RS65122B1 - Izvođenje referentnih vrednosti modova i kodiranje i dekodiranje informacija koje predstavljaju modove predikcije - Google Patents

Description

Opis

Oblast tehnike

[0001] Pronalazak se odnosi na postupak i uređaj za kodiranje ili dekodiranje vrednosti modova koje predstavljaju modove predikcije. Posebno, ali ne isključivo, pronalazak se konkretno odnosi na kodiranje u intra modu u Visoko Efikasno Video Kodiranje (engl. High Efficiency Video Coding - HEVC) standardu, čiji razvoj je u toku.

Stanje tehnike

[0002] Video aplikacije se konstantno kreću prema višoj rezoluciji. Velika količina video materijala već se distribuira u digitalnom obliku preko kanala za emitovanje, digitalnih mreža i upakovanih medijuma, uz kontinualni razvoj prema višem kvalitetu i rezoluciji (npr. veći broj piksela po frejmu, veća brzina prenosa frejmova, veća dubina bita ili prošireni spektar boja). Ovaj razvoj tehnologije dovodi do većeg pritiska na distributivne mreže koje se već suočavaju sa teškoćama pri prenošenju HDTV rezolucije i ekonomičnim brzinama prenosa podataka krajnjem korisniku. Zbog toga će bilo kakvo dalje povećanje brzine prenosa podataka dovesti do dodatnog pritiska na mreže. Da bi se izborili sa ovim izazovom, ITU-T i ISO/MPEG odlučili su da u januaru 2010. lansiraju projekat novog standarda za video kodiranje, nazvan Visoko Efikasno Video Kodiranje (HEVC).

[0003] Dizajn HEVC kodeka sličan je onome kod većine takozvanih hibridnih transformacionih kodeka baziranih na blokovima, kao što su H.263, H.264, MPEG-1, MPEG-2, MPEG-4, SVC. Algoritmi za video kompresiju, kao što su oni koji su standardizovani od strane standardizacionih tela ITU, ISO i SMPTE, primenjuju prostorne i vremenske redundanse slika sa ciljem da generišu tokove bitova podataka smanjene veličine u poređenju sa ovim video sekvencama. Takve kompresije čine efikasnijim prenošenje i/ili čuvanje video sekvenci.

[0004] U toku video kompresije u predloženom HEVC koderu, svaki blok slike koja se obrađuje je prediktovan prostorno pomoću "Intra" prediktora (takozvani "Intra" mod kodiranja), ili vremenski pomoću "Inter" prediktora (takozvani "Inter" mod kodiranja). Svaki prediktor je blok piksela koji se izdaje iz iste slike ili sledeće slike, iz koga se izvodi blok razlike (ili "rezidual"). U Intra modu kodiranja prediktor (Intra prediktor) koji se koristi za trenutni blok je blok piksela koji je konstruisan od informacija koje su već kodirane od trenutne slike. Zahvaljujući identifikaciji prediktorskog bloka i kodiranju reziduala, moguće je smanjiti količinu informacija koje treba kodirati.

[0005] Postoje dva tipa kodiranih frejmova: vremenski prediktovani frejmovi (bilo prediktovani na osnovu jednog referentnog frejma, nazvani P-frejmovi ili prediktovani na osnovu dva referentna frejma, nazvani B-frejmovi) i nevremenski prediktovani frejmovi (nazvani Intra frejmovi ili I-frejmovi). Kod I-frejmova, za kodiranje blokova razmatra se samo Intra predikcija. Kod P-frejmova i B-frejmova, za kodiranje blokova razmatraju se Intra i Inter predikcija.

[0006] Ako se izabere "Intra" kodiranje, onda se kodira jedna stavka informacije za opisivanje "Intra" prediktora koji se kodira pre nego što se umetne u tok bitova koji treba da bude poslat odgovarajućem dekoderu.

[0007] U aktuelnom HEVC dizajnu, kao i u prethodnim dizajnima, kao što je MPEG-4 AVC/H.264, intra kodiranje obuhvata izvođenje intra predikcionog bloka iz rekonstruisanih susednih uzoraka 101 bloka koji treba da se kodira (dekodira), kao što je prikazano šematski na slikama 1A i 1B. Podržano je više modova predikcije, bilo direkcionih ili nedirekcionih. U HEVC broj podržanih modova zavisi od veličine jedinice za kodiranje (engl. coding unit, skr. CU). Pošto je datum podnošenja predmetne prijave sa opisom HEVC još uvek podložan promeni, ipak su trenutno razmotreni sledeći podržani modovi: 4 moda za 64x64 CU, 18 modova za 4x4 CU, 35 modova za CU drugih veličina (8x8 do 32x32).

[0008] Kada se CU intra kodira, onda treba da bude kodiran njoj odgovarajući intra mod predikcije. Sada se pozivamo na sliku 1B, kada se kodira trenutna CU 102, onda kodiranje u intra modu koristi dve susedne CU koje su već kodirane, odnosno Gornju i Levu CU 103 i 104.

[0009] Slika 2 prikazuje intra modove predikcije razmatrane u HEVC. Intra modovi predikcije uključuju mod ravanske predikcije koji je identifikovan pomoću vrednosti moda predikcije 0, DC mod koji ima vrednost moda predikcije 3 i više modova direkcione predikcije identifikovanih pomoću vrednosti modova predikcije 4 do 34 za predikciju direkcionih struktura na slici koje odgovaraju različitim uglovima. Takođe su uključeni mod horizontalne predikcije 2 i mod vertikalne predikcije 1.

[0010] Slika 3 je algoritam koji se koristi za objašnjenje kako se izvršava kodiranje u intra modu u aktuelnom HEVC dizajnu. U prvom koraku S201 identifikuju se Intra modovi predikcije susednih Gornje i Leve CU 103 i 104, kao što je prikazano na slici 1B. Dve CU mogu deliti isti Intra mod predikcije ili mogu imati različite Intra modove predikcije. Shodno tome, u koraku S201 se mogu identifikovati jedan ili dva različita intra moda predikcije. U koraku S202, izvode se dva ’Najverovatnija Moda’ (engl. Most Probable Modes, skr. MPM-ovi), iz identifikovanih intra modova predikcije. Ako su modovi predikcije Gornje i Leve CU 103 i 104 različiti, onda se dva MPM-a, MPM0 i MPM1, podešavaju, respektivno, na minimalnu i maksimalnu vrednost modova predikcije Gornje i Leve CU. Ako su modovi predikcije Gornje i Leve CU 103 i 104 jednaki i ako oni ne odgovaraju Modu ravanske predikcije, onda se postavlja da MPM0 bude jednak Ravanskom modu, a MPM1 se postavlja na mod predikcije Gornje ili Leve CU moda predikcije. Ako modovi predikcije i Gornje i Leve CU 103 i 104 odgovaraju Ravanskom modu, onda se MPM0 postavlja da bude jednak Ravanskom modu, a MPM1 se postavlja da bude DC mod. MPM0 i MPM1 su zato uređeni u skladu sa svojim vrednostima modova predikcije, tako da se mod predikcije koji ima manju vrednost moda navodi kao MPM0, a mod predikcije koji ima veću vrednost moda se navodi kao MPM1. U koraku S203 mod predikcije aktuelne jedinice za kodiranje se onda upoređuje sa dva MPM-a. Ako je mod predikcije trenutne jedinice za kodiranje jednak MPM0 ili MPM1, onda se u koraku S204 primenjuje prvi proces kodiranja (proces 1).

