RS65309B1 - Prozračan odevni predmet i prozračan umetak za odevne predmete - Google Patents

Description

Opis

[0001] Ovaj pronalazak odnosi se na prozračan odevni predmet i na prozračan umetak za odevne predmete.

[0002] Dokument WO 01/01803 A1 otkriva prozračan odevni predmet prema uvodnom delu patentnog zahteva 1.

[0003] Kao što je poznato, ljudsko biće nosi odevne predmete i obuću kako bi zaštitilo svoje telo od atmosferskih uticaja kao što su sneg, kiša, vetar, a naročito od hladnoće.

[0004] Zaštita ljudskog tela uglavnom se izvodi pribegavanjem raznim slojevima odeće, od kojih je prvi, donje rublje, u direktnom kontaktu sa telom pa je on zatim pokriven uzastopnim slojevima u zavisnosti od spoljašnje temperature i uslova sredine.

[0005] Samim tim je dovoljno dodati ili ukloniti jedan sloj odeće ili više njih kako bi se postigla optimalna temperatura.

[0006] Ljudsko telo prirodno ima mehanizme koji mu pomažu da se toplotno prilagodi sredini u kojoj se nalazi.

[0007] Naime, ljudsko biće ima sistem samoregulacije koji održava unutrašnju temperaturu tela na vrednosti od približno 37°C. Ukoliko temperatura preterano poraste, pokreću se dva procesa: inicijalno, širenje krvnih sudova dovodi do povećanja protoka krvi u koži pa zatim počinje znojenje. Znojenje je izvrstan način hlađenja jer se energija koja se koristi za isparavanje znoja uzima iz kože. Porast unutrašnje temperature od nekoliko desetinki stepena može stimulisati znojenje, koje učetvorostručuje disperziju energije iz tela. Ukoliko unutrašnja temperatura preterano opadne, prva reakcija je vazokonstrikcija, koja smanjuje protok krvi u koži. Druga reakcija je povećano stvaranje energije unutar tela, koje se izvodi delovanjem na mišiće, dakle pokretanjem drhtavice. Taj je sistem takođe efikasan i može drastično povećati stvaranje energije. Kontrolni sistem koji reguliše telesnu temperaturu je veoma složen; poznate su dve glavne grupe receptora kontrolnog sistema i one su smeštene u koži i u hipotalamusu.

[0008] U uslovima povišene temperature aktivira se receptor smešten u hipotalamusu i pokreće mehanizam za odbranu od toplote ukoliko unutrašnja temperatura poraste preko 37°C. Receptori smešteni u koži osetljivi su na hladnoću i pokreću mehanizam za odbranu od hladnoće ukoliko temperatura kože padne ispod 34°C. Ako receptori šalju signale istovremeno, mozak ljudskog bića inhibira jednu odbrambenu reakciju ili njih obe.

[0009] Toplota koju generiše ljudsko telo, osim što dovodi do znojenja, prenosi se i zračenjem napolje.

[0010] Ta toplota, koja je uvek prisutna, dovodi do zagrevanja vazduha koji se nalazi između tela i odevnog predmeta pa taj vazduh, odlaskom nagore, izaziva dalje pregrevanje i nelagodnost, na primer na ramenima i na leđima, što su zone akumulacije.

[0011] Kako bi se taj nedostatak otklonio, neophodno je proizvesti ili dovesti vazdušnu razmenu (suštinski efekat ventilacije) unutar odevnog predmeta do maksimuma nezavisno od ispuštanja pare, korišćenjem razlika u pritisku koje nastaju između unutrašnjosti i spoljašnjosti odevnog predmeta.

[0012] Na primer, sa spoljašnjom temperaturom od 5°C i relativnom vlažnošću od 50%, uz unutrašnju temperaturu na 25°C i relativnu vlažnost koja iznosi 90%, dobijena razlika u pritisku iznosi približno 24 milibara, što je daleko od zanemarljivog faktora.

[0013] Ukoliko vodena para ne može da izađe iz zaštitnog omotača koji okružuje ljudsko telo (odeće), vlažnost raste sve dok se para ne kondenzuje i ne vrati u tečno stanje znoja, čime natapa same odevne predmete počevši od donjeg rublja koje čini prvi sloj.

[0014] Taj neprijatni nedostatak može se ispraviti uklanjanjem mokrog odevnog predmeta kako bi se zamenio suvim, na primer nakon izazovnog planinarenja, ali tako dolazi do naglog hlađenja tela pa postoji opasnost od pneumonije i drugih bolesti povezanih sa hladnoćom.

[0015] Dok je, s jedne strane, zaštita ljudskog tela od najtežih uslova hladnoće veoma efikasna zahvaljujući upotrebi visoko termoizolacionih materijala, s druge strane je teško prenebregnuti nemogućnost da se telu omogući normalno znojenje, uz osiguravanje odvođenja vodene pare proizvedene znojenjem.

[0016] Jasno je da je tokom tople sezone problem osetniji i da primorava mnoge ljude da se tuširaju više puta u toku dana te da se neprestano presvlače.

[0017] Postojao je pokušaj da se ti nedostaci reše izradom otvora u odevnim predmetima koji mogu biti više ili manje zatvoreni u zonama sa većom koncentracijom znoja, na primer ispod pazuha. Međutim, to ne osigurava naročite efekte jer se pokazalo da otvori ne mogu da osiguraju efikasnu vazdušnu razmenu unutar odevnog predmeta.

[0018] Čak ni obezbeđivanje većeg broja otvora nije dalo zadovoljavajuće rezultate.

[0019] Naime, neki delovi odevnih predmeta u praksi uvek prianjaju direktno na telo, određenije na ramena i na vratnu zonu pa samim tim vodena para koja se stvara isparavanjem telesnog znoja ostaje zarobljena između samog tela i zoni odevnih predmeta koje ne prianjaju direktno na njega (obično zona stomaka, slabinska zona leđa i naročito zona ispod pazuha), čime se sprečava njeno odvođenje.

