RS65026B1 - Uređaj za kodiranje slike, postupak kodiranja slike, uređaj za dekodiranje slike, postupak dekodiranja slike i program - Google Patents

Uređaj za kodiranje slike, postupak kodiranja slike, uređaj za dekodiranje slike, postupak dekodiranja slike i program

Info

Publication number
RS65026B1
RS65026B1 RS20231271A RSP20231271A RS65026B1 RS 65026 B1 RS65026 B1 RS 65026B1 RS 20231271 A RS20231271 A RS 20231271A RS P20231271 A RSP20231271 A RS P20231271A RS 65026 B1 RS65026 B1 RS 65026B1
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
block
line
blocks
decoding
quantization parameter
Prior art date
Application number
RS20231271A
Other languages
English (en)
Inventor
Koji Okawa
Original Assignee
Canon Kk
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Application filed by Canon Kk filed Critical Canon Kk
Publication of RS65026B1 publication Critical patent/RS65026B1/sr

Links

Classifications

    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/10—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding
    • H04N19/102—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding characterised by the element, parameter or selection affected or controlled by the adaptive coding
    • H04N19/119—Adaptive subdivision aspects, e.g. subdivision of a picture into rectangular or non-rectangular coding blocks
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/10—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding
    • H04N19/189—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding characterised by the adaptation method, adaptation tool or adaptation type used for the adaptive coding
    • H04N19/196—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding characterised by the adaptation method, adaptation tool or adaptation type used for the adaptive coding being specially adapted for the computation of encoding parameters, e.g. by averaging previously computed encoding parameters
    • H04N19/197—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding characterised by the adaptation method, adaptation tool or adaptation type used for the adaptive coding being specially adapted for the computation of encoding parameters, e.g. by averaging previously computed encoding parameters including determination of the initial value of an encoding parameter
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/10—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding
    • H04N19/102—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding characterised by the element, parameter or selection affected or controlled by the adaptive coding
    • H04N19/124—Quantisation
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/10—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding
    • H04N19/102—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding characterised by the element, parameter or selection affected or controlled by the adaptive coding
    • H04N19/124—Quantisation
    • H04N19/126—Details of normalisation or weighting functions, e.g. normalisation matrices or variable uniform quantisers
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/10—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding
    • H04N19/102—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding characterised by the element, parameter or selection affected or controlled by the adaptive coding
    • H04N19/13—Adaptive entropy coding, e.g. adaptive variable length coding [AVLC] or context adaptive binary arithmetic coding [CABAC]
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/10—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding
    • H04N19/169—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding characterised by the coding unit, i.e. the structural portion or semantic portion of the video signal being the object or the subject of the adaptive coding
    • H04N19/17—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding characterised by the coding unit, i.e. the structural portion or semantic portion of the video signal being the object or the subject of the adaptive coding the unit being an image region, e.g. an object
    • H04N19/176—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding characterised by the coding unit, i.e. the structural portion or semantic portion of the video signal being the object or the subject of the adaptive coding the unit being an image region, e.g. an object the region being a block, e.g. a macroblock
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/10—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding
    • H04N19/189—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding characterised by the adaptation method, adaptation tool or adaptation type used for the adaptive coding
    • H04N19/196—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding characterised by the adaptation method, adaptation tool or adaptation type used for the adaptive coding being specially adapted for the computation of encoding parameters, e.g. by averaging previously computed encoding parameters
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/42—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals characterised by implementation details or hardware specially adapted for video compression or decompression, e.g. dedicated software implementation
    • H04N19/436—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals characterised by implementation details or hardware specially adapted for video compression or decompression, e.g. dedicated software implementation using parallelised computational arrangements
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/46—Embedding additional information in the video signal during the compression process
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/90—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using coding techniques not provided for in groups H04N19/10-H04N19/85, e.g. fractals
    • H04N19/91—Entropy coding, e.g. variable length coding [VLC] or arithmetic coding

Landscapes

  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • Multimedia (AREA)
  • Signal Processing (AREA)
  • Computing Systems (AREA)
  • Theoretical Computer Science (AREA)
  • Compression Or Coding Systems Of Tv Signals (AREA)
  • Compression Of Band Width Or Redundancy In Fax (AREA)

