RS65340B1 - Postupak za hidrogenovanje jezgra dialkil tereftalata uz nastajanje male količine sporednih proizvoda - Google Patents

Description

Opis

[0001] Predmetni pronalazak se odnosi na postupak za hidrogenovanje jezgra dialkil tereftalata sa alkil grupama od C3- do C16 u jedinici za hidrogenovanje koja se sastoji od dve redno povezane reakcione jedinice. Kod postupka prema pronalasku, pogodan parametar postupka se reguliše u odnosu na prvu reakcionu jedinicu da bi se postigla određena reakciona konverzija.

[0002] U mnogim oblastima tehnike koriste se plastifikatori, kako bi plastične mase poput polivinil hlorida (PVC) postale mekše i elastičnije. Već godinama su ftalati, dakle diestri (orto) ftalne kiseline dominantna klasa plastifikatora. Međutim, poslednjih godina su i alkil estri cikloheksan dikarbonskih kiselina dobili na značaju, i to ne samo zbog diskusije o mogućim zdravstvenim problemima vezanim za plastifikatore na bazi ftalata. Pri tome je pre svega značajan dialkilestar 1,2-cikloheksan dikarboksilne kiseline, a u novije vreme i dialkilestar 1,4-cikloheksan dikarboksilne kiseline.

[0003] Estar 1,2-cikloheksan dialkil dikarboksilne kiseline i estar 1,4-cikloheksan dialkil dikarboksilne kiseline mogu da se dobiju hidrogenovanjem (u daljem tekstu se ovaj izraz koristi kao sinonim za hidrogenovanje jezgra) aromatičnog prstena odgovarajućeg ftalata ili tereftalata. Odgovarajuća hidrogenovanja jezgra se već koriste u industrijskim razmerama za ftalate, tj. dialkil ftalate, na primer prilikom prevođenja DINP (diizononil ftalat) u DINCH (estar 1,2-diizononil cikloheksan dikarboksilne kiseline). U vezi sa hidrogenovanjem tereftalata, dakle dialkil tereftalata, pretpostavka je da su takvi postupci ekonomski manje interesantni, jer je reakcija dialkil tereftalata sporija i pri tome nastaje više sporednih proizvoda nego pri hidrogenovanju jezgra dialkil ftalata.

Dokumenti US2021032189 i US2006167151 objavljuju postupak za hidrogenovanje jezgra 1,2-dialkil ftalata i 1,4-dialkil tereftalata koristeći više redno povezanih reaktora.

[0004] Zato je postavljen zadatak da se obezbedi poboljšani postupak za hidrogenovanje jezgra dialkil tereftalata, koji takođe može ekonomično da se obavlja u poređenju sa hidrogenovanjem jezgra dialkil ftalata. Zadatak predmetnog pronalaska je zato da se obezbedi postupak za hidrogenovanje jezgra dialkil tereftalata u jedinici za hidrogenovanje, koji omogućava efikasniju proizvodnju odgovarajućeg estra.

[0005] Zadatak može da se reši putem postupka opisanog u zahtevu 1 za hidrogenovanje jezgra dialkil tereftalata sa alkil grupama od C3 do C16. Poželjna otelotvorenja ovog postupka data su u podzahtevima.

[0006] Postupak prema pronalasku je zato postupak za hidrogenovanje jezgra dialkil tereftalata sa alkil grupama od C3 do C16, poželjno dialkil tereftalata sa alkil grupama od C4 do C11, da se dobiju estri 1,4-cikloheksan dikarboksilne kiseline sa odgovarajućim alkil grupama, u jedinici za hidrogenovanje od dve serijski povezane reakcione jedinice, koja se sastoji od jednog reaktora ili više paralelnih reaktora, koji rade u kružnom toku ili sa direktnim prolazom, od kojih jedan ili više reaktora u drugoj reakcionoj jedinici radi sa direktnim prolazom, pri čemu je u reaktorima dve reakcione jedinice jedinice za hidrogenovanje prisutan heterogeni katalizator za hidrogenovanje, i pri čemu, postupak je naznačen time, što

korišćeni aromatični estar karboksilne kiseline se putem napajanja u reaktorima reakcionih jedinica dovodi u kontakt sa gasom koji sadrži vodonik, pri čemu se prati reakciona konverzija u prvoj reakcionoj jedinici, i

