnom izgledu, prema prvom primeru izvođenja;

Slika 7b Uvećani prikaz spajanja elemenata mobilnog sistema za zaštitu od poplava, prema prvom primeru izvođenja, u aksonometriji;

Slika 8 Aksonometrijski prikaz mobilnog sistema za zaštitu od poplava u sklopnom izgledu, prema drugom primeru izvođenja;

Slika 9 Aksonometrijski prikaz mobilnog sistema za zaštitu od poplava u sklopnom izgledu, prema drugom primeru izvođenja u pogledu sa branjene strane;

Slika 10 Aksonometrijski prikaz mobilnog sistema za zaštitu od poplava u sklopnom izgledu, prema drugom primeru izvođenja, u pogledu sa boka;

Slika 11 Aksonometrijski prikaz zaštitne ploče sa zaštitnim telom u pogledu sa prednje strane;

Slika 12 Aksonometrijski prikaz zaštitne ploče sa zaštitnim telom u pogledu sa boka.

DETALJAN OPIS PRONALASKA

Posmatrajući slike od 1 do 7b može se videti da je mobilni sistem 10 za zaštitu od poplava izveden tako da sadrži najmanje dva pločasta elementa 12, slika 1, pri čemu svaki od njih sadrži žleb 14 i peroklin 16 postavljen nasuprot žlebu 14, tako da omogućava uklapanje pločastih elemenata 12a, 12b radi formiranja spojnice 17.

Na svakom pločastom elementu 12 pričvršćena su po dva elementa 18 za učvršćivanje, slika 2, sa konektorima 20 za brzo otpuštanje i sredstvima 22 za pričvršćivanje u obliku slova ,,U“. Na elementima 18 za učvršćivanje izvedeni su potporni elementi 24 sa stubićem 28, spojeni pomoću odvojivih potpornih elemenata 26, pri čemu su na potpornim elementima 24 učvršćene elementi 30 sa teleskopskom nožicom. Kada element 30 sa teleskopskom nožicom nije razvučen, potporni elementi 24 su takve dužine da ne štrče izvan stubića 28 koji su u sklopljenom položaju.

Učvršćivanje pločastih elemenata 12 vrši se pomoću šina 34, slika 3а, ugrađenih i zabetoniranih u tlo 32, slika 3b, pri čemu su šine 34 izvedene tako da sadrže osnovnu ploču 36 i prihvatni žleb 42 formiran od ploča 38, 40 pozicioniranih vertikalno na podlogu. Prva ploča 38 orijentisana je prema vazdušnoj strani 39, odnosno okrenuta suprotno od strane izložene vodenom toku. Ispred druge ploče 40 postavljena je treća ploča 44 okrenuta prema strani 45 izloženoj vodenom toku. Na prvoj ploči 38 i trećoj ploči 44 postavljeni su bočni graničnici 46, 48, između kojih je umetnuta ploča 50 za pokrivanje smeštena na elemente 49 za amortizovanje, oslonjene na ploče 38, 40, 44. Ploča 50 za pokrivanje ne sme da bude oslonjena na drugu ploču 40, pri čemu se izbegava nagib uz moguće tolerancije.

Ploča 50 za pokrivanje, u stanju kada mobilni sistem nije u funkciji odbrane, efikasno sprečava prodiranje otpadnog materijala (lišća, granja, zemlje i dr.) u šinu 34, pri čemu su zbog boljeg zaptivanja na ploče 50 za pokrivanje pričvršćeni elementi 51 za zaptivanje, pozicionirani između prve ploče 38 i druge ploče 40, odnosno između druge ploče 40 i treće ploče 44, čime je sprečeno neželjeno podizanje ploče 50 za pokrivanje. Na dnu prihvatnog žleba 42 nalazi se trapezoidna ili lučna gumena membrana 52 naslonjena na donju ivicu 54 tako da služi kao horizontalna barijera protiv prodiranja vode. Pored toga, prva ploča 38 u prihvatnom žlebu 42 sadrži zaptivni ispust 56 koji deluje kao vertikalna barijera protiv prodiranja vode.

