RS64872B1

RS64872B1 - Metod i uređaj za prečišćavanje otpadnih gasova

Info

Publication number: RS64872B1
Application number: RS20231064A
Authority: RS
Inventors: Hermann Muss; Robert Weinberger; Ernst Neuhuber
Original assignee: Lignum Tech Ag
Priority date: 2013-07-18
Filing date: 2014-04-16
Publication date: 2023-12-29
Also published as: HRP20231511T1; EP3021955B1; CN105473206A; WO2015007408A1; US20160144315A1; CA2918115A1; HUE064886T2; CN105473206B; ES2964599T3; RU2016103933A; UA117373C2; RU2645143C2; PL3021955T3; EP3021955A1; EP3021955C0

Description

OBLAST TEHNIKE

[0001] Ovaj pronalazak se odnosi na metod i uređaj za prečišćavanje otpadnih gasova, kao što su, na primer, gasovi koji nastaju pri obradi drveta. Metod i uređaj su posebno pogodni za prečišćavanje otpadnih gasova u proizvodnji iverice, OSB-a, MDF-a, HDF-a, HPL-a i CPL-a u kontinualnom presovanju ili sušenjem. Metod i uređaj su posebno pogodni za uklanjanje prašine, formaldehida, mravlje kiseline i sirćetne kiseline iz otpadnih gasova, na primer, otpadnih gasova iz prese ili iz sušare.

PRETHODNO STANJE TEHNIKE

[0002] DE 4212 164 C2 opisuje metod i uređaj za prečišćavanje otpadnih gasova iz prese. Uređaj ima modularnu jedinicu koja usisava gasove i pare. Ovi gasovi i pare se zatim prečišćavaju pomoću tečnosti za prećišćavanje i šalju u separator kapljica. Na ovaj način prečišćeni otpadni gasovi se odvajaju se od zaprljane tečnosti za pranje u separatoru kapljica i protiču kroz otpusni ventilator u dimni kanal. Tečnost za prečišćavanje opterećena nečistoćama prolazi kroz povratnu liniju u ponovno procesiranje u bazen za ponovnu obradu. Tamo se teške supstance izbacuju pomoću strugača za talog (sedimentacija), a lagane supstance se izbacuju putem plutajućeg sloja mulja (flotacija). Tečnost za prečišćavanje iz bazena za ponovnu obradu se zatim ponovo raspršuje u otpadne gasove u zatvorenoj cirkulaciji.

[0003] Međutim, metod koji je opisan u DE 42 12 164 C2 ima nedostatak, da se tečnost za pranje konstantno obogaćuje rastvorljivim organskim supstancama, kao što je na primer formaldehid, zbog cirkulacije, i nakon određenog vremena rada, tečnost za prečišćavanje mora biti potpuno zamenjena i potom odbačena. Drugi ozbiljan nedostatak proizilazi iz činjenice da postupak pranja otpadnih gasova korišćenjem tečnosti za prečišćavanje postaje sve manje efikasan što se tečnost za pranje duže obogaćuje rastvorljivim nečistoćama.

[0004] DE 101 00 895 C2, DE 101 00 896 C1 i EP 2 522 415 A1 takođe opisuju sisteme koji imaju suštinski zatvorenu cirkulaciju tečnosti za prečišćavanje.

[0005] Tečnost za prečišćavanje iz takvih sistema može se hemijski naknadno tretirati, kako bi se očuvala efikasnost pranja putem razgradnje i/ili uklanjanja organskih supstanci. To se može postići dodavanjem aditiva za vezivanje organskih supstanci ili hemikalija za postizanje hemijskih reakcija, kao što je, na primer, Canizzarov postupak, za razgradnju formaldehida hemijskim putem. Još jedan metod je i biološko tretiranje cirkulišuće vode radi smanjenja opterećenja organskim zagađivačima i samim tim očuvanja efikasnosti pranja. Jedna važna mana sistema koji pokušavaju potrebno prečišćavanje otpadnih voda putem hemijskih reakcija jeste visoka upotreba hemikalija i reakciono vreme potrebno za hemijsku reakciju.

[0006] Biološki postupci naknadne obrade predstavljaju alternativu hemijskim postupcima naknadne obrade. Postavka zasnovana na flotaciji i biološkom prečišćavanju opisana je, na primer, u EP 0358006 A1. WO 92/00792 A1 predstavlja metod u kojem se deo tečnosti za pranje uklanja iz zatvorene cirkulacije pranja i sprovodi kroz jedinicu za biološku naknadnu obradu radi razgradnje organskih zagađivača pre nego što se tečnost za pranje ponovo vrati u zatvorenu cirkulaciju. Međutim, biološki sistemi se ne mogu isključiti i uključiti u smislu tehničkih sistema i stoga imaju slabosti pri promenama vrste drveta i/ili promenama opterećenja od strane presa i sušara koje su pre njih u proizvodnom procesu. Takođe su vrlo skupi za nabavku i upravljanje.

