RS65165B1 - Laki šinski sistem - Google Patents

Description

[0001] Predmetni pronalazak se odnosi na laki šinski sistem, na primer, tramvajski sistem.

[0002] Tehnologija koja se sada koristi za instaliranje šina za tramvaje uključuje znatnu količinu iskopavanja. Tamo gde trasa tramvaja treba da ide duž puta, to će zahtevati raskopavanje površine puta do znatne dubine, sa polaganjem betonske osnove po celoj širini koloseka, na koju se onda polažu pragovi da bi nosili šine. Pored toga, za tramvajske sisteme se često koriste šine specijalne namene koje definišu duboki žljeb za prihvat venaca točkova; ova šina je skuplja od tipa šina koje se koriste za uobičajene železnice. Zbog toga bi bio poželjan manje skup način za instalaciju lakog šinskog sistema.

[0003] Primer stanja tehnike može se naći u dokumentu WO01/23669A1.

[0004] Prema predmetnom pronalasku realizovan je laki šinski sistem, koji ima karakteristike prema zahtevu 1, a koji sadrži dve paralelne šine, pričemu svaka šina ima osnovni deo sa ravnim dnom, naviše usmerenu nožicu i glavu šine i naslanja se unutar odgovarajuće koritaste strukture koja sadrži više koritastih jedinica raspoređenih sa jednim krajem do drugog, sa blokovima koji su stavljeni između nožica šine i bočnih delova koritaste jedinice tako da lociraju šinu unutar koritaste strukture, a sistem takođe obuhvata više razmaknutih krutih vezica koje međusobno spajaju koritaste strukture, da bi držale koritaste strukture, a time i šine na željenom rastojanju.

[0005] Sledeći poželjni primeri izvođenja su definisani karakteristikama iz zavisnih zahteva 2-16.

[0006] Shodno tome, svaka šina je locirana u odgovarajućoj koritastoj strukturi. Dve paralelne šine se nalaze u dvema posebnim, ali paralelnim koritastim strukturama, a dve koritaste strukture se drže zajedno pomo ću krutih vezica. Koritaste jedinice mogu sadržati jedan spolja generalno pravougaoni prvi koritasti element sa otvorenim vrhom, koji definiše bočne zidove i osnovu, i drugi koritasti element, koji definiše udubljenje za lociranje šine i blokova, i koji definiše ivične prirubnice pričvršćene za gornje ivice bočnih zidova prvog koritastog elementa, dok je osnova udubljenja poduprta osnovom prvog koritastog elementa. Udubljenje mora imati ravno dno na koje se šina može nasloniti i ima bočne zidove koji mogu biti bar delimično lučni.

[0007] Blokovi lociraju šinu unutar koritaste strukture i zato moraju biti dovoljno kruti da bi ovo ostvarili. Oni mogu biti od krutog drveta velike nosivosti, kao što je hrast, ili inženjerski plastični ili kompozitni materijal slične krutosti, ili mogu biti od metala; ako su od metala, onda blokovi mogu biti šuplji, sve dok su dovoljno kruti. Svaki blok mora imati takvu veličinu da se može podesno umetnuti na mesto, a to bi tipično bila dužina između 0.1 m i 2 m, na primer, od 0.3 m ili 0.5 m. Šina je locirana pomoću blokova, po jednog na svakoj strani; nisu potrebni nikakvi drugi elementi za držanje šine na mestu u koritastoj strukturi.

[0008] Blokovi se ne moraju pružati do vrha udubljenja, a takođe mogu postojati elastični zabravljujući elementi koji se pružaju između vrhova blokova i vrha udubljenja. Izvođenje može biti takvo da se gornje površine ivičnih prirubnica koritastih jedinica i šine i elastičnih zabravljujućih elemenata nalaze u suštini u zajedničkoj ravni. Međutim, između jedne strane glave šine i susedne ivične prirubnice koritaste jedinice mora postojati zazor za vence točkova kada tramvaj prolazi duž šina; a elastični zabravljujući element na toj strani glave šine može biti kompresibilna cev. Iz razloga bezbednosti i fiksiranja nisu poželjni značajni zazori između uzastopnih blokova po dužini koritaste strukture.

[0009] Blokovi mogu biti pričvršćeni na mestu pomoću sopstvene težine, a tamo gde postoje elastični zabravljujući elementi oni takođe mogu pričvršćivati blokove na mestu. Blokovi takođe mogu biti pričvršćeni pomoću drugih demontažnih pričvrsnih sredstava, kao što su vijci ili opružni stezači. Najmanje jedan od blokova i susedni bočni zid mogu biti oblikovani tako da se posle umetanja bloka na drugoj strani blok može postaviti na mesto okretanjem.

[0010] Svaki kraj svake koritaste jedinice može biti povezan sa sledećom koritastom jedinicom pomoću jednog ili više ispusta i njima odgovarajućih udubljenja, tako da se uzastopne koritaste jedinice čvrsto drže, poravnate jedna sa drugom. Na primer, bočni zidovi svakog prvog koritastog elementa mogu definisati udubljenja na svakom kraju, tako da se spojni element može umetnuti u naspramna udubljenja na uzastopnim koritastim jedinicama. U jednom primeru bočni zidovi obuhvataju dve paralelne razmaknute noseće trake čije naspramne ivice su zakošene tako da zazor između ivica postaje sve uži pri udaljavanju od bočnog zida; pravougaona spojna ploča, čije ivice imaju odgovarajuća zakošenja, može kada se umetne između nosećih traka na susednim koritastim jedinicama da drži susedne koritaste jedinice poravnato. Da bi se obezbedilo ispravno pozicioniranje spojne ploče, takvo da se spojna ploča ne zahvati previše daleko sa jednom od koritastih jedinica, noseće trake su zakošene samo na delu svoje dužine i postoji nezakošeni deo dalje od kraja koritaste jedinice koji sprečava dalje umetanje spojne ploče.