[0011] Ovaj prvi proces kodiranja uključuje kodiranje indikacione signalizacije (engl. flag signalling) da je mod trenutnog bloka jednak jednom od MPM-ova i onda se tiče kodiranja indeksa MPM koji je u pitanju (0 ako je MPMO, 1 ako je MPM1).

[0012] Ako se u koraku S203 utvrdi da mod predikcije trenutnog bloka nije jednak onome od dva MPM-a, onda se u koraku S205 primenjuje drugi proces kodiranja (proces 2).

[0013] Za razliku od prvog procesa kodiranja, drugi proces kodiranja uključuje kodiranje vrednosti moda trenutnog bloka.

[0014] Statistički se proces 1 primenjuje češće od procesa 2. Statistički, mod predikcije je češće jednak onome od njegovih MPM-ova nego što je različit od svih MPM-ova. Mašina za entropijsko kodiranje koristi ovo svojstvo, bilo putem korišćenja kraćih kodnih reči u procesu 1 nego u procesu 2, ili putem iskorišćavanja veće verovatnoće da bude jednaka jednom od MPM-ova (aritmetičko kodiranje koje se koristi u CABAC efikasno iskorišćava verovatnoću za poboljšanje kodiranja i smanjenje troška kodiranja). Predmetni pronalazak je osmišljen tako da se pozabavi sa jednim ili više od gore navedenih problema ili želja. Poželjno je da se poboljša efikasnost kodiranja postupaka za kodiranje informacije o modu predikcije.

[0015] W-J CHIEN ET AL: "Parsing friendly intra mode coding", 97. MPEG MEETING; 18-7-2011 - 22-7-2011; TORINO; (MOTION PICTURE EXPERT GROUP ili ISO/IEC JTC1/SC29/WG11), br. m20889, JCTVC-F459 Verzija 4, 15. jul 2011. (2011-07-15), XP030049452, opisuje korišćenje 4 MPM-a, gde se 4-ti MPM postavlja u ravansku predikciju ako nijedan od 1-vog i 2-gog MPM-a nije u modu ravanske predikcije.

[0016] W-J CHIEN ET AL: "Parsing friendly intra mode coding", 6. JCT-VC MEETING; 97. MPEG MEETING; 14-7-2011 - 22-7-2011; TORINO; (JOINT COLLABORATIVE TEAM ON VIDEO CODING OF ISO/IEC JTC1/SC29/WG11 i ITU-T SG.16 ); URL: HTTP://WFTP3.ITU.INT/AV-ARCH/JCTVC-SITE/, br. JCTVCF459 verzija 1, 2. jul 2011. (2011-07-02), XP030009482 opisuje korišćenje 3 MPM-a, gde se 3-ći MPM postavlja u DC mod predikcije ako nijedan od 1-vog i 2-gog MPM-a nije u DC modu predikcije, u mod vertikalne predikcije ako nijedan od 1-vog i 2-gog MPM-a nije u modu vertikalne predikcije, ili u mod horizontalne predikcije u ostalim slučajevima.

[0017] Prema prvom aspektu pronalaska realizovan je postupak kodiranja informacije o modu koja predstavlja mod predikcije koji je povezan sa aktuelnom jedinicom za kodiranje kao što je definisano u zahtevu 1.

[0018] Izvođenjem tri MPM-a umesto dva za upoređivanje sa modom predikcije aktuelnog bloka za kodiranje poboljšava se efikasnost kodiranja. Ovo je iz razloga povećanja verovatnoće da mod predikcije aktuelnog bloka za kodiranje odgovara jednom od izvedenih najverovatnijih modova. Pošto ovo omogućava da se koristi ekonomičniji proces kodiranja za kodiranje moda predikcije aktuelnog bloka za kodiranje, onda će ukupni trošak kodiranja biti smanjen.

[0019] Prema drugom aspektu pronalaska realizovan je uređaj za kodiranje informacije o modu koja predstavlja mod predikcije koji je povezan sa aktuelnom jedinicom za kodiranje, kao što je definisano u zahtevu 2.

[0020] Prema trećem aspektu pronalaska realizovan je postupak dekodiranja vrednosti moda koja predstavlja mod predikcije koji je povezan sa aktuelnom jedinicom za dekodiranje koja treba da se dekodira, kao što je definisano u zahtevu 3.

[0021] Prema četvrtom aspektu pronalaska realizovan je uređaj za dekodiranje vrednosti moda koja predstavlja mod predikcije koji je povezan sa aktuelnom jedinicom za dekodiranje koja treba da se dekodira, kao što je definisano u zahtevu 4.

[0022] Pronalazak je definisan u priloženim patentnim zahtevima. Primeri izvođenja se odnose samo na kombinacije karakteristika za koje je zatražena zaštita. U nastavku, kada se izraz "primer izvođenja" odnosi na kombinacije karakteristika za koje nije zatražena zaštita, onda treba shvatiti kao da se pomenuti izraz odnosi na primere predmetnog pronalaska.

[0023] Bar neki delovi postupka prema pronalasku mogu biti implementirani na računaru. U skladu sa tim, predmetni pronalazak može uzeti oblik potpuno hardverskog primera izvođenja, potpuno softverskog primera izvođenja (uključujući firmver, rezidentni softver, mikro-kod, itd.) ili primer izvođenja koji kombinuje softverske i hardverske aspekte koji se svi generalno ovde mogu nazivati kao "kolo", "modul" ili "sistem". Dalje, predmetni pronalazak u obliku računarskog programskog proizvoda može biti izveden na bilo kom opipljivom medijumu za izražavanje koji ima računarski upotrebljiv programski kod otelotvoren na medijumu.

[0024] Pošto predmetni pronalazak može biti implementiran kao softver, onda predmetni pronalazak može biti otelotvoren kao računarski čitljiv kod koji će biti obezbeđen programabilnom sklopu na bilo kom pogodnom medijumu nosaču. Opipljivi medijum nosač može obuhvatati medijum za skladištenje kao što je flopi disk, CD-ROM, hard disk drajv, uređaj sa magnetnom trakom ili memorijski uređaj bez pokretnih delova i slični. Prelazni noseći medijum može uključivati signal kao što je električni signal, elektronski signal, optički signal, zvučni signal, magnetni signal ili elektromagnetni signal, npr, mikrotalasni ili RF signal.

