RS64616B1 - Sklop aluminijumskih terminala i bakar-aluminijum prelazni konektor - Google Patents

Sklop aluminijumskih terminala i bakar-aluminijum prelazni konektor

Info

Publication number
RS64616B1
RS64616B1 RS20230853A RSP20230853A RS64616B1 RS 64616 B1 RS64616 B1 RS 64616B1 RS 20230853 A RS20230853 A RS 20230853A RS P20230853 A RSP20230853 A RS P20230853A RS 64616 B1 RS64616 B1 RS 64616B1
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
aluminum
copper
cavity
terminal
powder
Prior art date
Application number
RS20230853A
Other languages
English (en)
Inventor
Chao Wang
Original Assignee
Jilin Zhong Ying High Technology Co Ltd
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Application filed by Jilin Zhong Ying High Technology Co Ltd filed Critical Jilin Zhong Ying High Technology Co Ltd
Publication of RS64616B1 publication Critical patent/RS64616B1/sr

Links

Classifications

    • H—ELECTRICITY
    • H01—ELECTRIC ELEMENTS
    • H01R—ELECTRICALLY-CONDUCTIVE CONNECTIONS; STRUCTURAL ASSOCIATIONS OF A PLURALITY OF MUTUALLY-INSULATED ELECTRICAL CONNECTING ELEMENTS; COUPLING DEVICES; CURRENT COLLECTORS
    • H01R4/00—Electrically-conductive connections between two or more conductive members in direct contact, i.e. touching one another; Means for effecting or maintaining such contact; Electrically-conductive connections having two or more spaced connecting locations for conductors and using contact members penetrating insulation
    • H01R4/58—Electrically-conductive connections between two or more conductive members in direct contact, i.e. touching one another; Means for effecting or maintaining such contact; Electrically-conductive connections having two or more spaced connecting locations for conductors and using contact members penetrating insulation characterised by the form or material of the contacting members
    • H01R4/62—Connections between conductors of different materials; Connections between or with aluminium or steel-core aluminium conductors
    • H01R4/625—Soldered or welded connections
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C09—DYES; PAINTS; POLISHES; NATURAL RESINS; ADHESIVES; COMPOSITIONS NOT OTHERWISE PROVIDED FOR; APPLICATIONS OF MATERIALS NOT OTHERWISE PROVIDED FOR
    • C09J—ADHESIVES; NON-MECHANICAL ASPECTS OF ADHESIVE PROCESSES IN GENERAL; ADHESIVE PROCESSES NOT PROVIDED FOR ELSEWHERE; USE OF MATERIALS AS ADHESIVES
    • C09J9/00—Adhesives characterised by their physical nature or the effects produced, e.g. glue sticks
    • C09J9/02—Electrically-conducting adhesives
    • H—ELECTRICITY
    • H01—ELECTRIC ELEMENTS
    • H01R—ELECTRICALLY-CONDUCTIVE CONNECTIONS; STRUCTURAL ASSOCIATIONS OF A PLURALITY OF MUTUALLY-INSULATED ELECTRICAL CONNECTING ELEMENTS; COUPLING DEVICES; CURRENT COLLECTORS
    • H01R13/00—Details of coupling devices of the kinds covered by groups H01R12/70 or H01R24/00 - H01R33/00
    • H01R13/02—Contact members
    • H01R13/10—Sockets for co-operation with pins or blades
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C09—DYES; PAINTS; POLISHES; NATURAL RESINS; ADHESIVES; COMPOSITIONS NOT OTHERWISE PROVIDED FOR; APPLICATIONS OF MATERIALS NOT OTHERWISE PROVIDED FOR
    • C09J—ADHESIVES; NON-MECHANICAL ASPECTS OF ADHESIVE PROCESSES IN GENERAL; ADHESIVE PROCESSES NOT PROVIDED FOR ELSEWHERE; USE OF MATERIALS AS ADHESIVES
    • C09J11/00—Features of adhesives not provided for in group C09J9/00, e.g. additives
    • C09J11/02—Non-macromolecular additives
    • C09J11/04—Non-macromolecular additives inorganic
    • H—ELECTRICITY
    • H01—ELECTRIC ELEMENTS
    • H01R—ELECTRICALLY-CONDUCTIVE CONNECTIONS; STRUCTURAL ASSOCIATIONS OF A PLURALITY OF MUTUALLY-INSULATED ELECTRICAL CONNECTING ELEMENTS; COUPLING DEVICES; CURRENT COLLECTORS
    • H01R11/00—Individual connecting elements providing two or more spaced connecting locations for conductive members which are, or may be, thereby interconnected, e.g. end pieces for wires or cables supported by the wire or cable and having means for facilitating electrical connection to some other wire, terminal, or conductive member, blocks of binding posts
    • H01R11/11—End pieces or tapping pieces for wires, supported by the wire and for facilitating electrical connection to some other wire, terminal or conductive member
    • H01R11/12—End pieces terminating in an eye, hook, or fork
    • H—ELECTRICITY
    • H01—ELECTRIC ELEMENTS
    • H01R—ELECTRICALLY-CONDUCTIVE CONNECTIONS; STRUCTURAL ASSOCIATIONS OF A PLURALITY OF MUTUALLY-INSULATED ELECTRICAL CONNECTING ELEMENTS; COUPLING DEVICES; CURRENT COLLECTORS
    • H01R4/00—Electrically-conductive connections between two or more conductive members in direct contact, i.e. touching one another; Means for effecting or maintaining such contact; Electrically-conductive connections having two or more spaced connecting locations for conductors and using contact members penetrating insulation
    • H01R4/04—Electrically-conductive connections between two or more conductive members in direct contact, i.e. touching one another; Means for effecting or maintaining such contact; Electrically-conductive connections having two or more spaced connecting locations for conductors and using contact members penetrating insulation using electrically conductive adhesives
    • H—ELECTRICITY
    • H01—ELECTRIC ELEMENTS
    • H01R—ELECTRICALLY-CONDUCTIVE CONNECTIONS; STRUCTURAL ASSOCIATIONS OF A PLURALITY OF MUTUALLY-INSULATED ELECTRICAL CONNECTING ELEMENTS; COUPLING DEVICES; CURRENT COLLECTORS
    • H01R4/00—Electrically-conductive connections between two or more conductive members in direct contact, i.e. touching one another; Means for effecting or maintaining such contact; Electrically-conductive connections having two or more spaced connecting locations for conductors and using contact members penetrating insulation
    • H01R4/10—Electrically-conductive connections between two or more conductive members in direct contact, i.e. touching one another; Means for effecting or maintaining such contact; Electrically-conductive connections having two or more spaced connecting locations for conductors and using contact members penetrating insulation effected solely by twisting, wrapping, bending, crimping, or other permanent deformation
    • H01R4/18—Electrically-conductive connections between two or more conductive members in direct contact, i.e. touching one another; Means for effecting or maintaining such contact; Electrically-conductive connections having two or more spaced connecting locations for conductors and using contact members penetrating insulation effected solely by twisting, wrapping, bending, crimping, or other permanent deformation by crimping
    • H01R4/20—Electrically-conductive connections between two or more conductive members in direct contact, i.e. touching one another; Means for effecting or maintaining such contact; Electrically-conductive connections having two or more spaced connecting locations for conductors and using contact members penetrating insulation effected solely by twisting, wrapping, bending, crimping, or other permanent deformation by crimping using a crimping sleeve
    • H—ELECTRICITY
    • H01—ELECTRIC ELEMENTS
    • H01R—ELECTRICALLY-CONDUCTIVE CONNECTIONS; STRUCTURAL ASSOCIATIONS OF A PLURALITY OF MUTUALLY-INSULATED ELECTRICAL CONNECTING ELEMENTS; COUPLING DEVICES; CURRENT COLLECTORS
    • H01R4/00—Electrically-conductive connections between two or more conductive members in direct contact, i.e. touching one another; Means for effecting or maintaining such contact; Electrically-conductive connections having two or more spaced connecting locations for conductors and using contact members penetrating insulation
    • H01R4/58—Electrically-conductive connections between two or more conductive members in direct contact, i.e. touching one another; Means for effecting or maintaining such contact; Electrically-conductive connections having two or more spaced connecting locations for conductors and using contact members penetrating insulation characterised by the form or material of the contacting members
    • H01R4/62—Connections between conductors of different materials; Connections between or with aluminium or steel-core aluminium conductors
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C08—ORGANIC MACROMOLECULAR COMPOUNDS; THEIR PREPARATION OR CHEMICAL WORKING-UP; COMPOSITIONS BASED THEREON
    • C08K—Use of inorganic or non-macromolecular organic substances as compounding ingredients
    • C08K2201/00—Specific properties of additives
    • C08K2201/001—Conductive additives
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C08—ORGANIC MACROMOLECULAR COMPOUNDS; THEIR PREPARATION OR CHEMICAL WORKING-UP; COMPOSITIONS BASED THEREON
    • C08K—Use of inorganic or non-macromolecular organic substances as compounding ingredients
    • C08K3/00—Use of inorganic substances as compounding ingredients
    • C08K3/02—Elements
    • C08K3/08—Metals
    • H—ELECTRICITY
    • H01—ELECTRIC ELEMENTS
    • H01R—ELECTRICALLY-CONDUCTIVE CONNECTIONS; STRUCTURAL ASSOCIATIONS OF A PLURALITY OF MUTUALLY-INSULATED ELECTRICAL CONNECTING ELEMENTS; COUPLING DEVICES; CURRENT COLLECTORS
    • H01R11/00—Individual connecting elements providing two or more spaced connecting locations for conductive members which are, or may be, thereby interconnected, e.g. end pieces for wires or cables supported by the wire or cable and having means for facilitating electrical connection to some other wire, terminal, or conductive member, blocks of binding posts
    • H01R11/03—Individual connecting elements providing two or more spaced connecting locations for conductive members which are, or may be, thereby interconnected, e.g. end pieces for wires or cables supported by the wire or cable and having means for facilitating electrical connection to some other wire, terminal, or conductive member, blocks of binding posts characterised by the relationship between the connecting locations
    • H01R11/09—Individual connecting elements providing two or more spaced connecting locations for conductive members which are, or may be, thereby interconnected, e.g. end pieces for wires or cables supported by the wire or cable and having means for facilitating electrical connection to some other wire, terminal, or conductive member, blocks of binding posts characterised by the relationship between the connecting locations the connecting locations being identical
    • H—ELECTRICITY
    • H01—ELECTRIC ELEMENTS
    • H01R—ELECTRICALLY-CONDUCTIVE CONNECTIONS; STRUCTURAL ASSOCIATIONS OF A PLURALITY OF MUTUALLY-INSULATED ELECTRICAL CONNECTING ELEMENTS; COUPLING DEVICES; CURRENT COLLECTORS
    • H01R2201/00—Connectors or connections adapted for particular applications
    • H01R2201/26—Connectors or connections adapted for particular applications for vehicles

