RS65203B1 - Lepljiva etiketa - Google Patents

Description

Opis

Tehnička oblast pronalaska

Predmetni pronalazak se odnosi na etiketu koja može da potvrdi autentičnost artikla, postupak za njegovu realizaciju i proces provere autentičnosti samog artikla preko navedene etikete.

Konkretno, predmetni pronalazak se odnosi na lepljivu etiketu koja omogućava da se garantuje autentičnost artikla kombinovanom upotrebom koda za autentifikaciju i sigurnosnog elementa, pri čemu ovaj drugi ima optička svojstva koja se mogu otkriti uz pomoć odgovarajućih alata.

Pozadina

Fenomen globalizacije tržišta izazvao je eksponencijalni rast problema prevara u vezi sa proizvodnjom i marketingom falsifikovanih proizvoda. Danas, falsifikovanje utiče na mnoge oblasti proizvoda: od hrane do odeće, od rezervnih delova do tehnoloških proizvoda i lekova, uvek šteti ekonomskim interesima i često dovodi u opasnost zdravlje potrošača.

U kontekstu navedenih međunarodnih tržišta, sve je teže kontrolisati i suprotstaviti nezakonite prakse u vezi sa falsifikovanjem i mogućnost posedovanja efikasnih tehnologija koje mogu potvrditi autentičnost proizvoda.

Danas postoji veliki broj sistema za autentifikaciju koje su razvili operateri specijalizovani za sektor sertifikacije lanca snabdevanja. Ovi sistemi su u suštini zasnovani na prepoznavanju manje ili više složenih grafičkih elemenata, uglavnom dobijenih od etiketa. Ovo poslednje, u predmetnoj oblasti, može da bude opremljeno kodiranim sigurnosnim elementima i dalje uskladišteno u specijalnim bazama podataka koje se mogu automatski ispitivati, na primer preko određenih aplikacija, da bi se proverila konzistentnost koda proizvoda čija autentičnost treba da bude sertifikovana.

GB2399669 opisuje, na primer, postupak povezivanja sa proizvodom, u svrhu njegove autentifikacije, podataka koji su skladišteni u bazi podataka i koji su rezultat grafičke obrade sprovedene kroz složeni algoritam slike.

WO 2012/131474 otkriva postupak za autentifikaciju dokumenta kodiranjem mikro-tekstova skrivenih unutar fotografije.

Rešenje opisano u US 2006/0244253 obezbeđuje postupak za sertifikaciju autentičnosti proizvoda korišćenjem etikete sa uzorkom fibrila koji je, kroz algoritam, kodiran i uskladišten u bar kodu odštampanom na etiketi.

JP 2016/189197 predstavlja postupak za generisanje složenih slika i odgovarajući sistem dekodiranja skrivenih informacija.

US 2016004955 A1 otkriva postupak proizvodnje etikete, implementiran sa centralizovanim sistemom koji koristi uređaje za štampanje, snimanje i aktiviranje, u kojima etiketa sadrži element za autentifikaciju povezan sa uzorkom vlakana sadržanim u etiketi.

EP 2905767 A1 publikacija predstavlja etiketu koja sadrži elemente optičke autentifikacije i laminiranu strukturu konfigurisanu da pokaže znake njenog eventualnog odvajanja od artikla. Konkretno, provera autentičnosti navedene etikete se odvija posmatranjem sloja holesteričnih tečnih kristala, uz odgovarajuće pomeranje etikete ili pomoću specijalnih filtera, da bi se postigla detekcija hromatske varijacije ili, ako je obezbeđen hologram, selektivno otkrivanje poslednjeg. Nevezano za ovu proveru autentičnosti, EP 2905767 A1 otkriva modulaciju jačine lepljenja između različitih slojeva koji se sastoje od toga, kako bi se postiglo njegovo delimično ili potpuno odvajanje od artikla, kako bi se sprečila ponovna upotreba etikete.

Nedostatak pomenutih poznatih rešenja leži u činjenici da se elementi koji se koriste za potvrdu autentičnosti, posebno u slučaju etiketa, mogu ilegalno replicirati, na primer korišćenjem mašina za kopiranje visoke definicije ili skenera/štampača. U takvim okolnostima, korisnik koji nije stručnjak za sisteme sertifikacije, a u opštem smislu čak ni tehnička sredstva koja su mu na raspolaganju namenjena kontroli, nije u stanju da razlikuje originalni kod od istog koda koji je nezakonito repliciran. U proveri usaglašenosti, zaista, replicirani kod je vratio isti pozitivan rezultat koji se može postići sa originalnim kodom, efektivno potvrđujući neautentičan proizvod.

Sažetak pronalaska

Tehnički problem koji postavlja i rešava predmetni pronalazak je stoga da obezbedi lepljivu etiketu za autentifikaciju/identifikovanje proizvoda i srodne postupke proizvodnje i verifikacije koje omogućavaju da se prevaziđe jedan ili više nedostataka gore navedenih u odnosu na predmetnu oblast.

Ovaj problem je rešen etiketom prema patentnom zahtevu 1. Pronalazak se dalje odnosi na postupak proizvodnje i verifikacije autentičnosti gore pomenute etikete prema patentnim zahtevima 21, 25 i 29.

Poželjne karakteristike predmetnog pronalaska su predmet povezanih patentnih zahteva.

U kontekstu ovog obelodanjivanja, termin „reaktivan“ koji se odnosi na optičku komponentu ili element, ima za cilj da označi specifične optičke osobine poslednjeg, koje se generalno pokazuju kada ga udari elektromagnetno zračenje, obično u odabranom spektru frekvencija.

Slično, izrazi „autentifikacija“, „identifikacija“, „sertifikacija“ ili derivati/slično imaju za cilj da označe aktivnosti povezane sa dokazom o poreklu proizvoda, na primer bilo koji artikal ili namenjen kao roba ili dokument, na kome se etiketa zalepi i/ili za preuzimanje informacija potrebnih za proces praćenja ili verifikacije uopšte.

U ovom kontekstu, izrazi „produkt“, „artikal“ ili slično, koji se odnose na predmet ili proces koji treba da se sertifikuje etiketom prema pronalasku, biće korišćeni u suštini kao sinonimi.

U opštem značenju, etiketa prema pronalasku obezbeđuje oslonac, namenjen za primenu na proizvod koji treba da bude sertifikovan, i supstrat koji se može ukloniti na koju se oslonac može reverzibilno lepiti. Lepljenje se postiže zahvaljujući lepljivom sloju, koji se nalazi između oslonca i supstrata, koji omogućava reverzibilno spajanje između ova dva poslednja. Takav lepak je dalje konfigurisan na takav način da, nakon uklanjanja supstrata i nanošenja proizvoda koji treba da se autentifikuje, svako naknadno odvajanje oslonca od samog proizvoda je nepovratno, posebno lako uočljivo.

Oslonac nosi kod za autentifikaciju koji identifikuje artikal, a lepljivi sloj se sastoji od optičkog sigurnosnog elementa, pri čemu su kod za autentifikaciju i sigurnosni element recipročno postavljeni tako da definišu zajednički region verifikacije, koji se takođe može definisati kao region preklapanja. Konkretno, optički sigurnosni element može biti upisan u oblasti koja nosi kod za autentifikaciju.

Sigurnosni element se sastoji od, ili sadrži, reaktivnu optičku komponentu, koja se može detektovati na oblasti inspekcije regiona preklapanja, a lepljivi sloj je konfigurisan tako da je oslonac, u slučaju njegovog eventualnog odvajanja od artikla, lišen gore pomenute reaktivne optičke komponente.

Na osnovu takve strukture, etiketa je posebno bezbedna, jer se ne može dupliraciju klasičnim postupcima (na primer fotokopiranje, skeniranje skenerom visoke rezolucije i ponovno štampanje) Ü na osnovu neponovljivosti optičkih svojstava sigurnosnog elementa – i njena ponovna upotreba – na osnovu nepovratnosti veze oslonca same etikete sa proizvodom.

