RS65399B1 - Zatvarač spremnika i spremnik - Google Patents

Description

Opis

Predmetni pronalazak se odnosi na zatvarač spremnika i spremnik prema preambuli nezavisnih patentnih zahteva.

Različiti zatvarači spremnika su poznati iz predmetne oblasti. Zatvarač spremnika je element pogodan za zatvaranje spremnika u kojem se, na primer, nalazi hrana. Poželjno je da su zatvarači spremnika za tečnu ili pastoznu hranu dizajnirani tako da se odgovarajuća hrana može ispuštati kroz ove zatvarače. Takvi zatvarači spremnike se često nalaze na spremnicima za sosove kao što je kečap ili slično.

Generički zatvarač spremnika postao je poznat od DE 20112 974 U1. Ovaj korisni model otkriva zatvarač spremnika sa poklopcem zatvarača i otvorom za ispuštanje. Unutrašnji poklopac je postavljen unutar poklopca zatvarača i ima bočni otvor kroz koji tečnost koja se ispušta ulazi u unutrašnji poklopac i ispušta se iz unutrašnjeg poklopca direktno kroz izlazni otvor.

Da bi se sprečio nekontrolisani izliv, u bočnom otvoru je postavljena zaptivna ivica. Proizvodnja ove pokretne zaptivne ivice je složena. Pokretne zaptivne ivice su takođe podložne manipulacijama. Čim dođe do kvara zaptivne ivice, ona se mora očistiti na kompleksan način i shodno tome popraviti kako bi se omogućilo dalje doziranje tečnosti koja se ispušta. Zaptivne ivice takođe zahtevaju povećan početni pritisak da bi se oslobodio odgovarajući otvor. Zbog naglog smanjenja otpora, to često dovodi do neželjeno velikih količina ispuštene tečnosti.

US 2017/0057709 A1 otkriva zatvarač spremnika za doziranje pojedinačnih kapi tečnosti. Ovo ima lavirint kanala komplikovan za proizvodnju, što ga zauzvrat čini neophodnim za relativno dug ili visok dizajn zatvarača spremnika i nije posebno pogodan za ispuštanje pastoznih tečnosti, kao što je kečap.

Zadatak pronalaska je da eliminiše jedan ili više nedostataka predmetne oblasti. Konkretno, treba da se napravi zatvarač spremnika i spremnik pomoću kojih je lako moguće dozirano oslobađanje tečnosti, posebno guste tečnosti, i koji su posebno laki za proizvodnju.

Ovaj zadatak je rešen pomoću uređaja definisanih u nezavisnim patentnim zahtevima. Dalja otelotvorenja proizilaze iz zavisnih patentnih zahteva.

Zatvarač spremnika prema pronalasku sadrži osnovno telo za pričvršćivanje na spremnik i jedinicu za doziranje za dozirano oslobađanje tečnosti. Drugim rečima, jedinica za doziranje sadrži one elemente koji omogućavaju doziranje. Jedinica za doziranje ima telo za doziranje sa otvorom za ispuštanje. Jedinica za doziranje takođe ima kanal pored otvora za ispuštanje. Ovaj kanal se pruža u pravcu spremnika i formira prstenasti žleb sa jedinicom za doziranje. Prstenasti žleb je u potpunosti formiran u jedinici za doziranje. Prstenasti žleb je poželjno formiran u telu za doziranje. Poklopac za doziranje je postavljen na telu za doziranje.

Kanal je poželjno formiran zidom koji se proteže u pravcu spremnika. Ovaj zid je poželjno dizajniran kao zid koji okružuje obim, posebno kao deo cevi ili u cevastom obliku. Posebno, jedinica za doziranje je formirana od poklopca za doziranje i tela za doziranje.

Poklopac za doziranje zatvara prstenasti žleb da bi se formirala prstenasta zapremina. Prstenasta zapremina je prvim otvorom vezana za unutrašnjost spremnika, posebno direktno, a sa drugim otvorom je povezana sa kanalom, posebno direktno.

U ovom rasporedu, prstenasta zapremina se tako formira, posebno u potpunosti, u jedinici za doziranje i elementima jedinice za doziranje, odnosno poklopcem za doziranje i telom za doziranje, i tako se formira nezavisno i bez interakcije sa spremnikom.

Otvor za ispuštanje definiše suštinski centralnu osu koja se proteže od unutrašnjosti spremnika ka spolja kroz otvor za ispuštanje. U slučaju spremnika koji imaju kružni poprečni presek, on se obično poklapa sa uzdužnom osom spremnika ako je otvor za doziranje postavljen centralno. Kada je otvor za doziranje raspoređen na decentralizovan način i/ili u slučaju spremnika sa neujednačenim poprečnim presecima, centralna osa se proteže kolinearno u odnosu na osu spremnika kroz otvor za doziranje.

