RS64897B1

RS64897B1 - Laminatni panel bez podložnog papira

Info

Publication number: RS64897B1
Application number: RS20231026A
Authority: RS
Inventors: Dieter Döhring; Hans Schäfer
Original assignee: Lignum Tech Ag
Priority date: 2011-10-21
Filing date: 2011-10-21
Publication date: 2023-12-29
Also published as: US20140329064A1; EP3792058B8; WO2013056745A1; EP3792058B1; CN103889724A; EP2768668B1; HRP20210281T1; US9273472B2; DK2768668T3; HUE053206T2; EP3792058C0; PL2768668T3; HUE064271T2; EP2768668A1; RU2573478C2; EP3792058A1; CA2852656A1; PL3792058T3; HRP20231411T1; CA2852656C

Description

Opis

1. Oblast pronalaska

[0001] Ovaj pronalazak odnosi se na laminatni panel kao i na postupak za njegovu proizvodnju i materijal za podlogu koji omogućava da se obezbedi podložni sloj bez podložnog papira za taj laminatni panel.

2. Pozadina pronalaska

[0002] U stanju tehnike poznat je veliki broj podnih obloga kao što su, na primer, podovi od punog drveta, furnira ili laminatni podovi. Zbog relativno jeftinih mogućnosti proizvodnje, laminatni pod stekao je popularnost poslednjih godina naročito kod enterijera. Laminatni podovi ovog tipa omogućavaju, na primer, imitaciju vizuelno privlačnog izgleda različitih vrsta drveta ili drugih prirodnih materijala na jednostavan i ekonomičan način.

[0003] Laminatni podovi sastavljeni su od laminatnih panela, koji su obezbeđeni na svojim ivicama žlebjezik vezama, uobičajenim u poslednje vreme, za međusobno spajanje panela. Obično se takvi laminatni paneli sastoje od središnjeg nosećeg sloja od drveta ili drvenog materijala kao što su MDF, HDF, iverica ili OSB i drugih tanjih slojeva koji ispunjavaju razne funkcije. Na primer, izgled vidljiv korisniku postiže se pomoću dekorativnog sloja na gornjoj strani nosećeg sloja. Ovaj dekorativni sloj utiskuje se direktno na noseći sloj, na primer, u takozvanom postupku direktnog štampanja. Međutim, najčešća je upotreba dekorativnih papira. Izraz "laminatni panel" ovde treba da obuhvati i panele sa papirnim slojevima kao i direktno štampane panele, koji nisu nužno obezbeđeni papirnim slojevima, već slojem smole na gornjoj strani.

[0004] Prilikom proizvodnje dekoracije pomoću dekorativnog papira, najpre se pogodan papirni sloj štampa dekoracijom, npr. imitacijom punog drveta ili, takođe, imitacijom kamena. Odštampani papir je zatim natopljen pogodnom smolom, obično amino smolom kao što je melaminska smola i/ili urea smola. Na ovaj način impregnirani papir obično se suši pre dalje upotrebe, da bi se namotao na koturove ili složio u listovima na palete i skladištio.

[0005] Za dalju upotrebu, impregnirani i osušeni sloj dekorativnog papira nanosi se na noseći sloj pre stvrdnjavanja smole u daljoj fazi. Konačno stvrdnjavanje smole, dakle konačno umrežavanje lanaca molekula smole (a ne sušenje vodene smeše smole kojim se samo voda uklanja), može da se izvede u zasebnoj fazi stvrdnjavanja, na primer, primenom zračenja kao što je elektronsko, ultraljubičasto ili infracrveno zračenje. Međutim, obično se stvrdnjavanje izvodi presovanjem sistema slojeva dejstvom toplote i pritiska.

[0006] Preko dekorativnog sloja mogu biti obezbeđeni dalji slojevi papira ili smole, kao što su takozvane prevlake. Takve prevlake slično se proizvode kao i sloj dekorativnog papira pomoću impregniranih papira. Tanak, pogodan papir impregnira se smolom kao što je amino smola i nanosi se na dekorativni sloj. Kada se stvrdne prekrivni sloj, ovaj inicijalno neproziran papirni sloj postaje proziran, tako da je dekoracija ispod njega vidljiva. Prekrivni sloj služi da zaštiti dekoraciju od spoljašnjih uticaja i poznato je da se, pored smole koja se koristi za impregniranje prevlake, dodaju čestice otporne na habanje, kao što su npr. čestice korunda, da bi se povećala otpornost na habanje kasnijeg laminatnog panela. Pored toga, dekorativni papir i prevlaka mogu biti obezbeđeni površinskom strukturom tokom presovanja i stvrdnjavanja, koja može da odgovara vidljivoj strukturi dekoracije i koja, na primer, simulira haptični utisak površine drveta.

[0007] Poznati nedostatak koji se javlja u proizvodnji laminatnih panela, posebno kada se koriste amino smole, je da različiti slojevi sistema slojeva koji se presuju imaju različito istezanje u kasnijem presovanju. Stvrdnjavanjem smola kojima su, na primer, impregnirani dekorativni i prekrivni papirni slojevi, dolazi do kontrakcija kao rezultat hemijske polikondenzacije. Presovanjem se obrazuje veliki broj hemijskih veza sa uklanjanjem vode. Voda migrira tokom presovanja iz stvrdnutog sloja amino smole, a ovo dovodi do značajnog smanjenja zapremine. Takođe, korišćeni papiri mogu ispoljavati vučne sile na noseći sloj tokom presovanja. Ove kontrakcije slojeva stvaraju sile koje mogu dovesti do neželjenih deformacija nosećeg sloja. Ove kontrakcije izazivaju da se noseći sloj zakrivljuje konkavno nagore u pravcu dekorativnog sloja ili prekrivnog sloja, tako da se proizvedeni panel može samo koristiti uz poteškoće.

[0008] Da bi se izbegle takve deformacije panela, stoga se, u stanju tehnike, primenjuje takozvana podloga na donjoj strani laminatnog panela nasuprot dekoraciji, koja treba da kompenzuje vučne efekte na gornjoj strani. Najjednostavniji način da se obezbedi podloga koja ima isti vučni efekat kao slojevi na gornjoj strani, je da se na donju stranu nanesu isti slojevi kao na gornjoj strani panela, tako da se potiru efekti kontrakcija ovih slojeva. Međutim, zbog visine troškova, često nije poželjno da se slojevi visokog kvaliteta koji se koriste za proizvodnju vidljive gornje strane panela koriste i na donjoj strani koja nije vidljiva. Iz ovog razloga, razvijene su kombinacije jednostavnog, ekonomičnog podložnog papira i ekonomičnih smola, koji se koriste kao podložni sloj na donjoj strani laminatnih panela, da bi se sprečilo neželjeno ispupčenje panela tokom presovanja.

