RS65305B1

RS65305B1 - Konstruktivni sistem od konstruisanog drveta

Info

Publication number: RS65305B1
Application number: RS20240325A
Authority: RS
Inventors: Romero Manuel Pérez; Lizarraga Jaime Tarazona
Original assignee: Phylem Structures Sl
Priority date: 2020-06-05
Filing date: 2021-06-02
Publication date: 2024-04-30
Also published as: JP7677651B2; IL298763B2; EP3919698B1; CA3180633A1; EP4234831B1; PL3919698T3; EP4234831C0; KR20230022208A; EP4234831A2; EP4162118C0; WO2021245177A1; CL2024000061A1; DK3919698T3; US12180705B2; US20240060298A1; EP3919698A1; IL321465A; PL4162118T3; CN115715345B; CO2022018943A2

Description

Opis

Tehnička oblast

[0001] Predmetni pronalazak je usmeren na konstruktivni sistem od konstruisanog drveta za podizanje konstrukcija napravljenih uglavnom ili u potpunosti sa komponentama napravljenim od konstruisanog drveta koje su povezane jedna sa drugom, poželjno korišćenjem izdržljivih konstruktivnih lepkova otpornih na vlagu kao što su poliuretan ili druge smole.

Stanje tehnike

[0002] Konstruktivni sistemi napravljeni od konstruisanog drveta poznati su u stanju tehnike.

[0003] Na primer, dokument WO2016191510A1 opisuje konstruktivni sistem od konstruisanog drveta koji sadrži zidne panele i horizontalne konstruktivne elemente u obliku greda ili ploča. Svaka greda uključuje gornju horizontalnu dasku, donju horizontalnu dasku i drugi distancer postavljen između i pričvršćen za gornju i donju horizontalnu dasku. Ploče su sastavni delovi konstruktivnih kota poda, gde je svaka ploča oslonjena na navedene grede i sadrži gornju horizontalnu dasku i donju horizontalnu dasku koje su odvojene i povezane preko drugih distancera definisanih prvim rebrima i drugim rebrima upravnim na prva rebra. Zidni paneli imaju konstrukciju sličnu pločama, ali uključuju prva sedišta na svom gornjem kraju gde su druga sedišta, definisana drugim distancerom greda, uključena i poduprta, definišući konstruktivni čvor, prenoseći vertikalna opterećenja sa greda na zidne panele.

[0004] Ovo rešenje dozvoljava prefabrikaciju i naknadnu montažu različitih konstruktivnih elemenata konstruktivnog sistema.

[0005] Veza između različitih konstruktivnih elemenata preko konstruktivnih čvorova predloženih u ovom rešenju omogućava prenos vertikalnih opterećenja, na primer sa greda na zidne panele, ali sprečava konstruktivni kontinuitet panelnih zidova kroz konstruktivni čvor i prenos opterećenja savijanja kroz isti.

[0006] Takođe, različiti horizontalni konstruktivni elementi koji konvergiraju ka istom konstruktivnom čvoru nisu povezani jedan sa drugim i mogu ili da prenose opterećenja između sebe ili da kompenzuju navedena opterećenja između konvergirajućih horizontalnih konstruktivnih elemenata.

[0007] Štaviše, predložene veze između horizontalnog konstruktivnog elementa i zidnih panela nisu krute veze i stoga druga opterećenja različita od vertikalnih opterećenja, kao što su opterećenja smicanja, opterećenja savijanja ili uvijanja, ne mogu pravilno da se prenesu preko različitih konstruktivnih elemenata, i prema ovom rešenju, vertikalna opterećenja prenose se kroz zidne panele, ali su grede postavljene preko navedenih zidnih panela prekidajući njihov vertikalni kontinuitet, sprečavajući vertikalni prenos opterećenja kroz navedene zidne panele kada su preklopljene tri ili više konstruktivne kote poda, oslonjene na navedene zidne panele. Ako vertikalna opterećenja ne mogu kontinualno da se prenose kroz konstruktivne elemente namenjene za prenos vertikalnih opterećenja, u ovom slučaju zidne panele, smanjuju se vertikalna opterećenja koja mogu da se podrže navedenim konstruktivnim elementima i negativno se utiče na veličinu, otpornost i cenu konstruktivnog sistema.

[0008] Dokument US3866371A takođe opisuje konstruktivni sistem od konstruisanog drveta uključujući vertikalni konstruktivni element, definisan kontinualnim uspravnim i horizontalnim konstruktivnim elementima u obliku greda povezanih za bočne strane navedenog vertikalnog konstruktivnog elementa za prenošenje opterećenja između konvergirajućih greda omogućavajući kompenzaciju navedenih opterećenja, gde vertikalni konstruktivni element prolazi kroz prazno jezgro grede.

[0009] Svaka greda je napravljena od levih i desnih dasaka koje su okrenute jedna prema drugoj definišući međuprostor kroz koji prolazi vertikalni konstruktivni element.

[0010] Vertikalni konstruktivni elementi definisani u ovom rešenju imaju smanjenu otpornost na sile savijanja.

[0011] Štaviše, u ovom slučaju kada grede u prvom pravcu i u drugom pravcu, na primer prvom i drugom ortogonalnom pravcu, konvergiraju ka istom vertikalnom konstruktivnom elementu, vertikalne spojnice greda u prvom pravcu ometaju i delimično prekidaju vertikalne spojnice greda u drugom pravcu, i samo je polovina ukupne vertikalne visine svake vertikalne spojnice kontinualna preko konstruktivnog čvora povezujući se sa naspramnom gredom, što negativno utiče na otpornost navedene vertikalne spojnice i smanjuje prenos opterećenja između spojenih greda. Ovo rešenje dozvoljava vezu samo između poravnatih greda, ali ne i pravilan prenos opterećenja između greda koje nisu poravnate i koje konvergiraju ka istom vertikalnom konstruktivnom elementu.

[0012] Dokument US20100275551 opisuje vezu između dva poravnata dela grede preko zupčastog spoja na kraju lica i preko donje spojnice koja je prilepljena za donju površinu navedenih greda. U ovom slučaju, donja spojnica je daska trouglastog oblika uklopljena u komplementarno udubljenje. U ovom slučaju, grede su pune četvrtaste grede, koje su konstruktivno neefikasne i stoga skupe u poređenju sa drugim vrstama greda. Ovo rešenje je takođe usmereno samo na dobijanje duge uzdužne grede napravljene od više međusobno zalepljenih delimičnih greda, ali ne i na povezivanje navedenih greda sa vertikalnim konstruktivnim elementom, niti na prenos opterećenja između konvergirajućih greda oslonjenih na vertikalni konstruktivni element, niti prenos opterećenja sa navedenih konvergirajućih greda na vertikalni konstruktivni element.

[0013] Dokument EP0550803A1 opisuje sistem povezivanja između poravnatih greda sličan onom opisanom u dokumentu US20100275551. U ovom slučaju grede su takođe pune četvrtaste grede, a spojnice su integrisane u udubljene smaknute stepenice greda. Ali u ovom dokumentu, kada se ovo rešenje primenjuje na vezu između konvergirajućih greda i vertikalnog konstruktivnog elementa, predlažu se samo vertikalne spojnice napravljene od vertikalnih dasaka prilepljenih uz bočne vertikalne površine od greda i od vertikalnog konstruktivnog elementa, prenoseći opterećenja savijanja kroz navedene vertikalne spojnice i dozvoljavajući samo vezu između poravnatih greda, ali ne i vezu sa gredama koje konvergiraju iz drugih različitih pravaca. Kao što je navedeno gore, konstruisano drvo je efikasnije pri prenošenju sabijanja vučnih opterećenja nego pri prenošenju opterećenja savijanja, stoga vertikalne spojnice predložene u ovom dokumentu nisu najefikasnija upotreba konstruisanog drveta, što negativno utiče na efikasnost konstruktivnog sistema. Ovaj dokument ne predlaže da vertikalni konstruktivni elementi imaju kontinuitet prenosa vertikalnih opterećenja kada se više preklopljenih konstruktivnih kota poda oslanja na vertikalne konstruktivne elemente.

[0014] Dokument EP0079761A1 opisuje konstruktivni sistem koji uključuje grede koje sadrže gornju horizontalnu dasku i donju horizontalnu dasku povezane preko drugog distancera čiji krajevi su povezani sa vertikalnim konstruktivnim elementima uključujući prvo sedište gde je drugi distancer oslonjen, ali ovaj dokument ne opisuje vezu između različitih greda koje konvergiraju ka istom vertikalnom konstruktivnom elementu.

[0015] Dokument FR2613403A1 opisuje konstruktivni sistem od konstruisanog drveta koji uključuje vertikalne konstruktivne elemente napravljene od četiri vertikalna podupirača u obliku slova L. Između navedenih vertikalnih podupirača mogu se ubaciti vertikalne ravne letvice i spojiti pomoću zavrtnja, obezbeđujući zglobni spoj. Ovo rešenje ne dozvoljava međusobno povezivanje nekoliko horizontalnih konstruktivnih segmenata koji konvergiraju ka istom konstruktivnom čvoru kako bi prenosili sile vuče i sabijanja jedan na drugi.

[0016] Dokumenti FR2133487A1, WO2015011300A1 i WO2015121886A1 takođe opisuju druge konstruktivne sisteme od konstruisanog drveta.

[0017] Predmetni pronalazak, kako je definisano u priloženom zahtevu 1, rešava gore opisane i druge probleme.

Kratak opis pronalaska

[0018] Predmetni pronalazak je usmeren na konstruktivni sistem od konstruisanog drveta napravljen od konstruisanih drvenih komponenti.

[0019] Podrazumeva se da je konstruisano drvo derivat proizvoda od drveta koji se proizvode vezivanjem ili fiksiranjem niti, čestica, vlakana, furnira ili dasaka od drveta, drvene sečke, drvenog praha ili drugih biljnih proizvoda kao što je bambus, zajedno sa lepkovima za formiranje kompozitnog materijala. Ova vrsta drveta je poznata i kao masivno drvo, kompozitno drvo, veštačko drvo ili proizvedena daska.

[0020] Najuobičajeniji tipovi konstruisanog drveta su šperploča, koja se proizvodi od slojeva lameliranog furnira koji menjaju pravce i spajaju se pri toploti i pritisku sa trajnim lepkovima otpornim na vlagu, lamelirani furnir (engl. LVL - laminated veneer lumber), koji je sličan šperploči, ali sa furnirima koji su svi naslagani u istom pravcu, OSB pločama (engl. oriented strand board) proizvedenim od drvenih ljuski orijentisanih u više pravaca, sabijenih i zalepljenih zajedno, lameliranom drvenom građom (engl. LSL - laminated strand lumber), koja je slična OSB-u, ali sa svim nitima naslaganim u istom pravcu, i medijapan (engl. MDF -medium-density fiberboard) ploče proizvedene od drvenih vlakana ili piljevine sabijenih i zalepljenih zajedno. Druge vrste proizvoda od konstruisanog drveta opšte su poznate kao Glulam, masovno drvo (EWP) i unakrsno lamelirano drvo (engl. CLT - cross-laminated timber).

[0021] Cilj predmetnog pronalaska je da opiše konstruktivni sistem koji koristi konstruisano drvo kao glavnu konstruktivnu komponentu ne samo konstruktivnih elemenata već i veza između tih konstruktivnih elemenata.

[0022] Poželjno je da konstruisano drvo, koje se u predmetnom pronalasku koristi u glavnim komponentama od konstruisanog drveta, ili barem za komponente od konstruisanog drveta koje podržavaju veća opterećenja, ima maksimalnu čvrstoću na sabijanje sadržanu između 20 do 40 N/mm<2>i/ili maksimalnu čvrstoću na smicanje do 8 N/mm<2>, a lepkovi koji se koriste poželjno imaju, kada se očvrsnu, maksimalnu čvrstoću na sabijanje jednaku ili veću od čvrstoće na sabijanje pričvršćenih komponenti od konstruisanog drveta i maksimalnu čvrstoću na smicanje jednaku ili veću od maksimalne čvrstoće na smicanje pričvršćenih komponenti od konstruisanog drveta.

[0023] Konstruktivni sistem uključuje sledeće komponente, koje su već poznate u stanju tehnike:

najmanje jedan vertikalni konstruktivni element sa nekoliko konstruktivnih čvorova na različitim vertikalnim pozicijama, koji odgovaraju različitim kotama poda, gde svaki konstruktivni čvor uključuje najmanje jedno prvo sedište;

najmanje jedan horizontalni konstruktivni element za svaki konstruktivni čvor, gde je svaki horizontalni konstruktivni element sastavljen od gornje horizontalne daske i donje horizontalne daske okrenutih jedne prema drugoj, međusobno odvojenih u vertikalnom pravcu i kruto povezanih jedne sa drugom preko drugih distancera sadržanih između navedenih gornje i donje horizontalne daske, gde najmanje jedan horizontalni konstruktivni element uključuje najmanje jedno drugo sedište oslonjeno na i vertikalno preklopljeno sa najmanje jednim prvim sedištem vertikalnog konstruktivnog elementa.

[0024] Nekoliko paralelnih vertikalnih konstruktivnih elemenata, tj. nekoliko paralelnih stubova, mogu biti povezani jedan sa drugim preko navedenih horizontalnih konstruktivnih elemenata koji definišu konstrukciju sa nekoliko preklopljenih konstruktivnih kota poda.

[0025] Svaki horizontalni konstruktivni element sadrži gornju horizontalnu dasku i donju horizontalnu dasku okrenute jedna prema drugoj i međusobno razmaknute. Gornja horizontalna daska i donja horizontalna daska svakog horizontalnog konstruktivnog elementa kruto su pričvršćene jedna za drugu preko najmanje jednog drugog distancera, prenoseći sile smicanja između navedenih gornje i donje horizontalne daske, povećavajući otpornost horizontalnog konstruktivnog elementa, proizvodeći otporan, lagan i jeftin horizontalni konstruktivni element.

[0026] Podrazumeva se da se reč daska odnosi na ravan sloj materijala koji određuju dve glavne strane sa najvećom površinom daske, gde četiri obodne površine povezuju navedene dve glavne površine.

[0027] Dužina daske će biti najduža mera glavne površine, širina daske će biti mera glavne površine koja je normalna na dužinu, a debljina će biti mera ortogonalna na dužinu i širinu.

[0028] Takođe će se razumeti da se pozivanje na horizontalni ili vertikalni položaj dasaka ili letvica odnosi na položaj glavnih površina od istih, tako da je horizontalna daska ona daska čije su glavne površine u uglavnom horizontalnom položaju. Kada je element kompleksan konstruktivni element, kao što je vertikalni konstruktivni element ili horizontalni konstruktivni element, pozivanje na horizontalni ili vertikalni pravac od istog odnosi se na pravac njegove glavne dužine.