Na drugoj ploči 40, na strani suprotno od prihvatnog žleba 38 koji se pruža dijagonalno prema gore po celoj dužini druge ploče 40, izveden je žleb 58 za kačenje na vertikalni konektor 60 za brzo stezanje pločastih elemenata 12, pomoću koga se ovi pločasti elementi postavljaju vertikalno na šine 34 postavljene u tlo 32.

Pločasti elementi 12a, 12b, na strani prema bočnim žlebovima 14 sadrže horizontalne stezne konektore 62 za brzo otpuštanje koji uklopljeni izbočinama 64 drže spojene pločaste elemente 12a, 12b. Dužina horizontalnih steznih konektora 62 za brzo otpuštanje i vertikalnih steznih konektora 60 za brzo otpuštanje je promenljiva. Izbočine 64 raspoređene su na više šina 34 koje su razmaknute, pri čemu to može da bude i jedna šina koja se pruža vertikalno čitavom dužinom. Kao rezultat toga, lakše je pronaći tačke na kojima se postavljaju odgovarajući stezni konektori 62 za brzo otpuštanje, čak i na različitim visinama pločastih elemenata 12a, 12b, čime je olakšano postavljanje sistema 10 za zaštitu od poplava u slučaju da su šine 34 postavljene u tlo 32 promenljivog vertikalnog nivoa.

Na stranama 66 pločastih elemenata 12 orijentisanih nasuprot vodenom toku, odnosno na stranama 66 okrenutim prema vazdušnoj strani 39, postavljene su takođe sklopive ručke 68, koje omogućavaju lakši prenos pločastih elemenata 12.

Žleb 14 čine centralna mreža 70 i dve zavarene ploče 72, 74, pri čemu ploča 74, okrenuta na stranu suprotnu od vodenog toka, sadrži dva prihvatna žleba 76, 78, u obliku slova „Т“, na koje prijanjanju upresovane osnove-stope 80, 82 zaptivke 84. Zaptivka 84 se sastoji od tela 86 zaptivke i tri zaptivne manžetne 88a, 88b, 88c, pri čemu je unutrašnja zaptivna manžetna 88a duža od preostale dve.

Ploče 72, 74 su zavarene na telo 90 ploče, a kao dodatno učvršćenje postavljene su i dve ploče 92, 94, pri čemu su obe zavarene i za telo 90 ploče i za ploče 72, 74. Centralna mreža 70 zajedno sa pločama 72, 74 je širine, identične debljini tela 90 ploče. Na pločama 92, 94 sa

1

donje strane 54 pločastih elemenata 12 nalaze se suženja 96, 98, koja omogućavaju neometano umetanje u prihvatni žleb 38, pri čemu su stubići 28 izvedeni sa odgovarajućim suženjima kako bi neometano mogli da budu umetnuti u prihvatni žleb 42.

Pero-klin 16 na telu 90 ploče je zavaren između ploča 100, 102 zajedno sa pločama 104, 106 koje služe za učvršćivanje. Ploče 104, 106 na donjoj strani 54 pločastih elementa 12 sadrže skraćenja 108,110 za umetanje u prihvatni žleb 42.

Debljina pero-klina 16 je takva da nakon umetanja u žleb 14 naleže na celu površinu ploče 72 i istovremeno lagano pritiska zaptivnu manžetnu 88 čime se sprečava prodor vode kroz žleb 14 i istovremeno povećava pritisak vode između pero-klina 16 i ploče 72 zbog čega pero-klin 16 sve više pritiska telo 86 zaptivke što dovodi do potpunog zaptivanja. Pero-klin 16 je kraći od dubine žleba 14, tako da se mogu nadoknaditi dopuštene tolerancije i odstupanja koja nastaju usled promena temperature.

Telo 90 ploče čine rešetke 112 nosača, ploče 114, 116 koje sa obe strane uokviruju rešetku 112 nosača i ivični završetak 117. Rešetku 112 nosača čini mreža 118, 120 od ploča koje upravno naležu jedna na drugu, tako da u odnosu na glavnu površinu 122 tela stvaraju šuplje komore 124 čiji raspored nalikuje šahovskim poljima. Za dalje ojačanje mreže 118, 120 postavljaju se rebra 126,128. Svi ti elementi 112,114,116, 118,120,126,128 tela 90 ploče napravljeni su od termoplastičnog materijala, polipropilena i zavareni su jedni za druge. Žleb 14 i pero-klin 16, takođe su napravljeni od istog materijala.