[0009] Tipičan primer iz stanja tehnike je opisan u DE 19903912 A1. Prema postupku opisanom u njemu, u postupku direktnog štampanja najpre se obojeni sloj direktno nanosi na gornju stranu nosećeg sloja za laminatni panel. Na ovaj dekorativni sloj nanosi se impregnirani prekrivni papir, a na donju stranu nosećeg sloja nanosi se podloga u obliku impregniranog podložnog papira. Opciono je u DE 199 03 912 A1 predloženo, na primer, sušenje impregniranog prekrivnog papira i nanošenje dodatnog sloja melaminske smole na njega, u kom je raspršen korund, kako bi se obezbedila površina otporna na habanje za panel. Nakon nanošenja ovih slojeva, oni se zajedno presuju kako bi se proizveo gotovi laminat.

[0010] Dalji primer iz stanja tehnike je opisan u DE 102008027235 A1. Prema ovoj prijavi patenta, štampani dekorativni papir impregniran amino smolom nanosi se na noseći sloj za laminatni panel. Da bi se smanjio neusaglašeni proizvod nastao zbog nepravilnog presovanja, ta prijava patenta predlaže da se, umesto ekonomične podloge u obliku jednostavnog podložnog papira i odgovarajuće smole, na donjoj strani laminatnog panela takođe obezbedi dalja dekoracija u obliku impregniranog dekorativnog papira. Drugim rečima, u toj prijavi patenta predložena je proizvodnja laminatnog panela čije su obe strane dekorativne. Prema toj prijavi, u slučaju da se jedna od te dve dekorativne strane ošteti tokom presovanja, panel će moći i dalje da se koristi, budući da se na suprotnoj strani nalazi zamenska dekoracija.

[0011] Budući da su složene faze impregnacije potrebne za svaki zasebni papirni sloj, poželjno je da se smanji broj (impregniranih) papirnih slojeva. Shodno tome, nemačka prijava DE 102007062941 A1 predlaže laminatni panel sa podlogom koja omogućava da se odbaci upotreba sloja podložnog papira. Umesto da se koristi impregnirani podložni papir, ova prijava predlaže nanošenje nekoliko tankih slojeva amino smole direktno na donju stranu nosećeg sloja za laminatni panel, pri čemu se svaki prethodni sloj amino smole suši pre nanošenja sledećeg sloja amino smole. Iako je ovim postupkom moguće da se odbaci podložni papir, naizmenično nanošenje i sušenje pojedinačnih tankih slojeva je dugotrajno, skupo i intenzivno.

[0012] S obzirom na prethodno stanje tehnike, ovaj pronalazak ima cilj da obezbedi laminatni panel i postupak za njegovu proizvodnju kao i materijal za podlogu, što na ekonomičniji i jednostavniji način omogućava odbacivanje podložnog papira za laminatni panel.

[0013] Dokument EP 1454763 A2 se odnosi na postupak završne obrade panela od drveta ili drvenog materijala, naročito MDF ili HDF ploča sa gornjom i donjom stranom, sa sledećim fazama: a) nanošenje zaptivnog sloja od melaminske smole na gornju stranu ploče, b) štampanje dekoracije na zaptivnom sloju, c) nanošenje zaštitnog sloja melaminske smole na dekoraciju, d) presovanje panela pod uticajem temperature.

[0014] Dokument US 2008/292795 A1 se odnosi na postupak proizvodnje drvene vlaknaste ploče, koji obuhvata: štampanje dekoracije na jednoj ili na dve strane ploče; nanošenje jednog ili više slojeva sintetičke smole od slojeva melaminske smole ili urea smole na stranu sa dekoracijom i na strane koje su naspram dekoracije pomoću aniloks valjka; i presovanje slojeva sintetičke smole.

[0015] Dokument EP 2345545 A1 se odnosi na direktno štampanu laganu građevinsku ploču, koja obuhvata laganu MDF ili LDF noseću ploču čija je gustina veća od ili jednaka 750 kg/m<3>, dekorativni sloj odštampan na nosećoj ploči i providni zaštitni sloj.

[0016] Dokument EP 1627977 A1 se odnosi na postupak proizvodnje laminatnih podnih panela, pri čemu ti paneli imaju podložni sloj koji se sastoji od gornjeg sloja impregniranog kraft papira povezanog sa podložnim slojem, na primer, poliuretanske pene, filca, plute ili gume odgovarajućim adhezivom.

[0017] Dokument US 2002/096255 A1 se odnosi na postupak proizvodnje jezgra koje obrazuje noseću strukturu za dekorativne laminate, pri čemu se to jezgro sastoji od čestica stvrdnute i opciono penaste, tvrde poliuretanske smole, smole poliizocijanurata i/ili fenolne smole.

[0018] Ovaj i drugi ciljevi, koji se pominju prilikom čitanja sledećeg opisa ili koji mogu biti prepoznati od strane stručnjaka u tehnici, postižu se laminatnim panelom prema patentnom zahtevu 1, postupkom za njegovu proizvodnju prema patentnom zahtevu 13 i materijalom za podlogu prema patentnom zahtevu 15.

3. Detaljan opis pronalaska

[0019] Prema ovom pronalasku, obezbeđen je laminatni panel koji obuhvata noseći sloj od drveta ili drvenog materijala. Drveni materijali poznati su stručnjacima u tehnici i obično se za laminatne panele koriste materijali kao što su MDF ("medium density fiberboard", "vlaknasta ploča srednje gustine"), HDF ("high density fiberboard", "vlaknasta ploča visoke gustine") ili OSB ("oriented strand board", "ploča sa orijentisanim iverjem") ili drugi drveni materijali poznati stručnjacima u tehnici. Uopšteno je poželjno da je noseći sloj ploča izrađena od OSB, MDF ili HDF, punog i masivnog drveta, ili iverice.

[0020] Gornja strana laminatnog panela ima dekoraciju, kao što je, posebno, dekorativni papir ili dekorativni sloj štampan u postupku direktnog štampanja. Gornja strana takođe ima najmanje jedan sloj od stvrdnute smole. Ova smola može, na primer, da se koristi za impregniranje dekorativnog papira ili prekrivnog papira obezbeđenog na gornjoj strani laminatnog panela.