[0011] Krute vezice koje međusobno spajaju koritaste strukture mogu sadržati šipku ili polugu sa dva razmaknuta ispusta na svakom kraju, pri čemu su dva ispusta razmaknuta na rastojanju jednakom debljini bočnog zida koritaste jedinice, a bar je ispust koji je najbliži kraju šipke ili poluge oblikovan kao poprečni deo slova T, tj. u obliku kratke šipke ili poluge ortogonalne na gore navedenu šipku ili polugu. U ovom slučaju bočni zid svake koritaste jedinice definiše prorez kroz koji se može umetnuti krajnji ispust, a šipka ili poluga se onda mogu okrenuti za 90° tako da se dva ispusta zahvataju sa suprotnim stranama bočnog zida. Prvenstveno su oba ispusta oblikovana kao poprečni deo slova T, i pri upotrebi se šipka ili poluga može umetnuti u prorez koritaste strukture na jednoj strani koloseka, čime se umeće preko željenog položaja, tako da se onda može umetnuti u prorez koritaste strukture na suprotnoj strani koloseka i delimično se izvući iz prvog proreza, tako da se na dva kraja šipke ili poluge dva ispusta zahvataju sa dve koritaste strukture. Šipka ili poluga mogu imati fiksnu dužinu i ovo je adekvatno kada je kolosek prav. Alternativno tome, šipka ili poluga mogu obuhvatati mehanizam za podešavanje dužine, na primer, koji ima dva dela spojena pomoću zavojne kopče koja ima levi navoj na jednom kraju i desni navoj na drugom kraju. Ovo može biti podesno kada je potrebno podešavanje na meru na oštrim krivinama.

[0012] Svaka koritasta jedinica, na primer, može imati dužinu između 1 m i 3 m i može biti napravljena od čeličnih ploča. ýelične ploče obezbeđuju krutost sistemu i mogu imati, na primer, debljinu između 4 mm i 10 mm, na primer, od 6 mm. Kada je potrebna dodatna čvrstoća, onda dve ploče mogu biti spojene zajedno, na primer, mogu postojati dve ploče koje formiraju osnovu prvog koritastog elementa i može postojati ploča za ojačanje u bočnim zidovima prvog koritastog elementa, bar na mestu proreza koji locira ispuste krutih vezica. Treba shvatiti da je visina koritaste jedinice određena visinom šine, ako vrh glave šine treba da se nalazi u suštini u istoj ravni kao gornja površina koritaste jedinice. Širina koritaste jedinice zavisi od željenog rastojanja šina, koje bi normalno trebalo da ima standardnu meru od 4' 81⁄2" = 56.5" (1435 mm), i od željene širine zazora između koritastih jedinica na obe strane koloseka. To može biti, na primer, između 250 mm i 500 mm.

[0013] Pronalazak dalje predviđa mehanizam usmeravanja ili skretnice, koji je podesan za primenu u lakom šinskom sistemu, pri čemu taj mehanizam sadrži dve generalno horizontalne cilindrične noseće cevi, a svaka je otvorena duž gornje strane i svaka locira gredu koja ima najmanje dve strane i oslonjena je pomoću ležajeva unutar noseće cevi tako da prva strana grede može da bude izložena na otvorenoj gornjoj strani noseće cevi, a ležajevi omogućavaju da se greda okreće oko svoje uzdužne ose tako da se izloži druga strana, pri čemu prva strana grede definiše žljeb koji obrazuje prvi prolaz za venac od jednog kraja grede do drugog i druga strana grede definiše žljeb koji obrazuje drugi prolaz za venac od jednog kraja grede do drugog.

[0014] Prvi i drugi prolaz za venac definišu dve alternativne putanje koje šinsko vozilo treba da prati. Okretanje dve grede da bi se promenile izložene strane zato menja putanju koju treba da prati šinsko vozilo. Ležajevi mogu biti valjci, na primer, keramički valjci. Greda može biti od punog materijala otpornog na habanje; ili može biti od punog materijala kao što je inženjerski plastični materijal, sa metalnom pločom otpornom na habanje bar na stranama koje definišu prolaze za venac. Greda može imati generalno kvadratni poprečni presek, a prva i druga strana mogu biti susedne strane. Umesto toga greda može biti cilindrična, ali sa dve ravne strane.

[0015] Mehanizam skretnice prvenstveno takođe obuhvata pogonski mehanizam, koji je prilagođen da okreće obe grede istovremeno. Ovo može koristiti, na primer, segmentnu zupčastu ploču montiranu na gredi, na primer, na kraju ili krajnjoj ploči grede i koja zahvata pužni prenosnik. Pužni prenosnik za dve grede može biti pogonjen pomoću pogonskog vratila. Pogonsko vratilo može biti pogonjeno pomoću elektromotora.

[0016] Mehanizam takođe može sadržati ručni pogon, kada je neophodno da tramvajski operater može da promeni podešavanja mehanizma skretnice. Podesno je da ručni pogon koristi isto pogonsko vratilo.

[0017] Kao primer, da bi se ostvarila krivina sa radijusom od 25 m, svaka greda može imati dužinu od 3.53 m i širinu između 310 mm i 470 mm, a prvenstveno širinu od 410 mm.