Posebno će biti cenjeno da, zbog posebne konfiguracije lepljivog sloja, poželjno je da reaktivna optička komponenta više ne može biti povezana sa kodom za autentifikaciju koji nosi oslonac, bez obzira da li je poslednji odvojen od artikla, čineći da etiketa više ne funkcioniše i neutrališe sve naknadne lažne aplikacije.

U jednom od svojih poželjnih otelotvorenja, lepljivi sloj sadrži stvarnu komponentu lepka i supstancu ili komponentu za kontrolu lepljivosti, pri čemu ova poslednja može da modifikuje vrednost otpornosti na odvajanje između podloge i stvarne komponente lepka. Još poželjnije, ova supstanca za kontrolu lepljivosti je konfigurisana da odredi vrednost otpornosti na odvajanje oslonca od lepljivog sloja nižu od vrednosti otpornosti na odvajanje lepljivi sloj od artikla na koji se nanosi.

Komponenta lepka i komponenta za kontrolu lepljivosti mogu se naneti kao podslojevi celokupnog lepljivog sloja i pomešati da bi se ovaj drugi neprimetno formirao.

Prisustvo takve komponente za kontrolu lepljivosti omogućava modulaciju vrednosti otpornosti na odvajanje strukturnih delova etikete s obzirom na vrstu aplikacije koja se sprovodi.

Smatraće se da predložena struktura etikete zapravo nudi dvofaktorski nivo sertifikacije, postignut i u strukturnom i u funkcionalnom smislu, naznačeno time što kombinovana verifikacija identifikacionih podataka koje nosi kod za autentifikaciju i otkrivanje prisustva bezbednosne komponente koja ima odabrana optička svojstva, čime se potvrđuje autentičnost artikla. Odsustvo specifične kombinacije oba ova faktora poriče autentifikaciju.

Pored toga, kod za autentifikaciju može da se generiše i nosi na osloncu kao funkcija reaktivnog optičkog elementa(a) i poželjno je da je povezan sa podacima o poziciji poslednjeg, posebno relativnoj poziciji u odnosu na referentni element koji se trajno nosi sa samog oslonca. Na taj način, svaka oznaka potencijalno može predstavljati jedinstvenu kombinaciju specifičnih elemenata koji se ne mogu lako replicirati, budući da je u mogućnosti da se prilagodi i značajno poveća nivo bezbednosti sistema. Drugim rečima, kod za autentifikaciju može da pruži specifične informacije koje se odnose na optički element, posebno poziciju ovog drugog u regionu preklapanja, dodatno podižući nivo bezbednosti autentifikacije kroz unakrsnu proveru između koda i optičkog elementa.

U svojim poželjnim otelotvorenjima, nadalje, izgleda da je etiketa prema pronalasku jednostavna za proizvodnju i laka za upotrebu u vreme verifikacije, obezbeđujući efikasnu proceduru validacije koju dalje može direktno izvršiti kupac artikla.

U skladu sa daljim aspektom predmetnog pronalaska, obezbeđena je procedura autentifikacije za proizvod zasnovana na gore pomenutoj etiketi i izvršena pomoću jednostavnih prenosivih uređaja, kao što je obični pametni telefon, i dalje druge namenske opreme.

Etiketa prema pronalasku se dalje može koristiti u sistemima koji koriste tehnologiju „distribuirane“ autentifikacije, kao što je u slučaju blokčejn tehnologije, za identifikaciju i poboljšanje proizvoda koji se nude, posebno u oblasti agro-hrane.

U specifičnim otelotvorenjima sistema ili procesa za autentifikaciju koji koristi etiketu prema pronalasku, platforma za verifikaciju može biti konfigurisana da koristi i sisteme za skladištenje podataka tradicionalnog tipa – kao što su klijentserver, cloud ili ekvivalentni – i sisteme zasnovane na blokčejnu.

U takvim sistemima i procesima, pronalazak omogućava stvaranje digitalno sertifikovanog informacionog odnosa između proizvođača (gde god se nalazi) i krajnjeg potrošača (gde god da se nalazi), delegirajući samu etiketu sa ključnom ulogom identifikacije proizvoda, proizvođača i sve faze proizvodnje. Prednost je što bezbednom identifikacijom proizvoda oznaka pojednostavljuje aktivnosti sertifikacije u onim fazama proizvodnog procesa u kojima se koristi i podržava potrošača u dobijanju određenih informacija o samom proizvodu.

Druge prednosti, karakteristike i postupak upotrebe predmetnog pronalaska će postati očigledne iz detaljnog opisa nekoliko realizacija u nastavku, predstavljenih kao neograničavajući primer.

Kratak opis crteža

Referenca će biti sačinjena od slika priloženih crteža, u kojima:

- Slika 1 šematski ilustruje rastavljen pogled reprezentativne strukture poželjnog otelotvorenja etikete prema predmetnom pronalasku;

- Slika 2 prikazuje primerni pogled odozgo na otelotvorenje etikete prema predmetnom pronalasku;

- Slika 3 prikazuje poželjnu varijantu koda za autentifikaciju i sigurnosnog elementa koji se odnosi na otelotvorenje etikete prema predmetnom pronalasku;

- Slike 4-4A, 5 i 5A prikazuju dijagrame toka koji se odnose na postupak proizvodnje, postupak verifikacije i postupak provere autentičnosti etikete u skladu sa prvim otelotvorenjem;

- Slike 6, 7 i 7A prikazuju dijagrame toka koji se odnose na postupak proizvodnje, postupak verifikacije i postupak provere autentičnosti etikete u skladu sa drugim otelotvorenjem;

- Slike 8, 9 i 9A prikazuju dijagrame toka koji se odnose na postupak proizvodnje, postupak verifikacije i postupak provere autentičnosti etikete u skladu sa trećim otelotvorenjem.

- Slika 10 prikazuje primer krive opadanja dobijene interpolacijom vrednosti prosečnog intenziteta emisije detektovanih na verifikacionom fibrilu, u okviru oblasti pretrage, i određene frekvencijom od 15 Hz, u ukupnom trajanju od jedne sekunde.

Detaljan opis poželjnih otelotvorenja

Različita otelotvorenja i varijante pronalaska će biti opisane u daljem tekstu, sa referencom na slike iznad.

U sledećem detaljnom opisu, dalja otelotvorenja i varijante u odnosu na otelotvorenja i varijante koje su već tretirane u istom opisu biće ilustrovane ograničeno pozivajući se na razlike u odnosu na ono što je već otkriveno. Štaviše, različita otelotvorenja i varijante opisane u nastavku mogu se koristiti u kombinaciji, tamo gde su kompatibilni.

Sa početnom referencom na Sliku 1, poželjno otelotvorenje autentifikacione ili identifikacione etikete u skladu sa predmetnim pronalaskom je šematski ilustrovano u eksplodiranom oglednom prikazu.

Etiketa, u celini označena sa referencom 100, pogodna je za sertifikaciju autentičnosti artikala, ili proizvoda, ili robe, i sastoji se od oslonca S, uklonjivog supstrata L i lepljivog sloja, ili medijuma, 2 postavljenog između njih.

Etiketa 100 je namenjena za upotrebu u većini sektora proizvoda i poželjne aplikacije u kontekstu aktivnosti povezanih sa proizvodnim lancima, od proizvodnje do marketinga finalnog proizvoda.

U ovde razmatranom otelotvorenju, oslonac S predstavlja krajnji spoljni sloj etikete 100 kada se nanese na proizvod i može biti napravljen od papirnog materijala. Poželjno, ima karakteristike transparentnosti na određenim talasnim dužinama, poželjno između 300 i 1.000 nm, kada je pod uticajem elektromagnetnog zračenja.