pri čemu, najmanje jedan parametar povezan sa prvom reakcionom jedinicom, odabran iz grupe koja se sastoji od količine napajanja dovedenog prvoj reakcionoj jedinici (ukupna količina svežeg napajanja i recikliranja), količine dialkil tereftalata koji se hidrogenuje, temperature reaktora u jednom ili više reaktora prve reakcione jedinice, porasta temperature, zapreminskog protoka kruženja, odnosa napajanje / recikliranje, odnosa vodonika prema aromatičnom estru karboksilne kiseline, pritiska u reaktoru, kompozicije napajanja (npr. inhibicija reakcije putem dodatka npr. supstanci koje ciljano umanjuju aktivnost katalizatora), količine katalizatora, kompozicije katalizatora, od toga da li postoji hlađenje, količine rashladnog sredstva koje kruži ili količine proizvoda na izlazu prve reakcione jedinice i kombinacije svega ovoga, regulisan je tako da se postigne reakciona konverzija u opsegu od 85 do 93%, poželjno od 88 do 92%.

[0007] Iznenađujuće je pronađeno da ograničenje reakcione konverzije u prvoj reakcionoj jedinici dovodi do toga da količina sporednih proizvoda i/ili količina reaktanta u finalnom proizvodu hidrogenovanja (nakon proticanja kroz drugu reakcionu jedinicu) može da se smanji. Dobijeni reakcioni proizvod je tako čistiji i prečišćava se na jednostavniji način, ili već odgovara potrebnoj specifikaciji, tako da bez daljeg truda oko prečišćavanja može da se prodaje ili dalje koristi.

[0008] Jedinica za hidrogenovanje se prema pronalasku sastoji od dve serijski povezane reakcione jedinice, koje se sastoje od jednog reaktora ili više paralelnih reaktora. U drugoj reakcionoj jedinici, jedan ili više reaktora rade sa direktnim prolazom. Jedan ili više reaktora u prvoj reakcionoj jedinici mogu da funkcionišu na različite načine. Međutim, poželjno je da u prvoj reakcionoj jedinici postoji reaktor koji radi u kružnom toku. Podešavanje reakcione konverzije se onda vrši u odnosu na ulazno napajanje i ulaz u drugu reakcionu jedinicu.

[0009] Parametar koji se podešava radi ograničenja konverzije u jednom ili više paralelnih reaktora prve reakcione jedinice, u okviru predmetnog pronalaska prvenstveno je odabran iz grupe koja se sastoji od količine napajanja dovedenog najmanje jednom reaktoru sa kružnim tokom (ukupna količina svežeg napajanja i recikliranja), količine dialkil tereftalata koji se hidrogenuje, temperature u barem jednom reaktoru sa kružnim tokom, porasta temperature (=razlika između temperature na ulazu reaktora i temperature na izlazu reaktora), zapreminskog protoka kruženja, odnosa napajanje / recikliranje, pritiska u reaktoru, od toga da li postoji hlađenje, količine rashladnog sredstva koje kruži ili količine proizvoda na izlazu prve reakcione jedinice, i kombinacije svega toga. Odgovarajuće mere za regulisanje ovih parametara poznate su stručnjaku. U posebno poželjnom otelotvorenju, parametar koji se reguliše radi ograničenja konverzije u jednom ili više paralelnih reaktora prve reakcione jedinice, u okviru predmetnog pronalaska poželjno je odabran iz grupe koja se sastoji od količine napajanja dovedenog najmanje jednom reaktoru sa kružnim tokom (ukupna količina svežeg napajanja i recikliranja), količine dialkil tereftalata koji se hidrogenuje, odnosa napajanje / recikliranje, i kombinacije svega toga. To je posebno pogodno jer protočnost reakcije može znatno da se poveća, pri čemu u kraćem vremenu može da nastane veća količina proizvoda sa manjom količinom sporednih proizvoda.

[0010] Što se tiče podešavanja količine proizvoda na izlazu prve reakcione jedinice, kao jedne mogućnosti da se podesi reakciona konverzija: ograničenje reakcione konverzije takođe može da se postigne računskim putem, tako što se jedan deo upotrebljenog napajanja vodi oko prve reakcione jedinice, tj. ne prolazi kroz reaktor ili reaktore reakcione jedinice i ne hidrogenuje se. Deo napajanja sproveden oko prve reakcione jedinice se onda meša sa izlazom reakcije prve reakcione jedinice, čime se reguliše količina proizvoda na izlazu prve reakcione jedinice, i dovodi se u drugu reakcionu jedinicu sa jednim ili više reaktora, koji rade sa direktnim prolazom. Tok doveden u drugu reakcionu jedinicu onda ima kompoziciju koja odgovara kompoziciji izlaza reakcije iz prve reakcione jedinice, u kojoj je postignuta reakciona konverzija u opsegu od 85 do 93%, poželjno 88 ili 92%. Ona veoma lako može da se reguliše preko napajanja sprovedenog oko prve reakcione jedinice. U ovom otelotvorenju, željena konverzija u prvoj reakcionoj jedinici je samo fiktivna. Prava reakciona konverzija u prvoj reakcionoj jedinici onda može da bude (znatno) veća, i veštački se smanjuje dodatkom napajanja.