Description

Opis
[Oblast tehnike]
[0001] Predmetni pronalazak se odnosi na uređaj za kodiranje slike, postupak kodiranja slike, uređaj za dekodiranje slike, postupak dekodiranja slike i program, a preciznije na postupak za kodiranje/dekodiranje parametra kvantizacije u slici.
[Stanje tehnike]
[0002] H.264/ MPEG-4 AVC (u daljem tekstu „H.264“) je poznat kao postupak kodiranja namenjen korišćenju za kompresovanje i snimanje pokretne slike (ITU-T H.264 (03/2010), Napredno video kodiranje za generičke audiovizuelne usluge). Prema H.264 razlika u parametru kvantizacije u odnosu na blok kodiran neposredno pre trenutnog bloka se kodira kao mb_qp_delta informacija, pri čemu parametar kvantizacije svakog bloka može biti proizvoljna vrednost.
[0003] Nakon toga se kodira korišćenjem konvencionalnog postupka binarnog aritmetičkog kodiranja usvojenog u H.264. Preciznije, svaki element sintakse se binarizuje, kao što je gore opisana mb_qp_delta informacija, kao rezultat čega se generiše binarni signal. Svakom elementu sintakse se unapred dodeljuje verovatnoća pojavljivanja u vidu tabele (u daljem tekstu „tabela verovatnoće pojavljivanja“). Prethodno opisani binarni signal je aritmetički kodiran na osnovu tabele verovatnoće pojavljivanja. Zatim se svaki put kada se binarni signal kodira ažurira tabela verovatnoće pojavljivanja na osnovu statističkih informacija koje pokazuju da li je kodirani binarni signal najverovatniji simbol.
[0004] Poslednjih godina počela je aktivnost na standardizaciji daljih visoko efikasnih tehnologija kodiranja kao naslednika H.264 i između ISO/IEC i ITU-T je uspostavljen zajednički tim za saradnju na video kodiranju (JCT-VC – eng. „Joint Collaborative Team on Video Coding”). JCT-VC je standardizovan kao tehnologija kodiranja pod nazivom video kodiranje visoke efikasnosti (u daljem tekstu „HEVC“ – eng. „High Efficiency Video Coding”).
[0005] U standardizaciji HEVC-a široko su razmatrane različite vrste postupaka kodiranja u smislu ne samo poboljšanja efikasnosti kodiranja, već i drugih aspekata uključujući jednostavnost implementacije i smanjenje vremena obrade. Kako bi se smanjilo vreme obrade, razmatrani su i postupci za poboljšanje paralelizma pod pretpostavkom da se postupak kodiranja koristi na, na primer, više-jezgarnim procesorima. Jedan od njih je i postupak za realizaciju paralelne obrade entropijskog kodiranja/dekodiranja pod nazivom „Wavefront“ (JCT-VC prilog, JCTV-F274.doc dostupan na Internetu na <http://phenix.intevry.fr/jct/doc end user/documents/ 6 Torino/wg11/>). Sledeći cilj kodiranja treba da bude kodiranje korišćenjem ažurirane tabele verovatnoće pojavljivanja tako da se obrada ne može izvoditi paralelno izuzev ukoliko se ne resetuju statističke informacije. Ipak, ovo dovodi do takvog problema da resetovanje statističkih informacija degradira efikasnost kodiranja. Nasuprot tome, Wavefront omogućava paralelno kodiranje blokova liniju po liniju pri čemu sprečava degradaciju efikasnosti kodiranja primenom tabele verovatnoće pojavljivanja na krajnji levi blok u sledećem redu, gde je tabela dobijena u trenutku završetka kodiranja unapred određenog većeg broja blokova. Ovo uglavnom predstavlja opis procesa kodiranja, ali je takođe primenljivo i na proces dekodiranja.
[0006] Ipak, Wavefront omogućava da se poboljša paralelizam aritmetičkog kodiranja/dekodiranja svake linije, ali zapravo kvantizacija i inverzna kvantizacija ne mogu biti izvršeni dok se ne odredi parametar kvantizacije za neposredno prethodni blok prema rasterskom skeniranju. Zbog toga čak i trenutna implementacija Wavefronta ima problem nemogućnosti da se kompletna obrada kodiranja/dekodiranja izvrši paralelno.
[Izlaganje suštine pronalaska]
[0007] EP 2290 985 A1 opisuje uređaj za dekodiranje slike koji paralelno dekodira kodirani strim (stream) koji je zavisan od redosleda obrade i koji uključuje jedinicu za prethodno dekodiranje podataka isečka (takozvanog „slajsa“ – eng. „slice”) koja na osnovu grupe makro-blokova vrši prethodno dekodiranje grupe makro-blokova sadržane u kodiranom strimu kako bi generisala informacije za dekodiranje makrobloka koje su neophodne za dekodiranje drugih grupa makro-blokova, i prvu jedinicu za dekodiranje makro-bloka i drugu jedinicu za dekodiranje makro-bloka od kojih svaka vrši paralelno dekodiranje jedne od odgovarajućih grupa makro-blokova sadržanih u kodiranom strimu.
[0008] „Inicijalizacija periodičnog entropijskog kodera za Wavefront dekodiranje video strima“ OBRADA SLIKE (ICIP), 2011, 18. MEĐUNARODNA KONFERENCIJA IEEE, IEEE, 11. septembar 2011, gde strane 3.517-3.520 opisuju strategiju kodiranja koja vrši inicijalizaciju mašine za entropijsko kodiranje video kodeka na unapred definisanim lokacijama unutar strima bitova. Zajedno sa uzročnim zavisnostima najsavremenijih sistema za video kodiranje ovo omogućava istovremeno procesiranje Wavefront entropijskog dekodiranja i procesa rekonstrukcije. Od strane drugih su razmatrani i drugačiji pristupi wavefront procesiranju, i ti postupci se bave ili isključivo procesom rekonstrukcije ili zahtevaju prenos podataka slike prema ne-rasterskom redosledu skeniranja. Ovde je opisano omogućavanje istovremenog entropijskog/rekonstrukcionog wavefront procesiranja uz istovremeno zadržavanje strategije rasterskog skeniranja. U ovom radu opisuje se sistem, kao i različite strategije za inicijalizaciju kontekstnih modela. Ocenjuju se performanse predloženih postupaka i pokazuje se da je povećanje brzine prenosa bita nominalno.
[0009] "Pločice“ (eng. „Tiles"), FULDSETH (CISCO) i drugi, 97, MPEG sastanak 18.07.2011 do 22.07.2011; TORINO, opisuje predloženo dalje usavršavanje tehnike kodiranja pod nazivom 'Pločice' predloženo u JCTVC-E408 kojim se slika deli na pravougaone segmente. Pločice sadrže vertikalne i horizontalne granice koje dele sliku na kolone i redove. Granice kolona i redova razbijaju mehanizme predikcije (npr. intrapredikciju i predikciju vektora pokreta) na isti način kao i granice isečaka osim ukoliko nije drugačije naznačeno. Granice kolona i redova koje se presecaju definišu pravougaone regione koji se nazivaju pločice od kojih svaka pločica sadrži ceo broj LCU-ova. LCU-ovi se obrađuju prema rasterskom redosledu skeniranja unutar pločica, dok se pločice obrađuju prema rasterskom skeniranju unutar slike.
[0010] JCTVC-E391, "QP predikcija na CU nivou", Muhammad Coban i drugi opisuje da algoritmi perceptivne kvantizacije i kontrole brzine mogu zahtevati promenu parametra kvantizacije (QP) na pod-LCU nivou. Ovaj predlog predstavlja šemu predikcije parametara kvantizacije (QP) zasnovanu na prostornom susedu za izvođenje delta QP na CU nivou. Prema trenutnom HEVC dizajnu QP prethodne LCU u redosledu kodiranja se koristi kao prediktor QP umesto QP susednih CU. U ovom predlošku se kao alternativa postupka QP predikcije zasnovanog na redosledu kodiranja predlaže predikcija zasnovana na prostornom susedu za proračun delta QP.
[Izlaganje suštine pronalaska]
[0011] Predmetni pronalazak je usmeren na omogućavanje paralelnog kodiranja/dekodiranja kao celokupne obrade uključujući kvantizaciju/inverznu kvantizaciju kada se blokovi kodiraju/dekodiraju liniju po liniju paralelno sa primenom Wavefront postupka.
[0012] U skladu sa aspektom predmetnog pronalaska obezbeđen je uređaj za kodiranje slike prema zahtevu 1. Prema drugom aspektu predmetnog pronalaska obezbeđen je uređaj za dekodiranje slike prema zahtevu 2. Prema daljem aspektu predmetnog pronalaska obezbeđen je postupak kodiranja slike prema zahtevu 3. Prema još jednom aspektu predmetnog pronalaska obezbeđen je postupak dekodiranja slike prema zahtevu 4. Prema još jednom aspektu obezbeđen je računarski program prema zahtevima 5 ili 6.
[0013] U skladu sa primerima izvođenja predmetnog pronalaska moguće je realizovati paralelno kodiranje/dekodiranje u vidu celokupne obrade uključujući kvantizaciju/inverznu kvantizaciju kada se blokovi kodiraju/dekodiraju liniju po liniju paralelno sa primenom Wavefront postupka.
[0014] Dalje karakteristike i aspekti predmetnog pronalaska će postati očigledni na osnovu sledećeg detaljnog opisa primera izvođenja sa pozivanjem na priložene slike. Pronalazak je ilustrovan primerima izvođenja u vezi sa slikama 3-6, 9-12, 15-17, 19 i 20. Drugi ilustrativni primeri izvođenja su korisni za razumevanje pronalaska.
[Kratak opis slika]
[0015] Priložene slike, koje su uključene u specifikaciju i predstavljaju njen deo, ilustruju primere izvođenja, karakteristike i aspekte pronalaska i zajedno sa opisom služe da objasne principe pronalaska.
[0016]
[Slika 1] Slika 1 je blok dijagram koji ilustruje konfiguraciju uređaja za kodiranje slike u skladu sa prvim primerom izvođenja.
[Slika 1] Slika 1 je blok dijagram koji ilustruje konfiguraciju uređaja za kodiranje slike u skladu sa prvim primerom izvođenja.
[Slika 2] Slika 2 ilustruje konfiguracije linija sa blokovima.
[Slika 3] Slika 3 je dijagram toka koji ilustruje obradu pri kodiranju frejma pomoću uređaja za kodiranje slike u skladu sa prvim primerom izvođenja.
[Slika 4] Slika 4 je dijagram toka koji ilustruje obradu pri kodiranju gornje linije sa blokovima pomoću uređaja za kodiranje slike u skladu sa prvim primerom izvođenja.
[Slika 5] Slika 5 je dijagram toka koji ilustruje obradu pri kodiranju linije sa blokovima koja nije gornja linija sa blokovima pomoću uređaja za kodiranje slike u skladu sa prvim primerom izvođenja.
[Slika 6] Slika 6 je dijagram toka koji ilustruje obradu pri kodiranju bloka pomoću uređaja za kodiranje slike u skladu sa prvim primerom izvođenja.
[Slika 7A] Slika 7A ilustruje prenos parametra kvantizacije pomoću konvencionalnog uređaja za kodiranje slike.
[Slika 7B] Slika 7B ilustruje prenos parametra kvantizacije pomoću uređaja za kodiranje slike u skladu sa prvim primerom izvođenja.
[Slika 8] Slika 8 je blok dijagram koji ilustruje konfiguraciju uređaja za dekodiranje slike u skladu sa drugim primerom izvođenja.
[Slika 9] Slika 9 je dijagram toka koji ilustruje obradu pri dekodiranju frejma pomoću uređaja za dekodiranje slike u skladu sa drugim primerom izvođenja.
[Slika 10] Slika 10 je dijagram toka koji ilustruje obradu pri dekodiranju gornje linije sa blokovima pomoću uređaja za dekodiranje slike u skladu sa drugim primerom izvođenja.
[Slika 11] Slika 11 je dijagram toka koji ilustruje obradu pri dekodiranju linije sa blokovima koja nije gornja linija sa blokovima pomoću uređaja za dekodiranje slike u skladu sa drugim primerom izvođenja.
[Slika 12] Slika 12 je dijagram toka koji ilustruje obradu pri dekodiranju bloka pomoću uređaja za dekodiranje slike u skladu sa drugim primerom izvođenja.
[Slika 13] Slika 13 je blok dijagram koji ilustruje primer hardverske konfiguracije računara koji se može koristiti kao uređaji za kodiranje slike i uređaj za dekodiranje slike u skladu sa primerima izvođenja predmetnog pronalaska.
[Slika 14] Slika 14 je blok dijagram koji ilustruje konfiguraciju uređaja za kodiranje slike u skladu sa trećim primerom izvođenja.
[Slika 15] Slika 15 je dijagram toka koji ilustruje obradu pri kodiranju linije gornjeg bloka pomoću uređaja za kodiranje slike u skladu sa trećim primerom izvođenja.
[Slika 16] Slika 16 je dijagram toka koji ilustruje obradu pri kodiranju linije sa blokovima koja nije gornja linija sa blokovima pomoću uređaja za kodiranje slike u skladu sa trećim primerom izvođenja.
[Slika 17A] Slika 17A ilustruje prenos parametra kvantizacije pomoću uređaja za kodiranje slike u skladu sa trećim primerom izvođenja.
[Slika 17B] Slika 17B ilustruje prenos parametra kvantizacije pomoću uređaja za kodiranje slike u skladu sa trećim primerom izvođenja.
[Slika 18] Slika 18 je blok dijagram koji ilustruje konfiguraciju uređaja za dekodiranje slike u skladu sa četvrtim primerom izvođenja.
[Slika 19] Slika 19 je dijagram toka koji ilustruje obradu pri dekodiranju gornje linije sa blokovima pomoću uređaja za dekodiranje slike u skladu sa četvrtim primerom izvođenja.
[Slika 20] Slika 20 je dijagram toka koji ilustruje obradu pri dekodiranju linije sa blokovima koja nije gornja linija sa blokovima pomoću uređaja za dekodiranje slike u skladu sa četvrtim primerom izvođenja.
[Slika 21] Slika 21 je blok dijagram koji ilustruje konfiguraciju uređaja za kodiranje slike u skladu sa petim primerom izvođenja.
[Slika 22] Slika 22 je dijagram toka koji ilustruje obradu pri kodiranju linije gornjeg bloka u skladu sa petim primerom izvođenja.
[Slika 23] Slika 23 je dijagram toka koji ilustruje obradu pri kodiranju linije sa blokovima koja nije gornja linija sa blokovima u skladu sa petim primerom izvođenja.
[Slika 24] Slika 24 je blok dijagram koji ilustruje konfiguraciju uređaja za dekodiranje slike u skladu sa šestim primerom izvođenja.
[Slika 25] Slika 25 je dijagram toka koji ilustruje obradu pri dekodiranju gornje sa blokovima u skladu sa šestim primerom izvođenja.
[Slika 26] Slika 26 je dijagram toka koji ilustruje obradu pri dekodiranju linije sa blokovima koja nije gornja linija sa blokovima u skladu sa šestim primerom izvođenja.
[Opis izvođenja]
[0017] Različiti primeri izvođenja, karakteristike i aspekti pronalaska će biti detaljno opisani u nastavku uz pozivanje na slike.
[0018] Slika 1 je blok dijagram koji ilustruje uređaj za kodiranje slike u skladu sa prvim primerom izvođenja.
[0019] Prema slici 1, selektor 101 određuje da li ciljni blok koji se obrađuje pripada parnoj liniji sa blokovima. Selektor 101 prosleđuje blok u prvu jedinicu 102 za kodiranje ukoliko blok pripada parnoj liniji sa blokovima, dok u suprotnom prosleđuje blok drugoj jedinici 103 za kodiranje.
[0020] Blokovi kodiranja prve i druge jedinice 102 i 103 za kodiranje, na koje je ulazna slika podeljena sa n x n piksela (gde je „n“ pozitivan ceo broj od 2 ili veći) liniju po liniju kao što je ilustrovano na slici 2 (jedinice odgovaraju "prvom sredstvu za kodiranje" i "drugom sredstvu za kodiranje", i "blokovima kodiranja sadržanim u prvom delu isečka" i "blokovima kodiranja sadržanim u drugom delu isečka" u patentnim zahtevima). U daljem tekstu će se linije koje sadrže blokove nazivati "linijama sa blokovima". Ovaj primer izvođenja će biti opisan na osnovu primera koji koristi dve jedinice za kodiranje, ali predmetni pronalazak nije isključivo ograničen samo na ovaj slučaj. Prema slici 2, isečak 201 označen kao kvadrat ocrtan tankom linijom predstavlja blok, a isečak 202 označen kao pravougaonik ocrtan debelom linijom predstavlja liniju sa blokovima. Dalje, blokovi u belim oblastima koji označavaju parne linije sa blokovima, uključujući i gornje linije sa blokovima (0-ta linija sa blokovima), kodiraju se od strane prve jedinice 102 za kodiranje. Blokovi u osenčenim oblastima koji označavaju neparne linije sa blokovima se kodiraju od strane druge jedinice 103 za kodiranje.
[0021] Svaka od prve i druge jedinice 102 i 103 za kodiranje prvo generiše greške predikcije u skladu sa predikcijom pozivajući se na piksele koji okružuju ciljni blok kodiranja ili neki drugi frejm i vrši ortogonalnu transformaciju kako bi generisala koeficijente transformacije. Zatim svaka od prve i druge jedinice 102 i 103 za kodiranje određuje parametar kvantizacije za ortogonalno transformisane koeficijente transformacije i vrši kvantizaciju svakog koeficijenta transformacije kako bi generisala koeficijente kvantizacije. Zatim svaka od prve i druge jedinice 102 i 103 za kodiranje binarizuje svaki element sintakse uključujući i koeficijente kvantizacije kako bi generisala binarne signale. Verovatnoća pojavljivanja se unapred dodeljuje svakom od elemenata sintakse u vidu tabele (u daljem tekstu „tabele verovatnoće pojavljivanja“). Binarni signali su aritmetički kodirani na osnovu gore opisane tabele verovatnoće pojavljivanja. Nakon toga svaki put kada se binarni signal kodira, ažurira se tabela verovatnoće pojavljivanja korišćenjem statističkih informacija koje pokazuju da li je kodirani binarni signal najverovatniji simbol.
[0022] Prva jedinica 104 za čuvanje tabele verovatnoće pojavljivanja skladišti tabelu verovatnoće pojavljivanja koju generiše prva jedinica 102 za kodiranje. U daljem tekstu će se tabela verovatnoće pojavljivanja koja se čuva u prvoj jedinici 104 za čuvanje tabele verovatnoće pojavljivanja nazivati „prva tabela verovatnoće pojavljivanja“.
[0023] Prva jedinica 105 za čuvanje parametra kvantizacije skladišti parametar kvantizacije koji je određen od strane prve jedinice 102 za kodiranje. U daljem tekstu će se parametar kvantizacije koji se čuva u prvoj jedinici 105 za čuvanje parametra kvantizacije 105 nazivati "prvi parametar kvantizacije".
[0024] Druga jedinica 106 za čuvanje tabele verovatnoće pojavljivanja skladišti tabelu verovatnoće pojavljivanja koju je generisala druga jedinica 103 za kodiranje. U daljem tekstu će se tabela verovatnoće pojavljivanja koja se čuva u drugoj jedinici 106 za čuvanje tabele verovatnoće pojavljivanja nazivati „druga tabela verovatnoće pojavljivanja".
[0025] Druga jedinica 107 za čuvanje parametra kvantizacije skladišti parametar kvantizacije koji je određen od strane druge jedinice 103 za kodiranje. U daljem tekstu će se parametar kvantizacije koji se čuva u drugoj jedinici 107 za čuvanje parametra kvantizacije nazivati "drugi parametar kvantizacije".
[0026] Jedinica 108 za integraciono kodiranje integriše kodirane podatke generisane od strane prve jedinice 102 za kodiranje i kodirane podatke generisane od strane druge jedinice 103 za kodiranje i na izlazu daje integrisane podatke u vidu strima bitova.
[0027] Rad uređaja za kodiranje slike u skladu sa ovim primerom izvođenja će biti detaljno opisan uz pozivanje na dijagrame toka koji su ilustrovani na slikama 3 do 6. Prema ovom primeru izvođenja podaci o pokretnoj slici se unose frejm po frejm, dele se na blokove i obrađuju se prema rasterskom redosledu. Ovaj primer izvođenja je konfigurisan za unos podataka o pokretnoj slici frejm po frejm, ali može biti konfigurisan i za unos podataka nepokretne slike koji odgovaraju jednom kadru ili za unos podataka o slici isečak po isečak na koje je frejm podeljen. Radi pojednostavljenja opisa ovaj primer izvođenja će dalje biti opisan samo na osnovu obrade kodiranja sa intrapredikcijom, ali nije isključivo ograničen samo na ovaj slučaj. Ovaj primer izvođenja se takođe može koristiti za obradu kodiranja sa inter-predikcijom.
[0028] Prvo, u koraku S301, uređaj za kodiranje slike određuje da li ciljni blok koji se obrađuje pripada gornjoj liniji sa blokovima. Ukoliko blok pripada gornjoj liniji sa blokovima (DA u koraku S301), obrada se nastavlja u koraku S302. Ukoliko blok ne pripada gornjoj liniji sa blokovima (NE u koraku S301), obrada se nastavlja u koraku S303.
[0029] Obrada u koraku S302 je obrada za kodiranje gornje linije sa blokovima i njeni detalji će biti opisani u nastavku. Obrada u koraku S303 je obrada za kodiranje linije sa blokovima koja nije gornja linija sa blokovima i njeni detalji će takođe biti opisani u nastavku. Dalje, selektor 101 određuje da li je linija sa blokovima kojoj pripada ciljni blok koji se obrađuje parna linija sa blokovima ili neparna linija sa blokovima. Ukoliko je linija sa blokovima parna linija sa blokovima, ciljni blok koji se obrađuje se nezavisno kodira od strane prve jedinice 102 za kodiranje. Ukoliko linija sa blokovima nije parna linija sa blokovima, ciljni blok koji se obrađuje se nezavisno kodira od strane druge jedinice 103 za kodiranje.