[0029] Prva i druga sedišta su poželjno uglavnom ravne i horizontalne površine okrenute jedne prema drugim, obezbeđujući široku kontaktnu površinu između prvih i drugih sedišta kako bi se proširila vertikalna opterećenja koja se prenose sa horizontalnog konstruktivnog elementa na vertikalni konstruktivni element, gde navedena kontaktna površina poželjno ima najmanje nekoliko kvadratnih centimetara, na primer preko 10 cm<2>ili iznad 15 cm<2>kada je rastojanje između vertikalnih konstruktivnih elemenata najmanje 3 m. Poželjno je da su i prva i druga sedišta napravljena od konstruisanog drveta.

[0030] Poželjno je da drugo sedište nije definisano prolaznom rupom na horizontalnom konstruktivnom elementu, već površinom izloženom nadole, koja nije okrenuta prema drugim površinama istog horizontalnog konstruktivnog elementa, jer prolazna rupa smanjuje otpornost horizontalnog konstruktivnog elementa na najopterećenijoj oblasti i otežava proces instalacije.

[0031] Drugo sedište može biti, na primer, region, ili ojačani region, donje horizontalne daske, ili deo, ili ojačani region, drugog distancera koji nije pokriven donjom horizontalnom daskom i/ili deo ili ojačani deo gornje daske produžene u konzoli od ostatka horizontalnog konstruktivnog elementa.

[0032] Drugo sedište se može osloniti na prvo sedište direktno ili preko umetnutog elementa kao što je umetnuti element od konstruisanog drveta, metala ili plastike.

[0033] Ojačani region je region koji uključuje druge distancere veće otpornosti, ili gušće postavljene druge distancere, od ostatka horizontalnog konstruktivnog elementa i poželjno region gde drugi distanceri potpuno ispunjavaju prostor između horizontalnih donje i gornje daske, poželjno sa konstruisanim drvetom.

[0034] Horizontalni konstruktivni element može dalje da uključuje ojačanja u drugim oblastima gde su opterećenja akumulirana ili gde su opterećenja veća nego u drugim oblastima. Na tim oblastima ojačanje se može dobiti upotrebom debljeg ili robusnijeg materijala ili uključivanjem dodatnog ojačanog sloja od materijala u gornje ili donje horizontalne daske i/ili u rebra koja su sastavni deo drugih distancera. Ovo može biti posebno korisno u oblastima gde su sile savijanja najveće, na primer u centralnom regionu horizontalnog konstruktivnog elementa koji je oslonjen između dva ili četiri konstruktivna čvora, ili blizu navedenih konstruktivnih čvorova.

[0035] Navedeno drugo sedište će biti direktno oslonjeno na prvo sedište prenoseći vertikalna opterećenja. Ojačani region može biti, na primer, region donje horizontalne ploče ili drugog distancera sa povećanom debljinom ili napravljen od otpornijeg materijala ili od otpornijeg konstruisanog drveta nego drugi regioni istog elementa.

[0036] Poželjno je da su gornja horizontalna daska, donja horizontalna daska, i opciono takođe i drugi distanceri, napravljeni od konstruisanog drveta, i takođe se predlaže da se ti elementi povežu lepkovima.

[0037] Poželjno je da se pričvršćivanje između različitih elemenata koji su sastavni za predloženi konstruktivni sistem postiže pomoću lepkova ili lepkova u kombinaciji sa ekserima ili zavrtnjima. Lepkovi šire preneta opterećenja preko široke oblasti pričvršćivanja, izbegavajući koncentracije opterećenja koja bi mogla da proizvedu lokalna oštećenja u elementima konstruisanog drveta, koja se obično naprave kada se pričvršćivanje izvede samo pomoću malog broja zavrtanja ili eksera.

[0038] Poželjno, lepkovi koji se koriste su izdržljivi konstruktivni lepkovi otporni na vlagu, kao što su poliuretan ili druge smole, na primer epoksi smole.

[0039] Zbog ortotropne prirode drveta, konstruisane drvene letvice, podupirači i daske obično su otpornije u pravcu koji je paralelan sa glavnom površinom ili glavnom dužinom navedenog elementa nego u pravcu koji je normalan na navedenu glavnu površinu ili glavnu dužinu.

[0040] U slučaju šperploče sa furnirima zaglavljenim u upravnim pravcima, razlika otpornosti između X i Y je uravnotežena.

[0041] Kada su opterećenja koja se prenose sa horizontalnog konstruktivnog elementa na prva sedišta ispod određenog praga, horizontalni konstruktivni element može da se osloni na prva sedišta preko drugog sedišta definisanog u donjoj horizontalnoj dasci, sabijajući navedenu donju horizontalnu dasku u pravcu upravnom na glavnu površinu od iste. Kada su opterećenja koja se prenose sa horizontalnog konstruktivnog elementa na prvo sedište iznad navedenog određenog praga, onda će drugo sedište poželjno biti definisano na navedenim drugim distancerima, koji na primer mogu uključivati isturenu projekciju nadole kroz debljinu donje horizontalne daske, ili deo drugog distancera koji je dostupan kroz region koji nije pokriven donjom horizontalnom daskom.

[0042] Vertikalni podupirači koji su sastavni delovi vertikalnog konstruktivnog elementa kruto su povezani jedan sa drugim preko umetnutih prvih distancera koji vertikalne podupirače drže međusobno razmaknute i prenose sile smicanja sa jednog na drugi, povećavajući ukupnu otpornost vertikalnog konstruktivnog elementa.

[0043] Vertikalni podupirači su poželjno napravljeni od konstruisanog drveta i mogu imati kvadratni ili pravougaoni poprečni presek.

[0044] Poželjno je da su vertikalni podupirači, i opciono i prvi distanceri i/ili prvo sedište, napravljeni od konstruisanog drveta, a takođe se predlaže da se ti elementi povežu lepkom.

[0045] Prvo sedište može biti sadržano između i pričvršćeno za vertikalne površine dva vertikalna podupirača koji su okrenuti jedan prema drugom, pri čemu pomenuto prvo sedište uključuje površinu okrenutu nagore gde je drugo sedište oslonjeno preko površine okrenute nadole od istog.

[0046] Ova konstrukcija koncentriše pune delove vertikalnog konstruktivnog elementa po obimu istog, gde pruža veći otpor za sile savijanja, proizvodeći kruti vertikalni konstruktivni element sa malom masom i niskom cenom, i proizvodeći šuplju unutrašnjost vertikalnog konstruktivnog elementa.

[0047] Region horizontalnog konstruktivnog elementa koji uključuje drugo sedište ubačen je u šuplju unutrašnjost vertikalnog konstruktivnog elementa, između dva vertikalna podupirača okrenuta jedan prema drugom, bez prekidanja vertikalnog kontinuiteta navedenih vertikalnih podupirača.

[0048] Navedeno drugo sedište je oslonjeno na prvo sedište koje je sadržano bar delimično u šupljoj unutrašnjosti vertikalnog konstruktivnog elementa, između vertikalnih podupirača, prenoseći vertikalna opterećenja sa horizontalnog konstruktivnog elementa na vertikalni konstruktivni element.

[0049] Svaki vertikalni konstruktivni element će primiti vertikalna opterećenja od svih horizontalnih konstruktivnih elemenata koji su pričvršćeni za isti, akumulirajući vertikalna opterećenja sa više podova konstrukcije.

[0050] Tipično, svaki vertikalni konstruktivni element povezan je sa temeljom na svom donjem kraju koji širi i prenosi sva vertikalna opterećenja sa vertikalnog konstruktivnog elementa na širu oblast terena na kome se konstrukcija postavlja.

[0051] Prema jednom primeru izvođenja, konstruktivni sistem sadrži više vertikalnih konstruktivnih elemenata paralelnih jedan sa drugim, od kojih svaki uključuje prva sedišta. Više horizontalnih konstruktivnih elemenata povezano je sa navedenim vertikalnim konstruktivnim elementima preko prvih sedišta, gde svaka veza definiše konstruktivni čvor. Poželjno je da su elementi ploče oslonjeni na navedene horizontalne konstruktivne elemente definišući nekoliko preklopljenih podova konstrukcije na različitim kotama poda.

[0052] Svaki od navedenih višestrukih horizontalnih konstruktivnih elemenata ima deo sadržan između najmanje dva vertikalna podupirača okrenuta jedan ka drugom i vertikalno oslonjen na navedena prva sedišta sadržana između navedena dva vertikalna podupirača okrenuta jedan ka drugom. Poželjno je da se svaki vertikalni podupirač sastoji od više uzastopnih segmenata vertikalnog podupirača, napravljenih od vertikalnih slojeva od konstruisanog drveta, poravnatih i kruto povezanih jedan sa drugim preko vertikalne spojnice, napravljene od vertikalnog sloja od konstruisanog drveta, prilepljene za površine vertikalnog stuba susednih uzastopnih segmenata vertikalnog podupirača ili preko komplementarnih udubljenih smaknutih stepenica definisanih na susednom krajnjem delu dva uzastopna segmenta vertikalnog podupirača koji se preklapaju i prilepljeni su jedan za drugi.

[0053] Prema primeru izvođenja ovog pronalaska, najmanje jedan vertikalni konstruktivni element uključuje najmanje jedan srednji konstruktivni čvor u međudelu istog preko kojeg prelaze vertikalni podupirači bez prekidanja vertikalnih podupirača, gde se vertikalni konstruktivni element pruža iznad i ispod srednjeg konstruktivnog čvora.

[0054] Prema tome, konstruktivni čvorovi mogu biti postavljeni u srednjim položajima vertikalnog konstruktivnog elementa, a ne samo u ekstremnim položajima, održavajući konstruktivni kontinuitet vertikalnih podupirača iznad i ispod konstruktivnog čvora, prenoseći ne samo vertikalna opterećenja, već takođe i opterećenja savijanja, opterećenja smicanja i opterećenja uvijanja kroz navedeni konstruktivni čvor vertikalnog konstruktivnog elementa.

[0055] Takođe je predloženo da najmanje jedan konstruktivni čvor bude ukršten sa najmanje jednim horizontalnim konstruktivnim elementom bez prekidanja navedenog horizontalnog konstruktivnog elementa i bez prekidanja navedenih vertikalnih podupirača, gde horizontalni konstruktivni element uključuje delove koji proviruju iz vertikalnog konstruktivnog elementa na najmanje dve različite strane vertikalnog konstruktivnog elementa, koje mogu biti suprotne strane vertikalnog konstruktivnog elementa, kao što su leva i desna strana, ili dve uzastopne strane, kao što su prednja i leva strana, i poželjno tri ili četiri strane vertikalnog konstruktivnog elementa.

[0056] Prema tome, najmanje jedan horizontalni konstruktivni element prolazi kroz konstruktivni čvor bez prekida, prenoseći opterećenja sa jedne projekcije na drugu kroz navedeni konstruktivni čvor, povećavajući konstruktivne performanse horizontalnog konstruktivnog elementa.

[0057] Gore navedeni uzastopni segmenti vertikalnog podupirača kruto su povezani jedan sa drugim, na primer, preko:

krajnjih površina uzastopnih segmenata vertikalnog podupirača koji pričvršćeni jedan za drugi pomoću lepka;

vertikalnih spojnica; ili

1

vertikalnih spojnica koje se delimično preklapaju sa oba uzastopna segmenta vertikalnog podupirača i pričvršćena za iste; ili

vertikalnih spojnica koja se delimično preklapaju sa oba uzastopna segmenta vertikalnog podupirača preko komplementarnih udubljenih smaknutih stepenica i pričvršćena za iste; ili

vertikalne spojnice sadržane između oba uzastopna segmenta vertikalnog podupirača i povezana sa prvim distancerima koji su kruto pričvršćeni za uzastopne segmente vertikalnog podupirača; ili

komplementarne udubljene smaknute stepenice definisane na krajnjem delu dva uzastopna segmenta vertikalnog podupirača koji su preklopljene i pričvršćene jedne za druge.

[0058] U skladu sa tim, veza između segmenata vertikalnog podupirača može da se postigne pomoću vertikalne spojnice prilepljene istovremeno za krajnje delove dva uzastopna segmenta vertikalnog podupirača od istog vertikalnog podupirača i/ili povezane sa prvim distancerom povezanim istovremeno sa krajnjim delovima od dva uzastopna segmenta vertikalnog podupirača. U nekim slučajevima, prvi distancer takođe može da vrši funkciju vertikalne spojnice. U svakom slučaju, veza između uzastopnih segmenata vertikalnog podupirača treba da bude kruta veza. Navedena vertikalna spojnica može biti napravljena od vertikalne ploče od konstruisanog drveta, metala i/ili ugljeničnih vlakana. Alternativno, veza između segmenata vertikalnog podupirača može se postići direktnim lepljenjem dva preklopljena dela uzastopnih segmenata vertikalnog podupirača koji su povezani jedan sa drugim, gde navedeni preklopljeni delovi uključuju komplementarne udubljene smaknute stepenice, definišući deo za pričvršćivanje. Svaki udubljeni smaknuti stepenik definisan je u vertikalnoj ravni paralelnoj sa glavnom površinom vertikalnog podupirača, povećavajući oblast pričvršćivanja gde lepkovi pričvršćuju oba povezana elementa.

[0059] Poželjno je da je svaki segment vertikalnog podupirača sadržan između dva konstruktivna čvora, gde se navedeno pričvršćivanje između uzastopnih segmenata vertikalnog podupirača proizvodi u delu vertikalnog konstruktivnog elementa koji definiše konstruktivni čvor.

[0060] Takođe je predloženo da bar neke od vertikalnih spojnica mogu da uključuju jednu ili više udubljenih smaknutih stepenica komplementarnih i pričvršćenih za udubljene smaknute stepenice uključene u uzastopne segmente vertikalnog podupirača koje su povezane jedne sa drugima preko navedene vertikalne spojnice. Ova veza nudi ravnomerniju raspodelu opterećenja, povećava površinu veze, nudi ne samo vertikalne površine povezivanja već i horizontalne površine povezivanja na svakom stepeniku i povećava snagu veze. Dok vertikalne površine obezbeđuju vezu između elemenata, horizontalne površine mogu da prenose opterećenja sabijanjem.

[0061] Ova veza takođe omogućava da dva uzastopna segmenta vertikalnog podupirača i vertikalna spojnica budu u ravni, kada dva uzastopna segmenta vertikalnog podupirača imaju istu površinu poprečnog preseka.

[0062] Uzastopni segmenti podupirača mogu svi da imaju istu površinu preseka ili poželjno mogu imati različitu površinu preseka prilagođenu vertikalnim opterećenjima koja podržava svaki segment podupirača. Bliže temelju, segmenti podupirača podnose veća vertikalna opterećenja u poređenju sa segmentima podupirača bliže najvišem podu konstrukcije, stoga se predlaže da se uvek koriste segmenti podupirača sa jednakom ili manjom površinom preseka od segmenata podupirača istog vertikalnog konstruktivnog elementa postavljenih ispod.