Oslonac S obuhvata površinu ili lice posmatranja 1s, u suštini ravan, okrenut ka korisniku kada se oslonac S primeni na predmet. Oslonac S dalje nosi kod za autentifikaciju 20 koji identifikuje artikl na koji se primenjuje, kao što će biti detaljnije opisano u nastavku.

Uz dalju referencu na Slike 2 i 3, oslonac S, na površini za posmatranje 1s, poželjno nosi trajne podatke kao što su informacije 5 o tipu artikla i/ili jednom (ili više) referentnom elementa/referentnim elementima – ili oznake –, ili orijentir, 101 za upravljanje registrima koji su povezani sa međusobnim pozicijama navedenih informacija 5 i koda za autentifikaciju 20. Poželjno, referentni element 101 je dalje pogodan za određivanje podataka o poziciji koji su povezani sa sigurnosnim elementom etikete 100 koji će uskoro biti predstavljen.

Oslonac S je poželjno napravljen, isporučen ili tretiran tako da bude pogodan za digitalno štampanje, na primer ink-jet, laserska ili uporediva tehniku. Kao alternativa papirnom materijalu, oslonac S može biti napravljen korišćenjem sintetičkih materijala, na primer PET, PVC, polikarbonata, po mogućnosti sa gore pomenutim specifičnim karakteristikama providnosti.

Kod za autentifikaciju 20 koji potiče iz oslonca S poželjno sadrži dvodimenzionalni grafički element, na primer matricu podataka ili KR kod, kao što je ilustrovano na Slici 3, koji poželjno sadrži vezu ka internet stranici sa karakteristikama artikla i/ili reklamne jedinice koja sadrži podatke potrebne za proces praćenja i verifikacije autentičnosti.

Oslonac S može dalje da nosi dodatne informacije, kao što su grafički ili alfanumerički kodovi 21, na primer identifikacioni broj etikete, servisni brojevi koji se koriste da bi se olakšao proces proizvodnje etiketa i specifični brojevi stavki na koje se etiketa primenjuje.

Lepljivi sloj, ili medijum, u celini označen referencom 2, kao što je pomenuto, postavljen je između oslonca S i supstrata L. Lepljivi sloj 2 je konfigurisan da izvrši nepovratno odvajanje oslonca S od proizvoda nakon nanošenja, dok je supstrat L napravljen tako da se reverzibilno može zalepiti na oslonac S.

Supstrat L, koja se može napraviti na primer od silikonskog papira, ima funkciju da zaštiti lepljivi sloj 2 do vremena upotrebe etikete 100, tako što se skida sa oslonca S i naknadno pričvršćuje na proizvod.

Oslonac S ima dodatnu površinu ili lice, koja se može definisati kao unutrašnja ili položena i suprotna od površine za posmatranje ili lica 1s, koja poželjno ima površinske karakteristike, na primer hrapavost, tako da se može lepiti na lepljivi sloj 2. Poželjne vrednosti hrapavosti površine izražene u Bendtsen skali su navedene u tabeli 1 prikazanoj u nastavku ovog opisa.

U poželjnom otelotvorenju, a u vezi sa proizvodnim procesom etikete 100, pomenuta unutrašnja strana ostvaruje površinu za polaganje na koju se lepljivi sloj 2 nanosi pre nego što je oslonac S zalepljen za supstrat L.

Štaviše, lepljivi sloj 2 sadrži, ili prima, sigurnosni element, u celini označen referencom 10.

Međusobna pozicija sigurnosnog elementa 10 i gore pomenutog koda za autentifikaciju 20 određuje njihov zajednički region preklapanja, odnosno verifikacije, 15. Sigurnosni element sadrži najmanje jednu reaktivnu optičku komponentu, ili element, 10' koji se može detektovati u oblasti inspekcije 106 koja je unutra ili delimično ili potpuno sadržana u regionu preklapanja 15.

Kod za autentifikaciju 20 se generiše i primenjuje na oslonac S na takav način da potpuno ostavi pomenutu oblast inspekcije 106, ili delimično, nepokrivenu, u svakom slučaju da bi se izvršila ispravna detekcija reaktivne optičke komponente 10', i stoga provera autentičnosti.

1

Kod za autentifikaciju 20 je namenjen da zauzme region aplikacije 102 na osloncu S, poželjno veći od regiona preklapanja 15. Poželjno je da se region aplikacije 102 poveća, odnosno ostavi slobodan u većoj meri, nego što je prostor koji zapravo zauzima kod za autentifikaciju 20, kako bi se garantovalo čitanje samog koda.

U poželjnom otelotvorenju, region preklapanja sadrži jednu reaktivnu optičku komponentu 10'.

U slučaju da je kod za autentifikaciju 20 dvodimenzionalni grafički kod, kao što je matrica podataka ili KR kod, oblast inspekcije 106 se dobija na navedenom kodu tokom njegovog generisanja i isključivanjem nekoliko tačaka („Nedostaje kod tačaka“).

Kod za autentifikaciju 20 može da sadrži podatke koji se odnose na poziciju oblasti inspekcije 106 i/ili koji se odnose na poziciju i/ili na jednu ili više veličina povezanih sa optičkim svojstvima reaktivne optičke komponente 10'. Ako kod 20 kodira informacije o poziciji koje se odnose na komponentu 10', one mogu biti povezane sa referentnim elementom 101.

Štaviše, lepljivi sloj 2 je posebno konfigurisan tako da se, nakon odvajanja oslonca S od predmeta, ovaj drugi odvaja od lepljivog sloja A, dakle bez reaktivne optičke komponente 10'.

U odnosu na aspekt povezan sa selektivnim odvajanjem komponenti koje čine etiketu 100, lepljivi sloj 2 poželjno sadrži:

- glavni supstrat, ili komponentu, od lepljivog materijala, ili komponentu, ili lepljivi sloj, A, i

- sledeću komponentu ili supstrat supstance ili komponente za kontrolu lepljivosti, P, koja može da modifikuje vrednost otpornosti na odvajanje između oslonca S i pomenutog lepljivog supstrata A.

Drugim rečima, supstanca P obavlja funkciju modulacije stepena lepljenja oslonca S na lepljivi supstrat A i, uopšte, na sloj 2.

Povoljno, supstanca P je konfigurisana da odredi vrednost otpornosti na odvajanje oslonca S od lepljivog sloja 2 nižu od vrednosti otpornosti na odvajanje lepljivog sloja 2 od artikla.

Treba napomenuti da je u ilustrovanim primerima, posebno u odnosu na Sliku 1, supstanca P opisana i predstavljena, radi veće jasnoće, kao dalji podsloj, postavljen između površine za polaganje etikete 100 i lepljivog supstrata A.

U tom smislu, povoljna otelotvorenja etikete 100 obezbeđuju da se supstanca P realizuje ili isporučuje u obliku filma ili premaza od materijala koji se nanosi na površinu za polaganje, ili interfejs oslonca S sa lepljivim supstratom A. Poželjno, supstanca P se nanosi pre nanošenja lepljivog supstrata A.

Supstanca P može na primer biti silikonski film materijala. Količina može varirati u zavisnosti od vrste oslonca S, a poželjno je između 0,3 i 0,8 grama po kvadratnom metru (g/m<2>) površine za aplikaciju. Alternativno, mogu se koristiti i druge supstance sa ekvivalentnim karakteristikama kao što su prirodni ili sintetički voskovi.

Međutim, nisu isključene alternativne varijante konstrukcije. Na primer, ova supstanca P se može isporučiti već pomešana sa komponentom lepka A, čime se ostvaruje jedan lepljivi sloj 2.

