RS65101B1

RS65101B1 - Tpp1 formulacije i postupci za lečenje cln2 bolesti

Info

Publication number: RS65101B1
Application number: RS20240067A
Authority: RS
Inventors: Thomas W Lester; Saeed Moshashaee; Augustus O Okhamafe; Charles A O'neill
Original assignee: Biomarin Pharm Inc
Priority date: 2015-05-08
Filing date: 2016-05-05
Publication date: 2024-02-29
Also published as: FI3294345T3; US11229687B2; TWI752907B; AU2016262434A1; CN107847615B; HRP20171905A2; HRP20240050T1; IL255307A0; US20190216905A1; CL2017002825A1; IL273913A; IL299024B1; US10758598B2; KR20180004158A; US20200353059A1; CN114225018A; IL273913B2; EP3294345A4; EP4327873A2; PL3294345T3

Description

Opis

OBLAST PRONALASKA

[0001] Ovo obelodanjivanje se odnosi na formulacije koje sadrže rekombinantnu humanu tripeptidil peptidazu-1 i njihove upotrebe u lečenju bolesti neuronske ceroidne lipofuscinoze i povezanih fizioloških simptoma.

SТАNJЕ ТЕHNIKЕ

[0002] Bolest neuronska ceroidna lipofuscinoza (CLN2) je retka genetska bolest koju karakteriše nedostatak lizozomskog enzima tripeptidil peptidaze-1 (TPP1) uzrokovana mutacijama u genu TPP1. Bolest CLN2 se nasleđuje kao autosomno recesivni poremećaj, sa procenjenom incidencijom od 0,5 na 100.000 živorođenih. U odsustvu TPP1, lizozomski materijali za skladištenje koji se normalno metabolišu enzimom akumuliraju se u mnogim organima, a akumulacija u centralnom nervnom sistemu dovodi do neurodegenerativnih simptoma tipičnih za bolest CLN2. Progresija nelečene bolesti CLN2 je dobro okarakterisana, a prirodna istorija bolesti je izuzetno konzistentna i predvidljiva, što pokazuju podaci iz istorije prirode bolesti nezavisnih populacija pacijenata u Severnoj Americi i Evropi.

[0003] Bolest CLN2 ima pretežno 'klasičan' kasni infantilni fenotip. Deca sa CLN2 bolešću se obično razvijaju normalno do oko 3 godine starosti, kada se pojavljuju prvi simptomi.

Najčešće, pacijenti sa CLN2 će imati prvi neprovocirani napad i počeće da zaostaju u sticanju normalnih jezičkih prekretnica. Do 3. godine, svi pacijenti pokazuju jedan ili više znakova bolesti, uključujući, na primer, napade, demenciju, gubitak motorike, poremećaj kretanja, slepilo, nespretnost, ataksiju i kognitivni pad. Od pojave kliničkih simptoma, tok bolesti je brz i agresivan, što generalno rezultira potpunim gubitkom govora, kognicije, hoda, fine motorike, bulbarne funkcije i vida u roku od 2 do 4 godine, čineći pacijente nepokretnim, nemim i slepim. Pacijent ostaje u vegetativnom stanju do smrti, koja se obično javlja između 6. i 12. godine.

[0004] Stručnjaci kliničari su razvili dve kvantitativne skale ocenjivanja u proceni težine bolesti CLN2 i primenjene su u studijama prirode bolesti: (1) Hamburška skala (Steinfeld et al., Am J Med Genet. 2002; 112(4):347-54); i (2) skala Medicinskog koledža Weill Cornell (Medical College Weill Cornell) (WCMC) (Worgall et al., Neurology.2007; 69(6):521-35). Struktura i metodologija procene dve skale su slične. Obe skale mere gubitak prethodno postignutih važnih neuroloških prekretnica kod pacijenata sa CLN2, pri čemu svaka jedinica izgubljena na skali ocenjivanja bolesti predstavlja osnovnu prekretnicu u progresivnom opadanju.

[0005] Analiza toka bolesti kod nelečene dece obolele od CLN2 pokazuje da nakon pojave bolesti, oni predvidljivo gube sav govor i hod za 3 godine, sa gubitkom, u proseku, 2,1 događaja prekretnice (tj.2,1 poena izgubljenih na skali ocenjivanja bolesti) svake godine. Jezički pad obično prethodi hodu, tako da prvu godinu karakteriše gubitak razumljivog govora i progresija u ataksičan hod, drugu godinu karakteriše gubitak ambicije i razumljivog govora, a treću godinu karakteriše gubitak bilo kakvog kretanja ili komunikacije.

[0006] Rekombinantna humana tripeptidil peptidaza-1 (rhTPP1) se razvija kao mogući tretman za bolest CLN2. Protein rhTPP1 se proizvodi u ćelijskoj kulturi kao zimogen (proenzim), koji nema enzimsku aktivnost. Proenzim se automatski aktivira pri kiseloj pH vrednosti (i pomoću lizozomskih proteaza) nakon unosa u lizozom. Zreli nativni TPP1 protein je lizozomska serin proteaza i jedini je poznati sisarski član familije sedolizina (serinkarboksil peptidaza) koju karakteriše visoko očuvana Ser-Glu-Asp (SED) katalitička trijada. Katalitičku trijadu na rhTPP1 formiraju S456, E253 i D341. Primarna aktivnost enzima je kao tripeptidil egzopeptidaza sa širokom specifičnošću supstrata. Aktivnost enzima na njegovom supstratu dovodi do sekvencijalnog oslobađanja tripeptida iz N-terminusa proteinskog supstrata (Oyama et al., J Biochem.2005; 138(2):127-34). Prijavljena je i sekundarna, značajno slabija endoproteolitička aktivnost sa pH optimumom od 3 (Lin et al., J Biol Chem.

2001; 276(3):2249-55).

[0007] Patent EP2333074 se odnosi na supstance i metode za lečenje bolesti lizozomskog skladištenja. Vuillemenot et al. (2011) Molecular genetics and metabolism 104: 325-337 odnosi se na studiju upotrebe intratekalne tripeptidil-peptidaze 1 za smanjenje skladištenja lizozoma u psećem modelu kasne infantilne neuronske ceroidne lipofuscinoze. Patent WO 2014/085621 se odnosi na ciljane terapijske fuzione proteine lizozomskih enzima i njihove upotrebe. Patent US 2010/210604 se odnosi na cviterjon rastvor za terapijsku isporuku male zapremine. Patent WO 2015/013148 se odnosi na metode i sastave za lečenje bolesti mozga.

Patent WO 2014/089449 se odnosi na sastav i metodu lečenja neuronske ceroidne lipofuscinoze. Patent US 2012/148558 se odnosi na isporuku terapijskih jedinjenja u mozak i druga tkiva. Patent US 2011/166074 se odnosi na CLN2 lečenje Alchajmerove bolesti. Patent US 2012/308544 se odnosi na supstance i metode za lečenje bolesti lizozomalnog skladištenja.

[0008] Jedini komercijalno dostupni tretmani za CLN2 su simptomatski i podržavajući; trenutno ne postoje odobrene terapijske opcije za usporavanje ili zaustavljanje neumoljive progresije CLN2, a još manje za poništavanje štetnih efekata bolesti (Mole, S.E., and Williams, R.E., 2010, GeneReviews; Chang et al., u The Neuronal Ceroid Lipofuscinoses (Batten Disease); 2011, Oxford Univ Press). Očuvanje motoričkih, govornih i/ili vizuelnih sposobnosti za ovu decu bila bi klinički značajna korist i za pacijente i za roditelje i negovatelje. Stoga postoji potreba za novim tretmanima za CLN2 koji smanjuju ili sprečavaju pogoršanje fizioloških funkcija povezanih sa bolešću.

SAŽETAK PRONALASKA

[0009] Ovo obelodanjivanje je usmereno na formulacije, komplete, metode i medicinske primene koje obuhvataju rekombinantnu humanu tripeptidil peptidazu-1 (rhTPP1) za lečenje bolesti neuronske ceroidne lipofuscinoze (CLN2) i lečenje ili prevenciju jednog ili više fizioloških simptoma povezanih sa pojavom bolesti.

[0010] U jednom aspektu, pronalazak pruža formulaciju koja se sastoji od rekombinantne humane tripeptidil peptidaze-1 (rhTPP1) za intracerebroventrikularnu, intratekalnu ili intraokularnu primenu, pri čemu rhTPP1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 1 ili njen fragment, pri čemu formulacija sadrži rhTPP1 u koncentraciji od 25 mg/ml do 35 mg/ml, dalje sadrži kalijum hlorid u koncentraciji od 0,01 mg/ml do 1 mg/ml, magnezijum hlorid heksahidrat u koncentraciji od 0,01 mg/ml do 1 mg/ml i kalcijum hlorid dihidrat u koncentraciji od 0,01 mg/ml do 1 mg/ml, i pri čemu formulacija ima pH od 6,5.

[0011] Formulacija sadrži rhTPP1 za intracerebroventrikularnu, intratekalnu ili intraokularnu primenu. RhTPP1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 1 ili SEQ ID NO:2, ili njen fragment, na primer, u koncentraciji od oko 30 mg/ml u formulaciji. Formulacija ima pH od 6,5. Formulacija dalje sadrži kalijum hlorid u koncentraciji od 0,01 mg/ml do 1 mg/ml, magnezijum hlorid heksahidrat u koncentraciji od 0,01 mg/ml do 1 mg/ml i kalcijum hlorid dihidrat u koncentraciji od 0,01 mg/ml do 1 mg/ml. Formulacija može dalje da sadrži dinatrijum hidrogen fosfat heptahidrat u koncentraciji od 0,01 mg/ml do 1 mg/ml, natrijum dihidrogen fosfat monohidrat u koncentraciji od 0,01 mg/ml do 1 mg/ml, natrijum hlorid u koncentraciji od 1 mg/ml do 20 mg/ml; ili kombinaciju bilo kog ili svih gore navedenih.

Opciono, formulacija je bez konzervansa i/ili stabilna na oko 5 °C, npr. najmanje oko 6 meseci. U jednom otelotvorenju, formulacija sadrži rhTPP1 u koncentraciji od 30 mg/ml, dinatrijum hidrogen fosfat heptahidrat u koncentraciji od 0,11 mg/ml, natrijum dihidrogen fosfat monohidrat u koncentraciji od 0,08 mg/ml, natrijum hlorid u koncentraciji od 8,77 mg/ml, kalijum hlorid u koncentraciji od 0,22 mg/ml, magnezijum hlorid heksahidrat u koncentraciji od 0,16 mg/ml i kalcijum hlorid dihidrat u koncentraciji od 0,21 mg/ml.

[0012] U drugom aspektu, pronalazak pruža sastav koji se sastoji od formulacije pronalaska za upotrebu u lečenju bolesti neuronske ceroidne lipofuscinoze (CLN2).

[0013] Sastav za upotrebu u lečenju bolesti CLN2 može da sadrži 10 ml sastava koji se sastoji od doze od 300 mg rhTPP1, pri čemu se doza daje ispitaniku u periodu od 4 sata. U jednom aspektu, sastav koji se sastoji od rhTPP1 se daje ispitaniku putem katetera. Nakon primene sastava opciono sledi ispiranje katetera primenom rastvora za ispiranje u količini do oko 5 ml, poželjno u količini od oko 3 ml, poželjnije u količini od oko 2 ml. Sastav se može primeniti intratekalno, intracerebroventrikularno i/ili intraokularno, a opciono se primenjuje svake druge nedelje. Opciono, sastav se primenjuje intracerebroventrikularno ili intratekalno i primenjuje se bez uklanjanja cerebrospinalne tečnosti iz ispitanika neposredno pre primene sastava koji sadrži rhTPP1. U drugom otelotvorenju, sastav se može primeniti na izovolumetrijski način, tj. sa uklanjanjem definisane zapremine cerebrospinalne tečnosti od pacijenta, koja je približno jednaka zapremini sastava intratekalno primenjenoj nakon toga.

[0014] U drugom aspektu, pronalazak obezbeđuje sastav koji sadrži rekombinantnu humanu tripeptidil peptidazu-1 (rhTPP1) za upotrebu u lečenju bolesti neuronske ceroidne lipofuscinoze (CLN2) kod ispitanika, koje se sastoji od doze rekombinantne humane tripeptidil peptidaze-1 (rhTPP1) koja je efikasna za održavanje fiziološke funkcije ili usporavanje ili smanjenje pogoršanja fiziološke funkcije kod ispitanika, pri čemu je fiziološka funkcija govorna funkcija, motorička funkcija, vid ili funkcija hranjenja, pri čemu rhTPP1 obuhvata aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 1 ili njen fragment, i pri čemu sastav sadrži rhTPP1 u koncentraciji od 25 mg/ml do 35 mg/ml, dalje obuhvatajući kalijum hlorid u koncentraciji od 0,01 mg/ml do 1 mg/ml, magnezijum hlorid heksahidrat u koncentraciji od 0,01 mg/ml do 1 mg/ml, i kalcijum hlorid dihidrat u koncentraciji od 0,01 mg/ml do 1 mg/ml, i pri čemu formulacija ima pH vrednost 6,5.

[0015] Ovde je takođe obelodanjen komplet koji se sastoji od formulacije koja sadrži rhTPP1 opisan ovde i rastvor za ispiranje. Rastvor za ispiranje može da sadrži bilo koju od formulacija obelodanjivanja, pri čemu je rhTPP1 izostavljen. Na primer, rastvor za ispiranje može da sadrži di-natrijum hidrogen fosfat heptahidrat u koncentraciji od oko 0,11 mg/ml, natrijum dihidrogen fosfat monohidrat u koncentraciji od oko 0,08 mg/ml, natrijum hlorid u koncentraciji od oko 8,77 mg/ml, kalijum hlorid u koncentraciji od oko 0,22 mg/ml, magnezijum hlorid heksahidrat u koncentraciji od oko 0,16 mg/ml i kalcijum hlorid dihidrat u koncentraciji od oko 0,21 mg/ml. Opciono, komplet se dalje sastoji od rezervoara za implantaciju i katetera. Opciono, komplet može da sadrži jedan ili više elemenata izabranih iz grupe koja se sastoji od ekstenzije, linijskog filtera, port igle, najmanje jednog (opciono dva) šprica, najmanje jedne (opciono dve) igle za špric i njihovih kombinacija.