[0021] Prema ovom pronalasku, donja strana laminatnog panela ima podložni sloj od stvrdnutog materijala za podlogu, pri čemu je suština ovog pronalaska da ovaj podložni sloj nema papirni sloj kao ni kontinuirani ravni papirni sloj. Ovaj podložni sloj služi da kompenzuje vučni efekat slojeva nanesenih na gornjoj strani. Poželjno, podložni sloj ima debljinu najmanje 5 µm, poželjno najmanje 10 µm, poželjnije najmanje 15 µm, još poželjnije najmanje 50 µm, a najpoželjnije najmanje 75 µm. Izvan ovog podložnog sloja mogu se obezbediti dalji slojevi na donjoj strani laminatnog panela, koji mogu takođe da obuhvataju papirne slojeve, kao što su, posebno, dalji dekorativni papiri, slojevi zvučne izolacije itd.

[0022] U poželjnim načinima ostvarivanja ovog pronalaska, podložni sloj ima debljinu u opsegu od 5 do 300 µm, poželjnije u opsegu od 10 do 200 µm, još poželjnije u opsegu od 40 do 170 µm, čak još poželjnije u opsegu od 70 do 145 µm, a najpoželjnije u opsegu od 90 do 105 µm. U nekom daljem načinu ostvarivanja ovog pronalaska, naime u slučaju gde je obezbeđen visok sadržaj amino smole od najmanje 40 mas.% u stvrdnutom materijalu za podlogu, podložni sloj ima debljinu u opsegu od 100 do 500 µm, poželjnije u opsegu od 130 do 470 µm, još poželjnije u opsegu od 160 do 440 µm, čak još poželjnije u opsegu od 220 do 380 µm, a najpoželjnije u opsegu od 280 do 320 µm. Ovde uopšteno korišćene promenljive, kao što su debljina sloja, podaci o masi, podaci o količini materijala, podaci o temperaturi i pritisku, itd. treba razumeti unutar opsega uobičajenih tolerancija merenja, kao što je očigledno stručnjaku u tehnici. U slučaju debljine sloja, podataka o masi i podataka o količini materijala, ove tolerancije su obično 5%.

[0023] Ojačanje podložnog sloja, na primer, pomoću papirnog sloja kao što je poznato u stanju tehnike, nije potrebno za podložni sloj prema ovom pronalasku. Naime, prema ovom pronalasku, 1 kilogram stvrdnutog materijala za podlogu sadrži 300 do 700 grama stvrdnute amino smole i 300 do 700 grama punioca. Punioci poželjno predstavljaju materijale koji ne stupaju ni u kakvu hemijsku reakciju sa amino smolom. Uobičajeni punioci za upotrebu u jedinjenjima koji se oblikuju u kalupima opisani su u "Duroplaste" Kunststoffhanbuch Bd.10, S.156 ff., Hanserverlag 1988. Ovde se svojstvo "stvrdnut" odnosi na stanje odgovarajućih materijala u konačnom stanju gotovog laminatnog panela. Posebno kada se "stvrdnut" odnosi na amino smolu, ono označava njeno umreženo stanje, na primer, nakon faze stvrdnjavanja u postupku. Dalje je stručnjaku u ovoj tehnici očigledno da je sa masenim odnosom od 600 grama amino smole i 300 grama punioca, ostalih 100 grama raspodeljeno na dalje moguće aditive kao što su, na primer, učvršćivač, sredstva za vlaženje, emulgatori, zgušnjivač, plastifikator, itd.

[0024] U nekom poželjnom načinu ostvarivanja laminatnog panela prema ovom pronalasku, jedan kilogram stvrdnutog materijala za podlogu poželjno sadrži 400 do 650 grama, a najpoželjnije 500 do 600 grama amino smole, i poželjno 350 do 600 grama, a najpoželjnije 400 do 500 grama punilaca.

[0025] Dodavanjem punilaca amino smoli prema ovom pronalasku omogućeno je da nema potrebe za ojačanjem materijala za podlogu, na primer, pomoću papirnog sloja. Iznenađujuće je otkriveno da se dodavanjem punilaca pogodnim amino smolama, viskoznost na ovaj način proizvedenog materijala za podlogu može podesiti tako da se on nanosi u tečnom stanju na donju stranu nosećeg sloja tokom postupka proizvodnje laminatnog panela, a zatim se suši kao impregnirani papirni sloj i može da se presuje i, pri tom, da se postiže isti efekat kao sa konvencionalnim podložnim papirom, a da se tako proizvodeni sloj ne cepa ili ne uništi na neki drugi način čak i pri ekstremnom opterećenju kao što je valjanjem usled stalnog kretanja ili uticajem temperature i vlažnosti. Ova pogodana viskoznost pri obradi sprečava da materijal za podlogu u daljim fazama postupka kaplje ili iscuri sa donje strana nosećeg sloja. U nekom poželjnom načinu ostvarivanja, nanošenje materijala za podlogu na donju stranu nosećeg sloja izvodi se valjanjem, izlivanjem ili, alternativno, raspršivanjem ili prskanjem.

[0026] Kao punioci poželjno se koriste mineralni punioci. Pokazalo se da su posebno poželjni mineralni punioci iz grupe silikata, a naročito poželjni su glina, ilovača, loj, liskun ili Neuburg dijatomejska zemlja, ali posebno kaolin. Alternativno, dokazano su uspešni karbonati ili sulfati kao što su poželjno kreda, dolomit ili barit, ali i staklene perle. Dalje su poželjni punioci kao što su kameno brašno, stakleno vlakno, kvarcno brašno, kristalna silicijumova kiselina, aluminijumhidroksid ili magnezijumhidroksid, magnezijumoksid, cinkoksid ili kalcijumoksid. U naročito poželjnim načinima ostvarivanja, osim toga, punilac može biti mešavina gorepomenutih materijala. Međutim, takođe mogu da se koriste poznati organski punioci kao što je, na primer, drvena prašina.

[0027] U nekom poželjnom načinu ostvarivanja, amino smola je melaminska smola ili urea smola ili neka mešavina ove dve smole. Ove smole su povoljne jer se potrebna svojstva kao što su, na primer, viskoznost ili sadržaj čvrstih materija, mogu podesiti na jednostavan način tokom proizvodnje. Poželjno se amino smola proizvodi umešavanjem i kondenzovanjem melamina i/ili derivata uree i nekog aldehida, poželjno formaldehida. U slučaju mešavina ovih komponenata, precizno podešavanje odgovarajućeg molarnog odnosa može da se koristi za optimizovanje svojstava amino smole proizvedene radi njene upotrebe u materijalu za podlogu.