Landscapes

  • Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Organic Chemistry (AREA)
  • Inorganic Chemistry (AREA)
  • Connections Effected By Soldering, Adhesion, Or Permanent Deformation (AREA)

Description

OPIS
OBLAST TEHNIKE
[0001] Ovaj pronalazak se odnosi na sklop aluminijumskih terminala koji se koristi u bakaraluminijum prelaznom konektoru za automobilsko vozilo i bakar-aluminijum prelazni konektor koji koristi opisani aluminijumski terminal.
STANJE TEHNIKE
[0002] Terminali za povezivanje električnog aparata, posebno električnog aparata za automobilska vozila, obično su napravljeni od bakra. Direktna veza ovih terminala za povezivanje i aluminijumskih žica (koja uključuje provodno jezgro i izolacioni sloj omotan preko provodnog jezgra, a provodno jezgro je uglavnom napravljeno od aluminijuma ili legure aluminijuma) rezultiraće velikim kontaktnim otporom. Pri dugotrajnom radu, preopterećenju ili kratkom spoju aparata, može doći do akutnog porasta temperature na veznom spoju i na taj način izazvati nezgode. U tu svrhu se u praksi uglavnom koristi prethodno obrađeni bakar-aluminijum konektor ili bakar-aluminijum prelazna sabirnica.
[0003] Kineski mali patent CN 203312469 U, stavlja na uvid javnosti bakrno-aluminijumski spoj, koji uglavnom igra ulogu prelaznog konektora između električnog aparata i aluminijumskih žica. Elementi uključeni u prelazni konektor uglavnom uključuju aluminijumsku žicu, aluminijumski prsten i bakarni terminal. Konkretno, aluminijumska žica se sastoji od provodnog jezgra i izolacionog sloja omotanog preko provodnog jezgra. Aluminijumski prsten je navučen preko aluminijumskih žica. Jedan kraj aluminijumskog prstena je postavljen na provodno jezgro na krajnjem delu aluminijumske žice gde je uklonjen izolacioni sloj, a drugi kraj aluminijumskog prstena je postavljen na susedni izolacioni sloj. Unutrašnjost aluminijumskog prstena je stepenastog oblika, a unutrašnja stepenasta površina je usklađena sa krajnjom površinom izolacionog sloja. Međutim, ne postoji ograničenje u pogledu veličine aluminijumskog prstena za bakar-aluminijum spoj koji ima takvu strukturu. Pošto uobičajeno korišćeni aluminijumski prsten obično ima granicu čvrstine od oko 30 MPa, mala debljina zida aluminijumskog prstena kada se savije pritiskom (krimpuje) sa aluminijumskom žicom će lako dovesti do pukotina na aluminijumskom prstenu, ili se očigledne pukotine mogu pojaviti nakon nekih ogrebotina, tako narušavajući sveukupna mehaničkih svojstava bakar-aluminijum spoja. Dok povećanje debljine zida aluminijumskog prstena veoma malo doprinosi poboljšanju performansi krimpovanja, mehaničkih svojstava i električnih svojstava proizvoda i zahteva veliku količinu aluminijumskog materijala, što u velikoj meri povećava troškove proizvodnje.
[0004] Međutim, pošto je aluminijumska žica povezana sa aluminijumskim prstenom krimpovanjem, ako se krimpovanjem ne može postići dobra povezanost, lako se ostavlja razmak između aluminijumskog prstena i provodnog jezgra aluminijumske žice, ili između provodnih jezgara aluminijumske žice. Kao rezultat toga, teško je izolovati vazduh i vodu, a provodno jezgro će oksidirati i korodirati zbog vazduha. Tako se povećava otpor između provodnog jezgra i aluminijumskog prstena, a performanse električne provodljivosti između aluminijumske žice i aluminijumskog prstena su smanjene.
[0005] Dole navedeni dokumenti iz stanja tehnike stavljaju na uvid javnosti konvencionalni aluminijumski terminal.
[0006] D1: US 2480 280 A (Bergan Martin D) 30. avgust 1949.
[0007] D2: Mtr Mecatraction: "Mecatraction MTR Catalogue connectors", 31. decembar 2010, strane 1-56, XP055620974, preuzeto sa Interneta.
[0008] D3: EP 1032 077 A2 ( Auto Kabel Man GMBH [DE] 30. avgust 2000.
[0009] D4: AU 2008258 184 B2 (Cable Accessories Australia PT) 03. decembar 2009.
[0010] D5: US 4312 793 A (Charneski Mitchell D i drugi) 26. januar 1982. US 2004/168315 A1 se smatra najbližim stanjem tehnike za predmet zaštite patentnog zahteva 1 i stavlja na uvid javnosti sklop aluminijumskih terminala u skladu sa preambulom patentnog zahteva 1.
KRATAK OPIS
[0011] Da bi se prevazišli nedostaci iz stanja tehnike, prvi cilj predmetnog pronalaska je da se obezbedi sklop aluminijumskih terminala koji ne samo da može da spreči pukotine tokom krimpovanja i racionalizovati troškove proizvedenog proizvoda, već takođe može poboljšati performanse električne provodljivosti između samog aluminijumskog terminala i aluminijumske žice. Drugi cilj predmetnog pronalaska je da obezbedi bakar-aluminijum prelazni konektor koji koristi opisani sklop aluminijumskih terminala.
[0012] Da bi se postigao prvi cilj, ovaj pronalazak koristi sledeće tehničko rešenje kao što je definisano u priloženom patentnom zahtevu 1.
[0013] Poželjno, maksimalna debljina zida šupljine za umetanje nije veća od 18 puta debljine zida izolacionog sloja.
[0014] Poželjno je da je unutrašnji zid veznog spoja prve šupljine i druge šupljine zakošene strukture.
[0015] Poželjno je da prednji kraj prve šupljine ima otvor.
[0016] Dalje, električno provodljivi sloj prevlake je uglavnom sačinjen od 30-90 mas% električno provodljivog dela i 10-70 mas% nosećeg dela.
[0017] Dalje, električno provodljivi deo uključuje najmanje jedno od praha zlata, praha srebra, praha bakra, praha aluminijuma, praha cinka, praha gvožđa, praha kadmijuma, praha magnezijuma, praha litijuma, praha kalaja i praha nikla. Opciono, električno provodljivi deo je uglavnom sačinjen od grafitnog praha. Dalje, noseći deo uključuje matricu smole i lepak.
[0018] Da bi se postigao drugi cilj, ovaj pronalazak koristi sledeće tehničko rešenje koje je detaljno opisano.
[0019] Bakar-aluminijum prelazni konektor uključuje bakarni terminal i najmanje jedan sklop aluminijumskih terminala opisan gore. Bakarni terminal je pričvršćen na prednjem kraju prve šupljine aluminijumskog terminala.
[0020] Poželjno, bakarni terminal je zavaren na prednjem kraju prve šupljine.
[0021] Dalje, bakarni terminal je pričvršćen na prednjem kraju prve šupljine zavarivanjem trenjem, otpornim zavarivanjem, laserskim zavarivanjem, zavarivanjem elektronskim snopom ili zavarivanjem pod pritiskom.
[0022] Poželjno, bakarni terminal je šuplje strukture.
[0023] Dalje, vezna površina između bakarnog terminala i prednjeg kraja prve šupljine je ravna površina.
[0024] Opciono, vezna površina između bakarnog terminala i prednjeg kraja prve šupljine je savijena površina.
[0025] Poželjno je da se obezbede najmanje dva aluminijumska terminala. Aluminijumski terminali su raspoređeni u redu duž horizontalnog pravca, a bočni zidovi susednih aluminijumskih terminala su čvrsto povezani.
[0026] Opciono, obezbeđena su najmanje dva aluminijumska terminala. Aluminijumski terminali su raspoređeni u redu duž horizontalnog pravca, a susedni aluminijumski terminali su odvojeni jedan od drugog.
[0027] Opciono, bakarni terminal ima trokraku strukturu. Obezbeđena su tri aluminijumska terminala. Prednji krajevi prvih šupljina tri aluminijumska terminala redom odgovaraju trima krajnjim površinama trokrake strukture, a svaki prednji kraj prve šupljine je čvrsto povezan sa odgovarajućom krajnjom površinom.
[0028] U poređenju sa stanjem tehnike, ovaj pronalazak ima sledeće prednosti.
[0029] Prvo, na osnovu višestrukih testova kompresije i kreativnih poboljšanja, pronalazač je došao do zaključka da postoji velika šansa da dođe do pukotina na šupljini za umetanje ako je kompresiona deformacija aluminijumskog terminala izazvana krimpovanjem sa aluminijumskom žicom veća od debljine zida same šupljine za umetanje. Dodatno, pronalazač je takođe otkrio da se opseg kompresione deformacije šupljine za umetanje tokom krimpovanja sa aluminijumskom žicom može efikasno kontrolisati i da se stoga mogu izbeći pukotine na šupljini za umetanje, sve dok je odnos između vrednosti minimalne debljine zida šupljine za umetanje i vrednosti debljine zida izolacionog sloja aluminijumske žice dobro kontrolisan. U testu kompresije, pritisak od oko 30 MPa se primenjuje na aluminijumski terminal. Ovaj test kompresije dalje dokazuje stav pronalazača da ako je minimalna debljina zida šupljine za umetanje podešena na 1/7, 1/8, 1/9, 1/10, 1/11 ili 1/12 debljine zida izolacionog sloja aluminijumske žice, očigledne pukotine se pojavljuju na površini aluminijumskog terminala predmetnog pronalaska. Dok, ako je minimalna debljina zida šupljine za umetanje podešena na 1/6, 1/5, 1/4, 1/3, 1/2, 1, 2, 3...15, 18 ili 20 puta debljina zida izolacionog sloja aluminijumske žice, ne pojavljuju se pukotine na površini aluminijumskog terminala predmetnog pronalaska pod istim pritiskom. Dakle, pronalazač veruje da se slučajevi kada se aluminijumski terminal lomi tokom krimpovanja sa aluminijumskom žicom mogu efikasno smanjiti kada se minimalna debljina zida šupljine za umetanje podesi kao najmanje 1/6 debljine zida izolacionog sloja.
[0030] Međutim, u procesu u kome se bakar-aluminijum konektor formira od aluminijumskog terminala i bakarnog terminala, ako je minimalna debljina zida šupljine za umetanje veća od ili jednaka graničnoj vrednosti, odnosno 1/6 debljine zida izolacionog sloja, udarna čvrstoća veznog spoja aluminijumskog terminala i aluminijumske žice se može poboljšati, čime se dodatno obezbeđuju performanse električne veze između njih.
[0031] Drugo, maksimalna debljina zida šupljine za umetanje nije veća od 18 puta veće debljine zida izolacionog sloja, tako da se troškovi proizvodnje aluminijumskog terminala mogu smanjiti dok se zadovoljavaju zahtevi osnovnih električnih svojstava i performanse krimpovanja za aluminijumski terminal.
[0032] Treće, unutrašnji zid veznog spoja između prve šupljine i druge šupljine za umetanje je zakošene strukture. Zakošenom strukturom mogu da se izbegnu očigledne pukotine na aluminijumskom terminalu u ekstruziji, i može se efikasno zaštititi provodno jezgro i izolacioni sloj od udubljenja ili frikcionih abrazija uzrokovanih stranom pod pravim uglom tokom kompresije, kako bi se izbegao uticaj na svojstva proizvoda.
[0033] Četvrto, elektroprovodljivi sloj prevlake između unutrašnjeg zida prve šupljine i provodnog jezgra ne samo da poboljšava električni kontakt između unutrašnjeg zida i provodnog jezgra, već i eliminiše vazduh, vlagu i druge nečistoće između unutrašnjeg zida i provodnog jezgra, tako da provodno jezgro ne oksidira, a otpor između provodnog jezgra i aluminijumskog terminala je smanjen. Štaviše, može se izbeći činjenica da otpor između provodnog jezgra i aluminijumskog terminala postaje sve veći kako vreme prolazi zbog oksidacije ili drugih razloga, čime se dalje poboljšavaju performanse električne provodljivosti između aluminijumske žice i aluminijumskog terminala.