[0016] Prethodni sažetak nema za cilj da definiše svaki aspekt pronalaska, a ostale karakteristike i prednosti ovog obelodanjivanja postaće očigledne iz sledećeg detaljnog opisa, uključujući crteže. Predmetno obelodanjivanje ima za cilj da bude povezano kao jedinstveni dokument, i treba shvatiti da se razmatraju sve kombinacije karakteristika opisanih u ovom dokumentu, čak i ako se kombinacija karakteristika ne nalazi zajedno u istoj rečenici, stavu ili odeljku ovog obelodanjivanja. Pored toga, obelodanjivanje uključuje, kao dodatni aspekt, sva otelotvorenja pronalaska užeg obima na bilo koji način od gore navedenih varijacija. U pogledu aspekata obelodanjivanja opisanih ili traženih sa "neki" ili "jedan", treba shvatiti da ovi termini znače "jedan ili više", osim ako kontekst nedvosmisleno ne zahteva ograničenije značenje. Što se tiče elemenata opisanih kao jedan ili više unutar skupa, treba shvatiti da se razmatraju sve kombinacije unutar skupa. Ako su aspekti obelodanjivanja opisani kao "koji obuhvataju" osobinu, otelotvorenja se takođe razmatraju kao "koja se sastoje" ili "koja se u suštini sastoje od" osobine. Dodatne karakteristike i varijacije obelodanjivanja biće očigledne stručnjacima u ovoj oblasti iz celine ove patentne prijave, a sve takve karakteristike su namenjene kao aspekti obelodanjivanja.

KRATAK OPIS CRTEŽA

[0017]

Slika 1 prikazuje aminokiselinsku sekvencu rhTPP1 zimogena, bez pridruženog signalnog peptida. Pro-segment enzima je prvih 176 aminokiselinskih ostataka, a zreli enzim je dužine 368 aminokiselina počevši od pozicije 177.

Slika 2 prikazuje kliničku progresiju nelečenih ispitanika koji imaju CLN2 bolest u studiji prirode bolesti i prikazuje kompozitni rezultat motorike i govora od 0 do 6 Hamburške skale kao funkcije starosti pacijenta. Prikazana je medijana, kvartilna i 10%/90% raspodela; pored srednje vrednosti i 95% intervala pouzdanosti.

Slike 3A do 3F prikazuju kliničke procene 24 pacijenta prikupljenih tokom trajanja lečenja i prikazuju kompozitni rezultat Hamburške skale motorike i govora od 0 do 6. Prazni kružići predstavljaju CLN2 rezultate dobijene na ili pre prve infuzije rhTPP1 od 300 mg, dok crni kružići predstavljaju CLN2 rezultate dobijene nakon prve infuzije rhTPP1 od 300 mg. Prikazani su i zbirni rezultat (kružići) i doprinos motorike/hoda (kvadrati) i govora (trouglovi) zbirnom rezultatu. Dan 1 analize je datum prve infuzije.

Slike 4A do 4I upoređuju promenu CLN2 skora od 9 pacijenata lečenih sa rhTPP1 prema nelečenim pacijentima prirodne istorije koji se podudaraju sa lečenim ispitanicima prema skoru ocene bolesti (označeno prefiksom „HAM“) na Hamburškoj agregatnoj skali motorike i govora od 0 do 6. Rezultati za lečene pacijente prikazani su sa punom linijom u svakom panelu u poređenju sa rezultatima za podudarne, nelečene pacijente prirodne istorije, koji su prikazani sa isprekidanom linijom.

Slika 5 prikazuje distribuciju kliničke promene u odnosu na početnu vrednost za podudarne, nelečene pacijente prirodne istorije (kružići) za trajanje lečenja pacijenta koji se podudara u poređenju sa ispitanicima studije (kvadrati).

Slike 6A do 6I prikazuju promenu CLN2 skora od 9 pacijenata lečenih sa rhTPP1 prema nelečenim pacijentima prirodne istorije koji se podudaraju sa skorom ocene bolesti na Hamburškoj agregatnoj skali motorike/govora/vida od 0 do 9. Rezultati za lečene pacijente prikazani su punom linijom u svakom panelu u poređenju sa rezultatima za podudarne, nelečene pacijente prirodne istorije, koji su prikazani isprekidanom linijom.

Slika 7 prikazuje zapreminu (gornji panel) i proporciju (donji panel) cerebrospinalne tečnosti za sva 24 pacijenta izmerenu tokom trajanja lečenja. Svaka linija predstavlja jednog pacijenta.

Slike 8A do 8L prikazuju volumen mozga 24 lečena pacijenta. Volumeni (gornji panel) i proporcije (donji panel) bele mase prikazane su kao razlika između volumena celog mozga (crtica-tačka) i likvora i sive mase (isprekidana linija) i sive mase kao razlika između likvora i sive mase (isprekidana linija) i likvora (puna linija).

Slike 9A i 9B prikazuju prosečnu promenu CLN2 rezultata za pacijente lečene sa rhTPP1 i nelečene pacijente sa prirodnom istorijom. Slika 9A prikazuje CLN2 rezultat za 23 pacijenta lečena sa 300 mg rhTPP1 tokom 48 nedelja (isprekidana linija) i kohortu od 41 ispitanika nelečene prirodne istorije (puna linija). Slika 9B prikazuje promenu CLN2 rezultata od početka za 23 pacijenta koji su lečeni sa 300 mg rhTPP1 tokom 48 nedelja.

Slike 10A do 10L prikazuju kliničke procene 24 pacijenta prikupljene tokom trajanja lečenja i prikazuju 0 do 12 kombinovanog Hamburškog skora (levi panel) motorike (kvadrati), govora (trouglovi), mioklonusa (krstići) i vida (rombovi) i kombinovanog WCMC kompozitnog skora 0 do 12 (desni panel) hoda (kvadrata), govora (trouglovi), mioklonusa (krstići) i hranjenja (rombovi). Prazni kružići predstavljaju CLN2 rezultate dobijene na ili pre prve infuzije rhTPP1 od 300 mg, dok crni kružići predstavljaju CLN2 rezultate dobijene nakon prve infuzije rhTPP1 od 300 mg.

DETALJAN OPIS PRONALASKA

[0018] Sledeće definicije mogu biti korisne u pomaganju kvalifikovanom praktičaru u razumevanju obelodanjivanja. Osim ako ovde nije drugačije definisano, naučni i tehnički termini koji se koriste u ovom obelodanjivanju imaju značenja koja obično razumeju stručnjaci u ovoj oblasti. Kada je naveden opseg vrednosti, podrazumeva se da svaka interventna vrednost, do desetine jedinice donje granice, osim ako kontekst jasno ne nalaže drugačije, između gornje i donje granice tog opsega i bilo koja druga navedena ili interventna vrednost u tom navedenom opsegu je obuhvaćena pronalaskom. Gornje i donje granice ovih manjih opsega mogu biti nezavisno uključene u manje opsege, podložno bilo kojoj posebno isključenoj granici u navedenom opsegu.

[0019] Termin „porodična istorija“ odnosi se na ispitanika kome krvni srodnik ima dijagnostikovanu CLN2 bolest, npr. brat ili sestra, roditelj, baba ili deda, pradeda, itd.

[0020] Termin „fragment“ se odnosi, u jednom aspektu, na rekombinantni protein koji sadrži deo aminokiselinske sekvence rhTPP1 proenzima, navedene u SEQ ID NO:1 i Slici 1. Na primer, fragment može sadržati najmanje oko 60%, najmanje oko 70%, najmanje oko 80%, najmanje oko 90% ili najmanje oko 95% aminokiselinske sekvence navedene u SEQ ID NO:1. U drugom aspektu, fragment može da sadrži aminokiselinsku sekvencu pune dužine (dužine 368 aminokiselina; aminokiseline 177 - 544 iz SEQ ID NO:1) zrelog enzima TPP1 navedenu u SEQ ID NO:2, njen deo, i/ili barem katalitičku trijadu formiranu od aminokiselinskih ostataka S456, E253 i D341. Fragment zadržava katalitičku aktivnost. Na primer, fragment pokazuje aktivnost tripeptidil egzopeptidaze i/ili pokazuje katalitičku aktivnost koja rezultira sekvencijalnim oslobađanjem tripeptida iz N-terminusa proteinskog supstrata. U određenim aspektima, "fragment" rhTPP1 proenzima se sastoji od najmanje 500 uzastopnih aminokiselina SEQ ID NO:1, najmanje 450 uzastopnih aminokiselina SEQ ID NO:1, najmanje 400 uzastopnih aminokiselina SEQ ID NO:1, najmanje 368 aminokiselina SEQ ID NO:1, najmanje 350 aminokiselina SEQ ID NO:1 ili najmanje 300 uzastopnih aminokiselina SEQ ID NO: 1. U drugim aspektima, "fragment" rhTPP1 proenzima se sastoji od najmanje 350 uzastopnih aminokiselina SEQ ID NO:2, najmanje 325 uzastopnih aminokiselina SEQ ID NO:2, najmanje 300 uzastopnih aminokiselina SEQ ID NO:2, najmanje 275 uzastopnih aminokiselina SEQ ID NO:2, najmanje 250 uzastopnih aminokiselina SEQ ID NO:2 ili najmanje 200 uzastopnih aminokiselina SEQ ID NO:2.

[0021] Termin „intracerebroventrikularni“ se odnosi na primenu sastava u ventrikularni sistem mozga, npr. putem injekcije, infuzije ili implantacije (na primer, u ventrikularni sistem mozga).

[0022] Termin „intraokularni“ se odnosi na primenu sastava u regionu oka, npr. injekcijom, infuzijom ili implantacijom (na primer, u očnu jabučicu) ili lokalnom/oftalmološkom primenom (na primer, korišćenjem kreme, masti, gela ili tečnih kapi).

[0023] Termin „intratekalni“ se odnosi na primenu sastava u lumbalni region, npr. putem injekcije, infuzije ili implantacije (na primer, u subarahnoidni prostor kičmene moždine).

[0024] Termin „terapijski efikasan“ odnosi se na bilo koju terapijsku korist koja nastaje kao rezultat metoda lečenja predmetnog pronalaska. Na primer, takav efekat može biti korisni efekti koji se manifestuju u odgovarajućem ciljnom tkivu ili organu, gde se takav korisni fiziološki efekat upoređuje sa tim fiziološkim parametrom koji se meri u odsustvu enzimske supstitucione terapije. Takav terapijski efekat može biti bilo kakvo smanjenje ili eliminacija jedne ili više kliničkih ili subkliničkih manifestacija bolesti CLN2. Na primer, terapijski efikasan tretman poboljšava, poništava, odlaže, sprečava ili smanjuje pogoršanje jedne ili više fizioloških funkcija i/ili neuroloških simptoma CLN2 kao što je ovde opisano.

[0025] Termin „stabilan“ ili „stabilizovan“ odnosi se na formulaciju koja sadrži proteine, a u kojoj proteinska komponenta u suštini zadržava svoju fizičku, funkcionalnu i/ili hemijsku stabilnost nakon skladištenja tokom vremena. Stabilnost se može meriti na odabranoj temperaturi za izabrani vremenski period. Poželjno, formulacija je stabilna na sobnoj temperaturi (oko 30°C) ili na oko 40°C najmanje 1 mesec i/ili stabilna na oko 2°C do oko 8 °C najmanje 1 godinu i poželjno najmanje 2 godine. Na primer, stepen razgradnje ili agregacije proteina tokom skladištenja može se koristiti kao pokazatelj stabilnosti proteina. Dakle, "stabilna" formulacija može biti ona u kojoj je manje od oko 20%, poželjnije manje od oko 10%, a najpoželjnije manje od oko 5% proteinske komponente prisutno u degradiranom ili agregatnom obliku u formulaciji nakon skladištenja. „Stabilne“ formulacije zadržavaju u suštini iste funkcionalne ili terapijske karakteristike novopripremljene formulacije. Različite analitičke tehnike za merenje stabilnosti proteina dostupne su u struci i njihov pregled dat je, na primer, u Peptide and Protein Drug Delivery, 247-301, Vincent Lee Ed., Marcel Dekker, Inc., New York, NY, Pubs. (1991) i Jones, A. Adv. Drug Delivery Rev. 10: 29-90 (1993).

[0026] Termin „sprečava“ ili „smanjuje“ ili njegovi gramatički ekvivalenti kada se koristi u vezi sa prevencijom ili smanjenjem jednog ili više simptoma ili fizioloških posledica CLN2 bolesti kod ispitanika znači da je stopa opadanja tog/tih simptoma kod lečenog CLN2 ispitanika sporija od one uočene kod nelečenog CLN2 ispitanika. U tom smislu, nelečeni CLN2 može biti isti ispitanik koji se naknadno leči sastavom predmetnog pronalaska ili može biti prosečna stopa opadanja simptoma od interesa kao što je uočeno iz rezultata studije prirodne istorije koji su ovde obelodanjeni.

[0027] U jurisdikcijama koje zabranjuju patentiranje metoda koje se praktikuju na ljudskom telu, značenje „davanja“ rhTPP1 ili njegove formulacije ljudskom ispitaniku odnosi se na medicinsku upotrebu rhTPP1 ili njegove formulacije, na primer, rhTPP1 ili njegove formulacije za upotrebu u lečenju bolesti CLN2 kako je ovde opisano ili upotrebu rhTPP1 za proizvodnju leka za lečenje bolesti CLN2 kako je ovde opisano. Predviđeno je najšire razumno tumačenje koje je u skladu sa zakonima ili propisima koji definišu predmet patentiranja. U jurisdikcijama koje ne zabranjuju patentiranje metoda koje se praktikuju na ljudskom telu, „davanje“ rhTPP1 ili njegove formulacije uključuje i metode koje se praktikuju na ljudskom telu, kao i gore navedene aktivnosti.