[0011] Postupak prema pronalasku može u osnovi da se sprovodi diskontinualno ili kontinualno. Prema pronalasku, poželjan je kontinualni postupak. Uprkos ograničenju reakcione konverzije u prvoj reakcionoj jedinici, kod postupka prema pronalasku na osnovu kompletne jedinice za hidrogenovanje postiže se ukupna konverzija koja je veća ili jednaka 99,7%, poželjno veća ili jednaka 99,8%. Količina sporednih proizvoda u proizvodu iz postupka hidrogenovanja jezgra nakon jedinice za hidrogenovanje poželjno je manja od 1,3 mas. %, posebno poželjno manja od 1,2 mas. %.

[0012] Prema pronalasku, za hidrogenovanje jezgra koriste se dialkil tereftalati sa alkil grupama od C3 do C16. Izbor dužine alkil grupa je manje kritičan, i neće predstavljati veliki problem stručnjaku. Međutim, poželjno je da obe alkil grupe imaju istu dužinu lanca. Korišćeni dialkil tereftalat poželjno je dialkil tereftalat sa alkil grupama od C4 do C11, nadalje poželjno dialkil tereftalat sa alkil grupama od C4 do C10, nadalje poželjno dialkil tereftalat sa alkil grupama od C5 do C9, posebno poželjno dialkil tereftalat sa alkil grupama C8 ili C9. Sasvim posebno poželjno, korišćeni dialkil tereftalat je dietil heksil tereftalat ili diizononil tereftalat.

[0013] Dialkil tereftalat korišćen za hidrogenovanje jezgra može da se dobije transesterifikacijom estara tereftalne kiseline, na primer dimetil tereftalata, sa odgovarajućim alkoholom, ili esterifikacijom tereftalne kiseline odgovarajućim alkoholom. Dužina lanca korišćenih alkohola odgovara dužini lanca u nastalom estru.

[0014] Prema pronalasku, u postupku prema pronalasku za hidrogenovanje jezgra dialkil tereftalata ili aromatičnih estara karboksilnih kiselina uopšte, koriste se heterogeni katalizatori za hidrogenovanje. To, na primer, mogu biti katalizatori koji sadrže noseći materijal, ili katalizatori bez nosača (bez nosećeg materijala), na primer Reni-Ni. Poželjno, heterogeni katalizator za hidrogenovanje, koji se koristi za hidrogenovanje jezgra u najmanje dva reaktora jedinice za hidrogenovanje obuhvata najmanje jedan prelazni metal na nosećem materijalu ili se sastoji od najmanje jednog prelaznog metala na nosećem materijalu. Pogodni katalizatori su poznati stručnjaku, i mogu, na primer, da se preuzmu iz WO 03/103830 A1.

[0015] Prelazni metal heterogenog katalizatora za hidrogenovanje je poželjno metal, koji je odabran iz grupe 8 periodnog sistema elemenata (grupa gvožđa), poželjno iz grupe koja se sastoji od gvožđa, rutenijuma, kobalta, nikla, rodijuma, platine, paladijuma ili njihove smeše. Rutenijum je posebno poželjan prelazni metal katalizatora koji se koristi u predmetnom pronalasku. Sadržaj prelaznih metala u heterogenom katalizatoru za hidrogenovanje je poželjno u opsegu od 0,1 do 10 mas. %, poželjno posebno u opsegu od 0,2 do 5 mas. %, posebno u opsegu od 0,5 do 3 mas. %. Ako je rutenijum odabran kao prelazni metal, sadržaj rutenijuma, izračunat kao metal, poželjno je u opsegu od 0,1 do 10 mas. %, posebno u opsegu od 0,2 do 5 mas. %, sasvim posebno u opsegu od 0,5 do 3 mas. %.