[0020] Ostala poznata rešenja obezbeđuju otvore na prednjoj strani odevnog predmeta, na bočnoj strani i na leđima kako bi se stvorila ventilacija i izbegla kondenzacija vodene pare koje stvara znojenje unutar odevnog predmeta. Međutim, ta su se rešenja pokazala kao prilično skupa i ona značajno produžavaju postupak za proizvodnju odevnog predmeta.

[0021] Stoga su osmišljeni odevni predmeti u kojima se izbacivanje toplog vlažnog vazduha uglavnom izvodi korišćenjem prirodne težnje toplog vlažnog vazduha da ide nagore (konvekcijom).

[0022] Određenije, US4452034 sadrži učenja za obezbeđivanje kanala, unutar odevnog predmeta, kroz koje odozdo nagore prolazi topao vlažan vazduh, ali on izlaže odevni predmet ulasku tečnosti, na primer vode, spolja ka unutra kroz otvorene krajeve.

[0023] Tehničko rešenje predloženo u EP1194049 rešava gorenavedeni nedostatak tako što predlaže obezbeđivanje odevnog predmeta koji obuhvata spoljašnji zaštitni omotač sa unutrašnjim slojem koji obrazuje međuprostor unutar njega. Unutrašnji sloj, najmanje u zonama ljudskog tela koje su najpodložnije znojenju, ima otvore pomoću kojih topao vlažan vazduh pristupa međuprostoru, pri čemu se on unutar međuprostora usmerava korišćenjem „efekta dimnjakaˮ konvekcije. Unutrašnji sloj i spoljašnji omotač, u vršnoj zoni odevnog predmeta, imaju otvore za izlaženje toplog vlažnog vazduha, koji se kombinuju sa sredstvima za zadržavanje vode, nečistoća ili drugih spolja.

[0024] To rešenje ipak ima nedostatke, kao što su poteškoće pri izradi odevnog predmeta, koji proizilaze iz činjenice da je, radi održavanja međuprostora, pored unutrašnjeg sloja i spoljašnjeg omotača, neophodno spojiti i međusloj, kog čini, na primer, tkanina opisana u EP2007235, u ime istog prijavioca, koji sprečava sabijanje međuprostora. To povlači potrebu za korišćenjem najmanje jednog dodatnog međusloja i rukovanjem njime tokom proizvodnje u odnosu na tradicionalnu obradu, koja, pak, obezbeđuje unutrašnji sloj i spoljašnji omotač, čime se značajno umnožavaju radnje za izradu odevnog predmeta jer to povlači uvođenje složenih rešenja. Naime, spoljašnje tkanine moraju biti adekvatne debljine da bi se sprečila vidljivost međusloja spolja. To povlači značajna ograničenja stilske slobode i pristajanja zbog sveukupnog ukrućivanja odevnog predmeta.

[0025] Osim toga, kako bi se proizveo odevni predmet, neophodno je da svi elementi potrebni za njegovo sastavljanje budu dostupni istovremeno, što sprečava odlaganje nekih radnji a samim tim i delokalizaciju pojedinačnih proizvodnih aktivnosti, uz sprečavanje primene logičkih sistema inventara koji trenutno traže sve veću fleksibilnost u proizvodnji.

[0026] Drugi nedostatak je povezan sa proizvodnim otpadom, koji predstavlja posledicu, na primer, radnji sečenja i primorava snabdevanje proizvođača odevnih predmeta ogromnim količinama materijala. To povlači poteškoću praćenja stvarne upotrebe materijala isključivo za zvaničnu proizvodnju koju ugovori dobavljač.

[0027] Štaviše, kako bi se obezbedili prozračni odevni predmeti, često je neophodno koristiti međupostave skromne debljine koje se obično ušivaju duž jedne strane tkanine, obično trodimenzionalne tkanine, koja obezbeđuje međuprostor za prolazak znoja u parnoj fazi, i duž jedne strane postave ili spoljašnjeg omotača. Te se međupostave koriste kako bi se izbegla potreba da se trodimenzionalna tkanina ušiva direktno za postavu ili za spoljašnji omotač odevnog predmeta. Naime, trodimenzionalna tkanina je značajno deblja od postave pa ušivanje veoma debelih materijala često podrazumeva stvaranje nabora i pregiba, zbog relativnog razdvajanja između materijala, što otežava obezbeđivanje prošivenog šava prema najboljoj proizvođačkoj praksi, čime se ugrožava estetika gotovog proizvoda.

[0028] Osim toga, često su potrebni rezovi i prošiveni šavovi na spoljašnjem omotaču odevnog predmeta kako bi se sakrile faze koje prouzrokuje prelaz između zona odevnog predmeta koje obuhvataju trodimenzionalnu tkaninu i zona u kojima je nema.

[0029] Neophodni su i prošiveni šavovi koji spajaju različite delove trodimenzionalne tkanine, čime se prekida kontinuitet prolaza za paru i stvaraju lažni porubi koji, preklapanjem sredstava za zadržavanje, ugrožavaju njihovo funkcionisanje.

[0030] Cilj ovog pronalaska je obezbeđivanje odevnog predmeta koji može da poboljša stanje tehnike u jednom od gorenaznačenih aspekata ili više njih.

[0031] Unutar tog cilja, predmet ovog pronalaska je osiguravanje adekvatne vazdušne razmene unutar odevnog predmeta.

[0032] Drugi predmet ovog pronalaska je predlaganje umetka pomoću kog se obezbeđuje odevni predmet koji nema složene sisteme za regulisanje znojenja i ne zahteva intervenciju nosioca.

[0033] Dalji predmet ovog pronalaska je obezbeđivanje odevnog predmeta koji, iako omogućava znojenje uz izlazak vodene pare koje znojenje proizvodi, sprečava ulaske vode spolja.