[0028] U nekom poželjnom načinu ostvarivanja, neki aldehid (posebno formaldehid) umešava se sa melaminom ili derivatom uree u određenoj proporciji i zatim kondenzuje da bi se proizvele amino smole koje će se koristiti za proizvodnju materijala za podlogu. Ova amino smola zatim se umešava sa čvrstim puniocima da bi se obrazovao materijal za podlogu koji će se naneti u tečnom stanju. Za proizvodnju amino smole, poželjno se 1 mol melamina i/ili derivata uree umešava sa 0,5 do 3 mol, poželjno 1 do 2,5 mol, poželjnije 1,25 do 2,25 mol, a najpoželjnije 1,4 do 2,1 mol aldehida. Drugim rečima, mešavini od, na primer, 0,5 mol melamina i 0,5 mol derivata uree (tj.1 mol melamina i derivata uree) dodaje se najpoželjnije 1,4 do 2,1 mol aldehida i podvrgava se hemijskoj reakciji kondenzacije.

[0029] Takva reakcija kondenzacije izvodi se poželjno tokom 60 do 180 min, poželjno 80 do 160 min, poželjnije 100 do 140 min i najpoželjnije 110 do 130 min, poželjno na 60 °C do 130 °C, poželjnije na 70 °C do 120 °C, čak još poželjnije na 80 °C do 110 °C i najpoželjnije na 85 °C do 100 °C. Stepen kondenzacije može, između ostalog, da utiče na viskoznost. Pokazalo se povoljnim da se oceni stepen kondenzacije amino smole putem kompatabilnosti vode na temperaturi vode između 18 i 30 °C, poželjno na 23 °C. Pokazalo se povoljnim da je kompatabilnost vode u opsegu od 0,7 do 1,9, poželjno u opsegu od 0,8 do 1,8, poželjnije u opsegu od 0,9 do 1,7, čak još poželjnije u opsegu od 1,0 do 1,6, a najpoželjnije u opsegu od 1,1 do 1,5. Ovde, kompatabilnost vode od, na primer, 1,3 shvaćena je na sledeći način: Ako se doda količina od 130 ml destilovane vode u približno 100 ml amino smole na oko 23 °C uz kontinuirano mešanje, ova mešavina (i dalje) ostaje bistra. Međutim, ako je količina vode veća, smola postaje zamućena i obrazuje se beli talog ili se razdvajaju smola i voda.

[0030] Nakon proizvodnje amino smole, ona se umešava sa količinom punilaca prema ovom pronalasku i opciono daljim aditivima da bi se proizveo materijal za podlogu.

[0031] Ukratko, suština ovog pronalaska je proizvodnja amino smole, poželjno od određene mešavine aldehida i melamina ili derivata uree, poželjno kondenzovanjem, i umešavanje amino smole sa pogodanim puniocima, pri čemu su odnosi prema ovom pronalasku definisani u patentnim zahtevima da bi se proizveo povoljan materijal za podlogu. S jedne strane, ona ima pogodnu viskoznost tako da se materijal za podlogu može naneti bez dodatnog ojačanja u obliku papirnog sloja na donju stranu nosećeg sloja za laminatni panel. S druge strane, iznenađujuće je otkriveno da ova mešavina materijala prema ovom pronalasku ne postaje krta nakon stvrdnjavanja, pa nakon konačnog umrežavanja na laminatnom panelu, prema tome, može da se koristi na povoljan način kao podložni sloj bez papira. Takođe je iznenađujuće da nisu potrebni preklapajući i, time, ukrućujući vlaknasti materijali. Za razliku od toga, pokazalo se da su punioci, kao što su oni prethodno korišćeni u smesama za oblikovanje u kalupu, pogodni u opisanoj mešavini materijala, uprkos potpuno različitom načinu obrade. Pretpostavlja se da je to zbog toga što noseća ploča ima određeno ponašanje pri sukciji i što ova noseća ploča preuzima funkciju ojačanja papira tokom postupaka penetracije u ovu noseću ploču pogodnom viskoznošću mešavine smole i punioca pri obradi. Određeni odnosi umešavanja omogućavaju da se zatezna svojstva materijala za podlogu prema ovom pronalasku podese u širokom opsegu. Stoga je moguće da se za veliki broj različitih slojeva na gornjoj strani obezbedi odgovarajuća pogodna podloga na donjoj strani.

[0032] Da bi se dalje optimizovala svojstva materijala za podlogu, u poželjnim načinima ostvarivanja, u materijalu za podlogu mogu biti prisutni plastifikatori kao što su poželjno dietilenglikol i/ili εkaprolaktam i/ili šećer. Pored toga, može biti povoljno da se koriste organske supstance za ciljano podešavanje viskoznosti pri obradi, kao što su posebno celuloza acetat, rogačevo brašno ili slično.

[0033] Poželjno, jedan kilogram stvrdnutog materijala za podlogu dodatno sadrži 1 do 500 grama, poželjno 5 do 450 grama, poželjnije 10 do 400 grama, još poželjnije 15 do 350 grama, čak još poželjnije 25 do 300 grama, a najpoželjnije 50 do 250 grama plastifikatora, poželjno dietilenglikola i/ili εkaprolaktama.

[0034] Poželjno, jedan kilogram stvrdnutog materijala za podlogu dodatno sadrži 1 do 500 grama, poželjno 5 do 450 grama, poželjnije 10 do 400 grama, još poželjnije 15 do 350 grama, čak još poželjnije 25 do 300 grama, a najpoželjnije 50 do 250 grama zgušnjivača, poželjno nekog šećera, poželjnije nekog polisaharida.

[0035] Prema ovom pronalasku, dalje je obezbeđen postupak za proizvodnju prethodno opisanog laminatnog panela. Prema ovom pronalasku, u ovom postupku, materijal za podlogu nanosi se u tečnom stanju na donju stranu nosećeg sloja laminatnog panela, pri čemu ovaj materijal za podlogu ne obuhvata papirni sloj. Ovde, "tečni" znači na povoljan način viskozan, tako da se materijal za podlogu može naneti na donju stranu nosećeg sloja za laminatni panel.