[0007] U DE 36 35 934 C2 je predstavljen metod prečišćavanja u kojem se otpadni gasovi prskaju tečnošću za prečišćavanje koja je obogaćena mikroorganizmima, a nakon toga prolaze kroz električno polje visokog napona.

[0008] U DE 3835 161 C2 se predlaže oksidacija oksidabilnih jedinjenja iz procesnih otpadnih gasova pomoću mokrog hemijskog katalitičkog cirkulacionog procesa korišćenjem atmosferskog kiseonika u vodenom rastvoru. Međutim, ovo zahteva katalizatore, što može biti problematično za životnu sredinu. U ovom dokumentu se razmatraju dodatne metode prečišćavanja otpadnih gasova, uključujući termičku naknadnu obradu (spaljivanje). Nedostatak ovog pristupa je da su operativni troškovi veoma visoki kada treba odreagovati na velike količine gasova sa niskim sadržajem zagađivača na visokim temperaturama, kao što je obično slučaj sa otpadnim gasovima iz obrade drveta.

[0009] US 5,378,267 opisuje sistem za uklanjanje organskih zagađivača iz vode, u kojem se vazduh propušta kroz vodu.

OPIS PRONALASKA

[0010] Jedan cilj ovog pronalaska je da omogući energetski efikasan, po performansama moćan i jeftin uređaj, kao i metod za prečišćavanje otpadnih gasova u industriji obrade drvnih materijala.

[0011] Ovaj cilj postiže se putem metoda kako je navedeno u patentnom zahtevu 1 i uređaja kako je navedeno u zahtevu 9, redom. Dalje prednosti ovog pronalaska definisane su u zavisnim zahtevima.

[0012] Na ovaj način se definiše postupak za pročišćavanje otpadnih gasova, posebno otpadnih gasova koji potiču iz obrade drveta, na primer iz prese ili sušare.

[0013] Ovaj postupak uključuje prvo kruženje s narednim koracima:

Prečišćavanje otpadnih gasova pomoću tečnosti za prečišćavanje, po mogućstvu vodenog tipa; razdvajanje otpadnih gasova i tečnosti za prečišćavanje;

uklanjanje čvrstih čestica iz tečnosti za prečišćavanje; i

ponovno kruženje tečnosti za prečišćavanje radi čišćenja otpadnih gasova.

[0014] Da bi se uklonile organske supstance, posebno one koje su isparljive i rastvorljive u vodi, kao što su formaldehid, mravlja kiselina i/ili sirćetna kiselina, iz tečnosti za prečišćavanje, barem jedan podtok tečnosti za prečišćavanje se izdvaja iz prvog kruga i dovodi u drugi krug. Tečnost za prečišćavanje se ponovo bar delimično vraća u prvi krug nakon uklanjanja organskih supstanci.

[0015] Na taj način, otpadni gasovi se prvo detektuju, sakupljaju, i podvrgavaju postupku odvajanja čvrstih čestica, kao i apsorpciji organskih supstanci, kao što su formaldehid, mravlja kiselina i sirćetna kiselina, koristeći tečnost za prečišćavanje u uređaju za čišćenje (scrubber). Zatim se tečnost za prečišćavanje odvaja od toka otpadnih gasova, na primer u separatoru vrtloga (ciklonu) ili u mokrom elektrostatičkom filteru. Na ovaj način pročišćeni gasni tok se može direktno ispustiti u okolinu ili usmeriti kroz dodatne mere filtracije ili mere za ublažavanje buke, na primer kroz dimnjak.

Zagađena tečnost za prečišćavanje se može sakupiti u kontejneru za ponovno procesiranje. Tamo se može očistiti od čvrstih čestica, kao što su čestice prašine i mulja, i ponovo vratiti u uređaj za prečišćavanje. Takođe su moguće i druge mere za odvajanje čvrstih čestica. Prema ovom pronalasku, bar jedan deo tečnosti za prečišćavanje se odvaja iz prvog kruga i šalje na dalje procesiranje radi uklanjanja isparljivih organskih jedinjenja (VOCs). Zatim se tečnost za prečišćavanje bar delimično vraća u prvi krug.

[0016] Ako se koristi mokri elektrostatički filter, uređaj za prečišćavanje takođe može biti integrisan u njega.