[0028] Predmetno obelodanjivanje se odnosi na formulacije i komplete koji sadrže rhTPP1 i metode korišćenja istog za lečenje bolesti CLN2. Primena rhTPP1 omogućava ćelijsku apsorpciju proteina putem katjonski nezavisnog manoza 6 fosfatnog receptora (CI-MPR) i lokalizaciju do lizozoma u ćelijama širom centralnog nervnog sistema. Unos enzima u lizozome i naknadna aktivacija promovišu povećani katabolizam materijala za skladištenje u zahvaćenim tkivima, smanjuju progresivnu akumulaciju materijala za skladištenje lizozoma i zaustavljaju opadanje bolesti. Formulacije i metode obelodanjivanja pružaju terapeutske koristi koje prevazilaze koristi od trenutno odobrenih tretmana.

Fоrmulаciје

[0029] U jednom aspektu, pronalazak pruža formulaciju koja se sastoji od rekombinantne humane tripeptidil peptidaze-1 (rhTPP1) za intracerebroventrikularnu, intratekalnu ili intraokularnu primenu, pri čemu rhTPP1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:1 ili njen fragment, pri čemu formulacija sadrži rhTPP1 u koncentraciji od 25 mg/ml do 35 mg/ml, dalje sadrži kalijum hlorid u koncentraciji od 0,01 mg/ml do 1 mg/ml, magnezijum hlorid heksahidrat u koncentraciji od 0,01 mg/ml do 1 mg/ml i kalcijum hlorid dihidrat u koncentraciji od 0,01 mg/ml do 1 mg/ml, i pri čemu formulacija ima pH od 6,5.

[0030] Formulacija sadrži rhTPP1 za intracerebroventrikularnu, intratekalnu ili intraokularnu primenu. RhTPP1 sadrži SEQ ID NO:1 ili njen fragment. RhTPP1 proteini pogodni za upotrebu u formulacijama i metodama opisanim u ovom dokumentu, kao i metodama dobijanja rhTPP1 proteina, opisani su u SAD patentima br.6.302.685 i 8.277.800.

[0031] U jednom aspektu, rhTPP1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:1 (aminokiseline 1-544 aminokiselinske sekvence prikazane na Slici 1) ili njen fragment koji poseduje katalitičku aktivnost. RhTPP1 može da sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:2 (aminokiseline 177-544 aminokiselinske sekvence prikazane na Slici 1) ili njen fragment koji poseduje katalitičku aktivnost. U još jednom aspektu, rhTPP1 ima detektabilnu aktivnost enzima. Takođe obelodanjujemo da se rhTPP1 može obraditi in vivo u obliku enzima koji ima detektabilnu aktivnost enzima (tj. koji je "funkcionalan") i ima najmanje oko 70% identičnosti sekvence sa SEQ ID NO:1 ili SEQ ID NO:2. Na primer, funkcionalni rhTPP1 je najmanje oko 70% identičan, najmanje oko 75% identičan, najmanje oko 80% identičan, najmanje oko 85% identičan, najmanje oko 90% identičan, najmanje oko 95% identičan, ili najmanje oko 97% identičan sa SEQ ID NO:1 ili SEQ ID NO:2. Formulacija koja je ovde obelodanjena može biti tečna formulacija koja sadrži rhTPP1 u koncentraciji od oko 1 mg/ml do oko 100 mg/ml, na primer, oko 10 mg/ml do oko 50 mg/ml, oko 25 mg/ml do oko 40 mg/ml, ili oko 30 mg/ml do oko 60 mg/ml. Formulacija koja je ovde obelodanjena može da sadrži rhTPP1 u koncentraciji od oko 1 mg/ml do oko 100 mg/ml, od oko 5 mg/ml do oko 80 mg/ml, od oko 10 mg/ml do oko 50 mg/ml, od oko 20 mg/ml do oko 40 mg/ml, od oko 25 mg/ml do oko 35 mg/ml, tačnije od oko 1 mg/ml, oko 10 mg/ml, oko 20 mg/ml, oko 30 mg/ml, oko 40 mg/ml, oko 50 mg/ml, oko 60 mg/ml, oko 70 mg/ml, oko 80 mg/ml, oko 90 mg/ml, ili oko 100 mg/ml. Formulacija koja je ovde obelodanjena može imati pH od oko 5,5 do oko 7,5 ili oko 6,0 do oko 7,0, na primer, oko 5,5, oko 6,0, oko 6,5, oko 7,0 ili oko 7,5.

[0032] U jednom aspektu, formulacija koja sadrži rhTPP1 obelodanjivanja dalje sadrži jednu ili više pomoćnih supstanci koje održavaju nivo ključnog elektrolita u cerebrospinalnoj tečnosti (CSF) ili očnoj vodici. Na primer, pored rhTPP1 ili njegovog fragmenta, formulacija dalje sadrži kalijum hlorid u koncentraciji od 0,01 mg/ml do 1 mg/ml, na primer, oko 0,1 mg/ml do oko 0,5 mg/ml, oko 0,2 mg/ml do oko 0,8 mg/ml, oko 0,2 mg/ml do oko 0,4 mg/ml, oko 0,15 mg/ml do oko 0,25 mg/ml, ili oko 0,05 mg/ml do oko 0,3 mg/ml. Formulacija dalje sadrži magnezijum hlorid heksahidrat u koncentraciji od 0,01 mg/ml do 1 mg/ml, na primer, oko 0,1 mg/ml do oko 0,5 mg/ml, oko 0,1 mg/ml do oko 0,8 mg/ml, oko 0,1 mg/ml do oko 0,3 mg/ml, oko 0,15 mg/ml do oko 0,25 mg/ml, ili oko 0,05 mg/ml do oko 0,3 mg/ml.

Formulacija dalje sadrži kalcijum hlorid dihidrat u koncentraciji od 0,01 mg/ml do 1 mg/ml, na primer, oko 0,1 mg/ml do oko 0,5 mg/ml, oko 0,2 mg/ml do oko 0,8 mg/ml, oko 0,15 mg/ml do oko 0,25 mg/ml, oko 0,1 mg/ml do oko 0,3 mg/ml, ili oko 0,05 mg/ml do oko 0,3 mg/ml.

[0033] U drugom aspektu, formulacija koja sadrži rhTPP1 dalje sadrži jedan ili više puferskih agenasa. Na primer, u različitim aspektima, formulacija dalje sadrži di-natrijum hidrogen fosfat heptahidrat u koncentraciji od 0,01 mg/ml do 1 mg/ml, na primer, oko 0,1 mg/ml do oko 0,5 mg/ml, oko 0,05 mg/ml do oko 0,4 mg/ml, ili oko 0,1 mg/ml do oko 0,3 mg/ml; i/ili natrijum didrogen fosfat monohidrat u koncentraciji od 0,01 mg/ml do 1 mg/ml, na primer, oko 0,01 mg/ml do oko 0,2 mg/ml, oko 0,05 mg/ml do oko 0,3 mg/ml, ili oko 0,08 mg/ml do oko 0,4 mg/ml.

[0034] U drugom aspektu, formulacija dalje sadrži agens za izotoničnost, kao što je natrijum hlorid u koncentraciji od 1 mg/ml do 20 mg/ml, na primer, oko 1 mg/ml do oko 10 mg/ml, oko 5 mg/ml do oko 15 mg/ml, ili oko 8 mg/ml do oko 20 mg/ml. Drugi puferski agensi i agensi izotoničnosti poznati u struci su pogodni i mogu se rutinski koristiti za upotrebu u formulacijama predmetnog obelodanjivanja.

[0035] U jednom aspektu, formulacija koja sadrži 30 mg/ml rhTPP1 dalje sadrži di-natrijum hidrogen fosfat heptahidrat u koncentraciji od 0,11 mg/ml, natrijum dihidrogen fosfat monohidrat u koncentraciji od 0,08 mg/ml, natrijum hlorid u koncentraciji od 8,77 mg/ml, kalijum hlorid u koncentraciji od 0,22 mg/ml, magnezijum hlorid heksahidrat u koncentraciji od 0,16 mg/ml, kalcijum hlorid dihidrat u koncentraciji od 0,21 mg/ml i razblaživač, kao što je voda za injekcije.

[0036] Formulacije rhTPP1 iz predmetnog obelodanjivanja su stabilne i mogu se čuvati duže vreme bez neprihvatljive promene kvaliteta, potentnosti ili čistoće. U jednom aspektu, formulacija je stabilna na temperaturi od oko 5°C (npr.2°C do 8°C) najmanje 1 mesec, na primer, najmanje 1 mesec, najmanje 3 meseca, najmanje 6 meseci, najmanje 12 meseci, najmanje 18 meseci, najmanje 24 meseca ili više. U drugom aspektu, formulacija je stabilna na temperaturi manjoj ili jednakoj oko -20°C najmanje 6 meseci, na primer, najmanje 6 meseci, najmanje 12 meseci, najmanje 18 meseci, najmanje 24 meseca, najmanje 36 meseci ili više. U drugom aspektu, formulacija je stabilna na temperaturi manjoj ili jednakoj oko -40°C najmanje 6 meseci, na primer, najmanje 6 meseci, najmanje 12 meseci, najmanje 18 meseci, najmanje 24 meseca, najmanje 36 meseci ili više. U drugom aspektu, formulacija je stabilna na temperaturi manjoj ili jednakoj oko -60 °C najmanje 6 meseci, na primer, najmanje 6 meseci, najmanje 12 meseci, najmanje 18 meseci, najmanje 24 meseca, najmanje 36 meseci ili više.

[0037] U jednom aspektu, formulacija obelodanjivanja ne sadrži konzervanse i/ili stabilizatore i stoga ne sadrži bilo koji iz grupe koju čine timerosal, fenilmerkurat so, hlorheksiden, fenol, benzoeva kiselina, sorbinska kiselina, paraben, alkohol ili drugi konzervansi koji se obično nalaze u parenteralnim ili oftalmološkim formulacijama.

[0038] U drugom aspektu, formulacija ovog pronalaska može da sadrži jedan ili više konzervansa, stabilizatora ili pomoćnih supstanci. U tom smislu, u struci su poznati brojni dobro poznati i rutinski korišćeni konzervansi, stabilizatori i ekscipijensi korisni za formulacije koje sadrže proteine za intratekalnu ili ICV (intracerebroventrikularnu) isporuku. Konkretnije, primeri takvih aditiva u formulacijama koje sadrže enzime za upotrebu u intratekalnoj ili ICV isporuci opisani su u Patentu WO2013/096899.

Metode

[0039] U jednom aspektu, pronalazak pruža sastav koji sadrži formulaciju pronalaska za upotrebu u lečenju bolesti neuronske ceroidne lipofuscinoze (CLN2). U jednom aspektu, težina i progresija bolesti CLN2 i terapijska korist od primene rhTPP1 kod pacijenta mogu se meriti pomoću Hamburške ili WCMC kliničke skale za ocenjivanje bolesti. I Hamburška i WCMC skala se sastoje od četiri domena povezana sa bolešću, koji se boduju u ocenama na subskalama od 0 do 3 poena, tako da su 3 poena normalno, 2 poena su nenormalno ali funkcionalno, 1 poen je nenormalno i izrazito nefunkcionalno, a 0 poena je da nema rezidualne funkcije. Dva od četiri domena, hod/motorika i govor, obično se dele između dve skale i imaju visoku validnost sopstvenog sadržaja. Svaka skala ukupno beleži promene koje se javljaju kao funkcija progresije bolesti i upravljanja bolešću. Skale hoda, govora i vida beleže progresiju bolesti. Učestalost napada, poremećaji kretanja i hranjenja zavise od odluka o nezi, posebno od antikonvulzivnih lekova i upravljanja cevčicama za hranjenje. Klinička progresija se često procenjuje korišćenjem agregatnih podskala govora i hoda, tako da ocena od 6 bodova predstavlja starosno zasnovanu normalu i 0 bodova je potpuni gubitak funkcije. Tabela 1 prikazuje WCMC i Hamburšku skalu CLN2 bolesti.

TABELA 1

[0040] Ovde su takođe obelodanjene metode sprečavanja jednog ili više kliničkih simptoma bolesti CLN2 koje se sastoje od primene ovde opisane formulacije koja sadrži rhTPP1 ispitaniku kome je to potrebno, opciono pri čemu ispitanik ima porodičnu istoriju bolesti CLN2. Ovde je takođe obelodanjena metoda sprečavanja jednog ili više kliničkih simptoma CLN2 bolesti, koja se sastoji od primene sastava koji sadrži terapijski efikasnu količinu rhTPP1 ispitaniku kome je to potrebno, upotrebe rhTPP1 u proizvodnji leka za prevenciju jednog ili više kliničkih simptoma CLN2 bolesti kod ispitanika, ili rhTPP1 za upotrebu u sprečavanju jednog ili više kliničkih simptoma CLN2 bolesti kod ispitanika, opciono pri čemu ispitanik ima porodičnu istoriju CLN2 bolesti.

[0041] Ovde su takođe obelodanjene metode lečenja bolesti CLN2, koje se sastoje od primene rhTPP1 ispitaniku kome je to potrebno u dozi koja je efikasna za održavanje fiziološke funkcije ili usporavanje ili smanjenje pogoršanja fiziološke funkcije kod ispitanika, pri čemu je fiziološka funkcija govorna funkcija, motorička funkcija, vid ili funkcija hranjenja. Ovde su takođe obelodanjene upotreba rhTPP1 u proizvodnji leka za održavanje fiziološke funkcije ili usporavanje ili smanjenje pogoršanja fiziološke funkcije kod ispitanika koji ima CLN2, i rhTPP1 za upotrebu u održavanju fiziološke funkcije ili usporavanju ili smanjenju pogoršanja fiziološke funkcije kod ispitanika koji ima CLN2 bolest; pri čemu je fiziološka funkcija govorna funkcija, motorička funkcija, vid ili funkcija hranjenja.