[0034] Još jedan predmet koji nije deo ovog pronalaska je obezbeđivanje umetka koji se brzo i jednostavno može primeniti na bilo koji kaput ili jaknu ili drugi proizvod, kako bi se omogućila prirodna ventilacija korišćenjem „efekta dimnjakaˮ, tj., prirodne težnje toplog vazduha da ide nagore.

[0035] Još jedan predmet koji nije deo ovog pronalaska je obezbeđivanje umetka koji se može primeniti u brojnim vrstama odevnih predmeta, bilo da je reč o sportskim, formalnim ili neformalnim.

[0036] Štaviše, predmet ovog pronalaska je prevazilaženje nedostataka iz stanja tehnike na način koji predstavlja alternativu bilo kom od postojećih rešenja.

[0037] Još dalji predmet ovog pronalaska je obezbeđivanje odevnog predmeta koji je veoma pouzdan, relativno lak za nabavku i to po konkurentnim cenama.

[0038] Taj cilj, kao i ti i drugi predmeti koji će postati jasniji u nastavku, postižu se odevnim predmetom prema zahtevu 1, opciono opremljenim jednom od karakteristika zavisnih patentnih zahteva ili sa više njih.

[0039] Dalje karakteristike i prednosti ovog pronalaska postaće jasnije nakon čitanja opisa poželjnog, ali neograničavajućeg načina ostvarivanja odevnog predmeta prema ovom pronalasku, koji je, neograničavajućeg primera radi, prikazan u pridruženom nacrtu, u kom:

Fig.1 predstavlja izgled odevnog predmeta prema ovom pronalasku s prednje strane;

Fig.2 predstavlja uvećani izgled dela odevnog predmeta prikazanog na Fig.1, u kom se može videti unutrašnji sloj umetka;

Fig.3 predstavlja izgled istog odevnog predmet sa Fig.1 sa zadnje strane;

Fig.4 predstavlja izgled umetka s prednje strane;

Fig.5 predstavlja raščlanjeni aksonometrijski izgled dela umetka;

Fig.6 predstavlja izgled prve varijante unutrašnjeg sloja umetka;

Fig.7 predstavlja izgled druge varijante unutrašnjeg sloja umetka;

Fig.8 predstavlja izgled treće varijante unutrašnjeg sloja umetka;

Fig.9 predstavlja izgled detalja varijante sredstava za zadržavanje;

Fig.10 predstavlja izgled preseka istog detalja sa Fig.9;

Fig.11 predstavlja izgled daljeg odevnog predmeta prema ovom pronalasku s prednje strane.

[0040] Uz pozivanje na navedeni nacrt, odevni predmet prema ovom pronalasku, koji se uopšteno označava pozivnom oznakom 50, je prozračan i obuhvata:

- spoljašnji omotač 51, čija površina, u gornjoj zoni istog odevnog predmeta 50, ima najmanje jedan otvor za izlaženje znoja u parnoj fazi,

- prozračnu spoljašnju prekrivku 11, koja obuhvata sredstva 12 za zadržavanje vode spolja,

- unutrašnji sloj 13, koji treba da ide do tela nosioca odevnog predmeta 50, koji, zahvaljujući sredstvima 16, 116, 216 za odstojanje spoljašnje prekrivke 11 od tela nosioca, obrazuje međuprostor za prolazak znoja u parnoj fazi, kog proizvodi telo i koji se usmerava unutar međuprostora, u spoljašnju prekrivku 11.

[0041] Spoljašnja prekrivka 11, sredstva 12 za zadržavanje vode spolja i unutrašnji sloj 13 postavljeni su u prozračni prethodno sklopljeni umetak 10, koji je smešten kod najmanje jednog otvora i izveden da obrazuje zaštitu i potporu za njega kako prilikom sklapanja tako i prilikom funkcionisanja.

[0042] Umetak 10 se spaja duž obima otvora, na primer pomoću postupka odabranog iz grupe koju čine: šivenje, lepljenje, toplotno zaptivanje, visokofrekventno zavarivanje. Štaviše, u slučaju prošivenog šava, moguće je, na pomenuti prošiveni šav, primeniti vodootporne trake.

[0043] U prikazanom slučaju (Fig.1, 2 i 3), odevni predmet 50 prema ovom pronalasku čini jakna.

[0044] Spoljašnji omotač 51 je poželjno vodoodbojan a opciono i vodootporan, u slučaju da se vodootporna i prozračna membrana spaja sa njim na unutrašnjoj strani odevnog predmeta 50.

[0045] Struktura umetka 10 jasno je vidljiva na Fig.4 i 5.

[0046] Odstojna sredstva 16 mogu se sastojati, primera radi, od odbojnika ili traka umetnutih između spoljašnje prekrivke i unutrašnjeg sloja (na primer izlivenih bilo u prekrivci ili sloju ili toplotno zaptivenih bilo za prekrivku ili sloj).

[0047] U poželjnom i prikazanom načinu ostvarivanja, unutrašnji sloj 13 je spojen sa spoljašnjom prekrivkom 11 i, svojom strukturom, obrazuje odstojna sredstva 16, 116, 216. U tom slučaju, pomenuta odstojna sredstva 16, 116, 216 mogu poželjno i praktično biti sačinjena od trodimenzionalne tkanine.

[0048] Spoljašnja prekrivka 11 poželjno obuhvata spoljašnji sloj 14 koji je najmanje prozračan i dizajnirana je da ide do spoljašnje sredine prilikom primene umetka 10 u odevni predmet 50.

[0049] Prema ovom pronalasku, sredstva 12 za zadržavanje obuhvataju vodootporan i prozračan funkcionalni sloj 15.

[0050] Spoljašnji sloj 14 poželjno je i vodoodbojan.