[0018] Treba shvatiti da se mehanizam skretnice prema pronalasku može koristiti u kombinaciji sa lakim šinskim sistemom prema pronalasku. Svaka cilindrična noseća cev može biti montirana unutar odgovarajuće koritaste jedinice skretnice koja može biti spojena sa koritastim jedinicama kao što je gore opisano. Na dolaznom kraju mehanizma skretnice koritasta jedinica skretnice će biti spojena sa samo jednom koritastom jedinicom tako da je šina koritaste jedinice poravnata sa prolazom za venac koja god da je strana izložena. Na odlaznom kraju mehanizma skretnice svako korito skretnice bi moglo biti spojeno sa dve koritaste jedinice jednom pored druge, sa šinama koritastih jedinica postavljenim jedna pored druge poravnato, respektivno, sa jednim ili drugim prolazom za venac, ali još poželjnije je spojena sa modifikovanom koritastom jedinicom koja nosi dve divergentne šine.

[0019] Preko skretnice kolosek se deli u dva posebna koloseka i treba shvatiti da će se desna šina levog koloseka seći sa levom šinom desnog koloseka. Na ovom mestu je potreban uređaj srcišta. Ovaj se može sastojati od grede čija jedna strana definiše dva žljeba koji deluju kao prolazi za venac, koji se seku tako da formiraju slovo X. Jedan takav prolaz za venac može biti prav, a drugi kriv, na primer.

[0020] Pronalazak će sada biti dalje i detaljnije opisan, isključivo kao primer, i sa pozivom na priloženi nacrt na kome:

Slika 1 prikazuje izgled poprečnog preseka koritaste jedinice i šine prema pronalasku; Slika 2 prikazuje modifikaciju dela koritaste jedinice sa slike 1;

Slika 3a prikazuje bočni izgled dve koritaste jedinice koje su međusobno spojene;

Slika 3b prikazuje šematski izgled polovine poprečnog preseka spoja između dve koritaste jedinice sa slike 3a;

Slika 4 prikazuje bočni izgled šipke vezice;

Slike 5a i 5b prikazuju dva varijantna izvođenja koritaste strukture koja kombinuju koritaste jedinice sa slika 1 ili 2 sa šipkom vezice sa slike 4;

Slika 6 prikazuje horizontalnu projekciju koritastih struktura prema pronalasku tamo gde je kolosek zakrivljen;

Slika 7 ilustruje sistem usmeravanja ili skretnice prema pronalasku;

Slika 8 prikazuje aksonometrijski izgled grede uključene u sistem skretnice prema pronalasku;

Slika 9 prikazuje izgled poprečnog preseka sistema skretnice prema pronalasku, sa jednim podešavanjem;

Slike 10a i 10b prikazuju izglede poprečnih preseka sistema skretnice prema pronalasku na dva različita položaja po dužini, sa drugačijim podešavanjem;

Slike 11a i 11b prikazuju horizontalne projekcije dva kraja sistema skretnice;

Slika 12 prikazuje bočni unutrašnji izgled pogonskog mehanizma za sistem skretnice prema pronalasku;

Slika 13 prikazuje izgled otpozadi grede sistema skretnice, koji pokazuje deo pogonskog mehanizma;

Slika 14 prikazuje horizontalnu projekciju uređaja srcišta prema pronalasku; i

Slika 15 prikazuje izgled poprečnog preseka varijantne koritaste jedinice prema pronalasku.

[0021] Sada se pozivamo na slike 1 i 5a, gde laki šinski sistem 10 obuhvata kolosek koji sadrži dve paralelne šine 12 (nisu prikazane na slici 5a), pri čemu svaka šina ima osnovni deo 14 sa ravnim dnom, naviše usmerenu nožicu 15 i glavu 16 šine, na primer, koja ima Vinjolov oblik koji se obično koristi za železničke pruge. Svaka šina 12 se naslanja unutar odgovarajuće koritaste strukture 20 koja sadrži više koritastih jedinica 22 postavljenih sa jednim krajem uz drugi. Kao što je prikazano na slici 1, postoje kruti blokovi 24 i 26 koji su stavljeni između nožica 15 šine 12 i bočnih delova koritaste jedinice 22 tako da lociraju šinu 12 unutar koritaste strukture 20. (Svaki od blokova 24 i 26 je stavljen na stranu nožice 15 i na bočni deo koritaste jedinice 22, tako da se šina 12 ne može pomerati bočno ili naviše u odnosu na koritastu jedinicu 22; kruti blokovi 24 i 26 stoga fiksiraju šinu 12 u odnosu na bočne delove koritastih jedinica 22.) Kao što je prikazano na slici 5a, postoji više razmaknutih krutih vezica 28 koje međusobno spajaju koritaste strukture 20 tako da drže koritaste strukture 20, a time i šine 12 na željenom rastojanju.

[0022] Sada se posebno pozivamo na sliku 1, gde svaka koritasta jedinica 22 sadrži spoljašnji generalno pravougaoni prvi koritasti element 30 sa otvorenim vrhom, koji definiše bočne zidove i osnovu, i drugi koritasti element 32 koji definiše udubljenje sa ravnim dnom za lociranje šine 12 i krutih blokova 24 i 26, i koji definiše ivične prirubnice 34 zavarene za gornje ivice bočnih zidova prvog koritastog elementa 30, pri čemu je osnova udubljenja oslonjena pomoću osnove prvog koritastog elementa 30. Udubljenje ima bočne zidove koji su bar delimično lučni. Osnova prvog koritastog elementa 30 je ojačana horizontalnom pločom 35 koja se pruža po celoj širini osnove prvog koritastog elementa 30.