[0042] U jednom aspektu, lečenje ispitanika koji ima CLN2 bolest ili porodičnu istoriju CLN2 bolesti obuhvata primenu doze rhTPP1 koja je efikasna za održavanje govorne funkcije ili usporavanje ili smanjenje pogoršanja govorne funkcije ispitanika. U jednom aspektu, pogoršanje govorne funkcije je smanjenje od najmanje jednog poena u poređenju sa prethodnom ocenom utvrđenom pre ili tokom lečenja, mereno pomoću WCMC ili Hamburške skale za ocenjivanje bolesti. I na WCMC i na Hamburškoj skali, ocena od 3 poena označava normalan govor; 2 poena označavaju (prepoznatljivo) nenormalan govor; 1 poen označava jedva/teško razumljiv govor; a 0 poena označava nerazumljiv ili nikakav govor. U jednom aspektu, doza rhTPP1 je efikasna za održavanje govorne ocene ispitanika na istom nivou kao i prethodna ocena utvrđena pre ili tokom lečenja, npr.3 poena, 2 poena ili 1 poen. U drugom aspektu, doza rhTPP1 je efikasna za usporavanje ili smanjenje pogoršanja govorne funkcije povezane sa CLN2 kod ispitanika, što se može pokazati održavanjem govorne ocene na istom nivou tokom dužeg vremenskog perioda ili manjim smanjenjem govorne funkcije, u poređenju sa onim što bi se očekivalo s obzirom na prirodnu progresiju bolesti.

[0043] U drugom aspektu, lečenje ispitanika sa CLN2 ili porodičnom istorijom CLN2 obuhvata primenu doze rhTPP1 efikasne za održavanje motoričke funkcije ili usporavanje ili smanjenje pogoršanja motoričke funkcije kod ispitanika. U jednom aspektu, pogoršanje motoričke funkcije je smanjenje od najmanje jednog poena u poređenju sa prethodnom ocenom utvrđenom pre ili tokom lečenja, mereno pomoću WCMC ili Hamburške skale za ocenjivanje bolesti. Za procenu motoričke funkcije može se koristiti ili skala kliničke ocene za hod na WCMC skali ili za motoriku na Hamburškoj skali. I na WCMC i na Hamburškoj skali, ocena od 3 poena označava normalno hodanje; 2 poena ukazuju na nenormalno, ali nezavisno hodanje, npr. sa čestim padovima ili očiglednom nespretnošću; 1 poen označava nenormalno hodanje koje zahteva pomoć, npr. samo hodanje uz pomoć ili puzanje; a 0 poena označava ispitanika neambulantnog/nepokretnog, npr. uglavnom prikovanom za krevet. U jednom aspektu, doza rhTPP1 je efikasna za održavanje motoričke ocene ispitanika na istom nivou kao i prethodna ocena utvrđena pre ili tokom lečenja, npr.3 poena, 2 poena ili 1 poen. U drugom aspektu, doza rhTPP1 je efikasna za usporavanje ili smanjenje pogoršanja motoričke funkcije povezane sa CLN2 kod ispitanika, što se može pokazati održavanjem motoričke ocene na istom nivou tokom dužeg vremenskog perioda ili manjim smanjenjem motoričke funkcije, u poređenju sa onim što bi se očekivalo s obzirom na prirodnu progresiju bolesti.

[0044] U još jednom aspektu, lečenje ispitanika sa CLN2 ili porodičnom istorijom CLN2 obuhvata primenu doze rhTPP1 koja je efikasna za održavanje vida ili usporavanje ili smanjenje pogoršanja vida kod ispitanika. U jednom aspektu, pogoršanje vidne funkcije je smanjenje od najmanje jednog poena u poređenju sa prethodnom ocenom utvrđenom pre ili tokom lečenja, mereno pomoću WCMC ili Hamburške skale za ocenjivanje bolesti. Prema Hamburškoj skali, ocena od 3 poena ukazuje na to da ispitanik prepoznaje poželjan predmet i hvata se za njega; 2 poena ukazuju na nekoordinirano hvatanje za predmete; 1 poen ukazuje na to da ispitanik reaguje na svetlost, a 0 poena ukazuje na to da ispitanik ne reaguje na vizuelne stimulanse. U jednom aspektu, doza rhTPP1 je efikasna za održavanje vizuelne ocene ispitanika na istom nivou kao i prethodna ocena utvrđena pre ili tokom lečenja, npr.3 poena, 2 poena ili 1 poen. U drugom aspektu, doza rhTPP1 je efikasna za usporavanje ili smanjenje pogoršanja vizuelne funkcije povezane sa CLN2 kod ispitanika, što se može pokazati održavanjem ocene vida na istom nivou tokom dužeg vremenskog perioda ili manjim smanjenjem ocene vida, u poređenju sa onim što bi se očekivalo s obzirom na prirodnu progresiju bolesti.

[0045] U drugom aspektu, lečenje ispitanika sa CLN2 ili porodičnom istorijom CLN2 obuhvata primenu doze rhTPP1 koja je efikasna za održavanje funkcije hranjenja ili usporavanje ili smanjenje pogoršanja funkcije hranjenja kod ispitanika. U jednom aspektu, pogoršanje funkcije hranjenja je smanjenje od najmanje jednog poena u poređenju sa prethodnom ocenom utvrđenom pre ili tokom lečenja, mereno pomoću WCMC ili Hamburške skale za ocenjivanje bolesti. Prema WCMC skali, ocena od 3 poena ukazuje da nema disfunkcije gutanja; 2 poena ukazuje na blagu disfunkciju gutanja; 1 poen ukazuje na umerenu disfunkciju gutanja, a 0 poena ukazuje na to da je ispitanik zavisan od tubusa za hranjenje. U jednom aspektu, doza rhTPP1 je efikasna za održavanje ocene hranjenja ispitanika na istom nivou kao i prethodna ocena utvrđena pre ili tokom lečenja, npr.3 poena, 2 poena ili 1 poen. U drugom aspektu, doza rhTPP1 je efikasna za usporavanje ili smanjenje pogoršanja funkcije hranjenja povezane sa CLN2 kod ispitanika, što se može pokazati održavanjem ocene hranjenja na istom nivou tokom dužeg vremenskog perioda ili manjim smanjenjem funkcije hranjenja, u poređenju sa onim što bi se očekivalo s obzirom na prirodnu progresiju bolesti.

[0046] Ovde su takođe obelodanjene metode lečenja bolesti CLN2 koje se sastoje od primene rhTPP1 kod ispitanika kome je to potrebno u dozi koja je efikasna za poboljšanje fiziološke funkcije, pri čemu je fiziološka funkcija govorna funkcija, motorička funkcija, vid ili funkcija hranjenja. Ovde je takođe obelodanjena upotreba rhTPP1 u proizvodnji leka za poboljšanje fiziološke funkcije kod ispitanika koji ima CLN2, ili rhTPP1 za upotrebu u poboljšanju fiziološke funkcije kod ispitanika koji ima CLN2; pri čemu je fiziološka funkcija govorna funkcija, motorička funkcija, vid ili funkcija hranjenja. S obzirom na progresivno degenerativnu prirodu bolesti, poboljšanje govorne funkcije, motoričke funkcije, vida i/ili funkcije hranjenja, što ukazuje na to da je ispitanik povratio izgubljenu funkciju, posebno je poželjno, ali teško postići sa trenutnim opcijama lečenja.

[0047] Takođe obelodanjujemo metodu lečenja ispitanika sa CLN2 bolešću, koja obuhvata primenu doze rhTPP1 efikasne za poboljšanje govorne funkcije ispitanika. U jednom aspektu, poboljšanje govorne funkcije je povećanje od najmanje jednog poena u poređenju sa prethodnom ocenom utvrđenom pre ili tokom lečenja, mereno pomoću WCMC ili Hamburške skale za ocenjivanje bolesti. Na primer, ispitanik može da se poboljša sa ocene od 1 poena ili 2 poena na ocenu od 3 poena, što ukazuje na povratak na normalan govor ili da se poboljša sa ocene od 1 poena na ocenu od 2 poena.

[0048] Takođe obelodanjujemo metodu lečenja ispitanika sa CLN2 bolešću, koja obuhvata primenu doze rhTPP1 efikasne za poboljšanje motoričke funkcije ispitanika. U jednom aspektu, poboljšanje motoričke funkcije je povećanje od najmanje jednog poena u poređenju sa prethodnom ocenom utvrđenom pre ili tokom lečenja, mereno pomoću WCMC ili Hamburške skale za ocenjivanje bolesti. Na primer, ispitanik može da se poboljša sa ocene od 1 poena ili 2 poena na ocenu od 3 poena, što ukazuje na povratak na normalan hod, ili da se poboljša sa ocene od 1 poena na ocenu od 2 poena.

[0049] Takođe obelodanjujemo metodu lečenja ispitanika sa CLN2 bolešću, koja obuhvata primenu doze rhTPP1 efikasne za poboljšanje vida ispitanika. U jednom aspektu, poboljšanje vida je povećanje od najmanje jednog poena u poređenju sa prethodnom ocenom utvrđenom pre ili tokom lečenja, mereno pomoću WCMC ili Hamburške skale za ocenjivanje bolesti. Na primer, ispitanik može da se poboljša sa ocene od 1 poen ili 2 poena na ocenu od 3 poena, ili da se poboljša sa ocene od 1 poena na ocenu od 2 poena.

[0050] Takođe obelodanjujemo postupak lečenja ispitanika sa CLN2 bolešću koji obuhvata primenu doze rhTPP1 efikasne za poboljšanje funkcije hranjenja ispitanika. U jednom aspektu, poboljšanje funkcije hranjenja je povećanje od najmanje jednog poena u poređenju sa prethodnom ocenom utvrđenom pre ili tokom lečenja, mereno pomoću WCMC skale za ocenjivanje bolesti. Na primer, ispitanik može da se poboljša sa ocene od 1 poena ili 2 poena na ocenu od 3 poena, što ukazuje na povratak na normalno gutanje, ili da se poboljša sa ocene od 1 poena na ocenu od 2 poena.

[0051] Ovde su takođe obelodanjeni postupci lečenja CLN2 bolesti koji se sastoje od primene rhTPP1 kod ispitanika kome je to potrebno u dozi efikasnoj za sprečavanje ili lečenje neurološkog simptoma bolesti, pri čemu je neurološki simptom napad, smanjenje zapremine mozga, smanjenje sive mase u mozgu ili povećanje kranijalne cerebrospinalne tečnosti (CSF). Ovde je takođe obelodanjena upotreba rhTPP1 u proizvodnji leka za sprečavanje ili lečenje neurološkog simptoma kod ispitanika koji ima CLN2 ili porodičnu istoriju CLN2, i rhTPP1 za upotrebu u sprečavanju ili lečenju neurološkog simptoma kod ispitanika koji ima CLN2 ili porodičnu istoriju CLN2; pri čemu je neurološki simptom napad, smanjenje zapremine mozga, smanjenje sive mase u mozgu ili povećanje cerebrospinalne tečnosti glave.

[0052] Takođe obelodanjujemo postupak lečenja ispitanika koji ima CLN2 ili porodičnu istoriju CLN2, koji obuhvata primenu doze rhTPP1 efikasne za održavanje ili smanjenje broja napada kod ispitanika. U jednom aspektu, doza je efikasna za smanjenje broja napada mesečno koje ispitanik doživljava. U drugom aspektu, doza je efikasna za povećanje ocene napada za najmanje jedan poen u poređenju sa prethodnom ocenom utvrđenom pre ili tokom lečenja, mereno pomoću Hamburške skale ocenjivanja bolesti. Prema Hamburškoj skali, ocena od 3 poena ukazuje da nema napada za 3 meseca; 2 poena ukazuju na 1 do 2 napada za 3 meseca; 1 poen ukazuje na 1 napad mesečno; i 0 poena više od 1 napada mesečno. U jednom aspektu, doza rhTPP1 je efikasna za održavanje ocene napada ispitanika na istom nivou kao i prethodna ocena utvrđena pre ili tokom lečenja, npr.3 poena, 2 poena ili 1 poen. U drugom aspektu, doza rhTPP1 je efikasna za održavanje ili smanjenje broja napada kod ispitanika, što se može pokazati održavanjem broja napada mesečno tokom dužeg vremenskog perioda ili manjim smanjenjem ocene napada, u poređenju sa onim što bi se očekivalo s obzirom na prirodnu progresiju bolesti.

[0053] Takođe obelodanjujemo postupak lečenja ispitanika koji ima CLN2 ili porodičnu istoriju CLN2, koji obuhvata primenu doze rhTPP1 efikasne za održavanje zapremine mozga ili usporavanje ili smanjenje smanjenja zapremine mozga kod ispitanika. Atrofija mozga se povećava kako bolest napreduje, što rezultira gubitkom zapremine mozga i povezanim povećanjem zapremine i relativnog udela intrakranijalnog likvora. Zapremina mozga se može meriti metodama poznatim u struci, uključujući tehnike snimanja kao što su magnetna rezonanca (MRI), kompjuterizovana tomografija (CT/CAT), pozitronska emisiona tomografija (PET), jednofotonska emisiona kompjuterizovana tomografija (SPECT), elektroencefalografija (EEG), magnetoencefalografija (MEG) i bliska infracrvena spektroskopija (NIRS). U jednom aspektu, doza rhTPP1 je efikasna za usporavanje ili smanjenje smanjenja volumena mozga povezanog sa CLN2 kod ispitanika, što se može pokazati održavanjem volumena mozga tokom dužeg vremenskog perioda ili manjim smanjenjem volumena mozga, u poređenju sa onim što bi se očekivalo s obzirom na prirodnu progresiju bolesti.