[0051] Spoljašnji sloj 14 takođe sačinjava, na primer, tkanina izrađena od prirodnog ili sintetičkog materijala, sa funkcijom zaštite funkcionalnog sloja 15, na primer, od udara spoljašnjim predmetima i omogućavanja obezbeđivanja širokog spektra estetskih varijanti (na primer sa različitim bojama i ukrasnim obrascima).

[0052] Funkcionalni sloj 15 obuhvata membranu koja propušta paru i/ili vazduh, a ne propušta vodu.

[0053] On može biti izrađen, na primer, od materijala odabranog iz grupe koju čine ekspandirani politetrafluoroetilen (skraćeno ePTFE), poliuretan (skraćeno PU), polietilen (skraćeno PE), poliestar (skraćeno PES) ili drugi polimerni materijali.

[0054] Element ne propušta vodu ukoliko se otkrije manje od tri tačke propuštanja kada se podvrgne vodenom stubu od najmanje 1000 mm. Određenije, vodootpornost se ocenjuje kao otpornost uzorka na prodiranje vode pod pritiskom u skladu sa EN 20811:1992 standardom. Uzorak materijala površine od 100 cm<2>pričvršćuje se u ispitnoj glavi u horizontalnom položaju kako ne bi iskliznuo između stezaljki i bez obrazovanja ispupčenja; štaviše, ne sme biti propuštanja vode na stezaljkama. Uzorak se podvrgava vodenom stubu koji se neprestano podiže i deluje iznad ili ispod uzorka. Destilovana ili demineralizovana voda je na temperaturi od 20±2°C ili 27±2°C a brzina kojom se vodeni stub podiže iznosi 10±0,5 cmH2O/min ili 60±3 cm H2O/min, pri čemu 1 cmH2O iznosi približno 1 milibar.

[0055] U nastavku se podrazumeva da pojam „vodootporanˮ znači da ne propušta vodu.

[0056] Propustljivost pare se utvrđuje u skladu sa postupkom opisanim u poglavlju 6.6 ISO 20344-2004 standarda. ISO 20344-2004 standard, u poglavlju 6.6 „Utvrđivanje propustljivosti vodene pareˮ, koji se odnosi na zaštitnu obuću, opisuje ispitni postupak koji se sastoji od pričvršćivanja uzorka materijala kog treba ispitati tako da se zatvori otvor boce koja sadrži određenu količinu čvrstog desikanta, tj., silikagela. Boca se podvrgava snažnoj vazdušnoj struji u atmosferi za kondicioniranje. Boca je okrenuta kako bi se promešao čvrsti desikant i optimizovalo njegovo dejstvo sušenja vazduha sadržanog u boci. Boca se meri pre i posle ispitnog perioda kako bi se utvrdila masa vlažnosti koja je prošla kroz materijal i koju je apsorbovao čvrsti desikant. Zatim se, na osnovu mase vlažnosti koja je izmerena, površine otvora boce i ispitnog vremena, izračunava propustljivost vodene pare, izražena u miligramima po kvadratnom centimetru na sat [mg/cm<2>·h].

[0057] U nastavku se pojmovi „propustljivost pareˮ i „prozračanˮ koriste naizmenično sa istim značenjem.

[0058] Element je vodoodbojan ukoliko može da primora kap vode da klizi na njegovoj površini budući da se, između površine i kapi, stvara vrlo veliki ugao kvašenja koji ne dozvoljava apsorpciju na delu materijala u odsustvu hidrostatičkog pritiska. Za razliku od elementa koji je vodootporan, vodoodbojan element ne može da zadrži prodiranje vode u prisustvu hidrostatičkog pritiska. Karakteristika vodoodbojnosti, koja se dobija, na primer, pomoću završne obrade koja transformiše vodu koja pogađa tkaninu u kapljice koje klize po površini umesto prodiranja kroz tkaninu, slabiće tokom vremena ili u prisustvu hemijskog čišćenja.

[0059] Funkcionalni sloj 15, koji je vodootporan, čini sredstva za zadržavanje vode spolja, dok omogućava prolazak vodene pare: na taj način, kada se umetak 10 primeni u odevni predmet, voda koja dolazi spolja, na primer u obliku kiše, ne može da prođe kroz umetak, dok znoj u parnoj fazi, koja potiče od tela nosioca odevnog predmeta, može izaći napolje, čime se osigurava prirodna termoregulacija tela i ventilacija odevnog predmeta.

[0060] Sredstva 12 za zadržavanje, pored funkcionalnog sloja 15, mogu, u potonjem slučaju, obuhvatati i noseći sloj, koji nije prikazan, koji ide do spoljašnjeg sloja 14 ili do unutrašnjeg sloja 13. Noseći sloj nosi funkcionalni sloj 15 i ukoliko ide do unutrašnjeg sloja, on može olakšati lepljenje funkcionalnog sloja za potonji.

[0061] Taj noseći sloj može biti izrađen, na primer, od tkanine ili netkanog materijala, koji štiti funkcionalni sloj 15 od degradiranja ili mogućeg kontakta sa tupim predmetima koji ga mogu uništiti.

[0062] Odevni predmet 50 prema ovom pronalasku može poželjno obuhvatati i prozračnu postavu, koja nije prikazana i koja je sama po sebi poznate vrste, izvedenu da pokriva najmanje delimično unutrašnji sloj 13 na strani koja ide do nosioca, što omogućava dvojnu upotrebu dvostranog odevnog predmeta u kom se umetak 10 može primeniti.

[0063] Ta je postava praktično izrađena sa otvorima za prolazak znoja u parnoj fazi, kog proizvodi telo nosioca odevnog predmeta u kom je umetak 10 primenjen, u međuprostor.

[0064] Odevni predmet 50 takođe može poželjno obuhvatati, suštinski u umetku 10, sloj ispune između sredstava 12 za zadržavanje i međuprostora.

[0065] Kao što je ranije pomenuto, unutrašnji sloj 13 može, svojom strukturom, obrazovati odstojna sredstva 16, 116, 216 i u tom slučaju njih praktično sačinjava trodimenzionalna tkanina.