[0023] Kruti blokovi 24 i 26 se ne pružaju do vrha udubljenja, a postoje elastični zabravljujući elementi 38 i 40 koji se pružaju između vrhova blokova 24 i 26 i vrha udubljenja. Izvođenje u ovom primeru je takvo da su gornje površine ivičnih prirubnica 34 i glave 16 šine i elastičnih zabravljujućih elemenata 38 i 40 u suštini u zajedničkoj ravni. U ovom primeru slika 1 prikazuje levu šinu, a blok 26 je blok međušinske strane, dok je blok 24 uklinjavajući blok. Blok 26 bi trebalo da se instalira prvi, a onda se uklinjavajući blok 24 može umetnuti na drugu stranu šine 12, tako što se prvo umetne desna strana bloka 24 ispod glave 16 šine, a onda se uklinjavajući blok 24 okreće tako da se njegov spoljašnji kraj okrene bliže ka lučnom zidu udubljenja, u prikazani položaj, bez zazora (zazori na slici duž donje, bočne i gornje strane blokova 24 i 26 su tu samo radi jasnoće). Onda mogu da se umetnu elastični zabravljujući elementi 38 i 40, a pošto su elastični, oni se tokom svog umetanja mogu deformisati. Zahvatanje zabravljujućih elemenata 38 i 40 sa glavom 16 šine i bočnim zidom udubljenja drži krute blokove 24 i 26 na mestu tokom prolaska šinskog vozila duž šina 12.

[0024] Međutim, pošto je ovo leva šina, između desne strane glave 16 šine i susedne ivične prirubnice 34 mora postojati zazor 42 za prihvatanje venaca točkova tramvaja kada tramvaj prolazi duž koloseka. U ovom primeru elastični zabravljujući element 40 na toj strani glave 16 šine je kompresibilna cev. Kao što je gore pomenuto, uobičajena tramvajska šina obično ima uzdužni žljeb za prihvatanje venca točka, koji je definisan između glave šine i strane kraka koji se pruža sa međušinske strane šine polazeći ispod glave šine; taj žljeb odgovara zazoru između glave 16 šine i susedne ivične prirubnice 34 koritaste jedinice 22 i zato ta ivična prirubnica 34 može biti opremljena trakom od materijala otpornog na habanje (nije prikazana).

[0025] Kod izvođenja prikazanog na slici 5a koritaste strukture 20 su postavljene tako da se njihove gornje ivice nalaze na nivou tla da, na primer, tramvajske šine 12 ne bi štrčale iznad površine puta. Kod varijantnog izvođenja prikazanog na slici 5b, osnove koritastih struktura 20 su ili na (vidi desnu stranu na slici 5b) ili samo upola ispod površine tla ili puta (vidi levu stranu na slici 5b), i u ovom slučaju, kao što je prikazano na slici 2, trouglasta kutijasta struktura 46 je integralna sa jednom stranom koritastih struktura 20. Kao što je ovde prikazano, postoji mala trouglasta kutija 46 koja je integralna sa drugim koritastim elementom 32, a pored toga može postojati i produžetak 48 ispod trouglaste kutije 46, tako da se efektivno formira velika trouglasta kutija, za korišćenje ako se koritasta struktura 20 naslanja na površinu puta. Ove trouglaste kutije 46 ili 48 deluju kao rampe. Kao što se može videti na slici 5b, kada se koritaste strukture 20 pružaju iznad tla ili površine puta u potpunosti ili delimično, onda će region između dve koritaste strukture 20 biti popunjen podesnim materijalom 50 za popunu, tako da će biti moguće da vozila prelaze preko koloseka. Materijal 50 za popunu može biti, na primer, rasuti materijal, ploče za popločavanje, kamene kocke za popločavanje ili ploče specijalne namene.

[0026] Sada se pozivamo na sliku 3a, koja prikazuje bočni izgled spoja između dve koritaste jedinice 22 koje su položene sa jednom krajem do drugog. Krajnji delovi svake koritaste jedinice 22 obuhvataju dve razmaknute noseće trake 52 koje se pružaju horizontalno na unutrašnjosti bočnih zidova, koji su zakošeni na svojim naspramnim površinama. Kao što je prikazano na slici 3b, na kojoj su ove noseće trake 52 prikazane isprekidanim linijama, zazor između ivica postaje sve uži idući od bočnog zida. Pravougaona spojna ploča 54, čije ivice imaju odgovarajuća zakošenja, umeće se između nosećih traka 52, tako da drži poravnato susedne koritaste jedinice 20. Da bi se obezbedilo ispravno pozicioniranje spojne ploče 54, noseće trake 52 su zakošene duž većeg dela svoje dužine, ali postoji nezakošeni deo 55 dalje od kraja koritaste jedinice i ovaj sprečava da spojna ploča 54 ode dalje od oko polovine dužine spojne ploče 54. Zato spojna ploča 54 zahvata jednom polovinom svoje dužine jednu koritastu jedinicu 22, a drugom polovinom svoje dužine susednu koritastu jedinicu 22.