[0025] Sada će biti opisani primeri izvođenja pronalaska, samo pomoću primera i uz pozivanje na sledeći nacrt na kome:-

slike 1A i 1B, koje su prethodno razmotrene, su šematski dijagrami za korišćenje u objašnjenju kako se izvodi intra predikcioni blok u aktuelnom HEVC dizajnu;

slika 2, koja je takođe prethodno razmotrena, šematski prikazuje intra modove predikcije u aktuelnom HEVC dizajnu,

slika 3, koja je takođe prethodno razmotrena, je algoritam za korišćenje u objašnjenju kodiranja u intra modu u aktuelnom HEVC dizajnu;

slika 4 je algoritam za korišćenje u objašnjenju principa kodiranja u intra modu u skladu sa najmanje jednim primerom izvođenja predmetnog pronalaska;

slika 5 je algoritam koraka postupka za izvođenje referentne vrednosti moda predikcije u skladu sa jednim primerom izvođenja predmetnog pronalaska;

slika 6 je algoritam koji prikazuje korake koji su u vezi sa postupkom sa slike 5;

slika 7 prikazuje sekvencu slika;

slika 8 prikazuje delove uređaja podesnog za implementaciju kodera u skladu sa jednim primerom izvođenja predmetnog pronalaska;

slika 9 prikazuje blok dijagram delova kodera u skladu sa najmanje jednim primerom izvođenja predmetnog pronalaska; i

slika 10 prikazuje blok dijagram delova dekodera.

Detaljni opis primera izvođenja

[0026] Slika 4 je algoritam za korišćenje u objašnjenju principa postupka kodiranja u intra modu koji otelotvorava predmetni pronalazak. Kodiranje u intra modu u skladu sa ovim algoritmom je primenljivo na bilo koju mašinu za entropijsko kodiranje, kao što su CABAC ili CAVLC.

[0027] Na slici 4, koraci S401 i S402 su isti kao koraci S201 i S202, respektivno, na slici 3, i ovde neće biti ponovljen opis ovih koraka.

[0028] U koraku S403 treći najverovatniji mod (MPM2) se izvodi iz prvog i drugog najverovatnijeg moda MPM0 i MPM1 izvedenih iz modova predikcije susednih Gornje i Leve CU u koraku S402.

[0029] Slika 5 je algoritam koji detaljnije prikazuje korake za izvođenje trećeg najverovatnijeg moda MPM2 u skladu sa prvim primerom izvođenja pronalaska. U koraku S501 identifikuju se vrednosti prvog i drugog najverovatnijeg moda MPM0 i MPM1 izvedene u koraku S402. U koraku S502 se proverava da li bilo koja od vrednosti najverovatnijeg moda MPM0 i MPM1 odgovara modu ravanske predikcije. Ovaj korak može uključivati proveru obe vrednosti najverovatnijih modova da bi se proverilo da li one odgovaraju modu ravanske predikcije. U jednom varijantnom primeru izvođenja pronalaska kada su vrednosti najverovatnijeg moda MPM0 i MPM1 uređene u skladu sa njihovim vrednostima modova predikcije, može biti neophodno samo da se proveri da li MPM0 odgovara ravanskom modu, pošto će MPM0 odgovarati modu predikcije nižeg reda. Ako ni MPM0, ni MPM1 ne odgovaraju modu ravanske predikcije, onda se sledeći najverovatniji mod MPM2 postavlja na vrednost moda koji odgovara modu ravanske predikcije u koraku S506. Pošto je ravanski mod statistički najčešće korišćeni mod predikcije, onda je korisno da se on umetne u skup MPM-ova za poslednji korak upoređivanja, pošto je verovatnije da će odgovarati modu predikcije trenutnog bloka.

[0030] Međutim, ako se u koraku S502 utvrdi da bilo koji od prvog i drugog MPM-a, MPM0 ili MPM1, odgovara ravanskom modu, onda se u koraku S503 proverava da li drugi MPM0 ili MPM1 odgovara DC modu predikcije. Ako se utvrdi da jedan od prvog i drugog MPM-a MPM0 ili MPM1 odgovara modu ravanske predikcije i da drugi od prvog i drugog MPM-a MPM0 i MPM1 odgovara DC modu predikcije, onda se treći MPM MPM2 postavlja na prethodno definisanu vrednost moda.

[0031] Praktično se koriste modovi predikcije sa malom vrednosti moda predikcije, jer je verovatnije da oni odgovaraju modu predikcije trenutnog bloka. U primeru ilustrovanom na slici 5, MPM2 se postavlja na vrednost 2 moda predikcije koja odgovara modu vertikalne predikcije.

[0032] Može se uočiti da bi takođe mogla biti izabrana vrednost moda predikcije koja odgovara horizontalnoj direkcionoj predikciji, ali je vertikalni smer statistički prisutniji u prirodnim slikama nego horizontalne strukture i zato je verovatnije da će odgovarati modu predikcije trenutnog bloka.

[0033] U nekim primerima izvođenja pronalaska prethodno definisani mod predikcije može biti signaliziran u slajsu ili zaglavlju slike, pošto on može zavisiti od sadržaja slike, na primer, može zavisiti od statistike raspodele modova u slici.

[0034] U sledećem primeru izvođenja pronalaska prethodno definisani mod predikcije može biti izveden adaptivno, na osnovu verovatnoća moda koje su reprezentativne za pojavu odgovarajućih modova predikcije koji su regularno izračunati. U ovom slučaju, definišu se tabele verovatnoće. Svaki put kada se mod kodira, onda se ažurira njegova verovatnoća. Kada su MPM0 i MPM1 Ravanski i DC, onda se MPM2 izračunava kao mod koji je različit od Ravanskog i DC, a koji ima najveću vrednost verovatnoće. Zbog toga se MPM2, u ovom specifičnom slučaju Ravanskog i DC kao dva prva MPM-a, izračunava adaptivno u zavisnosti od sadržaja slike.

[0035] Međutim, ako se u koraku S503 utvrdi da ni prvi MPM MPM0, ni drugi MPM MPM1 ne odgovaraju DC modu predikcije i da zato jedan od prvog i drugog MPM-a, MPM0 ili MPM1 odgovara direkcionom modu predikcije MPM_dir, onda se treći MPM MPM2 postavlja na direkcioni mod predikcije sa najbližim autorizovanim višim ugaonim smerom u smeru MPM_dir u koraku S505. Pozivamo se na sliku 6 koja detaljnije prikazuje ovaj proces. U koraku S601 se identifikuje mod predikcije susednih jedinica za kodiranje koji nije ravanski mod. U koraku S602 se utvrđuje da li je identifikovani mod predikcije DC. Ako jeste, onda se MPM2 postavlja na mod vertikalne predikcije, u suprotnom, ako identifikovani mod predikcije nije DC, onda se MPM2 postavlja na najbliži autorizovani viši ugaoni smer smera (MPM_dir) moda m u koraku S604.