[0030] Dalje, u koraku S304, jedinica 108 za integraciono kodiranje 108 integriše izlaz kodiranih podataka iz prve jedinice 102 za kodiranje i izlaz kodiranih podataka iz druge jedinice 103 za kodiranje i generiše i na izlazu daje strim bitova.
[0031] Zatim, u koraku S305, uređaj za kodiranje slike određuje da li su sve linije sa blokovima u ciljnom frejmu koji se obrađuje kodirane. Ukoliko su sve linije sa blokovima kodirane (DA u koraku S305), obrada kodiranja jednog frejma se završava. Ukoliko nisu sve linije sa blokovima kodirane (NE u koraku S305), obrada se nastavlja u koraku S301 ponovo i počinje kodiranje sledeće linije sa blokovima.
[0032] Obrada u koraku S302 (obrada za kodiranje gornje linije sa blokovima) će biti detaljno opisana uz pozivanje na dijagram toka koji je ilustrovan na slici 4. Gornja linija sa blokovima je parna linija sa blokovima, tako da se ciljni blok koji se obrađuje prosleđuje na ulaz prve jedinice 102 za kodiranje od strane selektora 101 i kodira se od strane prve jedinice 102 za kodiranje.
[0033] Prvo, u koraku S401, parametar kvantizacije, na osnovu kojeg se kodira blok, se inicijalizuje tako da odgovara početnoj vrednosti parametra kvantizacije za isečak. U daljem tekstu, parametar kvantizacije na osnovu kojeg se kodira blok nazivaće se "referentnim parametrom kvantizacije bloka". Što se tiče parametra kvantizacije koji se koristi za kvantizaciju ciljnog bloka pri kodiranju, njegova vrednost sama po sebi nije kodirana u vidu elementa sintakse, već se kodira razlika njegove vrednosti i vrednosti referentnog parametra kvantizacije bloka. U ovom primeru izvođenja ova vrednost razlike odgovara vrednosti cu_qp_delta u HEVC postupku. Ipak, predmetni pronalazak nije isključivo ograničen samo na ovaj slučaj, te na primer gore opisana vrednost razlike može odgovarati kodu mb_qp_delta u H.264 postupku. Zatim, u koraku S402, inicijalizuje se tabela verovatnoće pojavljivanja pomoću unapred određenog postupka. Inicijalizovana tabela verovatnoće pojavljivanja se koristi za aritmetičko kodiranje prvog binarnog signala krajnjeg levog bloka u liniji sa blokovima i ažurira se po potrebi u koraku S403 koji će biti opisan u nastavku. U daljem tekstu će se tabela verovatnoće pojavljivanja koja se koristi za aritmetičko kodiranje prvog binarnog signala krajnje levog bloka u liniji sa blokovima nazivati "referentna tabela verovatnoće pojavljivanja za liniju sa blokovima".
[0034] Zatim, u koraku S403, prva jedinica 102 za kodiranje vrši kodiranje podataka o pikselima blok po blok.
[0035] U ovom primeru izvođenja jedan blok se sastoji od 64 x 64 piksela, ali predmetni pronalazak nije isključivo ograničen samo na ovaj slučaj. Veličina bloka može biti manja, kao što je na primer 32 x 32 piksela, ili veća kao što je na primer 128 x 128 piksela. Obrada kodiranja bloka u koraku S403 će biti detaljno opisana uz pozivanje na dijagram toka koji je ilustrovan na slici 6.
[0036] Prvo, u koraku S601, prva jedinica 102 za kodiranje vrši intra-predikciju na ulaznom bloku slike uz korišćenje piksela koji okružuju blok kako bi generisala greške predikcije.
[0037] Dalje, u koraku S602, prva jedinica 102 za kodiranje vrši ortogonalnu transformaciju grešaka predikcije kako bi generisala koeficijente transformacije. Dalje, prva jedinica 102 za kodiranje vrši kvantizaciju koeficijenata transformacije koristeći parametar kvantizacije (u daljem tekstu "parametar kvantizacije bloka") određen na osnovu, na primer, karakteristika i količine kodiranja slike kako bi generisala koeficijente kvantizacije.
[0038] Zatim, u koraku S603, prva jedinica 102 za kodiranje izračunava vrednost razlike između gore opisanog referentnog parametra kvantizacije bloka i parametra kvantizacije bloka kako bi generisala cu_qp_delta vrednost.
[0039] Dalje, u koraku S604, prva jedinica 102 za kodiranje postavlja parametar kvantizacije bloka koji se koristi za kodiranje ciljnog bloka koji se obrađuje na vrednost referentnog parametra kvantizacije bloka, čime ažurira referentni parametar kvantizacije bloka. Referentni parametar kvantizacije bloka će se koristiti za generisanje cu_qp_delta vrednosti sledećeg bloka.
[0040] Dalje, u koraku S605, prva jedinica 102 za kodiranje vrši binarizaciju svakog elementa sintakse uključujući i gore opisanu cu_qp_delta vrednosti i gore opisane koeficijente kvantizacije kako bi generisala binarne signale. Prva jedinica 102 za kodiranje koristi različite vrste postupaka binarizacije, kao što su unarna binarizacija i binarizacija fiksnom dužine, dok menja postupak binarizacije za svaki element sintakse na sličan način kao što je to slučaj kod H.264 postupka. Dalje, prva jedinica 102 za kodiranje aritmetički kodira binarne signale na osnovu tabele verovatnoće pojavljivanja.
[0041] Zatim, u koraku S606, prva jedinica 102 za kodiranje ažurira tabelu verovatnoće pojavljivanja na osnovu toga da li je aritmetički kodirani binarni signal najverovatniji simbol.
[0042] Zatim, u koraku S607, prva jedinica 102 za kodiranje određuje da li su svi elementi sintakse u bloku aritmetički kodirani. Ako su svi elementi sintakse aritmetički kodirani (DA u koraku S607), obrada na kodiranju bloka se završava. Ukoliko svi elementi sintakse nisu kodirani (NE u koraku S607), obrada se nastavlja u koraku S605.
[0043] Ponovo prema slici 4, u koraku S404, prva jedinica 102 za kodiranje određuje da li je zadovoljen uslov za čuvanje referentnog parametra kvantizacije bloka. U ovom primeru izvođenja uslov za čuvanje referentnog parametra kvantizacije bloka je da li je blok kodiran u koraku S403 krajnji levi blok u liniji sa blokovima. Ukoliko je uslov zadovoljen (DA u koraku S404), obrada se nastavlja u koraku S405. U koraku S405, referentni parametar kvantizacije bloka se čuva u prvoj jedinici 105 za čuvanje parametra kvantizacije kao prvi parametar kvantizacije. Ukoliko uslov nije zadovoljen (NE u koraku S404), obrada se nastavlja u koraku S406. Prvi parametar kvantizacije će se koristiti kao referentni parametar kvantizacije bloka kada druga jedinica 103 za kodiranje vrši kodiranje krajnjeg levog bloka u sledećoj liniji sa blokovima.
[0044] Dalje, u koraku S406, prva jedinica 102 za kodiranje određuje da li je zadovoljen uslov za čuvanje tabele verovatnoće pojavljivanja. U ovom primeru izvođenja uslov za čuvanje tabele verovatnoće pojavljivanja je da li je blok kodiran u koraku S403 unapred određeni n-ti blok od krajnjeg levog bloka u liniji sa blokovima. Ukoliko je ovaj uslov zadovoljen (DA u koraku S406), obrada se nastavlja u koraku S407. U koraku S407 se tabela verovatnoće pojavljivanja čuva u prvoj jedinici 104 za čuvanje tabele verovatnoće pojavljivanja kao prva tabela verovatnoće pojavljivanja. Ukoliko uslov nije zadovoljen (NE u koraku S406),obrada se nastavlja u koraku S408. Prva tabela verovatnoće pojavljivanja će se koristiti kao referentna tabela verovatnoće pojavljivanja za liniju sa blokovima kada druga jedinica 103 za kodiranje vrši kodiranje krajnjeg levog bloka u sledećoj liniji sa blokovima.
[0045] Dalje, u koraku S408, prva jedinica 102 za kodiranje određuje da li su kodirani svi blokovi u liniji sa ciljnim blokom koji se obrađuje. Ukoliko su svi blokovi kodirani (DA u koraku S408), kodiranje gornje linije sa blokovima se završava. Ukoliko nisu svi blokovi kodirani (NE u koraku S408), obrada se ponovo nastavlja u koraku S403. U koraku S403 kodira se sledeći blok prema rasterskom redosledu.
[0046] Obrada u koraku S303 (obrada kodiranja linije sa blokovima koja nije gornja linija sa blokovima) će biti detaljno opisana uz pozivanje na dijagram toka koji je ilustrovan na slici 5. Selektor 101 određuje za svaku liniju sa blokovima da li je linija sa blokovima parna linija. Ukoliko je linija sa blokovima parna linija sa blokovima, slika ciljne linije sa blokovima koji se obrađuju se prosleđuje na ulaz prve jedinice 102 za kodiranje i kodira se od strane prve jedinice 102 za kodiranje. Ukoliko je linija sa blokovima neparna linija sa blokovima, slika ciljne linije sa blokovima koji se obrađuju se prosleđuje na ulaz druge jedinice 103 za kodiranje i kodira od strane druge jedinice 103 za kodiranje. Najpre će biti opisan tok kojim druga jedinica 103 za kodiranje vrši kodiranje neparne linije sa blokovima.
[0047] Prvo, u koraku S501, prvi parametar kvantizacije se unosi iz prve jedinice 105 za čuvanje parametra kvantizacije kao referentni parametar kvantizacije bloka. Zatim se, u koraku S502, prva tabela verovatnoće pojavljivanja unosi iz prve jedinice 104 za čuvanje tabele verovatnoće pojavljivanja kao referentna tabela verovatnoće pojavljivanja za liniju sa blokovima.
[0048] Obrada u koracima S503, S504, S506 i S508 je slična obradi u koracima S403, S404, S406 i S408, te je stoga njen opis ovde izostavljen.
[0049] U koraku S505 se referentni parametar kvantizacije bloka čuva u drugoj jedinici 107 za čuvanje parametra kvantizacije kao drugi parametar kvantizacije. Drugi parametar kvantizacije će se koristiti kao referentni parametar kvantizacije bloka za krajnji levi blok u sledećoj liniji sa blokovima.
[0050] U koraku S507 se tabela verovatnoće pojavljivanja čuva u drugoj jedinici 106 za čuvanje tabele verovatnoće pojavljivanja kao druga tabela verovatnoće pojavljivanja. Druga tabela verovatnoće pojavljivanja će se koristiti kao referentna tabela verovatnoće pojavljivanja za liniju sa blokovima kada se vrši aritmetičko kodiranje krajnjeg levog bloka u sledećoj liniji sa blokovima.
[0051] Dalje će biti opisan tok kodiranja parne linije sa blokovima od strane prve jedinice 102 za kodiranje.
[0052] Prvo, u koraku S501, drugi parametar kvantizacije se unosi iz druge jedinice 107 za čuvanje parametra kvantizacije kao referentni parametar kvantizacije bloka. Zatim, u koraku S502, druga tabela verovatnoće pojavljivanja se unosi iz druge jedinice 106 za čuvanje druge tabele verovatnoće pojavljivanja kao referentna tabela verovatnoće pojavljivanja za liniju sa blokovima.
[0053] Obrada u koracima S503 do S508 je slična obradi u koracima S403 do S408 te je stoga njen opis ovde izostavljen.
[0054] Prethodno opisana konfiguracija i način rada omogućavaju paralelno izvršavanje kodiranja dozvoljavajući pozivanje na referentni parametar kvantizacije dodatno u odnosu na tabelu verovatnoće pojavljivanja u toku obrade krajnjeg levog bloka čak i pre završetka obrade linije sa blokovima neposredno pre nego što je linija sa blokovima kodirana. Svaka od slika 7A i 7B ilustruje način pozivanja na referentni parametar kvantizacije bloka. U skladu sa konvencionalnom tehnikom koja je ilustrovana na slici 7A, obrada sledeće linije sa blokovima ne može da počne dok se obrada prethodne linije sa blokovima ne završi. Ipak, u skladu sa ovim primerom izvođenja, omogućavanjem pozivanja na prostorno posmatrano gornji blok prilikom obrađivanja krajnjeg levog bloka, što na kraju dozvoljava referentni obrazac koji je ilustrovan na slici 7B, postaje nepotrebno čekati završetak obrade prethodne linije sa blokovima.
[0055] Dalje, u ovom primeru izvođenja parametar kvantizacije koji se koristi u krajnjem levom bloku u liniji sa blokovima koja je neposredno iznad koristi se kao referentni parametar kvantizacije bloka kada se vrši kodiranje krajnjeg levog bloka. Ipak, predmetni pronalazak nije isključivo ograničen samo na ovaj slučaj, te može biti realizovan bilo kojom konfiguracijom koja može da poboljša paralelizam obrade linije sa blokovima po linije sa blokovima. Na primer, početna vrednost parametra kvantizacije koji se daje isečku može da se koristi kao referentni parametar kvantizacije bloka kada se kodiraju krajnji levi blokovi u svim linijama sa blokovima. Kao još jedna moguća konfiguracija, referentni parametar kvantizacije bloka može biti isti kao i uslov za čuvanje tabele verovatnoće pojavljivanja koji dat u koracima S406 i S506. Preciznije, parametar kvantizacije pri kodiranju unapred određenog n-tog bloka od krajnjeg levog bloka u liniji sa blokovima može se koristiti kao referentni parametar kvantizacije bloka za krajnji levi blok u sledećoj liniji sa blokovima. Dalje, uređaj za kodiranje slike može biti konfigurisan tako da prebaci blok koji se naziva referentnim parametrom kvantizacije bloka na osnovu režima kodiranja krajnjeg levog bloka.
[0056] Dalje, u ovom primeru izvođenja se za entropijsko kodiranje koristi aritmetičko kodiranje, ali predmetni pronalazak nije isključivo ograničen samo na ovaj slučaj. Može se koristiti bilo koje kodiranje sve dok se u vreme entropijskog kodiranja baziranog na statističkim informacijama, kao što je na primer tabela verovatnoće pojavljivanja, u sredini kodiranja linije sa blokovima za izvođenje entropijskog kodiranja krajnjeg levog bloka sledeće linija sa blokovima koriste statističke informacije.
[0057] Ovaj primer izvođenja je opisan na osnovu primeru koji koristi dve jedinice za kodiranje. Ipak, očigledno je da dodavanje, na primer, treće jedinice za kodiranje, treće jedinice za čuvanje tabele verovatnoće pojavljivanja i treće jedinice za čuvanje parametara kvantizacije omogućava paralelnu obradu od strane većeg broja jedinica za kodiranje.
[0058] Slika 8 prikazuje blok dijagram koji ilustruje uređaj za dekodiranje slike u skladu sa drugim primerom izvođenja.
[0059] Prema slici 8, selektor 801 određuje da li ciljni blok koji se obrađuje pripada parnoj liniji sa blokovima. Selektor 801 šalje prethodno opisani strim bitova u prvu jedinicu 802 za dekodiranje ukoliko ciljni blok koji se obrađuje pripada parnoj liniji sa blokovima, a u suprotnom šalje prethodno opisani strim bitova u drugu jedinicu 803 za dekodiranje.
[0060] Jedinice 802 i 803 za dekodiranje vrše dekodiranje ulaznog strima bitova, liniju sa blokovima po liniju sa blokovima kao što je ilustrovano na slici 2. Ovaj primer izvođenja će biti opisan na osnovu primera koji koristi dve jedinice za dekodiranje, ali predmetni pronalazak nije isključivo ograničen samo na ovaj slučaj. Prema slici 2 blokovi u belim oblastima koje označavaju parne linije sa blokovima, uključujući i gornju liniju sa blokovima (0-tu liniju sa blokovima), dekodiraju se od strane prve jedinice 802 za dekodiranje. Blokovi u osenčenim oblastima koje označavaju neparne linije sa blokovima dekodiraju se od strane druge jedinice 803 za dekodiranje.
[0061] Svaka od prve i druge jedinice 802 i 803 za dekodiranje najpre bira tabelu verovatnoće pojavljivanja za binarne signale iz strima bitova koji će se dekodirati i vrši aritmetičko dekodiranje binarnih signala na osnovu tabele verovatnoće pojavljivanja kako bi generisala koeficijente kvantizacije. Zatim, svaka od prve i druge jedinice 802 i 803 za dekodiranje vrši inverznu kvantizaciju koeficijenata kvantizacije na osnovu parametra kvantizacije kako bi generisala koeficijente transformacije. Zatim, svaka od prve i druge jedinice 802 i 803 za dekodiranje vrši inverznu ortogonalnu transformaciju koeficijenata transformacije kako bi generisala greške predikcije. Zatim, svaka od prve i druge jedinice za dekodiranje 802 i 803 vrši predikciju referišući se na piksele koji okružuju ciljni blok koji se dekodira ili na neki drugi frejm kako bi generisala podatke o slici ciljnog bloka koji se dekodira. Prva jedinica 804 za čuvanje tabele verovatnoće pojavljivanja čuva tabelu verovatnoće pojavljivanja koju generiše prva jedinica 802 za dekodiranje. Prva jedinica 805 za čuvanje parametra kvantizacije skladišti parametar kvantizacije koji je određen od strane prve jedinice 802 za dekodiranje.
[0062] Druga jedinica 806 za čuvanje tabele verovatnoće pojavljivanja skladišti tabelu verovatnoće pojavljivanja generisan od strane druge jedinice 803 za dekodiranje. Druga jedinica 807 za čuvanje parametra kvantizacije skladišti parametar kvantizacije određen od strane druge jedinice 803 za dekodiranje. Jedinica 808 za integraciju podataka o slici oblikuje podatke o slici koji su generisani od strane prve jedinice 802 za dekodiranje i podatke o slici koji su generisani od strane druge jedinice 803 za dekodiranje i na izlazu daje podatke oblikovane slike.
[0063] Način rada uređaja za dekodiranje slike u skladu sa ovim primerom izvođenja biće detaljno opisan uz pozivanje na dijagrame tokova koji su ilustrovani na slikama 9 do 12. Prema ovom primeru izvođenja strim bitova se dovodi na ulaz frejm po frejm. Strim bitova se deli na delove kodiranih podataka i zatim se dekodira. Ovaj primer izvođenja je konfigurisan na takav način da se strim bitova dovodi na ulaz frejm po frejm, ali može biti konfigurisan i na takav način da se frejm deli na isečke, a strim bitova dovodi na ulaz isečak po isečak. Dalje, radi pojednostavljenja opisa, ovaj primer izvođenja će biti opisan samo na osnovu obrade pri dekodiranju sa intra-predikcijom, ali nije isključivo ograničen samo na ovaj slučaj. Ovaj primer izvođenja se takođe može koristiti i za obradu pri dekodiranju sa inter-predikcijom.
[0064] Prvo, u koraku S901, uređaj za dekodiranje slike određuje da li ciljni blok koji se obrađuje pripada gornjoj liniji sa blokovima. Ukoliko ciljni blok koji se obrađuje pripada gornjoj liniji sa blokovima (DA u koraku S901), obrada se nastavlja u koraku S902. Ukoliko ciljni blok koji se obrađuje ne pripada gornjoj liniji sa blokovima (NE u koraku S901), obrada se nastavlja u koraku S903.
[0065] Obrada u koraku S902 je obrada za dekodiranje gornje linije sa blokovima i njeni detalji će biti opisani u nastavku. Obrada u koraku S903 je obrada za dekodiranje linije sa blokovima koja nije gornja linija sa blokovima i njeni detalji će takođe biti opisani u nastavku. Dalje, selektor 801 određuje da li je linija sa blokovima kojoj pripada ciljni blok koji se obrađuje parna ili je neparna linija sa blokovima. Ukoliko je linija sa blokovima parna linija sa blokovima, ciljni blok koji se obrađuje se nezavisno dekodira od strane prve jedinice 802 za dekodiranje. Ukoliko linija sa blokovima nije parna linija sa blokovima, ciljni blok koji se obrađuje se nezavisno dekodira od strane druge jedinice 803 za dekodiranje. U ovom primeru izvođenja selektor 801 određuje da li je linija sa blokovima parna linija sa blokovima na osnovu broja dekodiranih blokova. Ipak, predmetni pronalazak nije isključivo ograničen samo na ovaj slučaj. Na primer, ulazni strim bitova može sadržati identifikator koji je unapred obezbeđen na granici između linije sa blokovima, a selektor 801 može odrediti da li je linija sa blokovima parna linija sa blokovima na osnovu tog identifikatora. Alternativno, može se obezbediti informacija koja ukazuje na veličinu strima bitova svake linije sa blokovima ili početnu poziciju sledeće linije sa blokovima, a selektor 801 može odrediti da li je linija sa blokovima parna linija sa blokovima na osnovu ove informacije.
[0066] Dalje, u koraku S904, jedinica 808 za integraciju podataka o slici vrši integraciju podataka o slici iz izlaza prve jedinice 802 za dekodiranje i podataka o slici iz izlaza druge jedinice 803 za dekodiranje i generiše i na izlazu daje dekodiranu sliku.
[0067] Dalje, u koraku S905, uređaj za dekodiranje slike određuje da li su sve linije sa blokovima u ciljnom frejmu koji se obrađuje dekodirane. Ukoliko su sve linije sa blokovima dekodirane (DA u koraku S905), obrada dekodiranja jednog frejma se završava. Ukoliko nisu dekodirani svi blokovi (NE u koraku S905), obrada se ponovo nastavlja u koraku S901 u kojem se vrši dekodiranje sledeća linije sa blokovima.