Prvi otvor i drugi otvor su raspoređeni tako da, tokom ispuštanja unutrašnjosti spremnika ka vani kroz izlazni otvor, sva tečnost koja teče iz prvog otvora u drugi otvor prolazi kroz prstenastu zapreminu najmanje duž dela prstenaste zapremine u jednom pravcu oko kanala, posebno kružnom putanjom oko centralne ose. Tečnost teče kroz prstenastu zapreminu od prvog otvora u pravcu drugog otvora, kao celina posebno u obliku spirale. Drugim rečima, tečnost prolazi kroz jedinicu za doziranje od njene periferije u pravcu ka centru.

Prolazak tečnosti kroz prstenastu zapreminu ima nekoliko efekata. S jedne strane, tečnost se nekoliko puta usmerava između unutrašnjosti spremnika i otvora za ispuštanje, a sa druge strane, to obezbeđuje da tečnost teče duž unutrašnje površine koja definiše zapreminu i shodno tome je podvrgnuta određenoj količini trenja. Ovo je od posebne prednosti, jer se tečnost shodno tome usporava.

Na taj način je omogućeno jednostavno doziranje tečnosti koja se ispušta, a nezavisno curenje tečnosti iz spremnika je bar delimično sprečeno.

Tečnost je poželjno gusta ili pastozna tečnost, posebno kečap.

Proširenje kanala u pravcu spremnika i pojedinačne reference između elemenata zatvarača spremnika i spremnika, pojedinačno, odnose se na pravce i reference između zatvarača spremnika i spremnika u opštoj upotrebi zatvarača spremnika.

Telo za doziranje je poželjno postavljeno na osnovno telo. U takvoj konfiguraciji, osnovno telo čini kraj spremnika zajedno sa telom za doziranje. Ovo omogućava umetanje istog tela za doziranje u različita osnovna tela, od kojih je svako prilagođeno različitim spremnicima. Može se predvideti da se telo za doziranje formira kao sastavni deo jedinice za doziranje.

Sve u svemu, ova konfiguracija omogućava da se zatvarač spremnika formira sa niskom strukturnom visinom.

Jedna ili više pregrada može se postaviti u prstenastu zapreminu radi sprečavanja direktne veze između prvog i drugog otvora.

Time se s jedne strane povećava otpor strujanju tečnosti, a sa druge se povećava put koji tečnost mora da pređe od prvog do drugog otvora. Ovo takođe povećava otpor trenja tečnosti u zatvaraču spremnika. Neželjeno ili previše glatko curenje tečnosti iz spremnika može se efikasno sprečiti.

Prvi otvor može biti postavljen na udaljenosti od drugog otvora u aksijalnom pravcu kanala.

Ovaj raspored takođe povećava otpor protoku tečnosti.

Aksijalni pravac kanala je u suštini definisan pravcem izlaska tečnosti iz kanala. Aksijalni pravac kanala poželjno odgovara pravcu od unutrašnjosti spremnika do zatvarača spremnika.

Drugi otvor se može formirati unutar kanala.

Ovo omogućava jednostavnu i preciznu proizvodnju drugog otvora.

Prvi otvor se može formirati unutar tela za doziranje.

Telo za doziranje može se proizvesti jednostavno i precizno.

Telo za doziranje može imati zid koji formira prstenasti žleb.

Proizvodnja zatvarača za spremnike je pojednostavljena. Formiranjem kanala u ili na telu za doziranje, na primer, zatvarač spremnika može da se prilagodi pojedinačnom proizvodu koji se izdaje jednostavnom zamenom ili shodnom proizvodnjom tela za doziranje, drugim rečima, pojedinačnoj tečnosti koja se ispušta.

Drugi otvor se može formirati unutar poklopca za doziranje.

Ovo omogućava ujednačenu proizvodnju tela za doziranje za različite primene, pošto se, u zavisnosti od primene, može proizvesti odgovarajući poklopac za doziranje sa odgovarajućim drugim otvorima koji odgovaraju pojedinačnoj primeni, i tako, samo poklopac za doziranje mora biti drugačije dizajniran.

Za istu svrhu, može se predvideti da se prvi otvor formira unutar poklopca za doziranje.

Zatvarač spremnika može imati poklopac zatvarača. Ovo je poželjno zglobno povezano sa osnovnim telom. Poklopac zatvarača može posebno da ima iglu zatvarača za zatvaranje otvora za ispuštanje.

Ovo omogućava da se spremnik, na primer, zatvori bezbedno i hermetički.

Osnovno telo i telo za doziranje mogu se formirati u jednom komadu.

Ovo omogućava jednostavnu proizvodnju, na primer kao delovi načinjeni ubrizgavanjem u kalup.