U zavisnosti od visine koju je potrebno zaštititi, pločasti elementi 12 su dužine L od 1000 do 4000 mm, visinu H od 250 do 2500 mm i debljinu D tela 90 ploče od 40 do 57 mm. Teški su oko 23,5 kg/m<2>, što ih čini lakim za rukovanje kada ih postavljaju dve osobe.

Kako je telo 90 ploče izvedeno sa šupljim komorama 124 pločasti element 12 je relativno lagan, a ipak može da izdrži izuzetno veliko opterećenje vodenog toka. Ako je telo 90 ploče takvih dimenzija da ga nije moguće izraditi u jednom komadu, tada se više delova 90a, 90b zavaruju međusobno zajedno sa kućištem 130 ploče.

Postavljanje mobilnog sistema 10 za zaštitu od poplava u odbrambeni položaj izvodi se na sledeći način:

Prvo se ukloni ploča 50 za pokrivanje sa šine 34 postavljene u tlo 32, usled čega se oslobađa- ogoljava prihvatni žleb 42, a zatim se prvi pločasti element 12a ubacuje u prihvatni žleb 42, nakon čega se slaže drugi pločasti element 12b, i na kraju dodaje dovoljan broj pločastih elemenata 12 sve dok se sekcija koja se štiti od vodenog toka u potpunosti ne zatvori.

Da bi se povećala brzina postavljanja mobilnog sistema 10, pločasti element 12 se uzajamno zatežu horizontalnim steznim konektorima 62 za brzo otpuštanje, a nakon toga se pločasti element 12 priteže na šinu 34 postavljenu u tlo 32 pomoću vertikalnih steznih konektora 60 za brzo otpuštanje. Zahvaljujući tako izvedenom frikcionom spoju tela pločastih elementa 12 jednih sa drugima, kao i sa šinom 34 postavljenom u tlo 32, može se sprečiti prodor vode već u nivou od oko 30 cm.

Nakon što su svi pločasti elementi 12 postavljeni i pritegnuti jedni za druge, kao i za šine 34 postavljene u tlo 32, elementi 18 za učvršćivanje pričvršćuju se za pločaste elemente 12 na strani suprotnoj od vodenog toka (tzv. vazdušnoj strani 39). Tom prilikom se svaki od stubića 28 elemenata 18 za učvršćivanje postavlja između sredstava 22 za učvršćivanje oblika slova ,,U“ i povezuju pomoću steznih konektora 20 za brzo otpuštanje. S druge strane, elementi 18 za učvršćivanje mogu takođe da se unapred fiksiraju preko svojih stubića 28 na pločaste elemente 12, pri čemu sredstva 22 za učvršćivanje oblika slova ,,U“ tokom skladištenja i tokom transporta štite pločaste elemente 12.

Potporni elementi 24 elemenata 18 za učvršćivanje okrenuti su prema stubićima 28 i za njih pričvršćeni pomoću poprečnih potpornih elemenata 26, nakon čega se elementi 30 sa teleskopskom nožicom razvuku iz potpornog elementa 24 do dubine koja im omogućava bezbedan i stabilan položaj u tlu 32. U tu svrhu elementi 30 sa teleskopskom nožicom se podešavaju fino teleskopski.

Kada opasnost od poplave prođe, mobilni sistem 10 za zaštitu od poplava se demontira podjednako brzo obrnutim redosledom, pa se u tom slučaju pločasti elementi 12 i elementi 18 za učvršćivanje transportuju na veoma jednostavan način i uz uštedu prostora i potom skladište za sledeću situaciju u kojoj će doći do opasnosti od poplave.

Na slici 7a prikazan je primer upotrebe mobilnog sistema 10 za zaštitu od poplava izvedenog preko dela prelaza 132 na nasipu 134 putem 136. Nasip 134 obuhvata zid 140 nasipa uzidan u tlo 138 sa uzdignutim nagibom. Zid 140 nasipa proteže se do mesta na kojem tlo 138 ne dostiže visinu dovoljnu da bi se sprečila poplava nakon podizanja nivoa vode. S druge strane, nalazi se zid 142 nasipa sa umetnutim krilnim zidom 144, koji je takođe dovoljne visine da branjeni prostor zaštiti od poplave. Na putu 136 postavljene su šine 34 u tlo 138, vertikalno raspoređene kao prihvatni žlebovi unutar dva stuba 146, 148 u zidu 140 nasipa i krilnom zidu 144.