[0054] Takođe obelodanjujemo postupak lečenja ispitanika koji ima CLN2 ili porodičnu istoriju CLN2 koji obuhvata primenu doze rhTPP1 efikasne za održavanje sive mase u mozgu ili usporavanje ili smanjenje smanjenja sive mase u mozgu kod ispitanika. Gubitak sive mase usled atrofije mozga nastaje kako bolest napreduje, što rezultira smanjenjem sive mase kao procenta zapremine mozga. Količina sive mase u mozgu može se proceniti metodama poznatim u struci, na primer, tehnikama snimanja kao što su MRI, CT/CAT, PET, SPECT, EEG, MEG i NIRS. U jednom aspektu, doza rhTPP1 je efikasna za usporavanje ili smanjenje smanjenja sive mase kod ispitanika, što se može pokazati održavanjem zapremine sive mase tokom dužeg vremenskog perioda ili manjim smanjenjem sive mase kao procenta zapremine mozga, u poređenju sa onim što bi se očekivalo s obzirom na prirodnu progresiju bolesti.

[0055] Takođe obelodanjujemo postupak lečenja ispitanika koji ima CLN2 ili porodičnu istoriju CLN2, koji obuhvata primenu doze rhTPP1 efikasne za održavanje zapremine cerebrospinalne tečnosti glave ili usporavanje povećanja zapremine cerebrospinalne tečnosti glave ispitanika. Kranijalni likvor povećava zapreminu i udeo ukupnog likvora kao rezultat cerebralne atrofije. Količina i udeo kranijalne cerebrospinalne tečnosti mogu se proceniti metodama poznatim u struci, na primer, tehnikama snimanja kao što su MRI i CT/CAT. U jednom aspektu, doza rhTPP1 je efikasna za usporavanje ili smanjenje povećanja kranijalne CSF kod ispitanika, što se može pokazati održavanjem zapremine kranijalne CSF dužeg vremenskog perioda ili manjim povećanjem kranijalnog CSF-a kao procenta ukupne CSF, u poređenju sa onim što bi se očekivalo s obzirom na prirodnu progresiju bolesti.

[0056] Gore navedeni postupci, sastavi za upotrebu i upotrebe mogu dalje da sadrže bilo koju od sledećih karakteristika, samostalno i u kombinaciji.

[0057] U jednom aspektu, postupak, sastav za upotrebu ili upotreba obelodanjivanja obuhvata davanje formulacije, sastava ili doze koja sadrži rhTPP1 ispitaniku kontinuirano ili kontinuirano u periodu od najmanje oko 1 sata, na primer, najmanje oko 1 sat, najmanje oko 2 sata, najmanje oko 3 sata, najmanje oko 4 sata, najmanje oko 5 sati, najmanje oko 6 sati ili više. U drugom aspektu, postupak ili upotreba obelodanjivanja obuhvata davanje formulacije, sastava ili doze koja sadrži oko 20 mg do oko 500 mg, oko 30 mg do oko 500 mg, oko 50 mg do oko 500 mg, oko 100 mg do oko 500 mg, oko 200 mg do oko 400 mg, oko 250 mg do oko 350 mg, ili oko 275 mg do oko 325 mg rhTPP1 ispitaniku kome je to potrebno, na primer, oko 20 mg, oko 30 mg, oko 50 mg, oko 100 mg, oko 200 mg, oko 300 mg, oko 400 mg, ili oko 500 mg rhTPP1. U jednom aspektu, postupak ili upotreba obelodanjivanja obuhvata primenu formulacije, sastava ili doze zapremine od oko 20 ml ili manje, oko 15 ml ili manje, oko 10 ml ili manje, oko 7,5 ml ili manje, ili oko 5 ml ili manje, na primer, oko 20 ml, oko 15 ml, oko 10 ml, oko 9 ml, oko 8 ml, oko 7 ml, oko 6 ml, oko 5 ml, oko 4 ml, oko 3 ml oko 2 ml, oko 1 ml, ili oko 0,5 ml po dozi ili događaju primene.

[0058] U različitim aspektima, metoda, sastav za upotrebu ili upotreba obelodanjivanja obuhvata davanje formulacije, sastava ili doze koja sadrži rhTPP1 ispitaniku brzinom manjom ili jednakom oko 2,5 ml formulacije, sastava ili doze na sat; manjom ili jednakom oko 75 mg rhTPP1 na sat; ili manjom ili jednakom oko 75 mg rhTPP1 na 2,5 ml formulacije ili sastava na sat. Formulacija, sastav ili doza se opciono primenjuju kontinuirano ili kontinuirano tokom perioda od najmanje oko 4 sata.

[0059] U jednom aspektu, postupak, sastav za upotrebu ili upotreba obelodanjivanja obuhvata primenu formulacije, sastava ili doze koja sadrži rhTPP1 nedeljno ili ređe, na primer, nedeljno, svake druge nedelje ili mesečno. Preciznije, postupak, sastav za upotrebu ili upotreba obelodanjivanja obuhvata primenu formulacije, sastava ili doze koja sadrži rhTPP1 jednom svakih 7 dana, 8 dana, 9 dana, 10 dana, 11 dana, 12 dana, 13 dana, 14 dana, 15 dana, 16 dana, 17 dana, 18 dana, 19 dana, 20 dana, 21 dan, 22 dana, 23 dana, 24 dana, 25 dana, 26 dana, 27 dana, 28 dana, 29 dana, 30 dana ili 31 dan. U jednom aspektu, formulacija, sastav ili doza se primenjuju intracerebroventrikularno. U drugom aspektu, formulacija, sastav ili doza se primenjuju intratekalno. U još jednom aspektu, formulacija, sastav ili doza se primenjuju intraokularno. U jednom aspektu, formulacija, sastav ili doza se primenjuje intracerebroventrikularno ili intratekalno, kao i intraokularno. Intracerebroventrikularna isporuka omogućava prodiranje u duboke sive strukture mozga kao što su talami, strijatum i srednji mozak, zbog fiziologije protoka likvora u kojem ventrikularna isporuka omogućava protok u treću i četvrtu komoru, ali i perkulira kroz neuropil moždane hemisfere, uz blagi gradijent pritiska od komore do subarahnoidnog prostora. Intratekalna i intracerebroventrikularna primena rekombinantnog enzima za lečenje poremećaja skladištenja lizozoma opisana je u Patentu US 7.442.372.

[0060] Formulacija, sastav ili doza rhTPP1 obelodanjivanja može se primeniti u jednoj bolus injekciji ili seriji injekcija (npr. u mozak, lumbalni region ili oko), ili kao kontinuirana ili kontinualna infuzija, npr. pomoću infuzione pumpe ili drugog implantiranog uređaja. U jednom aspektu, formulacija, sastav ili doza rhTPP1 se primenjuje pomoću sistema za infuziju koji se sastoji od tubinga, linijskog filtera (npr. oko 0,2 µm), rezervoara (npr. intratekalnog ili intracerebroventrikularnog) i katetera. Često, kada se sastav primenjuje intratekalno ili intracerebroventrikularno, kako bi se sprečili neželjeni efekti koji su rezultat veštačkog povećanja intracerebralnog ili intratekalnog pritiska, zapremina cerebrospinalne tečnosti uporediva sa zapreminom sastava koji se primenjuje prvo se uklanja iz ispitanika pre primene sastava. Međutim, kao što je opisano u primeru 3, ovde je pokazano da se formulacija, sastav ili doza rhTPP1 obelodanjivanja može primeniti bez uklanjanja bilo koje zapremine cerebrospinalne tečnosti iz ispitanika neposredno pre primene formulacije, sastava ili doze rhTPP1.

[0061] U jednom aspektu, postupak ili upotreba obelodanjivanja obuhvata davanje oko 10 ml formulacije, sastava ili doze koja sadrži oko 300 mg rhTPP1 intracerebroventrikularno u periodu od oko 4 sata svake druge nedelje ispitaniku koji ima CLN2.

[0062] Formulacije i sastavi ovog pronalaska mogu se direktno primeniti ispitaniku kome je to potrebno (tj. ne-izovolumetrijski) ili se mogu primeniti nakon uklanjanja definisane zapremine cerebrospinalne tečnosti iz prethodno datog ispitanika, pri čemu je ta definisana zapremina približno ista kao zapremina sastava koji je naknadno primenjen (tj. izovolumetrijska).

[0063] U jednom aspektu, postupak, sastav za upotrebu ili upotreba obelodanjivanja dalje obuhvata primenu rastvora za ispiranje na ispitaniku nakon primene rhTPP1. Rastvor za ispiranje se primenjuje istim putem kao rhTPP1 i korišćenjem istog sistema za isporuku (npr. sistema za infuziju), kako bi se uklonili svi rhTPP1 preostali u sistemu za isporuku i kako bi se osiguralo da je ispitanik primio punu predviđenu dozu rhTPP1. U jednom aspektu, rastvor za ispiranje se primenjuje (npr. korišćenjem istog katetera koji je prethodno korišćen za primenu sastava koji sadrži rhTPP1) na ispitaniku u količini između oko 0,5 ml i oko 5 ml, na primer, oko 0,5 ml, oko 1 ml, oko 2 ml, oko 3 ml ili oko 5 ml. U jednom aspektu, rastvor za ispiranje sadrži iste komponente kao formulacija ili sastav koji sadrži rhTPP1, ali bez rhTPP1. U jednom aspektu, rastvor za ispiranje može da sadrži di-natrijum hidrogen fosfat heptahidrat u koncentraciji od oko 0,11 mg/ml, natrijum dihidrogen fosfat monohidrat u koncentraciji od oko 0,08 mg/ml, natrijum hlorid u koncentraciji od oko 8,77 mg/ml, kalijum hlorid u koncentraciji od oko 0,22 mg/ml, magnezijum hlorid heksahidrat u koncentraciji od oko 0,16 mg/ml, kalcijum hlorid dihidrat u koncentraciji od oko 0,21 mg/ml i razblaživač, kao što je voda za injekciju.

Kompleti

[0064] Ovde su takođe obelodanjeni kompleti koji sadrže formulaciju rhTPP1 opisanu u ovom dokumentu, u dozi i obliku pogodnim za primenu na pacijentu. Obelodanjujemo komplet koji sadrži formulaciju koja sadrži oko 30 mg/ml rhTPP1, di-natrijum hidrogen fosfat heptahidrat u koncentraciji od oko 0,11 mg/ml, natrijum dihidrogen fosfat monohidrat u koncentraciji od oko 0,08 mg/ml, natrijum hlorid u koncentraciji od oko 8,77 mg/ml, kalijum hlorid u koncentraciji od oko 0,22 mg/ml, magnezijum hlorid heksahidrat u koncentraciji od oko 0,16 mg/ml, kalcijum hlorid dihidrat u koncentraciji od oko 0,21 mg/ml i razblaživač, kao što je voda za injekciju. U jednom aspektu, komplet dalje sadrži uputstva za intracerebroventrikularnu, intratekalnu i/ili intraokularnu primenu terapijskih sastava predmetnog pronalaska, pored terapijske formulacije. U drugom aspektu, komplet dalje sadrži rastvor za ispiranje kao što je ovde opisano. U još jednom aspektu, komplet dalje obuhvata sistem za primenu formulacije, koji se sastoji od bilo koje ili svih sledećih komponenti: tubusa, linijskog filtera, rezervoara za implantaciju i katetera. U jednom aspektu, komplet može da sadrži katetere, rezervoare ili druga sredstva prethodno napunjena terapijskim formulacijama predmetnog obelodanjivanja. Na primer, posebno se razmatraju kateteri prethodno napunjeni sa oko 100 mg rhTPP1, oko 200 mg rhTPP1, oko 300 mg rhTPP1, oko 400 mg rhTPP1 ili oko 500 mg rhTPP1, u farmaceutski prihvatljivoj formulaciji.

Alternativno, komplet može da sadrži katetere, rezervoare ili druga sredstva koja se mogu ponovo puniti i odgovarajuće količine enzima za ponovno punjenje takvih sredstava.

[0065] Obelodanjujemo da kompleti mogu da se sastoje od jedne ili više sledećih komponenti: ekstenzije (npr., proizvod br.536040, Smiths Medical, Dublin OH), linijskog filtera (npr., proizvod br. FS116, Smiths Medical), port igle (npr., proizvod br.21-2737-24, Smiths Medical), šprica ili dva ili više špriceva (npr., proizvod br.309604, Becton Dickinson, Franklin Lakes, NJ) ili igle za špriceve ili dve ili više igala za špriceve (npr., broj proizvoda 305196, Becton Dickinson).

[0066] Ovo obelodanjivanje će biti lakše shvaćeno pozivanjem na sledeće primere, koji su dati kao ilustracija i nisu namenjeni da budu ograničavajući.

Primeri

[0067] Sledeći primeri opisuju formulaciju koja obuhvata rhTPP1 za intracerebroventrikularnu (ICV) primenu i rezultate primene formulacije na ljudskim pacijentima u poređenju sa odgovarajućim, nelečenim pacijentima sa prirodnom istorijom.

Primer 1

Formulacija rhTPP1 za intracerebroventrikularnu primenu

[0068] RhTPP1 je proizveden u genetski modifikovanoj CHO ćelijskoj liniji domaćina i prečišćen standardnim hromatografskim metodama, kao što je opisano u patentu US br.

6.302.685 i Sleat et al.1997, Science 277:1802-1805. RhTPP1 je proizveden kao neaktivni proenzim koji se automatski aktivira pri kiselom pH nakon apsorpcije u lizozom. Proenzimski oblik rhTPP1 ima izračunatu prosečnu molekulsku masu izotopa od približno 59 kDa. Zreli enzim ima prividnu molekulsku masu od približno 46 kDa. Aminokiselinska sekvenca rhTPP1 proenzima je navedena u SEQ ID NO:1 i prikazana na Slici 1. Pro-segment enzima je prvih 176 aminokiselinskih ostataka, a zreli enzim je dužine 368 aminokiselina počev od pozicije 177 i naveden je u SEQ ID NO:2.