[0036] Drugim rečima, postupak prema ovom pronalasku razlikuje se od poznatih postupaka po tome što nije potreban podložni papir za proizvodnju podloge. Budući da materijal za podlogu ima pogodnu viskoznost, kao što je prethodno opisano, moguće je da se na donju stranu laminatnog panela nanese materijal za podlogu, poželjno nanese valjcima, izljije ili rasprši, odnosno isprska, a da materijal za podlogu, na primer, ne kaplje ili ne curi sa nosećeg sloja zbog nedovoljne viskoznosti. Nakon nanošenja, materijal za podlogu može da se osuši ili direktno, na primer, primenom zračenja kao što je elektronsko zračenje, UV-zračenje i/ili infracrveno zračenje, ali poželjno je da se stvrdne dejstvom toplote i pritiska tokom presovanja laminatnog panela.

[0037] U nekom poželjnom načinu ostvarivanja, materijal za podlogu stvrdnjava istovremeno sa smolama na gornjoj strani nosećeg sloja. Istovremeno stvrdnjavanje materijala za podlogu i smola na gornjoj strani laminatnog panela ima prednost da se efekti kontrakcije na obema stranama laminatnog panela optimalno potiru, i, zbog toga, može se optimalno smanjiti ispupčenje panela.

[0038] U nekom poželjnom načinu ostvarivanja, postupak prema ovom pronalasku obuhvata fazu postupka pre nanošenja materijala za podlogu na donju stranu nosećeg sloja, u kojoj se proizvodi amino smola materijala za podlogu umešavanjem (i) melamina i/ili derivata uree i (ii) aldehida, poželjno formaldehida, pri čemu se, za proizvodnju amino smole, 1 mol melamina i/ili derivata uree umešava sa 0,5 do 3 mol, poželjno 1 do 2,5 mol, poželjnije 1,25 do 2,25 mol, i najpoželjnije 1,4 do 2,1 mol aldehida i kondenzuje.

[0039] U nekom poželjnom načinu ostvarivanja, tečni materijal za podlogu ima viskoznost od 500 do 100.000 mPas (Brookfild, Spindel 6), poželjno od 5.000 do 98.000 mPas, poželjnije od 10.000 do 95.000 mPas, još poželjnije od 20.000 do 90.000 mPas, čak još poželjnije od 30.000 do 80.000 mPas, a najpoželjnije od 40.000 do 70.000 mPas.

[0040] U nastavku su dati neograničavajući primeri, koji treba da olakšaju razumevanje ovog pronalaska: Za proizvodnju materijala za podlogu najpre se proizvodi pogodna amino smola. Za ovu svrhu, 30 kg melamina (što odgovara 238 mol) umešava se sa 32,8 kg vodenog 37 %-nog rastvora formaldehida (što odgovara 405 mol) u nekoj posudi (tj.1 mol melamina umešava se sa 1,7 mol aldehida) i pH-vrednost se podešava na 9,3 pomoću 30 %-nog rastvora natrijumhidroksida. Mešavina se zatim zagreva do 92 °C uz mešanje u okviru 15 min, meša se na ovoj temperaturi tokom 120 min i konačno se hladi do sobne temperature u okviru 15 min. U ovom postupku komponente međusobno reaguju hemijski (tj. one kondenzuju) i obrazuje se vodena melaminska smola sa viskoznošću od 14 - 17 s (ISO2431 i DIN 53211; DIN čaša, mlaznica 4 mm) i kompatabilnošću vode od 1,3 /- 0,1. Zatim se dodaje uobičajeni učvršćivač melaminske smole u smolu proizvedenu na takav način, tako da nastaje period zamućenja od 240 s. Pored toga, dodaje se, 50 kg punioca, a tačnije kaolina u praškastom obliku, 100 g običnog penušavog sredstva, kao i 1 kg sredstva za dispergovanje i meša se ponovo tokom 30 minuta. Zatim se dodaje 3 kg dietilenglikola kao i 15 kg nerafinisanog šećera šećerne repe kao plastifikatori i ponovo se meša tokom 60 minuta. Ova mešavina nanosi se na HDF-noseću ploču izlivanjem, a 120 g/m<2>ove mase se izlije. Noseća ploča obrađena na ovaj način se prethodno suši u mlaznom sušaču 90 s na 190 °C. Zatim se ova noseća ploča okrene, tako da je podložni sloj na donjoj strani ploče. Na gornju stranu se postavlja impregnirani dekorativni papir i impregnirana prevlaka. Paket se presuje tokom 20 s na temperaturi od 185 °C i određenom pritisku presovanja od 35 bar.

[0041] Takođe, i bez prethodnog sušenja, stručnjaku u tehnici je jasno da na kraju nakon stvrdnjavanja materijala za podlogu na panelu, voda i dalje prisutna tokom nanošenja materijala za podlogu gotovo potpuno isparava (u konačnom stvrdnutom stanju na panelu, materijal za podlogu sadrži manje od 5 mas. % vode, obično oko 2 do 7% vode).

[0042] Ovde definisane količine u opisu i patentnim zahtevima, koje se odnose na stvrdnuti materijal za podlogu, mogu se takođe koristiti u proizvodnji materijala za podlogu: Kao što je prethodno opisano i poznato stručnjaku u tehnici, amino smole proizvode se kondenzacijom npr. formaldehida sa ureom ili melaminom. Reakcija sinteze izvodi se u vodenoj sredini, pri tom se, kao što je poznato, proizvodi dodatna voda kondenzovanjem reaktanata (tj. formaldehid sa ureom ili melaminom). To jest, "vodena" amino smola, koja se obrađuje u mešavinu za podložni sloj, sadrži vodu. Prisutna voda u velikoj meri isparava u fazi predsušenja tokom postupka stvrdnjavanja, koji se obično izvodi u dve faze (predsušenje i zatim presovanje/stvrdnjavanje). Tokom presovanja ponovo se stvara mala količina vode tokom polikondenzacije, koja se, međutim, takođe istiskuje i toplotom i pritiskom tokom presovanja. Da bi mogao da se definiše udeo preostale kondenzovane smole iz početne vodene amino smole, u stanje tehnike uveden je izraz "sadržaj čvrstih materija". On ukazuje, sa dovoljnom aproksimacijom, kolika je čvrsta masa iz vodene amino smole na kraju, nakon stvrdnjavanja, zaostala npr. u proizvodu, u ovom slučaju u podložnom sloju, iz vodene amino smole. Ovaj sadržaj čvrstih materija smole može se, na primer, odrediti prema DIN 16916-2 (stari) ili DIN 16945.

[0043] Kad god se podaci o masi odnose na "amino smolu" (kao što je u patentnom zahtevu 1), oni se uvek odnose na sadržaj čvrstih materija amino smole, odnosno na masu amino smole u stvrdnutom stanju kao što je prethodno definisano, osim ukoliko je drugačije naznačeno.