Trodimenzionalna tkanina tako obezbeđuje prisustvo međuprostora, uz zauzimanje zapremine koja je značajnim delom ispunjena vazduhom.

[0066] Pod pojmom „trodimenzionalna tkaninaˮ uglavnom se podrazumeva pozivanje na jednu tkaninu čija su komponentna vlakna postavljena u međusobno upravnom planarnom odnosu. Sa stanovišta proizvodnog postupka, u tkanju 3D tipa, skupovi vlakana X i Y se tkaju redovima i kolonama stvarnih vlakana Z. Pod izrazom „skupovi vlakana X i Yˮ podrazumeva se pozivanje na horizontalne odnosno vertikalne skupove potke. Pod pojmom „vlakna Zˮ podrazumeva se pozivanje na skup višeslojne potke.

Moguće je dobiti trodimenzionalne tkanine i postupcima za tkanje 2D tipa. Trodimenzionalna tkanina se može dobiti i pletenjem na ravnim ili kružnim pletaćim mašinama.

[0067] Trodimenzionalna tkanina prikazana na Fig.6 ima, kao odstojna sredstva 16, poželjne prolaze za znoj u parnoj fazi koji su obrazovani nizom kanala 17. Određenije, u toj varijanti ona ima rebra 18 koja odvajaju kanali 17 koji obrazuju poželjne prolaze za znoj, koja, prilikom primene umetka 10 u odevni predmet 50, treba da budu do tela nosioca i da se prostiru pretežno u vertikalnom smeru odozdo nagore.

[0068] Naime, umetak 10 mora da se primeni u odevni predmet, sa kanalima 17 u položaju koji je pretežno vertikalan u odnosu na položaj upotrebe odevnog predmeta koji se nosi. Na taj način, oni obrazuju poželjne prolaze za topao vlažan vazduh, koji mora da izađe napolje prolaskom kroz sredstva 12 za zadržavanje. Fig.1 do 3 prikazuju primenu umetka 10 u odevnom predmetu 50, koji će biti detaljnije opisan u nastavku, a na Fig.2 je naročito vidljiv unutrašnji sloj 13, pri čemu se vidi vertikalni položaj kanala 17.

[0069] Trodimenzionalna tkanina obuhvata, kao što se jasno može videti na Fig.6:

- prvi sloj 19, koji treba da ide do tela nosioca, koji je prozračan i izveden da usmerava znoj, u tečnoj fazi i u parnoj fazi, od tela nosioca,

- drugi središnji i odbojni sloj 20, koji obrazuje međuprostor i rebra 18, za prenos znoja u parnoj fazi iz prvog sloja 19 napolje budući da su rebra 18 odvojena kanalima 17,

- prozračan treći sloj 21, koji je suštinski sličan prvom sloju 19 i zatvara drugi sloj 20 sa njim kao u sendviču.

[0070] Prvi sloj 19 je sačinjen od traka tkanine, pri čemu je svaka od njih postavljena tako da pogađa odgovarajuće rebro 18. Prvi sloj 19, a samim tim i trake koje ga čine, kao i drugi sloj 20, poželjno su izrađeni od vlakana poliestra ili polipropilena ili opciono drugih ekvivalentnih vlakana.

[0071] Prvi sloj 19 je poželjno hidrofoban kako bi se olakšao prolazak znoja u tečnom stanju od tela nosioca (umesto da se razbija, što bi se desilo da je, pak, hidrofilan) ka drugom sloju 20 i ka trećem sloju 21. Poželjno je i drugi sloj hidrofoban ili hidrofilan, u zavisnosti od brzine prenosa znoja koju treba dati sistemu. Na taj način, znoj u tečnoj fazi prolazi u prvi sloj 19, koji je hidrofoban i samim tim prethodno podešen da propušta tečnost, pa prolazi kroz rebra 18 drugog sloja 20, te dolazi do trećeg sloja 21. Treći sloj 21 je poželjno hidrofilan, tako da se znoj u tečnoj fazi difunduje, čime se raspoređuje na najvećoj dostupnoj površini, pa samim tim može lakše ispariti.

[0072] Unutrašnji sloj 13 je spojen sa funkcionalnim slojem 15 poželjno pomoću lepljivog sloja koji je umetnut između njih dvaju.

[0073] Spajanje se određenije može postići pomoću dvostrukog lepka, koji je opremljen zaštitnim filmom kog treba ukloniti pre spajanja sa funkcionalnim slojem 15. Kao alternativa, spajanje se može izvesti šivenjem ili visokofrekventnim zavarivanjem.

[0074] Takođe kao alternativa, unutrašnji sloj 13 se lepljenjem spaja sa funkcionalnim slojem 15, pri čemu je lepak raspoređen u tačkama ili prema prethodno podešenom modelu, na primer trakama ili mrežama, i može se aktivirati termički.

[0075] Lepljenje je poželjno jer ne zahteva perforaciju funkcionalnog sloja 15, što se, pak, dešava kod šivenja, čime se izbegavaju naknadne radnje za postizanje vodootpornosti funkcionalnog sloja 15.

[0076] Uglavnom, svi postupci za spajanje, navedeni ili ekvivalentni, ne smeju sprečavati prozračnost umetka 10.

[0077] Spoljašnja prekrivka 11, unutrašnji sloj 13 i opciona postava poželjno se spajaju pomoću obodnog prošivenog šava 22, koji je prikazan na Fig.4.

[0078] Na Fig.7 je prikazana jedna moguća varijanta unutrašnjeg sloja, koji obrazuje odstojna sredstva 116 koja opet sačinjava trodimenzionalna tkanina, i označena je pozivnom oznakom 113.