[0069] Formulacija rhTPP1 koja se koristi u Primerima bila je sterilni rastvor za ICV infuziju. To je bila bistra i bezbojna do bledo žuta tečnost koja sadrži rhTPP1 protein formulisan u koncentraciji od 30 mg/ml. Formulacija je upakovana u kontejnerski sistem zatvaranja koji se sastoji od bočice od prozirnog borosilikatnog stakla tipa 1 zatvorene čepom od butilne gume obložen fluoropolimerom i zatvorene aluminijumskim zaptivačem. Formulacija je uskladištena na temperaturi od - 40°C ± 10°C i isporučena zamrznuta. Ciljna pH vrednost formulacije bila je pH 6,5.

[0070] Sastav formulacije rhTPP1 koja se koristi u Primerima dat je u Tabeli 2.

TABELA 2

[0071] Formulacija rhTPP1 je pažljivo dizajnirana da imitira karakteristike humane CSF, kao što su koncentracije ključnih elektrolita slične onima koje se nalaze u humanoj CSF in vivo i formulacija nije sadržala konvencionalne konzervanse ili stabilizatore kao pomoćne supstance. Nakon primene formulacije rhTPP1 nisu prijavljeni ili primećeni značajni bezbednosni problemi, tj. ozbiljne neželjene reakcije, koje se ranije nisu mogle predvideti.

[0072] Studije stabilnosti sprovedene su pri dugotrajnim (≤ -60°C) i ubrzanim uslovima (5 ± 3°C) u skladu sa smernicama ICH i prema protokolu za praćenje vremensko-temperaturne stabilnosti. Uzorci stabilnosti skladišteni su u malim bocama sastavljenim od istih materijala kao i pakovanje u punom obimu. Podaci o stabilnosti prikupljeni na potpornim i kliničkim serijama pokazali su da je formulacija rhTPP1 bila stabilna na ≤ -60°C najmanje 36 meseci i na 5 ± 3°C najmanje 6 meseci, što je bilo iznenađujuće s obzirom na to da formulacija nije imala konzervanse i stabilizatore koji se obično nalaze u farmaceutskim proizvodima. U Tabeli 3 prikazani su rezultati ispitivanja stabilnosti.

TABELA 3

Primer 2

Studija prirodne istorije

[0073] Kvantitativna procena progresije bolesti CLN2 prirodne istorije analizirana je u kohorti od 41 nelečenog pacijenta sa CLN2. Hamburška klinička skala korišćena je za procenu neuroloških i funkcionalnih domena pogođenih bolešću primerenih uzrastu.

[0074] Kvantitativni opis kliničkog pada kod nelečenih ispitanika sa prirodnom istorijom CLN2 prikazan je na slici 2. Analiza prirodne istorije pokazala je jasan i predvidiv odnos starosti i težine bolesti. Nakon pojave motoričkih i govornih simptoma, u suštini je došlo do brzog linearnog pada u kojem su deca, u proseku, izgubila oko 2 prekretnice svake godine (linearna stopa pada od 2,1 poena godišnje). Postojao je uglavnom predvidiv tok, međutim, bilo je nekih slučajeva „kasnog početka“ koji su činili manje od 20% populacije u kohorti. Ovi pacijenti su imali kasniji početak simptoma i duži period blage bolesti, ali su zatim podlegli brzom i aktivnom opadanju, obično 2 do 3 godine kasnije od klasičnog oblika.

[0075] Kvantitativna klinička progresija iz hamburške kohorte potkrepljena je superponiranjem procena kliničkih ocena iz nezavisne (pacijenata i ocenjivača) kohorte iz WCMC (n = 49). Iako su klinički opisi nezavisnih kohorti CLN2 slični, ovo je bila prva potvrda snažne kvantitativne veze u progresiji bolesti u odvojenim grupama pacijenata. Obe kohorte pacijenata sa CLN2 imale su veliku većinu klasičnog kasnog infantilnog početka i progresije, kao i manji udeo dece koja su imala fenotip „kasnog početka“, obično sa ranim manifestacijama bolesti u dobi od 5 godina, a ne u dobi od 3 godine. Skala koja koristi motoričku (hod) i govornu funkciju reproduktivno je zabeležila neurološki pad pacijenata sa CLN2. Na osnovu gore navedenih analiza, utvrđeno je da je kohorta ispitanika prirodne studije odgovarajuća kontrolna populacija nelečenih, a prosečna stopa opadanja simptoma bolesti CLN2 u ovoj nelečenoj populaciji sa prirodnom istorijom može se koristiti kao efikasan i informativan komparator za bilo koju prevenciju ili smanjenje stope opadanja simptoma kod ispitanika koji boluje od bolesti CLN2 izazvane primenom sastava predmetnog pronalaska.

Primer 3

Faza 1/Faza 2 otvorene studije povećanja doze kod pacijenata sa CLN2

[0076] Studija je bila otvoreno kliničko ispitivanje lečenja za procenu bezbednosti, podnošljivosti i efikasnosti rhTPP1 formulacije obelodanjivanja dostavljene deci sa CLN2 bolešću putem ICV katetera u dozi od 300 mg (10 ml ukupne zapremine) svake druge nedelje. Studija je dizajnirana da proceni bezbednost i podnošljivost počevši od malih doza (30 mg i 100 mg), ali su svi pacijenti eskalirali do visoke očekivane terapijske doze (300 mg) kada je nezavisni komitet za praćenje podataka zabeležio da su niže doze bezbedne. Trajanje ispitivanja za sve uključene pacijente bilo je 48 nedelja lečenja pri stabilnoj očekivanoj terapijskoj dozi od 300 mg ICV svake druge nedelje. Primarni ciljevi studije bili su procena bezbednosti i podnošljivosti rhTPP1 formulacije obelodanjivanja primenjene kod ispitanika sa CLN2 bolešću pomoću implantiranog ICV rezervoara i kanile i procena efikasnosti korišćenjem skale rejtinga specifične za CLN2 bolest u poređenju sa podacima iz prirodne istorije nakon 12 meseci lečenja. Sekundarni ciljevi studije bili su procena uticaja lečenja na merenje atrofije mozga u poređenju sa podacima o prirodnoj istoriji bolesti CLN2 nakon 12 meseci lečenja.

[0077] Glavni kriterijumi za uključivanje bili su dijagnoza CLN2 i starosna granica za uključivanje od najmanje 3 godine. Pacijenti koji su imali početnu ocenu bolesti manju od 3 u vreme skrininga (koristeći Hamburšku agregatnu skalu motorike/govora od 0 do 6) isključeni su iz studije. Pacijenti mlađi od 3 godine verovatno neće progresirati zbog starosti, a ne lečenja, kao što je prikazano horizontalnom linijom na krivoj progresije. Pacijenti sa ocenom na skriningu od 2 ili manje takođe su bili manje linearni, varijabilniji i smatrani potencijalno refraktornijim na lečenje zbog stadijuma bolesti. Dakle, grupa lečenja je jednostavno definisana prema starosti i rezultatu kako bi se uključio rani i vrlo predvidiv pad.

[0078] Prosečna starost pri uključenju bila je 4,0 godine, nešto više devojčica nego dečaka, pretežno bele rase. Klinički rezultat CLN2 na skriningu i početku prikazan je u Tabeli 4 u nastavku, koja prikazuje Hamburški rezultat motorike/govora za svaku studijsku kohortu i ukupne rezultate i na skriningu i na početku.

TABELA 4

[0079] Sve u svemu, došlo je do odstupanja u rezultatima CLN2 pre lečenja prema uznapredovaloj bolesti. S obzirom na brzu progresiju bolesti i poteškoće u utvrđivanju, očekivalo se naginjanje ka nižim rezultatima. Dalje, došlo je do određenog pada rezultata na skriningu i u periodu (do dve nedelje) do početne procene (neposredno pre postavljanja rezervoara ICV). Četiri pacijenta iz grupe za skrining koja je postigla 3 skliznula su za poen na početku, a dva pacijenta iz grupe za skrining koja je postigla 4 izgubila su poen na 3 na početku. Dva pacijenta koji su ušli kao 6 (tj. krajnje normalni) bili su brat i sestra pogođene dece. Dispozicija, demografija i karakteristike predmetne populacije sumirane su u Tabeli 5 u nastavku.

Tabela 5

[0080] Svi uključeni pacijenti primali su stabilno doziranje od 300 mg ICV svake druge nedelje. Kohorta 1 je bila izložena ≥ 1 meseca sa 30 mg ICV svake druge nedelje, zatim se povećavala na 100 mg ICV svake druge nedelje tokom ≥ 4 nedelje, dok je kohorta 2 započeta na 100 mg ICV svake druge nedelje tokom ≥ 4 nedelje. I Kohorta 1 i Kohorta 2 su se povećavale na 300 mg ICV svake druge nedelje, a svi naredni pacijenti, uključujući Kohortu 3, započeli su doziranje sa stabilnim režimom doziranja od 300 mg ICV svake druge nedelje i nastavili su tokom ≥ 48 nedelja. Doza od 300 mg je primenjena u 10 ml infuzijom u periodu od oko 4 sata putem ICV katetera. Zapremina cerebrospinalne tečnosti, npr. ekvivalentna količini rhTPP1 formulacije koja se primenjuje, nije uklonjena neposredno pre početka infuzije, što je bilo atipično, ali iznenađujuće nije izazvalo nikakve neželjene efekte. Odmah nakon primene doze od 300 mg, ispitaniku je primenjen rastvor za ispiranje u količini od oko 2 ml putem istog ICV katetera. Rastvor za ispiranje je bio identičan formulaciji u Tabeli 2, ali nije sadržao rhTPP1. Bolus doza od 300 mg enzima po događaju primene bila je značajno veća od prethodnih intratekalnih ili ICV primenjenih enzimskih supstitucionih terapija i, kao takvi, profili bezbednosti i efikasnosti uočeni nakon primene tako visoke doze leka nisu se mogli prethodno predvideti. Preciznije, primena bolus doze rhTPP1 od 300 mg bez povezanih ozbiljnih, nekontrolisanih neželjenih događaja nije se mogla predvideti ranije.

Rezultati

[0081] Efekat lečenja na kliničke procene hoda i govora: Primarni alat za procenu kvantitativne evaluacije kliničke težine bio je agregat od 0 do 6 poena podskale hoda i govora koja je zajednička i za Hamburšku i za WCMC skalu za ocenjivanje bolesti. Ova skala je obuhvatila predvidiv, brz i progresivan klinički pad podudarnih, nelečenih pacijenata sa prirodnom anamnezom koji je korišćen kao komparator za primarnu analizu efikasnosti.

[0082] Ocena bolesti hoda/govora za 23 pacijenta sa trajanjem lečenja dužim od 42 nedelje prikazana je na Slikama 3A do 3F. Od 23 pacijenta, 3 pacijenta (1244-1001, 1244-1002 i 1244-1003) bili su iz Kohorte 1 (C1), 3 pacijenta (1244-1004, 1244-1006 i 1287-1005) bili su iz Kohorte 2 (C2), 3 pacijenta (1244-1008, 1244-1009, 1244-1010) bili su iz Kohorte 3 (C3), a 14 pacijenata (0119-1020, 0146-1021, 0146-1022, 0146-1023, 1244-1011, 1244-1012, 1244-1017, 1244-1024, 1323-1013, 1323-1014, 1323-1015, 1323-1016, 1323-1018 i 1323-1019) bili su iz grupe koja je primala samo stabilno doziranje (SBO) od 300 mg. Kao što se i očekivalo, govorni deficit je obično bio napredniji od deficita hoda. Ulazni rezultati nisu randomizovano distribuirani; 12 pacijenata je imalo značajnu progresiju bolesti sa kombinovanim ulaznim rezultatom od 3 poena, a 2 pacijenta su imala kombinovani ulazni rezultat od 6 poena. S obzirom na brzu progresiju i utvrđivanje bolesti, deca su često prisutna sa očiglednim opadanjem ili kao brat i sestra onih sa očiglednim opadanjem.

[0083] Nakon lečenja sa rhTPP1 i formulacijom obelodanjivanja (prikazano u Tabeli 2 gore), CLN2 ocena bolesti hoda/govora je stabilizovana, kao što je prikazano na Slikama 3A do 3F. Jedanaest od 23 pacijenta nije imalo nepovratan pad tokom perioda lečenja. Četiri pacijenta su imala pad od jedne jedinice početkom perioda lečenja, ali nakon toga nije bilo nepovratnog pada. Dva pacijenta (1244-1008 i 1323-1013) smanjila su se za jednu jedinicu sa 3 na 2 poena između skrininga i početka, ali nisu doživela nikakav dodatni gubitak ocena tokom lečenja. Na osnovu rezultata, postojala je očigledna korist od lečenja kod svih pacijenata bez obzira na kohortu (početnu dozu) ili početni rezultat. Kod određenog broja pacijenata došlo je do obrnutog pada ocene. Na primer, pacijent 1287-1005 (Slika 3B) je imao smanjenje ocene od 2 jedinice u prvom mesecu lečenja, što je predstavljalo gubitak funkcije i za hod i za govor. Međutim, ovaj pacijent je povratio jedinicu 60. dana lečenja i nije imao neto promene nakon toga do 440. dana analize. Povraćeni rezultat bio je sticanje govora, naglašavajući klinički značaj promena u jednoj jedinici.

[0084] Nijedan od 2 pacijenta sa rezultatom 6 pri ulasku nije izgubio jedinicu ocenjivanja. Sedam od 12 pacijenata sa ulaznim rezultatom 3 nije imalo nepovratan pad, a 2 su bila stabilna nakon početnog pada od jedinice. Stoga je korist od lečenja bila očigledna kod pacijenata sa značajnim deficitom i progresijom bolesti.

[0085] Kao što je pokazano u studiji prirodne istorije CLN2, medijana stope pada nelečene populacije prirodne istorije procenjena je na 2,1 jedinica svake godine. Dakle, svi pacijenti u terapijskoj grupi imali su poboljšane ocene u poređenju sa očekivanim ishodima nelečene populacije sa prirodnom istorijom.