[0044] Prethodne nalaze treba razjasniti putem primera: Ako je, na primer, 1 kg vodene amino smole određen sadržajem čvrstih materija od 60 %, sadržaj vode je 40 % odnosno 400 g, to jest nakon stvrdnjavanja zaostaje približno 600 g čvrste materije (to jest "amino smole" prema gornjoj definiciji). Sadržaj vode je, kao što je gore objašnjeno, suma:

(a) vode, koja je dodata tokom sinteze,

(b) vode, koja nastaje kao kondenzovana voda tokom sinteze i

(c) vode iz polikondenzacije, koja se dodatno stvara u završnom stvrdnjavanju tokom polikondenzacije.

[0045] "Približno" zato što postoje standardi za određivanje sadržaja čvrstih materija koji se malo razlikuju jedni od drugih i zato što je, naravno, kao što je poznato stručnjaku u ovoj tehnici, postupak stvrdnjavanja koji se stvarno odvija neizbežno podložan manjim odstupanjima. Međutim, rezultujuća odstupanja su veoma mala i nalaze se u granicama tolerancije za predmetni postupak.

[0046] Željene proporcije amino smole i punioca u stvrdnutom stanju, kao što su definisane u patentnom zahtevu 1, prema tome, mogu se postići u materijalu za podlogu određivanjem sadržaja čvrstih materija vodene amino smole kako je određeno pri proizvodnji materijala za podlogu i ove vrednost prilikom dodavanja ostalih supstanci. Shodno tome, isto se odnosi na količine naznačene za dodavanje plastifikatora i zgušnjivača itd.

4. Opis nacrta

[0047] U nastavku, ovaj pronalazak detaljnije je opisan upućivanjem na prateće slike, gde:

Fig.1 prikazuje šematski izgled uređaja za nanošenje koji je za nanošenje materijala za podlogu prema ovom pronalasku;

Fig.2 prikazuje dalji uređaj za nanošenje za materijal za podlogu prema ovom pronalasku, kojim se dodatno obezbeđuje dekorativni sloj u obliku dekorativnog papira;

Fig.3 prikazuje još jedan dalji uređaj za nanošenje, za nanošenje materijala za podlogu prema ovom pronalasku uređajem za stvrdnjavanje;

Fig.4 prikazuje prvi način ostvarivanja laminatnog panela sa podložnim slojem; i

Fig.5 prikazuje dalji način ostvarivanja laminatnog panela sa podložnim slojem.

[0048] Fig.1 prikazuje uređaj 10 za nanošenje materijala 45 za podlogu na donju stranu laminatnog panela 40. Kao što se može videti na slici, radi nanošenja materijala 45 za podlogu i smole 46, noseći sloj 41, kao što je MDF-ploča, prolazi s leva nadesno kroz uređaj 10 za nanošenje. Pri tom, noseći sloj 41 je vođen između valjka 17 za nanošenje materijala za podlogu i valjka 15 za nanošenje smole. Valjak 17 za nanošenje materijala za podlogu delimično je smešten u rezervoaru 19 materijala za podlogu tako što je, kao što se može videti na slici, delimično napunjen tečnim materijalom 45 za podlogu. Istovremenim obrtanjem valjka 17 za nanošenje materijala za podlogu i kretanjem nosećeg sloja 41, tečan i dovoljno viskozan materijal 45 za podlogu nanosi se sa valjka 17 na donju stranu nosećeg sloja 41.

[0049] Valjak 13 za raspodelu služi za vraćanje viška materijala 45 za podlogu nazad u rezervoar 19, a istovremeno je pogodan za prethodno podešavanje debljine materijala 45 za podlogu. U prikazanom uređaju 10 istovremeno sa materijalom 45 za podlogu na gornjoj strani nosećeg sloja 41, nanosi se smola 46 na noseći sloj pomoću valjka 15 za nanošenje smole. Kao što se može videti na slici, valjak 15 za nanošenje smole sa daljim valjkom 11 za raspodelu obrazuje skladišni prostor oblika levka u kom se nalazi zaliha smole 46. U prikazanom slučaju, na primer, noseći sloj može već biti obezbeđen dekoracijom prilikom ulaska u uređaj 10 za nanošenje, kao što je, na primer, dekoracijom proizvedenom direktnim štampanjem, a smola 46 u ovom slučaju služi, na primer, za zaptivanje dekorativnog sloja. Alternativno, smola može biti obezbeđena česticama otpornim na habanje, kao što su, na primer, čestice korunda radi proizvodnje površine laminatnog panela otporne na habanje.

[0050] Kao što se može videti na Fig.1, osnovna karakteristika materijala za podlogu je da ima pogodnu viskoznost tako da se taj materijal za podlogu može naneti pomoću valjka 17 za nanošenje na donju stranu nosećeg sloja 41. Ova pogodna viskoznost postiže se kao što je prethodno opisano. Prema tome, kao što je prikazano na Fig.1, moguće je da se materijal za podlogu nanese na donju stranu nosećeg sloja 41 na kvazi samonosivi način bez dodatnog ojačanja (kao što bi bilo pomoću papirnog sloja).

[0051] Na Fig.2 prikazan je dalji način ostvarivanja uređaja 10' za nanošenje. Takođe, u ovom načinu ostvarivanja, materijal 45' za podlogu nanosi se u postupku nanošenja valjkom pomoću valjka 17' za nanošenje materijala za podlogu, valjka 13' za raspodelu i rezervoara 19' materijala za podlogu, na donju stranu nosećeg sloja 41' za laminatni panel. Alternativno, pored toga, materijal 45' za podlogu prema ovom pronalasku može se takođe naneti na donju stranu nosećeg sloja 41' nekim drugim pogodnim postupkom za nanošenje, kao što je, na primer, prskanjem ili raspršivanjem.

[0052] Za razliku od primera prikazanog na Fig.1, na Fig.2 prikazan je uređaj za nanošenje sloja 46' dekorativnog papira. Za ovu svrhu, dekorativni papir 46b' uvodi se preko prvog valjka 15' u rezervoar oblika levka kojeg obrazuju prvi valjak 15' i valjak 11' za raspodelu, a u kom se nalazi zaliha pogodne smole 46a'. Na ovaj način je podložni papir 46b' natopljen i impregniran smolom, kao što je npr. amino smola. Kao što je prikazano na slici, na ovaj način impregniran dekorativni papir 46' može da se osuši u nekom uređaju 16' za sušenje, na primer vrelim vazduhom 18'.