[0063] Više horizontalnih konstruktivnih elemenata može biti oslonjeno na isti konstruktivni čvor, gde svaki horizontalni konstruktivni element uključuje najmanje jedno drugo sedište oslonjeno na najmanje jedno prvo sedište konstruktivnog čvora.

[0064] U ovom slučaju horizontalni konstruktivni elementi oslonjeni na isti konstruktivni čvor biće kruto povezani jedan sa drugim preko gornje spojnice i/ili preko donje spojnice.

[0065] Gornja spojnica je barem delimično obuhvaćena u šupljoj unutrašnjosti vertikalnog konstruktivnog elementa, koji je bar delimično preklopljen sa i pričvršćen za sve horizontalne konstruktivne elemente koji su oslonjeni na navedeni konstruktivni čvor radi prenosa horizontalnih vučnih opterećenja između gornjih horizontalnih dasaka povezanih horizontalnih konstruktivnih elemenata. Poželjno je da se gornja spojnica preklapa sa krajnjim delom svih konvergirajućih horizontalnih konstruktivnih elemenata i da je prilepljena za gornju horizontalnu dasku konvergirajućih horizontalnih konstruktivnih elemenata.

[0066] Donja spojnica je bar delimično obuhvaćena u šupljoj unutrašnjosti vertikalnog konstruktivnog elementa, postavljena između konvergirajućih horizontalnih konstruktivnih elemenata i u direktnom kontaktu sa istima, gde je kontakt sa istima preko umetnutog očvrslog lepka i/ili bar delimično se preklapa sa i pričvršćena je za sve horizontalne konstruktivne elemente koji su oslonjeni na navedeni konstruktivni čvor i/ili barem delimično se preklapa sa i pričvršćena je za druga sedišta svih horizontalnih konstruktivnih elemenata koji su oslonjeni na navedeni konstruktivni čvor za prenos horizontalnih opterećenja sabijanja između donjih horizontalnih dasaka povezanih horizontalnih konstruktivnih elemenata.

[0067] Donja spojnica može biti napravljena od konstruisanog drveta, metala ili može biti pun blok od očvrslog lepka.

[0068] Na primer, donja spojnica može se postaviti između konvergirajućih horizontalnih konstruktivnih elemenata i u bliskom kontaktu sa njima da bi se prenosila horizontalna opterećenja sabijanja između njih, na primer kao blok ili kao izvrnuti oblik zarubljene kupe, uglavljena između krajeva konvergirajućih horizontalnih konstruktivnih elemenata okrenutih ka njoj, tako da navedena donja spojnica može da bude sabijena između navedenih krajeva okrenutih ka njoj. Smatraće se da se bliski kontakt može ostvariti preko umetnutog očvrslog lepka.

[0069] Donja spojnica se takođe može bar delimično preklapati sa svim horizontalnim konstruktivnim elementima koji su oslonjeni na pomenuti konstruktivni čvor, ispod njih i pričvršćena za iste, da bi se između njih prenela horizontalna opterećenja sabijanja, slično kao i kod gornje spojnice.

[0070] Donja spojnica može biti i prvo sedište vertikalnog konstruktivnog elementa, kada je navedeno prvo sedište istovremeno pričvršćeno za sva druga sedišta svih horizontalnih konstruktivnih elemenata oslonjenih na isti konstruktivni čvor, prenoseći horizontalna opterećenja usled sabijanja između navedenih konvergirajućih horizontalnih konstruktivnih elemenata.

[0071] Gornja spojnica i/ili donja spojnica mogu da sadrže, na primer, nekoliko radijalnih horizontalnih spojnih krakova koji okružuju centralni deo koji je obuhvaćen u navedenoj šupljoj unutrašnjosti vertikalnog konstruktivnog elementa, gde je svaki radijalni horizontalni spojni krak povezan sa jednim horizontalnim konstruktivnim elementom ili je svaki radijalni horizontalni spojni krak pričvršćen za jedan horizontalni konstruktivni element preko komplementarnih udubljenih smaknutih stepenica.

[0072] Gornja spojnica i/ili donja spojnica mogu biti napravljeni , na primer, od konstruisanog drveta, metala i/ili ugljeničnih vlakana.

[0073] Kada gornje ili donje spojnice uključuju nekoliko radijalnih horizontalnih spojnih krakova i napravljene su od konstruisanog drveta, navedena spojnica će poželjno uključivati nekoliko preklopljenih slojeva od konstruisanog drveta sa različitim orijentacijama furnira koji su zalepljeni zajedno.

[0074] Horizontalni konstruktivni element može biti, na primer, greda ili greda u obliku slova I, sa regionom koji uključuje najmanje jedno drugo sedište ubačeno u šuplju unutrašnjost

1

vertikalnog konstruktivnog elementa na svakom konstruktivnom čvoru koji podržava navedenu gredu ili gredu u obliku slova I.

[0075] Greda, ili greda u obliku slova I, može biti greda koja prolazi kroz konstruktivni čvor, sa drugim sedištem koje je definisano u srednjem regionu grede ubačene u šuplju unutrašnjost vertikalnog konstruktivnog elementa. Navedena greda može proći kroz nekoliko poravnatih konstruktivnih čvorova različitih vertikalnih konstruktivnih elemenata, pri čemu greda ima nekoliko drugih sedišta definisanih u nekoliko srednjih delova ubačenih u šuplju unutrašnjost različitih vertikalnih konstruktivnih elemenata. Greda oslonjena na niz poravnatih vertikalnih konstruktivnih elemenata koji su blizu jedan drugom, na primer bliže od 1 m ili bliže od 0,5 m, može se smatrati konstruktivnim zidom, posebno ako su razmaci između niza poravnatih vertikalnih konstruktivnih elemenata zatvoreni sa vertikalnim zidnim panelom.

[0076] Grede u obliku slova I pružaju optimalno iskorišćenje materijala, jer su grede koje imaju i oblik slova I jake i otporne koristeći manju zapreminu materijala od drugih tipova greda i stoga su lakše i jeftinije.

[0077] Poželjno je da drugi distancer greda ili greda u obliku slova I bude jedna ili više centralnih vertikalnih dasaka, odnosno letvica čije su glavne površine postavljene u vertikalnom položaju, povezujući gornju horizontalnu dasku i donju horizontalnu dasku, koje imaju svoje glavne površine uglavnom u horizontalnom položaju.

[0078] Alternativno, drugi distancer greda ili greda u obliku slova I može biti napravljen, na primer, od horizontalnih letvica koje se preklapaju, kao što je nekoliko naslaganih horizontalnih dasaka i/ili nekoliko naslaganih horizontalnih dasaka sa orijentisanim vlaknima paralelnih jednih prema drugima i/ili nekoliko naslaganih horizontalnih dasaka sa orijentisanim vlaknima raspoređenim u upravnim pravcima u uzastopnim pločama, ili se alternativno mogu napraviti od trouglastih šipki od konstruisanog drveta ili metala.

[0079] Greda, ili greda u obliku slova I, može biti naknadno prednapregnuta greda koja uključuje najmanje jedan naknadno prednapregnut kabl između dva suprotna kraja od iste. Alternativno, više poravnatih uzastopnih greda mogu biti naknadno prednapregnute grede uključujući najmanje jedan kontinualni naknadno prednapregnuti kabl koji prolazi duž svih navedenih uzastopnih greda.

[0080] Suprotni krajevi navedene najmanje jedne grede zadržaće najmanje jedan naknadno prednapregnut kabl u gornjem položaju uporedo sa gornjom horizontalnom daskom i centralnim regionom navedene najmanje jedne grede, postavljene između navedenih suprotnih krajeva, zadržavajući najmanje jedan naknadno prednapregnuti kabl u donjem položaju uporedo sa donjom horizontalnom daskom.

[0081] Prema ovom rešenju, navedeni naknadno prednapregnuti kabl pokriva celu dužinu grede od jednog kraja do suprotnog kraja, gde se navedeni naknadno prednapregnuti kabl zadržava u zategnutosti definišući poligonalni ili lučni oblik, sa centralnim regionom naknadno prednapregnutog kabla koji se nalazi uporedo sa centralnim regionom donje horizontalne daske od grede i sa dva suprotna kraja naknadno prednapregnutog kabla koji su uporedo sa krajnjim delovima gornje horizontalne daske od grede, povećavajući ukupnu otpornost grede na opterećenje.

[0082] Opciono više uzastopnih greda su naknadno prednapregnute grede, uključujući najmanje jedan kontinualni naknadno prednapregnuti kabl koji prolazi duž svih navedenih uzastopnih greda, gde suprotni krajevi svake grede zadržavaju najmanje jedan naknadno prednapregnut kabl u gornjem položaju uporedo sa gornjom horizontalnom daskom i gde središnji region svake grede, postavljen između navedenih suprotnih krajeva od istih, zadržava najmanje jedan naknadno prednapregnut kabl u donjem položaju uporedo sa donjom horizontalnom daskom, omogućavajući naknadno prednaprezanje više uzastopnih greda koristeći isti naknadno prednapregnuti kabl.

[0083] Alternativno, navedene više uzastopnih greda su naknadno prednapregnute grede od kojih svaka uključuje najmanje jednu kablovsku cev, gde suprotni krajevi svake grede zadržavaju najmanje jednu kablovsku cev u gornjem položaju uporedo sa gornjom horizontalnom daskom i centralni region svake grede, postavljen između navedenih suprotnih krajeva iste, koji zadržava najmanje jednu kablovsku cev u donjem položaju uporedo sa donjom horizontalnom daskom, pri čemu je svaka kablovska cev svake grede povezana sa kablovskom cevi naknadne grede od navedenih uzastopnih greda preko spojnica cevi, i pri čemu navedeni višestruki uzastopni snopovi uključuju najmanje jedan kontinualni naknadno prednapregnuti kabl koji prolazi duž svih navedenih uzastopnih greda kroz respektivne kablovske cevi koje su međusobno povezane pomoću navedenih spojnica cevi.

[0084] Na ovaj način, kablovska cev može biti unapred instalirana na svaku i nakon što su grede instalirane, gde navedene kablovske cevi mogu da se povežu jedne sa drugima preko spojnica cevi i naknadno prednapregnuti kabl se zatim može ubaciti kroz navedene kablovske cevi i naknadno prednapregnuti.

[0085] Alternativno, horizontalni konstruktivni element može biti ploča sa regionom koji uključuje najmanje jedno drugo sedište ubačeno u šuplju unutrašnjost vertikalnog konstruktivnog elementa, na svakom konstruktivnom čvoru koji podržava navedenu ploču, gde ploča uključuje najmanje jednu vertikalnu prolaznu rupu pored navedenog drugog sedišta kroz koju kroz ploču prolazi jedan vertikalni podupirač vertikalnog konstruktivnog elementa.

1

[0086] Ploča se može istovremeno osloniti na nekoliko konstruktivnih čvorova različitih vertikalnih konstruktivnih elemenata, gde ploča uključuje deo, sa najmanje jednim drugim sedištem, ubačenim u šuplju unutrašnjost svakog vertikalnog konstruktivnog elementa. Ploča će uključivati najmanje jednu vertikalnu prolaznu rupu susednu sa svakim drugim sedištem, gde je svaka vertikalna prolazna rupa ukrštena sa jednim vertikalnim podupiračem vertikalnih konstruktivnih elemenata.

[0087] U ovom slučaju, drugi distanceri mogu uključivati jednu ili više centralnih vertikalnih dasaka ili nekoliko centralnih vertikalnih dasaka raspoređenih u ortogonalnim pravcima i/ili krutu penu koja čvrsto povezuje gornju i donju horizontalnu dasku. Centralne vertikalne daske su daske čije su glavne površine u vertikalnom pravcu. Alternativno, ti drugi distanceri takođe mogu da budu naslagane horizontalne daske u jednom pravcu ili u dva ortogonalna pravca.

[0088] Prema jednom primeru izvođenja, ploča može da bude naknadno prednapregnuta ploča koja uključuje više naknadno prednapregnutih kablova ploče koji su paralelni jedan sa drugim ili raspoređeni u dva ukrštena pravca.

[0089] Alternativno, više poravnatih uzastopnih ploča mogu da budu naknadno prednapregnute ploče koje uključuju više kontinualnih naknadno prednapregnutih kablova ploče koji su paralelni jedan sa drugim ili raspoređeni u dva ukrštena smera, gde bar neki od navedenih naknadno prednapregnutih kablova naknadno ploče prolaze duž svih navedenih uzastopnih ploča.

[0090] Poželjno je da su u najmanje jednom konstruktivnom čvoru gornja i donja horizontalna daska, najmanje jednog horizontalnog konstruktivnog elementa povezanog sa navedenim konstruktivnim čvorom, odvojene od vertikalnih podupirača vertikalnog konstruktivnog elementa razmakom zazora, a prva i druga sedišta su konfigurisana da smanje ili izbegnu prenos sila savijanja, definišući zglobni spoj između horizontalnog konstruktivnog elementa i vertikalnog konstruktivnog elementa. U ovom slučaju, vertikalna opterećenja prenose se sa horizontalnog konstruktivnog elementa na vertikalni konstruktivni element konstrukcije kroz drugo sedište koje se preklapa i oslanja na prvo sedište vertikalnog konstruktivnog elementa, ali ne obezbeđuje kruto pričvršćivanje i na taj način izbegavajući prenos sila savijanja.

[0091] Kada su horizontalni konstruktivni elementi pričvršćeni za gornje i donje spojnice, navedene gornje i donje spojnice takođe će biti odvojene od vertikalnih podupirača navedenim razmakom zazora, izbegavajući prenošenje sila savijanja kroz isti.

[0092] Stručnjak će biti savršeno svestan mnogih različitih veza kojima se izbegava prenos sila savijanja. Na primer, da bi se izbeglo prenošenje sila savijanja, prvo i drugo sedište obezbeđuju

1

prenos sila u vertikalnom opadajućem smeru, ali sprečavaju ili sprečavaju prenos sila u vertikalnom uzlaznom smeru ili u horizontalnim smerovima u potpunosti ili uglavnom.

[0093] Alternativno, u najmanje jednom konstruktivnom čvoru, gornja i donja horizontalna daska, najmanje jednog horizontalnog konstruktivnog elementa povezanog sa navedenim konstruktivnim čvorom, respektivno su povezane sa suprotnim vertikalnim stranama vertikalnih podupirača, prenoseći sile savijanja na vertikalne podupirače koji definišu kruti spoj između horizontalnog konstruktivnog elementa i vertikalnog konstruktivnog elementa. Navedena veza se može izvesti direktno ili preko gornjih i/ili donjih spojnica i/ili preko očvrslog lepka koji ispunjava pomenuti razmak zazora.