[0086] Da bi se uspostavio jasniji odnos u toku bolesti između lečenih i podudarnih, nelečenih pacijenata sa prirodnom anamnezom, svaki ispitani pacijent je upoređen sa nelečenim pacijentima sa prirodnom anamnezom prema parametrima početnog CLN2 rezultata, starosti i genotipa. Iako ne postoje jasne podgrupe ili faktori koji predviđaju progresiju kod CLN2 bolesti, ovi parametri se najčešće koriste za definisanje težine bolesti. Pojedinačno lečeni pacijenti su upoređivani sa svakim članom kohorte sa prirodnom istorijom koji je imao sličnu ocenu hoda/govora na početku, kao što je prikazano na Slikama 4A do 4I. Pacijenti u studiji su upareni prema početnom rezultatu CLN2, na sledeći način: za datog pacijenta u studiji sa datom početnom ocenom, identifikovani su svi pacijenti sa prirodnom anamnezom koji su prijavili jednu ili više procena CLN2 sa istim rezultatom CLN2. Ako je početni rezultat CLN2 pacijenta u ispitivanju bio 2, 3, 4 ili 5, onda je vremenski profil CLN2 svakog pacijenta sa prirodnom istorijom bio vremenski pomeren levo ili desno, tako da je preklapao početni rezultat pacijenta u ispitivanju. Ako je pacijent sa prirodnom anamnezom imao višestruke procene koje su jednake početnom rezultatu CLN2 pacijenta u ispitivanju, onda je vremenska srednja tačka višestrukih procena korišćena za vremensko pomeranje. Ako je početni CLN2 rezultat pacijenta u ispitivanju bio 6 poena, onda je poslednji rezultat pacijenta sa prirodnom istorijom od 6 poena korišćen za vremensko pomeranje. Analize osetljivosti sprovedene su korišćenjem drugih kriterijuma podudaranja, a rezultati ovih analiza bili su u skladu sa analizama podudarnih rezultata.

[0087] Na Slikama 4A do 4I prikazani su rezultati ispitanika lečenih rhTPP1 formulacijom obelodanjivanja u odnosu na uparene, nelečene pacijente sa prirodnom istorijom. Lečeni ispitanici i nelečeni pacijenti sa prirodnom anamnezom su se podudarali prema rezultatu ocene bolesti koristeći podskale hoda od 0 do 6 jedinica i govora kao agregat. Ocene svakog od njih su upoređene tokom perioda od godinu dana lečenja. Postojala je korist od lečenja za ispitanike koji su primili rhTPP1 u poređenju sa svim članovima odgovarajuće, nelečene grupe pacijenata sa prirodnom anamnezom. Ispitanik 1244-1001 (Slika 4A) imao je smanjenje ocene sa 3 jedinice na 2 jedinice nakon 120 dana lečenja, ali je povratio jedinicu i nakon toga nije imao neto promene. Ispitanik 1244-1002 (Slika 4B) je imao povećanje ocene sa 3 jedinice na 4 jedinice, smanjenje sa 4 jedinice na 2 jedinice i povećanje sa 2 jedinice na 3 jedinice, što je rezultiralo ukupnim održavanjem ocene bolesti na kraju ispitivanja u poređenju sa 1. danom. Ispitanici 1244-1003 (Slika 4C) i 1244-1010 (Slika 4I) održavali su ocenu od 6 jedinica, tj. normalnu motoričku i govornu funkciju, tokom celog ispitivanja. Ispitanici 1244-1004 (Slika 4D) i 1244-1009 (Slika 4H) održavali su ocenu od 3 jedinice tokom celog ispitivanja. Ispitanik 1244-1006 (Slika 4E) je u početku imao smanjenje ocene sa 3 jedinice na 2 jedinice, ali je ponovo stekao jedinicu pre nego što se ponovo smanjio sa 3 jedinice na 2 jedinice bez neto promena nakon toga. Ispitanik 1244-1008 (Slika 4G) je u početku imao smanjenje ocene sa 3 jedinice na 2 jedinice, bez neto promena nakon toga.

[0088] Za razliku od svih lečenih ispitanika, većina njihovih podudarnih, nelečenih pacijenata sa prirodnom anamnezom imala je nepovratno smanjenje ocene sa 3 jedinice na 0 jedinica do kraja uporednog perioda, što ukazuje na progresiju do potpunog nedostatka funkcije za kombinaciju hoda i govora. Analiza podudaranja pokazuje korist lečenja za one pacijente koji održavaju svoj rezultat ocene bolesti i koji takođe imaju početni pad ocene, ali se kasnije stabilizuju.

[0089] Najkomplikovaniji odgovor (ispitanik 1287-1005) prikazan je na Slici 4F. Iako je ovaj pacijent brzo opao za 2 jedinice sa početnog rezultata od 3 poena na rezultat ispitivanja od 1 u prvom mesecu ispitivanja, pacijent je uspeo da povrati jedinicu i stabilizuje se na skoru od 2 poena. Tumačenje ovog toka je razjašnjeno poređenjem sa nelečenim pacijentima sa prirodnom istorijom koji su podudarni u pogledu rezultata. Klinička progresija je bila lošija kod 15 od 18 nelečenih rezultatski podudarnih pacijenata sa prirodnom anamnezom, a ista je bila kod samo 2 nelečena rezultatski podudarna pacijenta sa prirodnom istorijom (jedno nelečeno podudaranje sa prirodnom istorijom nije bilo moguće proceniti). Klinički tok kod nelečenih pacijenata uvek se pogoršavao, često sa malo vremena između izgubljenih prekretnica. Nikada nije došlo do ponovnog uspostavljanja izgubljene funkcije i naknadne stabilizacije. Stoga je podudaranje sa najsloženijim lečenim profilom takođe bilo indikativno za jasnu korist od lečenja.

[0090] Slika 5 prikazuje distribuciju kliničke promene od početne vrednosti kod uparenih, nelečenih pacijenata prirodne istorije za vreme trajanja lečenja, uparene na osnovu rezultata ispitanika. Kao što je prethodno navedeno, 7 od 9 (> 75%) pacijenata nije imalo promenu u početnoj skali ocenjivanja bolesti. Za tih 7 pacijenata u periodu lečenja, svi podudarni nelečeni pacijenti sa prirodnom anamnezom imali su najmanje pad za jednu jedinicu, ali češći je bio pad sa više jedinica ili 2 jedinice do 4 jedinice. Na primer, pacijent 1244-1001 je imao 1 pandan koji je izgubio jedan poen, 3 pandana koja su izgubila 2 poena i 14 pandana koja su izgubila sva 3 dostupna poena za ocenjivanje bolesti govora/hoda. Dakle, u istom vremenskom periodu nije bilo promene kod lečenog pacijenta, ali je 14 od 18 (> 75%) nelečenih pacijenata sa prirodnom istorijom izgubilo sve funkcije hoda i govora. Postojao je efekat poda sa početnim ulaznim rezultatom od 3 poena u kojem su mnogi upareni nelečeni pacijenti sa prirodnom istorijom izgubili sve raspoložive jedinice za ocenjivanje, međutim, 2 pacijenta sa početnim ulaznim rezultatom od 6 poena (Pacijenti 1244-1003 i 1244-1010) su značajno pokazali da se ova podudaranja takođe aktivno pogoršavaju, neki sa padom od 4 i 5 poena u periodu lečenja. Ovo zapažanje je bila jasna klinička demonstracija značajnog efekta lečenja; većina lečene dece zadržala je ulazne kliničke ocene u kontekstu nelečenih podudaranja sa prirodnom istorijom koja su aktivno izgubila govor i nezavisan hod u istom vremenskom periodu, od kojih su mnoga sa potpunim gubitkom funkcije. Preostala 2 lečena pacijenta koja su izgubila jedan poren (ispitanici 1287-1005 i 1287-1006) i dalje su imala bolje kliničke ocene od velike većine podudaranja u periodu lečenja. Ukupno, od nelečenih rezultatski podudarnih pacijenata sa prirodnom anamnezom, 97% je imalo lošije ocene od lečenih ispitanika.

[0091] Koristeći višestruke kriterijume uparivanja (npr. početnu vrednost, starost i genotip), skoro 100% poređenja pokazalo je povoljan efekat lečenja u poređenju sa odgovarajućim nelečenim pacijentima sa prirodnom istorijom bolesti. Prosečna razlika u lečenju po kriterijumima uparivanja kod svih lečenih pacijenata u poređenju sa pacijentima sa prirodnom istorijom kretala se od 1,9 do 2,1 poena u zavisnosti od korišćenih kriterijuma uparivanja.

[0092] Na slici 9A prikazana je prosečna promena motoričke-govorne ocene za pacijente koji su lečeni ≥ 48 nedelja (n = 21; isprekidana linija) i kohorta sa prirodnom istorijom (n = 41; puna linija). Srednji pad ocene bolesti za lečene pacijente bio je 0,43 (standardna devijacija 0,839), sa medijanom pada od 0,00 jedinica tokom 48 nedelja. Nasuprot tome, srednji pad ocene bolesti za kohortu sa prirodnom istorijom iznosio je 2,09 (standardna devijacija 0,966), sa medijanom pada od 1,87 jedinica tokom 48 nedelja. Sve u svemu, došlo je do značajnog smanjenja (p<0,0001) od 79% očekivanog kliničkog pada za lečene pacijente. Slika 9B prikazuje promenu motoričkog/govornog rezultata za pacijente (n = 23) od poslednjeg merenja pre prve doze od 300 mg (na početku) do poslednje doze od 300 mg u ≥ 48. nedelji. Sveukupno, 65% (15 od 23) pacijenata je ili poboljšalo ili nije imalo progresiju kliničke bolesti tokom lečenja, a 87% (20 od 23) pacijenata je imalo bolje rezultate tokom lečenja (tj. imalo je promenu rezultata od -1 ili više) u poređenju sa nelečenim ispitanicima iz studije sa prirodnom istorijom. Ove analize su ujednačeno podržale zaključak da je došlo do dramatične i klinički značajne stabilizacije CLN2 skora kod lečenih pacijenata u poređenju sa podudarnim članovima nelečene grupe sa prirodnom istorijom, koji brzo i predvidljivo opada.

[0093] Uticaj lečenja na kliničke procene vida: Kod nelečenih pacijenata sa CLN2, gubitak vida se javlja kasnije od pada govora i hoda, međutim, kada je simptomatičan, tok je predvidljivo brz i progresira do slepila. Stoga je očuvanje vida važan ishod lečenja. Gubitak vida može se zabeležiti na subskali od 0 do 3 poena na sličan način kao i na drugim subskalama, u kojima je 3 normalno, a 0 funkcionalno slepo. Nije bilo nepovratnog gubitka u domenu podskale vida za većinu lečenih pacijenata tokom perioda lečenja. Kada su lečeni pacijenti bili upareni sa nelečenim ispitanicima prirodne istorije prema rezultatu, starosti i genotipu koristeći skale kompozita podskala hoda, govora i vida (0 do 9 jedinica), bilo je jasno da su nelečeni upareni pacijenti sa prirodnom istorijom izgubili dodatne poene u poređenju sa lečenom grupom.

[0094] Na Slikama 6A do 6I prikazani su rezultati devet ispitanika lečenih sa rhTPP1 formulacijom obelodanjivanja, prikazani u odnosu na uparene, nelečene pacijente sa prirodnom istorijom koji se podudaraju sa rezultatom ocene bolesti koristeći podskale hoda, govora i vida od 0 do 9 jedinica kao agregat. Ispitanik 1244-1001 (Slika 6A) imao je smanjenje rejtinga za jednu jedinicu sa 6 na 5 poena, ali je ubrzo vratio bod na ocenu 6, bez neto promena nakon toga. Ispitanik 1244-1002 (Slika 6B) je imao povećanje rejtinga sa 5 poena na 6 poena, nakon čega je usledilo smanjenje sa 6 poena na 4 poena, zatim povećanje sa 4 poena na 5 poena, što je rezultiralo ukupnim održavanjem rejtinga bolesti na kraju studije u odnosu na 1. dan. Ispitanici 1244-1003 (Slika 6C) i 1244-1010 (Slika 6I) održavali su ocenu od 9 poena tokom celog ispitivanja, što ukazuje na normalnu funkciju hoda, govora i vida; ispitanici 1244-1004 (Slika 6D) i 1244-1009 (Slika 6H) održavali su ocenu od 6 poena tokom celog ispitivanja, a ispitanik 1244-1008 (Slika 6G) održavao je ocenu od 5 poena tokom celog ispitivanja. Ispitanik 1244-1006 (Slika 6E) imao je početno smanjenje ocene za jednu jedinicu sa 6 na 5 poena, nakon čega je usledilo dalje smanjenje na 4 poena, ali je ponovo dobio jedinicu do ocene od 5 poena, bez neto promena nakon toga. Ispitanik 1287-1005 (Slika 6F) imao je smanjenje ocene sa 6 bodova na 4 boda, nakon čega je usledilo povećanje sa 4 poena na 5 poena i smanjenje na 4 poena, ali je ponovo dobio jedinicu, do konačne ocene od 5 poena.

[0095] Dodavanje podskale vida nije dovelo do promene kod devet lečenih pacijenata tokom perioda lečenja. Međutim, nelečeni rezultatski podudarni pacijenti sa prirodnom istorijom imali su značajan doprinos gubitka vida ukupnom rezultatu. Bilo je više nelečenih podudaranja u prirodnoj istoriji sa razlikom većom od 3 poena u poređenju sa lečenim pacijentima, što pokazuje doprinos opadanja vida ukupnom rezultatu tokom perioda ispitivanja. Dodavanje podskale vida je tako povećalo razliku između lečenih pacijenata i nelečenih pacijenata sa prirodnom anamnezom. Pošto nije bilo nepovratnog gubitka jedinice za ocenjivanje bolesti kod podudarnih, nelečenih pacijenata sa prirodnom istorijom, posmatranje efekta lečenja od rhTPP1 u vezi sa zaustavljanjem progresije bolesti i stabilizacionom funkcijom može se proširiti sa motorike/hoda i govora na uključivanje kliničkog domena vida.