[0053] Nakon sušenja, impregnirani dekorativni papir nanosi se preko skretnog valjka 12' na gornju stranu nosećeg sloja 41'. Nakon prolaska kroz prikazan uređaj 10' za nanošenje, mogu se naneti dalji slojevi kao što su, na primer, prekrivni sloj na gornjoj strani ili sloj za prigušivanje zvuka od udara na donjoj strani nosećeg sloja 41', pre nego što se tako proizvedeni sistem slojeva presuje na poznati način pod pritiskom i temperaturom da bi se dobio laminatni panel.

[0054] Posebno, dalji papirni slojevi takođe mogu biti obezbeđeni na donjoj strani nosećeg sloja 41', na primer zaštitni sloj od papira, međutim za ovaj pronalazak neophodno je da se materijal 45' za podlogu podesi pomoću mešavine aldehida, amino smole i punilaca, prema ovom pronalasku, tako da se može naneti na donju stranu nosećeg sloja 41' bez potrebe za dodatnim ojačanjem, kao što je, na primer, papirni sloj.

[0055] Stvrdnuti materijal za podlogu može da kompenzuje efekte kontrakcije slojeva nanetih na gornjoj strani nosećeg sloja 41'. Poželjno, podložni sloj u stvrdnutom stanju treba da ima debljinu najmanje 5 µm, poželjno najmanje 10 µm, poželjnije najmanje 15 µm, još poželjnije najmanje 50 µm, a najpoželjnije najmanje 75 µm.

[0056] Fig.3 prikazuje neki dalji način ostvarivanja uređaja 10" za nanošenje i uređaja 20" za stvrdnjavanje postavljenog nizvodno u postupku. Takođe se u uređaju 10" za nanošenje prema Fig.3, materijal za podlogu nanosi na donju stranu nosećeg sloja 41" pomoću valjka 17" za nanošenje materijala za podlogu. Uređaj prikazan na Fig.3 je suštinski identičan uređaju prikazanom na Fig.1, sa razlikom da se u uređaju prema Fig.3 koristi dodatna reljefna folija 14". Ona se postavlja na gornju stranu nosećeg sloja 41" pomoću valjka 15" za nanošenje smole zajedno sa smolom. Ova reljefna folija ostaje tokom postupka stvrdnjavanja na gornjem sloju smole da bi joj dala strukturu, kao što je poznato stručnjaku, na primer, radi imitacije stvarne strukture drveta ili strukture kamena. Nakon stvrdnjavanja, reljefna folija se ponovo uklanja kao što je prikazano na slici.

[0057] Stvrdnjavanje gornjeg sloja smole kao i podložnog sloja izvodi se, na primer, u uređaju 20" za stvrdnjavanje. On može da se sastoji, na primer, od izvora 23", 21" zračenja koji emituju, na primer, elektronski snop, ultraljubičaste zrake ili infracrvene zrake, radi stvrdnjavanja gornjeg sloja smole i podložnog sloja. Kao što je poznato stručnjacima u ovoj tehnici, polikondenzacija se odvija tokom stvrdnjavanja u kojoj se umrežavaju korišćene smole kao što su, na primer, amino smole. Za razliku od sušenja, dolazi do hemijske promene smola. S druge strane, tokom sušenja se uklanja samo voda.

[0058] Mešavinom amino smole sa puniocem prema ovom pronalasku ne samo da se postiže pogodna viskoznost materijala za podlogu koja omogućava da se materijal za podlogu nanese na donju stranu nosećeg sloja na kvazi samonosivi način, već mešavina prema ovom pronalasku takođe sprečava da materijal za podlogu nakon stvrdnjavanja postane krt. Prema tome, stvrdnuti materijal za podlogu može na poželjan način da se koristi kao podloga bez podložnog papira.

[0059] Kao što je očigledno stručnjaku u tehnici, stvrdnjavanje materijala za podlogu i gornje smole može, kao alternativa prikazanom postupku stvrdnjavanja zračenjem, takođe da se izvede pod pritiskom i toplotom, na primer, presovanjem sistema slojeva da bi se obrazovao laminatni panel. U nekom poželjnom načinu ostvarivanja, stvrdnjavanje materijala za podlogu i sloja smole na gornjoj strani nosećeg sloja suštinski se izvodi istovremeno, tako da su efekti kontrakcije slojeva na gornjoj strani nosećeg sloja optimalno kompenzovani stvrdnjavanjem materijala za podlogu na donjoj strani.

[0060] Fig.4 prikazuje šematski izgled laminatnog panela 40' prema ovom pronalasku sa podložnim slojem 45' bez papirnog sloja, nosećim slojem 41' i dekoracijom sa slojem stvrdnute smole 46'. Noseći sloj 41' izrađen je od drveta ili drvenog materijala, poželjno od MDF, HDF ili OSB ili sličnih materijala od drveta kao što su poznati stručnjaku u tehnici. Prikazani laminatni panel može, na primer, da se koristi za

Claims

izradu poda unutar kuće, pri čemu se laminatni paneli međusobno spajaju pomoću žleb-jezik veza 47', 49' kao što su poznate stručnjacima u tehnici.

[0061] Fig.5 prikazuje šematski izgled nekog daljeg načina ostvarivanja laminatnog panela 40‴ prema ovom pronalasku. Kao što se može videti na Fig.5, laminatni panel 40‴ ima noseći sloj 41‴ sa žleb-jezik vezama 47‴, 49‴, koji na svojoj donjoj strani ima podložni sloj 45‴ prema ovom pronalasku. Na gornjoj strani laminatnog panela 41‴ nalazi se dekorativni sloj 46‴ koji je, kao što je već prethodno opisano, obezbeđen radi imitacije, na primer, drvene površine.

[0062] Prikazani laminatni panel 40‴ obuhvata dalje slojeve, naime prekrivni sloj 42‴, sloj 43‴ za prigušivanje zvuka od udara u prikazanom slučaju, i donji zaštitni sloj 44‴ od papira. Prekrivni sloj 42‴ može, na primer, da bude papirni sloj impregniran amino smolom. Pored toga, laminatni panel 40"' u prikazanom slučaju ima sloj čestica otpornih na habanje, kao što su npr. čestice 48‴ korunda. Kao što je poznato stručnjacima u ovoj tehnici, ove čestice otporne na habanje alternativno mogu biti distribuirane u celom gornje sloju, a, posebno, takođe, sadržane u prevlaci 42‴. Pored toga, čestice otporne na habanje takođe mogu biti smeštene u sloju na donjoj strani nosećeg sloja 41‴.