[0036] Na primer, ako je MPM_dir jednak 13, sa pozivom na sliku 2, onda se MPM2 postavlja na 24, ako aktuelna jedinica za kodiranje ima veličinu od 8x8 do 32x32, ili na 6 ako aktuelna jedinica za kodiranje ima veličinu od 4x4 (u aktuelnom HEVC dizajnu, u 4x4 CU, modovi sa vrednosti većom od 17 su zabranjeni). Korišćenje najbližeg višeg ugaonog smera eksperimentalno se pokazalo kao rešenje sa najboljim performansama.

[0037] Treba razumeti da u nekim primerima izvođenja pronalaska redosled najverovatnijih modova predikcije MPM0 i MPM1 može biti uređen u skladu sa njihovim vrednostima predikcije pre nego što se izvede treći najverovatniji mod predikcije MPM2. U varijantnim primerima izvođenja pronalaska korak S402 ne mora uključivati proces preuređivanja MPM0 i MPM1 u skladu sa njihovim vrednostima moda predikcije, i onda MPMO, MPM1 i MPM2 mogu bitu uređeni u skladu sa njihovom vrednosti moda predikcije posle izvođenja MPM2.

[0038] Uz vraćanje na sliku 4, u koraku S404 se verifikuje ako je mod predikcije u vezi sa trenutnim kodirajućim blokom jednak prvom MPM MPMO, drugom MPM MPM1 ili trećem MPM MPM2 koji su izvedeni u koracima S402 i S403 sa ciljem da se odredi da li će se primeniti proces kodiranja 1 ili proces kodiranja 2 za kodiranje vrednosti moda predikcije trenutnog kodirajućeg bloka. Proces 1, koji se izvodi kada je mod trenutnog bloka jednak jednom od tri MPM-a, MPM0, MPM1 ili MPM2, implementira se u koraku S405. U nekim primerima izvođenja predmetnog pronalaska korak S405 može biti isti kao korak S204 na slici 3 i ovde neće biti detaljno opisan.

[0039] Proces 2, koji se izvodi kada je mod trenutnog bloka različit od svakog prvog MPM MPMO, drugog MPM MPM1 i trećeg MPM, MPM2, implementira se u koraku S406. Korak S406 je isti kao odgovarajući korak S205 na slici 3 i ovde neće biti detaljno opisan.

[0040] Korišćenje tri MPM-a umesto dva za upoređivanje sa modom predikcije trenutnog kodirajućeg bloka poboljšava efikasnost kodiranja, pošto se verovatnoća da mod predikcije trenutnog kodirajućeg bloka odgovara jednom od izvedenih najverovatnijih modova povećava. Ovo dalje povećava verovatnoću da će se koristiti ekonomičniji proces kodiranja 1, koji zahteva manje bitova za signalizaciju moda predikcije trenutnog kodirajućeg bloka, za kodiranje moda predikcije trenutnog kodirajućeg bloka. Sledstveno tome, smanjen je ukupan trošak kodiranja. Istovremeno složenost celokupnog procesa nije prekomerno povećana izvođenjem velikog broja MPM-ova.

[0041] Slika 7 prikazuje strukturu 100 za kodiranje slika koja se koristi u HEVC. Prema HEVC i jednom od njegovih ranijih prethodnika, originalna video sekvenca 1001 je niz digitalnih slika "slika i". Kao što je poznato kao takvo, digitalna slika je predstavljena pomoću jedne ili više matrica čiji koeficijenti predstavljaju piksele.

[0042] Slike 1002 se dele na slajsove 1003. Slajs je deo slike ili cela slika. U HEVC se ovi slajsovi dele na nepreklapajuće Najveće Jedinice za kodiranje (engl. Largest Coding Units, skr. LCU) 1004, generalno blokove veličine od 64 piksela x 64 piksela. Svaka LCU može biti dalje podeljena iterativno na manje jedinice za kodiranje (CU) 1005 varijabilne veličine uz korišćenje kvadratne dekompozicije. Svaka CU može biti dalje podeljena na maksimalno 2 simetrične pravougaone Deobne Jedinice (engl. Partition Units) 1006.

[0043] Slika 8 šematski ilustruje uređaj 1000 koji je konfigurisan da implementira koder prema jednom primeru izvođenja predmetnog pronalaska ili da implementira dekoder. Uređaj 1000 može biti uređaj kao što je mikro-kompjuter, radna stanica ili laki prenosivi uređaj.

[0044] Uređaj 1000 sadrži komunikacionu magistralu 1113 na koju su prvenstveno povezani:

- centralna procesorska jedinica 1111, kao što je mikroprocesor, označen kao CPU;

- memorija (ROM) 1107 samo za čitanje, koja čuva jedan ili više računarskih programa za implementiranje pronalaska;

- memorija (RAM) 1112 sa proizvoljnim pristupom, koja čuva izvršni kod postupka prema pronalasku i obezbeđuje registre prilagođene za pamćenje promenljivih i parametara neophodnih za implementaciju postupka kodiranja sekvence digitalnih slika i/ili postupka dekodiranja toka bitova; i

- komunikacioni interfejs 1102 povezan na komunikacionu mrežu 1103 preko koje se prenose digitalni podaci koji treba da se obrade.

[0045] Opciono, uređaj 1000 takođe može imati sledeće komponente:

- sredstvo 1104 za skladištenje podataka kao što je tvrdi disk, koji je sposoban za skladištenje programa za impementaciju pronalaska i podataka korišćenih ili koji su proistekli za vreme implementacije pronalaska;

- disk drajv 1105 za disk 1106, pri čemu je disk drajv prilagođen za čitanje podataka sa diska 1106 ili za upis podataka na pomenuti disk;

- ekran 1109 za prikazivanje podataka i/ili koji služi kao grafički interfejs prema korisniku, pomoću tastature 1110 ili bilo kog drugog sredstva za pokazivanje.

[0046] Uređaj 1000 može biti povezan sa različitim periferijama, kao što su na primer digitalna kamera 1100 ili mikrofon 1108, od kojih je svaka povezana na ulazno/izlaznu kartu (koja nije prikazana) da bi multimedijalnim podacima snabdela uređaj 1000.

[0047] Komunikaciona magistrala obezbeđuje komunikaciju i interoperabilnost između različitih elemenata uključenih u uređaj 1000 ili povezanih sa njim. Predstava magistrale nije ograničavajuća i naročito je centralna procesorska jedinica sposobna da pošalje instrukcije bilo kom delu uređaja 1000 direktno ili pomoću drugog elementa uređaja 1000.