Trodimenzionalna tkanina, u tom slučaju, obuhvata sloj 120 materijala od tkanine s florom i određenije:

- prvi sloj 119, koji treba da ide do tela nosioca, koji je prozračan i izveden za usmeravanje znoja, u tečnoj fazi i u parnoj fazi, od tela nosioca,

- drugi središnji i odbojni sloj 120, koji obrazuje međuprostor i koji se dobija pomoću materijala od tkanine s florom, za prenos znoja u parnoj fazi od prvog sloja 119 napolje,

- treći prozračni sloj 121, koji je suštinski sličan prvom sloju 119 i zatvara drugi sloj 120 sa njim kao u sendviču.

[0079] Na Fig.8 je prikazana dalja moguća varijanta unutrašnjeg sloja, koji obrazuje odstojna sredstva 216 koja opet sačinjava trodimenzionalna tkanina, i označena je pozivnom oznakom 213. U tom slučaju, trodimenzionalna tkanina obuhvata veći broj uzajamno bočno susednih cevčica 217, koje suštinski menjaju kanale iz prve varijante.

[0080] Ta varijanta obuhvata:

- prvi sloj 219, koji treba da ide do tela nosioca, koji je prozračan i izveden da usmerava znoj u tečnoj fazi i u parnoj fazi od tela nosioca,

- drugi središnji i odbojni sloj 220, koji obrazuje međuprostor i kog čini veći broj cevčica 217, koje su uzajamno bočno susedne tako da se međuprostor obezbeđuje skupom prolaza unutar svake od pomenutih cevčica 217, za prenos znoja u parnoj fazi od prvog sloja 219 napolje,

- treći prozračan sloj 221, koji je suštinski sličan prvom sloju 219 i zatvara drugi sloj 220 sa njim kao u sendviču.

1

[0081] I u tom se slučaju umetak 10 mora primenjivati na odevni predmet tako da olakšava prolazak nagore pare koja prolazi kroz međuprostor i samim tim sa cevčicama 217 u položaju koji je pretežno vertikalan u odnosu na položaj upotrebe odevnog predmeta kada se nosi. Na taj način, one obrazuju poželjne prolaze za topao vlažan vazduh, koji može izlaziti napolje prolaskom kroz sredstva 12 za zadržavanje i spoljašnju prekrivku 11.

[0082] Spoljašnja prekrivka 11 može se praktično izraditi sa otvorima za izlaženje vodene pare koju nosi međuprostor.

[0083] U zonama spoljašnje prekrivke 11 u kojima postoje otvori za izlaženje pare, sredstva 12 za zadržavanje mogu činiti nepovratni ventili.

[0084] Prema drugoj mogućoj varijanti, koja nije prema ovom pronalasku, sredstva za zadržavanje, u tom slučaju označena sa 112 i prikazana na Fig.9 i 10, opet u zonama u kojima su izrađeni otvori za izlaženje pare, obuhvataju zaštitnu kapicu 123, na kojoj su izrađeni otvori 124 koji su ravnomerno raspoređeni u zonama različitim od središnje zone.

[0085] Kapica 123 je pričvršćena za glavu 125 poput diska, elementa 126 u obliku pečurke koji je opremljen cevastim stablom 127.

[0086] U drugim slučajevima, glava 125 može imati konturu koja je mnogougaona, ovalna, eliptična, itd.

[0087] Kapica 123 je izdignuta od glave 125 poput diska, osim u zonama pričvršćivanja.

[0088] Glava 125 poput diska čini ventilacioni element koji ima oblik poput zarubljene piramide, koji je dakle nagnut ka perifernoj zoni i u gornjoj zoni ima središnji otvor 128, koji je u ovom slučaju kružni. Element 126 u obliku pečurke izveden je za povezivanje sa spoljašnjom prekrivkom 11 na jednom od otvora koji povezuju međuprostor sa spoljašnjom sredinom.

[0089] U praksi, sredstva 112 za zadržavanje omogućavaju prolaz vodene pare, koja može lako izlaziti prolaskom kroz otvore 128 i 124, dok vazduh spolja može istovremeno ulaziti u zonu ispod spoljašnje prekrivke 11, kako bi se osigurala optimalna termoventilacija ljudskog tela. U slučaju kiše, kapi vode mogu proći kroz otvore 124, ali ne mogu proći dalje od otvora 128 jer on nije poravnat u odnosu na otvore 124. Osim toga, zahvaljujući nastavku glave 125 poput diska koji je u obliku zarubljene piramide, kapi klize ka njegovoj spoljašnjosti i izlaze kroz izrađene otvore 124 koji su raspoređeni duž obima zaštitne kapice 123.

[0090] U poželjnom, ali ne isključivom načinu ostvarivanja umetka 10, on ima takav oblik, prikazan na Fig.1 do 4, da obuhvata središnji deo 29, koji je izveden da zauzima najmanje delimično vratnu zonu odevnog predmeta 50 i dva krila 30 koja se prostiru na suprotne strane središnjeg dela 29, pri čemu su oba prikladna da najmanje delimično zauzimaju odgovarajuću zonu leđa ispod ramena pomenutog odevnog predmeta 50. Njihov raspored je jasno vidljiv u izgledu sa Fig.3.

[0091] Pored spoljašnjeg omotača, odevni predmet 50 poželjno obuhvata i prozračnu unutrašnju postavu 52, koja se, kao što je prikazano na Fig.1 i 2, takođe može prostirati preko umetka 10, koji je umetnut između nje i tela nosioca.

[0092] Ukoliko se unutrašnja postava 52 prostire i preko umetka 10, kao u prikazanom slučaju, ona se praktično izrađuje sa otvorima 53 za pristup međuprostoru za paru od znoja.

[0093] Takođe u prikazanom primeru, postava 52 se prostire u zoni lopatica i opciono, na način koji nije prikazan, u prednjem delu jakne, opet sa tkaninom koja je prozračna i/ili izrađena sa otvorima.