[0034] Peto, električno provodljivi sloj prevlake obuhvata najmanje 15 mas% električno provodljivog dela i najviše 85 mas% nosećeg dela, što može efikasno da obezbedi performanse električne provodljivosti i fluidnost električno provodljivog sloja prevlake.
[0035] Šesto, električno provodljivi sloj prevlake je uglavnom sačinjen od 30-90 mas% električno provodljivog dela i 10-70 mas% nosećeg dela. Električno provodljivi deo sa udelom od 30-90 mas% je efikasan u obezbeđivanju performansa električne provodljivosti između aluminijumske žice i aluminijumskog terminala.
[0036] Sedmo, električno provodljivi deo uključuje najmanje jedno od praha zlata, praha srebra, praha bakra, praha aluminijuma, praha cinka, praha gvožđa, praha kadmijuma, praha magnezijuma, praha litijuma, praha kalaja i praha nikla, tako da se može fleksibilno prilagoditi sastav elektroprovodljivog sloja prevlake prema stvarnom budžetu. Na primer, na osnovu zadovoljavanja zahteva za performansama električne provodljivosti, može se postići odgovarajuća redukcija skupog električno provodljivog metalnog praha, kako bi se smanjili troškovi proizvodnje. Osmo, električni provodljivi deo je uglavnom sačinjen od grafitnog praha. U poređenju sa upotrebom metalnog praha, kao što su prah zalata, prah srebra, prah bakra, prah aluminijuma, prah cinka, prah gvožđa, prah kadmijuma, prah magnezijuma, prah litijuma, prah kalaja ili prah nikla, kao električno provodljiva komponenta koja je pomenuta prethodno, upotreba grafitnog praha može znatno smanjiti troškove proizvodnje električno provodnog dela.
[0037] Deveto, noseći deo uključuje matricu smole i lepak. Noseći deo dalje uključuje jedan ili više agenasa za umrežavanje, agenasa za spajanje i agenasa za dispergovanje. Matrica smole može efikasno da poveže električno provodljivi deo i da popuni praznine kako bi sprečila vazduh, vlagu i nečistoće između prve šupljine i provodnog jezgra. Agens za dispergovanje olakšava ravnomernu distribuciju električno provodnog dela. Lepak poboljšava vezu između nosećeg dela i električno provodnog dela. Agens za umrežavanje povećava sveukupnu čvrstoću i elastičnost električno provodljivog sloja prevlake. Agens za spajanje poboljšava vezu između komponenti elektroprovodljivog sloja prevlake.
[0038] Deseto, bakarni terminal je pričvršćen na prednjem kraju prve šupljine aluminijumskog terminala zavarivanjem trenjem, otpornim zavarivanjem, laserskim zavarivanjem, zavarivanjem elektronskim snopom ili zavarivanjem pod pritiskom za proizvodnju bakar-aluminijum prelaznog konektora. Na taj način se može efikasno izbeći reakcija galvanske ćelije, a mogu se obezbediti mehanička svojstva i električna svojstva bakar-aluminijum prelaznog konektora.
[0039] Jedanaesto, bakarni terminal bakar-aluminijum prelaznog konektora ima šuplju strukturu, tako da sa zadovoljenim osnovnim performansama električne provodljivosti, potrošnja bakra se može efikasno smanjiti. Dakle, pored smanjenja troškova proizvodnje bakar-aluminijum prelaznog konektora, bakar-aluminijum prelazni terminal može imati manju masu.
[0040] Dvanaesto, u bakar-aluminijum prelaznom konektoru, ako je vezna površina između bakarnog terminala i prednjeg kraja prve šupljine aluminijumskog terminala ravna površina, u procesu zavarivanja, pošto se krajnje površine bakarnog terminala i aluminijumskog terminala mogu lako poravnati, implementacija zavarivanja je laka, a jak čvrsti spoj između bakarnog terminala i aluminijumskog terminala može se formirati sa manjom tendencijom da se izazovu problemi u kvalitetu zavarivanja kao što su zrnca za zavarivanje, vazdušni otvori itd., što ne samo da u velikoj meri smanjuje stopu diskvalifikacije i štedi troškove proizvodnje, već i poboljšava bezbednost i pouzdanost bakar-aluminijum prelaznog konektora tokom upotrebe.
[0041] Trinaesto, u bakar-aluminijum prelaznom konektoru, ako je vezna površina između bakarnog terminala i prednjeg kraja prve šupljine aluminijumskog terminala presavijena površina, efektivna kontaktna oblast između bakarnog terminala i aluminijumskog terminala je znatno povećana, što osigurava dobre performanse električne provodljivosti, poboljšava mehanička svojstava bakarnog terminala i aluminijumskog terminala tokom zavarivanja, i smanjuje otpor u kontaktnoj površini bakarnog terminala i aluminijumskog terminala.
[0042] Četrnaesto, u bakar-aluminijum prelaznom konektoru, najmanje dva ili više aluminijumskih terminala mogu značajno poboljšati efikasnost upotrebe bakar-aluminijum konektora. Konektor može da zameni više terminala za veze u opremi sa visoko-strujnim opterećenjem, kao što je vozilo sa novom energijom, itd, tako da ne samo da može da uštedi prostor i troškove, već takođe može poboljšati efikasnost montaže.
[0043] Gornji opis je samo sumiranje tehničkih rešenja predmetnog pronalaska. Da bi se razjasnila tehnička rešenja predmetnog pronalaska, i da bi se tehnička rešenja mogla primeniti u skladu sa navodima specifikacije i da bi se razjasnili gore navedeni i drugi ciljevi, karakteristike i prednosti predmetnog pronalaska, poželjna tehnička rešenja biće opisana u daljem tekstu sa pozivanjem na crteže. Detalji su kao u nastavku.
Kratak opis slika nacrta
[0044]
SL. 1 je shematski dijagram koji prikazuje strukturu veze između aluminijumskog terminala prema prvom poželjnom tehničkom rešenju i aluminijumske žice predmetnog pronalaska;
SL. 2 je shematski dijagram koji prikazuje strukturu veze između aluminijumskog terminala u skladu sa drugim poželjnim tehničkim rešenjem i aluminijumske žice predmetnog pronalaska;
SL. 3 je shematski dijagram koji prikazuje strukturu veze između aluminijumskog terminala prema trećem poželjnom tehničkom rešenju i aluminijumske žice predmetnog pronalaska;
SL. 4 je shematski dijagram koji prikazuje strukturu veze između strukture bakaraluminijum prelaznog konektora prema prvom poželjnom tehničkom rešenju i aluminijumske žice predmetnog pronalaska;
SL. 5 je shematski dijagram koji prikazuje strukturu veze između strukture bakaraluminijum prelaznog konektora prema drugom poželjnom tehničkom rešenju i aluminijumske žice predmetnog pronalaska;
SL. 6 je shematski dijagram koji prikazuje strukturu veze između prve strukture strukture bakar-aluminijum prelaznog konektora prema trećem poželjnom tehničkom rešenju i aluminijumske žice predmetnog pronalaska;
SL. 7 je shematski dijagram koji prikazuje strukturu veze između druge strukture strukture bakar-aluminijum prelaznog konektora prema trećem poželjnom tehničkom rešenju i aluminijumske žice predmetnog pronalaska;
SL. 8 je shematski dijagram koji prikazuje strukturu veze između treće strukture strukture bakar-aluminijum prelaznog konektora prema trećem poželjnom tehničkom rešenju i aluminijumske žice predmetnog pronalaska;
SL. 9 je shematski dijagram koji prikazuje strukturu veze između četvrte strukture strukture bakar-aluminijum prelaznog konektora prema trećem poželjnom tehničkom rešenju i aluminijumske žice predmetnog pronalaska;
SL. 10 je shematski dijagram koji prikazuje strukturu veze između strukture bakaraluminijum prelaznog konektora prema četvrtom poželjnom tehničkom rešenju i aluminijumske žice predmetnog pronalaska;
SL. 11 je shematski dijagram koji prikazuje strukturu veze između strukture bakaraluminijum prelaznog konektora prema petom poželjnom tehničkom rešenju i aluminijumske žice predmetnog pronalaska;
SL. 12 je shematski dijagram koji prikazuje strukturu veze između prve strukture strukture bakar-aluminijum prelaznog konektora prema šestom poželjnom tehničkom rešenju i aluminijumske žice predmetnog pronalaska;
SL. 13 je shematski dijagram koji prikazuje strukturu veze između druge strukture strukture bakar-aluminijum prelaznog konektora prema šestom poželjnom tehničkom rešenju i aluminijumske žice predmetnog pronalaska;
SL. 14 je shematski dijagram koji prikazuje strukturu veze između strukture bakaraluminijum prelaznog konektora prema sedmom poželjnom tehničkom rešenju i aluminijumske žice predmetnog pronalaska;
SL. 15 je shematski dijagram koji prikazuje strukturu veze između prve strukture strukture bakar-aluminijum prelaznog konektora u skladu sa osmim poželjnim tehničkim rešenjem i aluminijumske žice predmetnog pronalaska;
SL. 16 je shematski dijagram koji prikazuje strukturu veze između druge strukture strukture aluminijum-bakar prelaznog konektora u skladu sa osmim poželjnim tehničkim rešenjem i aluminijumske žice predmetnog pronalaska;
SL. 17 je shematski dijagram koji prikazuje strukturu veze između strukture aluminijumbakar prelaznog konektora prema devetom poželjnom tehničkom rešenju i aluminijumske žice predmetnog pronalaska;
SL. 18 je shematski dijagram koji prikazuje strukturu veze između strukture aluminijumbakar prelaznog konektora prema desetom poželjnom tehničkom rešenju i aluminijumske žice predmetnog pronalaska;
SL. 19 je shematski dijagram koji prikazuje strukturu veze između strukture aluminijumbakar prelaznog konektora prema jedanaestom poželjnom tehničkom rešenju i aluminijumske žice predmetnog pronalaska; i
SL. 20 je shematski dijagram koji prikazuje strukturu trokrakog spoja u strukturi aluminijum-bakar prelaznog konektora u skladu sa dvanaestim poželjnim tehničkim rešenjem predmetnog pronalaska.
[0045] Referentne oznake na crtežima su opisane u nastavku: 1: aluminijumski terminal; 11: prva šupljina; 12: druga šupljina; 2: aluminijumska žica; 21: provodno jezgro 22: izolacioni sloj; 3: bakarni terminal; 31: krajnja površina trokrakog spoja; 32: zatvorena šupljina; 4: zakošena struktura; 5: ulaz za prolazak aluminijumske žice na bakarni terminal; H: minimalna debljina zida.
Detaljan opis tehničkih rešenja
[0046] Da bi se dalje ilustrovala tehnička rešenja koja se koriste u ovom pronalasku za realizaciju gore navedenih ciljeva i njihovih funkcija, biće detaljnije opisana specifična tehnička rešenja, strukture, karakteristike i funkcije predmetnog pronalaska u daljem tekstu sa pozivom na crteže i poželjna tehnička rešenja. Detalji su kao u nastavku.
Aluminijumska terminalna struktura 1 (sa strukturom pod pravim uglom)