Komponenta lepka A, ili lepak, ima dvostruki zadatak da učini etiketu 100 funkcionalnom i omogući da ista bude pričvršćena na artikal. Poželjno je da prethodno pomenuti lepak A sadrži, zaista, reaktivnu optičku komponentu 10' koja je pogodna da učini etiketu 100 funkcionalnom.

Količina komponente lepka A može dalje da varira u zavisnosti od vrste podloge, poželjno između 15 i 22 grama po kvadratnom metru (g/m<2>) površine za aplikaciju. U tabeli 1 prikazane su optimalne količine lepka, izražene u gramima po kvadratnom metru, za nanošenje prema stepenu hrapavosti površine.

Tabela 1

Vraćajući se sada na aspekte koji se odnose na prisustvo gore pomenutog sigurnosnog elementa 10, reaktivna optička komponenta 10' ima specifična optička svojstva, koja se mogu detektovati (ili vidljiva) kada na nju utiče prirodno ili veštačko elektromagnetno zračenje u odabranom spektru frekvencija.

Reaktivna optička komponenta 10', kada je aktivirana gore pomenutim elektromagnetnim zračenjem – na osnovu karakteristika transparentnosti, lokalne ili globalne, oslonca S u odnosu na isto elektromagnetno zračenje – može se detektovati korišćenjem odgovarajućih sredstava za detekciju ili verifikacije.

U poželjnom otelotvorenju, koji je bolje prikazana na Slici 3, sigurnosni element 10 se sastoji od više vlakana ili fibrila, na primer biljnih ili sintetičkih, raspoređenih unutar sloja lepka 2, poželjno u komponenti lepka, ili lepku, A. Distribucija može biti nasumična.

U jednom otelotvorenju etikete 100, najmanje jedno od pomenutog mnoštva vlakana 10 je reaktivna optička komponenta 10'. U poželjnim varijantama, podskup navedenih vlakana je pozicioniran u oblasti inspekcije 106 i tako ostvaruje reaktivnu optičku komponentu 10' (ili više reaktivnih optičkih komponenti).

U svakom slučaju, reaktivna optička komponenta 10' i sigurnosni element 10 poželjno imaju isti oblik i veličinu, tj. sigurnosni element 10 se sastoji od reaktivne optičke komponente 10', posebno u jednom od prethodno navedenih vlakana.

Poželjno je da se gustina vlakana, a možda i komponente 10', kalibriše prema karakteristikama koda za autentifikaciju 20 koji nosi oslonac S, na primer prema veličini grafike koja čini kod za autentifikaciju 20, bilo da li je poslednji dvodimenzionalni ili štampajući grafički kod.

1

Reaktivna optička komponenta 10', ili svaka fibrila koja realizuje isto, poželjno ima izduženi oblik i suštinski kružni presek. Pored toga, poželjno je da je nevidljiv golim okom i da ima dužinu između oko 0,5 i oko 4 milimetra (mm) i promenljivi prečnik između oko 20 i oko 80 mikrona (µm). Kao što je ranije pomenuto, reaktivna optička komponenta 10' se poželjno dodaje u lepak A i još poželjnije u količinama kao što je da se izmeri broj po kvadratnom metru (broj/m<2>) prema karakteristikama, na primer dimenzijama, koda za autentifikaciju 20.

Čisto kao primer, za kod za autentifikaciju 20 realizovan kao matrica podataka sa dimenzijama (5 x 5) milimetara (mm), jedan ili više reaktivnih optičkih elemenata 10' dužine između 1 - 1,5 mm dispergovanih unutar lepka A sa gustinom u opsegu 1600 - 3200 reaktivnih optičkih elemenata 10' po kvadratnom decimetru (dm<2>) materijala može se koristiti.

Reaktivna optička komponenta 10' je poželjno napravljena od biljnih vlakana, na primer viskoze, ili sintetičkih vlakana, na primer najlona. Specifična optička svojstva reaktivne optičke komponente 10' stiču se tokom njene proizvodnje, interakcijom njene osnovne strukture sa optički aktivnim supstancama. Ova interakcija uključuje definisanje svojstava elementa jednostavnim mešanjem i specifičnim procesom koji dovodi do formiranja hemijskih veza između optički aktivne supstance i sigurnosnog elementa 10.

Primer, ali ne i potpuna, niti ograničavajuća, lista navedenih optički aktivnih supstanci sadrži, u kombinaciji, podkombinacije ili alternativno: organske boje, metal-organske komplekse koji sadrže iridijum, paladijum, rodijum, srebro, zlato, platinu i druge, metalne nanočestice, nanočestice na bazi dielektričnih materijala, poluprovodničke nanočestice.

Na primer, metalne nanočestice zauzvrat mogu biti zasnovane na srebru, zlatu, platini, iridijumu, rodijumu i paladijumu.

Dielektrične nanočestice mogu na primer biti: oksidi metala, oksidi sumpora, fluoridi ili hloridi sa katjonima alkalnog, zemnoalkalnog tipa, prelazni metali i polumetali kao što su germanijum, silicijum, aluminijum i selen. Generalno, dielektrične nanočestice su poželjno dopirane pojedinačnim elementima ili kombinacijama prelaznih metala i/ili retkih zemljanih elemenata.

Poluprovodničke nanočestice mogu biti tipa jezgra ili omotača jezgra i formirane od jedne ili više kombinacija sledećih elemenata: silicijum, germanijum, arsen, fosfor, galijum, olovo, kadmijum, sumpor, selen, indijum, azot, elektroluminiscentni polimeri.

U jednom mogućem otelotvorenju, reaktivna optička komponenta 10' sadrži fibrile, optički neaktivne po prirodi, koje se aktiviraju dodavanjem optički aktivnih čestica. U procesu aktivacije, na primer, viskozna ili najlonska vlakna se potapaju u suspenziju optički aktivnih čestica i mešaju sa njima. Mešanje omogućava optički aktivnim česticama da difunduju i prodiru među vlakna koja čine fibrile. Tokom mešanja, optički aktivne čestice se adsorbuju na površini vlakana, fiksirajući se za nju. Aktivirana fibrila se na taj način izvlače iz suspenzije pomoću fizičkih i fizičko-hemijskih procesa kao što su filtracija, dekantacija ili centrifuga.

U drugom mogućem otelotvorenju, neaktivne fibrile se čine funkcionalnim sa reaktivnim grupama kao što su na primer akril, vinil, karboksilna, epoksidna itd. Zatim se stavljaju u suspenziju koja sadrži optički aktivne čestice i mešaju. Mešanje omogućava difuziju čestica unutar vlakana koja čine fibrile. Da bi se čestice učvrstile za fibrile, hemijski proces, kao što je kaskada radikala ili jonski proces, se pokreće tokom mešanja korišćenjem UV zračenja i odgovarajućeg inicijatora. Pokrenuta reakcija dovodi do aktivacije funkcionalnih grupa raspoređenih na vlaknima fibrila, koje reaguju sa optički aktivnim česticama koje ih fiksiraju. Aktivirana vlakna se izvlače iz suspenzije pomoću fizičkih i fizičko-hemijskih procesa kao što su filtracija, dekantacija ili centrifuga.

U daljem otelotvorenju, optički aktivne čestice su funkcionalne sa reaktivnim grupama kao što su na primer vinil, akril, epoksi, karboksilne grupe, itd. i smeštene u suspenziju koja se meša sa fibrilima. Da bi se čestice fiksirale za fibrile, tokom mešanja se aktiviraju funkcionalne grupe, na primer, upotrebom hemijskih aktivatora ili zračenjem UV svetla. Ove grupe reaguju sa vlaknima koja čine fibrile na nepovratan način, omogućavajući da se čestice usidre za vlakna i na taj način čineći vlakna optički aktivnima.

U skladu sa daljim aspektom predmetnog pronalaska, obezbeđen je postupak proizvodnje etikete prema pronalasku, posebno etikete 100 opisane gore.