[0048] Disk 1106 može biti zamenjen bilo kojim informacionim medijumom, kao što su, na primer, kompaktni disk (CD-ROM), na kome je moguće ponovo pisati ili ne, ZIP disk ili memorijska kartica i, generalno, bilo kojim sredstvom za skladištenje podataka koje je čitljivo za mikroračunar ili mikroprocesor, integrisanim ili ne u sklop, opciono uklonjivim ili prilagođenim da skladišti jedan ili više programa čije izvršavanje omogućava postupak kodiranja sekvence digitalnih slika i/ili postupak dekodiranja toka bitova u skladu sa pronalaskom koji treba da se implementira.

[0049] Izvršni kod može biti uskladišten bilo u memoriji 1107 samo za čitanje, na tvrdom disku 1104 ili na uklonjivom digitalnom medijumu, kao što je, na primer, disk 1106 kakav je prethodno opisan. U skladu sa varijantnim rešenjem, izvršni kod programa može biti primljen pomoću komunikacione mreže 1103, putem interfejsa 1102, u cilju da bude uskladišten u jednom od sredstava za skladištenje uređaja 1000 pre svog izvršavanja, kao što je hard disk 1104.

[0050] Centralna procesorska jedinica 1111 je prilagođena da kontroliše i upravlja izvršavanjem instrukcija ili delova softverskog koda jednog ili više programa prema pronalasku i to instrukcija koje su uskladištene na nekom od prethodno pomenutih sredstava za skladištenje. Pri uključivanju, program ili programi koji su uskladišteni u neizbrisivoj memoriji, na primer na tvrdom disku 1104 ili u memoriji 1107 samo za čitanje, prenose se u memoriju 1112 sa proizvoljnim pristupom, koja zatim sadrži izvršni kod programa ili programa, kao i registar za skladištenje promenljivih i parametara neophodnih za implementaciju pronalaska.

[0051] U ovom primeru izvođenja, uređaj je programabilni sklop koji koristi softver za implementaciju pronalaska. Međutim, alternativno tome, predmetni pronalazak može biti implementiran u hardveru (na primer, u obliku Integrisanog kola za specifične aplikacije (engl. Application Specific Integrated Circuit) ili ASIC).

[0052] Slika 9 ilustruje blok dijagram kodera 1200 u skladu sa jednim primerom izvođenja pronalaska. Koder je predstavljen pomoću povezanih modula, svaki od modula je prilagođen da implementira, na primer, u obliku programskih instrukcija koje treba da izvrši CPU 1111 uređaja 1000, odgovarajući korak postupka koji implementira jedan primer izvođenja pronalaska.

[0053] Originalna sekvenca digitalnih slika i0do in1001 se prima kao ulaz od kodera 1200. Svaka digitalna slika je predstavljena setom uzoraka, poznatih kao pikseli (engl. pixels).

[0054] Tok 1210 bitova je izlaz sa kodera 1200.

[0055] Treba naglasiti da u narednom opisu ponekada koristimo izraz "blok" umesto specifične terminologije CU i PU koja se koristi u HEVC. CU ili PU je blok piksela.

[0056] Ulazne digitalne slike i se dele na blokove pomoću modula 1202. Ovi blokovi su delovi slike i mogu imati različite veličine (npr.4x4, 8x8, 16x16, 32x32, 64x64).

[0057] U toku video kompresije, svaki blok slike koja se obrađuje se prediktuje prostorno pomoću "Intra" prediktorskog modula 1203, ili vremenski pomoću "Inter" prediktorskog modula koji sadrži modul 1204 za procenu pokreta i modul 1205 za kompenzaciju pokreta. Svaki prediktor je blok piksela koji je izdat iz iste slike ili naredne slike, iz koga se izvodi blok razlike (ili "rezidual"). Zahvaljujući identifikaciji prediktorskog bloka i kodiranju reziduala, moguće je smanjiti količinu informacija koje u stvari treba da budu kodirane.

[0058] Postoje dva tipa kodiranih frejmova: vremenski prediktovani frejmovi (bilo prediktovani na osnovu jednog referentnog frejma, nazvani P-frejmovi ili prediktovani na osnovu dva referentna frejma, nazvani B-frejmovi) i nevremenski prediktovani frejmovi (nazvani Intra frejmovi ili I-frejmovi). Kod I-frejmova, za kodiranje CU/PU razmatra se samo Intra predikcija. Kod P-frejmova i B-frejmova, za kodiranje CU/PU razmatraju se Intra i Inter predikcija.

[0059] U "Intra" prediktorskom modulu 1203, trenutni blok se prediktuje pomoću "Intra" prediktora, bloka piksela konstruisanog na osnovu već kodiranih informacija o aktuelnoj slici.

[0060] Što se tiče "Inter" kodiranja, moguća su dva tipa predikcije. Mono-predikcija (P-tip) se sastoji od predikcije bloka upućivanjem na jedan referentni blok iz jedne referentne slike.

Bipredikcija (B-tip) se sastoji od predikcije bloka upućivanjem na dva referentna bloka iz jedne ili dve referentne slike. Procena kretanja se izvodi pomoću modula 1204 između trenutne CU ili PU i referentnih slika 1216. Ova procena kretanja se vrši sa ciljem da se identifikuju, u jednom ili nekoliko ovih referentnih slika, jedan (P-tip) ili nekoliko (B-tip) blokova piksela za korišćenje kao prediktora ovog trenutnog bloka. U slučaju gde se koristi nekoliko blokova prediktora (B-tip), oni se spajaju da bi se generisao samo jedan predikcioni blok. Referentne slike koje se koriste sastoje se od slika u video sekvenci koje su već kodirane, a onda rekonstruisane (putem dekodiranja).

[0061] Generalno, procena kretanja koja se izvodi pomoću modula 1204 je algoritam upoređivanja blokova (engl. block matching algorithm, skr. BMA).

[0062] Prediktor dobijen pomoću algoritma se onda oduzima od trenutnog bloka podataka koji treba da bude obrađen tako da se dobija blok razlike (blok rezidual). Ova obrada se naziva "kompenzacija kretanja" i izvodi se pomoću modula 1205.

[0063] Ova dva tipa kodiranja na taj način obezbeđuju nekoliko teksturnih reziduala (razliku između trenutnog bloka i prediktorskog bloka), koji se upoređuju u modulu 1206 za izbor najboljeg moda kodiranja.

[0064] Ako se izabere "Intra" kodiranje, onda se stavka informacije koja se koristi za opisivanje "Intra" prediktora kodira pomoću modula 1209 za entropijsko kodiranje pre nego što se umetne u tok 1210 bitova. Primeri izvođenja predmetnog pronalaska koji su opisani ovde u nastavku sa pozivom na slike 4 do 6 mogu se primeniti na modul 1209 za entropijsko kodiranje na slici 9.