[0094] Kada su horizontalni konstruktivni elementi pričvršćeni za gornje i donje spojnice, navedene gornje i donje spojnice mogu takođe biti povezane sa naspramnim vertikalnim stranama vertikalnih podupirača, prenoseći par suprotstavljenih horizontalnih sila, prenoseći silu savijanja na vertikalni konstruktivni element.

[0095] U ovom slučaju, donja horizontalna daska, ili donja spojnica pričvršćena za navedenu donju horizontalnu dasku, biće pritisnuta na vertikalnu stranu jednog ili više vertikalnih podupirača vertikalnog konstruktivnog elementa, prenoseći horizontalnu silu sabijanja na isti, i gornja horizontalna daska, ili gornja spojnica pričvršćen za navedenu gornju horizontalnu dasku, biće pritisnuta na drugu vertikalnu stranu jednog ili više vertikalnih podupirača, gde je navedena vertikalna strana naspramna prethodno navedenoj vertikalnoj strani koja je povezana sa donjom horizontalnom daskom, prenoseći horizontalnu silu sabijanja na naspramnu od iste i iznad prethodno pomenute horizontalne sile sabijanja. Navedeni par suprotstavljenih horizontalnih sila prenosi silu savijanja na vertikalne podupirače, proizvodeći kruto pričvršćivanje između horizontalnog konstruktivnog elementa i vertikalnog konstruktivnog elementa.

[0096] U ovom slučaju, prva i druga sedišta mogu se konfigurisati tako da se izbegne prenos sila savijanja ili takođe tako da se prenose sile savijanja.

[0097] Prema nekim primerima ovog izvođenja, navedene naspramne vertikalne strane koje primaju horizontalne sile sabijanja su vertikalne strane koje su okrenute jedna prema drugoj u šupljoj unutrašnjosti vertikalnog konstruktivnog elementa, koje su vertikalne strane dva različita vertikalna podupirača, ili su naspramne vertikalne strane istih vertikalnih podupirača, ili su vertikalne strane različitih vertikalnih podupirača, gde su navedene vertikalne strane na spoljašnjem obimu vertikalnog konstruktivnog elementa.

1

[0098] Prema jednom primeru izvođenja, najmanje jedan horizontalni konstruktivni element može biti istovremeno oslonjen na nekoliko konstruktivnih čvorova različitih vertikalnih konstruktivnih elemenata.

[0099] Horizontalni konstruktivni elementi iste kote poda mogu biti bočno susedne ploče. Te susedne ploče mogu da se povežu jedna sa drugom, na primer, kroz pričvršćivanje:

obodnog regiona gornje horizontalne daske jedne ploče pričvršćene za obodni region gornje horizontalne daske druge bočno susedne ploče direktno, jedna preko druge, preko komplementarnih smaknutih stepenica ili preko umetnute spojnice za vezu, za prenos horizontalnih opterećenja; i/ili

obodnog regiona gornje horizontalne daske jedne ploče pričvršćeno za obodni region gornje horizontalne daske druge bočno susedne ploče direktno, jedna preko druge, preko komplementarnih smaknutih stepenica ili preko umetnute spojnice za vezu, za prenos horizontalnih vučnih opterećenja, i obodnog regiona donje horizontalne daske jedne pričvršćene ploče, za obodni region donje horizontalne daske od druge bočno susedne ploče za prenos horizontalnih opterećenja.

[0100] U skladu sa tim, različiti horizontalni konstruktivni elementi iste kote poda, tipično različite ploče, mogu biti bočno pričvršćeni jedan za drugi proizvodeći kontinualnu kotu poda. Pričvršćivanje između susednih horizontalnih konstruktivnih elemenata obezbeđuje konstruktivni kontinuitet povećavajući performanse horizontalnih konstruktivnih elemenata zahvaljujući prenosu opterećenja između njih. Kada su horizontalni konstruktivni elementi ploče, veza se može proizvesti direktno preko obodnih regiona navedenih susednih ploča ili preko spojnice za vezu koja povezuje navedene susedne ploče.

[0101] Ploča može da bude povezana sa susednim pločama samo preko obodnih regiona dva suprotna kraja od iste, čime se dobija ploča sa jednosmernim konstruktivnim kontinuitetom sa susednim pločama. Alternativno, ploča se može povezati sa susednim pločama preko obodnih regiona sa četiri strane ploče, čime se dobija dvosmerni konstruktivni kontinuitet sa susednim pločama.

[0102] Bez obzira na to da li su horizontalni konstruktivni elementi ploče ili grede, predložen je dodatni primer izvođenja, koji se može implementirati nezavisno od prethodnih primera izvođenja opisanih gore, (tj. sa vertikalnim konstruktivnim elementima drugačijim od onih opisanih gore ili sa vezom između horizontalnih konstruktivnih elemenata i vertikalnih

1

konstruktivnih elemenata različitom od veza opisanih gore), ili koji se može slobodno kombinovati sa bilo kojim od predloženih primera izvođenja, pružajući različita rešenja koja bi mogla da budu osnova za izdvojene patentne prijave. Predmetni primer izvođenja je usmeren ka konstruktivnom sistemu od konstruisanog drveta napravljenog od komponenti od konstruisanog drveta koje uključuju:

nekoliko horizontalnih konstruktivnih elemenata razdvojenih razmakom zazora, gde svaki horizontalni konstruktivni element uključuje najmanje jedno drugo sedište oslonjeno i vertikalno preklopljeno na najmanje jednom prvom sedištu jednog vertikalnog konstruktivnog element, gde je svaki horizontalni konstruktivni element napravljen od gornje horizontalne daske i donje horizontalne daske okrenute jedna prema drugoj, međusobno odvojene u vertikalnom pravcu i kruto povezane jedna sa drugom preko drugih distancera sadržanih između gornjih i donjih horizontalnih dasaka;

najmanje jedan segment ploče postavljen između i oslonjen na horizontalne konstruktivne elemente koji pokrivaju razmak zazora između njih i definišu kotu poda, gde se segment ploče sastoji od gornje horizontalne daske i donje horizontalne daske koje su okrenute jedna prema drugoj, odvojene jedna od druge u vertikalnom pravcu i međusobno kruto povezane preko trećih distancera sadržanih između navedenih gornje i donje horizontalne daske.

[0103] Treći distanceri mogu imati iste moguće primere izvođenja kao drugi distanceri opisani gore.

[0104] Najmanje jedan segment ploče može biti oslonjen na horizontalne konstruktivne elemente preko trećeg sedišta uključenog u navedeni segment ploče. Navedeno treće sedište može biti:

obodni region gornje horizontalne daske segmenta ploče koji je pričvršćen za gornju horizontalnu dasku okružujućih horizontalnih konstruktivnih elemenata direktno, preko komplementarnih smaknutih stepenica ili preko spojnice za vezu za prenos horizontalnih vučnih opterećenja; i/ili

obodni region gornje horizontalne daske segmenta ploče koji je pričvršćen za gornju horizontalnu dasku okružujućih horizontalnih konstruktivnih elemenata direktno, preko

1

komplementarnih smaknutih stepenica ili preko spojnice za vezu za prenos horizontalnih vučnih opterećenja, i obodni region donje horizontalne daske segmenta ploče koji je pričvršćen za obodni region donje horizontalne daske okružujućih horizontalnih konstruktivnih elemenata, direktno, preko komplementarnih smaknutih stepenica ili preko umetnute spojnice, za prenos horizontalnih opterećenja sabijanja; i/ili

obodni region gornje horizontalne daske segmenta ploče koji je pričvršćen za gornju horizontalnu dasku od drugog susednog segmenta ploče direktno, preko komplementarnih smaknutih stepenica ili preko spojnice za vezu za prenos horizontalnih vučnih opterećenja, gde se segment ploče oslanja na najmanje jedan horizontalni konstruktivni element;

obodni region gornje horizontalne daske segmenta ploče koji je pričvršćen za gornju horizontalnu dasku od drugog susednog segmenta ploče direktno, preko komplementarnih smaknutih stepenica ili preko spojnice za vezu za prenos horizontalnih vučnih opterećenja, gde je segment ploče oslonjen na najmanje jedan horizontalni konstruktivni element, i obodni region donje horizontalne daske segmenta ploče koji je pričvršćen za obodni region donje horizontalne daske susednih segmenata ploče, direktno, preko komplementarnih smaknutih stepenica ili preko umetnute spojnice, za prenos horizontalnih opterećenja sabijanja.

[0105] Svaki segment ploče može biti povezan sa horizontalnim konstruktivnim elementom preko trećih sedišta koja se vertikalno preklapaju sa i pričvršćena su za horizontalne konstruktivne elemente. Treće sedište može biti, na primer, region ili ojačani region donje horizontalne daske segmenta ploče, ili na dole izložena površina segmenta ploče, kao što je izloženi deo trećih distancera, koji se preklapaju i pričvršćuju za gornju horizontalnu dasku najmanje jednog horizontalnog konstruktivnog elementa ili za na gore izloženu površinu horizontalnog konstruktivnog elementa.

[0106] Kada su horizontalni konstruktivni elementi ploče, navedena gornja horizontalna daska umetnutih segmenata ploče može biti u ravni sa gornjom horizontalnom daskom od navedenih ploča. Veza se može proizvesti kroz delimično preklapanje obodnog regiona međusobno povezanih ploča, na primer preko smaknutih stepenica.

[0107] Segment ploče se može povezati sa susednim pločama samo preko obodnih regiona na dva suprotna kraja od istog, čime se dobija segment ploče sa jednosmernim konstruktivnim kontinuitetom sa susednim pločama. Alternativno, segment ploče se može povezati sa susednim

2

pločama preko obodnih regiona sa četiri strane segmenta ploče, čime se dobija dvosmerni konstruktivni kontinuitet segmenta ploče sa susednim pločama.

[0108] Kada su horizontalni konstruktivni elementi grede, gornja horizontalna daska umetnutih segmenata ploče može da se preklopi sa i pričvrsti za gornju horizontalnu dasku grede, i poželjno je da gornje horizontalne daske susednih segmenata ploče postavljene na suprotne strane iste grede mogu biti povezane jedna sa drugom, prenoseći vučna opterećenja između susednih segmenata ploče.

[0109] U ovom slučaju, segment ploče se može povezati sa susednim segmentima ploče samo preko obodnih regiona na dva suprotna kraja od istog, čime se dobija segment ploče sa jednosmernim konstruktivnim kontinuitetom sa susednim segmentima ploče. Alternativno, segment ploče se može povezati sa susednim segmentima ploče preko obodnih regiona sa četiri strane segmenta ploče, čime se dobija dvosmerni konstruktivni kontinuitet segmenta ploče sa susednim segmentima ploče.

[0110] Gornja horizontalna daska segmenta ploče povezana je sa gornjom horizontalnom daskom susednog segmenta ploče direktno, preko komplementarnih preklopljenih smaknutih stepenica obezbeđenih u obodnoj zoni gornjih horizontalnih dasaka ili preko spojnica, radi prenosa horizontalnih vučnih opterećenja između njih i/ili je donja horizontalna daska segmenta ploče povezana sa donjom horizontalnom daskom susednog segmenta ploče direktno, preko komplementarnih preklopljenih smaknutih stepenica obezbeđenih u obodnoj zoni donjih horizontalnih dasaka ili preko spojnica, radi prenosa horizontalnih opterećenja sabijanja između njih.

[0111] Segment ploče se može osloniti na gornju horizontalnu dasku horizontalnog konstruktivnog elementa preko trećih sedišta definisanih na površini okrenutoj na dole od gornje horizontalne daske segmenta ploče, i/ili na donju horizontalnu dasku horizontalnog konstruktivnog elementa preko trećih sedišta, i/ili na druge distancere horizontalnog konstruktivnog elementa.

[0112] Kada je segment ploče oslonjen na grede, segment ploče može se postaviti iznad grede, sa trećim sedištima definisanim u donjoj horizontalnoj dasci segmenta ploče ili u trećim distancerima, gde su navedena treća sedišta oslonjena na i pričvršćena za gornju horizontalnu dasku grede.

[0113] Alternativno, greda može biti barem delimično ugrađena u konstruktivnu kotu poda, smanjujući ukupnu debljinu, a susedni segmenti ploče postavljeni na suprotnim stranama grede mogu biti povezani jedni sa drugima direktno, preko komplementarnih preklopljenih smaknutih stepenica obezbeđenih u obodnoj zoni gornjih horizontalnih dasaka ili preko spojnica, za prenos horizontalnih vučnih opterećenja između njih. Donja horizontalna daska segmenta ploče takođe može biti povezana sa donjom horizontalnom daskom susednog segmenta ploče direktno, preko komplementarnih preklopljenih smaknutih stepenica obezbeđenih u obodnoj zoni donjih horizontalnih dasaka ili preko spojnica, za prenos horizontalnih opterećenja sabijanja između njih. Navedene spojnice mogu da budu integrisane u gredu ili mogu da prolaze kroz navedenu gredu.

[0114] Konstrukcija greda, ploča, segmenata ploče i njihova veza kroz obodni region može se implementirati nezavisno od veze horizontalnih konstruktivnih elemenata sa vertikalnim konstruktivnim elementom, pa stoga takve karakteristike mogu biti osnova za izdvojenu patentnu prijavu.

[0115] Poželjno je da vertikalni konstruktivni element ima kvadratni ili pravougaoni poprečni presek definisan od strane dva vertikalna podupirača, od kojih svaki pokriva dva ugla vertikalnog konstruktivnog elementa koji definiše dva ulaza za šuplju unutrašnjost konstruktivnog čvora. Dva različita horizontalna konstruktivna elementa mogu biti ubačena u šuplju unutrašnjost kroz navedene ulaze, ili jedan pojedinačni horizontalni konstruktivni element može proći kroz šuplju unutrašnjost vireći kroz navedena dva ulaza.

[0116] Alternativno, vertikalni konstruktivni element definisan je sa tri vertikalna podupirača, gde jedan vertikalni podupirač pokriva dva ugla vertikalnog konstruktivnog elementa i druga dva vertikalna podupirača su postavljena na preostala dva ugla vertikalnog konstruktivnog elementa, definišući tri ulaza za šuplja unutrašnjost konstruktivnog čvora.

[0117] Opciono, vertikalni konstruktivni element definisan je sa četiri vertikalna podupirača postavljena na četiri ugla vertikalnog konstruktivnog elementa definišući četiri ulaza za šuplju unutrašnjost konstruktivnog čvora.