[0068] Obrada u koraku S902 (obrada za dekodiranje gornje linije sa blokovima) biće detaljno opisana uz pozivanje na dijagram toka koji je ilustrovan na slici 10. Pošto je gornja linija sa blokovima parna linija sa blokovima, kodirani podaci o liniji u kojoj je ciljni blok koji se obrađuje se unose u prvu jedinicu 802 za dekodiranje pomoću selektora 801 i blok se dekodira od strane prve jedinice 802 za dekodiranje.
[0069] Prema slici 10, najpre u koraku S1001 se inicijalizuje parametar kvantizacije, na osnovu kojeg se vrši dekodiranje bloka tako da koeficijent odgovara početnoj vrednosti parametra kvantizacije za isečak. U daljem tekstu će se parametar kvantizacije na osnovu kojeg se vrši dekodiranje bloka nazivati "referentnim parametrom kvantizacije bloka" na sličan način kao i kod uređaja za kodiranje slike u skladu sa prvim primerom izvođenja. Parametar kvantizacije bloka, kada se vrši inverzna kvantizacija ciljnog bloka koji se dekodira, je u takvom stanju da sama vrednost nije kodirana, već se kao element sintakse kodiran razlika njegove vrednosti i vrednosti referentnog parametra kvantizacije bloka. Stoga, u vreme dekodiranja, parametar kvantizacije bloka treba da bude generisan sabiranjem referentnog parametra kvantizacije bloka i gore opisane vrednosti razlike, a uređaj za dekodiranje treba da izvrši inverznu kvantizaciju koristeći generisani parametar kvantizacije bloka. U ovom primeru izvođenja ova vrednost razlike odgovara vrednosti cu_qp_delta iz HEVC postupka. Ipak, predmetni pronalazak nije isključivo ograničen samo na ovaj slučaj. Na primer, vrednost razlike može odgovarati vrednosti mb_qp_delta iz H.264 postupka. Zatim se u koraku S1002 inicijalizuje tabela verovatnoće pojavljivanja pomoću unapred određenog postupka. Inicijalizovana tabela verovatnoće pojavljivanja se koristi za aritmetičko dekodiranje prvog binarnog signala krajnjeg levog bloka u liniji sa blokovima i ažurira se po potrebi u koraku S1003 koji će biti opisan u nastavku. U daljem tekstu će se tabela verovatnoće pojavljivanja koja se koristi za aritmetičko dekodiranje prvog binarnog signala početnog bloka u liniji sa blokovima nazivati „referentnom tabelom verovatnoće pojavljivanja za liniju sa blokovima“ na sličan način kao i kod uređaja za kodiranje slike prema prvom primeru izvođenja.
[0070] Dalje, u koraku S1003, prva jedinica 802 za dekodiranje vrši dekodiranje strima bitova blok po blok kako bi generisala podatke slike.
[0071] U ovom primeru izvođenja jedan blok se sastoji od 64 x 64 piksela, ali predmetni pronalazak nije isključivo ograničen samo na ovaj slučaj. Veličina bloka može biti manja kao što je na primer veličina od 32 x 32 piksela, ili veća kao što je na primer veličina od 128 x 128 piksela. Obrada dekodiranja bloka u koraku S 1003 biće detaljno opisana uz pozivanje na dijagram toka koji je ilustrovan na slici 12.
[0072] Najpre, u koraku S1201, prva jedinica 802 za dekodiranje vrši aritmetičko dekodiranje strima bitova na osnovu gore opisane tabele verovatnoće pojavljivanja kako bi generisala binarni signal. Dalje, prva jedinica 802 za dekodiranje vrši dekodiranje binarnog signala binarizacijom u skladu sa bilo kojim od različitih vrsta postupaka binarizacije, kao što su na primer unarna binarizacija i binarizacija fiksne dužine, za svaki element sintakse na sličan način kao i kod H.264 postupka kako bi generisala elemente sintakse uključujući i koeficijente kvantizacije.
[0073] Zatim se, u koraku S1202, ažurira tabela verovatnoće pojavljivanja na osnovu toga da li je aritmetički dekodirani binarni signal najverovatniji simbol.
[0074] Zatim, u koraku S1203, prva jedinica 802 za dekodiranje određuje da li su svi elementi sintakse u bloku aritmetički dekodirani. Ukoliko su svi elementi sintakse aritmetički dekodirani (DA u koraku S 1203), obrada se nastavlja u koraku S1204. Ukoliko svi elementi sintakse nisu aritmetički dekodirani (NE u koraku S1203), obrada se ponovo nastavlja u koraku S1201.
[0075] Dalje, u koraku S1204, prva jedinica 802 za dekodiranje vrši generisanje parametra kvantizacije bloka sabiranjem gore opisanog referentnog parametra kvantizacije bloka i cu_qp_delta vrednosti koja je dekodirana u koraku S1201.
[0076] Dalje, u koraku S1205, prva jedinica 802 za dekodiranje vrši inverznu kvantizaciju koeficijenta kvantizacije na osnovu parametra kvantizacije bloka kako bi generisala koeficijente transformacije. Zatim, prva jedinica 802 za dekodiranje vrši inverznu ortogonalnu transformaciju koeficijenata transformacije kako bi generisala greške predikcije.
[0077] Dalje, u koraku S1206, prva jedinica 802 za dekodiranje postavlja parametar kvantizacije bloka koji se koristi kada se vrši inverzna kvantizacija ciljni bloka koji se obrađuje na vrednost referentnog parametra kvantizacije bloka, čime se ažurira referentni parametar kvantizacije bloka. Referentni parametar kvantizacije bloka će se koristiti za generisanje parametra kvantizacije bloka za sledeći blok.
[0078] Dalje, u koraku S1207, prva jedinica 802 za dekodiranje vrši intra-predikciju na osnovu piksela koji okružuju ciljni blok koji se obrađuje kako bi generisala predikcionu sliku. Dalje, prva jedinica 802 za dekodiranje vrši generisanje podataka o slici koji odgovaraju jednom bloku dodavanjem grešaka predikcije i predikcione slike.
[0079] Posmatrajući ponovo dijagram toka koji je ilustrovan na slici 10, u koraku S1004 prva jedinica 802 za dekodiranje određuje da li je zadovoljen uslov za čuvanje referentnog parametra kvantizacije bloka. U ovom primeru izvođenja, uslov za čuvanje referentnog parametra kvantizacije bloka je da li je blok koji je dekodiran u koraku S1003 krajnji levi blok u liniji sa blokovima. Ukoliko je uslov zadovoljen (DA u koraku S1004), obrada se nastavlja u koraku S1005. U koraku S1005 referentni parametar kvantizacije bloka se čuva u prvoj jedinici 805 za čuvanje parametara kvantizacije kao prvi parametar kvantizacije. Ukoliko uslov nije zadovoljen (NE u koraku S1004), obrada se nastavlja u koraku S1006. Prvi parametar kvantizacije će se koristiti kao referentni parametar kvantizacije bloka kada druga jedinica 803 za dekodiranje vrši dekodiranje krajnjeg levog bloka u sledećoj liniji sa blokovima.
[0080] Dalje, u koraku S1006, prva jedinica 802 za dekodiranje određuje da li je zadovoljen uslov za čuvanje tabele verovatnoće pojavljivanja. U ovom primeru izvođenja uslov za čuvanje tabele verovatnoće pojavljivanja je da li je blok koji je dekodiran u koraku S1003 unapred određen broj-ti blok od krajnjeg levog bloka u liniji bloka. Ako je ovaj uslov zadovoljen (DA u koraku S1006), obrada se nastavlja na korak S1007. U koraku S1007, tabela verovatnoće pojavljivanja se čuva u jedinici za skladištenje tabele verovatnoće prvog pojavljivanja 804 kao tabela verovatnoće prvog pojavljivanja. Ukoliko uslov nije zadovoljen (NE u koraku S1006), obrada se nastavlja u koraku S1008. Prva tabela verovatnoće pojavljivanja će se koristiti kao referentna tabela verovatnoće pojavljivanja za liniju kada druga jedinica 803 za dekodiranje vrši dekodiranje krajnjeg levog bloka u sledećoj liniji sa blokovima.
[0081] Dalje, u koraku S1008, prva jedinica 802 za dekodiranje određuje da li su svi blokovi u liniji ciljnog bloka koji se obrađuje dekodirani. Ukoliko su svi blokovi dekodirani (DA u koraku S1008), dekodiranje gornje linije sa blokovima se završava.
Ukoliko nisu dekodirani svi blokovi (NE u koraku S1008), obrada se ponovo nastavlja u koraku S1003, u kojem prva jedinica 802 za dekodiranje vrši dekodiranje sledećeg bloka prema rasterskom redosledu.
[0082] Obrada u koraku S903 (obrada za dekodiranje linije sa blokovima koja nije gornja linija sa blokovima) biće detaljno opisana uz pozivanje na dijagram toka koji je ilustrovan na slici 11. Selektor 801 određuje za svaku liniju sa blokovima da li je linija sa blokovima parna linija sa blokovima. Ukoliko je linija sa blokovima parna linija, strim bitova ciljnog bloka koji se obrađuje se prosleđuje na ulaz prve jedinice 802 za dekodiranje i dekodira se od strane prve jedinice 802 za dekodiranje. Ukoliko je linija sa blokovima neparna linija, strim bitova ciljnog bloka koji se obrađuje se prosleđuje na ulaz druge jedinice 803 za dekodiranje i dekodira se od strane druge jedinice 803 za dekodiranje. Najpre će biti opisan tok kada druga jedinica 803 za dekodiranje vrši dekodiranje neparne linije sa blokovima.
[0083] Prvo, u koraku S1101, prvi parametar kvantizacije se unosi iz prve jedinice 805 za čuvanje parametara kvantizacije kao referentni parametar kvantizacije bloka. Zatim se, u koraku S1102, prva tabela verovatnoće pojavljivanja unosi iz prve jedinice 804 za čuvanje tabele verovatnoće pojavljivanja kao referentna tabela verovatnoće pojavljivanja za liniju sa blokovima.
[0084] Obrada u koracima S1103, S1104, S1106 i S1108 je slična obradi u koracima S1003, S1004, S1006 i S1008, te je stoga njen opis ovde izostavljen.
[0085] U koraku S1105 referentni parametar kvantizacije bloka se skladišti u drugoj jedinici 807 za čuvanje parametara kvantizacije kao drugi parametar kvantizacije. Drugi parametar kvantizacije će se koristiti kao referentni parametar kvantizacije bloka za krajnji levi blok u sledećoj liniji sa blokovima.
[0086] U koraku S1107 tabela verovatnoće pojavljivanja se skladišti u drugoj jedinici 806 za čuvanje tabele verovatnoće pojavljivanja kao druga tabela verovatnoće pojavljivanja. Druga tabela verovatnoće pojavljivanja će se koristiti kao referentna tabela verovatnoće pojavljivanja za liniju sa blokovima kada prva jedinica 802 za dekodiranje vrši aritmetičkog dekodiranje krajnjeg levog bloka u sledećoj liniji sa blokovima.
[0087] Nakon toga biće opisan tok dekodiranja parne linije sa blokovima od strane prve jedinice 802 za dekodiranje.
[0088] Prvo, u koraku S1101, drugi parametar kvantizacije se unosi iz druge jedinice 807 za čuvanje parametara kvantizacije kao referentni parametar kvantizacije bloka. Zatim se, u koraku S1102, druga tabela verovatnoće pojavljivanja unosi iz druge jedinice 806 za čuvanje tabele verovatnoće pojavljivanja kao referentna tabela verovatnoće pojavljivanja za liniju sa blokovima.
[0089] Obrada u koracima S1103 do S1108 je slična obradi u koracima S1003 do S1008, te je stoga njen opis ovde izostavljen.
[0090] Prethodno opisana konfiguracija i način rada omogućavaju paralelno izvršavanje dekodiranja dozvoljavajući pozivanje na referentni parametar kvantizacije bloka pored tabele verovatnoće pojavljivanja, koja je statistička informacija, tokom obrade krajnjeg levog bloka čak i pre završetka obrade linije sa blokovima neposredno pre linije sa blokovima koja se trenutno dekodira. Svaka od slika 7A i 7B ilustruje kako se vrši pozivanje na referentni parametar kvantizacije bloka. U skladu sa konvencionalnom tehnikom, koja je ilustrovana na slici 7A, dok se obrada prethodne linije sa blokovima ne završi, obrada sledeće linije sa blokovima ne može da počne. Ipak, u skladu sa ovim primerom izvođenja, obrada krajnjeg levog bloka se može pozvati na prostorno posmatrano gornji blok, što omogućava referentni obrazac koji je ilustrovan na slici 7B, čime se eliminiše neophodnost čekanja na završetak obrade prethodne linije sa blokovima.
[0091] Dalje, u ovom primeru izvođenja parametar kvantizacije koji se koristi za krajnji levi blok u liniji sa blokovima koja se nalazi neposredno iznad koristi se kao referentni parametar kvantizacije bloka kada se vrši dekodiranje krajnjeg levog bloka. Ipak, predmetni pronalazak nije isključivo ograničen samo na ovaj slučaj i može biti realizovan sa bilo kojom konfiguracijom koja može da poboljša paralelizam obrade linije sa blokovima po linije sa blokovima. Na primer, inicijalna vrednost parametra kvantizacije koja se obezbeđuje za isečak može se koristiti kao referentni parametar kvantizacije bloka kada se vrši dekodiranje krajnjih levih blokova u svim linijama sa blokovima. Kao još jedna moguća konfiguracija navodi se da uslov za skladištenje referentnog parametra kvantizacije bloka može biti isti kao i uslov za skladištenje tabele verovatnoće pojavljivanja koji je dat u koracima S1006 i S1106. Preciznije, parametar kvantizacije kada se vrši dekodiranje unapred određenog n-tog bloka od krajnjeg levog bloka u liniji sa blokovima može se koristiti kao referentni parametar kvantizacije bloka za krajnji levi blok u sledećoj liniji sa blokovima. Dalje, uređaj za dekodiranje slike može biti konfigurisan tako da prebaci blok na koji se odnosi referentni parametar kvantizacije bloka na osnovu režima kodiranja krajnjeg levog bloka.
[0092] Dalje, u ovom primeru izvođenja aritmetičko dekodiranje se koristi za entropijsko dekodiranje, ali predmetni pronalazak nije isključivo ograničen samo na ovaj slučaj. Može se koristiti bilo koje dekodiranje sve dok se u vreme entropijskog dekodiranja na osnovu statističkih informacija, kao što je tabela verovatnoće pojavljivanja, statističke informacije u sredini dekodiranja linije sa blokovima koriste za vršenje entropijskog dekodiranja krajnjeg levog bloka u sledećoj linija sa blokovima.
[0093] Ovaj primer izvođenja je opisan na osnovu primera koji koristi dve jedinice za dekodiranje. Međutim, očigledno je da dodavanje, na primer, treće jedinice za dekodiranje, treće jedinice za čuvanje tabele verovatnoće pojavljivanja i treće jedinice za skladištenje parametara kvantizacije omogućava paralelnu obradu od strane većeg broja jedinica za dekodiranje.
[0094] Slika 14 prikazuje blok dijagram koji ilustruje uređaj za kodiranje slike u skladu sa trećim primerom izvođenja.
[0095] Prema slici 14, selektor 1401 određuje da li ciljni blok koji se obrađuje pripada parnoj liniji sa blokovima. Selektor 1401 prosleđuje blok u prvu jedinicu 1402 za kodiranje ukoliko blok pripada parnoj liniji sa blokovima, a u suprotnom prosleđuje blok drugoj jedinici 1403 za kodiranje.
[0096] Prva i druga jedinica 1402 i 1403 za kodiranje vrše kodiranje blokova na koje je ulazna slika podeljena na n x n piksela (gde je „n“ pozitivan ceo broj od 2 ili veći) liniju po liniju, kao što je ilustrovano na slici 2. Ovaj primer izvođenja će biti opisan na osnovu primera koji koristi dve jedinice za kodiranje, ali predmetni pronalazak nije isključivo ograničen samo na ovaj slučaj. Prema slici 2, isečak 201, koji je označen kao kvadrat ocrtan tankom linijom, predstavlja blok, a isečak 202, označen kao pravougaonik ocrtan debelom linijom, predstavlja liniju sa blokovima. Dalje, blokovi u belim oblastima, koje označavaju parne linije sa blokovima uključujući i gornju liniju sa blokovima (0-tu liniju sa blokovima), kodiraju se od strane prve jedinice 1402 za kodiranje. Blokovi u osenčenim oblastima, koji označavaju neparne linije sa blokovima, kodiraju se od strane druge jedinice 1403 za kodiranje.
[0097] Svaka od prve i druge jedinice 1402 i 1403 za kodiranje prvo generiše greške predikcije u skladu sa predikcijom pozivajući se na piksele koji okružuju ciljni blok koji se kodira ili neki drugi frejm, i vrše ortogonalnu transformaciju kako bi generisale koeficijente transformacije. Zatim, svaka od prve i druge jedinice 1402 i 1403 za kodiranje određuje parametar kvantizacije za ortogonalno transformisane koeficijente transformacije i vrši kvantizaciju svakog koeficijenta transformacije kako bi generisala koeficijente kvantizacije. Zatim, svaka od prve i druge jedinice 1402 i 1403 za kodiranje binarizuje svaki element sintakse uključujući i koeficijente kvantizacije kako bi generisala binarne signale. Verovatnoća pojavljivanja se unapred dodeljuje svakom elementu sintakse kao tabela (u daljem tekstu „tabela verovatnoće pojavljivanja“). Binarni signali su aritmetički kodirani na osnovu prethodno opisane tabele verovatnoće pojavljivanja. Zatim, svaki put kada se vrši kodiranje binarnog signala, tabela verovatnoće pojavljivanja se ažurira korišćenjem statističkih informacija koje pokazuju da li je kodirani binarni signal najverovatniji simbol.
[0098] Jedinica 1404 za čuvanje inicijalnih parametara kvantizacije čuva početnu vrednost parametra kvantizacije.
[0099] Prva jedinica 1405 za čuvanje tabele verovatnoće pojavljivanja čuva tabelu verovatnoće pojavljivanja koju je generisala prva jedinica 1402 za kodiranje. U daljem tekstu će se tabela verovatnoće pojavljivanja koja se čuva u prvoj jedinici 1405 za čuvanje tabele verovatnoće pojavljivanja nazivati „prvom tabelom verovatnoće pojavljivanja".
[0100] Jedinica 1406 za čuvanje tabele verovatnoće pojavljivanja čuva tabelu verovatnoće pojavljivanja koju je generisala druga jedinica 1403 za kodiranje. U daljem tekstu će se tabela verovatnoće pojavljivanja koja se čuva u drugoj jedinici 1406 za čuvanje tabele verovatnoće pojavljivanja nazivati „drugom tabelom verovatnoće pojavljivanja".
[0101] Jedinica 1407 za integraciono kodiranje vrši integraciju kodiranih podataka generisanih od strane prve jedinice 1402 za kodiranje i kodiranih podataka generisanih od strane druge jedinice 1403 za kodiranje i na izlazu daje integrisane podatke u vidu strima bitova.
[0102] Način rada uređaja za kodiranje slike u skladu sa ovim primerom izvođenja će biti detaljno opisan uz pozivanje na dijagrame toka koji su ilustrovani na slikama 3, 15 i 16. U ovom primeru izvođenja se podaci o pokretnoj slici unose frejm po frejm, dele na blokove i obrađuju se prema rasterskom redosledu. Ovaj primer izvođenja je konfigurisan za unos podataka o pokretnoj slici frejm po frejm, ali može biti konfigurisan i za unos podataka nepokretne slike koji odgovaraju jednom kadru ili za unos podataka o slici isečak po isečak na koje je frejm podeljen. Dalje, radi pojednostavljenja opisa, ovaj primer izvođenja će biti opisan samo na osnovu obrade pri kodiranju sa intrapredikcijom, ali nije isključivo ograničen samo na ovaj slučaj. Ovaj primer izvođenja se takođe može koristiti i za obradu pri kodiranju sa inter-predikcijom.
[0103] Prvo, obrada u koracima S301, S304 i S305 koja je ilustrovana na slici 3 je ista kao i u prvom primeru izvođenja te je stoga njen opis ovde izostavljen.
[0104] Dalje, obrada u koraku S302 (obrada pri kodiranju gornje linije sa blokovima) će biti detaljno opisana uz pozivanje na dijagram toka koji je ilustrovan na slici 15. Pošto je gornja linija sa blokovima parna linija, ciljni blok koji se obrađuje se šalje na ulaz prve jedinice 1402 za kodiranje od strane selektora 1401 i kodira se od strane prve jedinice 1402 za kodiranje.
[0105] Prvo, u koraku S1501, vrši se inicijalizacija parametra kvantizacije na osnovu kojeg je blok kodiran tako da se poklapa sa inicijalnom vrednošću parametra kvantizacije za isečak i skladišti se u jedinici 1404 za čuvanje inicijalnog parametra kvantizacije. U daljem tekstu će parametar kvantizacije na osnovu kojeg je blok kodiran nazivati "referentnim parametrom kvantizacije bloka" na sličan način kao i kod prvog primera izvođenja. Što se tiče parametra kvantizacije koji se koristi za kvantizaciju ciljnog bloka koji se kodira, njegova vrednost sama po sebi nije kodirana kao element sintakse, već se kodira razlika njegove vrednosti i vrednosti referentnog parametra kvantizacije bloka.