[0065] Ako modul 1206 za izbor najboljeg moda kodiranja izabere "Inter" kodiranje, onda se informacija o kretanju kodira pomoću modula 1209 za entropijsko kodiranje i umeće se u tok bitova 1210. Ova informacija o kretanju je naročito sačinjena od jednog ili više vektora kretanja (koji ukazuju na položaj prediktorskog bloka u referentnim slikama u odnosu na položaj bloka koji treba da se prediktuje) i indeksa slike među referentnim slikama.

[0066] Rezidual dobijen u skladu sa modom kodiranja izabranim pomoću modula 1206 se onda transformiše pomoću modula 1207. Transformacija se primenjuje na Transformacionu Jedinicu (engl. Transform Unit, skr. TU), koja je uključena u CU. TU može dalje biti podeljena na manje TU 1006 uz korišćenje takozvane Rezidualne Četvorostablaste (engl. Residual Quad Tree, skr. RQT) dekompozicije. U HEVC, generalno se koriste 2 ili 3 nivoa dekompozicije i autorizovane transformacione veličine su 32x32, 16x16, 8x8 i 4x4. Transformaciona osnova se izvodi iz diskretne kosinusne transformacije (engl. discrete cosine transform, skr. DCT).

[0067] Rezidualni transformisani koeficijenti se onda kvantizuju pomoću kvantizacionog modula 1208. Koeficijenti kvantizovanog transformisanog reziduala se onda kodiraju pomoću modula 1209 za entropijsko kodiranje i zatim se umeću u komprimovani tok 1210 bitova.

[0068] Da bi izračunao "Intra" prediktore ili da bi napravio procenu kretanja za "Inter" prediktore, koder izvršava dekodiranje blokova koji su već kodirani pomoću takozvanog "dekodirajućeg" kola 1211-1215. Ovo dekodirajuće kolo omogućava rekonstrukciju blokova i slika iz kvantizovanih transformisanih reziduala.

[0069] Kvantizovani transformisani rezidual se dekvantizuje u modulu 1211 primenom reverzne kvantizacije koju obezbeđuje modul 1208 i rekonstruiše se u modulu 1212 primenom reverzne transformacije od one u modulu 1207.

[0070] Ako rezidual dolazi iz "Intra" kodiranja, onda se u modulu 1213 ovom rezidualu dodaje korišćeni "Intra" prediktor da bi se ponovo dobio rekonstruisani blok koji odgovara originalnom bloku modifikovanom gubicima koji nastaju zbog transformacije sa gubicima, ovde operacijama kvantizacije.

[0071] Ako rezidual, sa druge strane, dolazi iz "Inter" kodiranja, onda se blokovi na koje pokazuju trenutni vektori kretanja (ovi blokovi pripadaju referentnim slikama 1216 koje se odnose na trenutne indekse slike) spajaju, a zatim se dodaju ovom dekodiranom rezidualu u modulu 1214. Na ovaj način se dobija originalni blok, modifikovan gubicima nastalim zbog operacija kvantizacije.

[0072] Finalni filter 1215 u petlji se primenjuje na rekonstruisani signal da bi se smanjili efekti stvoreni teškom kvantizacijom dobijenih reziduala i da bi se poboljšao kvalitet signala. Filter u petlji sadrži dva koraka, "deblokirajući" filter i linearno filtriranje. Deblokirajuće filtriranje čini glatkim granice između blokova da bi se vizuelno oslabile ove visoke frekvencije stvorene kodiranjem. Linearno filtriranje dalje poboljšava signal korišćenjem filterskih koeficijenata koji se adaptivno određuju na koderu. Filtriranje pomoću modula 1215 na taj način se primenjuje na sliku kada su svi blokovi piksela ove slike dekodirani.

[0073] Isfiltrirane slike, koje se takođe nazivaju rekonstruisanim slikama, onda se čuvaju kao referentne slike 1216 da bi se omogućilo da se izvrše naredne "Inter" predikcije u toku kompresije sledećih slika aktuelne video sekvence.

[0074] U kontekstu HEVC, moguće je korišćenje nekoliko referentnih slika 1216 za procenu i kompenzaciju kretanja aktuelne slike. Drugim rečima, procena kretanja se izvodi na N slika. Na taj način se biraju najbolji "Inter" prediktori trenutnog bloka, za kompenzaciju kretanja, u nekim od više referentnih slika. Stoga dva susedna bloka mogu imati dva prediktorska bloka koji potiču od dve različite referentne slike. Ovo je naročito razlog zašto je, u komprimovanom toku bitova, naznačen indeks referentne slike (pored vektora kretanja) koji se koristi za prediktorski blok.

[0075] Korišćenje više referentnih slika je i alat za sprečavanje grešaka i alat za poboljšanje efikasnosti kompresije. VCEG grupa preporučuje ograničavanje broja referentnih slika na četiri.

[0076] Slika 10 prikazuje blok dijagram dekodera 1300 u skladu sa jednim primerom izvođenja pronalaska. Dekoder je predstavljen povezanim modulima, pri čemu je svaki modul prilagođen da implementira, na primer, u obliku programskih instrukcija koje treba da izvrši CPU 1111 uređaja 1000, odgovarajući korak postupka koji implementira jedan primer izvođenja pronalaska.

[0077] Dekoder 1300 prima kao ulaz tok 1301 bitova koji odgovara video sekvenci 1210 komprimovanoj pomoću kodera HEVC tipa, kao što je onaj prikazan na slici 9.

[0078] U toku procesa dekodiranja, tok 1301 bitova se pre svega entropijski dekodira pomoću modula 1302.

[0079] Rezidual trenutnog bloka se onda dekvantizuje pomoću dekvantizacionog modula 1303. Ovo preokreće kvantizaciju koju je izvršio kvantizacioni modul 1208 u koderu 1200. Kvantizovani podaci se onda rekonstruišu pomoću modula 1304 za reverznu transformaciju koji izvršava transformaciju obrnutu od one koja je izvedena pomoću transformacionog modula 1207 u koderu 1200.

[0080] Dekodiranje podataka u video sekvenci se onda izvodi slika po slika i, unutar slike, blok po blok.

[0081] "Inter" ili "Intra" mod kodiranja za trenutni blok se ekstrahuje iz toka 1301 bitova i dekodira entropijski.

[0082] Ako je kodiranje trenutnog bloka "Intra" tipa, onda se broj prediktora ekstrahuje iz toka bitova i dekodira entropijski. Intra prediktorski blok koji je povezan sa ovim indeksom ponovo se dobija iz podataka već dekodirane aktuelne slike.