[0016] Noseći materijal na kome se nalazi prelazni metal iz heterogenog katalizatora, poželjno je odabran iz grupe koja se sastoji od aktivnog uglja, silicijum karbida, aluminijum oksida, silicijum dioksida, alumosilikata, zeolita, titan dioksida, cirkonijum dioksida, magnezijum oksida, cink oksida ili njihove smeše. Poželjni noseći materijali su aluminijum oksid, silicijum dioksid, titan dioksid i njihove smeše, posebno poželjni su titan dioksid i aluminijum oksid. Dodatno, ti noseći materijali mogu da sadrže komponente koje su alkalni metali, zemnoalkalni metali i/ili jedinjenja sumpora.

[0017] Heterogeni katalizatori za hidrogenovanje u reaktorima obe reakcione jedinice mogu da imaju istu ili različitu kompoziciju prelaznih metala i nosećeg materijala. Poželjno, najmanje dva heterogena katalizatora za hidrogenovanje imaju istu kompoziciju, tj. uključuju isti prelazni metal i isti noseći materijal, pri čemu sadržaj prelaznih metala, poželjno sadržaj rutenijuma, može biti različit.

[0018] Hidrogenovanje jezgra se prema pronalasku poželjno izvodi u tečnoj fazi. Hidrogenovanje jezgra može da se izvede sa homogenim ili heterogenim katalizatorima za hidrogenovanje, u suspenziji ili na nepokretnim stacionarnim komadima. U postupku prema pronalasku poželjno je kontinualno hidrogenovanje jezgra na nepokretno raspoređenom katalizatoru, kod koga se pod reakcionim uslovima reakciona smeša suštinski nalazi u tečnom stanju. Poželjno, reaktori mogu da rade sa mešovitom fazom tečnost/gas, odnosno kao reaktori sa pokretnim slojem, koji mogu kompletno ili delimično biti poplavljeni.

[0019] Za hidrogenovanje jezgra se mogu odabrati različite varijante postupka. On se može izvoditi adijabatski ili politropski, jednostepeno ili višestepeno. U ovom poslednjem slučaju, svi reaktori, svrsishodno cevasti reaktori, mogu da rade adijabatski ili politropski, ili jedan ili više reaktora mogu da rade adijabatski, a drugi politropski.

[0020] Hidrogenovanje jezgra prema pronalasku može da se izvodi u mešovitoj fazi tečnost/gas ili u tečnoj fazi u trofaznom reaktoru istostrujno, pri čemu se gas za hidrogenovanje na poznat način uvodi u tečni reaktant / tok proizvoda. Radi ravnomerne raspodele tečnosti, poboljšanog odvođenja toplote reakcije i velikog prostorno-vremenskog prinosa, reaktori poželjno rade sa velikim opterećenjem tečnosti od 15 do 120, konkretno od 25 do 80 m<3>po m<2>poprečnog preseka praznog reaktora i satu. Ako reaktor radi sa direktnim prolazom, onda pretpostavljena vrednost specifičnog opterećenja katalizatora (LHSV) može biti od 0,1 do 10 h<-1>.

[0021] U poželjnom otelotvorenju, postupak za hidrogenovanje jezgra može da se izvodi u odsustvu, ili poželjno u prisustvu rastvarača. Kao rastvarač mogu da se koriste sve tečnosti koje sa reaktantom i proizvodom grade homogeni rastvor, inertno se ponašaju u uslovima hidrogenovanja i lako se odvajaju od proizvoda.

[0022] Kao rastvarač mogu, na primer, da se koriste sledeće supstance: etri ravnog lanca ili ciklični etri, kao što je, na primer, tetrahidrofuran ili dioksan, kao i alifatični alkoholi, u kojima alkil ostatak ima od 1 do 13 atoma ugljenika. Alkoholi ili smeše alkohola koji se poželjno koriste su, na primer, izopropanol, n-butanol, izobutanol, npentanol, 2-etil heksanol, nonanol, tehničke smeše nonanola, dekanol, tehničke smeše dekanola, tridekanol.

[0023] Kada se kao rastvarač koristi alkohol, može biti svrsishodno da se koriste oni alkoholi ili one smeše alkohola koji bi nastali pri saponifikaciji proizvoda. Na taj način se isključuje nastajanje sporednog proizvoda putem transesterifikacije. Dodatni poželjni rastvarač je proizvod hidrogenovanja, ovde je to takođe sam dilakil tereftalat sa hidrogenovanim jezgrom.