[0106] Dalje, u koraku S1502, prva jedinica 1402 za kodiranje čita inicijalizovani parametar kvantizacije iz jedinice 1404 za čuvanje inicijalnog parametra kvantizacije kao referentni parametar kvantizacije bloka za kodiranje krajnjeg levog bloka u liniji sa blokovima. Zatim, obrada u koracima S1503 do S1507 je slična obradi u koracima S402, S403 i S406 do S408 koja je ilustrovana na slici 4 respektivno, te je stoga njen opis ovde izostavljen.
[0107] Ipak, u koraku S1504 prva jedinica 1402 za kodiranje vrši kodiranje podataka o pikselima blok po blok.
[0108] Zatim, obrada u koraku S303 (obrada pri kodiranju linije sa blokovima koja nije gornja linija sa blokovima) će biti detaljno opisana uz pozivanje na dijagram toka koji je ilustrovan na slici 16. Selektor 1401 određuje za svaku liniju sa blokovima da li je linija sa blokovima parna linija. Ukoliko je linija sa blokovima parna linija, slika ciljne linije sa blokovima koja se obrađuje se prosleđuje na ulaz prve jedinice 1402 za kodiranje i kodira se od strane prve jedinice 1402 za kodiranje. Ukoliko je linija sa blokovima neparna linija, slika ciljnog bloka koji se obrađuje se prosleđuje na ulaz druge jedinice 1403 za kodiranje i kodira se od strane druge jedinice 1403 za kodiranje. Prvo će biti opisan tok prema kojem druga jedinica 1403 za kodiranje vrši kodiranje neparne linije sa blokovima.
[0109] Prvo, u koraku S1601, iz jedinice 1404 za čuvanje inicijalnog parametra kvantizacije se unosi referentni parametar kvantizacije bloka za kodiranje krajnjeg levog bloka u liniji sa blokovima. Zatim, u koraku S1602, prva tabela verovatnoće pojavljivanja se unosi iz prve jedinice 1405 za čuvanje tabele verovatnoće pojavljivanja kao referentna tabela verovatnoće pojavljivanja za liniju sa blokovima.
[0110] U koraku S1603, druga jedinica 1403 za kodiranje vrši kodiranje podataka o pikselima blok po blok. Obrada u koraku S1604 je slična obradi u koraku S1505 koja je ilustrovana na slici 15.
[0111] U koraku S1605, tabela verovatnoće pojavljivanja se skladišti u drugoj jedinici 1406 za čuvanje tabele verovatnoće pojavljivanja kao druga tabela verovatnoće pojavljivanja. Druga tabela verovatnoće pojavljivanja će se koristiti kao referentna tabela verovatnoće pojavljivanja za liniju sa blokovima prilikom aritmetičkog kodiranja krajnjeg levog bloka u sledećoj liniji sa blokovima od strane prve jedinice 1402 za kodiranje.
[0112] Obrada u koraku S1606 je slična obradi u koraku S1507 koja je ilustrovana na slici 15.
[0113] Nakon toga biće opisan tok prema kojem prva jedinica 1402 za kodiranje vrši kodiranje parne linije sa blokovima.
[0114] Prvo, u koraku S1601, iz jedinice 1404 za čuvanje inicijalnog parametra kvantizacije se unosi referentni parametar kvantizacije bloka za kodiranje krajnjeg levog bloka u liniji sa blokovima. Zatim, u koraku S1602, druga tabela verovatnoće pojavljivanja se unosi iz druge jedinice 1406 za čuvanje tabele verovatnoće pojavljivanja kao referentna tabela verovatnoće pojavljivanje za liniju sa blokovima.
[0115] Obrada u koracima S1603 do S1606 je slična obradi u koracima S1504 do S1507 te je stoga njen opis ovde izostavljen.
[0116] Prethodno opisana konfiguracija i način rada omogućavaju paralelno izvršavanje kodiranja dozvoljavajući pozivanje na referentni parametar kvantizacije bloka uz tabelu verovatnoće pojavljivanja, koja je statistička informacija, tokom obrade krajnjeg levog bloka čak i pre završetka obrade linije sa blokovima neposredno pre linije sa blokovima koja se trenutno kodira. Svaka od slika 17A i 17B ilustruje kako se vrši pozivanje na referentni parametar kvantizacije bloka. Na slikama 17A i 17B, "ISEČAK QP" označava inicijalnu vrednost parametra kvantizacije koja je obezbeđena za isečak. U skladu sa konvencionalnom tehnikom koja je ilustrovana na slici 17A, dok se obrada prethodne linije sa blokovima ne završi, obrada sledeće linije sa blokovima ne može da počne. Ipak, u skladu sa ovim primerom izvođenja, inicijalna vrednost parametra kvantizacije koji je obezbeđen za isečak može se pozivati kao referentni parametar kvantizacije bloka za kodiranje krajnjeg levog bloka u liniji sa blokovima, čime se eliminiše neophodnost čekanja na završetak obrade prethodne linije sa blokovima, kao što je ilustrovano na slici 17B.
[0117] Nakon toga, biće opisan tok kada prva jedinica kodiranja 1402 kodira liniju sa blokovima parnog broja.
[0118] Prvo, u koraku S1601, referentni parametar kvantizacije bloka za kodiranje krajnjeg levog bloka u liniji sa blokovima se unosi iz jedinice 1404 za skladištenje inicijalnog parametra kvantizacije. Zatim, u koraku S1602, druga tabela verovatnoće pojave se unosi iz druge tabele verovatnoće pojave jedinica 1406 za skladištenje kao tabela verovatnoće pojavljivanja referentne linije sa blokovima.
[0119] Obrada u koracima S1603 do S1606 je slična obradi u koracima S1504 do S1507, i stoga je njen opis ovde izostavljen.
[0120] Prethodno opisana konfiguracija i način rada omogućavaju paralelno izvršavanje kodiranja dozvoljavajući pozivanje na referentni parametar kvantizacije bloka uz tabelu verovatnoće pojavljivanja, koja je statistička informacija, tokom obrade krajnjeg levog bloka čak i pre završetka obrade linije sa blokovima neposredno pre linije sa blokovima koja se trenutno kodira. Svaka od slika 17A i 17B ilustruje kako se vrši pozivanje na referentni parametar kvantizacije bloka. Na slikama 17A i 17B, "ISEČAK QP" označava inicijalnu vrednost parametra kvantizacije koja je obezbeđena za isečak. U skladu sa konvencionalnom tehnikom koja je ilustrovana na slici 17A, dok se obrada prethodne linije sa blokovima ne završi, obrada sledeće linije sa blokovima ne može da počne. Ipak, u skladu sa pronalaskom, inicijalna vrednost parametra kvantizacije koji je obezbeđen za isečak poziva se kao referentni parametar kvantizacije bloka za kodiranje krajnjeg levog bloka u liniji sa blokovima, čime se eliminiše neophodnost čekanja na završetak obrade prethodne linije sa blokovima, kao što je ilustrovano na slici 17B.
[0121] Dalje, u ovom primeru izvođenja aritmetičko kodiranje se koristi za entropijsko kodiranje, ali predmetni pronalazak nije isključivo ograničen samo na ovaj slučaj. Može se koristiti bilo koje kodiranje, budući da svaka od prve i druge jedinice 1802 i 1803 za dekodiranje prvo bira tabelu verovatnoće pojavljivanja za binarne signale strima bitova koji predstavljaju predmet dekodiranja i vrši aritmetičko dekodiranje binarnih signala na osnovu tabele verovatnoće pojavljivanja kako bi generisala koeficijente kvantizacije. Zatim, svaka od prve i druge jedinice 1802 i 1803 za dekodiranje vrši inverznu kvantizaciju koeficijenata kvantizacije na osnovu parametra kvantizacije kako bi generisala koeficijente transformacije. Zatim, svaka od prve i druge jedinice 1802 i 1803 za dekodiranje vrši inverznu ortogonalnu transformaciju koeficijenata transformacije kako bi generisala greške predikcije. Zatim, svaka od prve i druge jedinice 1802 i 1803 za dekodiranje vrši kompenzaciju pokreta pozivajući se na piksele koji okružuju ciljni blok koji se dekodira ili neki drugi frejm kako bi generisala podatke o slici ciljnog bloka koji se dekodira. Jedinica 1804 za čuvanje inicijalnog parametra kvantizacije čuva inicijalnu vrednost parametra kvantizacije. Prva jedinica 1805 za čuvanje tabele verovatnoće pojavljivanja čuva tabelu verovatnoće pojavljivanja koju generiše prva jedinica 1802 za dekodiranje.
[0122] Druga jedinica 1806 za čuvanje tabele verovatnoće pojavljivanja čuva tabelu verovatnoće pojavljivanja koju je generisala druga jedinica 1803 za dekodiranje. Jedinica 1807 za integraciju podataka o slici vrši oblikovanje podataka o slici generisanih od strane prve jedinice 1802 za dekodiranje i podataka o slici generisanih od strane druge jedinice 1803 za dekodiranje i na izlazu daje podatke oblikovane slike
[0123] Način rada uređaja za dekodiranje slike u skladu sa ovim primerom izvođenja biće detaljno opisan uz pozivanje na dijagrame toka koji su ilustrovani na slikama 9, 19 i 20. U ovom primeru izvođenja, strim bitova je šalje na ulaz frejm po frejm. Strim bitova se deli na komade kodiranih podataka, od kojih svaki odgovara jednom bloku, a zatim se dekodira. Ovaj primer izvođenja je konfigurisan na takav način da se strim bitova dovodi na ulaz frejm po frejm, ali može biti konfigurisan i na takav način da je frejm podeljen na isečke, a strim bitova se dovodi na ulaz isečak po isečak. Dalje, radi pojednostavljenja opisa, ovaj primer izvođenja će biti opisan samo na osnovu obrade pri dekodiranju sa intra-predikcijom, ali nije isključivo ograničen samo na ovaj slučaj. Ovaj primer izvođenja se takođe može koristiti i za obradu pri dekodiranju sa interpredikcijom.
[0124] Prvo, obrada u koracima S901, S904 i S905 koja je ilustrovana na slici 9 je ista kao i kod drugog primera izvođenja te je stoga njen opis ovde izostavljen.
[0125] Obrada u koraku S902 (obrada pri dekodiranju gornje linije sa blokovima) biće detaljno opisana uz pozivanje na dijagram toka koji je ilustrovan na slici 19. Pošto je gornja linija sa blokovima bloka parna linija, kodirani podaci o liniji ciljnog bloka koji se obrađuje se prosleđuju na ulaz prve jedinice 1802 za dekodiranje od strane selektora 1801 i dekodiraju se od strane prve jedinice 1802 za dekodiranje.
[0126] Prvo, u koraku S1901, vrši se inicijalizacija parametra kvantizacije, na osnovu kojeg se vrši dekodiranje bloka tako da se poklapa sa početnom vrednošću parametra kvantizacije za isečak, i parametar se čuva u jedinici 1804 za čuvanje inicijalnog parametra kvantizacije. U daljem tekstu će parametar kvantizacije na osnovu kojeg se vrši dekodiranje bloka nazivati "referentnim parametrom kvantizacije bloka" na sličan način kao i kod uređaja za dekodiranje slike u skladu sa drugim primerom izvođenja. Parametar kvantizacije bloka prilikom inverzne kvantizacije ciljnog bloka koji se dekodira je u takvom stanju da sama njegova vrednost nije kodirana, već se kao element sintakse kodira razlika njegove vrednosti i vrednosti referentnog parametra kvantizacije bloka. Stoga, u vreme dekodiranja, parametar kvantizacije bloka treba da bude generisan sabiranjem referentnog parametra kvantizacije bloka i gore opisane vrednosti razlike, a uređaj za dekodiranje treba da izvrši inverznu kvantizaciju koristeći tako generisani parametar kvantizacije bloka.
[0127] Dalje, u koraku S1902, prva jedinica 1802 za dekodiranje čita vrednost iz jedinice 1804 za čuvanje inicijalnog parametra kvantizacije kao referentni parametar kvantizacije bloka za dekodiranje krajnjeg levog bloka u liniji sa blokovima. Zatim se vrši obrada u koracima S1903 do S1907 koja je slična obradi u koracima S1002, S1003, S1006 do S1008, respektivno, te je stoga njen opis ovde izostavljen.
[0128] Nakon toga će obrada u koraku S903 (obrada pri dekodiranju linije sa blokovima koja nije gornja linija sa blokovima) biti detaljno opisana uz pozivanje na dijagram toka koji je ilustrovan na slici 20. Selektor 1801 za svaku liniju sa blokovima određuje da li je linija sa blokovima parna linija. Ukoliko je linija sa blokovima parna linija, strim bitova ciljnog bloka koji se obrađuje se prosleđuje na ulaz prve jedinice 1802 za dekodiranje i dekodira se od strane prve jedinice 1802 za dekodiranje. Ukoliko je linija sa blokovima neparna linija, strim bitova ciljnog bloka koji se obrađuje se prosleđuje na ulaz druge jedinice 1803 za dekodiranje i dekodira se od strane druge jedinice 1803 za dekodiranje. Prvo će biti opisan tok obrade prilikom dekodiranja neparne linije sa blokovima od strane druge jedinice 1803 za dekodiranje.
[0129] Prvo se, u koraku S2001, iz jedinice 1804 za čuvanje inicijalnog parametra kvantizacije unosi referentni parametar kvantizacije bloka za dekodiranje krajnjeg levog bloka u liniji sa blokovima. Zatim se, u koraku S2002, iz prve jedinice 1805 za čuvanje tabele verovatnoće pojavljivanja unosi prva tabela verovatnoće pojavljivanja kao referentna tabela verovatnoće pojavljivanja za liniju sa blokovima.
[0130] U koraku S2003 druga jedinica 1403 za dekodiranje vrši dekodiranje podataka o pikselima blok po blok. Obrada u koraku S2004 je slična obradi u koraku S1905 te je stoga njen opis ovde izostavljen.
[0131] U koraku S2005 se tabela verovatnoće pojavljivanja čuva u drugoj jedinici 1806 za čuvanje tabele verovatnoće pojavljivanja kao druga tabela verovatnoće pojavljivanja. Druga tabela verovatnoće pojavljivanja će se koristiti kao referentna tabela verovatnoće pojavljivanja za liniju sa blokovima prilikom aritmetičkog dekodiranja krajnjeg levog bloka u sledećoj liniji sa blokovima od strane prve jedinice 1402 za dekodiranje.
[0132] Obrada u koraku S2006 je slična obradi u koraku S1907 te je stoga njen opis ovde izostavljen. Nakon toga biće opisan tok obrade prilikom dekodiranja parne linije sa blokovima od strane prve jedinice 1802 za dekodiranje.
[0133] Prvo se, u koraku S2001, iz jedinice 1804 za čuvanje inicijalnog parametra kvantizacije unosi referentni parametar kvantizacije bloka za dekodiranje krajnjeg levog bloka u liniji sa blokovima. Zatim se, u koraku S2002, iz druge jedinice 1806 za čuvanje tabele verovatnoće pojavljivanja unosi druga tabela verovatnoće pojavljivanja kao referentna tabela verovatnoće pojavljivanja za liniju sa blokovima.
[0134] Obrada u koracima S2003 do S2006 je slična obradi u koracima S1904 do S1907 te je stoga njen opis ovde izostavljen.
[0135] Prethodno opisana konfiguracija i način rada omogućavaju paralelno izvršavanje dekodiranja dozvoljavajući pozivanje na referentni parametar kvantizacije bloka uz tabelu verovatnoće pojavljivanja, koja je statistička informacija, tokom obrade krajnjeg levog bloka čak i pre završetka obrade linije sa blokovima koja se nalazi neposredno pre linije sa blokovima koja se trenutno dekodira.
[0136] Dalje, u ovom primeru izvođenja se aritmetičko dekodiranje koristi za entropijsko dekodiranje, ali predmetni pronalazak nije isključivo ograničen samo na ovaj slučaj. Može se koristiti bilo koje dekodiranje sve dok se u vreme entropijskog dekodiranja na osnovu statističkih informacija, kao što je tabela verovatnoće pojavljivanja, statističke informacije u sredini dekodiranja linije sa blokovima koriste za vršenje entropijskog dekodiranja krajnjeg levog bloka u sledećoj liniji sa blokovima.
[0137] Ovaj primer izvođenja je opisan na osnovu primera koji koriste dve jedinice za dekodiranje. Ipak, očigledno je da dodavanje, na primer, treće jedinice za dekodiranje i treće jedinice za čuvanje tabele verovatnoće pojavljivanja omogućava paralelnu obradu od strane većeg broja jedinica za dekodiranje.
[0138] Slika 21 prikazuje blok dijagram koji ilustruje uređaj za kodiranje slike u skladu sa petim primerom izvođenja.
[0139] Prema slici 21, selektor 2101 određuje da li ciljni blok koji se obrađuje pripada parnoj liniji sa blokovima. Selektor 2101 prosleđuje blok u prvu jedinicu 2102 za kodiranje ukoliko blok pripada parnoj liniji sa blokovima, dok u suprotnom prosleđuje blok drugoj jedinici 2103 za kodiranje.
[0140] Prva i druga jedinica 2102 i 2103 za kodiranje vrše kodiranje blokova na koje je ulazna slika podeljena na n x n piksela (gde je „n“ pozitivan ceo broj od 2 ili veći), liniju po liniju kao što je ilustrovano na slici 2. Ovaj primer izvođenja će biti opisan na osnovu primera koji koristi dve jedinice za kodiranje, ali predmetni pronalazak nije isključivo ograničen samo na ovaj slučaj. Prema slici 2, isečak 201 označen kao kvadrat ocrtan tankom linijom predstavlja blok, a isečak 202 označen kao pravougaonik ocrtan debelom linijom predstavlja liniju sa blokovima. Dalje, blokovi u belim oblastima koje označavaju parne linije sa blokovima, uključujući i gornju liniju sa blokovima (0-tu liniju sa blokovima),kodiraju se od strane prve jedinice 2102 za kodiranje. Blokovi u osenčenim oblastima koje označavaju neparne linije sa blokovima kodiraju se od strane druge jedinice 2103 za kodiranje.
[0141] Svaka od prve i druge jedinice 2102 i 2103 za kodiranje prvo generiše greške predikcije u skladu sa predikcijom pozivajući se na piksele koji okružuju ciljni blok koji se kodira ili neki drugi frejm, i vrše ortogonalnu transformaciju kako bi generisale koeficijente transformacije. Zatim, svaka od prve i druge jedinice 2102 i 2103 za kodiranje određuje parametar kvantizacije za ortogonalno transformisane koeficijente transformacije i vrši kvantizaciju svakog koeficijenta transformacije kako bi generisala koeficijente kvantizacije. Zatim, svaka od prve i druge jedinice 2102 i 2103 za kodiranje vrši binarizaciju svakog elementa sintakse uključujući i koeficijente kvantizacije kako bi generisala binarne signale. Verovatnoća pojavljivanja se unapred dodeljuje svakom elementu sintakse kao tabela (u daljem tekstu „tabela verovatnoće pojavljivanja“).
Binarni signali se aritmetički kodiraju na osnovu gore opisane tabele verovatnoće pojavljivanja. Zatim, svaki put kada se binarni signal kodira, tabela verovatnoće pojavljivanja se ažurira korišćenjem statističkih informacija koje pokazuju da li je kodirani binarni signal najverovatniji simbol.
[0142] Jedinica 2104 za čuvanje inicijalnih parametara kvantizacije čuva inicijalnu vrednost parametra kvantizacije. Jedinica 2105 za čuvanje inicijalne tabele verovatnoće pojavljivanja čuva inicijalnu vrednost tabele verovatnoće pojavljivanja. Jedinica 2106 za integraciono kodiranje vrši integraciju kodiranih podataka generisanih od strane prve jedinice 2102 za kodiranje i kodiranih podataka generisanih od strane druge jedinice 2103 za kodiranje i na izlazu daje integrisane podatke u vidu strima bitova.
[0143] Rad uređaja za kodiranje slike u skladu sa ovim primerom izvođenja biće detaljno opisan uz pozivanje na dijagrame toka koji su ilustrovani na slikama 3, 22 i 23. U ovom primeru izvođenja se podaci o pokretnoj slici unose frejm po frejm, dele se na blokove i obrađuju prema rasterskom redosledu. Ovaj primer izvođenja je konfigurisan za unos podataka o pokretnoj slici frejm po frejm, ali može biti konfigurisan i za unos podataka nepokretne slike koji odgovaraju jednom frejmu ili za unos podataka o slici isečak po isečak na koje je frejm podeljen. Dalje, radi pojednostavljenja opisa, ovaj primer izvođenja će biti opisan samo na osnovu obrade pri kodiranju sa intrapredikcijom, ali nije isključivo ograničen samo na ovaj slučaj. Ovaj primer izvođenja se takođe može koristiti i za obradu pri kodiranju sa inter-predikcijom.
[0144] Obrada u koracima S301, S304 i S305 koja je ilustrovana na slici 3 je ista kao i kod prve varijante izvođenja, te je stoga njen opis ovde izostavljen.
[0145] Obrada u koraku S302 (obrada pri kodiranju gornje linije sa blokovima) će biti detaljno opisana uz pozivanje na dijagram toka koji je ilustrovan na slici 22. Pošto je gornja linija sa blokovima parna linija, ciljni blok koji se obrađuje se prosleđuje na ulaz prve jedinice 2102 za kodiranje od strane selektora 2101 i kodira se od strane prve jedinice 2102 za kodiranje.
[0146] Prvo se, u koraku S2201, inicijalizuje parametar kvantizacije na osnovu kojeg se vrši kodiranje bloka tako da se odgovara inicijalnoj vrednosti parametra kvantizacije za isečak i čuva se u jedinici 2104 za čuvanje inicijalnog parametra kvantizacije. U daljem tekstu će se parametar kvantizacije na osnovu kojeg se vrši kodiranje bloka nazivati "referentnim parametrom kvantizacije bloka" na sličan način kao i kod prvog primera izvođenja. Što se tiče parametra kvantizacije koji se koristi za kvantizaciju ciljnog bloka koji se kodira, njegova vrednost sama po sebi nije kodirana kao element sintakse, već je kodirana razlika njegove vrednosti i vrednosti referentnog parametra kvantizacije bloka.