[0118] Neki elementi od konstruisanog drveta povezani jedni sa drugima mogu imati tolerancijski razmak između sebe, ili tolerancijski razmak do 25 mm između sebe ispunjen očvrslim lepkom kada se ne prenose opterećenja smicanja kroz navedeni očvrsli lepak, ili tolerancijski razmak do 1 mm između sebe ispunjen očvrslim lepkom kada se opterećenja smicanja prenose kroz navedeni očvrsnuti lepak.

[0119] Biće shvaćeno da se terminologija za geometrijski položaj, kao što je paralelno, upravno, tangencijalno, itd. dozvoljava odstupanja do ±5° od teorijske pozicije definisane ovom nomenklaturom.

[0120] Ostale karakteristike pronalaska se pojavljuju iz sledećeg detaljnog opisa primera izvođenja.

Kratak opis crteža

[0121] Prethodne i druge prednosti i karakteristike biće potpunije shvaćene iz sledećeg detaljnog opisa primera izvođenja uz pozivanje na prateće crteže, koji će se shvatiti na ilustrativan i neograničavajući način, u kojima:

Sl. 1a prikazuje pogled u perspektivi na zgradu u izgradnji korišćenjem predmetnog konstruktivnog sistema od konstruisanog drveta, gde ova slika prikazuje kvadratnu matricu od šesnaest vertikalnih konstruktivnih elemenata povezanih tako da podržavaju jednu prvu konstruktivnu kotu poda potpuno pokrivenu segmentima ploča i tako da podržavaju matricu greda za drugu konstruktivnu kotu poda preklopljenu sa prvom konstruktivnom kotom poda, gde se vertikalni konstruktivni elementi protežu nagore od navedene druge konstruktivne kote poda tako da su spremni da podrže matricu greda treće konstruktivne kote poda;

Sl. 1b prikazuje pogled u perspektivi na zgradu u izgradnji korišćenjem predmetnog konstruktivnog sistema od konstruisanog drveta, prema jednom primeru izvođenja u kojem polovina zgrade ima izolovane vertikalne konstruktivne elemente, a druga polovina zgrade ima konstruktivne zidove napravljene od poravnatih vertikalnih konstruktivnih elemenata;

Sl. 1C prikazuje pogled u perspektivi na zgradu u izgradnji korišćenjem predmetnog konstruktivnog sistema od konstruisanog drveta, u skladu sa primerom izvođenja u kojem su horizontalni konstruktivni elementi ploče, gde je svaka povezana sa jednim ili dva konstruktivna čvora, i uključuju segmente ploče postavljene između i oslonjene na navedene ploče definišući kotu poda;

Sl. 2a prikazuje gredu, prema jednom primeru izvođenja, uključujući dve paralelne centralne vertikalne letvice;

Sl. 2b prikazuje pogled na gredu sa Sl.2a u rastavljenom stanju;

Sl. 3a prikazuje alternativni primer izvođenja grede prikazane na Sl. 2a uključujući naknadno prednapregnuti kabl sadržan između dve paralelne centralne vertikalne daske;

2

Sl. 3b je pogled na Sl.3a u rastavljenom stanju;

Sl. 4 je pogled u rastavljenom stanju i pogled u perspektivi na segment vertikalnog konstruktivnog elementa koji uključuje četiri segmenta vertikalnog podupirača, distancer vertikalnog konstruktivnog elemenata i četiri prva sedišta namenjena za prihvatanje i podupiranje četiri konvergirajuće grede;

Sl. 5a prikazuje pogled u perspektivi na korak montaže čvora konstruktivnog sistema gde su dve poravnate grede povezane sa segmentom vertikalnog konstruktivnog elementa, gde segment vertikalnog konstruktivnog elementa uključuje dva segmenta vertikalnog podupirača i dva prva sedišta, gde je jedna od greda povezana sa jednim od navedenih prvih sedišta i gde je jedna greda odvojena radi jasnoće;

Sl. 5b prikazuje dalji korak montaže istog čvora prikazanog na Sl. 5a, gde su obe konvergirajuće grede oslonjene na prva sedišta i gde su gornja spojnica, donja spojnica i naredni segment vertikalnog konstruktivnog elementa prikazani u pogledu na rastavljeno stanje;

Sl. 5c prikazuje čvor, prikazan na Sl. 5a i 5b, potpuno montiran, gde dva uzastopna segmenta vertikalnog konstruktivnog elemenata imaju respektivne segmente vertikalnog podupirača koji su prilepljeni jedan za drugi proizvodeći kontinualan vertikalni konstruktivni element;

Sl. 6A prikazuje pogled ekvivalentan onom sa Sl. 5b, ali za čvor gde su četiri konvergirajuće grede oslonjene na četiri prva sedišta istog segmenta vertikalnog konstruktivnog elementa, ali za čvor gde su naknadni poravnati segmenti vertikalnog podupirača povezani jedan sa drugim preko četiri vertikalne spojnice koje okružuju čvor;

Sl. 6B prikazuje čvor prikazan na Sl. 6A u potpunosti montiran gde dva uzastopna segmenta vertikalnog konstruktivnog elementa imaju respektivne segmente vertikalnog podupirača koji su prilepljeni jedan za drugi preko navedenih vertikalnih spojnica proizvodeći kontinualan vertikalni konstruktivni element;

Sl. 6C prikazuje vertikalni poprečni presek kroz dve vertikalne spojnice konstruktivnog čvora prikazanog na Sl. 6B, pri čemu su prenosi vertikalnih opterećenja kroz jednu od navedenih vertikalnih spojnica prikazani kao vertikalne strelice i pri čemu su tolerancijski razmaci između vertikalne spojnice i segmenata vertikalnog konstruktivnog elementa prikazani kao ispunjeni očvrslim lepkom;

Sl. 6D prikazuje horizontalni poprečni presek kroz donju spojnicu konstruktivnog čvora prikazanog na Sl.6B pri čemu je sabijanje donje spojnice od strane četiri konvergirajuće donje horizontalne daske prikazano strelicama i pri čemu su tolerancijski razmaci između donje spojnice i horizontalnih konstruktivnih elemenata prikazani kao ispunjeni očvrslim lepkom;

Sl. 6E prikazuje horizontalni poprečni presek kroz gornju spojnicu konstruktivnog čvora prikazanog na Sl. 6B pri čemu su vučna opterećenja na desnoj strani veća od vučnih opterećenja na levoj strani, proizvodeći neto desno vučno opterećenje koje se prenosi vertikalnom spojnicom na dva vertikalna podupirača na levoj strani vertikalnog konstruktivnog elementa i pri čemu su tolerancijski razmaci između gornje spojnice i vertikalnih podupirača prikazani kao ispunjeni očvrslim lepkom;

Sl. 6F prikazuje alternativni primer izvođenja sa Sl. 6A pri čemu prva sedišta izviruju ka napolje iz vertikalnog konstruktivnog elementa, i prostor između konvergirajućih horizontalnih konstruktivnih elemenata malo je veći, uključujući veću donju spojnicu;

Sl. 6G prikazuje čvor prikazan na Sl.6A, ali prema alternativnom primeru izvođenja prema kojem vertikalne spojnice ne uključuju konfiguracije smaknutih stepenica i prema kojem su drugi distanceri horizontalnih konstruktivnih elemenata preklopljene horizontalne daske naslagane između gornjih i donjih dasaka;

Sl. 6H prikazuje čvor prikazan na Sl.6A, ali prema alternativnom primeru izvođenja prema kojem su vertikalne spojnice, i gornje i donje spojnice, napravljene od metala ili ugljeničnih vlakana i ne uključuje konfiguracije smaknutih stepenica i prema kojem su drugi distanceri horizontalnih konstruktivnih elemenata preklopljene horizontalne daske naslagane između gornjih i donjih dasaka;

2

Sl. 7A prikazuje pogled u perspektivi na korak montaže čvora konstruktivnog sistema gde jedna ploča uključuje donju horizontalnu dasku, gornju horizontalnu dasku i druge distancere definisane ukrštenim rebrima, gde ploča uključuje četiri vertikalne prolazne rupe na svom centru i povezana je sa jednim segmentom vertikalnog konstruktivnog elementa koji uključuje četiri segmenta vertikalnog podupirača, po jedan na svakoj vertikalnoj prolaznoj rupi, i četiri prva sedišta;

Sl. 7B prikazuje čvor prikazan na Sl. 7A u potpunosti montiran gde dva uzastopna segmenta vertikalnih konstruktivnih elemenata imaju respektivne segmente vertikalnog podupirača koji su prilepljeni jedan za drugi preko navedenih vertikalnih spojnica proizvodeći kontinualan vertikalni konstruktivni element;

Sl. 8a prikazuje primer izvođenja ekvivalentan onom prikazanom na Sl.5b, ali za čvor gde tri grede konvergiraju ka istom segmentu vertikalnog konstruktivnog elementa koji uključuje tri prva sedišta, dve poravnate grede i jednu gredu upravnu na druge dve grede, i gde gornja spojnica uključuje tri horizontalna spojna kraka;

Sl. 8b prikazuje čvor prikazan na Sl. 8a koji dalje uključuje vertikalne spojnice, koje su prikazane u rastavljenom položaju, koje treba da se prilepe za vertikalne površine stubova dva naknadna segmenta vertikalnog podupirača od vertikalnog konstruktivnog elementa;

Sl. 9a prikazuje pogled u perspektivi na matricu greda sa jednim segmentom ploče, napravljenim od tri segmenta ploče, koji su ugrađeni u isti, gde je prikazan pogled na centralni segment ploče u rastavljenom stanju;

Sl. 9b prikazuje isto kao Sl. 9a, ali sa tri segmenta ploče ugrađena na matricu greda, prikazujući pogled na spojeve drugog rebra i spojeve gornjih ploča u rastavljenom stanju;

Sl. 9C je pogled u rastavljenom stanju na presek jedne grede i dva susedna segmenta ploče oslonjena na navedene grede;

Sl. 9D je isti pogled kao i na Sl.9C, ali u montiranom položaju, gde su gornja horizontalna daska i donji horizontalni sloj od oba susedna segmenta ploče međusobno povezani;

2

Sl. 9E, 9F i 9G prikazuju poprečni presek tri alternativna primera izvođenja dva susedna segmenta ploče oslonjena na gredu, različito od primera izvođenja prikazanog na Sl.9D;

Sl. 10 prikazuje pogled u perspektivi na matricu greda jedne konstruktivne kote poda, uključujući šematski prikaz rasporeda kablova za naknadno prednaprezanje ploče unutar konstruktivne kote poda, prikazujući, za svaki segment ploče, samo dva prva i druga rebra radi jasnoće;

Sl. 11 prikazuje pogled u perspektivi na konstruktivni zid koji sadrži gredu oslonjenu na više poravnatih vertikalnih konstruktivnih elemenata, od kojih svaki uključuje dva vertikalna podupirača i dve vertikalne spojnice, gde greda uključuje ojačani deo sa dodatnom donjom horizontalnom daskom za otvaranje vrata, i gde se jedan kraj grede povezuje sa druge dve grede gornjom i donjom spojnicom.

[0122] Na crtežima je dodato senčenje na površinama na koje se nanosi lepak.

Detaljan opis primera izvođenja

[0123] Prethodne i druge prednosti i karakteristike biće potpunije shvaćene iz sledećeg detaljnog opisa primera izvođenja uz pozivanje na prateće crteže, koji će biti ilustrativni, a ne ograničavajući.

[0124] Prema jednom primeru izvođenja, konstruktivni sistem od konstruisanog drveta predmetnog pronalaska može se koristiti za podizanje višespratne zgrade sa više naslaganih konstruktivnih kota poda, na primer, između pet i dvadeset konstruktivnih kota poda, pri čemu je svaki vertikalni konstruktivni element 10 izolovani vertikalni konstruktivni element povezan sa dva, tri ili četiri horizontalna konstruktivna elementa 120, 20, u obliku greda 20, koji konvergiraju ka konstruktivnom čvoru navedenog vertikalnog konstruktivnog elementa 10 za svake konstruktivnu kotu poda. U tim zgradama, konstruktivni čvorovi poželjno su kruti čvorovi koji povezuju grede i vertikalne konstruktivne elemente. Slično, horizontalni konstruktivni element može biti jedna ili više ploča 120 povezanih sa konstruktivnim čvorom vertikalnog konstruktivnog elementa 10.

[0125] Alternativno, zgrada može da sadrži krute elemente koji pokrivaju celu visinu zgrade, kao što je kruto jezgro (tipično je to stepenište ili prostor lifta) ili dijagonalne elemente koji povezuju neke konstruktivne čvorove različitih nivoa.

2

[0126] Predloženi konstruktivni sistem od konstruisanog drveta takođe se može koristiti za podizanje višespratne zgrade sa konstruktivnim zidovima, na primer zgrade sa balonskim ili platformskim okvirom, gde su navedeni konstruktivni zidovi napravljeni od niza paralelno poravnatih vertikalnih konstruktivnih elemenata koji podržavaju jedan kontinualni horizontalni konstruktivni element, u obliku grede ili ploče.

[0127] Predloženi konstruktivni sistem od konstruisanog drveta takođe omogućava mešovitu konstrukciju koja kombinuje konstruktivne zidove, napravljene od poravnatih vertikalnih konstruktivnih elemenata koji nose jednu gredu, i izolovanih vertikalnih konstruktivnih elemenata, kao što je prikazano na Sl.1b, u kom slučaju se konstruktivni zidovi mogu ponašati kao kruto jezgro za izolovane vertikalne konstruktivne elemente, u kom slučaju je krutost konstruktivnih čvorova opciona.

[0128] Na Sl. 1A je prikazan primer delimično podignute zgrade gde su svi horizontalni konstruktivni elementi horizontalne grede 20 ortogonalne jedna na drugu definišući kvadratnu matricu greda 20 za svaku konstruktivnu kotu poda.

[0129] Kao što je prikazano na Sl. 2a i 2b, svaka greda 20 sadrži jednu gornju horizontalnu dasku 21 i jednu donju horizontalnu dasku 22 paralelne jednu sa drugom, međusobno razmaknute, i povezane jedna sa drugom preko drugih distancera 23, koji su u ovom primeru izvođenja dve paralelne centralne vertikalne daske upravne na navedene gornju i donju horizontalnu dasku 21 i 22 i prilepljeni za iste, dajući gredu 20 u obliku slova I sa dvostrukom centralnom vertikalnom daskom. Ovaj oblik ima optimalan odnos između otpornosti, cene i težine.

[0130] U ovom primeru izvođenja gornja horizontalna daska 21 i donja horizontalna daska 22, gde se obe uglavnom opiru opterećenjima paralelnim sa njihovom glavnom dužinom, napravljene su od lamelirane drvene građe.