[0047] Sl. 1 prikazuje prvu strukturu aluminijumskog terminala 1 predmetnog pronalaska, uključujući šupljinu za umetanje, za umetanje aluminijumske žice 2. Šupljina za umetanje uključuje prvu šupljinu 11 sa unutrašnjim prečnikom koji odgovara spoljašnjem prečniku provodnog jezgra 21 aluminijumske žice 2, i drugu šupljinu 12 sa unutrašnjim prečnikom koji odgovara spoljašnjem prečniku izolacionog sloja 22 aluminijumske žice 2. Zadnji kraj prve šupljine 11 je povezan sa prednjim krajem druge šupljine 12. Minimalna debljina H zida šupljine za umetanje nije manja od 1/6 debljine zida izolacionog sloja.
[0048] Tokom ugradnje, izolacioni sloj 22 na prednjem kraju aluminijumske žice 2 se prvo uklanja da bi se otkrilo provodno jezgro 21, a zatim se aluminijumska žica 2 ubacuje u šupljinu za umetanje. Treba obezbediti da se izloženi deo provodnog jezgra 21 nalazi u prvoj šupljini 11, a deo preostalog izolacionog sloja 22 nalazi u drugoj šupljini 12. Nakon toga se vrši pritisak od oko 30 MPa na aluminijumski terminal 1, kako bi se aluminijumski terminal 1 krimpovao i pričvrstio sa delom aluminijumske žice 2 koji se nalazi unutar njega.
[0049] Iz višestrukih testova kompresije se zaključuje da pritisak od 30 MPa primenjen na aluminijumskom terminalu 1 pri normalnom atmosferskom pritisku, ako je minimalna debljina zida šupljine za umetanje podešena na 1/7, 1/8, 1/9, 1/10, 1/11 ili 1/12 debljine zida izolacionog sloja aluminijumske žice, pojavljuju se očigledne pukotine na površini aluminijumskog terminala predmetnog pronalaska. Dok, ako je minimalna debljina zida šupljine za umetanje podešena na 1/6, 1/5, 1/4, 1/3, 1/2, 1, 2, 3... 15, 18, ili 20 puta debljina zida izolacionog sloja aluminijumske žice, pod istim pritiskom, ne pojavljuje se pukotina na površini aluminijumskog terminala 1 predmetnog pronalaska. Stoga, slučajevi kada se aluminijumski terminal 1 lomi tokom krimpovanja sa aluminijumskom žicom 2 mogu se efikasno smanjiti kada se minimalna debljina zida šupljine za umetanje podesi kao vrednost koja iznosi najmanje 1/6 debljine zida izolacionog sloja.
[0050] Međutim, ako je minimalna debljina H zida šupljine za umetanje veća ili jednaka graničnoj vrednosti, tj. 1/6 debljine zida izolacionog sloja 22, mehanička čvrstoća veznog spoja između aluminijumskog terminala 1 i aluminijumske žice 2 se može obezbediti kada je bakar-aluminijum konektor formiran od aluminijumskog terminala 1 i bakarnog terminala 3, čime se dodatno obezbeđuje izvođenje električne veze između njih.
[0051] Treba napomenuti da u aluminijumskom terminalu 1 prikazanom na Sl.1, prva šupljina 11 i druga šupljina 12 su ujednačene debljine, a debljina zida prve šupljine 11 je veća od debljine zida druge šupljine 12. Shodno tome, u predmetnoj strukturi, minimalna debljina H zida od šupljina za umetanje u suštini označava minimalnu debljinu zida druge šupljine 12 prikazane na Sl. 1. Očigledno, za stručnjake iz ove oblasti tehnike, minimalna debljina H zida šupljine za umetanje ne bi trebalo da bude ograničena na način prikazan na Sl.1 kao što je gore opisano. Kada je debljina zida prve šupljine 11 jednaka debljini zida druge šupljine 12, minimalna debljina H zida šupljine za umetanje je minimalna debljina zida prve šupljine 11 ili minimalna debljina zida druge šupljine 12. Opciono, kada je debljina zida prve šupljine 11 manja od debljine zida druge šupljine 12 , minimalna debljina H zida šupljine za umetanje je minimalna debljina zida prve šupljine 11. Opciono, kada su debljina zida prve šupljine 11 i debljina zida druge šupljine 12 postepeno promenljivog ili stepenastog tipa, pod minimalnom debljinom H zida šupljine za umetanje treba shvatiti onu sa minimalnim debljinama zida u prvoj šupljini 11 i drugoj šupljini 12, u ovom slučaju.
[0052] Pored osnove da aluminijumski terminal 1 može da ispuni zahteve osnovnih električnih performansi i performansi krimpovanja, troškovi proizvodnje aluminijumskog terminala 1 mogu se smanjiti. Kao dalje poboljšanje strukture aluminijumskog terminala 1, maksimalna debljina zida šupljine za umetanje nije veća od vrednosti koja iznosi 18 puta debljina zida izolacionog sloja 22 (tj. maksimalna debljina zida šupljine za umetanje je najviše 18 puta veća od debljine zida izolacionog sloja 22).
[0053] Poprečni preseci prve šupljine 11 i druge šupljine 12 su pravougaonog oblika. Unutrašnji prečnik prve šupljine 11 je nešto veći od spoljašnjeg prečnika aluminijumskog provodnog jezgra 21. Unutrašnji prečnik druge šupljine 12 je nešto veći od zbira prečnika provodnog jezgra 21 i debljine zida izolacionog sloja 22 aluminijumske žice.
[0054] Provodno jezgro 21 je uglavnom napravljeno od aluminijuma ili legure aluminijuma, a provodno jezgro 21 može biti formirano od jedne žice jezgra ili uvrtanjem više žica jezgra. Da bi se poboljšala električna provodljivost između aluminijumske žice 2 i aluminijumskog terminala 1, elektroprovodljivi sloj prevlake (nije prikazan na crtežima) koji omogućava električnu provodljivost između provodnog jezgra 21 i prve šupljine 11 je obezbeđen između unutrašnjeg zida prve šupljine 11 i provodnog jezgra 21. Sa elektroprovodljivim slojem prevlake ne samo da se može poboljšati električni kontakt između unutrašnjeg zida prve šupljine 11 i provodnog jezgra 21, već i vazduh, vlaga i druge nečistoće između unutrašnjeg zida i provodnog jezgra 21 mogu se eliminisati kako bi se izbegla oksidacija provodnog jezgra 21 i smanjio otpor između provodnog jezgra 21 i aluminijumskog terminala 1. Međutim, elektroprovodljivim slojem prevlake takođe može da se izbegne povećanje otpora između provodnog jezgra i aluminijumskog terminala uzrokovano oksidacijom ili drugim faktorima kako vreme prolazi. Time je postignut cilj daljeg poboljšanja performansi električne provodljivosti između aluminijumske žice 2 i aluminijumskog terminala 1.
[0055] Da bi se povećala fluidnost električno provodljivog sloja prevlake, električno provodljivi sloj prevlake uključuje najmanje 15 mas% električno provodljivog dela i najviše 85 mas% nosećeg dela.
[0056] U cilju ravnomerne distribucije električno provodnog dela unutar elekrično provodljivog sloja prevlake kako bi se obezbedile performanse električne provodljivosti između aluminijumske žice 2 i aluminijumskog terminala 1, kao dalje poboljšanje strukture aluminijumskog terminala, električno provodljivi sloj prevlake je uglavnom sačinjen od 30-90 mas% električno provodljivog dela i 10-70 mas% nosećeg dela.
[0057] Konkretno, noseći deo uključuje matricu smole i lepak. Noseći deo dalje uključuje jedan ili više agenasa za umrežavanje, agenasa za spajanje i agenasa za dispergovanje. Matrica smole može efikasno da veže električno provodljivi deo i popuni prazninu kako bi sprečila da vazduh, vlaga i nečistoće izađu između prve šupljine 11 i provodnog jezgra 21. Agens za dispergovanje olakšava ravnomernu distribuciju električno provodnog dela. Lepak poboljšava vezu između nosećeg dela i električno provodnog dela. Agens za umrežavanje poboljšava sveukupnu čvrstoću i elastičnost električno provodljivog sloja prevlake. Agens za spajanje poboljšava kombinaciju komponenti električno provodljivog sloja prevlake.
[0058] Kao prva poželjna komponenta električno provodljivog dela aluminijumske terminalne strukture, električno provodljivi deo uključuje najmanje jedno od praha zlata, praha srebra, praha bakra, praha aluminijuma, praha cinka, praha gvožđa, praha kadmijuma, praha magnezijuma, praha litijuma, praha kalaja i praha nikla. U sledećoj tabeli su prikazani rezultati ispitivanja performansi električne provodljivosti elektroprovodljivog sloja prevlake formiranog od različitih vrsta metala u prahu sa električno provodljivim komponentama u različitim odnosima.
[0059] Kao što se može videti u gornjoj tabeli, za istu vrstu metalnog praha, što je veći udeo, to je niža otpornost formiranog elektroprovodljivog sloja prevlake i bolji učinak električne provodljivosti između aluminijumske žice 2 i aluminijumskog terminala 1. Nasuprot tome, što je manji udeo metalnog praha, to je veća otpornost formiranog elektroprovodljivog sloja prevlake i lošiji učinak električne provodljivosti između aluminijumske žice 2 i aluminijumskog terminala 1. U ovoj Tabeli, za istu vrstu metalnog praha, najbolje performanse električne provodljivosti mogu se postići kada se elektroprovodljivi sloj prevlake formira od metalnog praha u udelu od 100%, dok se najlošije performanse električne provodljivosti mogu postići kada je električno provodljiv sloj prevlake formiran od metalnog praha u udelu od 15%.
[0060] Među različitim vrstama metalnih prahova, sa istim udelom, jeftiniji su Al prah, Mg prah, Zn prah, Cd prah, Fe prah, Sn prah i Ni prah. Međutim, kako je Mg prah relativno aktivan u vazduhu, Fe prah lako oksidira i korodira u vazduhu, a Cd prah i Sn prah imaju relativno niske performanse električne provodljivosti, tako su Al prah, Zn prah ili Ni prah poželjnija električno provodljiva komponenta za smanjenje troškova proizvodnje. Dok, među Ag prahom, Cu prahom, Au prahom i Li prahom, učinak električne provodljivosti Ag praha, Cu praha i Au praha je bolji od gore navedenih metalnih prahova. Iako su Au prah i Ag prah hemijski stabilni, oni su preskupi da bi bili pogodni za situaciju u kojoj su potrebni niski troškovi proizvodnje. Li prah je skup dok ima relativno uobičajene performanse električne provodljivosti. Cu prah ima dobre performanse električne provodljivosti dok ima niske troškove proizvodnje. Dakle, u praktičnom proizvodnom procesu, može se fleksibilno prilagoditi specifičan sastav provodne komponente elektroprovodljivog sloja prevlake prema stvarnom budžetu. Na primer, pored zadovoljavanja zahteva za performansama električne provodljivosti, upotreba skupog električno provodnog dela može se na odgovarajući način smanjiti da bi se uštedeli troškovi proizvodnje.
[0061] Kao druga poželjna komponenta električno provodljivog dela aluminijumske terminalne strukture, električno provodljivi deo je uglavnom sačinjen od grafitnog praha.
[0062] Sledeća tabela prikazuje rezultate ispitivanja performanse električne provodljivosti električno provodnog sloja prevlake formiranog od grafitnog praha sa provodljivim komponentama u različitim udelima.