Poprečni presek drugog otvora i/ili poprečni presek prvog otvora je manji od 50%, posebno manji od 40% i poželjno manji od 30% poprečnog preseka kanala.

Ovo osigurava da se brzina protoka tečnosti smanjuje kako se tečnost ispušta iz prvog i/ili drugog otvora nizvodno u smeru kanala i shodno tome u pravcu otvora za ispuštanje. Ovo olakšava doziranje tečnosti.

Posebno, zatvarač spremnika nema pokretne ili fleksibilne zaptivne elemente, odnosno bez njih je.

Olakšana je i proizvodnja i upotreba zatvarača spremnika.

Drugi aspekt pronalaska se odnosi na spremnik koji sadrži zatvarač spremnika kao što je ovde opisano.

Ovo omogućava da se obezbedi spremnik sa zatvaračem koji je posebno dizajniran za shodnu tečnost koja se puni u spremnik. Posebno, gotov proizvod se može obezbediti uključujući tečnost.

Spremnik je poželjno fleksibilan.

Ovo omogućava kompresiju spremnika i tako shodno doziranje tečnosti i shodno ispuštanje tečnosti.

Nekoliko otelotvorenja zatvarača spremnika je objašnjeno uz referisanje na slike. U slikama:

Slika 1: pogled iz perspektive na zatvarač spremnika;

Slika 2: zatvarač spremnika prema slici 1 sa skrivenim poklopcem zatvarača;

Slika 3: presek zatvarača spremnika prema slici 1;

Slika 4: pogled iz perspektive na telo za doziranje;

Slika 5: pogled iz perspektive na poklopac za doziranje;

Slika 6: poklopac za doziranje prema slici 5 u daljem pogledu iz perspektive;

Slika 7: detaljan pogled sa slike 3;

Slika 8: putanja protoka tečnosti koja se ispušta unutar jedinice za doziranje sa slike 5;

Slika 9: presek kroz drugo otelotvorenje jedinice za doziranje;

Slika 10: drugi presek kroz jedinicu za doziranje prema slici 9;

Slika 11: pogled iz perspektive na telo za doziranje iz jedinice za doziranje prema slici 9.

Slika 1 pokazuje pogled iz perspektive na zatvarač spremnika 100. Zatvarač spremnika 100 ima osnovno telo 1. Poklopac zatvarača 5 je postavljena na osnovnom telu 1 i zglobno povezan sa osnovnim telom 1 pomoću zgloba 101. Nasuprot zgloba 101 nalazi se izbočina 102 pomoću koje se poklopac zatvarača 5 može podići sa osnovnog tela 1. Zatvarač spremnika 100 se tako može rasklopiti. Nakon rasklapanja, zatvarač spremnika 5 oslobađa otvor za ispuštanje 21, kao što se može videti na slici 2.

Slika 2 prikazuje zatvarač spremnika 100 prema slici 1 sa skrivenim poklopcem zatvarača. Jedinica za doziranje 2 je postavljena unutar osnovnog tela 1. U pogledu prema slici 2, otvor za ispuštanje 21 za ispuštanje tečnosti je postavljen na vrhu jedinice za doziranje 2. Tokom upotrebe spremnika sa zatvaračem spremnika 100, otvor za ispuštanje 21 je usmeren nadole, odnosno u suprotnom smeru kao što je prikazano na slici 2. Drugim rečima, u opštoj upotrebi, zatvarač spremnika 100 je u poziciji naopakoj u odnosu na poziciju prikazanu na slikama 1 i 2.

Slika 3 prikazuje presek zatvarača spremnika 100 prema slici 1. Osnovno telo 1 ima navoj 103 pomoću kojeg se zatvarač spremnika 100 može zavrnuti na otvor spremnika (ovde nije prikazan) i tako ga zatvoriti. Shodno tome, zatvarač spremnika 100 je povezan sa unutrašnjosti spremnika 201. Jedinica za doziranje 2 je postavljena centralno na navoj 103 u osnovnom telu 1. Jedinica za doziranje 2 je dizajnirana kao jedinica odvojena od osnovnog tela 1 i postavljena na njemu. Umesto toga, jedinica za doziranje 2 je nerastavljivo povezana sa osnovnim telom 1 na način koji ne propušta tečnosti. Jedinica za doziranje 2 ima telo za doziranje 4 i poklopac za doziranje 3 koji je nerastavljivo povezan na telo za doziranje 4 na način koji ne propušta tečnosti. U ovom izvođenju, otvor za ispuštanje 21 jedinice za doziranje 2 je postavljen na telu za doziranje 4. Otvor za ispuštanje 21 pruža se prema unutrašnjosti spremnika 201 sa kanalom 22 koji se nalazi pored ovog otvora za ispuštanje 21. Otvor za ispuštanje 21 je zatvoren iglom zatvarača 51, koja je postavljena na poklopac zatvarača 5. Otvor za ispuštanje 21 se oslobađa otvaranjem poklopca zatvarača 5. Tečnost, kao što je kečap, može da se ispusti na spoljašnju stranu unutrašnjosti spremnika 201 kroz otvor za ispuštanje 21. Ovo definiše izlazni pravac ili takođe pravac ispuštanja. Ovaj pravac ispuštanja odgovara aksijalnom pravcu R. Kanal 22 se proteže u ovom aksijalnom pravcu R od unutrašnjosti spremnika 201 ka zatvaraču spremnika 100.