[0131] Svaka od dve paralelne centralne vertikalne daske ima dva krajnja dela 23a. Svaki krajnji deo 23a, koji je u ovom primeru napravljen od otpornog konstruisanog drvenog materijala kao što je šperploča, nalazi se u blizini jednog vertikalnog konstruktivnog elementa 10 gde je oslonjena greda 20, gde je ostatak navedene dve paralelne centralne vertikalne daske, između dva krajnja dela 23a, u ovom primeru napravljen od jeftinijeg i manje otpornog konstruisanog drvenog materijala kao što OSB ploča, jer su na tom centralnom delu opterećenja mnogo manja nego na krajnjim delovima 23a.

[0132] Kao što je prikazano na primer na Sl.4 i 5a, svaki vertikalni konstruktivni element 10 uključuje prvo sedište 11 za svaki horizontalni konstruktivni element oslonjen na navedeni

2

vertikalni konstruktivni element 10, i horizontalni konstruktivni element uključuje drugo sedište konfigurisano da bude oslonjeno na vrh navedenog prvog sedišta 11.

[0133] Kada se smanjena opterećenja prenose sa horizontalnog konstruktivnog elementa na vertikalni konstruktivni element 10, na primer kada je greda 20 oslonjena na više poravnatih vertikalnih konstruktivnih elemenata 10, kao što je prikazano na primer na Sl. 11, greda 20 može biti oslonjena na prvo sedište 11 svakog vertikalnog konstruktivnog elementa 10 preko drugih sedišta definisanih u donjoj horizontalnoj dasci 22, sabijajući navedenu donju horizontalnu dasku 22 u vertikalnom pravcu koji je suboptimalan, ali dovoljno otporan za takva smanjena opterećenja.

[0134] Kada su opterećenja koja se prenose sa grede 20 na vertikalne konstruktivne elemente 10 značajna, na primer kada je duga greda dužine između 3 m i 8 m oslonjena na vertikalne konstruktivne elemente 10 samo na svojim krajevima, krajnji deo 23a navedene dve centralne vertikalne daske svake grede 20 će biti vertikalno oslonjen na navedeno prvo sedište 11, prenoseći vertikalna opterećenja sa grede 20 na vertikalni konstruktivni element 10 u pravcu paralelnom sa glavnom površinom centralnih vertikalnih dasaka koji je optimalan za prenos opterećenja.

[0135] Pošto ovaj prenos opterećenja generiše sabijajuća opterećenja i opterećenja smicanja na navedenom krajnjem delu 23a centralnih vertikalnih dasaka, navedeni krajnji delovi 23a su poželjno napravljeni od konstruisanog drveta uključujući vlakna furnira u različitim pravcima, kao što je šperploča.

[0136] U primeru prikazanom na slikama, svako prvo sedište 11 može da sadrži dve vertikalne i paralelne daske upravne na centralne vertikalne daske koje treba da se oslone, gde svaka daska sadrži jedan centralni zarez između dve horizontalne oblasti oslonca. Svaka od oblasti oslonaca predviđena je da bude u kontaktu sa jednom od dve centralne vertikalne daske grede 20 koja treba da se osloni, a centralni zarez je namenjen za smeštaj krajnjeg dela 22a donje horizontalne daske 22 grede 20 oslonjene na navedeno prvo sedište 11, sprečavajući kontakt između navedenog krajnjeg dela 22a i prvog sedišta 11. Alternativno, prva sedišta 11 su blok od konstruisanog drveta pričvršćen za vertikalne podupirače.

[0137] U skladu sa primerom izvođenja prikazanom na slikama, svaki vertikalni konstruktivni element 10 uključuje više vertikalnih podupirača 12 kontinualnih duž cele dužine zgrade, gde su navedeni vertikalni podupirači 12 razdvojeni u horizontalnom pravcu pomoću distancera 14 vertikalnih konstruktivnih elemenata postavljenih između i prilepljenih za navedene podupirače 12, stvarajući šuplji vertikalni konstruktivni element 10. Odvajanje između podupirača 12 vertikalnog konstruktivnog elementa 10 omogućava ubacivanje krajnjeg dela svih greda koje

2

konvergiraju ka navedenom vertikalnom konstruktivnom elementu 10, uključujući krajnje delove 23a odgovarajućih centralnih vertikalnih dasaka, u navedenom prostoru između podupirača 12 vertikalnog konstruktivnog elementa 10, omogućavajući vertikalni kontinuitet podupirača 12, koji okružuju krajnji deo greda 20.

[0138] Prva sedišta 11 su takođe uključena između i prilepljena za podupirače 12, gde su navedena prva sedišta 11 umetnuta između i povezana za podupirače 12 unutar šupljeg vertikalnog konstruktivnog elementa, omogućavajući prenos opterećenja sa greda 20 na vertikalni konstruktivni element 10 u oblasti blizu geometrijskog centra vertikalnog konstruktivnog elementa 10, smanjujući opterećenja savijanja koja se stvaraju na vertikalnom konstruktivnom elementu 10.

[0139] Opterećenja koja se prenose sa greda 20 na vertikalne konstruktivne elemente 10 preko navedenih prvih sedišta 11 koncentrisana su na navedene podupirače 12, akumulirana sa više konstruktivnih kota poda i sprovedena do temelja gde su navedeni vertikalni konstruktivni elementi 10 oslonjeni.

[0140] Više greda 20 iste konstruktivne kote poda koje konvergiraju ka istom vertikalnom konstruktivnom elementu 10 povezane su jedna sa drugom najmanje preko gornje spojnice 40 i preko donje spojnice 50, kao što je prikazano na Sl.5b do 8b.

[0141] Gornja spojnica 40 je ravna horizontalna ploča koja uključuje onoliko horizontalnih spojnih krakova 41 koliko ima greda 20 iste konstruktivne kote poda koje konvergiraju ka navedenom vertikalnom konstruktivnom elementu 10, što je ugaona raspodela navedenih horizontalnih spojnih krakova 41 koja se podudara sa ugaonom raspodelom greda 20 koje konvergiraju ka navedenom vertikalnom konstruktivnom elementu 10.

[0142] Svaki horizontalni spojni krak 41 prilepljen je za krajnji deo 21a jedne gornje horizontalne daske 21 od jedne grede 20 oslonjene na navedeni vertikalni konstruktivni element 10. Navedena gornja spojnica 40 prenosi opterećenja između gornjih horizontalnih dasaka 21 od svih greda 20 koje konvergiraju ka navedenom vertikalnom konstruktivnom elementu 10.

[0143] U skladu sa poželjnim primerom izvođenja prikazanim na slikama, krajnji deo 21a svake gornje horizontalne daske 21 i horizontalni spojni krak 41 koji je prilepljen za istu uključuju komplementarne udubljene smaknute stepenice spojene i prilepljene jedne za druge, gde je svaki stepenik ravna površina paralelna sa gornjom glavnom površinom gornje horizontalne daske 21. Navedena veza kroz udubljene smaknute stepenice proizvodi raspodeljeni prenos opterećenja i takođe omogućava da gornja spojnica 41 bude u ravni sa navedenom gornjom glavnom površinom gornje horizontalne daske 21 od grede 20. Navedena gornja spojnica 40 je poželjno napravljena od konstruisanog drveta koje uključuje vlakna furnira u različitim pravcima, kao što je šperploča.

[0144] Donja spojnica 50 sadrži blok oblika koji se sužava, na primer, izvrnuti oblik zarubljene piramide, tesno ubačen u opadajućem smeru između krajnjeg dela 22a donjih horizontalnih dasaka 22 od greda 20 iste konstruktivne kote poda koje konvergiraju ka istom vertikalnom konstruktivnom elementu 20. Navedena donja spojnica 50 prenosi opterećenja između donjih horizontalnih dasaka 22 konvergirajućih greda 20 od iste konstruktivne kote poda.

[0145] Svaka donja horizontalna daska 22 može da sadrži ojačanje prilepljeno za njen krajnji deo 22a, između dve centralne vertikalne daske grede 20, što dovodi do povećanja debljine i otpornosti navedenog krajnjeg dela 22a donje horizontalne daske 22 koji je u kontaktu sa donjom spojnicom 50.

[0146] Kao što je prikazano na Sl.5b, 6a i 8a, navedena donja spojnica 50 je blok oblika koji se sužava ubačen u centar šupljeg vertikalnog konstruktivnog elementa 10 definisanog između vertikalnih podupirača 12 koji su sastavni deo navedenog vertikalnog konstruktivnog elementa 10, između krajnjeg dela konvergirajućih greda 20, gde se navedena donja spojnica 50 sabija između krajnjeg dela 22a donjih horizontalnih dasaka 22 konvergirajućih greda 20 iste konstruktivne kote poda.

[0147] Opciono, svaka greda 20 takođe može biti povezana sa vertikalnim konstruktivnim elementom 10 preko najmanje jedne vertikalne spojnice 60 napravljene od vertikalne ploče od konstruisanog drveta, kao što je prikazano na Sl.7a do 8b.

[0148] Svaka vertikalna spojnica 60 je prilepljena za jednu površinu 10a vertikalnog stuba od jednog vertikalnog podupirača 12 od vertikalnog konstruktivnog elementa 10, ispod i iznad konstruktivnog čvora.

[0149] Navedena vertikalna spojnica 60 prenosi opterećenja smicanja, savijanja i uvijanja sa greda 20 na podupirače 12 od vertikalnog konstruktivnog elementa 10, i poželjno je napravljena od konstruisanog drveta koje uključuje vlakna furnira u različitim pravcima, kao što je šperploča.

[0150] Svaki podupirač 12 od jednog pojedinačnog kontinualnog vertikalnog konstruktivnog elementa 10 tipično je napravljen od više naknadnih segmenata 13 vertikalnog podupirača kruto povezanih jedan sa drugim, gde svaki segment 13 vertikalnog podupirača ima istu visinu kao i rastojanje između naknadnih konstruktivnih kota poda.

[0151] Prema primerima izvođenja prikazanim na Sl. 5b i 5c dva naknadna segmenta 13 vertikalnog podupirača koji su sastavni deo istog podupirača 12 uključuje komplementarne

1

udubljene smaknute stepenice na svojim krajevima koji su spojeni i prilepljeni jedan za drugi obezbeđujući vertikalni kontinuitet i vertikalni prenos opterećenja.

[0152] Prema alternativnom primeru izvođenja, prikazanom na Sl. 7a do 8b, dva naknadna segmenta 13 vertikalnog podupirača, koji su sastavni deo istog podupirača 12, povezani su jedan sa drugim preko vertikalne spojnice 60 prilepljene za površinu 10a vertikalnog stuba od segmenata 13 vertikalnog podupirača postavljenih ispod grede 20 i za površinu 10a vertikalnog stuba od segmenata 13 vertikalnog podupirača postavljenih iznad grede 20.

[0153] Poželjno je da je svaki od navedenih segmenata 13 vertikalnog podupirača povezan sa vertikalnom spojnicom 60 preko komplementarnih udubljenih smaknutih stepenica paralelnih sa površinom 10a vertikalnog stuba uključenih u segmente 13 vertikalnog podupirača i u vertikalnu spojnicu 60, kako bi se obezbedio raspodeljeni prenos opterećenja. Navedene komplementarne udubljene smaknute stepenice obezbeđuju vertikalni kontinuitet i vertikalni prenos opterećenja.

[0154] U nekim slučajevima, poželjno je povezati segmente 13 vertikalnog podupirača koji imaju različitu površinu poprečnog preseka, koji obično imaju segmente 13 donjih vertikalnih podupirača sa većom površinom poprečnog preseka da bi izdržali veća akumulirana opterećenja, proizvodeći vertikalni konstruktivni element 10 sa povećanim presekom i povećanom otpornošću.

[0155] Svi primeri izvođenja opisani u pogledu sa vezom između jedne ili više greda 20 i jednog konstruktivnog čvora od jednog vertikalnog konstruktivnog elementa 10 takođe su primenljive na vezu između jedne ili više ploča 120 i konstruktivnog čvora od vertikalnog konstruktivnog elementa 10, na primer, kao što je prikazano na Sl.7A i 7B.

[0156] U tim primerima, ploča 120 uključuje u svom centralnom regionu onoliko kvadratnih vertikalnih prolaznih rupa koliko vertikalnih podupirača ima vertikalni konstruktivni element gde je oslonjen, četiri u ovom primeru, definišući razgranati deo između prolaznih rupa koji je smešten u šupljoj unutrašnjosti vertikalnog konstruktivnog elementa. Kao što će biti očigledno, kada je nekoliko ploča 120 oslonjeno na isti konstruktivni čvor, broj vertikalnih prolaznih rupa na svakoj ploči 120 je samo deo ukupnog broja vertikalnih podupirača od vertikalnog konstruktivnog elementa na koji se oslanjaju i navedene prolazne rupe će tada biti pored ivice ili ugla ploče 120.

[0157] U primeru prikazanom na Sl.7A i 7B, drugi distanceri 23 ploče 120 su mreža ukrštenih rebara, a drugo sedište uključuje region navedenih drugih distancera koji je gušće popunjen. U ovom primeru gornja daska horizontalnog konstruktivnog elementa takođe uključuje ojačanje definisano zadebljanim delom gornje ploče, koje se podudara sa razgranatim delom definisanim

2

između vertikalnih prolaznih rupa, za poboljšanje horizontalne otpornosti gornje ploče u navedenom regionu.

[0158] Između okvira definisanog između četiri ortogonalne grede 20 iste konstruktivne kote poda pokriven je segmentom 30 ploče oslonjenim na navedene grede 20.

[0159] Svaki segment 30 ploče uključuje gornju horizontalnu dasku 33, donju horizontalnu dasku 34 paralelne jednu sa drugom i povezane jednu sa drugom preko prvih rebara 31 paralelnih jedno sa drugim i drugih rebara 32 upravnih na prva rebra 31 umetnutih između navedenih gornje i donje horizontalne daske 33 i 34.

[0160] Gornja horizontalna daska 33 je veća od otiska šupljeg prostora definisanog između navedenih greda 20 gde je segment 30 ploče oslonjen. Gornja horizontalna daska 33 uključuje obodnu zonu koja je oslonjena i prilepljena za gornje horizontalne daske 21 od navedenih greda 20.

[0161] Gornja horizontalna daska 33 je povezana sa gornjom horizontalnom daskom 33 susednih segmenata 30 ploče, na primer preko komplementarnih udubljenih smaknutih stepenica pruženih u obodnoj zoni gornjih horizontalnih dasaka 33 obe gornje horizontalne daske 33 od susednih segmenata 30 ploče spojenih jedna sa drugom ili preko spojnica 36 gornje ploče prilepljenih za obodnu zonu gornjih horizontalnih dasaka 33 od obe gornje horizontalne daske 33 od susednih segmenata 30 ploče spojene jedna sa drugom. U ovom slučaju, spojnice 36 gornje ploče su izdužene letvice koje povezuju obodnu zonu obe gornje horizontalne daske 33, gde je poželjno da su navedene izdužene letvice ubačene u udubljene oblasti navedene obodne zone i u ravni sa gornjim horizontalnim daskama 33, kao što je prikazano na Sl.1.