Za pričvršćivanje mobilnog sistema 10 za zaštitu od poplava, izvedenog od dva pločasta elementa 12a, 12b, predviđeni su muški deo 150 i ženski deo 152, koji su umetnuti u vertikalno postavljene šine 34. Na muški deo 150 i ženski deo 152, na strani 45 izloženoj vodenom toku postavljeni su vodoravni stezni konektori 62 za brzo otpuštanje, koji se umeću u žlebove 14 vertikalno postavljenih šina 34. Muški deo 150 sadrži izduženi deo 154 na koji je zavaren pero-klin 16 sa izbočinama 64 na način prikazan na sl.5. Na taj način se horizontalni stezni konektori 62 za brzo otpuštanje učvršćuju za pločaste elemente 12a. Ženski element 152 prikazan na slici 7b, takođe sadrži izduženi deo 156 na kome je izveden žleb 14 sa horizontalnim steznim konektorima 62 za brzo otpuštanje, sl. 4. Na taj način se horizontalni stezni konektori 62 za brzo otpuštanje učvršćuju na izbočinama 64 pločastih elemenata 12b. Dimenzije izduženih delova 154, 156 određuju se uzimajući u obzir tolerancije i povećanje dužine prema povećanju temperature i proračunavaju se tako da širina B nasipa 134 (deo koji se osigurava) bude bezbedno zatvorena pomoću dva pločasta elementa 12a, 12b.

Podizanje mobilnog sistema 10 za zaštitu od poplava, izvedenog prema pronalasku, na delu prelaza 132 preko nasipa 134, putem 136 vrši se na prethodno opisan način, s tim da se pre pričvršćivanja elemenata 18 za učvršćivanje prethodno spajaju muški deo 150 i ženski deo 152. Tom prilikom najmanje jedan deo 12a, 12b, 152, 154 mora da bude ubačen odozgo, a zatim se elementi 18 za učvršćivanje podešavaju i potom pričvršćuju.

Prema varijantnom rešenju mobilnog sistema 200 za zaštitu od poplava izvedenom u skladu s predmetnim pronalaskom, prikazanom na slikama 8, 9,10, 11 i 12, koji se od mobilnog sistema 10 za zaštitu od poplava razlikuje po tome što je u ovom slučaju izveden dodatni zaštitnik 202 od udara i što pločasti elementi 204 umesto tri sadrže pet vertikalnih steznih konektora 206 za brzo zatezanje. Na taj način pričvršćenje pločastih elemenata 204 za vertikalnu potporu je postalo čvršće, pri čemu su vertikalni stezni konektori 206 za brzo otpuštanje izvedeni identično kao i vertikalni stezni konektori 60 za brzo otpuštanje, a šine 34 postavljene u tlo 32, takođe su izvedene identično kao i kod mobilnog sistema 10, tako da u cilju pojednostavljenja prikaza i lakšeg razumevanja za iste detalje neće biti ponavljanja objašnjenja, već je detaljnije objašnjen zaštitnik 202 od udara.

Zaštitnik 202 od udara sastoji se od zaštitne ploče 208, amortizera 210 za ublažavanje energije udara i nosača 212. Nosač 212 je umetnut u gornje otvore 214 (slike 2a, 2b) stubića 28, koji sadrže graničnik 215 pomoću kojeg se definiše dubina umetanja u stubiće 28. Na krakovima 212 nalaze se otvori 216 sa lancima 218, na kojima su smeštene zaštitne ploče 208 tako da vise preko pločastih elemenata 204, pri čemu su kraci 212 povezani sa zaštitnom pločom 208. Visina zaštitnih ploča 208 u odnosu na pločaste elemente 204 podešava se odabirom dužine lanaca 218, tako da očekivana vodena linija dodiruje zaštitne ploče 208 po sredini u odnosu na njihovu vertikalnu dužinu.