[0094] Prozračan umetak 10 koji nije prema ovom pronalasku obuhvata:

- prozračnu spoljašnju prekrivku 11, koja obuhvata sredstva 12, 112 za zadržavanje vode, nečistoća ili drugih spolja,

- unutrašnji sloj 13, koji treba da ide do tela nosioca odevnog predmeta u koji se pomenuti umetak 10 primenjuje, koji obrazuje međuprostor zahvaljujući sredstvima 16, 116, 216 za odstojanje spoljašnje prekrivke 11 od tela nosioca, za prolazak znoja u parnoj fazi, kog proizvodi telo i koji se usmerava unutar međuprostora, u spoljašnju prekrivku 11.

[0095] Umetak 10 poželjno ima karakteristike koje su već predstavljene za njega u opisu odevnog predmeta.

[0096] Funkcionisanje odevnog predmeta prema ovom pronalasku je sledeće.

[0097] Tokom upotrebe odevnog predmeta 50 na koji je primenjen umetak 10, kao što je u prikazanom primeru jakna, topao vazduh unutar odevnog predmeta 50, po svojoj prirodi, teži da ide nagore i takođe se potiskuje nagore usled pumpanja izazvanog pokretima nosioca odevnog predmeta (na primer oscilirajuće kretanje ruku u slučaju jakne), koji sa sobom nose znoj u parnoj fazi.

[0098] U gornjoj zoni, znoj u parnoj fazi prolazi kroz unutrašnju postavu 52 i dolazi do umetka 10.

[0099] U umetku 10, para prolazi kroz međuprostor, usmerena, na primer, u kanalima 17 ili kretanjem između vlakana materijala od tkanine s florom ili prolaskom kroz cevčice 217, u zavisnosti od tipa trodimenzionalne tkanine, kako bi se prenela u spoljašnju prekrivku 11, iz koje se izbacuje napolje.

[0100] Dalji poželjni način ostvarivanja odevnog predmeta predstavlja pokrivalo 500 za glavu.

[0101] Pokrivalo 500 za glavu prikazano na Fig.11 obuhvata obod 501 i krunu 502, pri čemu potonja označava deo pokrivala 500 za glavu iznad oboda 501.

[0102] Pokrivalo 500 za glavu je prozračno i obuhvata:

- spoljašnji omotač 510, čija površina, u gornjoj zoni istog pokrivala 500 za glavu, ima najmanje jedan otvor za izlaženje znoja u parnoj fazi,

- prozračnu spoljašnju prekrivku 11, koja obuhvata sredstva 12 za zadržavanje vode, nečistoća ili drugih spolja,

- unutrašnji sloj 13, koji ide od spoljašnje prekrivke 11, koji, zahvaljujući sredstvima 16,

116, 216 za odstojanje spoljašnje prekrivke 11 od tela nosioca, obrazuje međuprostor za prolazak znoja u parnoj fazi, kog proizvodi telo i koji se usmerava unutar međuprostora, u spoljašnju prekrivku 11.

[0103] Spoljašnja prekrivka 11, sredstva 12 za zadržavanje vode, nečistoća ili drugih spolja i unutrašnji sloj 13 raspoređeni su u prozračnom prethodno sklopljenom umetku 10, koji je smešten kod najmanje jednog otvora i izveden da obrazuje zaštitu i potporu za njega kako tokom sklapanja tako i tokom funkcionisanja.

[0104] Umetak 10 se spaja duž obima otvora, na primer pomoću postupka izabranog iz grupe koju čine: šivenje, lepljenje, toplotno zaptivanje, visokofrekventno zavarivanje.

[0105] Štaviše, u slučaju prošivenog šava, moguće je, na pomenuti prošiveni šav, primeniti vodootporne trake.

[0106] Na Fig.11, umetak 10 je smešten na donjem delu krune 502, ali se može praktično postaviti na drugačijoj visini krune 502, u zavisnosti od potreba.

[0107] Podrazumeva se da „gornja zonaˮ pokrivala za glavu označava deo pokrivala za glavu iznad oboda 501, to jest krunu 502.

[0108] Tokom upotrebe pokrivala 500 za glavu na koje je umetak 10 primenjen, kao što je pokrivalo za glavu u prikazanom primeru, topao vazduh unutar pokrivala 500 za glavu, po svojoj prirodi, teži da ide nagore, čime dolazi do umetka 10.

[0109] Izbacivanje iz odevnog predmeta 50, 500 napolje izvodi se, dakle, kod otvora obezbeđenog u tu svrhu za primenu umetka 10.

[0110] Treba zapaziti da je, u odnosu na odevne predmete poznatog tipa, zahvaljujući umetku 10, moguće dobiti odevni predmet koji je prozračan i takođe ventiliran, čime se ograničava upotreba trodimenzionalnih tkanina samo na zonu u kojoj je prisustvo međuprostora neophodno, pri čemu se sprečava da znoj u parnoj fazi ostane zarobljen između tela nosioca i odevnog predmeta.

[0111] Pored toga, treba zapaziti da upotrebom umetka, nisu potrebne međupostave, nisu potrebni rezovi ni prošiveni šavovi na prelazima između zona sa trodimenzionalnom tkaninom i zona bez nje, nisu potrebni prošiveni šavovi za spajanje različitih delova trodimenzionalne tkanine, čime se prekida kontinuitet kanala.

[0112] Zahvaljujući umetku se, u proizvodnji odevnih predmeta, izbegava direktno rukovanje samim funkcionalnim slojem 15, koji bi, ukoliko ga sačinjava, na primer, tanka polimerna membrana, bio naročito delikatan za rukovanje, čime se izbegava rizik od oštećenja.

[0113] Takođe treba primetiti da umetak, koji je prozračan i može da spreči ulaske vode spolja zahvaljujući svojoj sopstvenoj opisanoj strukturi, čime se omogućava obezbeđivanje odevnih predmeta koji su, onda, prozračni i nisu podložni ulascima vode i takođe nemaju složene sisteme za podešavanje znojenja ili koji zahtevaju intervenciju nosioca.