[0017] Organske supstance se uklanjaju uz pomoć desorbera, posebno takozvanog kolona desorbera. Organske supstance se uklanjaju ("izdvajaju") iz tečnosti za prečišćavanje u desorberu putem gasa za izdvajanje koji protiče u istom smeru ili suprotno od tečnosti za prečišćavanje. Istovremeno, gas za izdvajanje se puni odgovarajućim organskim supstancama. Gas za izdvajanje je poželjno vazduh, ali može biti i drugi gas, na primer vazduh kojem je dodat azot radi smanjenja rizika od eksplozije. Desorber može biti dizajniran, na primer, kao sprej desorber ili kao desorber sa odgovarajućim punjenjem, na primer punjenjem od čeličnih kuglica ili keramičkih delova, kako je već poznato iz prethodnih istraživanja. Međutim, desorber se takođe može dizajnirati kao kolona sa pločama. Kombinacije pločastih kolona, sprej desorbera i desorbera sa punjenjem su takođe moguće.

[0018] Parametri procesa, posebno gas za izdvajanje, koji protiče u istom smeru ili suprotno od tečnosti za prečišćavanje, poželjno su podešeni tako da, nakon izlaska iz desorbera, onečišćeni gas za izdvajanje ima veću koncentraciju organskih supstanci od otpadnih gasova, poželjno koncentraciju barem pet puta veću. Povećanje koncentracije za faktor veći od 10 ili čak 20 je moguće. Na taj način, organske supstance se koncentrišu. Dakle, potrebna je znatno manja količina gasa za slanje na spaljivanje nego ukupna količina otpadnig gasova iz prese ili sušare. Stoga je termička naknadna obrada i/ili spaljivanje organskih supstanci moguća sa znatno manjim energetskim troškovima i većom efikasnošću.

[0019] Parametri procesa se mogu podešavati na osnovu sledećih razmatranja: temperatura tečnosti za prečišćavanje pri ulasku u desorber se pravilno podešava, u zavisnosti od organskih zagađivača koje treba smanjiti. U praksi, temperatura ulaza tečnosti za prečišćavanje od 80°C često dovodi do povećanja koncentracije organskih supstanci u onečišćenom gasu za izdvajanje za otprilike 5 do 10 puta u poređenju sa otpadnim gasovima. Temperatura ulaza tečnosti za prečišćavanje pri ulasku u desorber treba da bude barem približno 20-25°C viša u odnosu na otpadne gasove koji se prečišćavaju. Sa povećanjem razlike u temperaturi između otpadnih gasova koji se prečišćavaju i temperature ulaza tečnosti za prečišćavanje u desorberu, koncentracija organskih zagađivača u otpadnim gasovima desorbera raste sa istom količinom gasa za izdvajanje, u zavisnosti od specifičnog pritiska pare organske supstance. Iz ekonomskih razloga, dalje povećanje temperature iznad 100°C više nije održivo, jer voda počinje da isparava pri 100°C, a potrebna količina toplote za isparavanje je veoma visoka.

[0020] Gas za izdvajanje se poželjno prethodno zagreva pre nego što bude onečišćen organskim supstancama u desorberu. Na ovaj način može se postići značajno povećanje onečišćenja gasa za izdvajanje. Deo prethodno zagrejanog neonečišćenog gasa za izdvajanje ili dodatnog prethodno zagrejanog gasa može se mešati sa onečišćenim gasom za izdvajanje tokom ili nakon izlaska iz desorbera kako bi se smanjila koncentracija vodene pare u onečišćenom gasu za izdvajanje. Ovo sprečava neželjenu kondenzaciju vode u narednim vodovima.

[0021] Tečnost za prečišćavanje se pogodno takođe zagreva pre nego što uđe u desorber. Radi poboljšanja energetske efikasnosti, korisno je da se tečnost za prečišćavanje, pre nego što uđe u desorber, dovodi u termički kontakt sa tečnošću za prečišćavanje koja napušta desorber, putem izmenjivača toplote, kako bi se zagrejala tečnost za prečišćavanje koja ulazi u desorber i ohladila tečnost za prečišćavanje koja napušta desorber. Ovaj sistem prenosa toplote omogućuje značajnu uštedu i/ili povrat energije. Tečnost za prečišćavanje može biti dodatno zagrevana u dodatnom izmenjivaču toplote.

[0022] Pre toga, tečnost za prečišćavanje odvojena iz prvog kruga može opciono biti predtretirana kako bi se smanjili neželjeni depoziti u izmenjivačima toplote i u desorberu. Na primer, opterećenje čvrstim česticama može biti dodatno smanjeno upotrebom hidrociklona.