[0027] Sada se pozivamo na sliku 4, gde krute vezice 28 koje međusobno spajaju koritaste strukture 20 sadrže šipku ili polugu 58 sa dva razmaknuta ispusta 60 koji su oblikovani kao poprečni deo slova T na svakom kraju, i u istoj ravni, dva ispusta koji su razmaknuti za rastojanje koje je jednako debljini bočnog zida prvog koritastog elementa. Kao što je prikazano na slici 3a, bočni zid svakog prvog koritastog elementa 30 definiše prorez 56 kroz koji se mogu umetnuti krajnji ispusti 60, a šipka ili poluga 58 se onda mogu okrenuti za 90° tako da se dva ispusta 60 zahvate sa suprotnim stranama bočnog zida. To je bilo razmatranje samo jedne koritaste strukture 20, ali krute vezice 28 moraju da budu spojene sa obe koritaste strukture 20, tako da se pri upotrebi šipka ili poluga 58 umeće u prorez 56 na jednoj strani koloseka, pri čemu se umeće preko željenog položaja, tako da onda može da se umetne u prorez 56 na suprotnoj strani koloseka i delimično izvuče iz prvog proreza 56, tako da kada se poluga 58 okrene za 90° onda se dva para ispusta 60 zahvataju sa obe koritaste strukture 20.

[0028] Šipka ili poluga 58 mogu biti fiksne dužine (kao što je prikazano na slici 5b), a ovo je adekvatno kada je kolosek prav. Alternativno tome, kao što je prikazano na slici 4, šipka ili poluga 58 obuhvata zavojnu kopču 62, pri čemu zavojna kopča 62 ima levi navoj na jednom kraju i desni navoj na drugom kraju, koji zahvataju odgovarajuće navoje na krajevima dve polovine poluge 58. Ovo je podesno kada je potrebno podešavanje mere u oštrim krivinama.

[0029] Svaka koritasta jedinica može imati, na primer, dužinu od 2 m i širinu od 300 mm i može biti napravljena od čeličnih ploča debljine od 6 mm. Kada je potrebna dodatna čvrstoća ili sposobnost nošenja opterećenja, onda takođe mogu biti predviđene ploče za ojačanje, na primer, dodatna ploča 35 na osnovi prvog koritastog elementa 30, i kao što je takođe prikazano na slici 1, može postojati ploča 36 za ojačanje oko proreza 56 u bočnom zidu. Kao što je prikazano isprekidanim linijama na slici 1 takođe mogu postojati ukrućivači 37 nožice na svakom od bočnih zidova. Rastojanje šina je normalno standardna mera od 4' 81⁄2" = 56.5" (1435 mm) i ovo određuje dužinu vezica 28.

[0030] Kada kolosek treba da prati krivinu, onda se koriste modifikovane blago koritaste jedinice 22. Sada se pozivamo na sliku 6, koja prikazuje izvođenja koritastih jedinica 22 kada su dva prava dela koloseka spojena krivinom nominalnog radijusa 25 m, pri čemu bi trebalo shvatiti da su stvarne dužine luka manje na unutrašnjoj strani krivine nego na spoljašnjoj strani krivine. U ovom primeru postoje tri različita tipa koritastih jedinica 22. Duž pravog dela koloseka koritaste jedinice 22 na svakoj strani koloseka su jednakih dužina i one su prave (označeno sa S). Onda postoji prelaz prema krivini, zbog koga je koritasta jedinica 22 na unutrašnjoj strani malo kraća nego ona na spoljašnjoj strani, a one su malo zakrivljene po svojoj dužini (označeno sa TI i TO za prelaz prema unutrašnjoj strani i za prelaz prema spoljašnjoj strani, respektivno) i onda je u krivini svaka koritasta jedinica 22 na unutrašnjoj strani kraća od one na spoljašnjoj strani i zakrivljena je po svojoj dužini (označeno sa CO i CI, za spoljašnjost krivine i za unutrašnjost krivine, respektivno).

[0031] Da bi se omogućilo difencijalno toplotno širenje i skupljanje šine 12 i koritastih struktura 20, mogu postojati usadni spojevi na intervalima duž šine 12. Oni staju u standardni prostor za šinu 12 u koritastoj strukturi 20.

[0032] Kada postoji spoj između različitih koloseka, onda je potreban mehanizam usmeravanja ili skretnice. Tako, na primer, na slici 7 postoje pravi kolosek 65a i zakrivljeni kolosek 65b koji se grana od njega. Ovo grananje koristi mehanizam 66 skretnice i uređaj 68 srcišta. Mehanizam 66 skretnice obuhvata dva uređaja 70, po jedan za svaku šinu 12, koji rade istovremeno.

[0033] Sada se pozivamo na sliku 9, gde svaki od uređaja 70 obuhvata noseću cev 72 koja se pruža horizontalno i otvorena je duž svoje gornje površine. Unutar noseće cevi 72 se nalazi poluga ili greda 74 generalno kvadratnog poprečnog preseka, koja je oslonjena pomoću četiri keramička valjka 76 koji se nalaze pored tri od njegovih uglova. U položaju koji je prikazan jedna strana grede 74 zauzima u suštini ceo otvor na vrhu noseće cevi 72. Valjci 76 omogućavaju da se greda 74 okrene za ugao od 90° oko uzdužne ose noseće cevi 72. Svaki uređaj 70 takođe može obuhvatati koritastu jedinicu, koja se inače naziva uzdužnim nosačem, koji može biti u suštini ekvivalentan koritastoj jedinici 22 sa slike 1, mada može imati drugačiju širinu.