[0147] Dalje, u koraku S2202, prva jedinica 2102 za kodiranje čita inicijalizovani parametar kvantizacije iz jedinice 2104 za čuvanje inicijalnog parametra kvantizacije kao referentni parametar kvantizacije bloka za kodiranje krajnjeg levog bloka u liniji sa blokovima. Dalje se, u koraku S2203, inicijalizuje tabela verovatnoće pojavljivanja prema unapred određenom postupku i čuva se u jedinici 2105 za čuvanje inicijalne tabele verovatnoće pojavljivanja. Tabela verovatnoće pojavljivanja, koja se čuva u jedinici 2105 za čuvanje inicijalne tabele verovatnoće pojavljivanja, koristi se za aritmetičko kodiranje prvog binarnog signala krajnjeg levog bloka u liniji sa blokovima i ažurira se po potrebi u koraku S2205 koji će biti opisan u nastavku. U daljem tekstu će se tabela verovatnoće pojavljivanja koja se koristi za aritmetičko kodiranje binarnog signala prvog bloka u liniji sa blokovima nazivati "referentnom tabelom verovatnoće pojavljivanja za liniju sa blokovima" na sličan način kao i kod prvog primera izvođenja.
[0148] Zatim, u koraku S2204, prva jedinica 2102 za kodiranje čita inicijalizovani parametar kvantizacije iz jedinice 2105 za čuvanje inicijalne tabele verovatnoće pojavljivanja kao referentnu tabelu verovatnoće pojavljivanja za liniju sa blokovima.
[0149] Dalje, obrada u koracima S2205 i S2206 je slična obradi u koracima S403 i S408 koja je ilustrovana na slici 4, respektivno, te je stoga njen opis ovde izostavljen. Ipak, u koraku S2205, prva jedinica 2012 za kodiranje vrši kodiranje podataka o pikselima blok po blok. Zatim će obrada u koraku S303 (obrada pri kodiranju linije sa blokovima koja nije gornja linija sa blokovima) biti detaljno opisana uz pozivanje na dijagram toka koji je ilustrovan na slici 23. Selektor 2101 za svaku liniju sa blokovima određuje da li je linija sa blokovima parna linija. Ukoliko je linija sa blokovima parna linija, slika ciljne linije sa blokovima koja se obrađuje se prosleđuje na ulaz prve jedinice 2102 za kodiranje i kodira se od strane prve jedinice 2102 za kodiranje. Ukoliko je linija sa blokovima neparna linija, slika ciljnog bloka koji se obrađuje se prosleđuje na ulaz druge jedinice 2103 za kodiranje i kodira se od strane druge jedinice 2103 za kodiranje.
Prvo će biti opisan tok obrade prilikom kodiranja neparne linije sa blokovima od strane druge jedinica 2103 za kodiranje.
[0150] Prvo, u koraku S2301, iz jedinice 2104 za čuvanje inicijalnog parametra kvantizacije se unosi inicijalni parametar kvantizacije bloka za kodiranje krajnjeg levog bloka u liniji sa blokovima.
[0151] Zatim se, u koraku S2302, kao referentna tabela verovatnoće pojavljivanja za liniju sa blokovima unosi vrednost iz jedinice 2105 za čuvanje inicijalne tabele verovatnoće pojavljivanja.
[0152] Zatim, u koraku S2303, druga jedinica 2103 za kodiranje kodira podatke o pikselima blok po blok. Obrada u koraku S2304 je slična obradi u koraku S2206 koja je ilustrovana na slici 22. Nakon toga biće opisan tok obrade prilikom kodiranja parne linije sa blokovima od strane prve jedinice 2102 za kodiranje. Prvo se, u koraku S2301, iz jedinice 2104 za čuvanje inicijalnog parametra kvantizacije unosi referentni parametar kvantizacije bloka za kodiranje krajnjeg levog bloka u liniji sa blokovima. Zatim se, u koraku S2302, kao referentna tabela verovatnoće pojavljivanja za liniju sa blokovima unosi vrednost iz jedinice 2105 za čuvanje inicijalne tabele verovatnoće pojavljivanja.
[0153] Obrada u koracima S2303 i S2304 je slična obradi u koracima S2205 i S2206, te je stoga njen opis ovde izostavljen.
[0154] Prethodno opisana konfiguracija i način rada omogućavaju paralelno izvršavanje kodiranja korišćenjem tabele verovatnoće pojavljivanja, koja je statistička informacija, i inicijalizovane vrednosti kao vrednosti referentnog parametra kvantizacije bloka tokom obrade krajnjeg levog bloka, čak i pre završetka obrade linije sa blokovima bloka koja se nalazi neposredno ispred linije sa blokovima koja se trenutno kodira. Dalje, u ovom primeru izvođenja, za entropijsko kodiranje se koristi aritmetičko kodiranje, ali predmetni pronalazak nije isključivo ograničen samo na ovaj slučaj. Može se koristiti bilo koji postupak kodiranja sve dok se statistička informacija inicijalizuje na početku obrade kodiranja, gde se obrada kodiranja vrši korišćenjem statističkih informacija i statistička informacija se ažurira svaki put kada se vrši obrada kodiranja.
[0155] Ovaj primer izvođenja je opisan na osnovu primera koji koristi dve jedinice za kodiranje. Ipak, očigledno je da dodavanje, na primer, treće jedinice za kodiranje omogućava paralelnu obradu od strane većeg broja jedinica za kodiranje.
[0156] Slika 24 prikazuje blok dijagram koji ilustruje uređaj za dekodiranje slike u skladu sa šestim primerom izvođenja.
[0157] Prema slici 24, selektor 2401 određuje da li ciljni blok koji se obrađuje pripada parnoj liniji sa blokovima. Selektor 2401 prosleđuje blok u prvu jedinicu 2402 za dekodiranje ukoliko blok pripada parnoj liniji sa blokovima, dok u suprotnom prosleđuje blok drugoj jedinici 2403 za dekodiranje.
[0158] Prva i druga jedinica 2402 i 2403 za dekodiranje vrše dekodiranje ulaznog strima bitova liniju po liniju, kao što je ilustrovano na slici 2. U daljem tekstu će se linija koja sadrži blokove nazivati "linija sa blokovima". Ovaj primer izvođenja će biti opisan na osnovu primera koji koristi dve jedinice za dekodiranje, ali predmetni pronalazak nije isključivo ograničen samo na ovaj slučaj. Prema slici 2, isečak 201 koji je označen kao kvadrat ocrtan tankom linijom predstavlja blok, dok isečak 202 koji je označen kao pravougaonik ocrtan debelom linijom predstavlja liniju sa blokovima. Dalje, blokovi u belim oblastima koje označavaju parne linije sa blokovima, uključujući i gornju liniju sa blokovima (0-tu liniju sa blokovima), dekodiraju se od strane prve jedinice 2402 za dekodiranje. Blokovi u osenčenim oblastima koje označavaju neparne linije sa blokovima dekodiraju se od strane druge jedinice 2403 za dekodiranje.
[0159] Svaka od prve i druge jedinice 2402 i 2403 za dekodiranje prvo bira tabelu verovatnoće pojavljivanja za binarni signal strima bitova koji predstavlja cilj dekodiranja i vrši aritmetičko dekodiranje binarnog signala na osnovu tabele verovatnoće pojavljivanja kako bi generisala koeficijente kvantizacije. Zatim, svaka od prve i druge jedinice 2402 i 2403 za dekodiranje vrši inverznu kvantizaciju koeficijenata kvantizacije na osnovu parametra kvantizacije kako bi generisala koeficijente transformacije. Zatim, svaka od prve i druge jedinice 2402 i 2403 za dekodiranje vrši inverznu ortogonalnu transformaciju koeficijenata transformacije kako bi generisala greške predikcije. Zatim, svaka od prve i druge jedinice 2402 i 2403 za dekodiranje vrši predikciju pozivajući se na piksele koji okružuju ciljni blok koji se dekodira ili neki drugi frejm kako bi generisala podatke o slici ciljnog bloka koji se dekodira.
[0160] Jedinica 2404 za čuvanje inicijalnog parametra kvantizacije skladišti inicijalnu vrednost parametra kvantizacije. Jedinica 2405 za čuvanje inicijalne tabele verovatnoće pojavljivanja skladišti inicijalnu vrednost tabele verovatnoće pojavljivanja. Jedinica 2406 za integraciju podataka o slici oblikuje podatke o slici generisane od strane prve jedinice 2402 za dekodiranje i podataka o slici generisane od strane druge jedinice 2403 za dekodiranje i na izlazu daje oblikovane podatke.
[0161] Način rada uređaja za dekodiranje slike u skladu sa ovim primerom izvođenja biće detaljno opisan uz pozivanje na dijagrame toka koji su ilustrovani na slikama 9, 25 i 26. U ovom primeru izvođenja strim bitova se dovodi na ulaz frejm po frejm. Strim bitova se deli na delove kodiranih podataka, od kojih svaki odgovara jednom bloku, a zatim se dekodira. Ovaj primer izvođenja je konfigurisan na takav način da se strim bitova dovodi na ulaz frejm po frejm, ali može biti konfigurisan i na takav način da se frejm deli na isečke, a strim bitova dovodi na ulaz isečak po isečak. Dalje, radi pojednostavljenja opisa, ovaj primer izvođenja će biti opisan samo na osnovu obrade pri dekodiranju sa intra-predikcijom, ali nije isključivo ograničen samo na ovaj slučaj. Ovaj primer izvođenja se takođe može koristiti i za obradu pri dekodiranju sa interpredikcijom.
[0162] Obrada u koracima S901, S904 i S905 koja je ilustrovana na slici 9 je ista kao i kod drugog primera izvođenja, te je stoga njen opis ovde izostavljen.
[0163] Obrada u koraku S902 (obrada pri dekodiranju gornje linije sa blokovima) biće detaljno opisana uz pozivanje na dijagram toka koji je ilustrovan na slici 25. Pošto je gornja linija sa blokovima parna linija, kodirani podaci o liniji ciljnog bloka koji se obrađuje se prosleđuju na ulaz prve jedinice 2402 za dekodiranje od strane selektora 2401 i dekodiraju se od strane prve jedinice 2402 za dekodiranje.
[0164] Prvo, u koraku S2501, inicijalizuje se parametar kvantizacije na osnovu kojeg se vrši dekodiranje bloka tako da odgovara vrednosti inicijalnog parametra kvantizacije za isečak, i čuva se u jedinici 2404 za čuvanje inicijalnog parametra kvantizacije. U daljem tekstu će se parametar kvantizacije na osnovu kojeg se vrši dekodiranje bloka nazivati "referentnim parametrom kvantizacije bloka" na sličan način kao i kod drugog primera izvođenja. Parametar kvantizacije bloka, kada se vrši inverzna kvantizacija ciljnog bloka koji se dekodira, je u takvom stanju da sama njegova vrednost nije kodirana, već je kao element sintakse kodirana razlika njegove vrednosti i vrednosti referentnog parametra kvantizacije bloka. Stoga, u vreme dekodiranja, parametar kvantizacije bloka treba da bude generisan sabiranjem referentnog parametra kvantizacije bloka i gore opisane vrednosti razlike, a uređaj za dekodiranje treba da izvrši inverznu kvantizaciju.
[0165] Dalje, u koraku S2502, prva jedinica 2402 za dekodiranje čita vrednost iz jedinice 2404 za čuvanje inicijalnog parametra kvantizacije kao vrednost referentnog parametra kvantizacije bloka za kodiranje krajnjeg levog bloka u liniji sa blokovima. Zatim se, u koraku S2503, tabela verovatnoće pojavljivanja inicijalizuje prema unapred određenom postupku i skladišti se u jedinici 2405 za čuvanje inicijalne tabele verovatnoće pojavljivanja. Tabela verovatnoće pojavljivanja koja se čuva u jedinici 2405 za čuvanje inicijalne tabele verovatnoće pojavljivanja se koristi za aritmetičko dekodiranje prvog binarnog signala krajnjeg levog bloka u liniji sa blokovima i ažurira se po potrebi u koraku S2505 koji će biti opisan u nastavku. U daljem tekstu će se tabela verovatnoće pojavljivanja koja se koristi za aritmetičko dekodiranje prvog binarnog signala početnog bloka u liniji sa blokovima nazivati "referentnom tabelom verovatnoće pojavljivanja za liniju sa blokovima" na sličan način kao i kod drugog primera izvođenja.
[0166] Zatim, u koraku S2504, prva jedinica 2402 za dekodiranje čita vrednost iz jedinice 2405 za čuvanje inicijalne tabele verovatnoće pojavljivanja kao referentnu tabelu verovatnoće pojavljivanja za liniju sa blokovima.
[0167] Zatim, obrada u koracima S2505 i S2506 je slična obradi u koracima S1003 i S1008 koja je ilustrovana na slici 10, respektivno, te je stoga njen opis ovde izostavljen.
[0168] Ipak, u koraku S2505, prva jedinica 2402 za dekodiranje vrši dekodiranje podataka o pikselima blok po blok.
[0169] Zatim će obrada u koraku S903 (obrada pri dekodiranju linije sa blokovima koja nije gornja linija sa blokovima) biti detaljno opisana uz pozivanje na dijagram toka koji je ilustrovan na slici 26. Selektor 2401 za svaku liniju sa blokovima određuje da li je linija sa blokovima parna linija. Ukoliko je linija sa blokovima parna linija, strim bitova ciljnog bloka koji se obrađuje se prosleđuje na ulaz prve jedinice 2402 za dekodiranje i dekodira se od strane prve jedinice 2402 za dekodiranje. Ukoliko je linija sa blokovima neparna linija, strim bitova ciljnog bloka koji se obrađuje se prosleđuje na ulaz druge jedinice 2403 za dekodiranje i dekodira se od strane druge jedinice 2403 za dekodiranje. Prvo će biti opisan tok obrade prilikom dekodiranja neparne linije sa blokovima od strane druge jedinice 2403 za dekodiranje.
[0170] Prvo se, u koraku S2601, iz jedinice 2404 za čuvanje inicijalnog parametra kvantizacije unosi referentni parametar kvantizacije bloka za dekodiranje krajnjeg levog bloka u liniji sa blokovima.
[0171] Dalje se, u koraku S2602, kao referentna tabela verovatnoće pojavljivanja za liniju sa blokovima unosi vrednost iz jedinice 2405 za čuvanje inicijalne tabele verovatnoće pojavljivanja.
[0172] Dalje, u koraku S2603, druga jedinica 2403 za dekodiranje vrši dekodiranje podataka o pikselima blok po blok. Obrada u koraku S2604 je slična obradi u koraku S2506 koja je ilustrovana na slici 25. Nakon toga biće opisan tok obrade prilikom dekodiranja parne linije sa blokovima od strane prve jedinice 2402 za dekodiranje. Prvo se, u koraku S2601, iz jedinice 2404 za čuvanje inicijalnog parametra kvantizacije unosi referentni parametar kvantizacije bloka za dekodiranje krajnjeg levog bloka u liniji sa blokovima. Zatim se, u koraku S2602, iz jedinice 2405 za čuvanje inicijalne tabele verovatnoće pojavljivanja unosi vrednost kao referentna tabela verovatnoće pojavljivanja za liniju sa blokovima.
[0173] Obrada u koracima S2603 i S2604 je slična obradi u koracima S2505 i S2506, te je stoga njen opis ovde izostavljen.
[0174] Prethodno opisana konfiguracija i način rada omogućavaju paralelno izvršavanje dekodiranja korišćenjem tabele verovatnoće pojavljivanja, koja je statistička informacija, i inicijalizovane vrednosti kao vrednosti referentnog parametra kvantizacije bloka tokom obrade krajnjeg levog bloka čak i pre završetka obrade linije sa blokovima koja je neposredno ispred linije sa blokovima koja se trenutno dekodira.
[0175] Dalje, u ovom primeru izvođenja se aritmetičko dekodiranje koristi za entropijsko dekodiranje, ali predmetni pronalazak nije isključivo ograničen samo na ovaj slučaj. Može se koristiti bilo koji postupak dekodiranja sve dok se statistička informacija inicijalizuje na početku obrade dekodiranja, gde se obrada dekodiranja vrši korišćenjem statističkih informacija i statistička informacija se ažurira svaki put kada se izvrši obrada dekodiranja.
[0176] Ovaj primer izvođenja je opisan na osnovu primera koji koristi dve jedinice za dekodiranje. Ipak, očigledno je da dodavanje, na primer, treće jedinice za dekodiranje omogućava paralelnu obradu od strane većeg broja jedinica za dekodiranje.
[0177] Gore navedeni primeri izvođenja su opisani pod pretpostavkom da su odgovarajuće jedinice za obradu ilustrovane na slikama 1, 8, 14, 18, 21 i 24 realizovane pomoću hardverskih uređaja. Međutim, obrada koju obavljaju odgovarajuće procesorske jedinice koje su ilustrovane na slikama 1, 8, 14, 18, 21 i 24 mogu se realizovati i pomoću računarskog programa.
[0178] Slika 13 prikazuje blok dijagram koji ilustruje primer hardverske konfiguracije računara koji se može koristiti kao uređaj za obradu slike u skladu sa gore opisanim odgovarajućim primerima izvođenja.
[0179] Centralna procesorska jedinica 1301 (CPU) kontroliše ceo računar korišćenjem računarskog programa i podataka sačuvanih u memoriji 1302 sa slučajnim pristupom (RAM) i memoriji 1303 samo za čitanje (ROM) i vrši odgovarajuće vrste obrade za koje je opisano da se izvode pomoću uređaja za obradu slike u skladu sa gore opisanim odgovarajućim primerima izvođenja. Drugim rečima, CPU 1301 funkcioniše kao odgovarajuće procesorske jedinice koje su ilustrovane na slikama 1, 8, 14, 18, 21 i 24.
[0180] RAM 1302 ima deo za privremeno čuvanje, na primer, računarskog programa i podataka učitanih sa eksternog uređaja 1306 za čuvanje podataka, i podataka dobijenih spolja preko interfejsa (I/F) 1307. Dalje, RAM 1302 ima radni deo koji se koristi kada CPU 1301 vrši različite vrste obrade. Drugim rečima, na primer, RAM 1302 može da se dodeli kao memorija za frejm ili može da obezbedi druge različite vrste delova memorije po potrebi.
[0181] ROM 1303 čuva, na primer, podatke o podešavanjima trenutnog računara i programa za pokretanje. Operativna jedinica 1304 uključuje tastaturu i miša. Korisnik trenutnog računara može da unese različite vrste instrukcija u CPU 1301 korišćenjem operativne jedinice 1304. Jedinica 1305 za prikaz prikazuje rezultat obrade koju je izvršio CPU 1301. Dalje, jedinica 1305 za prikaz uključuje uređaj za prikaz kao što je na primer LCD displej.
[0182] Eksterni uređaj 1306 za čuvanje podataka je uređaj velikog kapaciteta za skladištenje informacija predstavljen hard disk uređajem. Eksterni uređaj 1306 za čuvanje podataka skladišti operativni sistem (OS) i računarski program koji omogućava CPU-u 1301 da realizuje funkcije odgovarajućih jedinica koje su ilustrovane na slikama 1, 8, 14, 18, 21 i 24. Dalje, eksterni uređaj 1306 za čuvanje podataka može da skladišti podatke o slici kao ciljne podatke za obradu.
[0183] Računarski program i podaci koji se čuvaju na eksternom uređaju 1306 za čuvanje podataka se učitavaju u RAM 1302 po potrebi i u skladu sa kontrolom od strane CPU 1301 i obrađuju se od strane CPU 1301. Mreža, kao što su na primer lokalna mreža (LAN) i Internet, i drugi uređaj kao su na primer projektor i displej mogu biti povezani na I/F 1307. Računar može da prikuplja i prenosi različite vrste informacija preko I/F 1307. Magistrala 1308 povezuje prethodno opisane respektivne jedinice jedne sa drugima.
[0184] Kao način rada prema gore opisanoj konfiguraciji, CPU 1301 igra centralnu ulogu u kontrolisanju izvođenja operacija koje su navedene u vezi sa prethodno opisanim dijagramima toka računarskog programa koji je sposoban da realizuje prethodno opisane funkcije u sistemu, čineći da sistem čita i izvršava kodove računarskog programa. U ovom slučaju kodovi računarskog programa koji su pročitani sa medijuma za čuvanje realizuju funkcije prethodno opisanih primera izvođenja, a medijum za čuvanje podataka koji skladišti kodove računarskog programa potpada pod obim predmetnog pronalaska. Alternativno, operativni sistem (OS) ili slično koji se izvršava na računaru može da izvrši deo ili čitavu stvarnu obradu na osnovu instrukcija prema kodovima računarskog programa, čime se realizuju prethodno opisane funkcije obrade. Ovaj slučaj takođe potpada pod obim predmetnog pronalaska.
[0185] Dalje i alternativno, predmetni pronalazak može biti realizovan u sledećoj varijanti; kodovi računarskog programa koji se čitaju sa medijuma za čuvanje podataka mogu biti upisani na karticu za proširenje funkcija koja je povezana sa računarom, ili u memoriju koja je obezbeđena na jedinici za proširenje funkcija koja je povezana sa računarom, dok CPU ili slični uređaj koji je obezbeđen na kartici za proširenje funkcija ili jedinici za proširenje funkcija može da izvršava deo ili čitavu stvarnu obradu na osnovu instrukcija iz kodova računarskog programa čime se realizuju prethodno opisane funkcije. Ovaj slučaj takođe potpada pod obim predmetnog pronalaska.
[0186] U slučaju kada je predmetni pronalazak realizovan preko gore opisanog medijuma za čuvanje, medijum za čuvanje skladišti kodove računarskog programa koji odgovaraju gore opisanim dijagramima toka.
.