[0023] Međutim, pokazalo se da, uprkos pažljivom predtretmanu tečnosti za prečišćavanje, izmenjivači toplote tokom vremena postaju kontaminirani finim strugotinama, vlaknima, parafinima, itd. i tada manje efikasno funkcionišu. Zato se predlaže da se barem deo druge cirkulacije povremeno ispira uz pomoć tečnosti za ispiranje. Tečnost za ispiranje može biti posebno voda ili tečnost na bazi vode. Tečnost za ispiranje se poželjno zagreva u tu svrhu. Protok tečnosti za ispiranje se poželjno podešava na viši nivo od protoka tečnosti za prečišćavanje tokom normalnog rada. Tečnost za ispiranje poželjno prolazi kroz barem deo druge cirkulacije u suprotnom smeru u odnosu na normalan rad.

[0024] Osim toga, naveden je uređaj za prečišćavanje otpadnih gasova. Uređaj ima prvi procesni krug, koji uključuje barem sledeće elemente:

uređaj za prečišćavanje (scrubber) za prečišćavanje otpadnih gasova pomoću tečnosti za prečišćavanje;

separator kapljica (na primer, vrtložni separator) za razdvajanje otpadnih gasova i tečnosti za prečišćavanje nakon prečišćavanja;

kontejner za ponovno procesiranje (na primer, bazen) za sakupljanje odvojene tečnosti za pročišćavanje i uklanjanje čvrstih čestica iz tečnosti za pročišćavanje; uređaj za dovod tečnosti za pročišćavanje radi vraćanja iz kontejnera za ponovno procesiranje u uređaj za pročišćavanje;

ovaj uređaj se koristi za efikasno prečišćavanje otpadnih gasova i vraćanje tečnosti za pročišćavanje u postupak prečišćavanja nakon što se odvoji od čvrstih čestica.

[0025] Uređaj takođe obuhvata drugi procesni krug, koji uključuje minimum sledeće elemente:

vod za odvajanje kako bi se odvojio barem jedan podtok tečnosti za prečišćavanje iz prvog procesnog kruga.

desorber, posebno kolona desorber, za uklanjanje organskih supstanci iz izdvojene tečnosti za prečišćavanje uz pomoć gasa za izdvajanje, koji protiče u istom smeru ili suprotno od tečnosti za prečišćavanje; i

vodove za ponovno vraćanje radi vraćanja tečnosti za prečišćavanje barem delimično u prvi procesni krug nakon uklanjanja organskih supstanci.

[0026] Ista razmatranja se primenjuju na uređaj, kao što su navedena u prethodno opisanim procesima.

[0027] Pogotovo, drugi procesni krug može imati izmenjivač toplote kako bi prethodno zagrejala gas za izdvajanje pre nego što se optereti organskim supstancama u desorberu, kao što je opisano ranije.

[0028] Osim toga, može se dodati bajpas uređaj, kako bi se mešao deo prethodno zagrejanog neonečišćenog gasa za izdvajanje sa onečišćenim gasom za izdvajanje tokom ili nakon izlaska iz desorbera i na taj način bi se tako smanjila koncentracija vodene pare u gasu za izdvajanje, kao što je opisano ranije.

[0029] Može se dodati izmenjivač toplote koji ima prvu stranu i drugu stranu, pri čemu je druga strana u termičkom kontaktu sa prvom stranom. Tečnost za prečišćavanje koja se isporučuje u desorber može se provesti kroz prvu stranu, a tečnost za prečišćavanje, koja napušta desorber može se provesti kroz drugu stranu.

Na taj način se tečnost za prečišćavanje, koja se uvodi u desorber može zagrejati, a tečnost za prečišćavanje koja izlazi iz desorbera može se ohladiti, kao što je opisano ranije.

[0030] Uređaj može sadržati dovod tečnosti za ispiranje i elemente za zatvaranje vodova radi ispiranja barem dela drugog procesnog toka uz pomoć tečnosti za ispiranje, kako je već opisano. Takođe, uređaj može imati izmenjivač toplote za zagrevanje tečnosti za ispiranje, kao što je već diskutovano gore.

[0031] Uređaj može imati sredstva za dovod gasa za izdvajanje na termičku naknadnu obradu ili spaljivanje nakon izlaska iz desorbera. U narednim procesnim koracima nakon uređaja može biti povezan gorionik, kako bi primio i spalio napunjen gas za izdvajanje.

KRATAK OPIS SLIKA

[0032] Poželjne izvedbe pronalaska su opisane u nastavku na osnovu crteža, koji služe samo za ilustraciju i ne treba ih tumačiti restriktivno.

Slika 1 mašina za prečišćavanje otpadnih gasova prese za drvene materijale prema prvom primeru izvedbe pronalaska;

Slika 2 mašina za prečišćavanje otpadnih gasova sušare za drvene materijale prema drugom primeru izvedbe pronalaska.