[0083] Rezidual koji je povezan sa trenutnim blokom ponovo se dobija iz toka 1301 bitova i onda se entropijski dekodira. Konačno, ponovo dobijeni Intra prediktorski blok se dodaje rezidualu koji je dekvantizovan i na taj način rekonstruisan u reverznom Intra predikcionom modulu 1305 da bi se dobio dekodirani blok.

[0084] Ako mod kodiranja trenutnog bloka ukazuje da je ovaj blok "Inter" tipa, onda se informacija o kretanju ekstrahuje iz toka 1301 bitova pomoću modula 1302 za entropijsko dekodiranje i dekodira.

[0085] Ova informacija o kretanju se koristi u modulu 206 za reverznu kompenzaciju kretanja da bi se odredio "Inter" prediktorski blok koji je sadržan u referentnim slikama 1308 dekodera 1300. Na sličan način kao kod kodera, ove referentne slike 1308 su sačinjene od slika koje prethode slici koja se trenutno dekodira i koje su rekonstruisane iz toka bitova (i zato su prethodno dekodirane).

[0086] Rezidual koji je povezan sa trenutnim blokom se ovde takođe ponovo dobija iz toka 1301 bitova i onda se entropijski dekodira pomoću modula 1302. Inter prediktorski blok koji je određen se onda dodaje ovom dekvantizovanom rezidualu rekonstruisanom u modulu 1306 za reverznu kompenzaciju kretanja da bi se dobio dekodirani blok.

[0087] Na kraju dekodiranja svih blokova aktuelne slike, isti filter 1307 u petlji kao filter 1215 koji je predviđen na koderu koristi se za eliminaciju efekata bloka i poboljšanje kvaliteta signala da bi se dobile referentne slike 1308.

[0088] Slike koje su dekodirane na taj način sačinjavaju izlazni video signal 1309 dekodera, koji se onda može prikazivati i koristiti.

[0089] Gore opisani primeri izvođenja su bazirani na podelama na blokove ulaznih slika, ali opštije, može se razmatrati bilo koji tip slike od 5 delova za kodiranje ili dekodiranje, a naročito pravougaoni delovi ili opštije geometrijski delovi.

[0090] Iako je uopštenije predmetni pronalazak bio opisan ovde gore sa pozivanjem na specifične primere izvođenja, predmetni pronalazak nije ograničen na specifične primere izvođenja, a modifikacije će biti očigledne stručnjaku iz odgovarajuće oblasti.

[0091] Mnoge dalje modifikacije i varijacije će se same sugerisati onima koji su stručnjaci iz odgovarajuće oblasti nakon konsultovanja prethodno navedenih ilustrativnih primera izvođenja, koji su dati samo kao primeri i bez namere da se ograniči obim zaštite pronalaska, koji je određen isključivo priloženim patentnim zahtevima. Naročito se različite karakteristike iz različitih primera izvođenja mogu međusobno zameniti, gde god je to svrsishodno.

[0092] U patentnim zahtevima, reč "sadrži" ne isključuje druge elemente ili korake, a neodređeni član "neki" ili "neka" ne isključuje množinu. Sama činjenica da su različite karakteristike navedene u međusobno različitim zavisnim patentnim zahtevima ne ukazuje da kombinacija tih karakteristika ne može biti podesno korišćena.

Claims (6)

Patentni zahtevi

1. Postupak kodiranja vrednosti moda koja predstavlja intra mod predikcije koji je povezan sa aktuelnom jedinicom koja treba da se kodira uz korišćenje mnoštva vrednosti najverovatnijeg moda, pri čemu je broj vrednosti najverovatnijeg moda koji se koristi tri, a postupak sadrži:

izvođenje prve i druge najverovatnije vrednosti moda iz odgovarajućih intra modova predikcije iz najmanje dve susedne jedinice aktuelne jedinice, pri čemu su prva i druga najverovatnija vrednost moda različite jedna od druge i izvođenje sadrži:

proveravanje da li su odgovarajući intra modovi predikcije najmanje dve susedne jedinice aktuelne jedinice isti ili različiti;

kada su odgovarajući intra modovi predikcije različiti, onda postavljanje prve najverovatnije vrednosti moda na vrednost moda koja odgovara jednom od pomenutih odgovarajućih intra modova predikcije, i postavljanje druge najverovatnije vrednosti moda na vrednost moda koja odgovara sledećem od pomenutih odgovarajućih intra modova predikcije; i

izvođenje treće najverovatnije vrednosti moda iz prve i druge najverovatnije vrednosti moda, pri čemu je treća najverovatnija vrednost moda različita od svake od pomenutih prve i druge najverovatnije vrednosti moda, kada ni pomenuta prva, ni druga najverovatnija vrednost moda ne odgovara modu ravanske predikcije, onda postavljanje treće najverovatnije vrednosti moda na vrednost moda koja odgovara modu ravanske predikcije;

upoređivanje vrednosti moda sa najmanje jednom od izvedenih prvom, drugom i trećom najverovatnijom vrednosti moda;

izbor na osnovu upoređivanja, prvog procesa kodiranja, između bar prvog i drugog procesa kodiranja, za primenu na vrednost moda koja treba da se kodira kada je vrednost moda koja treba da se kodira jednaka najmanje jednoj od prve, druge i treće najverovatnije vrednosti moda, i drugog procesa kodiranja kada se vrednost moda koja treba da se kodira razlikuje od svake od prve, druge i treće najverovatnije vrednosti moda; i

kodiranje vrednosti moda uz korišćenje izabranog procesa kodiranja, i

prvi proces kodiranja sadrži kodiranje prve informacije koja ukazuje na vrednost moda koja treba da se kodira od jedne od prve, druge i treće najverovatnije vrednosti moda, i drugi proces kodiranja sadrži kodiranje druge informacije koja predstavlja vrednost moda koja treba da se kodira a koja nije jednaka nijednoj od prve, druge i treće najverovatnije vrednosti moda.