Claims (6)

PATENTNI ZAHTEVI
1. Uređaj za kodiranje slike konfigurisan da kodira sliku u strim bitova, gde slika sadrži jedan ili veći broj isečaka, gde svaki isečak sadrži veći broj blokova, gde uređaj za kodiranje slike sadrži:
prvo sredstvo (102) za kodiranje za kodiranje blokova sadržanih u prvoj liniji sa blokovima isečka prema redosledu koji počinje od prvog bloka koji je krajnji levi blok iz prve linije sa blokovima, gde navedena prva linija sa blokovima sadrži veći broj blokova raspoređenih na slici u horizontalnom pravcu, pri čemu je prvo sredstvo za kodiranje izvedeno da vrši kodiranje blokova sadržanih u prvoj liniji sa blokovima primenom aritmetičkog kodiranja, gde je prvo sredstvo za kodiranje izvedeno tako da ažurira statističke informacije za aritmetičko kodiranje kada se vrši kodiranje blokova sadržanih u prvoj liniji sa blokovima; i
drugo sredstvo (103) za kodiranje za kodiranje blokova sadržanih u drugoj liniji sa blokovima isečka prema redosledu koji počinje od prvog bloka koji je krajnji levi blok iz druge linije sa blokovima, gde navedeni druga linija sa blokovima sadrži veći broj blokova raspoređenih na slici u horizontalnom pravcu, pri čemu je drugo sredstvo za kodiranje izvedeno da vrši kodiranje blokova sadržanih u drugoj liniji sa blokovima primenom aritmetičkog kodiranja, pri čemu je drugo sredstvo za kodiranje izvedeno tako da prilikom kodiranja prvog bloka iz druge linije sa blokovima koristi statističke informacije ažurirane prilikom kodiranja unapred određenog bloka iz prve linije sa blokovima,
pri čemu je prvo sredstvo za kodiranje izvedeno da kodira, za parametar kvantizacije prvog bloka prema redosledu kodiranja blokova sadržanih u prvoj liniji sa blokovima, vrednost razlike između parametra kvantizacije prvog bloka uključenog u prvu liniju sa blokovima i parametra kvantizacije isečka koji je obezbeđen isečku kao inicijalna vrednost, korišćenjem binarizacije,
drugo sredstvo za kodiranje je izvedeno da kodira, za parametar kvantizacije prvog bloka prema redosledu kodiranja blokova sadržanih u drugoj liniji sa blokovima, vrednost razlike između parametra kvantizacije prvog bloka uključenog u drugu liniju sa blokovima i
parametra kvantizacije isečka koji se koristi od strane prvog sredstva za kodiranje prilikom kodiranja parametra kvantizacije prvog bloka prve linije sa blokovima, korišćenjem binarizacije, i
parametri kvantizacije narednih blokova iza prvog bloka iz prve linije sa blokovima i parametri kvantizacije narednih blokova iza prvog bloka iz druge linije sa blokovima se kodiraju korišćenjem parametra kvantizacije prethodnog bloka iz odgovarajuće linije sa blokovima prema redosledu kodiranja.
2. Uređaj za dekodiranje slike konfigurisan da dekodira sliku iz strima bitova koji je kodiran u jedinicama isečaka, gde svaki isečak sadrži veći broj blokova, gde uređaj za dekodiranje slike sadrži:
prvo sredstvo (802) za dekodiranje za dekodiranje blokova sadržanih u prvoj liniji sa blokovima isečka prema redosledu koji počinje od prvog bloka koji je krajnji levi blok prve iz linije sa blokovima, gde navedena prva linija sa blokovima sadrži veći broj blokova raspoređenih na slici u horizontalnom pravcu, pri čemu je prvo sredstvo za dekodiranje izvedeno tako da vrši dekodiranje blokova sadržanih u prvoj liniji sa blokovima primenom aritmetičkog dekodiranja, gde je prvo sredstvo za dekodiranje izvedeno tako da vrši ažuriranje statističkih informacija za aritmetičko dekodiranje prilikom dekodiranja blokova sadržanih u prvoj liniji sa blokovima; i
drugo sredstvo (803) za dekodiranje za dekodiranje blokova sadržanih u drugoj liniji sa blokovima isečka prema redosledu koji počinje od prvog bloka koji je krajnji levi blok iz druge linije sa blokovima, gde navedena druga linija sa blokovima sadrži veći broj blokova raspoređenih na slici u horizontalnom pravcu, pri čemu je drugo sredstvo za dekodiranje izvedeno tako da vrši dekodira blokova sadržanih u drugoj liniji sa blokovima primenom aritmetičkog dekodiranja, gde je drugo sredstvo za dekodiranje izvedeno tako da prilikom dekodiranja prvog bloka iz druge linije sa blokovima koristi statističke informacije ažurirane prilikom dekodiranja unapred određenog bloka iz prve linije sa blokovima,
pri čemu je prvo sredstvo za dekodiranje izvedeno da dekodira parametar kvantizacije prvog bloka prema redosledu dekodiranja blokova sadržanih u prvoj liniji sa blokovima korišćenjem vrednosti razlike između parametra kvantizacije prvog bloka uključenog u prvu liniju sa blokovima i parametra kvantizacije isečka koji je obezbeđen isečku u kao inicijalna vrednost, korišćenjem binarizacije,
drugo sredstvo za dekodiranje je izvedeno da dekodira parametar kvantizacije prvog bloka prema redosledu dekodiranja blokova sadržanih u drugoj liniji sa blokovima korišćenjem vrednosti razlike između parametra kvantizacije prvog bloka uključenog u drugu liniju sa blokovima i parametra kvantizacije isečka koji se koristi od strane prvog sredstva za dekodiranje prilikom dekodiranja parametra kvantizacije prvog bloka iz prve linije sa blokovima, korišćenjem binarizacije, i
parametri kvantizacije narednih blokova iza prvog bloka u prvoj liniji sa blokovima i parametara kvantizacije narednih blokova iza prvog bloka u drugoj liniji sa blokovima se dekodiraju korišćenjem parametra kvantizacije prethodnog bloka iz odgovarajuće linije sa blokovima prema redosledu dekodiranja.
3. Postupak kodiranja slike za kodiranje slike u strim bitova, gde slika sadrži jedan ili veći broj isečaka, gde svaki isečak sadrži veći broj blokova, gde postupak kodiranja slike sadrži:
prvi korak kodiranja za kodiranje blokova sadržanih u prvoj liniji sa blokovima isečka prema redosledu koji počinje od prvog bloka koji je krajnji levi blok iz prve linije sa blokovima, gde navedena prva linija sa blokovima sadrži veći broj blokova raspoređenih na slici u horizontalnom pravcu, pri čemu se blokovi sadržani u prvoj liniji sa blokovima kodiraju primenom aritmetičkog kodiranja, gde se statističke informacije za aritmetičko kodiranje ažuriraju prilikom kodiranja blokova sadržanih u prvoj liniji sa blokovima; i
drugi korak kodiranja za kodiranje blokova sadržanih u drugoj liniji sa blokovima isečka prema redosledu koji počinje od prvog bloka koji je krajnji levi blok iz druge linije sa blokovima, gde navedena druga linija sa blokovima sadrži veći broj blokova raspoređenih na slici u horizontalnom pravcu, pri čemu se blokovi sadržani u drugoj liniji sa blokovima kodiraju primenom aritmetičkog kodiranja, pri čemu se prilikom kodiranja prvog bloka iz druge linije sa blokovima koriste statističke informacije koje su ažurirane prilikom kodiranja unapred određenog bloka iz prve linije sa blokovima, pri čemu, prvi korak kodiranja prilikom kodiranja prvog bloka uključuje kodiranje za parametar kvantizacije prvog bloka prema redosledu kodiranja blokova sadržanih u prvoj liniji sa blokovima, vrednosti razlike između parametra kvantizacije prvog bloka uključenog u prvu liniju sa blokovima i parametra kvantizacije isečka koji je obezbeđen za isečak kao inicijalna vrednost, korišćenjem binarizacije,
drugi korak kodiranja prilikom kodiranja prvog bloka uključuje kodiranje, za parametar kvantizacije prvog bloka prema redosledu kodiranja blokova sadržanih u drugoj liniji sa blokovima, vrednosti razlike između parametra kvantizacije prvog bloka uključenog u drugu liniju sa blokovima i parametra kvantizacije isečka koji se koristi u prvom koraku kodiranja prilikom kodiranja parametra kvantizacije prvog bloka iz prve linije sa blokovima, korišćenjem binarizacije, i
parametri kvantizacije narednih blokova iza prvog bloka iz prve linije sa blokovima i parametri kvantizacije narednih blokova iza prvog bloka iz druge linije sa blokovima se kodiraju korišćenjem parametra kvantizacije prethodnog bloka iz odgovarajuće linije sa blokovima prema redosledu kodiranja.
4. Postupak dekodiranja slike za dekodiranje kodiranih podataka kodiranih isečak po isečak, gde svaki isečak sadrži veći broj blokova, gde postupak dekodiranja slike sadrži:
prvi korak dekodiranja za dekodiranje blokova sadržanih u prvoj liniji sa blokovima isečka prema redosledu koji počinje od prvog bloka koji je krajnji levi blok iz prve linije sa blokovima, gde navedena prva linija sa blokovima sadrži veći broj blokova raspoređenih na slici u horizontalnom pravcu, pri čemu se blokovi sadržani u prvoj liniji sa blokovima dekodiraju primenom aritmetičkog dekodiranja, pri čemu se statističke informacije za aritmetičko dekodiranje ažuriraju prilikom dekodiranja blokova sadržanih u prvoj liniji sa blokovima;
drugi korak dekodiranja za dekodiranje blokova sadržanih u među drugoj liniji sa blokovima isečka prema redosledu koji počinje od prvog bloka koji je krajnji levi blok iz druge linije sa blokovima, gde navedena druga linija sa blokovima sadrži veći broj blokova raspoređenih na slici u horizontalnom pravcu, pri čemu se blokovi sadržani u drugoj liniji sa blokovima dekodiraju primenom aritmetičkog dekodiranja pri čemu se prilikom dekodiranja prvog bloka iz druge linije sa blokovima koriste statističke informacije koje su ažurirane prilikom dekodiranja unapred određenog bloka iz prve linije sa blokovima,
pri čemu prvi korak dekodiranja sadrži dekodiranje parametra kvantizacije prvog bloka prema redosledu dekodiranja blokova koji su sadržani u prvoj liniji sa blokovima korišćenjem vrednosti razlike između parametra kvantizacije prvog bloka uključenog u prvu liniju sa blokovima i parametra kvantizacije isečka koji je obezbeđen za isečak kao inicijalna vrednost, korišćenjem binarizacije,
drugi korak dekodiranja sadrži dekodiranje parametra kvantizacije prvog bloka prema redosledu dekodiranja blokova koji su sadržani u drugoj liniji sa blokovima korišćenjem vrednosti razlike između parametra kvantizacije prvog bloka uključenog u drugu liniju sa blokovima i parametra kvantizacije isečka koji se koristi u prvom koraku dekodiranja prilikom dekodiranja parametra kvantizacije prvog bloka iz prve linije sa blokovima, korišćenjem binarizacije, i
parametri kvantizacije narednih blokova iza prvog bloka iz prve linije sa blokovima i parametri kvantizacije narednih blokova iza prvog bloka iz druge linije sa blokovima se dekodiraju korišćenjem parametra kvantizacije prethodnog bloka iz respektivne linije sa blokovima prema redosledu dekodiranja.
5. Računarski program koji sadrži instrukcije koje, kada se program izvršava od strane računara, dovode do toga da računar izvršava postupak prema zahtevu 3.
6. Računarski program koji sadrži instrukcije koje, kada se program izvršava od strane računara, dovode do toga da računar izvršava postupak prema zahtevu 4.
RS20231271A 2011-11-07 2012-11-05 Uređaj za kodiranje slike, postupak kodiranja slike, uređaj za dekodiranje slike, postupak dekodiranja slike i program RS65026B1 (sr)