[0034] Sada se pozivamo na sliku 8, koja prikazuje aksonometrijski izgled grede 74, čija gornja strana (kao što je prikazano) definiše žljeb 78 koji obrazuje prolaz za venac od jednog kraja grede 74 do drugog, u pravoj liniji paralelno uzdužnoj osi. Susedna druga strana grede 74 definiše žljeb 80 koji obrazuje drugi prolaz za venac od jednog kraja grede do drugog, ali koji prati zakrivljenu putanju.

[0035] Sada se ponovo pozivamo na sliku 9, gde se u ovom položaju grede 74 žljeb 78 nalazi na gornjoj, izloženoj strani grede 74, a pošto dva uređaja 70 mehanizma 66 skretnice rade istovremeno, obe grede 74 su u ovom položaju, tako da je kolosek prav.

[0036] Sada se pozivamo na slike 10a i 10b, a ove prikazuju izglede preseka uređaja 70 kada je greda 74 okrenuta u svoj drugi položaj, sa žljebom 80 na gornjoj površini; izgledi preseka su na različitim rastojanjima duž uređaja 70, slika 10b je dalje duž uređaja 70 nego slika 10a. Žljeb 80 se nalazi dalje desno na slici 10b, pošto je ovaj izgled u blizini odlaznog kraja grede 74. Na dolaznom kraju grede 74 (tj. levoj strani na slici 7) i pravi žljeb 78 i zakrivljeni žljeb 80 se nalaze na istom rastojanju od ivice grede 74, tako da će na onom kraju čija strana je najviša žljeb 78 ili 80 biti poravnat (kao prolaz za venac) sa šinom 12 susednog dela koloseka. Pošto dva uređaja 70 mehanizma 66 skretnice rade istovremeno, obe grede 74 su u ovom drugom položaju, tako da je kolosek zakrivljen.

[0037] Kao što je prikazano na slici 11a, na dolaznom kraju, koritasta jedinica 22 kakva je gore opisana se spaja sa krajem uređaja 70, tako da je šina 12 kakva je gore opisana poravnata sa ivicom prolaza za venac definisanog žljebom 78 ili 80. Kao što je prikazano na slici 11b, na odlaznom kraju postoje koritaste jedinice 82 specijalne namene od kojih svaka nosi dve razmaknute šine, koje se poravnavaju bilo sa žljebom 78 ili sa žljebom 80 na tom kraju grede 74.

[0038] Kao što je šematski prikazano na slici 7, mehanizam 66 skretnice sadrži pogonski mehanizam 90, koji je prilagođen za okretanje obe grede 74 istovremeno. Sada se pozivamo na sliku 13, koja prikazuje jednu krajnju stranu grede 74 unutar cevi 72, dok je ozubljeno vratilo 83 umetnuto u otvor na osi grede 74 i ovo ozubljeno vratilo 83 nosi segmentnu zupčastu ploču 84 koja zahvata ugao od 100°. Ispod valjaka 76 se nalazi pogonsko vratilo 86 koje se pruža kroz ležajeve 87 na svakoj strani cevi 72 i ono nosi pužni pogon 88 koji zahvata zupčastu ploču 84. Pogonsko vratilo 86 se na jednom kraju spaja sa pogonskim mehanizmom 90, a spojeno je sa oba uređaja 70, tako da se obezbedi da obe grede 74 uvek imaju istu orijentaciju.

[0039] Greda 74 u ovom primeru je napravljena od inženjerskog plastičnog materijala, sa metalnim pločama 77 otpornim na habanje (prikazanim na slici 13) bar na stranama koje definišu žljebove 78 i 80, a time i prolaze za venac.

[0040] Sada se pozivamo na sliku 12, gde pogonski mehanizam 90 sadrži elektromotor 91 čije vratilo se pruža kroz cevasti ležaj 91 do zupčaste spojnice 92, prilagođene za pogon konusnog zupčanika 93. Zupčasta spojnica 92 se drži u kontaktu pomoću solenoida 94 pod naponom koji je pričvršćen na tenzionu oprugu 95. Konusni zupčanik 93 pogoni prenosni zupčanik 96 na vertikalnoj osovini 97, koja sama pogoni drugi konusni zupčanik 93a koji je spojen sa pogonskim vratilom 86 za pužne pogone 88. Zato elektromotor 91 može pogoniti pužni pogon 88 da bi okrenuo grede 74 za 90°. Smer obrtanja motora 91 je prilagođen za promenu na kraju svake pogonske sekvence.

[0041] Direktno iznad vertikalne osovine 97 i poravnato sa njom se nalazi cevasti ležaj 91 kroz koji može biti umetnuto ručno pogonsko vratilo 98 za hitne slučajeve, pri čemu donji kraj ručnog pogonskog vratila 98 ima asimetrične zupce koji ulaze u odgovarajuće proreze na vrhu vertikalne osovine 97. Neposredno iznad gornjeg kraja vertikalne ose 97 nalazi se opružno prednapregnuti bregasti prekidač 99.

[0042] Napajanje motora 91 i solenoida 94 se vrši preko bregastog prekidača 99.

Zahvaljujući tome bilo kakav prekid napajanja usled otkaza u električnoj mreži ili zbog umetanja ručnog pogonskog vratila 98 za hitne slučajeve od strane vozača tramvaja rezultovaće otvaranjem zupčaste spojnice 92 zbog prestanka tenzije u opruzi 95 koja je pričvršćena za solenoid 94. Zbog toga u takvom hitnom slučaju vozač tramvaja može ručno upravljati skretnicom.