OPIS POGODNIH IZVEDBI PRONALASKA

[0033] Slika 1 prikazuje sistem za prečišćavanje otpadnih gasova prese za drveni materijal prema prvom primeru izvedbe ovog pronalaska. Sistem se sastoji od dva procesna kruga, A i B, koji se mogu prostorno razdvojiti.

[0034] Krug A čini krug za prečišćavanje otpadnih gasova. Sastoji se od uređaja 1 za odsisavanje, kojim se otpadni gasovi izvlače iz prese i sakupljaju. Nakon toga, otpadni gasovi prelaze kao gasni tok u apsorber ili prečišćivač 2. Ovo može biti venturi prečišćivač, ali su moguće i druge varijante, na primer prečišćivač sa raspršivanjem mlazom, vlažni separator sa vrtložnim tokom ili filter sa padajućom pomičnom masom. U prečišćivaču 2, gasni tok dolazi u kontakt sa sredstvom za prečišćavanje radi separacije čestica prašine i drugih čvrstih i tečnih komponenata, kao i apsorpcije gasnih komponenata iz gasnog protoka. Sredstvo za prečišćavanje obično je voda, koja se po potrebi može obogatiti poznatim dodacima, kao što su površinski aktivne supstance i pH puferi, na primer, radi smanjenja površinskog napona, poboljšanja rastvorljivosti za organske spojeve (posebno VOC-ovi) i/ili održavanja željenog pH opsega sredstva za prečišćavanje.

[0035] Nakon operacije prečišćavanja, sredstvo za prečišćavanje i prečišćeni otpadni gasovi ponovo se razdvajaju u separatoru tečnih kapljica 4, koji može biti izveden kao vrtložni separator. Gasni tok se zatim može usmeriti u okolinu putem ventilatora 5 i dimnjaka 6 ili se, prema potrebi, može dalje tretirati kroz dodatne jedinice, kao što je fini separator kapljica, na primer, pre nego što se dalje usmeri.

[0036] Sredstvo za prečišćavanje se sakuplja u bazenu za ponovnu obradu 7, gde se prečišćava kako bi se uklonili čvrsti materijali, a zatim se vraća u prečišćivač 2 putem kružne procesne pumpe 3.

[0037] Iz kruga A se odvaja podtok preko odvoda 31 iz bazena za ponovnu obradu 7 i pomoću pumpe za uvođenje 8 se šalje u drugi krug B radi dalje obrade. Eventualne preostale čvrste čestice se prvo odvajaju putem vrtložnog separatora (hidrociklona) 9 i vraćaju se u bazen za ponovnu obradu 7 ili se sakupljaju odvojeno. Sredstvo za prečišćavanje prethodno prečišćeno na ovaj način zatim se greje u izmenjivaču toplote 10, koji može biti izveden kao pločasti izmenjivač toplote slobodnog protoka, na primer. Ovo se postiže pomoću povratnog toka tečnosti iz kolona desorbera 12, koji je opisan detaljnije ispod.

[0038] U dodatnom izmenjivaču toplote 11, koji takođe može biti izveden kao pločasti izmenjivač toplote slobodnog protoka, tečnost se zatim podiže na potrebnu temperaturu, po mogućstvu na 80-95 °C, uz dodatnu energiju, i dovodi se u kolonu desorbera 12.

[0039] Kolona (stripper) 12 može biti izvedena, na primer, kao raspršivač desorbera ili kao puni desorber, kao podni desorber ili kao kombinacija raspršivačkog i punog desorbera i/ili podna kolona. Izbor tipa kolonastog desorbera obično se vrši u zavisnosti od stepena onečišćenja (onečišćenje se može uneti u sistem putem tečnosti koja se prečišćava i/ili gasova za desorbciju) i/ili u zavisnosti od prihvatljivog intervala čišćenja (ručno čišćenje u većini slučajeva) za desorber. Raspršivač desorbera je najmanje osetljiv na zagađenje, ali nažalost ima najmanju površinu masene razmene pri istim zahtevima za prostorom (specifična površina masene razmene) u poređenju sa ostalim dizajnima za desorpciju. Stoga se raspršivački desorber obično kombinuje sa kolonom punog tela ili podnom kolonom, gde mlaznica takođe obezbeđuje ravnomerno prskanje punog tela i/ili poda. Generalno se može zaključiti da će podne kolone biti manje osetljive na onečišćenje od napunjenih kolona, ali će takođe imati i nižu specifičnu površinu masene razmene od njih. Izbor dizajna kolone i/ili najprikladnije kombinacije kolona stoga uglavnom zavisi od odgovarajućih radnih parametara, posebno onečišćenja tokom vremena rada.