Applications Claiming Priority (2)

Application Number Priority Date Filing Date Title
JP2011243940 2011-11-07
EP20205782.4A EP3806464B1 (en) 2011-11-07 2012-11-05 Image coding apparatus, image coding method, image decoding apparatus, image decoding method, and program

Publications (1)

Publication Number Publication Date
RS65026B1 true RS65026B1 (sr) 2024-01-31

Family

ID=47358509

Family Applications (3)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20230969A RS64714B1 (sr) 2011-11-07 2012-11-05 Uređaj za kodiranje slike, postupak kodiranja slike, uređaj za dekodiranje slike, postupak dekodiranja slike i program
RS20231271A RS65026B1 (sr) 2011-11-07 2012-11-05 Uređaj za kodiranje slike, postupak kodiranja slike, uređaj za dekodiranje slike, postupak dekodiranja slike i program
RS20231270A RS65025B1 (sr) 2011-11-07 2012-11-05 Uređaj za kodiranje slike, postupak kodiranja slike, uređaj za dekodiranje slike, postupak dekodiranja slike i program

Family Applications Before (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20230969A RS64714B1 (sr) 2011-11-07 2012-11-05 Uređaj za kodiranje slike, postupak kodiranja slike, uređaj za dekodiranje slike, postupak dekodiranja slike i program

Family Applications After (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20231270A RS65025B1 (sr) 2011-11-07 2012-11-05 Uređaj za kodiranje slike, postupak kodiranja slike, uređaj za dekodiranje slike, postupak dekodiranja slike i program

Country Status (16)

Country Link
US (6) US10070129B2 (sr)
EP (5) EP3806464B1 (sr)
JP (7) JP6080375B2 (sr)
KR (8) KR101803020B1 (sr)
CN (6) CN107396120B (sr)
BR (4) BR122019025425B1 (sr)
ES (5) ES2964924T3 (sr)
HR (3) HRP20231737T1 (sr)
HU (5) HUE064820T2 (sr)
IN (1) IN2014CN04001A (sr)
PL (5) PL3806464T3 (sr)
PT (3) PT3806466T (sr)
RS (3) RS64714B1 (sr)
RU (7) RU2634212C1 (sr)
TR (1) TR201905906T4 (sr)
WO (1) WO2013069245A1 (sr)

Families Citing this family (18)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
JP6080375B2 (ja) * 2011-11-07 2017-02-15 キヤノン株式会社 画像符号化装置、画像符号化方法及びプログラム、画像復号装置、画像復号方法及びプログラム
JP2013150215A (ja) * 2012-01-20 2013-08-01 Fujitsu Ltd 動画像復号装置、動画像符号化装置、動画像復号方法、動画像符号化方法、動画像復号プログラム及び動画像符号化プログラム
ES2984907T3 (es) 2012-01-30 2024-10-31 Samsung Electronics Co Ltd Aparato para codificación y decodificación de vídeo basadas en unidad de datos jerárquica que comprende predicción de parámetro de cuantificación
JP6080405B2 (ja) * 2012-06-29 2017-02-15 キヤノン株式会社 画像符号化装置、画像符号化方法及びプログラム、画像復号装置、画像復号方法及びプログラム
CN104581158B (zh) * 2013-10-16 2019-02-26 中兴通讯股份有限公司 量化表、图像压缩处理方法、装置、终端及图像搜索系统
JP6395219B2 (ja) 2015-01-27 2018-09-26 日本電気株式会社 ネットワークシステム
JP6065090B2 (ja) * 2015-11-09 2017-01-25 富士通株式会社 動画像復号装置、動画像復号方法、動画像復号プログラム
JP2016054514A (ja) * 2015-11-09 2016-04-14 富士通株式会社 動画像符号化装置、動画像符号化方法、動画像符号化プログラム
JP6317720B2 (ja) * 2015-11-09 2018-04-25 富士通株式会社 動画像符号化装置、動画像符号化方法、動画像符号化プログラム
EP3244610A1 (en) * 2016-05-12 2017-11-15 Thomson Licensing Method and device for context-adaptive binary arithmetic coding a sequence of binary symbols representing a syntax element related to video data
CN106791408A (zh) * 2016-12-27 2017-05-31 努比亚技术有限公司 一种拍摄预览装置、终端及方法
JP6311821B2 (ja) * 2017-04-18 2018-04-18 富士通株式会社 動画像処理装置及び動画像処理方法
CN109246431B (zh) * 2017-07-10 2021-06-04 北京君正集成电路股份有限公司 一种基于量化参数配置的视频编码方法、装置和电子设备
CN112189343B (zh) * 2018-03-29 2023-10-20 弗劳恩霍夫应用研究促进协会 用于增强并行编码能力的构思
JP6982253B2 (ja) 2018-10-31 2021-12-17 日本電信電話株式会社 復号装置、符号化装置、復号方法、符号化方法、及びプログラム
KR102793085B1 (ko) 2019-03-22 2025-04-08 삼성디스플레이 주식회사 터치 감지 장치와 이를 포함하는 표시 장치
MY207070A (en) 2019-04-17 2025-01-28 Apple Inc Method for encoding/decoding image signal, and device for same
CN111726626B (zh) * 2020-06-18 2022-05-03 格兰菲智能科技有限公司 集成电路及用于视频解码的概率表存储方法

Family Cites Families (46)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
JP2911468B2 (ja) * 1989-02-21 1999-06-23 キヤノン株式会社 記憶装置及び再生装置
KR0170937B1 (ko) * 1994-12-14 1999-03-20 배순훈 영상 데이타 부호화 장치
KR100468844B1 (ko) * 2002-01-07 2005-01-29 삼성전자주식회사 정지영상 및 동영상을 부호화/복호화하기 위한변환계수들의 최적주사방법
US7263125B2 (en) * 2002-04-23 2007-08-28 Nokia Corporation Method and device for indicating quantizer parameters in a video coding system
JP3679083B2 (ja) * 2002-10-08 2005-08-03 株式会社エヌ・ティ・ティ・ドコモ 画像符号化方法、画像復号方法、画像符号化装置、画像復号装置、画像符号化プログラム、画像復号プログラム
JP2008527945A (ja) * 2005-01-19 2008-07-24 トムソン ライセンシング リアルタイム並列符号化の方法及び装置
US8885707B2 (en) * 2005-04-01 2014-11-11 Panasonic Corporation Image decoding apparatus and image decoding method
JP2007089035A (ja) * 2005-09-26 2007-04-05 Toshiba Corp 動画像符号化方法、装置及びプログラム
US20070086528A1 (en) * 2005-10-18 2007-04-19 Mauchly J W Video encoder with multiple processors
CN103957409B (zh) * 2006-01-09 2017-12-29 马蒂亚斯·纳罗施克 编码方法和解码方法、编码器和解码器
KR100772873B1 (ko) * 2006-01-12 2007-11-02 삼성전자주식회사 스무딩 예측을 이용한 다계층 기반의 비디오 인코딩 방법,디코딩 방법, 비디오 인코더 및 비디오 디코더
US8848789B2 (en) 2006-03-27 2014-09-30 Qualcomm Incorporated Method and system for coding and decoding information associated with video compression
JP4735375B2 (ja) * 2006-04-04 2011-07-27 株式会社日立製作所 画像処理装置及び動画像符号化方法。
US8000388B2 (en) 2006-07-17 2011-08-16 Sony Corporation Parallel processing apparatus for video compression
US7460725B2 (en) * 2006-11-09 2008-12-02 Calista Technologies, Inc. System and method for effectively encoding and decoding electronic information
JP2008193627A (ja) * 2007-01-12 2008-08-21 Mitsubishi Electric Corp 画像符号化装置、画像復号装置、および画像符号化方法、画像復号方法
JP5026092B2 (ja) 2007-01-12 2012-09-12 三菱電機株式会社 動画像復号装置および動画像復号方法
CN101658042B (zh) * 2007-03-13 2016-03-02 诺基亚技术有限公司 用于视频编码和解码的系统和方法
US8724698B2 (en) * 2007-04-13 2014-05-13 Apple Inc. Method and system for video rate control
JP4835554B2 (ja) * 2007-09-06 2011-12-14 ソニー株式会社 符号化装置及び方法、復号装置及び方法、並びにプログラム
US8204327B2 (en) * 2007-10-01 2012-06-19 Cisco Technology, Inc. Context adaptive hybrid variable length coding
US8542730B2 (en) * 2008-02-22 2013-09-24 Qualcomm, Incorporated Fast macroblock delta QP decision
US8542748B2 (en) 2008-03-28 2013-09-24 Sharp Laboratories Of America, Inc. Methods and systems for parallel video encoding and decoding
EP2290985B1 (en) * 2008-06-10 2017-05-03 Panasonic Intellectual Property Management Co., Ltd. Image decoding apparatus and image coding apparatus
EP2286595A1 (en) * 2008-06-16 2011-02-23 Dolby Laboratories Licensing Corporation Rate control model adaptation based on slice dependencies for video coding
JP5241622B2 (ja) * 2008-07-02 2013-07-17 キヤノン株式会社 符号化装置および符号化方法
CN101939994B (zh) * 2008-12-08 2013-07-17 松下电器产业株式会社 图像解码装置及图像解码方法
JP5604825B2 (ja) * 2009-08-19 2014-10-15 ソニー株式会社 画像処理装置および方法
US8879623B2 (en) * 2009-09-02 2014-11-04 Sony Computer Entertainment Inc. Picture-level rate control for video encoding a scene-change I picture
US20110090952A1 (en) * 2009-10-21 2011-04-21 Cohen Robert A Directional Transforms for Video and Image Coding
US8718149B2 (en) * 2009-10-29 2014-05-06 Panasonic Corporation Image coding method and image decoding method
KR101279507B1 (ko) * 2009-12-15 2013-06-28 한국전자통신연구원 병렬 처리 기반 파이프라인 복호화 장치 및 방법
JP5914962B2 (ja) * 2010-04-09 2016-05-11 ソニー株式会社 画像処理装置および方法、プログラム、並びに、記録媒体
KR20110126417A (ko) 2010-05-17 2011-11-23 삼성전기주식회사 저항기 및 저항기 형성방법
JP5875236B2 (ja) * 2011-03-09 2016-03-02 キヤノン株式会社 画像符号化装置、画像符号化方法及びプログラム、画像復号装置、画像復号方法及びプログラム
US9521418B2 (en) * 2011-07-22 2016-12-13 Qualcomm Incorporated Slice header three-dimensional video extension for slice header prediction
US9077998B2 (en) * 2011-11-04 2015-07-07 Qualcomm Incorporated Padding of segments in coded slice NAL units
JP6080375B2 (ja) * 2011-11-07 2017-02-15 キヤノン株式会社 画像符号化装置、画像符号化方法及びプログラム、画像復号装置、画像復号方法及びプログラム
WO2013069246A1 (ja) * 2011-11-07 2013-05-16 パナソニック株式会社 画像符号化方法、画像復号方法、画像符号化装置、画像復号装置、および画像符号化復号装置
JP2013102297A (ja) * 2011-11-07 2013-05-23 Canon Inc 画像符号化方法、画像符号化装置及びプログラム、画像復号方法、画像復号装置及びプログラム
JP2013150215A (ja) * 2012-01-20 2013-08-01 Fujitsu Ltd 動画像復号装置、動画像符号化装置、動画像復号方法、動画像符号化方法、動画像復号プログラム及び動画像符号化プログラム
ES2984907T3 (es) * 2012-01-30 2024-10-31 Samsung Electronics Co Ltd Aparato para codificación y decodificación de vídeo basadas en unidad de datos jerárquica que comprende predicción de parámetro de cuantificación
JP6080405B2 (ja) * 2012-06-29 2017-02-15 キヤノン株式会社 画像符号化装置、画像符号化方法及びプログラム、画像復号装置、画像復号方法及びプログラム
US9544566B2 (en) * 2012-12-14 2017-01-10 Qualcomm Incorporated Disparity vector derivation
JP2016506195A (ja) * 2013-01-07 2016-02-25 聯發科技股▲ふん▼有限公司Ｍｅｄｉａｔｅｋ Ｉｎｃ． ３次元ビデオ符号化の深度から視差ベクトルを導出する方法および装置
US10721471B2 (en) * 2017-10-26 2020-07-21 Intel Corporation Deep learning based quantization parameter estimation for video encoding

Also Published As

Publication number Publication date
CN107371031B (zh) 2020-06-26
JP2019024224A (ja) 2019-02-14
CN107396119B (zh) 2020-03-06
KR101799248B1 (ko) 2017-11-17
KR20140098775A (ko) 2014-08-08
HUE063705T2 (hu) 2024-01-28
JP6080375B2 (ja) 2017-02-15
HRP20231357T1 (hr) 2024-02-16
RS64714B1 (sr) 2023-11-30
BR112014010898A2 (pt) 2017-05-16
RU2718424C1 (ru) 2020-04-02
KR20170012590A (ko) 2017-02-02
ES2961824T3 (es) 2024-03-14
KR20190092624A (ko) 2019-08-07
CN107529058A (zh) 2017-12-29
HUE053341T2 (hu) 2021-06-28
US10609369B2 (en) 2020-03-31
JP6591018B2 (ja) 2019-10-16
EP3806465A1 (en) 2021-04-14
JP6591019B2 (ja) 2019-10-16
BR122019025424B1 (pt) 2022-11-29
RS65025B1 (sr) 2024-01-31
JP2017092982A (ja) 2017-05-25
RU2695531C1 (ru) 2019-07-23
KR102007713B1 (ko) 2019-08-06
US20170302931A1 (en) 2017-10-19
EP2777275A1 (en) 2014-09-17
RU2758583C1 (ru) 2021-10-29
KR20160052775A (ko) 2016-05-12
KR20170012591A (ko) 2017-02-02
RU2746746C1 (ru) 2021-04-20
ES2956216T3 (es) 2023-12-15
EP3806465B1 (en) 2023-10-18
US11647190B2 (en) 2023-05-09
US10582199B2 (en) 2020-03-03
EP2777275B1 (en) 2019-03-13
CN107396120B (zh) 2020-03-06
ES2725559T3 (es) 2019-09-24
JP2013123206A (ja) 2013-06-20
US20200195926A1 (en) 2020-06-18
PL2777275T3 (pl) 2019-07-31
JP2019213232A (ja) 2019-12-12
CN107396120A (zh) 2017-11-24
US11064198B2 (en) 2021-07-13
PL3806466T3 (pl) 2024-02-05
PT3806465T (pt) 2023-11-16
EP3499893B1 (en) 2021-01-06
PT3806464T (pt) 2023-11-14
PT3806466T (pt) 2023-10-31
CN107396119A (zh) 2017-11-24
EP3806466B1 (en) 2023-08-02
RU2634212C1 (ru) 2017-10-24
EP3806464B1 (en) 2023-10-18
PL3499893T3 (pl) 2021-08-02
JP7102586B2 (ja) 2022-07-19
JP2021145369A (ja) 2021-09-24
RU2014123374A (ru) 2015-12-20
RU2586024C2 (ru) 2016-06-10
KR101882157B1 (ko) 2018-07-25
CN103931187A (zh) 2014-07-16
HUE064820T2 (hu) 2024-04-28
US20180324424A1 (en) 2018-11-08
EP3499893A1 (en) 2019-06-19
KR20190032654A (ko) 2019-03-27
JP6410853B2 (ja) 2018-10-24
BR122019025427B1 (pt) 2022-09-27
BR112014010898B1 (pt) 2022-10-04
US20180324425A1 (en) 2018-11-08
KR101700889B1 (ko) 2017-01-31
CN107360428A (zh) 2017-11-17
IN2014CN04001A (sr) 2015-10-23
WO2013069245A1 (en) 2013-05-16
JP6591020B2 (ja) 2019-10-16
US10110897B2 (en) 2018-10-23
KR101962396B1 (ko) 2019-03-26
JP2019024226A (ja) 2019-02-14
HUE064821T2 (hu) 2024-04-28
CN107360428B (zh) 2020-05-05
RU2668729C1 (ru) 2018-10-02
PL3806464T3 (pl) 2024-03-11
CN107371031A (zh) 2017-11-21
PL3806465T3 (pl) 2024-04-02
ES2861801T3 (es) 2021-10-06
CN103931187B (zh) 2017-09-05
EP3806464A1 (en) 2021-04-14
ES2964924T3 (es) 2024-04-10
KR20170133518A (ko) 2017-12-05
TR201905906T4 (tr) 2019-05-21
US20140334538A1 (en) 2014-11-13
HUE043263T2 (hu) 2019-08-28
US20210329235A1 (en) 2021-10-21
US10070129B2 (en) 2018-09-04
EP3806466A1 (en) 2021-04-14
HRP20231737T1 (hr) 2024-03-15
KR20180085828A (ko) 2018-07-27
BR122019025425B1 (pt) 2023-11-14
CN107529058B (zh) 2020-11-10
HRP20231736T1 (hr) 2024-03-15
KR101803020B1 (ko) 2017-11-30
JP2019024225A (ja) 2019-02-14
KR102047640B1 (ko) 2019-11-21
KR101645830B1 (ko) 2016-08-12

Similar Documents

Publication Publication Date Title
RU2758583C1 (ru) Устройство кодирования изображения, способ кодирования изображения, устройство декодирования изображения, способ декодирования изображения и программа