[0043] Granični prekidači i klinovi (nisu prikazani) sprečavaju prekomerno okretanje greda 74 i aktiviraju promenu smera obrtanja motora. Klinovi se mogu ukloniti, tako da se grede 74 onda mogu prekomerno okrenuti pomoću ručnog pogonskog vratila 98 radi izlaganja gornjeg valjka 76 koji se onda može povući da bi se omogućilo da se greda 74 podigne iz noseće cevi 72.

[0044] Uređaj 68 srcišta je prikazan u većoj razmeri na slici 14, na koju sada vršimo poziv. Ovaj može imati sličnu strukturu kao što je ona od grede 74, po tome što se uređaj 68 srcišta može sastojati od bloka ili grede od punog materijala u čijoj površini su definisana dva žljeba da bi delovali kao prolazi za vence, pri čemu je jedan žljeb 100 prav, a drugi žljeb 102 je zakrivljen. Ovaj može biti od takvog materijala kao što je inženjerska plastika, koja je pokrivena limom od materijala otpornog na habanje, kao što je čelik.

[0045] Treba shvatiti da su gornji primeri izvođenja dati samo kao ilustracija i da oni mogu biti izmenjeni na mnoštvo načina tako da se ostane unutar okvira predmetnog pronalaska koji je definisan u patentnim zahtevima. Na primer, grede 74 mehanizma 66 skretnice mogu imati drugačiji poprečni presek, na primer, petougaoni ili šestougaoni ili mogu biti delimično cilindrične, ali sa dve ravne strane.

[0046] Sada se konkretno pozivamo na sliku 15, a ova prikazuje izgled poprečnog preseka desne strane varijantne koritaste jedinice 122; leva strana je onakva kao što je prikazano na slici 1, a identične karakteristike su označene istim pozivnim oznakama kao ranije. Svaka koritasta jedinica 122 sadrži spoljašnji generalno pravougaoni prvi koritasti element 30 sa otvorenim vrhom (prikazan je samo jedan njegov deo), koji definiše bočne zidove i osnovu, i drugi koritasti element 132, koji definiše udubljenje sa ravnim dnom za lociranje šine 12 i krutih blokova 24 i 126 i koji definiše ivične prirubnice 34 i 134 koje su zavarene za gornje ivice bočnih zidova prvog koritastog elementa 30, a osnova udubljenja je oslonjena pomoću osnove prvog koritastog elementa 30 (blok 24 i ivična prirubnica 34 su prikazani na slici 1). Takođe mogu postojati ploče za ukrućenje ili ploče za raspodelu opterećenja (nisu prikazane).

[0047] Desni bočni zid udubljenja ima na vrhu vertikalni deo 141 koji se spušta od ivične prirubnice 134, ispod koga je lučni deo 142, sa urezom 143 od oko polovine visine drugog koritastog elementa 132. Vertikalni deo 141 je pokriven habajućom trakom 145 od materijala otpornog na habanje. Takođe mogu postojati podmetači (nisu prikazani) ispod stope 14 šine 12. Postoji kruti blok 126 koji zahvata nožicu 15, stopu 14 i donji deo lučnog dela 142 lučnog bočnog zida bez zazora (zazori između ovih elemenata na slici su samo radi jasnoće).

[0048] Zazor 140 između glave 16 šine i habajuće trake 145 ima takvu širinu da može da prihvati venac tramvajskog točka. Da bi se kruti blok 126 lakše umetnuo kroz taj zazor 140, blok 126 definiše izdubljeni deo 146 duž njegove gornje površine. Zato blok 126 može da se umetne kroz zazor 140, a onda da se okrene naniže u položaj koji je prikazan. Kruti blok 126 takođe definiše drenažni otvor 148 za drenažu bilo kakvih tečnosti koje ulaze kroz zazor 140.

[0049] Kruti blok 126 je fiksiran na mestu kao što je prikazano pomoću čeličnog opružnog stezača 150, čiji jedan kraj zahvata urez 143 i vrh bloka 126, dok njegov drugi kraj zahvata donju stranu glave 16 šine i vrh bloka 126. Širina stezača 150 može biti, na primer, 1 cm ili 2 cm. Ovaj stezač 150 može se umetnuti kroz zazor 140 (tako da je njegova dužina paralelna uzdužnoj osi šine 12), a onda se okreće oko vertikalne ose za 90° tako da stavlja jedan kraj u urez 143, a onda deformiše stezač 150 u zahvatu sa donjom stranom glave 16 šine kao što je prikazano. Prvenstveno postoji najmanje jedan stezač 150 za svaki kruti blok 126; takav stezač 150 može biti predviđen na intervalima, na primer, od 0.3 m, ako su kruti blokovi 126 duži od toga, ili na intervalima recimo od 0.75 m, ako su blokovi 126 duži od toga.

[0050] Da bi se sprečilo da materijali ispadaju kroz zazor 140 u udubljenja, u udubljenju je iznad opružnog stezača 150 prvenstveno locirana elastična cev 152 (prikazana isprekidanim linijama). Ova je oblikovana tako da se gornje površine ivičnih prirubnica 34 i 134 i glave 16 šine i elastičnog zabravljujućeg elementa 38 i elastične cevi 152 nalaze u suštini u zajedničkoj ravni. Kao kod primera izvođenja sa slike 1, slika 15 prikazuje levu šinu 12 i blok 126 je blok međušinske strane, dok je blok 24 uklinjavajući blok. Blok 126 bi trebao da bude instaliran prvi, a uklinjavajući blok 24 se onda može instalirati na drugoj strani šine 12 kao što je gore opisano.