1

Nekoliko glavnih koraka ovog postupka, prema poželjnoj varijanti otelotvorenja, prikazano je na Slikama 4, 6, 8.

Poželjno, tokom koraka realizacije etikete 100, lepljivi sloj 2 sadrži mnoštvo reaktivnih optičkih elemenata, dalje sadržanih u regionu preklapanja 15 kako je već definisano ili će biti definisano. Među njima je identifikovana reaktivna optička komponenta, označena sa 10' i, zbog jednostavnosti opisa, može se nazvati „verifikaciona fibrila“, ili reaktivna optička komponenta pogodna za omogućavanje verifikacije autentičnosti.

Sa referencom na Sliku 3, verifikaciona fibrila 10' se bira tokom koraka izrade etikete 100 unutar regionu aplikacije 102 koda za autentifikaciju 20 prema specifičnim kriterijumima odabira. Poželjni kriterijum odabira je povezan sa traženjem reaktivne optičke komponente u baricentričnijoj poziciji od regiona aplikacije 102, a ne postavljen na druge reaktivne optičke elemente.

Uopšteno govoreći, konvencionalne mašine se mogu koristiti za realizaciju etikete 100, poželjno opremljene sistemima za štampanje promenljivih podataka, na primer sa ink-jet glavama, mernim sistemima opremljenim sredstvima za detekciju reaktivne optičke komponente, na primer instaliranim na mašine, i posebne kontrolne jedinice, sa hardverskim/softverskim sredstvima za upravljanje aktivnostima potrebnim za realizaciju etikete. Etiketa se može štampati na papiru ili drugim materijalima u obliku listova ili kotura.

Sredstva za detekciju koja se koriste tokom realizacije etikete 100 omogućavaju prikupljanje podataka koji se odnose na poziciju i količine povezane sa optičkim svojstvima, na primer fluorescencije, reaktivne optičke komponente i/ili da se uhvati slika u kojoj je ova verifikaciona fibrila. koji se sastoji, na primer, od regiona preklapanja 15.

Navedeno sredstvo za detekciju poželjno sadrži:

- senzor emitera, konfigurisan da generiše signal skeniranja na prvoj talasnoj dužini, ili probuđeni signal, reaktivne optičke komponente;

- senzor prijemnika zračenja, konfigurisan da prikupi signal odgovora na drugoj talasnoj dužini odgovora, koji prima pomenuta komponenta.

1

Poželjno, sredstvo za detekciju dalje sadrži ili može biti operativno povezano sa softverom koji implementira algoritam za obradu podataka koji se odnose na pomenuti signal skeniranja i odgovora. Algoritam posebno omogućava prikupljanje podataka koji se odnose na položaj reaktivne optičke komponente 10' i karakteristike emitovanog zračenja. Pozivajući se na Sliku 4A, algoritam poželjno omogućava da se izabere reaktivna optička komponenta 10' koja će se koristiti za validaciju etikete, obrađujući proračune potrebne da bi se utvrdilo koji delovi koda za autentifikaciju 20 neće biti generisani, bez ugrožavanja njegove čitljivosti , da bi se osigurala potpuna detekcija verifikacionog fibrila, kada se sam kod 20 primeni na oslonac 20.

Izbor reaktivne optičke komponente 10' i naknadno definisanje koda za autentifikaciju 20 mogu se dalje izvršiti u skladu sa rekurzivnim procesom.

Kao što je pomenuto, stoga, jedna svrha sredstava za detekciju je da identifikuje, u odnosu na izabranu fibrilu, poziciju, poželjno u odnosu na referentni element 101, i da detektuje količine povezane sa relativnim optičkim svojstvima, na primer konstantne karakteristike takozvano nagomilavanje i raspadanje tipa otkrivenog u [1] i [2], koji je ovde uključen ovim referencama.

Gore navedena optička svojstva mogu se, na primer, povezati sa fenomenima fotoluminiscencije (i Stokes i anti-Stokes) tipa opisanog u [3] i ovde uključenih pomoću ovih referenci, fosforescencije, hemiluminiscencije, elektroluminiscencije i apsorpcije u specifičnim spektralnim oblastima. Reaktivna optička komponenta 10' može biti aktivirana/se aktivirati prema svom sastavu i prirodnim izvorima (kao što je na primer sunčeva svetlost) i veštačkim izvorima (na primer diode, laserske diode, UV lampe, kontinualne ili impulsne halogene sijalice).

Štaviše, optički odgovor reaktivnih optičkih komponenti koje pristupaju selekciji može se analizirati, alternativno ili u kombinaciji, u sledećim režimima:

- analiza spektra refleksije, koja se dobija merenjem spektra sa namenskim čitačem ili korišćenjem informacija sadržanih u slikama pametnog telefona, kodiranih kao RGB ili nivoi sive;

1

- analiza emisionog spektra, koja se dobija merenjem spektra sa namenskim čitačem ili analizom informacija sadržanih u slikama pametnog telefona, kodiranih kao RGB ili nivoi sive;

- analiza vremenskog emisionog signala korišćenjem vremenskog niza slika, koristeći informacije sadržane u slikama pametnog telefona kodirane kao RGB ili nivoi sive;

- analiza vremenskog emisionog signala korišćenjem namenskih čitača koji omogućavaju detekciju i merenje vremena opadanja i porasta, kao i intenzitet signala odziva u određenim spektralnim intervalima i vremenskim prozorima.

U ovde opisanom primeru realizacije etikete 100, razmatra se prisustvo većeg broja reaktivnih optičkih komponenti, među kojima je verifikaciona fibrila 10' odabrana preko pomenutog sredstva za detekciju i prema kriterijumu selekcije koji je implementiran algoritmom. U konstrukcijskim varijantama, samo jedna reaktivna optička komponenta 10' može biti prisutna u lepljivom sloju 2 koji ima ulogu verifikacione fibrile.

Dalje, u ovom primeru, razmatra se kreiranje etikete koja nosi dvodimenzionalni grafički kod za autentifikaciju, tipa prikazanog na Slici 3.

Kao što je ranije pomenuto, obezbeđena je etiketa koja ima oslonac S koji nosi referentni element 101 u blizini regiona aplikacije 102, za registrovanje koda 20 i bilo koje druge dostupne grafike ili kodove 5, 21.

Na osloncu S, kada su trajni podaci 5, 21 primenjeni, region aplikacije 102 koda za autentifikaciju 20 je identifikovan.

Verifikaciona fibrila 10' se detektuje i region preklapanja 15 i oblast inspekcije 106 se time određuju kao funkcija položaja verifikacione fibrile 10'.

Algoritam može digitalno da generiše dvodimenzionalni kod za autentifikaciju pogodan za štampanje na osloncu S. Ovaj kod se generiše uzimajući u obzir oblast inspekcije 106. Kao što je ranije pomenuto, izgleda da je struktura ili grafički obrazac koda 20 modifikovan u skladu sa karakteristikama (poželjno

1

dimenzijama i položajem) (izabranog) verifikacionog fibrila (ili više) tako da oblast koju zauzima ista ostane nepokrivena, i tako da se omogući da se ispravno detektuju količine povezane sa optičkim svojstvima u sledećem koraku verifikacije etikete 100.

Algoritam se može kalibrisati tako da greška unesena izostavljanjem nekih delova koda za autentifikaciju nikada ne prelazi maksimalni procenat greške koji je dozvoljen da bi se uvek omogućilo optimalno čitanje koda. Kao što je poznato stručnjaku u predmetnoj oblasti, bezbednosna granica povezana sa procentom greške je, na primer, funkcija rezolucije štamparskih glava koje se koriste u fazi proizvodnje i karakteristika materijala koji nosilac S napravljen sa tim predstavlja.

Tako generisani kod se stoga štampa, a zatim se podaci prikupljaju i, u slučaju, dodeljuju u udaljenu bazu podataka.