Amortizeri 210 udarne energije, koji su nalik na bokobrane sadrže elastično šuplje plastično telo 220 ispunjeno vazduhom i priključke 222 stegnute pomoću zavrtnjeva na suprotnim krajevima, pri čemu su postavljeni na ispupčenjima 224 za pričvršćivanje tako da šupljim plastičnim telom 220 direktno naležu na zadnju stranu 228 zaštitne ploče 208.

1

Na donjoj strani 230 zaštitnih ploča 208 izvedena je prihvatna tačka 232 u obliku otvora, smeštena ispod prihvatnih tačaka 234 lanaca 218. Te donje prihvatne tačke 232 koriste se za pričvršćivanje sredstava 236 za stezanje, izvedenih u obliku zateznih traka 236, slika 12. Zatezne trake 236 na svom donjem kraju sadrže kuke 23 postavljene u žleb 58 za vertikalne stezne konektore 60 za brzo otpuštanje.

Uočava se da su zaštitne ploče 208 povezana sa dva amortizera 210 za energiju udara, koji se takođe nalaze postavljeni između prihvatnih tačaka 232, 234. Napominje se da je moguće menjati raspored, broj amortizera 210 za energiju udara i/ili nosača 212 i/ili zateznih traka 236 za stezanje.

Nakon pričvršćivanja pomenutih kuka 238 u žleb 58 i vezivanja zateznih traka 236, šuplja plastična tela 220 leže na strani 240 pločastih elemenata 204 orijentisanih ka vodenoj struji, tako da amortizeri 210 energije udara mogu da služe kao odbojnik između zaštitnih ploča 208 i pločastih elemenata 204. Zaštitne ploče 208 izvedene su u pravcu toka S očekivane poplave i preklapaju se poput crepova 242, slika 9, tako da đubre-otpad koje prolazi pored zaštitnih ploča 208 ne može između njih da se zaglavi, jer bi u suprotnom moglo da ukloni zaštitne ploče 208 ili čak da uništi zaštitnik 202 od udara.

Zaštitnik 202 od udara može, po potrebi, brzo da se doda ili ukloni iz postojećeg mobilnog sistema 200 za zaštitu od poplava. Pored toga, zaštitnik 202 od udara lako se odvojeno transportuje i skladišti. Iz gornjeg opisa je jasno da je ovim pronalaskom koji se odnosi na mobilni sistem 10, 200 za zaštitu od poplava moguće brzo i efikasno osigurati područja koje želimo da štitimo bez obzira na dužinu B. Mobilni sistem 10, 200 za zaštitu od poplava je posebno jednostavan i jeftin, a ipak ima veliku otpornost na opterećenja i na habanje.

Karakteristike ovog pronalaska prema osnovnom i varijantnom rešenju mogu se slobodno kombinovati jedna sa drugom. Pored toga, grafičke karakteristike sistema takođe mogu da se preformulišu tako da budu iskorišćene kao karakteristike procesa, dok karakteristike procesa mogu da se preformulišu u grafičke karakteristike sistema. Takve preformulacije su automatski uključene u predloženi pronalazak.

NAČIN INDUSTRIJSKE ILI DRUGE PRIMENE PRONALASKA

Industrijska izrada predmetnog pronalaska apsolutno je moguća u fabrikama, pa čak i u dobro opremljenim radionicama za proizvodnju plastičnih pločastih hidroizolacionih elemenata, na osnovu radioničke dokumentacije koju stručnjaci iz predmetne oblasti mogu da urade korišćenjem nacrta i opisa iz predmetne prijave.

Pronalazak je pogodan za serijsku proizvodnju. Njegova primena se preporučuje na svim mestima (gradskim i vangradskim) na kojima je potrebno ostvariti zaštitu od poplava.

Mobilna linija odbrane se formira na planiranoj i pripremljenoj liniji za mobilnu odbranu. Formiranje linije odbrane sprovodi služba za odbranu od poplava. U okviru ukupne pripreme, za odbranu precizno se definiše linija mobilne odbrane a zatim se na opisani način vrši njeno formiranje. Kada je linija formirana, vodoodrživost spojeva i zaptivki se proverava mlazom vode.