[0040] Tok gasova, ovde tok 23 gasova, koji je prethodno zagrejan dodatnim izmenjivačem toplote 25 pre nego što se uvede u kolonu desorbera 12, usmerava se u kolonu desorbera 12 pomoću ventilatora 24. Zapreminski protoci prethodno zagrejanog vazduha i nezagrejanog vazduha mogu se podešavati odvojeno putem ventila za podešavanje obilaznice 28, koji premošćuje izmenjivač toplote 25, i dodatnog ventila za podešavanje 26, koji je povezan nadalje od izmenjivača toplote 25. Tok gasova se uvodi u kolonu desorbera 12 u kontratoku sa sredstvom za prečišćavanje. Organske spojeve, posebno VOC-ove, stoga se uklanjaju (izdvajaju) iz sredstva za prečišćavanje i hvataju tokom gasa. Vazdušni tok napušta kolonu desorbera kao otpadni gasni tok 29. Zagađeni otpadni vazduh se može bez dodatnih troškova usmeriti na termičku naknadnu obradu i/ili spaljivanje, gde se organske supstance uništavaju termički.

[0041] Sredstvo za prečišćavanje tretirano i prečišćeno na ovaj način se dovodi putem povratne pumpe 13 u izmenjivač toplote 10, gde oslobađa veći deo svoje latentne toplote sredstvu za prečišćavanje koje tek treba da se prečisti, pre nego što se ono dovode u kolonu desorbera 12. Sredstvo za prečišćavanje ohlađeno na ovaj način se ponovo uvodi nazad u bazen za ponovnu obradu 7 putem povratnog voda 32.

[0042] Takođe, podstruja zagrejanog toka 23 gasova u izmenjivaču toplote 25 može se dodati toku 29 otpadnih gasova iz kolone desorbera 12 putem ventila 27 za podešavanje, kako bi se podesilo da ne dolazi do kondenzacije u cevima nadalje u procesu.

[0043] Krug B se može povremeno ispirati kako bi se uklonili zagađivači koji potiču, na primer, od veoma finih strugotina, vlakana, neisparljivih organskih supstanci kao što su parafini ili slično iz kruga B. Za tu svrhu, postavljen je vod za tečnosti, u ovom slučaju u obliku ventila za svežu vodu 14, i elementi za zatvaranje u obliku ventila 15-22 kako bi se uvodila tečnost za ispiranje (u ovom slučaju sveža voda) kroz izmenjivače toplote 10, 11 i cevi sa povećanim protokom. Sveža voda može biti prethodno zagrejana izmenjivačem toplote 11.

[0044] U ovoj varijanti izvedbe pronalaska, ventil za svežu vodu 14 ulazi prema liniji koja ide iz drugog izmenjivača toplote 11 prema koloni desorbera 12. Kako bi se, na primer, isprala oba kraja izmenjivača toplote 10, zatvara se pregrada 22 između ventila za svežu vodu 14 i kolone desorbera 12. Ventil 17 na izlazu hidrociklona 9 zatvoren je kako bi se sprečio prodor vode za ispiranje u hidrociklon. Ventil 15 na ulazu hidrociklona i ventil 20 na izlazu pumpe 13 za ponovno uvođenje su takođe zatvoreni. Takođe, ventil 18 između izlaza drugog kraja izmenjivača toplote 10, na koji se inače normalno vraća prečišćeno sredstvo za prečišćavanje u bazen 7 za ponovnu obradu, i sam bazen 7 za ponovnu obradu je zatvoren. Bajpas ventil 19 između ulaza prvog kraja izmenjivača toplote 10, na koji se inače normalno dovodi sredstvo za prečišćavanje koje treba zagrejati, i izlaza drugog kraja izmenjivača toplote 10 je otvoren. Na ovaj način, voda za ispiranje prvo prolazi kroz izmenjivač toplote 11 u suprotnom smeru od normalnog toka, zatim kroz prvi kraj izmenjivača toplote 10, a zatim kroz drugi kraj izmenjivača toplote 10 u suprotnom smeru od normalnog toka. Voda za ispiranje prolazi iz drugog kraja izmenjivača toplote 10, kroz otvorene ventile 21 i 16, u bazen 7 za ponovnu obradu.

[0045] Kolona desorbera 12 takođe se može isprati po potrebi. Da bi se to učinilo, ventili 15, 17, 18 i 19 su zatvoreni, a ventili 16, 20, 21 i 22 su otvoreni. Voda za ispiranje može zatim proći preko ventila za svežu vodu 14, kroz otvorenu pregradu 22, u kolona desorber strujati i biti odatle odvedena putem pumpe 13 i otvorenih ventila 20, 21 i 16 prema bazenu za ponovnu obradu 7.

[0046] Svakako, moguće je odabrati druge rasporede ventila, a ventil za svežu vodu može biti otvoren u krugu B na drugom mestu. Takođe se mogu koristiti tečnosti za ispiranje, drugačije od vode. Umesto da dolaze iz prese, otpadni gasovi mogu nastajati i iz različitih izvora u obradi drveta, na primer iz sušare.