Claims (16)

Patentni zahtevi

1. Laki šinski sistem (10) koji sadrži dve paralelne šine (12), pri čemu svaka šina ima osnovni deo (14) sa ravnim dnom, naviše usmerenom nožicom (15) i glavu (16) šine, i naznačen svakom šinom koja se naslanja unutar odgovarajuće koritaste strukture (20) koja sadrži više koritastih jedinica (22,122) raspoređenih sa jednim krajem do drugog, sa blokovima (24,26,126) koji su stavljeni između nožica šine i bočnih delova koritaste jedinice tako da lociraju šinu unutar koritaste strukture, a sistem takođe obuhvata više razmaknutih krutih vezica (28) koje međusobno spajaju koritaste strukture da bi držale koritaste strukture na željenom rastojanju, tako da su šine na željenom rastojanju.

2. Sistem prema zahtevu 1, pri čemu svaka koritasta jedinica sadrži spoljašnji generalno pravougaoni prvi koritasti element (30) sa otvorenim vrhom, koji definiše bočne zidove i osnovu, i drugi koritasti element (32), koji definiše udubljenje za lociranje šine i blokova i koji definiše ivične prirubnice (34) pričvršćene za gornje ivice bočnih zidova prvog koritastog elementa, dok je osnova udubljenja naslonjena na osnovu prvog koritastog elementa.

3. Sistem prema zahtevu 2, pri čemu udubljenje ima bočne zidove koji su bar delimično lučni.

4. Sistem prema bilo kom od prethodnih zahteva, pri čemu se blokovi ne pružaju do vrha udubljenja i postoje elastični zabravljujući elementi (38,40) koji se pružaju između vrhova blokova i vrha udubljenja.

5. Sistem prema zahtevima 2 i 4, postavljen tako da se gornje površine ivičnih prirubnica i šine i elastičnih zabravljujućih elemenata nalaze u suštini u zajedničkoj ravni.

6. Sistem prema bilo kom od prethodnih zahteva, pri čemu su najmanje jedan od blokova i susedna strana zida koritaste jedinice oblikovani tako da se pomenuti blok može okretanjem postaviti na mesto.

7. Sistem prema bilo kom od prethodnih zahteva, pri čemu je svaki kraj svake koritaste jedinice povezan sa sledećom koritastom jedinicom pomoću jednog ili više štrčHćih elemenata i njima odgovarajućih udubljenja, tako da se uzastopne koritaste jedinice drže čvrsto, poravnate jedna sa drugom.

8. Sistem prema zahtevu 7, pri čemu koritaste jedinice imaju bočne zidove, a svaki bočni zid obuhvata dve paralelne razmaknute noseće trake (52), čije naspramne ivice su zakošene tako da se zazor između ivica sužava idući od bočnog zida; i sistem sadrži pravougaone spojne ploče (54), čije ivice imaju odgovarajuća zakošenja, tako da se spojne ploče mogu umetnuti između nosećih traka na susednim koritastim jedinicama da bi držale poravnato susedne koritaste jedinice.

9. Sistem prema bilo kom od prethodnih zahteva, pri čemu koritaste jedinice imaju bočne zidove i krute vezice koje međusobno spajaju koritaste strukture sadrže šipku ili polugu (58) sa dva razmaknuta ispusta (60) na svakom kraju, pri čemu su dva ispusta razmaknuta na rastojanju jednakom debljini bočnog zida koritaste jedinice, a bar ispust koji je najbliži kraju šipke ili poluge je oblikovan kao poprečni deo slova T i pri čemu bočni zid svake koritaste jedinice definiše prorez (56) kroz koji se može umetnuti krajnji ispust.

10. Sistem prema zahtevu 9, pri čemu su oba ispusta oblikovana kao poprečni deo slova T i nalaze se u istoj ravni.

11. Sistem prema bilo kom od prethodnih zahteva, koji takođe sadrži mehanizam (66) usmeravanja ili skretnice, pri čemu mehanizam sadrži dve generalno horizontalne cilindrične noseće cevi, od kojih je svaka otvorena duž gornje strane i svaka locira gredu (74) koja ima najmanje dve strane i oslonjena je pomoću ležajeva (76) unutar noseće cevi tako da prva strana grede može da bude izložena na otvorenoj gornjoj strani noseće cevi, a ležajevi omogućavaju da se greda okreće oko svoje uzdužne ose tako da izloži drugu stranu, pri čemu prva strana grede definiše žljeb (78) koji obrazuje prvi prolaz za venac od jednog kraja grede do drugog, dok druga strana grede definiše žljeb (80) koji obrazuje drugi prolaz za venac od jednog kraja grede do drugog.

12. Sistem prema zahtevu 11, pri čemu je greda napravljena od punog materijala, sa metalnom pločom (77) otpornom na habanje bar na stranama koje definišu prolaze za venac.

13. Sistem prema zahtevu 11 ili zahtevu 12, koji takođe sadrži pogonski mehanizam (90), koji je prilagođen da okreće obe grede istovremeno.

14. Sistem prema zahtevu 13, pri čemu pogonski mehanizam za svaku gredu obuhvata segmentnu zupčastu ploču (84) spojenu sa gredom i koja je spregnuta sa pužnim pogonom (88).

15. Sistem prema bilo kom od zahteva 13 ili 14, pri čemu pogonski mehanizam obuhvata elektromotor (91), a takođe sadrži ručni pogon (98).

16. Sistem prema bilo kom od zahteva 11 do 15, koji takođe sadrži uređaj (68) srcišta koji se sastoji od grede čija jedna strana definiše dva žljeba koji deluju kao prolazi za venac, koji se seku da bi formirali slovo X.