2. Postupak dekodiranja vrednosti moda koja predstavlja intra mod predikcije koji se odnosi na aktuelnu jedinicu koja treba da se dekodira uz korišćenje mnoštva najverovatnijih vrednosti moda, pri čemu je broj najverovatnijih vrednosti moda koji se koristi tri, a postupak sadrži:

izvođenje prve i druge najverovatnije vrednosti moda od odgovarajućih intra modova predikcije najmanje dve susedne jedinice aktuelne jedinice, pri čemu su prva i druga najverovatnija vrednost moda različite jedna od druge, a izvođenje sadrži:

proveravanje da li su odgovarajući intra modovi predikcije najmanje dve susedne jedinice aktuelne jedinice isti ili različiti;

kada su odgovarajući intra modovi predikcije različiti, onda postavljanje prve najverovatnije vrednosti moda na vrednost moda koja odgovara jednom od pomenutih intra modova predikcije, i postavljanje druge najverovatnije vrednosti moda na vrednost moda koja odgovara sledećem od pomenutih odgovarajućih intra modova predikcije; i

izvođenje treće najverovatnije vrednosti moda iz prve i druge najverovatnije vrednosti moda, pri čemu je treća najverovatnija vrednost moda različita od svake od pomenute prve i druge najverovatnije vrednosti moda, kada ni pomenuta prva, ni druga najverovatnija vrednost moda ne odgovara modu ravanske predikcije, onda postavljanje treće najverovatnije vrednosti moda na vrednost moda koja odgovara modu ravanske predikcije;

izbor, na osnovu indikacione signalizacije, da li je vrednost moda aktuelne jedinice jednaka jednoj od prve, druge i treće najverovatnije vrednosti moda, procesa dekodiranja, između bar prvog i drugog procesa dekodiranja, i dekodiranje vrednosti moda primenom izabranog procesa dekodiranja, pri čemu prvi proces dekodiranja sadrži dekodiranje prve informacije koja ukazuje na vrednost moda koja treba da se dekodira od jedne od prve, druge i treće najverovatnije vrednosti moda, i drugi proces dekodiranja sadrži dekodiranje druge informacije koja predstavlja vrednost moda koja treba da se dekodira a koja nije jednaka bilo kojoj od prve, druge i treće najverovatnije vrednosti moda.

3. Uređaj za kodiranje vrednosti moda koja predstavlja intra mod predikcije koji se odnosi na aktuelnu jedinicu koja treba da se kodira, uz korišćenje mnoštva najverovatnijih vrednosti moda, pri čemu je broj najverovatnijih vrednosti moda koji se koristi tri, a uređaj sadrži:

sredstva za izvođenje radi izvođenja prve i druge najverovatnije vrednosti moda iz odgovarajućih intra modova predikcije najmanje dve susedne jedinice aktuelne jedinice, pri čemu su prva i druga najverovatnija vrednost moda različite jedna od druge i izvođenje sadrži:

proveravanje da li su odgovarajući intra modovi predikcije najmanje dve susedne jedinice aktuelne jedinice isti ili različiti;

kada su odgovarajući intra modovi predikcije različiti, onda postavljanje prve najverovatnije vrednosti moda na vrednost moda koja odgovara jednom od pomenutih odgovarajućih intra modova predikcije, i postavljanje druge najverovatnije vrednosti moda na vrednost moda koja odgovara sledećem od pomenutih odgovarajućih intra modova predikcije,

pri čemu su sredstva za izvođenje prilagođena za izvođenje treće najverovatnije vrednosti moda od prve i druge najverovatnije vrednosti moda, a treća najverovatnija vrednost moda je različita od svake od pomenute prve i druge najverovatnije vrednosti moda, kada ni pomenuta prva, ni druga najverovatnija vrednost moda ne odgovara modu ravanske predikcije, onda postavljanje treće najverovatnije vrednosti moda na vrednost moda koja odgovara modu ravanske predikcije;

sredstva za upoređivanje radi upoređivanja vrednosti moda sa najmanje jednom od izvedenih prvom, drugom i trećom najverovatnijom vrednosti moda;

sredstava za izbor radi izbora na osnovu upoređivanja, prvog procesa kodiranja, između bar prvog i drugog procesa kodiranja, za primenu na vrednost moda koja treba da se kodira kada je vrednost moda koja treba da se kodira jednaka najmanje jednoj od prve, druge i treće najverovatnije vrednosti moda, i drugog procesa kodiranja kada se vrednost moda koja treba da se kodira razlikuje od svake od prve, druge i treće najverovatnije vrednosti moda; i

sredstva za kodiranje vrednosti moda uz korišćenje izabranog procesa kodiranja, pri čemu

prvi proces kodiranja sadrži kodiranje prve informacije koja ukazuje na vrednost moda koja treba da se kodira od jedne od prve, druge i treće najverovatnije vrednosti moda i drugi proces kodiranja sadrži kodiranje druge informacije koja predstavlja vrednost moda koja treba da se kodira koja nije jednaka nijednoj od prve, druge i treće najverovatnije vrednosti moda.

4. Uređaj za dekodiranje vrednosti moda koja predstavlja intra mod predikcije koji se odnosi na aktuelnu jedinicu koja treba da se dekodira, uz korišćenje mnoštva najverovatnijih vrednosti moda, pri čemu je broj najverovatnijih vrednosti moda koje se koriste tri, a uređaj sadrži:

sredstva za izvođenje radi izvođenja prve i druge najverovatnije vrednosti moda iz odgovarajućih intra modova predikcije najmanje dve susedne jedinice aktuelne jedinice, pri čemu su prva i druga najverovatnija vrednost moda različite jedna od druge i izvođenje sadrži:

proveravanje da li su odgovarajući intra modovi predikcije najmanje dve susedne jedinice aktuelne jedinice isti ili različiti,

kada su odgovarajući intra modovi predikcije različiti, onda postavljanje prve najverovatnije vrednosti moda na vrednost moda koja odgovara jednom od pomenutih odgovarajućih intra modova predikcije, i postavljanje druge najverovatnije vrednosti moda na vrednost moda koja odgovara sledećem od pomenutih odgovarajućih intra modova predikcije, pri čemu

sredstva za izvođenje su prilagođena za izvođenje treće najverovatnije vrednosti moda iz prve i druge najverovatnije vrednosti moda, pri čemu je treća najverovatnija vrednost moda različita od svake od pomenute prve i druge najverovatnije vrednosti moda, kada ni pomenuta prva, ni druga najverovatnija vrednost moda ne odgovara modu ravanske predikcije, onda postavljanje treće najverovatnije vrednosti moda na vrednost moda koja odgovara modu ravanske predikcije;

sredstva za izbor radi izbora, na osnovu indikacione signalizacije, da li je vrednost moda aktuelne jedinice jednaka jednoj od prve, druge i treće najverovatnije vrednosti moda, procesa dekodiranja, između bar prvog i drugog procesa dekodiranja, i

sredstva za dekodiranje vrednosti moda uz korišćenje izabranog procesa dekodiranja, pri čemu prvi proces dekodiranja sadrži dekodiranje prve informacije koja ukazuje na vrednost moda koja treba da se dekodira od jedne od prve, druge i treće najverovatnije vrednosti moda, i drugi proces dekodiranja sadrži dekodiranje druge informacije koja predstavlja vrednost moda koja treba da se dekodira koja nije jednaka bilo kojoj od prve, druge i treće najverovatnije vrednosti moda.

5. Kompjuterski program koji sadrži instrukcije koje, kada kompjuter ili procesor izvršavaju program, dovode to toga da kompjuter ili procesor izvršavaju postupak prema zahtevu 1 ili 2.

6. Kompjuterski čitljivi memorijski medijum koji čuva program prema zahtevu 5.