[0047] Slika 2 prikazuje sistem za prečišćavanje otpadnih gasova iz obrade drveta prema drugoj izvedbi ovog pronalaska. Osnovni dizajn ovog sistema vrlo je sličan dizajnu sistema sa slike 1. Isti elementi ovog sistema ili oni sa istim efektom označeni su istim referentnim brojevima kao na slici 1.

[0048] Strujan otpadnih gasova 33 iz sušare ili prese, prolazi, na primer prvo, kao i u prvoj izvedbi, kroz prečišćivač 2, koji može biti oblikovan kao venturi prečišćivač, kao i u prvoj izvedbi. Nakon operacije prečišćavanja, sredstvo za prečišćavanje i prečišćeni otpadni gasovi ponovo se razdvajaju u mokrom elektrostatičkom filteru 34.

Prečišćivač 2 takođe može biti integrisan u mokri elektrostatički filter; u tom slučaju, jedinica predstavlja mokri elektrostatički filter bilo kog dizajna koji ima integrisan prečišćivač. Razdvojeni otpadni gasovi se zatim mogu direktno usmeriti u okolinu putem dimnjaka 6, kao i u prvoj izvedbi, ili se mogu dalje tretirati prema potrebi kroz dodatne jedinice, kao što je fini separator kapljica, na primer, pre nego što se usmeri dalje. Razdvojeno sredstvo za prečišćavanje prolazi u bazen za ponovnu obradu 7, kao i u prvom primeru izvedbe ovog pronalaska, i tamo se dalje tretira, kao i u prvom primeru izvedbe.

[0049] Mokri elektrostatički filteri (mokri elektrostatički separatori) često se koriste za prečišćavanje struja otpadnih gasova opterećenih lepljivim i katranskim supstancama. Gasovi se hlade u prečišćivaču prskanjem sredstva za prečišćavanje (cirkulišuće vode) u njega do tačke zasićenja, a zatim ulaze u stvarni ulaz filtera.

Tamo se ravnomerno raspoređuju preko poprečnog preseka. Zatim gasovi ulazi u polje visokog napona sa sakupljajućim elektrodama i emisionim elektrodama (obično raspoređenim centralno). Čestice i aerosoli u gasu se negativno naelektrišu i migriraju u električnom polju ka sakupljajućim elektrodama (obično svežnjevima cevi ili svežnjevima saća). Periodično ispiranje osigurava da površine za sakupljanje i emisione elektrode ostanu čiste. Mokri elektrostatički filteri često se koriste tamo gde se aerosolno-čvrste smeše moraju deponovati sa visokom efikasnošću. Služe za taloženje aerosola, fine prašine, isparenja smole, "plave magle", maglenih ulja i mirisa, posebno.

ZNAČENJE BROJEVA I SIMBOLA

[0050]

1 uređaj za odsisavanje 2 prečišćivač

3 uvodna pumpa 4 separator kapljica tečnosti 5 ventilator 6 dimnjak

7 bazen za ponovnu obradu 8 pumpa za dovod

9 vrtložni separator 10 izmenjivač toplote 11 izmenjivač toplote 12 kolona desorbera

13 pumpa za ponovno uvođenje 14 ventil za svežu vodu 15-22 pregrade za zatvaranje 23 tok gasova

24 ventilator 25 izmenjivač toplote 26-28 pregrade za podešavanje 29 izlazni tok gasova

31 odvodna linija 32 linija za ponovno uvođenje 33 tok gasova 34 kombinovana jedinica 35 mokri elektrostatički filter

Claims

PATENTNI ZAHTEVI

1. Proces za prećišćavanje otpadnih gasova, koji sadrži prvi procesni krug (A) sa sledećim koracima: Prečišćavanje otpadnih gasova pomoću tečnosti za prečišćavanje na bazi vode; razdvajanje otpadnih gasova i tečnosti za prečišćavanje; Odvajanje čvrstih supstanci iz tečnosti za prečišćavanje; i ponovno uvođenje tečnosti za prečišćavanje za prečišćavanje otpadnih gasova, gde je bar jedna podstruja tečnosti za prečišćavanje uzeta iz prvog procesnog kruga (A) i uvedena u drugi procesni krug (B), gde se u drugom procesnom krugu (B) organske supstance odvajaju iz tečnosti za prečišćavanje i tečnost za prečišćavanje, nakon odvajanja organskih supstanci se barem delimično uvodi u prvi procesni krug (A), naznačen time, da drugi procesni krug (B) sadrži minimum sledeće korake: uvođenje tečnosti za prečišćavanje u desorber (12); odvajanje organskih supstanci iz tečnosti za prečišćavanje u desorberu (12) preko gasa za izdvajanje koji ide u istom ili suprotnom smeru, gde je gas (23) za izdvajanje onečišćen organskim supstancama.