[0063] Kao što se može videti u gornjoj tabeli, druga poželjna komponenta električno provodljivog dela aluminijumske terminalne strukture, tj. grafitni prah, može na kraju da formira elektroprovodljivi sloj prevlake sa nosećim delom i postigne odgovarajuće elektroprovodljive efekte. Ipak, u poređenju sa gore pomenutom prvom poželjnom komponentom sa metalnim prahom kao što je Au prah, Ag prah, Cu prah, Al prah, Zn prah, Fe prah, Cd prah, Mg prah, Li prah, Sn prah i Ni prah kao električno provodljivim delom, grafitni prah ima relativno slabe performanse električne provodljivosti. Međutim, cena proizvodnje električno provodnog dela formiranog od grafitnog praha je mnogo niža od cene gore pomenute prve poželjne komponente, što može u velikoj meri da smanji troškove proizvodnje električno provodnog dela.
Aluminijumska terminalna struktura 2 (sa zakošenom strukturom)
[0064] Sl.2 prikazuje drugu strukturu aluminijumskog terminala predmetnog pronalaska, koja se isključivo razlikuje od prve strukture prikazane na Sl.1 u tome što je unutrašnji zid veznog spoja između prve šupljine 11 i druge šupljine 12 zakošene strukture 4. Zakošena struktura 4 može efikasno da zaštiti aluminijumski terminal 1 od očiglednih pukotina kada je aluminijumski terminal 1 komprimovan, i zaštiti žicu 21 jezgra i izolacioni sloj 22 od udubljenja ili habanja usled trenja izazvanih stranom pod pravim uglom kao što je prikazano na Sl.1 tokom kompresije, kako bi se izbegao uticaj na svojstva proizvoda.
[0065] Tokom instalacije, izolacioni sloj 22 na prednjem kraju aluminijumske žice 2 se prvo uklanja da bi se otkrilo provodno jezgro 21, a zatim se aluminijumska žica 2 ubacuje u šupljinu za umetanje.
Aluminijumska terminalna struktura 3 (sa otvorom)
[0066] Sl.3 prikazuje treću strukturu aluminijumskog terminala u predmetnom pronalasku, koja se isključivo razlikuje od druge strukture prikazane na slici 2 po tome što je prednji kraj prve šupljine 11 opremljen otvorom. Kada se formira bakar-aluminijum prelazni konektor, provodno jezgro 21 aluminijumske žice 2 može proći kroz otvor i doći u kontakt sa bakarnim terminalom 3 da bi se postigao direktan kontakt sa bakarnim terminalom 3.
[0067] Osim toga, ovaj pronalazak dalje otkriva bakar-aluminijum prelazni konektor formiran gore pomenutom strukturom aluminijumskog terminala. Specifična struktura bakar-aluminijum prelaznog konektora biće dalje opisana u nastavku.
Struktura 1 bakar-aluminijum prelaznog konektora (sa pravougaonom strukturom i ravnom površinom)
[0068] Sl. 4 prikazuje prvu strukturu bakar-aluminijum prelaznog konektora u predmetnom pronalasku, uključujući bakarni terminal 3 i najmanje jedan aluminijumski terminal 1 prikazan na Sl. 1. Bakarni terminal 3 je pričvršćen na prednjem kraju prve šupljine 11 aluminijumskog terminala 1. U prvoj strukturi bakar-aluminijum prelaznog konektora, poželjan kvantitet aluminijumskih terminala 1 je jedan.
[0069] Konkretno, bakarni terminal 3 je pričvršćen na prednjem kraju prve šupljine 11 zavarivanjem trenjem, otpornim zavarivanjem, laserskim zavarivanjem, zavarivanjem elektronskim snopom ili zavarivanjem pod pritiskom. U poređenju sa bakar-aluminijum prelaznim konektorom formiranim korišćenjem drugih načina zavarivanja, načinima zavarivanja koji se koriste u ovom pronalasku mogu se efikasno izbeći reakcija galvanskih ćelija između bakra i aluminijuma, kako bi se osigurala mehanička svojstva i električna svojstva bakar-aluminijum prelaznog konektora.
[0070] Konkretno, vezna površina između bakarnog terminala 3 i prednjeg kraja prve šupljine 11 je ravna površina. U procesu zavarivanja, pošto se krajnje površine bakarnog terminala i aluminijumskog terminala mogu lako poravnati, implementacija zavarivanja je laka, a jak čvrsti spoj između bakarnog terminala i aluminijumskog terminala može se formirati sa manjom tendencijom da se izazovu problemi sa kvalitetom zrnaca za zavarivanje, vazdušni otvori itd., što ne samo da u velikoj meri smanjuje indeks neispravnosti i štedi troškove proizvodnje, već takođe olakšava poboljšanje sigurnosti i pouzdanosti bakar-aluminijum prelaznog konektora tokom upotrebe.
Struktura 2 bakar-aluminijum prelaznog konektora (sa zakošenom strukturom i ravnom površinom)
[0071] Sl. 5 prikazuje drugu strukturu bakar-aluminijum prelaznog konektora u predmetnom pronalasku, koja uključuje bakarni terminal 3 i najmanje jedan aluminijumski terminal 1 prikazan na Sl. 2. Bakarni terminal 3 je pričvršćen na prednjem kraju prve šupljine 11 aluminijumskog terminala 1. U drugoj strukturi bakar-aluminijum prelaznog konektora, poželjan kvantitet aluminijumskih terminala 1 je jedan. Konkretno, bakarni terminal 3 je pričvršćen na prednjem kraju prve šupljine 11 zavarivanjem trenjem, otpornim zavarivanjem, laserskim zavarivanjem, zavarivanjem elektronskim snopom ili zavarivanjem pod pritiskom. U poređenju sa bakaraluminijum prelaznim konektorom formiranim drugim načinima zavarivanja, načinima zavarivanja koji se koriste u ovom pronalasku može se efikasno izbeći reakcija galvanskih ćelija između bakra i aluminijuma, kako bi se obezbedila mehanička svojstva i električna svojstva bakaraluminijum prelaznog konektora. Konkretno, vezna površina između bakarnog terminala 3 i prednjeg kraja prve šupljine 11 je ravna površina. U procesu zavarivanja, pošto se krajnje površine bakarnog terminala i aluminijumskog terminala mogu lako poravnati, implementacija zavarivanja je laka, a jak čvrst spoj između bakarnog terminala i aluminijumskog terminala može se formirati sa manjom tendencijom da se izazovu problemi sa kvalitetom zrnaca za zavarivanje, vazdušni otvori, itd., što ne samo da u velikoj meri smanjuje indeks neispravnosti i štedi troškove proizvodnje, već takođe olakšava poboljšanje bezbednosti i pouzdanosti bakar-aluminijum prelaznog konektora tokom upotrebe.
Struktura 3 bakar-aluminijum prelaznog konektora (sa zakošenom strukturom i presavijenom površinom)
[0072] Treća struktura bakar-aluminijum prelaznog konektora iz predmetnog pronalaska se samo razlikuje od druge strukture bakar-aluminijum prelaznog konektora prikazane na Sl.5 u tome što je vezna površina između bakarnog terminala 3 i prednjeg kraja prve šupljine 11 presavijena površina. Sa presavijenom površinom, efektivna kontaktna oblast između bakarnog terminala 3 i aluminijumskog terminala 1 je značajno povećana, što osigurava dobre performanse električne provodljivosti, poboljšava mehanička svojstva bakarnog terminala i aluminijumskog terminala tokom zavarivanja i smanjuje otpor na kontaktnoj površini bakarnog terminala i aluminijumskog terminala.
[0073] Štaviše, u predmetnoj strukturi bakar-aluminijum prelaznog konektora, presavijena površina je u obliku slova V (kao što je prikazano na slici 6), oblika obrnutog slova V (kao što je prikazano na slici 7), trapezoida (kao što je prikazano na slici 8), ili obrnutog trapezoida (kao što je prikazano na Slici 9). Treba napomenuti da osim gore navedenih oblika, presavijena površina može biti bilo kojeg drugog presavijenog oblika koji može povećati efektivnu kontaktnu oblast između bakarnog terminala 3 i aluminijumskog terminala 1.
Struktura 4 bakar-aluminijum prelaznog konektora (sa otvorom i zakošenom strukturom)
[0074] Sl.10 prikazuje četvrtu strukturu bakar-aluminijum prelaznog konektora u predmetnom pronalasku, koja uključuje bakarni terminal 3 i najmanje jedan aluminijumski terminal 1 prikazan na Sl. 3. Bakarni terminal 3 je pričvršćen na prednjem kraju prve šupljine 11 aluminijumskog terminala 1. U četvrtoj strukturi bakar-aluminijum prelaznog konektora, poželjan kvantitet aluminijumskih terminala 1 je jedan.
[0075] Konkretno, bakarni terminal 3 je pričvršćen na prednjem kraju prve šupljine 11 zavarivanjem trenjem, otpornim zavarivanjem, laserskim zavarivanjem, zavarivanjem elektronskim snopom ili zavarivanjem pod pritiskom. U poređenju sa bakar-aluminijum prelaznim konektorom formiranim korišćenjem drugih načina zavarivanja, načinima zavarivanja koji se koriste u ovom pronalasku može efikasno da se izbegne reakcija galvanskih ćelija između bakra i aluminijuma, kako bi se osigurala mehanička svojstva i električna svojstva bakar-aluminijum prelaznog konektora. Konkretno, vezna površina između bakarnog terminala 3 i spoljašnjeg zida prednjeg kraja prve šupljine 11 je ravna površina. U procesu zavarivanja, pošto se krajnje površine bakarnog terminala i aluminijumskog terminala mogu lako poravnati, implementacija zavarivanja je laka, a jak čvrst spoj između bakarnog terminala i aluminijumskog terminala može se formirati sa manjom tendencijom da se izazovu problemi sa kvalitetom zrnaca za zavarivanje, vazdušni otvori, itd., što ne samo da u velikoj meri smanjuje indeks neispravnosti i štedi troškove proizvodnje, već takođe olakšava poboljšanje sigurnosti i pouzdanosti bakar-aluminijum prelaznog konektora tokom upotrebe.
Struktura 5 prelaznog konektora bakar-aluminijum (sa šupljom strukturom i otvorom)
[0076] Glavno poboljšanje pete strukture bakar-aluminijum prelaznog konektora u ovom pronalasku je konfigurisanje bakarnih terminala 3 u prvoj, drugoj, trećoj i četvrtoj strukturi bakaraluminijum prelaznog terminalnog konektora sa šupljom strukturom. Na ovaj način, pored zadovoljavanja osnovnih zahteva za performanse električne provodljivosti, može se efikasno smanjiti potrošnja bakarnog materijala, što ne samo da pomaže u smanjenju troškova proizvodnje bakar-aluminijum prelaznog konektora, već i u smanjenju mase bakar-aluminujum prelaznog terminala. Na primer, bakarni terminal 3 četvrtog bakar-aluminijum prelaznog konektora je konfigurisan sa šupljom strukturom, kao što je prikazano na Sl.11, zadnji kraj bakarnog terminala 3 je dodatno poseduje ulaz 5 za provodno jezgro 21 aluminijumske žice 2 da uđe u unutrašnjost bakarnog terminala 3.
Struktura 6 bakar-aluminijum prelaznog konektora (sa šupljom strukturom)
[0077] Glavno poboljšanje strukture šestog bakar-aluminijum prelaznog konektora u ovom pronalasku je da se konfigurišu bakarni terminali 3 u strukturi prvog, drugog, trećeg i četvrtog bakar-aluminijum prelaznog terminalnog konektora sa šupljom strukturom. Na ovaj način, pored zadovoljavanja osnovnih zahteva za performanse električne provodljivosti, može se efikasno smanjiti potrošnja bakarnog materijala, što ne samo da pomaže u smanjenju troškova proizvodnje bakar-aluminijum prelaznog konektora, već i u smanjenju mase bakar-aluminijum prelaznog terminala. Na primer, bakarni terminali 3 drugog i četvrtog bakar-aluminijum prelaznog konektora su konfigurisani sa šupljom strukturom, kao što je prikazano na Sl. 12 i Sl. 13, specifična implementacija šuplje strukture je da se formira zatvorena šupljina 32 unutar bakarnog terminala 3. Poželjno, zatvorena šupljina 32 je strukture oblika prizme, cilindra, cilindra sa eliptičnim poprečnim presekom ili konusa.