[0162] Donja horizontalna daska 34 je jednaka ili manja od otiska šupljeg prostora definisanog između navedenih greda 20 na koji je oslonjen segment 30 ploče. Navedena donja horizontalna daska 34 uključuje obodnu zonu koja je prilepljena za okružujuće grede 20, poželjno za okružujuće centralne vertikalne daske navedenih greda 20, preko spojnice 35 donje ploče, koja je u ovom primeru letvica pričvršćena za obodnu zonu donje horizontalne daske 34, na primer preko komplementarnih udubljenih smaknutih stepenica pričvršćenih jedne za druge, i za centralnu vertikalnu dasku.

[0163] U ovom primeru izvođenja, najmanje jedna centralna vertikalna daska grede 20 su dve paralelne centralne vertikalne daske uključujući konfiguraciju sabijanja između za prenos opterećenja između spojnica 35 donje ploče od dva različita segmenta ploče prilepljenih na obe strane iste grede 20. U ovom primeru, konfiguracija sabijanja je poprečno rebro umetnuto između dve paralelne centralne vertikalne daske, upravno na navedene dve centralne vertikalne daske i paralelno sa, i poželjno koplanarno sa, donjim horizontalnim daskama 34 od oba susedna segmenta 30 ploče.

[0164] Predloženi segment 30 ploče može se podeliti na tri susedna i koplanarna segmenta 30a, 30b i 30b ploče, gde svaki ima približno jednu trećinu ukupne površine segmenta 30 ploče, gde svaki segment 30a, 30b i 30c ploče uključuje deo gornje horizontalne daske 33, deo donje horizontalne daske 34, broj prvih rebara 31 i deo svih drugih rebara 32, gde su navedena tri segmenta 30a, 30b i 30c ploče povezana jedan sa drugim preko spojeva ploče.

[0165] Svaki spoj ploče uključuje spoj gornjeg sloja, spoj donjeg spoja i spoj drugog rebra za svako pojedinačno drugo rebro 32.

[0166] Spoj gornjeg sloja sadrži spojnicu 37 za vezu gornjeg sloja koja je prilepljena za dva susedna dela gornje horizontalne daske 33 u oblasti povezivanja susednoj sa ivicom između dva susedna segmenta 30a, 30b, 30c ploče povezana jedan sa drugim, na primer preko komplementarnih udubljenih smaknutih stepenica koje su obezbeđene u spojnici 37 za vezu gornjeg sloja i u oblasti povezivanja susedne gornje horizontalne daske, gde su navedene komplementarne udubljene smaknute stepenice spojene i prilepljene jedne za druge.

[0167] Spoj donjeg sloja sadrži komplementarne udubljene smaknute stepenice obezbeđene na dva susedna dela donje horizontalne daske 34 u oblasti povezivanja susednoj sa ivicom između dva susedna segmenta 30a, 30b, 30c ploče povezana jedan sa drugim, gde su navedene komplementarne udubljene smaknute stepenice spojene i prilepljene jedne za druge.

[0168] Alternativno, navedeni spoj donjeg sloja sadrži spojnicu donjeg sloja prilepljenu za dva susedna dela donje horizontalne daske 34 u oblasti veze susednoj sa ivicom između dva susedna segmenta 30a, 30b, 30c ploče povezana jedan sa drugim.

[0169] Svaki drugi spoj rebra sadrži komplementarne udubljene smaknute stepenice obezbeđene na dva susedna dela drugog rebra 32 u oblasti veze susedne sa ivicom između dva susedna segmenta 30a, 30b, 30c ploče povezana jedan sa drugim, gde su navedene komplementarne udubljene smaknute stepenice spojene i prilepljene jedne za druge.

[0170] Alternativno, svaki drugi spoj rebra sadrži drugu spojnicu 39 rebra, u ovom slučaju mali ravan komad napravljen od konstruisanog drveta koji je prilepljen za dva susedna dela drugog rebra 32 u oblasti veze susedne sa ivicom između dva susedna segmenta 30a, 30b, 30c ploče povezana jedan sa drugim, obezbeđujući konstruktivni kontinuitet između delova drugog rebra 32 povezanih preko njega.

[0171] Tipično, tri segmenta 30a, 30b i 30c ploče postavljena su jedan pored drugog, oslanjajući navedene segmente 30a, 30b i 30c ploče na okružujuće grede 20 preko obodne zone gornje horizontalne daske 33 i respektivni delovi donje horizontalne daske povezani su jedan sa

4

drugim preko spojeva donjeg sloja. Zatim su delovi drugih rebara 32 različitih segmenata 30a, 30b i 30c ploče povezani jedan sa drugim pomoću spojeva drugog rebra. Konačno, delovi gornjih horizontalnih dasaka povezani su jedni sa drugima pomoću spojnica 37 za vezu gornjeg sloja prilepljenih za iste.

[0172] U skladu sa dodatnim primerom izvođenja, svaki segment 30 ploče je naknadno prednapregnuti segment ploče koji uključuje nekoliko naknadno prednapregnutih kablova 73 ploče paralelno sa prvim rebrima 31, gde se svaki naknadno prednapregnuti kabl 73 ploče preko segmenta 30 ploče pruža zategnuto i ima suprotne krajeve susedno sa obodnom zonom gornje horizontalne daske 33 i ima centralni region susedan sa donjom horizontalnom daskom 34 od segmenta 30 ploče, obezbeđujući povećanje ukupne konstruktivne otpornosti segmenta 30 ploče.

[0173] Opciono, segment ploče dalje sadrži nekoliko naknadno prednapregnutih kablova 73 ploče paralelnih sa drugim rebrima 32, obezbeđujući dvosmerno naknadno prednaprezanje segmenta 30 ploče.

[0174] Kada su više uzastopnih segmenata 30 ploče naknadno prednapregnuti segmenti ploče, bar neki od naknadno prednapregnutih kablova 73 ploče mogu biti kontinualni duž svih navedenih uzastopnih segmenata 30 ploče. U tom slučaju, naknadno prednapregnuti kablovi 73 ploče prolaze od jednog segmenta 30 ploče do susednog iznad grede 20 umetnute između navedenih susednih segmenata 30 ploče.

[0175] Takođe se razmatra da su navedeni naknadno prednapregnuti kablovi 73 ploče ubačeni u kablovske cevi ploče, gde svaki segment 30 ploče uključuje jednu kablovsku cev ploče za svaki naknadno prednapregnuti kabl 73 ploče, reprodukujući njegovu putanju, gde su kablovske cevi ploče susednih segmenata 30 ploče povezani jedna sa drugom preko spojnica cevi postavljenih iznad greda 20 umetnutih između susednih segmenata 30 ploče. Na taj način se kablovske cevi ploče mogu ugraditi u segmente ploče pre ugradnje navedenih segmenata 30 ploče unutar konstruktivnog sistema, i kasnije spojiti jedna sa drugom preko spojnica cevi nakon postavljanja.

[0176] Na sličan način, svaka greda 20 može biti naknadno prednapregnuta greda koja uključuje najmanje jedan naknadno prednapregnuti kabl 70 između dva suprotna kraja iste, gde suprotni krajevi navedene najmanje jedne grede 20 zadržavaju najmanje jedan naknadno prednapregnuti kabl 70 u gornjem položaju susedno sa gornjom horizontalnom daskom 21 i centralnim regionom navedene najmanje jedne grede 20, postavljene između navedenih suprotnih krajeva, zadržavajući najmanje jedan naknadno prednapregnuti kabl 70 u donjem položaju uporedo sa donjom horizontalnom daskom 22. U primeru prikazanom na Sl. 3a i 3b naknadno prednapregnuti kabl 70 postavljen je između dve paralelne centralne vertikalne daske, a greda 20 uključuje tri držača kabla umetnuta i upravna na navedene dve paralelne centralne vertikalne daske. Jedan držač kabla je u centru grede, zadržavajući naknadno prednapregnuti kabl 70 na svom donjem kraju, a dva držača kabla su na suprotnim krajevima grede i svaki zadržavajući naknadno prednapregnuti kabl 70 na svojim respektivnim gornjim krajevima, definišući naknadno prednapregnuti kabl 70 oblika slova V.

[0177] Takođe, više uzastopnih greda 20 može uključivati najmanje jedan kontinualni naknadno prednapregnuti kabl 70 koji prolazi duž svih navedenih uzastopnih greda 20. Opciono navedeni kontinualni naknadno prednapregnuti kabl 70 može da se ubaci u jednu kablovsku cev koja je prethodno ugrađena na svakoj gredi 20, gde su kablovske cevi svih navedenih uzastopnih greda 20 povezane jedna sa drugom preko spojnica cevi.

[0178] Razumeće se da se različiti delovi jednog primera izvođenja pronalaska mogu slobodno kombinovati sa delovima opisanim u drugim primerima izvođenja, čak i ako navedena kombinacija nije eksplicitno opisana, pod uslovom da je takva kombinacija unutar obima zahteva i da nema štete u takvoj kombinaciji.

[0179] Različiti podelementi koji su sastavni deo predloženog konstruktivnog sistema od konstruisanog drvenog mogu se odvojeno proizvesti u fabrici, transportovati do gradilišta, i kasnije zajedno montirati i pričvrstiti korišćenjem lepkova da bi se dobila konstrukcija.

[0180] Navedeni podelementi koji su sastavni deo predloženog sistema mogu uključivati, na primer, horizontalne konstruktivne elemente, segmente ploča i segmente vertikalnih konstruktivnih elemenata koji odgovaraju delovima vertikalnog konstruktivnog elementa 10, gde svaki segment vertikalnog konstruktivnog elementa uključuje najmanje jedan konstruktivni čvor, gornje spojnice i donje spojnice.

Claims

Patentni zahtevi

1. Konstruktivni sistem od konstruisanog drveta napravljen od komponenti od konstruisanog drveta, pri čemu komponente od konstruisanog drveta uključuju:

najmanje jedan vertikalni konstruktivni element (10) sa nekoliko konstruktivnih čvorova na različitim vertikalnim pozicijama, koje odgovaraju različitim kotama poda, gde svaki konstruktivni čvor uključuje najmanje jedno prvo sedište (11);

najmanje jedan horizontalni konstruktivni element (20, 120) za svaki konstruktivni čvor, gde je svaki horizontalni konstruktivni element (20, 120) sastavljen od gornje horizontalne daske (21) i donje horizontalne daske (22) okrenute jedne prema drugoj, odvojene jedna od druge u vertikalnom pravcu i

kruto povezane jedna sa drugom preko drugih distancera (23) sadržanih između navedenih gornje i donje horizontalne daske (21, 22), gde najmanje jedan horizontalni konstruktivni element (20, 120) uključuje najmanje jedno drugo sedište oslonjeno na i vertikalno preklopljeno sa najmanje jednim prvim sedištem (11) vertikalnog konstruktivnog elementa (10);

naznačen time da

je najmanje jedan vertikalni konstruktivni element (10) sastavljen od više kontinualnih vertikalnih podupirača (12) kontinualnih duž cele dužine vertikalnog konstruktivnog elementa (10) međusobno razdvojenih u horizontalnom pravcu i kruto povezanih jedan sa drugim preko prvih distancera (14) sadržanih između navedenih vertikalnih podupirača (12), gde je najmanje jedno prvo sedište (11) bar delimično sadržano između vertikalnih podupirača (12), gde su kontinualni vertikalni podupirači (12) sastavljeni od više naknadnih segmenata (13) vertikalnih podupirača poravnatih i kruto povezanih jedan sa drugim;

je najmanje jedno drugo sedište u regionu horizontalnog konstruktivnog elementa (20, 120) ubačeno između vertikalnih podupirača (12), u šupljoj unutrašnjosti vertikalnog konstruktivnog elementa (10) lišenog prvih distancera (14) bez prekidanja vertikalnih podupirača (12).

2. Konstruktivni sistem od konstruisanog drveta prema zahtevu 1, naznačen time da najmanje jedan vertikalni konstruktivni element (10) uključuje najmanje jedan srednji konstruktivni čvor u srednjem delu istog, gde se vertikalni podupirači (12) protežu iznad i ispod srednjeg konstruktivnog čvora, i/ili

je najmanje jedan konstruktivni čvor ukršten sa najmanje jednim horizontalnim konstruktivnim elementom (20, 120) bez prekidanja navedenog horizontalnog konstruktivnog elementa (20, 120), gde horizontalni konstruktivni element (20, 120) uključuje delove koji su istureni iz vertikalnog konstruktivnog elementa na najmanje dve različite strane vertikalnog konstruktivnog elementa.

3. Konstruktivni sistem od konstruisanog drveta prema zahtevu 1 ili 2, naznačen time da su više naknadnih segmenata (13) vertikalnog podupirača kruto povezani jedan sa drugim preko:

krajnjih površina naknadnih segmenata vertikalnog podupirača pričvršćenih jedne za druge lepkom;

komplementarnih udubljenih smaknutih stepenica definisanih na krajnjem delu dva naknadna segmenta (13) vertikalnog podupirača preklopljenih i pričvršćenih jedne za druge; ili

vertikalne spojnice (60); ili

vertikalne spojnice (60) napravljene od konstruisanog drveta, metala i/ili ugljeničnih vlakana; ili

vertikalne spojnice (60) delimično preklopljene sa oba naknadna segmenta (13) vertikalnog podupirača i pričvršćene za iste; ili

vertikalne spojnice (60) delimično preklopljene sa oba naknadna segmenta (13) vertikalnog podupirača preko komplementarnih udubljenih smaknutih stepenica i pričvršćene za iste; ili

vertikalne spojnice (60) sadržane između oba naknadna segmenta vertikalnog podupirača (13) i povezane sa prvim distancerima (14) kruto pričvršćenim za naknadne segmente (13) vertikalnog podupirača.

4. Konstruktivni sistem od konstruisanog drveta prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time da je više horizontalnih konstruktivnih elemenata (20, 120) oslonjeno na isti konstruktivni čvor, gde svaki horizontalni konstruktivni element (20, 120) uključuje najmanje jedno drugo sedište oslonjeno na najmanje jedno prvo sedište konstruktivnog čvora.