1

Claims (12)

1. [0114] Ukoliko postoji sloj ispune između sredstava za zadržavanje i međuprostora, postiže se i prednost pojačavanja termoizolacije zimskih odevnih predmeta uz istovremeno izbegavanje vidljivih i prema tome neuglednih varijacija u debljini, koje su, samim tim, teške za upravljanje tokom proizvodnje odevnih predmeta.

   [0115] Osim toga, umetak se brzo i jednostavno može primeniti na bilo koju jaknu, kaput ili pokrivalo za glavu ili drugi odevni predmet ili na drugi proizvod za koji je neophodna prirodna ventilacija.

   [0116] U praksi je otkriveno da ovaj pronalazak postiže cilj i predmete koji su predviđeni, uz obezbeđivanje prozračnog odevnog predmeta koji ima adekvatnu vazdušnu razmenu, uprkos tome što je strukturno jednostavan, i koji nije podložan ulascima vode spolja.

   [0117] Tako zamišljen, ovaj pronalazak je podložan brojnim izmenama i varijantama, pri čemu su sve one unutar obima pridruženih patentnih zahteva.

   [0118] U praksi, korišćeni materijali, dokle god su kompatibilni sa specifičnom primenom, kao i potencijalnim oblicima i dimenzijama, mogu biti bilo koji prema potrebama i stanju tehnike.

   [0119] Ukoliko tehničkim karakteristikama pomenutim u bilo kom patentnom zahtevu slede pozivne oznake, te su pozivne oznake uključene samo da bi poboljšale razumljivost patentnih zahteva pa samim tim takve pozivne oznake nemaju nikakav ograničavajući efekat na tumačenje bilo kog elementa označenog, primera radi, takvim pozivnim oznakama.

   Patentni zahtevi

   1. Prozračan odevni predmet (50,500), koji obuhvata:

   - spoljašnji omotač (51,510) čija površina, u gornjoj zoni pomenutog odevnog predmeta (50,500), ima najmanje jedan otvor za izlaženje znoja u parnoj fazi,

   - prozračnu spoljašnju prekrivku (11) koja obuhvata sredstva (12) za zadržavanje vode spolja, - unutrašnji sloj (13) koji treba da ide do tela nosioca pomenutog odevnog predmeta (50,500) i koji, zahvaljujući sredstvima (16, 116, 216) za odstojanje pomenute spoljašnje prekrivke (11) od tela nosioca, obrazuje međuprostor za prolazak znoja u parnoj fazi, kog proizvodi telo i koji se usmerava unutar pomenutog međuprostora, u pomenutu spoljašnju prekrivku (11), pri čemu su pomenuta spoljašnja prekrivka (11), pomenuta sredstva (12) za zadržavanje vode spolja i pomenuti unutrašnji sloj (13) postavljeni u prozračni prethodno sklopljeni umetak (10), koji je smešten kod pomenutog najmanje jednog otvora i izveden da obrazuje zaštitu i potporu za njega kako prilikom sklapanja tako i prilikom funkcionisanja, i pri čemu se pomenuti umetak (10) spaja duž obima pomenutog najmanje jednog otvora spojnim sredstvima, naznačen time, što pomenuta sredstva (12) za zadržavanje obuhvataju vodootporan i prozračan funkcionalni sloj
2. 2. Odevni predmet prema zahtevu 1, naznačen time, što pomenuti unutrašnji sloj (13), svojom strukturom, obrazuje pomenuta odstojna sredstva (16, 116, 216).
3. 3. Odevni predmet prema zahtevu 1 ili 2 naznačen time, što pomenuta spoljašnja prekrivka (11) obuhvata najmanje prozračan spoljašnji sloj (14).
4. 4. Odevni predmet prema zahtevu 1, 2 ili 3, naznačen time, što pomenuta sredstva (12) za zadržavanje obuhvataju noseći sloj za pomenuti funkcionalni sloj (15).
5. 5. Odevni predmet prema zahtevu 3 ili zahtevu 4 kada je zavisan u odnosu na zahtev 3, naznačen time, što je pomenuti spoljašnji sloj (14) vodoodbojan.
6. 6. Odevni predmet prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što obuhvata prozračnu postavu koja je izvedena da najmanje delimično pokriva pomenuti unutrašnji sloj (13) na strani koja ide do nosioca.
7. 7. Odevni predmet prema zahtevu 6, naznačen time, što je pomenuta postava izrađena sa otvorima za prolazak znoja u parnoj fazi, kog proizvodi telo nosioca, u pomenuti međuprostor.
8. 8. Odevni predmet prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što su pomenuta odstojna sredstva (16, 116, 216) sačinjena od trodimenzionalne tkanine.
9. 9. Odevni predmet prema zahtevu 8, naznačen time, što je pomenuta trodimenzionalna tkanina izrađena sa rebrima (18) koja odvajaju kanali (17) koji obrazuju poželjne prolaze za znoj u parnoj fazi.
10. 10. Odevni predmet prema zahtevu 8, naznačen time, što pomenuta trodimenzionalna tkanina obuhvata sloj materijala (120) od tkanine s florom.
11. 11. Odevni predmet prema zahtevu 8, naznačen time, što pomenuta trodimenzionalna tkanina obuhvata veći broj cevčica (217) koje su postavljene međusobno jedne pored drugih.
12. 12. Odevni predmet prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što pomenuti umetak (10) obuhvata središnji deo (29), koji je izveden da najmanje delimično zauzima vratnu zonu pomenutog

    1

    odevnog predmeta (50), i dva krila (30) koja se prostiru na suprotne strane pomenutog središnjeg dela (29), pri čemu su oba izvedena da najmanje delimično zauzimaju odgovarajuću zonu leđa ispod ramena pomenutog odevnog predmeta (50).

    1