Struktura 7 bakar-aluminijum prelaznog konektora (sa više aluminijumskih terminala i ravnom površinom)
[0078] Sedma struktura bakar-aluminijum prelaznog konektora u ovom pronalasku uključuje bakarni terminal 3 i najmanje jedan aluminijumski terminal 1 prikazan na Sl. 1, Sl. 2, ili Sl. 3. Bakarni terminal 3 je pričvršćen na prednjem kraju prve šupljine 11 aluminijumskog terminala 1. U sedmoj strukturi bakar-aluminijum prelaznog konektora, poželjan kvantitet aluminijumskog terminala 1 je više od dva.
[0079] Uzimajući bakarni terminal 3 i aluminijumski terminal 1 prikazan na Sl.2 kao primer, kao što je prikazano na Sl. 14, predviđena su dva aluminijumska terminala 1. Bakarni terminal 3 je pričvršćen na prednjem kraju prve šupljine 11 zavarivanjem trenjem, otpornim zavarivanjem, laserskim zavarivanjem, zavarivanjem elektronskim snopom ili zavarivanjem pod pritiskom. U poređenju sa bakar-aluminijum prelaznim konektorom formiranim drugim načinima zavarivanja, načinima zavarivanja koji se koriste u ovom pronalasku može se izbeći reakcija galvanskih ćelija između bakra i aluminijuma, kako bi se osigurale mehaničke osobine i električna svojstva bakaraluminijum prelaznog konektora. Dalje, spojne površine između bakarnog terminala 3 i prednjih krajeva prvih šupljina 11 dva aluminijumska terminala 1 su ravne površine. U procesu zavarivanja, pošto se krajnje površine bakarnog terminala i aluminijumskog terminala mogu lako poravnati, implementacija zavarivanja je laka, a jak čvrsti spoj između bakarnog terminala i aluminijumskog terminala može se formirati sa manjom tendencijom da se izazovu problemi sa kvalitetom zrnaca za zavarivanje, vazdušni otvori itd., što ne samo da u velikoj meri smanjuje indeks neispravnosti i smanjuje troškove proizvodnje, već takođe olakšava poboljšanje bezbednosti i pouzdanosti bakaraluminijum prelaznog konektora tokom upotrebe.
[0080] Treba napomenuti da kvantitet (količina) aluminijumskih terminala 1 strukture bakaraluminijum prelaznog konektora nije ograničen na dva, količina takođe može biti bilo koji pozitivan ceo broj kao što su tri, četiri, pet, itd. Količina aluminijumskog terminala 1 može se odrediti prema zahtevu upotrebe u praksi, tako da je veoma fleksibilan i zgodan za upotrebu.
[0081] Dalje, u predmetnoj strukturi, osim korišćenja isključivo aluminijumskih terminala 1 prikazanih na Sl.1, Sl.2, ili Sl.3, aluminijumski terminal 1 prikazan na Sl.1, Sl.2 i Sl.3 može se proizvoljno kombinovati prema specifičnoj količini aluminijumskih terminala za strukturu bakaraluminijum prelaznog konektora koja se zahteva u praksi.
Struktura 8 aluminijum-bakar prelaznog konektora (sa više aluminijumskih terminala i presavijenom površinom)
[0082] Osma struktura bakar-aluminijum prelaznog konektora u ovom pronalasku uključuje bakarni terminal 3 i najmanje jedan aluminijumski terminal 1 prikazan na Sl.1.
[0083] Sl. 2 ili Sl. 3. Bakarni terminal 3 je prčvršćen na prednjem kraju prve šupljine 11 aluminijumskog terminala 1. U strukturi osmog bakar-aluminijum prelaznog konektora, poželjni kvantitet za aluminijumski terminal 1 je veći od dva.
[0084] Konkretno, bakarni terminal 3 je pričvršćen na prednjem kraju prve šupljine 11 zavarivanjem trenjem, otpornim zavarivanjem, laserskim zavarivanjem, zavarivanjem elektronskim snopom ili zavarivanjem pod pritiskom.
[0085] Konkretno, vezna površina između bakarnog terminala 3 i prednjeg kraja prve šupljine 11 aluminijumskog terminala 1 je presavijena površina, koja u velikoj meri povećava efektivnu kontaktnu oblast između bakarnog terminala 3 i aluminijumskog terminala 1, i obezbeđuje dobru električnu provodljivost. Štaviše, poboljšana su mehanička svojstva bakarnog i aluminijumskog terminala tokom zavarivanja, a otpor na kontaktnoj površini bakarnog terminala i aluminijumskog terminala je smanjen.
[0086] Dalje, u predmetnoj strukturi bakar-aluminijum prelaznog konektora, presavijena površina je u obliku slova V ili oblika obrnutog slova V. Alternativno, kao što je prikazano na Sl. 15, presavijena površina je trapezoidnog oblika ili olika obrnutog trapeza. Alternativno, kao što je prikazano na Sl.16, presavijena površina je nepravilnog oblika. Treba napomenuti da osim gore navedenih oblika, presavijena površina može biti bilo kojeg drugog presavijenog oblika koji može povećati efektivnu kontaktnu oblast između bakarnog terminala 3 i aluminijumskog terminala 1. Dalje, kvantitet za aluminijumske terminale 1 strukture bakar- aluminijum prelaznog konektora nije ograničena na dva, količina može biti i bilo koji pozitivan celi broj kao što su tri, četiri, pet, itd. Može se odrediti količina aluminijumskog terminala prema zahtevu upotrebe u praksi, tako da je veoma fleksibilan i zgodan za upotrebu. Dalje, osim korišćenja isključivo aluminijumskih terminala 1 prikazanih na Sl.1, Sl.2, ili Sl.3, aluminijumski terminal 1 prikazan na Sl.1, Sl.2 i Sl. 3 može se proizvoljno kombinovati prema specifičnoj količini aluminijumskih terminala za strukturu bakar-aluminijum prelaznog konektora koja se zahteva u praksi.
Struktura 9 aluminijum-bakar prelaznog konektora (sa više aluminijumskih terminala, ravnom površinom, integrisanim aluminijumskim terminalima)
[0087] Sl. 17 prikazuje devetu strukturu bakar-aluminijum prelaznog konektora u ovom pronalasku, koja se isključivo razlikuje od sedme strukture bakar-aluminijum prelaznog konektora prikazane na Sl. 14 po tome što su aluminijumski terminali 1 raspoređeni u jednom redu duž horizontalnog pravca, a bočni zidovi susednih aluminijumskih terminala 1 su čvrsto povezani. Shodno tome, dva ili više aluminijumskih terminala 1 mogu se istovremeno zavariti na bakarne terminale 3 bez potrebe zavarivanja više aluminijumskih terminala jedan po jedan, što u velikoj meri poboljšava efikasnost montaže.
[0088] U ovoj strukturi, poželjna količina aluminijumskih terminala 1 je tri. Treba napomenuti da količina aluminijumskih terminala 1 strukture bakar-aluminijum prelaznog konektora nije ograničena na tri, već može biti i bilo koji pozitivan ceo broj kao što su dva, četiri, pet, itd. Količina aluminijumskog terminala 1 može se odrediti prema zahtevu upotrebe u praksi, tako da je veoma fleksibilan i zgodan za upotrebu. Dalje, osim korišćenja isključivo aluminijumskih terminala 1 prikazanih na Sl.1, Sl.2, ili Sl.3, aluminijumski terminal 1 prikazan na Sl.1, Sl.2 i Sl.3 može se proizvoljno kombinovati prema specifičnoj količini aluminijumskih terminala za strukturu bakaraluminijum prelaznog konektora koja se zahteva u praksi.
[0089] Dalje, u strukturi bakar-aluminijum prelaznog konektora, vezna površina između bakarnog terminala 3 i prednjih krajeva prvih šupljina 11 aluminijumskih terminala 1 nije ograničena na ravnu površinu prikazanu na Sl.17, ona takođe može biti presavijena površina prikazana na Sl.15 i Sl.16.
Struktura 10 aluminijum-bakar prelaznog konektora (sa više aluminijumskih terminala, ravnom površinom, odvojenim aluminijumskim terminalima)
[0090] Sl. 18 prikazuje desetu strukturu bakar-aluminijum prelaznog konektora prema ovom pronalasku koji se isključivo razlikuje od devete strukture bakar-aluminijum prelaznog konektora prikazane na Sl. 17 po tome što su aluminijumski terminali 1 raspoređeni u jednom redu duž horizontalnog pravca, a susedni aluminijumski terminali 1 su odvojeni jedan od drugog.
Struktura 11 aluminijum-bakar prelaznog konektora 11 (sa više aluminijumskih terminala, ravnom površinom, delimično odvojenim aluminijumskim terminalima)
[0091] Sl. 19 prikazuje jedanaestu strukturu bakar-aluminijum prelaznog konektora prema predmetnom pronalasku, koja je okarakterisana time što su deveta struktura bakar-aluminijum prelaznog konektora prikazana na Sl.17 i deseta struktura bakar-aluminijum prelaznog konektora prikazana na Sl. 18 kombinovane. Detaljno, aluminijumski terminali 1 su raspoređeni u jednom redu duž horizontalnog pravca, bočni zidovi najmanje dva aluminijumska terminala su povezani tako da formiraju integrisanu strukturu, ostali aluminijumski terminali 1 su odvojeni jedan od drugog, i ostali aluminijumski terminali 1 su odvojeni od integracije.
[0092] U ovoj strukturi, poželjna količina aluminijumskih terminala 1 je tri. Treba napomenuti da količina aluminijumskih terminala 1 strukture bakar-aluminijum prelaznog konektora nije ograničena na tri, već može biti i bilo koji pozitivan ceo broj kao što su četiri, pet, itd. Količina aluminijumskog terminala 1 može se odrediti prema zahtevu upotrebe u praksi, tako da je veoma fleksibilan i zgodan za upotrebu. Dalje, osim korišćenja isključivo aluminijumskih terminala 1 prikazanih na Sl.1, Sl.2, ili Sl.3, aluminijumski terminal 1 prikazan na Sl.1, Sl.2 i Sl.3 može se proizvoljno kombinovati prema specifičnoj količini aluminijumskih terminala za strukturu bakaraluminijum prelaznog konektora koja se zahteva u praksi.
Struktura 12 prelaznog bakar-aluminijum konektora (sa trokrakom strukturom)
[0093] Glavno poboljšanje dvanaeste strukture bakar-aluminijum prelaznog konektora u ovom pronalasku je konfigurisanje bakarnog terminala 3 kao trokrakog spoja. Kao što je prikazano na Sl. 20, trokraki spoj obuhvata tri krajnje površine 31. Kvantitet aluminijumskih terminala 1 je tri. Prednji krajevi prvih šupljina 11 od tri aluminijumska terminala odgovaraju trima krajnjim površinama 31 trokrakog spoja, a prednji kraj svake prve šupljine 11 je čvrsto povezan sa odgovarajućom krajnjom površinom 31.
[0094] U ovom slučaju, pored efektivnog smanjenja potrošnje bakarnog materijala, ostvaruje se električna veza između tri aluminijumska terminala 1, što ne samo da smanjuje troškove proizvodnje bakar-aluminijum prelaznog konektora, već smanjuje i masu bakar-aluminijum prelaznog terminala.
[0095] Da bi se pojednostavila trokraka struktura i smanjili troškovi proizvodnje bakar-aluminijum prelaznog konektora, trokraka struktura u tehničkom rešenju poželjno je da bude trokraki cevni spoj.
[0096] Gore pomenuta tehnička rešnja su samo poželjna tehnička rešenja predmetnog pronalaska, i nepodesno je koristiti ova tehnička rešenja da bi se ograničio obim predmetnog pronalaska.