2. Postupak po patentnom zahtebu 1, gde se razdvajanje otpadnih gasova i tečnosti za prečišćavanje dešava u vlažnom elektrofilteru.

3. Postupak prema jednom od prethodnih patentnih zahteva, gde se onečišćeni gas za izdvajanje nakon napuštanja desorbera (12) vodi na termičku obradu ili na spaljivanje.

4. Postupak prema jednom od prethodnih patentnih zahteva, gde se gas za izdvajanje prethodno podgreva, pre nego što se u desorberu (12) onečisti sa organskim supstancama.

5. Postupak prema patentnom zahtevu 4, gde je jedan deo prethodno podgrejanog, neonečišćenog gasa za izdvajanje prilikom ili nakon napuštanja desorbera (12) dodat onečišćenom gasu, da bi se smanjila koncentracija vodene pare u onečišćenom gasu za izdvajanje.

6. Postupak prema jednom od prethodnih patentnih zahteva, gde se tečnost za prečišćavanje pre ulaska u desorber (12) podgreva.

7. Postupak prema patentnom zahtevu 6, gde je tečnost za prečišćavanje dovedena u termički kontakt sa tečnošću za prećišćavanje koja napušta desorber (12) pre ulaska u desorber (12) u jednom toplotnom izmenjivaču (10), da bi se tečnost za prečišćavanje koja ulazi u desorber (10) zagrejala i da bi se tečnost za prečišćavanje koja napušta desorber (10) ohladila.

8. Postupak prema jednom od prethodnih patentnih zahteva, gde se najmanje jedan deo drugog procesnog kruga (B) periodično sa tečnošću za ispiranje ispira, pogodno sa tečnošću za ispiranje na bazi vode.

9. Uređaj za prečišćavanje otpadnih gasova, sa prvim procesnim krugom (A), koji sadrši barem sledeće elemente:

prečišćivač (2) za prečišćavanje otpadnih gasova sa tečnošću prečišćavanje na bazi vode;

separator (4) kapljica, da bi se otpadni gasovi nakon prečišćavanja razdvojili od tečnosti za prečišćavanje;

kontejner (7) za ponovno skupljanje, da bi se razdvojena tečnost za prečišćavanje sakupila i da bi se čvrste supstance iz tečnosti za prečišćavanje odvojile;

i jedinice (3) za uvođenje, da bi se tečnost za prečišćavanje ponovo preusmerila iz kontejnera (7) za ponovno skupljanje prema prečišćivaču (2),

gde uređaj sadrži drugi procesni krug (B), koji sadrži barem sledeće elemente: odvodnu liniju (31), da bi barem jedna podstruja tečnosti za prečišćivanje bila preuzeta iz prvog procesnog kruga (A); i jedna linija (32) za ponovno uvođenje, da bi se tečnost za prečišćivanje nakon odvajanja organskih supstanci barem delimično uvela u prvi procesni krug (A), naznačena time, da drugi procesni krug sadrži desorber (12) za odvajanje organskih supstanci iz odvojene tečnosti za prečišćivanje strujom gasa za izdvajanje istog ili suprotnog smera.

10. Uređaj po patentnom zahtevu 9, gde je separator kapljica izveden kao vlažni elektrofilter (35).

11. Uređaj po patentnom zahtevu 9 ili 10, sa izmenjivačem (25) toplote, da bi se gas za izdvajanje prethodno zagrejao, pre nego što se u desorberu (12) onečisti sa organskim supstancama.

12. Uređaj po patentnom zahtevu 11, sa bajpas jedinicom (27), kojom se jedan deo prethodno zagrejanog, neonečišćenog gasa za izdvajanje dodao u onečišćeni gas za izdvajanje prilikom ili nakon izlaska iz desorbera (12).

13. Uređaj prema jednom od patentnih zahteva 9 do 12, gde drugi procesni krug (B) sadrži izmenjivač (10) toplote sa prvom i drugom stranom, koja stoji u termičkom kontaktu sa prvom stranom, gde se tečnost za prečišćavanje vodi u desorber (12) preko prve strane, i gde se tečnost za prečišćavanje koja napušta desorber (12) vodi kroz drugu stranu, da bi se tečnost za prečišćavanje koja je uvedena u desorber (12) zagrejala a tečnost za prečišćavanje koja napušta desorber (12) ohladila.

14. Uređaj prema patentnim zahtevima 9 do 13, koji sadrži način za vođenje gasa za izdvajanje u termičku naknadnu obradu ili na spaljivanje.