Realizacija etikete 100 je završena i mogu se obezbediti naknadne operacije štancanja, sečenja, namotavanja, pakovanja etiketa u serijama.

Podrazumeva se da je gore prikazani opis postupka proizvodnje primeran i ne ograničavajući, jer može da sadrži specifične varijacije, na primer, u zavisnosti od različitih konfiguracija sistema (u smislu hardverskih/softverskih karakteristika) koji se koriste.

Postupak verifikacije/autentičnosti proizvoda će se sada smatrati zasnovanom na etiketi prema pronalasku, posebno na etiketi 100 opisanoj gore. Nekoliko koraka ovog postupka, prema poželjnim varijantama izvođenja, prikazano je na Slikama 5, 5A, 7, 7A, 9, 9A.

Što se dalje tiče postupka za proveru autentičnosti etikete 100, obezbeđeno je sredstvo za detekciju reaktivne optičke komponente 10'.

U poređenju sa sredstvom za detekciju – poželjno fiksiranim i/ili instaliranim u mašini – razmatranim u prethodno opisanoj fazi proizvodnje, slična sredstva za detekciju su obezbeđena za proceduru verifikacije, iako je prednost mobilnog/prenosivog tipa, na primer pametni telefon opremljen blicom i video kamerom.

1

Sve varijante postupka verifikacije autentičnosti etikete 100 prikazane u nastavku odnose se na upotrebu jedne verifikacione fibrile 10', izabrane u regionu aplikacije 102 dvodimenzionalnog koda za autentifikaciju. Očigledno je da dalje varijante mogu dalje da obezbede upotrebu nekoliko verifikacionih fibrila 10' u isto vreme – tj. verifikacionih fibrila 10' definisanih mnoštvom reaktivnih optičkih komponenti, posebno nezavisnih fibrila – na primer u zavisnosti od dimenzija odabranih za svaki od njih. Položaj verifikacionih fibrila je dalje povezan, poželjno, sa referentnim elementom 101.

Tokom realizacije etikete, kao što je pomenuto, podaci koji se odnose na položaj i količine povezane sa optičkim svojstvima reaktivne optičke komponente 10' i slike u kojima se nalazi verifikacioni fibril prikupljaju se pomoću fiksnih sredstava za detekciju.

U zavisnosti od vrste upravljanja podacima prikupljenim pomoću sredstava za detekciju tokom faze proizvodnje etikete, postupak verifikacije može da pruži željene varijante opisane u nastavku.

Postupak verifikacije koordinata/položaja reaktivne optičke komponente bez baze podataka

Pozivajući se na Slike 4, 4A, 5, 5A, koraci postupka uopšteno obezbeđuju da, tokom realizacije etikete, podaci koji se odnose na položaj i količine povezane sa optičkim svojstvima verifikacionog fibrila 10' su prebačeni u dvodimenzionalni kod 20.

Postupak verifikacije stoga omogućava:

- detektovanje koda 20 za prikupljanje podataka sadržanih u njemu preko prenosivih sredstava za detekciju;

- provera prisustva verifikacione fibrile 10' u poziciji detektovanoj tokom implementacije koda 20;

- upoređivanje trenutnih podataka otkrivenih sa prenosivim sredstvima za detekciju koji se odnose na količine povezane sa optičkim svojstvima verifikacione fibrile 10' u odnosu na odgovarajuće podatke sadržane u kodu 2.

2

Sredstva za detekciju, u slučaju kongruencije, vraćaju poruku o uspehu, odnosno autentičnost proizvoda povezanog sa etiketom, u suprotnom poruku o grešci.

Postupak verifikacije koordinata/položaja reaktivne optičke komponente sa bazom podataka

Pozivajući se na Slike 6, 7 i 7A, koraci postupka u opštem smislu obezbeđuju da, tokom realizacije etikete, dvodimenzionalni kod 20 prima podatke koji se odnose na položaj oblasti inspekcije 102 i potrebne informacije za dvosmernu komunikaciju sa udaljenom bazom podataka, na primer preko imenovane pozadinske aplikacije. Navedena udaljena baza podataka nosi, u memorijskoj oblasti, podatke koji se odnose na poziciju i količine povezane sa optičkim svojstvima verifikacione fibrile 10'.

Postupak verifikacije stoga omogućava:

- detektovanje koda 20 za prikupljanje podataka sadržanih u njemu preko prenosivih sredstava za detekciju;

- detektovanje podatka koji se odnose na položaj i količine povezane sa optičkim svojstvima verifikacione fibrile 10' u oblasti inspekcije 102;

- korišćenje podatke za ispitivanje udaljene baze podataka, tj., na primer, slanje otkrivenih podatka u pozadinsku aplikaciju;

- upoređivanje prikupljenih podatka sa onima koji se čuvaju u bazi podataka tokom realizacije etikete.

Sredstva za detekciju, u slučaju kongruencije, vraćaju poruku o uspehu, odnosno autentičnost proizvoda povezanog sa etiketom, u suprotnom poruku o grešci.

Postupak verifikacije slike sa bazom podataka

Pozivajući se na Slike 8, 9 i 9A, koraci postupka verifikacije omogućavaju u opštem smislu korišćenje slike oblasti inspekcije 106 koja sadrži verifikacionu fibrilu 10'.

Tokom kreiranja etikete, podaci o položaju se odnose na oblast inspekcije 106 i informacije potrebne za dvosmernu komunikaciju sa udaljenom bazom podataka, na primer preko imenovane pozadinske aplikacije. Navedena udaljena baza podataka nosi, u oblasti memorije, pomenutu sliku oblasti inspekcije 102 i količine povezane sa optičkim svojstvima verifikacione fibrile 10'.

Postupak verifikacije stoga omogućava:

- detektovanje koda 20 za prikupljanje podataka sadržanih u njemu preko prenosivih sredstava za detekciju;

- dobijanje slike oblasti inspekcije 102 i detektovanje količine povezane sa optičkim svojstvima verifikacione fibrile 10';

- korišćenje podatka za ispitivanje udaljene baze podataka, tj., na primer, slanje slike i otkrivenih podatke u pozadinsku aplikaciju;

- upoređivanje prikupljenih podatka sa onima koji se čuvaju u bazi podataka tokom realizacije etikete.

Sredstva za detekciju, u slučaju kongruencije, vraćaju poruku o uspehu, odnosno autentičnost proizvoda povezanog sa etiketom, u suprotnom poruku o grešci.

Za upotrebu gornjih postupaka koristi se prenosiva sredstva za detekciju, koja mogu generisati signal kao što je elektromagnetno zračenje i detektovati signal odgovora relativnih optičkih svojstava reaktivne optičke komponente 10'. U poželjnim otelotvorenjima koja su ovde ilustrovana sa referencom na Slike 5A, 7A i 9A, pametni telefon opremljen blicem i kamerom, kao i namenska aplikacija, se koristi za automatsko izvršavanje operacija potrebnih za verifikaciju autentičnosti.

Poželjno je da se autentičnost etikete 100 zasniva na prepoznavanju optičkih svojstava vezanih za fenomene fotoluminiscencije (na primer Stokes i anti-Stokes), fosforescenciju, hemiluminiscenciju, elektroluminiscenciju i apsorpciju u specifičnim spektralnim oblastima.

Kao primer, ali ne isključivo, fizičke veličine koje se koriste za proveru autentičnosti etikete mogu biti konstante raspadanja ili porasta luminiscentne emisije, merenja refleksije i/ili karakteristike emisionih spektra. Ove količine se mogu detektovati jednostavnim pametnim telefonom koristeći posebno razvijene procedure, softver i aplikacije, ili namenski hardverski i softverski sistemi.