5. Konstruisani konstrukcijski sistem od drveta prema zahtevu 4, naznačen time da su više horizontalnih konstruktivnih elemenata (20, 120) oslonjenih na isti konstruktivni čvor čvrsto povezani jedan sa drugim preko:

gornje spojnice (40), barem delimično obuhvaćene u šupljoj unutrašnjosti vertikalnog konstruktivnog elementa (10), barem delimično preklopljene i pričvršćene za sve horizontalne konstruktivne elemente (20, 120) koji su oslonjeni na navedeni konstruktivni čvor kako bi se prenela horizontalna vučna opterećenja između gornjih horizontalnih dasaka (21) od povezanih horizontalnih konstruktivnih elemenata (20, 120) i/ili

donje spojnice (50), barem delimično obuhvaćene u šupljoj unutrašnjosti vertikalnog konstruktivnog elementa (10), postavljene između konvergirajućih horizontalnih konstruktivnih elemenata (20, 120) i u direktnom kontaktu sa istima ili u kontaktu sa istima preko umetnutog očvrslog lepka i/ili barem delimično preklopljene sa i pričvršćene za sve horizontalne konstruktivne elemente (20, 120) oslonjene u navedenom konstruktivnom čvoru i/ili barem delimično preklopljene sa i pričvršćene za druga sedišta svih horizontalnih konstruktivnih elemenata (20, 120) oslonjenih u edenom konstruktivnom čvoru kako bi se prenela horizontalna opterećenja sabijanja između donjih horizontalnih dasaka (22) od povezanih horizontalnih konstruktivnih elemenata (20, 120).

6. Konstruktivni sistem od konstruisanog drveta prema zahtevu 5, naznačen time da gornja spojnica (40) i/ili donja spojncia (50) uključuju nekoliko radijalnih horizontalnih spojnih krakova (41) koji okružuju centralni deo obuhvaćen u navedenoj šupljoj unutrašnjosti vertikalnog konstruktivnog elementa (10), gde je svaki radijalni horizontalni spojni krak (41) pričvršćen, ili je pričvršćen preko komplementarnih udubljenih smaknutih stepenica, za jedan horizontalni konstruktivni element (20, 120), gde su gornja spojnica (40) i/ili donja spojnica (50) napravljene od konstruisanog drveta, metala, očvrslih lepkova i/ili ugljeničnih vlakana.

7. Konstruktivni sistem od konstruisanog drveta prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time da je horizontalni konstruktivni element (20, 120):

greda (20), ili greda u obliku slova I, sa regionom koji uključuje najmanje jedno drugo sedište ubačeno u šuplju unutrašnjost vertikalnog konstruktivnog elementa (10) na svakom konstruktivnom čvoru koji podržava navedenu gredu (20) ili gredu u obliku slova I, ili

ploča (120) sa regionom koji uključuje najmanje jedno drugo sedište ubačeno u šuplju unutrašnjost vertikalnog konstruktivnog elementa (10), na svakom konstruktivnom čvoru koji podržava navedenu ploču (120), gde ploča (120) uključuje najmanje jednu vertikalnu prolaznu rupu susednu sa navedenim drugim sedištem kroz koju jedan vertikalni podupirač (12) vertikalnog konstruktivnog elementa (10) prolazi kroz ploču (120).

8. Konstruktivni sistem od konstruisanog drveta prema zahtevu 7, naznačen time da:

je greda (20) naknadno prednapregnuta greda koja uključuje najmanje jedan naknadno prednapregnuti kabl (70) između dva suprotna kraja iste; ili

su više poravnatih uzastopnih greda (20) naknadno prednapregnute grede koje uključuju najmanje jedan kontinualni naknadno prednapregnuti kabl (70) koji prolazi duž svih navedenih uzastopnih greda (20); ili

je ploča (120) naknadno prednapregnuta ploča koja uključuje više naknadno prednapregnutih kablova (73) ploče paralelnih jedan sa drugim ili raspoređenih u dva ukrštena smera; ili

su više poravnatih uzastopnih ploča (120) naknadno prednapregnute ploče koje uključuju više kontinualnih naknadno prednapregnutih kablova (73) ploče paralelnih jedan sa drugim ili raspoređenih u dva ukrštena pravca, gde bar neki od navedenih naknadno prednapregnutih kablova (73) prolaze duž svih navedenih uzastopnih ploča (120).

9. Konstruktivni sistem od konstruisanog drveta prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time da drugi distanceri (23) uključuju jednu ili više centralnih vertikalnih dasaka i/ili nekoliko centralnih vertikalnih dasaka raspoređenih u ortogonalnim pravcima i/ili čvrstu penu koja kruto povezuje gornju i donju horizontalnu dasku (21, 22) i/ili više naslaganih horizontalnih dasaka i/ili nekoliko naslaganih horizontalnih dasaka sa orijentisanim vlaknima paralelnim jedna prema drugima i/ili nekoliko naslaganih horizontalnih dasaka sa orijentisanim vlaknima raspodeljenim u upravnim pravcima u naknadnoj dasci.

10. Konstruktivni sistem od konstruisanog drveta prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time da je drugo sedište region ili ojačani region donje horizontalne daske (22) i/ili deo, ili ojačani deo, drugog distancera (23) koji nije pokriven donjom horizontalnom daskom (22) i/ili deo, ili ojačani deo, gornje daske produžene u konzoli od ostatka horizontalnog konstruktivnog elementa, i pri čemu je drugo sedište oslonjeno na prvo sedište (11) direktno ili preko umetnutog elementa ili umetnutog elementa od konstruisanog drveta, metala ili plastike.

11. Konstruktivni sistem od konstruisanog drveta prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time da u najmanje jednom konstruktivnom čvoru:

gornja i donja horizontalne daske (21, 22) najmanje jednog horizontalnog konstruktivnog elementa (20, 120) povezane sa navedenim konstruktivnim čvorom, odvojene su od vertikalnih podupirača (12) razmakom zazora, i prva i druga sedišta konfigurisana su da smanje ili izbegnu prenos sila savijanja, definišući zglobni spoj između horizontalnog konstruktivnog elementa (20, 120) i vertikalnog struktunog elementa (10); ili

gornja i donja horizontalna daska (21, 22) najmanje jednog horizontalnog konstruktivnog elementa (20, 120) povezane sa navedenim konstruktivnim čvorom, i gornje i donje spojnice pričvršćene za iste, odvojeni su od vertikalnih podupirača (12) razmakom zazora, i prva i druga sedišta konfigurisana su da smanje ili izbegnu prenos sila savijanja, definišući zglobni spoj između horizontalnog konstruktivnog elementa (20, 120) i vertikalnog konstruktivnog elementa (10); ili

gornja i donja horizontalna daska (21, 22), najmanje jednog horizontalnog konstruktivnog elementa (20, 120) povezane sa navedenim konstruktivnim čvorom, respektivno su u direktnom kontaktu ili povezane preko očvrslog lepka sa suprotnim vertikalnim stranama vertikalnih podupirača (12), prenoseći sile savijanja na vertikalne podupirače (12) definišući kruti spoj između horizontalnog konstruktivnog elementa (20, 120) i vertikalnog konstruktivnog elementa (10); ili

gornja i donja horizontalna daska (21, 22), najmanje jednog horizontalnog konstruktivnog elementa (20, 120) povezane sa navedenim konstruktivnim čvorom, i/ili gornja i donja spojnica pričvršćene za iste, respektivno su u direktnom kontaktu ili povezane preko očvrslih lepkova sa suprotnim vertikalnim stranama vertikalnih podupirača (12), prenoseći sile savijanja na vertikalne podupirače (12) definišući kruti spoj između horizontalnog konstruktivnog elementa (20, 120) i vertikalnog konstruktivnog elementa (10).

12. Konstruktivni sistem od konstruisanog drveta prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time da su više horizontalnih konstruktivnih elemenata (20, 120), od iste konstruktivne kote poda, bočno susedne ploče i povezane su jedna sa drugom preko:

obodnog regiona gornje horizontalne daske jedne ploče pričvršćenog za obodni region gornje horizontalne daske druge bočno susedne ploče direktno, preko komplementarnih smaknutih stepenica ili preko umetnute spojnice za vezu, za prenos horizontalnih opterećenja; i/ili

obodnog regiona gornje horizontalne daske jedne ploče pričvršćenog za obodni region gornje horizontalne daske druge bočno susedne ploče direktno, preko komplementarnih smaknutih stepenica ili preko umetnute spojnice za vezu, za prenos horizontalnih opterećenja, i obodnog regiona donje horizontalne daske jedne ploče pričvršćenog za obodni region donje horizontalne daske druge bočno susedne ploče za prenos horizontalnih opterećenja.

13. Konstruktivni sistem od konstruisanot drveta prema bilo kom od prethodnih zahteva od 1 do 11, naznačen time da su horizontalni konstruktivni elementi (20, 120) iste konstruktivne kote poda međusobno razmaknuti razmakom zazora i razmak zazora je pokriven jednim ili više segmenata (30) ploče oslonjenih na horizontalne konstruktivne elemente (20, 120) koji okružuju navedeni razmak zazora, gde svaki segment (30) ploče uključuje gornju horizontalnu dasku (33) i donju horizontalnu dasku (34) okrenute jednu prema drugoj, odvojene jednu od druge u vertikalnom pravcu i kruto povezane jednu sa drugom preko trećih distancera (31, 32) sadržanih između gornje i donje horizontalne daske (33, 34) segmenta (30) ploče, gde svaki segment (30) ploče ima:

obodni region gornje horizontalne daske (33) segmenta (30) ploče pričvršćen za gornju horizontalnu dasku (21) okružujućih horizontalnih konstruktivnih elemenata (20, 120) direktno, preko komplementarnih smaknutih stepenica ili preko spojnice (37) za vezu za prenos horizontalnih vučnih opterećenja; i/ili

obodni region gornje horizontalne daske (33) segmenta (30) ploče pričvršćen za gornju horizontalnu dasku (21) okružujućih horizontalnih konstruktivnih elemenata (20, 120) direktno, preko komplementarnih smaknutih stepenica ili preko spojnice (37) za vezu za prenos horizontalnih vučnih opterećenja, i obodni region donje horizontalne daske (34) segmenta (30) ploče pričvršćen za obodni region donje horizontalne daske (22) okružujućih horizontalnih konstruktivnih elemenata (20, 120) direktno, preko komplementarnih smaknutih stepenica ili preko umetnute spojnice (35), za prenos horizontalnih opterećenja sabijanja; i/ili

obodni region gornje horizontalne daske (33) segmenta (30) ploče pričvršćen za gornju horizontalnu dasku (33) drugog susednog segmenta (30) ploče direktno, preko komplementarnih smaknutih stepenica ili preko spojnice (37) za vezu za prenos horizontalnih vučnih opterećenja, gde je segment (30) ploče oslonjen na najmanje jedan horizontalni konstruktivni element (20, 120); i/ili

obodni region gornje horizontalne daske (33) segmenta (30) ploče pričvršćen za gornju horizontalnu dasku (33) drugog susednog segmenta (30) ploče direktno, preko komplementarnih smaknutih stepenica ili preko spojnice (37) za vezu za prenos horizontalnih vučnih opterećenja, gde je segment (30) ploče oslonjen na najmanje jedan horizontalni konstruktivni element (20, 120), i obodni region donje horizontalne daske (34) segmenta (30) ploče pričvršćen za obodni region donje horizontalne daske (34) susednih segmenata (30) ploče direktno, preko komplementarnih smaknutih stepenica ili preko umetnute spojnice (35), za prenos horizontalnih opterećenja sabijanja.

14. Konstruktivni sistem od konstruisanog drveta prema zahtevu 12 ili 13, naznačen time da je gornja horizontalna daska (33) segmenta (30) ploče povezana sa gornjom horizontalnom daskom (33) susednog segmenta (30) ploče direktno, preko komplementarnih preklopljenih smaknutih stepenica obezbeđenih u obodnoj zoni gornjih horizontalnih dasaka (33) ili preko spojnica (37) za vezu, za prenos horizontalnih vučnih opterećenja i/ili je donja horizontalna daska (34) segmenta (30) ploče povezana sa donjom horizontalnom daskom (34) susednog segmenta (30) ploče direktno, preko komplementarnih

4

preklopljenih smaknutih stepenica obezbeđenih u obodnoj zoni donjih horizontalnih dasaka (34) ili preko spojnica (37) za vezu, za prenos horizontalnih opterećenja sabijanja.

15. Konstruktivni sistem od konstruisanog drveta prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time da je prvo sedište (11) sadržano između i pričvršćeno za vertikalne površine dva vertikalna podupirača (12) okrenuta jedan prema drugom, uključujući površinu okrenutu nagore gde je drugo sedište oslonjeno i/ili pri čemu je drugo sedište površina horizontalnog konstruktivnog elementa (20, 120) izložena nadole.

16. Konstruktivni sistem od konstruisanog drveta prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time da vertikalni konstruktivni element (10) ima kvadratni ili pravougaoni poprečni presek

• definisan preko dva vertikalna podupirača (12), gde svaki pokriva dva ugla vertikalnog konstruktivnog elementa (10) definišući dva ulaza za šuplju unutrašnjost konstruktivnog čvora između navedenih vertikalnih podupirača (12), ili

• definisan preko tri vertikalna podupirača (12), gde jedan vertikalni podupirač (12) pokriva dva ugla vertikalnog konstruktivnog elementa (10) i druga dva vertikalna podupirača (12) postavljena su na preostala dva ugla vertikalnog konstruktivnog elementa (10), definišući tri ulaza za šuplju unutrašnjost konstruktivnog čvora između navedenih vertikalnih podupirača (12), ili

• definisan preko četiri vertikalna podupirača (12) postavljena na četiri ugla vertikalnog konstruktivnog elementa (10) definišući četiri ulaza za šuplju unutrašnjost konstruktivnog čvora između navedenih vertikalnih podupirača (12).

17. Konstruktivni sistem od konstruisanog drveta prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time da elementi od konstruisanog drveta povezani jedan sa drugim imaju tolerancijski razmak između sebe ispunjen očvrslim lepkom, ili tolerancijski razmak do 25 mm između sebe ispunjen očvrslim lepkom kada se ne prenose nikakva opterećenja smicanja kroz navedeni očvrsli lepak, ili tolerancijski razmak do 1 mm između njih ispunjen očvrslim lepkom kada se opterećenja smicanja prenose kroz navedeni očvrsli lepak.

18. Konstruktivni sistem od konstruisanog drveta prema bilo kom od prethodnih zahteva od 1 do 11 ili 15 do 17, naznačen time da je najmanje jedan horizontalni konstruktivni element (20, 120) greda (20), gde su drugi distanceri (23) horizontalnog konstruktivnog elementa (20, 120) preklopljene horizontalne daske od konstruisanog drveta naslagane između i pričvršćene za gornju horizontalnu dasku (21) i donju horizontalnu dasku (22).

19. Konstruktivni sistem od konstruisanog drveta prema bilo kom od prethodnih zahteva od 1 do 11 ili 15 do 18, naznačen time da je najmanje jedan horizontalni konstruktivni element (20, 120) greda (20) oslonjena na više konstruktivnih čvorova od više poravnatih vertikalnih konstruktivnih elemenata (10).

4