Patentni zahtevi

1. Laminatni panel (40; 40'; 40"; 40‴) koji obuhvata noseći sloj (41; 41'; 41"; 41‴) od drveta ili drvenog materijala, pri čemu najmanje gornja strana laminatnog panela (40; 40'; 40"; 40‴) obuhvata dekoraciju i sloj od stvrdnute smole (46; 46'; 46"; 46‴), i gde donja strana laminatnog panela (40; 40'; 40"; 40‴) obuhvata podložni sloj od stvrdnutog materijala (45; 45'; 45"; 45‴) za podlogu, a kod kog podložni sloj ne obuhvata papirni sloj,

naznačen time, što

jedan kilogram stvrdnutog materijala za podlogu sadrži sledeće komponente:

amino smola: 300 do 700 grama

punilac: 300 do 700 grama.

2. Laminatni panel (40; 40'; 40"; 40‴) prema zahtevu 1, naznačen time, što amino smola predstavlja melaminsku smolu i/ili urea smolu.

3. Laminatni panel (40; 40'; 40"; 40‴) prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što se amino smola proizvodi mešanjem (i) melamina i/ili derivata uree i (ii) aldehida, poželjno formaldehida, pri čemu se, za proizvodnju amino smole, 1 mol melamina i/ili derivata uree umešava sa 0,5 do 3 mol, poželjno 1 do 2,5 mol, poželjnije 1,25 do 2,25 mol, a najpoželjnije 1,4 do 2,1 mol aldehida.

4. Laminatni panel (40; 40'; 40"; 40‴) prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što jedan kilogram stvrdnutog materijala za podlogu sadrži 400 do 650 grama, a najpoželjnije 500 do 600 grama amino smole.

5. Laminatni panel (40; 40'; 40"; 40‴) prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što jedan kilogram stvrdnutog materijala za podlogu sadrži 350 do 600 grama, a najpoželjnije 400 do 500 grama punilaca.

6. Laminatni panel (40; 40'; 40"; 40‴) prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što punilac predstavlja mineralni punilac.

7. Laminatni panel (40; 40'; 40"; 40‴) prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što punilac obuhvata jedan ili više sledećih materijala:

silikat, poželjno glina, ilovača, talk, liskun, kaolin ili Neuburg dijatomejska zemlja; karbonat ili sulfat, poželjno kreda, dolomit, barit ili staklene perle;

ili kameno brašno, stakleno vlakno, kvarcno brašno, kristalna silicijumova kiselina, aluminijumhidroksid ili magnezijumhidroksid, magnezijumoksid, cinkoksid ili kalcijumoksid.

8. Laminatni panel (40; 40'; 40"; 40‴) prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što podložni sloj ima debljinu najmanje 5 µm, poželjno najmanje 10 µm, poželjnije najmanje 15 µm, još poželjnije najmanje 50 µm, a najpoželjnije najmanje 75 µm.

9. Laminatni panel (40; 40'; 40"; 40‴) prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što jedan kilogram stvrdnutog materijala za podlogu dodatno sadrži 1 do 500 grama, poželjno 5 do 450 grama, poželjnije 10 do 400 grama, još poželjnije 15 do 350 grama, čak još poželjnije 25 do 300 grama, a najpoželjnije 50 do 250 grama plastifikatora, poželjno dietilenglikola i/ili ε-kaprolaktama.

10. Laminatni panel (40; 40'; 40"; 40‴) prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što jedan kilogram stvrdnutog materijala za podlogu dodatno sadrži 1 do 500 grama, poželjno 5 do 450 grama, poželjnije 10 do 400 grama, još poželjnije 15 do 350 grama, čak još poželjnije 25 do 300 grama, a najpoželjnije 50 do 250 grama nekog zgušnjivača, poželjno nekog šećera, poželjnije nekog polisaharida.

11. Laminatni panel (40; 40'; 40"; 40‴) prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što je punilac dalje neki organski punilac, koji posebno obuhvata celulozu ili drveno brašno.

12. Laminatni panel (40; 40'; 40"; 40‴) prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što jedan kilogram stvrdnutog materijala za podlogu sadrži:

amino smolu: punilac:

400 do 650 grama, 350 do 600 grama;

najpoželjnije: 500 do 600 grama 400 do 500 grama.

13. Postupak za proizvodnju laminatnog panela prema jednom od zahteva 1 - 12, pri čemu taj postupak obuhvata sledeće faze:

- obezbeđivanje nekog nosećeg sloja;

- obezbeđivanje dekoracije najmanje na gornjoj strani nosećeg sloja

- nanošenje smole na gornju stranu nosećeg sloja u tečnom stanju;

- nanošenje materijala za podlogu, koji ne obuhvata papirni sloj, na donju stranu nosećeg sloja u tečnom stanju;

- u narednoj fazi postupka, stvrdnjavanje smole i materijala za podlogu, tako da jedan kilogram stvrdnutog materijala za podlogu sadrži sledeće komponente:

amino smola: 300 do 700 grama

punilac: 300 do 700 grama;

i

- nakon ili tokom stvrdnjavanja smole i materijala za podlogu:

- presovanje slojeva proizvedenih u prethodnim fazama postupka da bi se obrazovao laminatni panel.

14. Postupak prema zahtevu 13, naznačen time, što u nekoj fazi postupka pre nanošenja materijala za podlogu na donju stranu nosećeg sloja, amino smola materijala za podlogu proizvodi se umešavanjem (i) melamina i/ili derivata uree i (ii) aldehida, poželjno formaldehida, gde se, za proizvodnju amino smole, 1 mol melamina i/ili derivata uree umešava sa 0,5 do 3 mol, poželjno 1 do 2,5 mol, poželjnije 1,25 do 2,25 mol, a najpoželjnije 1,4 do 2,1 mol aldehida.

15. Materijal za podlogu pogodan za upotrebu kao sloj za podlogu bez papirnog sloja za laminatne panele koji imaju noseći sloj od deveta ili materijala na bazi drveta, pri čemu najmanje gornja strana laminatnih panela ima dekoraciju i sloj stvrdnute smole,

naznačen time, što

1 kilogram materijala za podlogu u stvrdnutom stanju sadrži:

amino smolu (stvrdnutu): 300 do 700 grama

punilac: 300 do 700 grama,

pri čemu se ta amino smola proizvodi umešavanjem 1 mol mealmina i/ili derivata uree sa 0,5 do 3 mol aldehida, poželjno 1 do 2,5 mol, poželjnije 1,25 do 2,25 mol, a najpoželjnije 1,4 do 2,1 mol aldehida.