[0024] Hidrogenovanje jezgra može da se izvodi u opsegu od 3 do 300 bar, poželjno od 20 do 200 bar. Temperatura hidrogenovanja je poželjno u opsegu od 50 do 250 °C, konkretno u opsegu od 60 do 200 °C.

[0025] Kao gasovi za hidrogenovanje po želji mogu da se koriste gasne smeše koje sadrže vodonik, koje nemaju štetne količine antikatalizatora, kao što je, na primer, ugljen monoksid ili vodonik sulfid. Pored vodonika, u gasu za hidrogenovanje mogu da budu prisutni, na primer, COz, azot ili metan. Poželjno se koristi vodonik čistoće veće od 95%, konkretno veće od 98%.

[0026] Pronalazak će u nastavku biti objašnjen putem primera. Ovi primeri daju samo primere otelotvorenja, i nisu ograničavajući.

Primer

[0027] Eksperimenti hidrogenovanja sprovedeni su sa diizononil ftalatom (DINP) i diizononil tereftalatom (DINT) u jedinici za hidrogenovanje, koja se sastoji od reaktora sa kružnim tokom i reaktora koji radi sa direktnim prolazom, na sledeći način:

Hidrogenovanje jezgra DINT, odnosno DINP izvršeno je u cevnom reaktoru koji radi sa kružnim tokom, sa priključenim drugim cevnim reaktorom koji radi sa direktnim prolazom. Cevni reaktori rade istostrujno sa tečnom fazom (DINT tj. DINP i proizvod hidrogenovanja) a protivstrujno sa gasnom fazom (vodonik) u pokretnom sloju. Kao katalizator za hidrogenovanje koristi se komercijalno dostupan rutenijumski katalizator (Specialyst<®>102: 1% Ru na nosaču TiO2, proizv. Evonik Operations GmbH) u oba reaktora. On se dodaje u cevni reaktor sa kružnim tokom unutrašnjeg prečnika od 40 mm i dužine od 479 mm, i u drugi reaktor unutrašnjeg prečnika od 20 mm i dužine od 1076 mm. Brzina napajanja DINT, odnosno DINP koji se dovodi za hidrogenovanje jezgra varirala je u zavisnosti od eksperimenta, od oko 180 - 800 g/h, a protok u kružnom toku uvek je bio 80 l/h. Brzina napajanja se tokom reakcije menjala, kako bi se uticalo na reakcionu konverziju. Regulacija vodonika je vršena putem konstantnog režima rada izduvnih gasova sa protokom izduvnih gasova od 0,5 l/h. Eksperimenti su izvođeni na pritisku u sistemu od 100 bar i temperaturi cevnog reaktora od 105 °C u reaktoru sa kružnim tokom i 110 °C u drugom reaktoru. Prisustvo i količina sporednih proizvoda na izlazu iz jedinice za hidrogenovanje ispitani su pomoću gasne hromatografije (GC). Rezultati su prikazani u sledećoj Tabeli 1:

[0028] Pokazalo se da, pri hidrogenovanju jezgra tereftalata, ograničenjem konverzije u prvom reaktoru, količina sporednih proizvoda nakon poslednjeg reaktora može znatno da se smanji. Nasuprot tome, ova promena je minimalna kod odgovarajućeg ftalata. Ograničenje konverzije kod tereftalata ovde nadalje ima prednost što brzina napajanja može znatno da se poveća. Tako može da se dobije veća količina proizvoda sa hidrogenovanim jezgrom, veće čistoće, čime se povećava ekonomičnost postupka.

Claims (15)

Patentni zahtevi

1. Postupak za hidrogenovanje jezgra dialkil tereftalata sa alkil grupama od C3 do C16, poželjno dialkil tereftalata sa alkil grupama od C4 do C11, da se dobiju estri 1,4-cikloheksan dikarboksilne kiseline sa odgovarajućim alkil grupama u jedinici za hidrogenovanje od dve serijski povezane reakcione jedinice, koja se sastoji od jednog reaktora ili više paralelnih reaktora, od kojih jedan ili više reaktora u drugoj reakcionoj jedinici radi sa direktnim prolazom, pri čemu je u reaktorima obe reakcione jedinice jedinice za hidrogenovanje prisutan heterogeni katalizator za hidrogenovanje, i pri čemu, postupak je naznačen time, što

korišćeni aromatični estar karboksilne kiseline se u reaktorima reakcionih jedinica kao napajanje dovodi u kontakt sa gasom koji sadrži vodonik, pri čemu se prati reakciona konverzija u prvoj reakcionoj jedinici, i