Claims (16)

Patentni zahtevi
1. Sklop aluminijumskih terminala koji sadrži aluminijumsku žicu (2) i aluminijumsku terminal (1) koji sadrži šupljinu za umetanje aluminijumske žice (2), pri čemu šupljina za umetanje uključuje prvu šupljinu (11) sa unutrašnjim prečnikom koji odgovara spoljašnjem prečniku provodnog jezgra (21) aluminijumske žice (2) i drugu šupljinu (12) sa unutrašnjim prečnikom koji odgovara spoljašnjem prečniku izolacionog sloja (22) aluminijumske žice (2); zadnji kraj prve šupljine (11) je povezan sa prednjim krajem druge šupljine (12); aluminijumski terminal (1) je krimpovan sa aluminijumskom žicom (2); i električno provodljivi sloj prevlake za omogućavanje električne provodljivosti između provodnog jezgra (21) i prve šupljine (11) je obezbeđen između unutrašnjeg zida prve šupljine (11) i provodnog jezgra (21);
naznačen time što je minimalna debljina (H) zida šupljine za umetanje veća od ili jednaka 1/6 debljine zida izolacionog sloja (22),
električno provodljivi sloj prevlake sadrži najmanje 15 mas% električno provodljivog dela i najviše 85 mas% nosećeg dela,
noseći deo sadrži matricu smole i lepak, i
noseći deo dalje sadrži jedno ili više izabranih iz grupe koja se sastoji od agensa za spajanje i agensa za dispergovanje.
2. Sklop aluminijumskih terminala prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što maksimalna debljina zida šupljine za umetanje nije veća od vrednosti koja je 18 puta veća od debljine zida izolacionog sloja (22).
3. Sklop aluminijumskih terminala prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što unutrašnji zid veznog spoja između prve šupljine (11) i druge šupljine (12) ima zakošenu strukturu (4).
4. Sklop aluminijumskih terminala prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što prednji kraj prve šupljine (11) ima otvor.
5. Sklop aluminijumskih terminala prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što je elektroprovodljivi sloj prevlake uglavnom sačinjen od 30-90 mas% električno provodljivog dela i 10-70 mas% nosećeg dela.
6. Sklop aluminijumskih terminala prema patentnom zahtevu 1 ili 5, naznačen time što električno provodljivi deo sadrži najmanje jedno izabrano iz grupe koja se sastoji od praha zlata, praha srebra, praha bakra, praha aluminijuma, praha cinka, praha gvožđa, praha kadmijuma, praha magnezijuma, praha litijuma, praha kalaja i praha nikla.
7. Sklop aluminijumskih terminala prema patentnom zahtevu 1 ili 5, naznačen time što je električno provodljivi deo uglavnom sačinjen od grafitnog praha.
8. Bakar-aluminijum prelazni konektor, naznačen time što bakar-aluminijum prelazni konektor sadrži bakarni terminal (3) i najmanje jedan sklop aluminijumskih terminala prema bilo kom od patentnih zahteva 1-7, a bakarni terminal (3) je pričvršćan na prednjem kraju prve šupljine (11) aluminijumskog terminala (1).
9. Bakar-aluminijum prelazni konektor prema patentnom zahtevu 8, naznačen time što je bakarni terminal (3) zavaren na prednjem kraju prve šupljine (11).
10. Bakar-aluminijum prelazni konektor prema patentnom zahtevu 9, naznačen time što je bakarni terminal (3) pričvršćen na prednjem kraju prve šupljine (11) zavarivanjem trenjem, otpornim zavarivanjem, laserskim zavarivanjem, zavarivanjem elektronskim snopom ili zavarivanjem pod pritiskom.
11. Bakar-aluminijum prelazni konektor prema patentnom zahtevu 8, naznačen time što bakarni terminal (3) ima šuplju strukturu.
12. Bakar-aluminijum prelazni konektor prema bilo kom od patentnih zahteva 8-11, naznačen time što je vezna površina između bakarnog terminala (3) i prednjeg kraja prve šupljine (11) ravna površina.
13. Bakar-aluminijum prelazni konektor prema prema bilo kom od patentnih zahteva 8-11, naznačen time što je vezna površina između bakarnog terminala (3) i prednjeg kraja prve šupljine (11) je presavijena površina.
14. Bakar-aluminijum prelazni konektor prema bilo kom od patentnih zahteva 8-11, naznačen time što su najmanje dva aluminijumska terminala obezbeđena, najmanje dva aluminijumska terminala su raspoređena u redu duž horizontalnog pravca, a bočni zidovi susednih aluminijumskih terminala su čvrsto povezani, i bakarni terminal (3) je pričvršćen za prednji kraj prve šupljine (11) svakog od najmanje dva aluminijumska terminala.
15. Bakar-aluminijum prelazni konektor prema bilo kom od patentnih zahteva 8-11, naznačen time što su obezbeđena najmanje dva aluminijumska terminala, najmanje dva aluminijumska terminala su raspoređena u redu duž horizontalnog pravca, a susedni aluminijumski terminali su odvojeni jedan od drugog, i bakarni terminal (3) je pričvršćen za prednji kraj prve šupljine (11) svakog od najmanje dva aluminijumska terminala.
16. Bakar-aluminijum prelazni konektor prema bilo kom od patentnih zahteva 8-11, naznačen time što bakarni terminal (3) ima trokraku strukturu; obezbeđena su tri aluminijumska terminala; prednji krajevi prvih šupljina tri aluminijumska terminala redom odgovaraju trima krajnjim površinama trokrake strukture, a svaki prednji kraj prve šupljine (11) je čvrsto povezan sa odgovarajućom krajnjom površinom, a bakarni terminal (3) pričvršćen je za prednji kraj prve šupljine (11) svakog od najmanje dva aluminijumska terminala.
RS20230853A 2016-11-04 2017-10-25 Sklop aluminijumskih terminala i bakar-aluminijum prelazni konektor RS64616B1 (sr)