U primeru procesa proizvodnje i autentifikacije opisanog u nastavku, može se razmotriti slučaj koda za autentifikaciju 20 sa fosforescentnom reaktivnom optičkom komponentom 10' pobuđenom UV svetlom.

Proizvodni pogon je opremljen UV izvorom koji može da aktivira fluorescenciju optičke komponente 10'. U okviru oblasti određene za štampanje koda, sistem bira fibril (verifikacioni fibril) na osnovu specifičnih kriterijuma, kao što su položaj, intenzitet emisije ili drugo.

Stoga, sistem nastavlja da stiče karakteristike potrebne za autentifikaciju. U razmatranom slučaju, UV izvor sistema osvetljava izabranu verifikacionu fibrilu 10' tokom vremena, na primer, od jedne sekunde. Sistem za detekciju, kao što je kamera sa CMOS senzorom, detektuje fosforescentno raspadanje istog, određujući, na primer, konstantu raspadanja ili odnos intenziteta emisije u definisanim vremenskim intervalima. Ove informacije se dobijaju i prikupljaju na serveru i/ili koriste za generisanje jedinstvenog koda za autentifikaciju 20 koji treba da se odštampa na etiketi 100 i, u sledećem poređenju, da bude verifikovan tokom procesa autentifikacije.

U primeru autentifikacije iste etikete 100, razmatra se slučaj korišćenja pametnog telefona sa namenskim plug-in izvorom svetlosti. Preko posebno razvijenog softvera, plug-in UV izvor povezan sa pametnim telefonom se aktivira na vreme jednako, na primer, jednoj sekundi. Kada se izvor isključi, kamera snima niz slika, sa uzastopnim ekspozicijama, na frekvenciji od 15 Hz. Prikupljene slike sadrže informacije vezane za raspad fosforescentne emisije.

Namenski softver instaliran na pametnom telefonu, kroz analizu definisanu u samom algoritmu, izdvaja, na primer, iz svake dobijene slike, prosečnu vrednost intenziteta otkrivenu na verifikacionom fibrilu u okviru oblasti pretrage, i određuje krivu opadanja, prikazanu putem primer sa referencom na Sliku 10.

Iz krive softver određuje, u zavisnosti od slučaja, konstantu raspada, odnosno odnos intenziteta u fiksnom vremenskom intervalu ili drugo.

2

Kada se dobije vrednost, ova poslednja se poredi sa podacima snimljenim u 2D kodu ili u bazi podataka koja je povezana sa serverom, u zavisnosti od slučaja, u vreme pripreme etikete. Ako se dve vrednosti, bez određene nesigurnosti, poklapaju, autentifikacija je potvrđena. Softverska aplikacija za pametni telefon će zatim prikazati uspešnu ili neuspešnu autentifikaciju kroz, na primer, zeleni ili crveni svetlosni signal, emitovanje zvukova ili specifičnih tekstova na ekranu.

Predmetni pronalazak je do sada opisan sa referencom na poželjna otelotvorenja. Potrebno je znati da mogu postojati i druga otelotvorenja koja se odnose na isto inventivno jezgro, kao što je definisano obimom patentnih zahteva navedenih u nastavku.

[1] Nagomilavanje ili porast: Krive opadanja mogu pokazati porast svetlosnog signala. Ovaj fenomen je posledica procesa prenosa energije između različitih jona i može se posmatrati i stoksovom i anti-stoksovom emisijom, (strana 188, An introduction to the optical spectroscopy of solids, J. Garcia Solè, L.E. Bausà and D. Jaque Universidad Autonoma de Madrid, Madrid, Španija, ISBN 0-470-86885-6 (cloth)-ISBN 0-470-86886-4 (pbk.)

[2] Životni vek: (Henderson Imbusch,strana 166, Optical Spectroscopy of Inorganic solids, 1989, Oxford University Press, New York, ISBN 0-19-851372-0) „Životni vec“ je prosečna vrednost dok emitujući atom ili jon ostaju u pobuđenom stanju.

Kriva propadanja. To je eksperimentalna kriva dobijena nakon vremenske emisije emisionog signala atoma ili jona pobuđenog nakon pobuđenog izvora impulsa (laser ili blic lampa). (Henderson Imbusch, strana 166).

[3] Stokes, anti-Stokes. (strane 22-23, An introduction to the optical spectroscopy of solids, J. Garcia Solè, L.E. Bausà and D. Jaque Universidad Autonoma de Madrid, Madrid, Španija, ISBN 0-470-86885-6 (cloth) - ISBN 0-470-86886-4 (pbk.)

Stokes emisija: Emitovana energija je niža u odnosu na apsorbovanu energiju.

Anti-stokes promena: Emitovana energija je veća u odnosu na apsorbovanu energiju.

2

Claims (28)

PATENTNI ZAHTEVI

1. Etiketa (100) koja identifikuje ili potvrđuje autentičnost artikla, pri čemu etiketa (100) sadrži:

- oslonac (S), konfigurisan da se primenjuje na artikal i koji nosi kod za autentifikaciju (20) artikla;

- uklonjivi supstrat (L), koji reverzibilno prijanja na pomenuti oslonac (S);

- lepljivi sloj (2), postavljen između pomenutog oslonca (S) i pomenutog uklonjivog supstrata (L), konfigurisan da spoji pomenuti oslonac (S) sa artiklom i koji nosi sigurnosni element (10),

naznačeno time što su kod za autentifikaciju (20) pomenutog oslonca (S) i sigurnosni element (10) navedenog lepljivog sloja (2) međusobno pozicionirani tako da definišu region preklapanja (15),

naznačeno time što pomenuti sigurnosni element (10) sadrži optičku komponentu (10') koja reaguje na elektromagnetno zračenje i koja se može detektovati u oblasti inspekcije (106) pomenutog regiona preklapanja (15)

i naznačeno time što je navedeni lepljivi sloj (2) konfigurisan tako da, u slučaju naknadnog odvajanja pomenutog oslonca (S) od artikla, pomenuta reaktivna optička komponenta (10') ostaje zalepljena za sam proizvod.

2. Etiketa (100) prema patentnom zahtevu 1, naznačena time što navedeni lepljivi sloj (2) sadrži komponentu lepka (A) i komponentu za kontrolu lepljivosti (P), pri čemu je navedena kontrolna komponenta (P) sposobna da moduliše vrednost otpora odvajanja između pomenutog oslonca (S) i pomenute komponente lepka (A).

3. Etiketa (100) prema patentnom zahtevu 2, naznačena time što je pomenuta komponenta za kontrolu lepljivosti (P) konfigurisana da odredi vrednost otpora na odvajanje oslonca (S) od lepljivog sloja (A) nižu od vrednosti otpora na odvajanje lepljivog sloja (A) iz artikla.

2

4. Etiketa (100) prema patentnom zahtevu 2 ili 3, naznačena time što je pomenuta komponenta za kontrolu lepljivosti (P) u obliku filma od materijala koji se nanosi na površinu interfejsa oslonca (S) sa lepljivim slojem (A).

5. Etiketa (100) prema bilo kom od patentnih zahteva 2 do 4, naznačena time što pomenuta komponenta za kontrolu lepljivosti (P) sadrži materijal na bazi silikona, prirodnog ili sintetičkog voska.

6. Etiketa (100) prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, naznačena time što je pomenuti oslonac (S) napravljen od materijala providnog za elektromagnetno zračenje u izabranom spektru frekvencija.

7. Etiketa (100) prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, naznačena time što je pomenuti oslonac (S) napravljen od plastičnog ili papirnog materijala.

8. Etiketa (100) prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, koja sadrži mnoštvo reaktivnih optičkih komponenti (10'), koje nosi pomenuti lepljivi sloj (2) prema slučajnom rasporedu.

9. Etiketa (100) prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, naznačena time što pomenuta reaktivna optička komponenta (10') sadrži biljna ili sintetička vlakna.