pri čemu, najmanje jedan parametar povezan sa prvom reakcionom jedinicom, odabran iz grupe koja se sastoji od količine napajanja dovedenog prvoj reakcionoj jedinici (ukupna količina svežeg napajanja i recikliranja), količine dialkil tereftalata koji se hidrogenuje, reakcione temperature u jednom ili više reaktora prve reakcione jedinice, porasta temperature, zapreminskog protoka kruženja, odnosa napajanje / recikliranje, odnosa vodonika prema aromatičnim estrima karboksilne kiseline, pritiska u reaktoru, kompozicije napajanja, količine katalizatora, kompozicije katalizatora, od toga da li postoji hlađenje, količine rashladnog sredstva koje kruži ili količine proizvoda na izlazu prve reakcione jedinice i kombinacije svega ovoga, regulisan je tako da se postigne reakciona konverzija u opsegu od 85 do 93%, poželjno od 88 do 92%.

2. Postupak prema zahtevu 1, pri čemu u prvoj reakcionoj jedinici postoji reaktor koji radi u kružnom toku.

3. Postupak prema zahtevu 1 i 2, pri čemu, količina sporednih proizvoda u proizvodu iz postupka hidrogenovanja jezgra nakon jedinice za hidrogenovanje je manja od 1,3 mas. %, poželjno manja od 1,2 mas. %.

4. Postupak prema jednom od prethodnih zahteva, pri čemu, u postupku se postiže ukupna konverzija na osnovu kompletne jedinice za hidrogenovanje koja je veća ili jednaka 99,7%, poželjno veća ili jednaka 99,8%.

5. Postupak prema jednom od prethodnih zahteva, pri čemu, dialkil tereftalat koji se koristi za hidrogenovanje jezgra poželjno je dialkil tereftalat sa alkil grupama od C4 do C10, poželjno dialkil tereftalat sa alkil grupama od C5 do C9, posebno poželjno dialkil tereftalat sa alkil grupama C8 ili C9.

6. Postupak prema zahtevu 5, pri čemu, dialkil tereftalat koji se koristi za hidrogenovanje jezgra dobijen je transesterifikacijom dimetil tereftalata alkoholom sa 4 do 10 atoma ugljenika ili esterifikacijom tereftalne kiseline alkoholom sa 4 do 10 atoma ugljenika.

7. Postupak prema zahtevu 5, pri čemu, dialkil tereftalat koji se koristi za hidrogenovanje jezgra je dietil heksil tereftalat ili diizononil tereftalat.

8. Postupak prema jednom od prethodnih zahteva, pri čemu, heterogeni katalizator za hidrogenovanje koji se koristi za hidrogenovanje jezgra u reaktorima dve reakcione jedinice u jedinici za hidrogenovanje, obuhvata prelazni metal na nosećem materijalu.

9. Postupak prema zahtevu 8, pri čemu, prelazni metal je metal iz grupe 8 periodnog sistema elemenata (grupa gvožđa), poželjno rutenijum.

10. Postupak prema zahtevu 8 ili 9, pri čemu, noseći materijal je odabran iz grupe koja se sastoji od aktivnog uglja, silicijum karbida, aluminijum oksida, silicijum dioksida, alumosilikata, zeolita, titan dioksida, cirkonijum dioksida, magnezijum oksida, cink oksida ili njihove smeše.

11. Postupak prema zahtevu 10, pri čemu, noseći materijal je titan dioksid ili aluminijum oksid.

12. Postupak prema jednom od zahteva 8 do 11, pri čemu, sadržaj prelaznih metala u heterogenom katalizatoru za hidrogenovanje je u opsegu od 0,1 do 10 mas. %, poželjno konkretno u opsegu od 0,2 do 5 mas. %, posebno u opsegu od 0,5 do 3 mas. %.

13. Postupak prema jednom od zahteva 8 do 12, pri čemu, katalizatori za hidrogenovanje u najmanje dva reaktora jedinice za hidrogenovanje imaju istu kompoziciju.

14. Postupak prema jednom od prethodnih zahteva, pri čemu, temperatura hidrogenovanja pri hidrogenovanju jezgra je u opsegu od 50 do 250 °C.

15. Postupak prema jednom od prethodnih zahteva, pri čemu, hidrogenovanje jezgra se izvodi u opsegu pritiska od 3 do 300 bar.

Izdaje i štampa: Zavod za intelektualnu svojinu, Kneginje Ljubice 5, 11000 Beograd

9