Upotreba predmetnog sistema se posebno preporučuje za izradu mobilnih linija odbrane za zaštitu gradskih naselja sa kejovima za koje postoje visoki arhitektonski estetski zahtevi. Primena mobilnih sistema prema pronalasku, preporučuje se i na mestima gde se javljaju iznenadna i obimna plavljenja, a naročito u slučajevima kada se za zaštitu zahteva visok stepen elastičnosti barijere i statičke stabilnosti i kada je potrebno izvesti kvalitetno zaptivanje.

Spisak pozicija i referentnih oznaka

10 Mobilni sistem za zaštitu od poplava izveden u skladu sa osnovnim izvođenjem pronalaska

12, 12a, 12b Pločasti elementi 14

14 Žleb

16 Pero-klin

17 Spojnica između pločastih elemenata 12

18 Elementi za učvršćivanje

20 Stezni konektor za brzo otpuštanje

22 Sredstva za učvršćivanje koja imaju obliku slova ,,U“

24 Potporni elementi

26 Odvojiva poprečni potporni elementi

28 Stubići

30 Elementi sa teleskopskom nožicom

32 Tlo

34 Šine u tlu

36 Osnovna ploča

38 Prva ploča koja se uzdiže sa osnovne ploče 36

14

1

Druga ploča koja se uzdiže sa osnovne ploče 36

Prihvatni žleb

Treća ploča koja se uzdiže sa osnovne ploče 36

Strana izložena vodenom toku

, 48 Bočni graničnici prve ploče 38 i treće ploče 44

Elementi za amortizovanje ploče 50 za pokrivanje

Ploča za pokrivanje

Elementi za zaptivanje ploče 50 za pokrivanje

Lučna ili trapezoidna gumena membrana, horizontalna barijera protiv prodiranja vode Donja ivica pločastog elementa 12

Zaptivni ispust

Žleb za vertikalne stezne konektore 60 za brzo otpuštanje

Vertikalni stezni konektor za brzo otpuštanje

Horizontalni stezni konektor za brzo otpuštanje

Odgovarajuće horizontalne izbočine steznog konektora 62 za brzo otpuštanje Strana pločastih elemenata okrenuta prema vodenom toku 12.

Zglobne sklopive ručkepločastih elemenata 12

Centralna mreža

,74 Ploče

, 78 Prihvatni žlebovi u obliku slova T

, 82 Osnova zaptivke 84

Zaptivka

Telo zaptivke

Tri zaptivne manžetne

Telo ploče

a, 90b Nekoliko delova od kojih je sastavljeno telo 90 ploče

,94 Ploče

, 98 Suženja ploča 92, 94

0, 102 Ploče

4, 106 Ploče

8, 110 Suženja ploča 104, 106

2 Noseća rešetka tela 90 ploče

1

, 116 Ploče za uokvirivanje noseće rešetke 112, bočne ploče

, 120 Mreža od ploča koje upravno naležu jedna na drugu

Površina tela ploče

Šuplje komore

, 128 Rebra

Više delova 90a, 90b tela ploče 90 koji su zavareni jedni za druge Prelaz preko nasipa 134

Nasip

Put na prelazu 132

Tlo čiji se nagib podiže

Zid nasipa

Zid nasipa

Krilni zid

Stub u zidu nasipa 140

Stub u krilnom zidu 144

Muški deo

Ženski deo

Izduženi deo muškog dela 150

Izduženi deo ženskog dela 152

Varijantno izvođenje mobilnog sistema za zaštitu od poplava u skladu sa pronalaskom

Zaštitnik od udara

Pločasti elementi

Vertikalni stezni konektori za brzo zatezanje

Zaštitna ploča

Amortizer za energiju udara

Nosač

Gornji otvori stubića 28

Graničnik

Otvori

Lanci

Šuplje plastično telo amortizera 210 za energiju udara

Priključci amortizera 210 energije udara

Ispupčenja za pričvršćivanje

16

1

226 Vijčani spoj između priključaka 222 i ispupčenja 224 za pričvršćivanje 228 Zadnja strana zaštitne ploče

230 Donja strana zaštitne ploče 208

232 Prihvatne tačke za montiranja sredstava 236 za stezanje 234 Prihvatne tačke za montiranje lanaca 218

236 Zatezne trake, sredstva za stezanje

238 Kuka

240 Strana pločastih elemenata 204 izložena vodenom toku 242 Preklapanje zaštitnih ploča 208 koje nalikuje krovnim crepovima B Širina nasipa 134, područje koji se osigurava