Applications Claiming Priority (3)

Application Number Priority Date Filing Date Title
CN201610966186.5A CN106450868B (zh) 2016-11-04 2016-11-04 一种铝端子和铜铝过渡连接器
PCT/CN2017/107579 WO2018082486A1 (zh) 2016-11-04 2017-10-25 一种铝端子和铜铝过渡连接器
EP17867440.4A EP3537545B1 (en) 2016-11-04 2017-10-25 Aluminum terminal assembly and copper-aluminum transition connector

Publications (1)

Publication Number Publication Date
RS64616B1 true RS64616B1 (sr) 2023-10-31

Family

ID=58179364

Family Applications (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20230853A RS64616B1 (sr) 2016-11-04 2017-10-25 Sklop aluminijumskih terminala i bakar-aluminijum prelazni konektor

Country Status (13)

Country Link
US (1) US10707591B2 (sr)
EP (1) EP3537545B1 (sr)
JP (1) JP7203740B2 (sr)
CN (1) CN106450868B (sr)
CA (1) CA3042116C (sr)
ES (1) ES2955835T3 (sr)
HU (1) HUE063252T2 (sr)
MX (1) MX2019004934A (sr)
MY (1) MY189681A (sr)
PL (1) PL3537545T3 (sr)
RS (1) RS64616B1 (sr)
WO (1) WO2018082486A1 (sr)
ZA (1) ZA201902678B (sr)

Families Citing this family (12)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
CN106450868B (zh) * 2016-11-04 2019-03-26 吉林省中赢高科技有限公司 一种铝端子和铜铝过渡连接器
CN206893815U (zh) * 2017-06-05 2018-01-16 吉林省中赢高科技有限公司 一种铜铝连接器
KR101951732B1 (ko) * 2018-08-06 2019-03-04 두성산업 주식회사 측면 접촉이 가능한 기판 표면 실장용 도전성 접촉단자 및 그 제조방법
CN110137709B (zh) * 2019-05-31 2024-07-16 苏州腾晖光伏技术有限公司 一种光伏组件功率测试连接线工装装置
CN111312439A (zh) * 2020-04-01 2020-06-19 吉林省中赢高科技有限公司 一种电能传输铝件及其加工工艺
CN111326873B (zh) * 2020-04-01 2025-07-01 吉林省中赢高科技有限公司 一种电能传输接头及其制备方法
CN211507914U (zh) * 2020-04-01 2020-09-15 吉林省中赢高科技有限公司 一种新型端部铝件
CN111462946A (zh) * 2020-04-01 2020-07-28 吉林省中赢高科技有限公司 一种铜铝复合电能传输系统及其加工方法
JP7140797B2 (ja) * 2020-05-27 2022-09-21 矢崎総業株式会社 端子接続構造
CN112186371B (zh) * 2020-09-23 2021-10-26 湖南三邦电气有限公司 快包型铜铝过渡套管及其使用方法
JP7328201B2 (ja) * 2020-12-23 2023-08-16 矢崎総業株式会社 端子付き電線、コネクタ、及び、コネクタの製造方法
CN115842260A (zh) * 2022-07-26 2023-03-24 安波福中央电气（上海）有限公司 适于铜铝连接的高压连接器

Family Cites Families (37)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
US2480280A (en) * 1945-09-24 1949-08-30 Thomas & Betts Corp Electric connector
US3895851A (en) * 1973-08-23 1975-07-22 Amp Inc Brittle-surfaced connector
US4214121A (en) 1978-03-03 1980-07-22 Charneski Mitchell D Electrical joint compound
US4312793A (en) 1978-03-03 1982-01-26 Charneski Mitchell D Electrical joint compound
JPS56110581U (sr) * 1980-01-28 1981-08-26
JPS5849888U (ja) * 1981-09-30 1983-04-04 三菱電線工業株式会社 銅製コネクタ−とアルミ導体ケ−ブルとの接続部
JPH0773063B2 (ja) * 1988-05-31 1995-08-02 矢崎総業株式会社 圧着端子の導電体結合構造およびその形成法
JPH0324266U (sr) * 1988-09-07 1991-03-13
JPH1186921A (ja) * 1997-09-12 1999-03-30 Sumitomo Wiring Syst Ltd アース端子、アース構造及びアース端子の製造方法
DE19908031B4 (de) 1999-02-24 2009-08-13 Auto-Kabel Management Gmbh Verbindung eines elektrischen Aluminiumkabels mit einem aus Kupfer oder dergleichen Metall bestehenden Anschlußteil
JP2001068180A (ja) * 1999-08-26 2001-03-16 Hitachi Shonan Denshi Co Ltd 圧着端子
KR20040062589A (ko) * 2001-10-26 2004-07-07 유니테크, 유한책임회사 코팅된 안테나 및 그 제작방법
US6805596B2 (en) 2002-04-16 2004-10-19 Alcoa Fujikura Limited Compression formed connector for a composite conductor assembly used in transmission line installations and method of constructing the same
FR2842659B1 (fr) * 2002-07-17 2005-04-01 Framatome Connectors Int Procede d'amelioration d'une liaison entre un contact et des brins d'un cable
JP4374187B2 (ja) * 2002-12-20 2009-12-02 矢崎総業株式会社 端子と被覆電線との接続方法
US20060102375A1 (en) * 2004-11-16 2006-05-18 Hubbell Incorporated Stepped compression connector
AU2008258184B2 (en) * 2007-12-21 2009-12-03 Legend Corporate Services Pty Ltd A cable terminal lug
JP5072098B2 (ja) * 2008-01-24 2012-11-14 矢崎総業株式会社 圧着端子
US8519267B2 (en) * 2009-02-16 2013-08-27 Carlisle Interconnect Technologies, Inc. Terminal having integral oxide breaker
US9385449B2 (en) * 2009-02-16 2016-07-05 Carlisle Interconnect Technologies, Inc. Terminal/connector having integral oxide breaker element
JP5365998B2 (ja) * 2009-04-23 2013-12-11 住友電気工業株式会社 端子付き電線、及び端子部材
CN201584516U (zh) * 2009-12-11 2010-09-15 上海嘉盟电力设备有限公司 铜铝接线端子
CN102148072A (zh) 2010-07-21 2011-08-10 上海西邦电气有限公司 柔性大电流管型母线及其加工方法
CN202474268U (zh) * 2012-03-15 2012-10-03 东莞莫仕连接器有限公司 线缆连接器
CN202513307U (zh) 2012-03-31 2012-10-31 永久电力金具有限公司 铜接线端子
EP2876731B1 (en) * 2012-07-20 2018-05-02 Furukawa Electric Co., Ltd. Crimp terminal
KR101505793B1 (ko) * 2013-02-24 2015-03-24 후루카와 덴키 고교 가부시키가이샤 전선 접속 구조체의 제조방법 및 전선 접속 구조체
US9520668B2 (en) * 2013-04-26 2016-12-13 Tyco Electronics Corporation Method and apparatus for crimping an electrical terminal to an electrical wire
CN103326142B (zh) 2013-06-09 2015-08-12 北京依米康科技发展有限公司 一种低熔点金属电缆接续装置
CN203312469U (zh) 2013-06-25 2013-11-27 欧托凯勃汽车线束（太仓）有限公司 一种铜铝接头
CN103354308B (zh) * 2013-06-25 2015-12-02 欧托凯勃汽车线束（太仓）有限公司 一种铜铝接头制造方法
JP2015050081A (ja) * 2013-09-03 2015-03-16 古河電気工業株式会社 ジョイント端子、ワイヤーハーネスの接続構造、およびその接続方法
CN104638392B (zh) * 2015-01-27 2017-05-17 国家电网公司 用于铜、铝线路对接的异型线夹
CN105588317A (zh) * 2015-09-14 2016-05-18 青岛海信日立空调系统有限公司 一种具有消音作用的配管及空调
US9985362B2 (en) * 2015-10-22 2018-05-29 Carlisle Interconnect Technologies, Inc. Arc resistant power terminal
CN206195014U (zh) * 2016-11-04 2017-05-24 吉林省中赢高科技有限公司 一种铝端子和铜铝过渡连接器
CN106450868B (zh) 2016-11-04 2019-03-26 吉林省中赢高科技有限公司 一种铝端子和铜铝过渡连接器

Also Published As

Publication number Publication date
ZA201902678B (en) 2019-11-27
PL3537545T3 (pl) 2024-01-03
EP3537545A1 (en) 2019-09-11
EP3537545C0 (en) 2023-08-23
JP7203740B2 (ja) 2023-01-13
US10707591B2 (en) 2020-07-07
WO2018082486A1 (zh) 2018-05-11
EP3537545B1 (en) 2023-08-23
HUE063252T2 (hu) 2024-01-28
US20190260145A1 (en) 2019-08-22
EP3537545A4 (en) 2020-02-26
CA3042116A1 (en) 2018-05-11
CN106450868A (zh) 2017-02-22
CA3042116C (en) 2021-06-15
ES2955835T3 (es) 2023-12-07
MY189681A (en) 2022-02-25
MX2019004934A (es) 2019-08-26
JP2019533895A (ja) 2019-11-21
CN106450868B (zh) 2019-03-26

Similar Documents

Publication Publication Date Title
RS64616B1 (sr) Sklop aluminijumskih terminala i bakar-aluminijum prelazni konektor
JP6616058B2 (ja) 端子及び該端子のアルミ電線接続構造
US20130040509A1 (en) Crimp terminal, connection structural body and method for producing the crimp terminal
EP4131662B1 (en) Copper-aluminum composite electric energy transmission system and processing method therefor
CN101939799A (zh) 复合电线
WO2011096527A1 (ja) 接続構造体
JP2012089431A (ja) 自動車用端子圧着電線
CN115799855A (zh) 一种新型铝端子
US3636242A (en) An electric conductor wire
WO2024056046A1 (zh) 一种新型铜铝复合端子
CN107123867A (zh) 一种铜端子与铝导线的接头及其磁感应焊接方法
CN103874773A (zh) 压接端子
CN206195014U (zh) 一种铝端子和铜铝过渡连接器
CN110098500A (zh) 一种导线连接端子及其制备方法
JP5203274B2 (ja) 電線と端子の接続部および接続方法
JP2010225529A (ja) 端子金具付き電線
JP2006179369A (ja) アルミ電線の接続方法及びアルミ電線の接続構造
CN209993731U (zh) 双金属端部套筒
JP2017130330A (ja) 端子付き電線、ワイヤハーネス
EP4131658A1 (en) Novel end aluminum part
CN108682497A (zh) 一种高压导线
CN218569240U (zh) 铝导线连接结构
JP2009176547A (ja) アルミ電線への端子圧着構造
JP5300136B2 (ja) 圧着端子及び圧着構造
CN221651790U (zh) 一种安装稳固的汽车端子