[0096] Uticaj lečenja na ukupnu procenu bolesti: Pacijenti su takođe procenjeni tokom studije koristeći kombinovanu skalu od 12 poena koja sadrži kompletni Hamburški ili WCMC rezultat. Rezultati na skali od 12 poena bili su zbir individualnih rezultata pacijenta za (1) motoriku/hod, (2) govor, (3) napade/mioklonus i (4) vid/hranjenje. Slike 10A do 10L prikazuju rezultate ispitanika lečenih sa rhTPP1 formulacijom obelodanjivanja koristeći kombinovanu Hamburšku (levi panel) i WCMC (desni panel) skalu od 0 do 12 jedinica.

Šesnaest od 23 pacijenta nije imalo nepovratan pad na najmanje jednoj skali, a 8 je imalo povećan rezultat na najmanje jednoj skali na kraju perioda lečenja u poređenju sa početnom, što potvrđuje ukupnu korist od lečenja kod pacijenata koji su primali rhTPP1.

[0097] Uticaj lečenja na volumen mozga: MRI je korišćen za procenu sekundarnog ishoda kod lečenih pacijenata. Proces bolesti karakterišu atrofija, gubitak ćelija i nenormalnosti signala. Ovi parametri koreliraju pojedinačno ili kao kompozitni rezultat sa starosnom dobi pacijenta i skorom ocene bolesti. Dakle, postoji opšti konsenzus da je progresija bolesti u korelaciji sa MRI indeksima atrofije, a pokazalo se da su višestruki MRI parametri u korelaciji sa uzrastom i težinom bolesti kod CLN2 bolesti (Dyke et al., AJNR Am JNeuroradiol. 2013;34(4):884-9); (Paniagua et al., Clin Neuroradiol. 2013; 23(3):189-96). Baza snimaka koja podržava ove zaključke zasniva se na presečnoj korelaciji značajnog broja pacijenata, međutim, ne postoji longitudinalna akvizicija MRI snimaka unutar pacijenta. Stoga ne postoji ista sposobnost podudaranja longitudinalne MR analize izvedene iz studije sa sličnom izvedenom bazom podataka sa prirodnom istorijom.

[0098] Za analizu lečenih pacijenata, parametri magnetne rezonance su standardizovani na svim hardverskim platformama na mestima ispitivanja. Podaci su prikupljeni lokalno, redigovani za identifikaciju informacija i preneti u centralnu laboratoriju za snimanje. Slike su randomizovane tako da nezavisni radiolog nije znao za odnos pacijenta ili vremenski odnos prema početku. Promene u volumenu mozga rekonstruisane su iz randomizovanog nezavisnog centralnog očitavanja. Podaci su analizirani kako bi se studije longitudinalno uporedile sa početnom vrednošću u celoj lečenoj populaciji. Slika 7 prikazuje rezime MRI izmerenih volumena mozga kod lečenih pacijenata. Cerebralna atrofija dovodi do većeg volumena i udela intrakranijalnog likvora. Povećanje ovih merenja atrofije je u korelaciji sa starošću i težinom kod pacijenata sa CLN2. Longitudinalni dijagrami volumena i proporcije cerebrospinalne tečnosti za lečene pacijente koji su naznačeni takođe su pokazali malu, ako i bilo kakvu promenu, u merenjima parametara cerebrospinalne tečnosti. Svi pacijenti su imali MRI volumetriju koja se činila konstantnom i konzistentnom sa stabilizacijom ocenjivanja.

[0099] Na Slikama 8A do 8L prikazana je longitudinalna MR procena volumena mozga kod lečenih pacijenata. Aktivnu neurodegeneraciju kod pacijenata sa CLN2 karakteriše dominantan gubitak sive mase i kompenzatorni dobitak cerebrospinalne tečnosti. Međutim, u procenjenom periodu bilo je veoma stabilnih volumena mozga i nije bilo dokaza o neurodegenerativnom procesu kod lečenih pacijenata. Volumen sive mase, prikazan na Slikama 8A do 8L kao razlika između CSF i grafikona sive mase (isprekidana linija) i CSF grafikona (puna linija) u svakom od gornjih i donjih panela, bio je stabilan tokom celog ispitivanja za svakog od lečenih pacijenata. Promena volumena kortikalne sive mase kao procenta ukupnog volumena mozga od poslednjeg merenja pre prve infuzije od 300 mg (početna vrednost) u poređenju sa poslednjim posmatranjem u ≥ 48 nedelja lečenja prikazana je u Tabeli 6 u nastavku.

Tabela 6.

Longitudinalna promena volumena korteksa je -1% svake godine kod normalne dece starosti 4-12 godina, ali -12,5% svake godine kod nelečenih pacijenata sa CLN2. Tokom lečenja sa rhTPP1, volumen cerebrospinalne tečnosti, sive mase i bele mase ostao je relativno konstantan, smanjujući 89% gubitka kortikalnog volumena povezanog sa bolešću.

[0100] Neželjeni događaji: Jedan pacijent se povukao iz ispitivanja zbog nemogućnosti da se pridržava protokola. Preostala 23 pacijenta su ostala u studiji i tolerisala su lečenje sa rhTPP1 lekom putem ICV rute. Nije bilo smrtnih slučajeva, prekida lečenja ili prekida ispitivanja iz razloga povezanih sa bezbednošću. U skladu sa minimalnim uticajem implantacije medicinskog sredstva, svi pacijenti su dozirani u roku od nedelju dana od operacije. Od ukupno 325 infuzija, samo 5 (1,5%) je prekinuto iz bilo kog razloga, a samo 2 (0,6%) je prekinuto iz razloga povezanih sa neželjenim događajima. Najčešći neželjeni događaji koji nisu povezani sa bolešću CLN2 uočeni u studiji bili su pireksija, preosetljivost i infekcija gornjeg respiratornog trakta (svaki kod 25% ispitanika ukupno). Generalno, ovi događaji su bili blagi, samoograničavajući i medicinski upravljani. Događaji preosetljivosti koje je definisao istraživač bili su povezani sa nekoliko perifernih manifestacija i medicinski su lečeni kombinacijom antipiretika, antihistaminika i/ili steroida. Laboratorijski podaci su pokazali nedostatak klinički relevantnih promena u perifernim laboratorijama. U cerebrospinalnom likvoru, neki pacijenti su imali blagu, prolaznu pleocitozu bez promene glukoze ili proteina u cerebrospinalnom likvoru. Ukratko, procena bezbednosnih parametara pokazala je da je lečenje sa rhTPP1 formulacijom obelodanjivanja putem ICV infuzije tolerisano kod svih pacijenata.

Zaključak

[0101] Klinička studija je pokazala da je svaki pacijent sa izloženošću lečenju dužom od 36 nedelja imao značajnu kliničku korist, koju karakteriše potpuni zastoj u progresiji bolesti CLN2, što je predstavljalo maksimalnu korist od lečenja, jer se dobitak funkcije nije očekivao u vremenskom okviru za pacijente sa umerenom progresijom i aktivnom degeneracijom.

[0102] Ovaj nalaz je bio još ubedljiviji kada su pacijenti upareni sa članovima baze podataka sa prirodnom istorijom na osnovu više parametara, uključujući početnu ocenu bolesti, starost i genotip. Ovo uparivanje otkrilo je da je tokom istog vremenskog perioda u kojem su lečeni ispitanici doživeli zaustavljenu progresiju bolesti tokom lečenja sa rhTPP1 lekom, upareni nelečeni pacijenti sa prirodnom istorijom doživeli su značajan gubitak funkcije. Stoga su svi lečeni pacijenti pokazali zaustavljanje progresije bolesti u poređenju sa aktivnom progresijom bolesti kod uparenih nelečenih pacijenata sa prirodnom anamnezom. Medijana stope opadanja nelečene populacije iz prirodne istorije procenjena je na 2,1 poena svake godine na osnovu dostupnih podataka iz prirodne istorije, pri čemu svaka jedinica opadanja predstavlja značajan gubitak fiziološke funkcije. Za većinu pacijenata koji ulaze u ispitivanje, očuvanje 2 jedinice dovelo je do kontinuirane nezavisne ambulacije i smislene komunikacije.

[0103] Sve u svemu, rezultati su pokazali da rhTPP1 formulacija i metoda lečenja obelodanjivanja imaju prihvatljiv profil bezbednosti/podnošljivosti. Nijedan ispitanik nije prekinuo ispitivanje ili lečenje zbog neželjenog događaja. Jedan ispitanik se povukao iz ispitivanja nakon jedne doze lečenja zbog nemogućnosti da se pridržava protokola. Analiza PK i imunogenosti otkrila je visoku isporuku CNS, bez stvaranja antitela u likvoru.

[0104] Prethodni primeri pokazuju da su formulacije i metode koje obuhvataju rhTPP1 opisane u ovom dokumentu efikasne u sprečavanju ili lečenju bolesti CLN2 i/ili jednog ili više kliničkih simptoma CLN2. Kod bolesti čiji klinički tok karakteriše brza, neumoljiva i ireverzibilna progresija neurodegenerativne bolesti, zaustavljanje progresije bolesti, posebno kod svakog lečenog pacijenta, predstavlja suštinsku i neočekivanu kliničku korist.

Claims

Patentni zahtevi

1. Formulacija koja sadrži rekombinantnu humanu tripeptidil peptidazu-1 (rhTPP1) za intracerebroventrikularnu, intratekalnu ili intraokularnu primenu, pri čemu rhTPP1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 1 ili njen fragment, pri čemu formulacija sadrži rhTPP1 u koncentraciji od 25 mg/ml do 35 mg/ml, dalje sadrži kalijum hlorid u koncentraciji od 0,01 mg/ml do 1 mg/ml, magnezijum hlorid heksahidrat u koncentraciji od 0,01 mg/ml do 1 mg/ml i kalcijum hlorid dihidrat u koncentraciji od 0,01 mg/ml do 1 mg/ml, i pri čemu formulacija ima pH od 6,5.

2. Formulacija prema patentnom zahtevu 1, koja dalje sadrži di-natrijum hidrogen fosfat heptahidrat u koncentraciji od 0,01 mg/ml do 1 mg/ml, natrijum dihidrogen fosfat monohidrat u koncentraciji od 0,01 mg/ml do 1 mg/ml i natrijum hlorid u koncentraciji od 1 mg/ml do 20 mg/ml.

3. Formulacija prema zahtevu 1, koja sadrži di-natrijum hidrogenfosfat heptahidrat u koncentraciji od 0,11 mg/ml, natrijum dihidrogenfosfat monohidrat u koncentraciji od 0,08 mg/ml, natrijum hlorid u koncentraciji od 8,77 mg/ml, kalijum hlorid u koncentraciji od 0,22 mg/ml, magnezijum hlorid heksahidrat u koncentraciji od 0,16 mg/ml i kalcijum hlorid dihidrat u koncentraciji od 0,21 mg/ml.

4. Formulacija prema bilo kom od zahteva 1-3, pri čemu je formulacija bez konzervansa.

5. Sastav koji sadrži formulaciju prema bilo kom od zahteva 1-4 za upotrebu u lečenju bolesti neuronske ceroidne lipofuscinoze (CLN2).

6. Sastav za upotrebu prema zahtevu 5, pri čemu sastav sadrži dozu od 300 mg rekombinantne humane tripeptidil peptidaze-1 (rhTPP1).

7. Sastav za upotrebu prema zahtevu 5, pri čemu se doza rekombinantne humane tripeptidil peptidaze-1 (rhTPP1) daje ispitaniku u periodu od 4 sata.

8. Sastav za upotrebu prema zahtevu 5, pri čemu se doza rekombinantne humane tripeptidil peptidaze-1 (rhTPP1) daje ispitaniku brzinom manjom ili jednakom 75 mg/sat.

9. Sastav koji sadrži rekombinantnu humanu tripeptidil peptidazu-1 (rhTPP1) za upotrebu u lečenju bolesti neuronske ceroidne lipofuscinoze (CLN2) kod ispitanika, koji sadrži dozu rekombinantne humane tripeptidil peptidaze-1 (rhTPP1) koja je efikasna za održavanje fiziološke funkcije ili usporavanje ili smanjenje pogoršanja fiziološke funkcije kod ispitanika, pri čemu je fiziološka funkcija govorna funkcija, motorička funkcija, vid ili funkcija hranjenja, pri čemu rhTPP1 obuhvata aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 1 ili njen fragment, i pri čemu sastav sadrži rhTPP1 u koncentraciji od 25 mg/ml do 35 mg/ml, dalje sadrži kalijum hlorid u koncentraciji od 0,01 mg/ml do 1 mg/ml, magnezijum hlorid heksahidrat u koncentraciji od 0,01 mg/ml do 1 mg/ml, i kalcijum hlorid dihidrat u koncentraciji od 0,01 mg/ml do 1 mg/ml, i pri čemu formulacija ima pH vrednost 6,5.

10. Sastav za upotrebu prema zahtevu 9, pri čemu sastav dalje sadrži di-natrijum hidrogen fosfat heptahidrat u koncentraciji od 0,01 mg/ml do 1 mg/ml, natrijum dihidrogen fosfat monohidrat u koncentraciji od 0,01 mg/ml do 1 mg/ml i natrijum hlorid u koncentraciji od 1 mg/ml do 20 mg/ml.

11. Sastav za upotrebu prema zahtevu 9, pri čemu sastav sadrži di-natrijum hidrogenfosfat heptahidrat u koncentraciji od 0,11 mg/ml, natrijum dihidrogen fosfat monohidrat u koncentraciji od 0,08 mg/ml, natrijum hlorid u koncentraciji od 8,77 mg/ml, kalijum hlorid u koncentraciji od 0,22 mg/ml, magnezijum hlorid heksahidrat u koncentraciji od 0,16 mg/ml i kalcijum hlorid dihidrat u koncentraciji od 0,21 mg/ml.