D Debljina tela 90 ploče

H Visina pločastog elementa 12

L Dužina pločastog elementa 12

S Smer vodenog toka

1

Claims (7)

PATENTNI ZAHTEVI

1. Mobilni sistem (10; 200) za zaštitu od poplava/koji sadrži najmanje dva pločasta elementa (12, 12a, 12b) izvedena tako da prvi pločasti element (12, 12a) i drugi pločasti element (12, 12b) sadrže elemente (14, 16) za spajanje, pri čemu prvi pločasti element (12a) sadrži žleb (14), dok drugi pločasti element (12b) sadrži pero-klin (16), na kojima se nalaze osiguravajući elementi (62, 64) sastavljeni od spojnica (17) sa zaptivnim ispustom (56), postavljenim na žlebove (14), pri čemu mobilni sistem dalje sadrži šinu (34) za postavljanje u tlo duž linije (132) koja se štiti od poplave prilagođenu za umetanje pločastih elemenata (12, 12a, 12b), pri čemu pločasti elementi (12, 12a, 12b) sadrže sredstva (22) za učvršćivanje prilagođena za učvršćivanje i otpuštanje elemenata (18) za učvršćivanje koji sadrže potporne elemente (24), pri čemu su pločasti elementi (12, 12a, 12b) napravljeni tako da imaju šuplje komore (124), naznačen time, što šuplje komore (124) sadrže mrežu (118, 120) od ploča koje upravno naležu jedna na drugu, a koja se proteže između dve bočne ploče (114,116) koje su deo tela (90) pločastih elemenata (12, 12a, 12b).

2. Mobilni sistem (10; 200) za zaštitu od poplava izveden u skladu sa zahtevom 1, naznačen time, što mreža (118, 120) od ploča sadrži rebra (126, 128).

3. Mobilni sistem (10; 200) za zaštitu od poplava izveden u skladu sa zahtevom 1 ili 2, naznačen time, što šina (34) za postavljanje u tlo sadrži gumenu membranu (52) i zaptivni ispust (56).

4. Mobilni sistem (10; 200) za zaštitu od poplava izveden u skladu sa bilo kojim od prethodnih zahteva, naznačen time, što je šina (34) demontažno, pokrivena pločom (50) za pokrivanje smeštenoj na elemente (49) za amortizovanje, oslonjene na ploče (38, 40, 44), pri čemu su na ploču (50) za pokrivanje pričvršćeni elementi (51) za zaptivanje, pozicionirani između prve ploče (38) i druge ploče (40), odnosno između druge ploče (40) i treće ploče (44).

5. Mobilni sistem (10; 200) za zaštitu od poplava izveden u skladu sa bilo kojim od prethodnih zahteva, naznačen time, što šina (34) za postavljanje u tlo i pločasti elementi (12, 12a, 12b) sadrže odgovarajući žleb (58) i vertikalne stezne konektore (60) za brzo otpuštanje, respektivno.

6. Mobilni sistem (10; 200) za zaštitu od poplava izveden u skladu sa bilo kojim od prethodnih zahteva, naznačen time, što zaštitnik (202) od udara sadrži zaštitne ploče (208), pri čemu su zaštitne ploče (208) izvedene u smeru (S) protoka vode i smaknute jedna u odnosu na drugu poput krovnog crepa (242), i time što je između zaštitnika (202) od udara i pločastih elemenata (204) postavljen amortizer (210) za energiju udara koji sadrži najmanje jedan elastični odbojnik (210).

7. Mobilni sistem (10; 200) za zaštitu od poplava izveden u skladu sa bilo kojim od prethodnih zahteva, naznačen time, što su pločasti elementi (12, 12a, 12b) izrađeni od plastike debljine od 25 mm do 100 mm, i imaju visinu u opsegu od 250 mm do 2500 mm, pri čemu su im dužine od 1000 mm do 4000 mm.