10. Etiketa (100) prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, naznačena time što je pomenuta reaktivna optička komponenta (10') providna za elektromagnetni talas u vidljivom spektru.

11. Etiketa (100) prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, naznačena time što se pomenuta reaktivna optička komponenta (10') može detektovati kada je pobuđena elektromagnetnim zračenjem, u odabranom spektru frekvencija.

12. Etiketa (100) prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, naznačena time što je pomenuta reaktivna optička komponenta (10') pobuđena prirodnim ili veštačkim elektromagnetnim zračenjem.

13. Etiketa (100) prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, naznačena time što pomenuta reaktivna optička komponenta (10') sadrži jednu ili više supstanci sadržanih na listi koja sadrži: organske boje; metal-organske komplekse koji sadrže iridijum, paladijum, rodijum, srebro, zlato, platinu, retke zemljane elemente; metalne nanočestice; nanočestice na bazi dielektričnih materijala; nanočestice poluprovodničkih materijala.

14. Etiketa (100) prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, naznačena time što se navedena reaktivna optička komponenta (10') može detektovati pomoću sredstava za detekciju konfigurisanih da detektuju jedno ili više optičkih svojstava, poželjno povezanih sa fotoluminiscencijom i/ili fosforescencijom i/ili hemiluminiscencijom i /ili fenomenima elektroluminiscencije i/ili apsorpcije.

15. Etiketa (100) prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, naznačena time što pomenuti region preklapanja (15) sadrži jednu reaktivnu optičku komponentu (10').

16. Etiketa (100) prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, naznačena time što navedeni kod za autentifikaciju (20) sadrži podatke koji se odnose na položaj oblasti inspekcije (106) i/ili koji se odnose na položaj reaktivne optičke komponente (10') i/ili u vezi sa jednom ili više veličina povezanih sa optičkim svojstvima reaktivne optičke komponente (10').

17. Etiketa (100) prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, naznačena time je navedeni kod za autentifikaciju (20) operativno povezan sa sredstvima za proveru autentičnosti etikete i poželjno je konfigurisan da omogući vezu sa udaljenom bazom podataka koja sadrži podatke koji identifikuju artikl.

18. Etiketa (100) prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, naznačena time što je navedeni kod za autentifikaciju (20) dvodimenzionalni grafički obrazac, poželjno odštampan na pomenutom osloncu (S), posebno na matrici podataka ili KR kodu.

19. Proizvod, koji se sastoji od artikla proizvoda ili dokumenta i etikete (100) koja identifikuje ili potvrđuje autentičnost proizvoda ili dokumenta koji se nalazi na artiklu ili dokumentu proizvoda, pri čemu etiketa sadrži:

- oslonac (S), primenjen na artikal ili dokument i koji nosi kod za autentifikaciju (20);

2

- lepljivi sloj (2), postavljen između pomenutog oslonca (S) i navedenog predmeta ili dokumenta da spoji navedeni oslonac (S) sa predmetom ili dokumentom i koji nosi sigurnosni element (10),

naznačeno time što su kod za autentifikaciju (20) pomenutog oslonca (S) i sigurnosni element (10) navedenog lepljivog sloja (2) međusobno pozicionirani tako da definišu region preklapanja (15),

naznačeno time što pomenuti sigurnosni element (10) sadrži optičku komponentu (10') koja reaguje na elektromagnetno zračenje i koja se može detektovati u oblasti inspekcije (106) pomenutog regiona preklapanja (15),

i naznačeno time što je navedeni lepljivi sloj (2) konfigurisan tako da, u slučaju naknadnog odvajanja pomenutog oslonca (S) od artikla ili dokumenta, pomenuta reaktivna optička komponenta (10') ostaje zalepljena za sam proizvod.

20. Proizvod prema prethodnom patentnom zahtevu, naznačen time što navedeni lepljivi sloj (2) sadrži komponentu lepka (A) i komponentu za kontrolu lepljivosti (P), pri čemu je poslednja konfigurisana da odredi vrednost otpornosti oslonca (S) na odvajanje od lepljivog sloja (2) nižu od vrednosti otpornosti na odvajanje lepljivog sloja (2) od artikla ili dokumenta.

21. Postupak proizvodnje etikete (100) prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 18, koji sadrži korake:

- obezbeđivanje oslonca (S) napravljenog od materijala pogodnog za primenu na artikal koji treba da se autentificira;

- nanošenje lepljivog sloja (2) na unutrašnju stranu pomenutog oslonca (S), pri čemu pomenuti lepljivi sloj (2) nosi sigurnosni element (10) koji sadrži reaktivnu optičku komponentu (10');

- određivanje, na površini za posmatranje (1s) pomenutog oslonca (S) suprotno od pomenutog unutrašnjeg lica regiona aplikacije (102) namenjenog da primi kod za autentifikaciju (20) povezan sa podacima koji identifikuju predmet;

2

- identifikacija pomenute reaktivne optičke komponente (10') unutar pomenutog regiona aplikacije (102) korišćenjem sredstava za detekciju;

- određivanje oblasti inspekcije (106), povezane sa reaktivnom optičkom komponentom (10') unutar pomenutog regiona aplikacije (102);

- generisanje pomenutog koda za autentifikaciju (20) kao funkcije položaja pomenute oblasti inspekcije (106);

- primena pomenutog koda za autentifikaciju (20) na pomenutu površinu za posmatranje (1s) na takav način da se reaktivna optička komponenta (10') može detektovati u pomenutoj oblasti inspekcije (106).

22. Postupak prema prethodnom patentnom zahtevu, koji dalje sadrži korak obezbeđivanja supstrata (L) napravljenog od materijala pogodnog za ostvarivanje reverzibilne lepljivosti na pomenuti oslonac (S).

23. Postupak prema patentnom zahtevu 21 ili 22, naznačen time što je lepljivi sloj (2), pre nanošenja, opremljen komponentom za kontrolu lepljivosti (P), poželjno primenjenom na pomenutu unutrašnju površinu, koja je podesna da modifikuje vrednost otpora na odvajanje između pomenutog oslonca (S) i komponente lepka (A) pomenutog lepljivog sloja (2).

24. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 21 do 23, naznačen time što se pomenuta oblast preklapanja (15) i/ili pomenuta oblast inspekcije (106) određuje u odnosu na relativni položaj referentnog elementa (101) koji se trajno nosi iz osloncu (S).

25. Postupak verifikacije autentičnosti artikla sa etiketom (100) prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 18, pri čemu postupak verifikacije sadrži sledeće korake:

- izlaganje oslonca (S) elektromagnetnom zračenju pogodnom za omogućavanje detekcije reaktivne optičke komponente (10') putem sredstava za verifikaciju;

- detektovanje parametra reaktivne optičke komponente (10');

- upoređivanje detektovanog parametra sa identifikacionim podacima povezanim sa kodom za autentifikaciju (20);

- autentifikaciju artikla ako se otkriveni parametar poklapa sa identifikacionim podacima.

26. Postupak verifikacije prema prethodnom patentnom zahtevu, naznačen time što pomenuti parametar sadrži podatke o položaju reaktivne optičke komponente (10') u odnosu na referentni element (101) koji trajno nosi oslonac (S) i/ili količinu povezanu sa svojstvo navedene reaktivne optičke komponente (10').

27. Postupak verifikacije prema prethodnom patentnom zahtevu, naznačen time što je navedena količina uključena u listu koja sadrži: konstantu opadanja ili porasta luminiscentne emisije, refleksiju, emisioni spektar.

28. Postupak verifikacije prema bilo kom od patentnih zahteva 25 do 27, koji dalje sadrži korak povezivanja pomenutog koda za autentifikaciju (20) sa identifikacionim podacima artikla koji se čuvaju u udaljenoj bazi podataka.

1