Slika 4 prikazuje pogled iz perspektive na telo za doziranje 4 sa slike 3 u pogledu gledano iz unutrašnjosti spremnika u pravcu otvora za ispuštanje 21. Pored otvora za ispuštanje 21 nalazi se kanal 22 koji se pruža u pravcu unutrašnjosti spremnika. Kanal 22 je suštinski cevast ili je dizajniran kao deo cevi. Ima zid koji okružuje centralnu osu i otvara se u otvor za ispuštanje 21. Koncentrično u odnosu na ovaj kanal 22 nalazi se zid 41 koji je dizajniran kao deo tela za doziranje 4. Zid 41 i kanal 22 su povezani jedan sa drugim na svojim krajevima okrenutim od unutrašnjosti spremnika preko drugog zida i tako formiraju žleb 23. Žleb 23 je otvoren u pravcu unutrašnjosti spremnika i u obliku je slova U.

Slika 5 prikazuje pogled iz perspektive na poklopac za doziranje 3 sa slike 3. Poklopac za doziranje 3 ima unutrašnji zid 31 i spoljašnji zid 32. Unutrašnji zid 31 i spoljašnji zid 32 su raspoređeni koncentrično i povezani su jedan sa drugim na jednom od svojih krajeva pomoću veze. Unutrašnji zid 31 i spoljašnji zid 32 tako formiraju žleb 33 u obliku slova U. Dve pregrade 26 su raspoređene unutar ovog kanala 33 i povezuju unutrašnji zid 31 i spoljašnji zid 32 unutar kanala 33. Ove dve pregrade 26 formiraju, sa delimičnim regionom spoljašnjeg zida 32, vezni kanal 34 koji se proteže u aksijalnom pravcu R poznatom sa slike 3.

Na poklopcu za doziranje 3, mnoštvo prvih otvora 24 je takođe raspoređeno unutar veze, čiji otvori se protežu u spoljni zid 32. Pregrade 26 povezuju unutrašnji zid 31 sa spoljnim zidom 32 tako da su povezane u aksijalnom pravcu R samo delom svoje cele visine. U oblasti pregrada 26 koja je nasuprot prvih otvora 24, ove pregrade 26 imaju druge otvore 25.

Slika 6 prikazuje dalji pogled iz perspektive na poklopac za doziranje 3 sa slike 5. Veza između unutrašnjeg zida 31 i spoljašnjeg zida 32 je prekinuta sa tri prva otvora 24. Ova tri prva otvora 24 obezbeđuju direktan pristup žlebu 33 poklopca za doziranje 3. Vezni kanal 34 poznat sa slike 5 je raspoređen u oblasti poklopca za doziranje 3 u kojoj nije predviđen prvi otvor 24. Shodno tome, kanal za povezivanje 34 nije dostupan kroz prvi otvor 24.

Sl. 7 prikazuje detaljan prikaz slike 3. Jedinica za doziranje 2 je prikazana u izolovanom pogledu; vidljivo je samo telo za doziranje 4 i poklopac za doziranje 3 od kojih se formira jedinica za doziranje. Unutrašnji zid 31 i spoljni zid 32 poklopca za doziranje 3 ograničavaju prstenasti žleb 23 tela za doziranje 4. U ovom otelotvorenju, poklopac za doziranje 3 i telo za doziranje 4 su nerastavljivo pritisnuti zajedno na način koji ne propušta tečnosti. Prstenasti žleb 23 je prekriven delimičnom površinom tela za doziranje 4 i tako formira zatvorenu prstenastu zapreminu V. Prstenasta zapremina V formira torus sa suštinski pravougaonim poprečnim presekom prikazanim šrafiranim na slici 7; ovo je prekinuto samo particijama 26 koje su poznate sa slike 5. Prstenasti volumen V proteže se u suštini duž kružne putanje oko centralne ose. Pomoću prvih otvora 24 poznatih sa slika 5 i 6, ova prstenasta zapremina V je direktno i neposredno povezana sa unutrašnjosti spremnika u opštoj upotrebi. Kroz druge otvore 25 poznate sa slike 5 i vezni kanal 34 poznat sa slike 5, ova prstenasta zapremina V je takođe direktno i neposredno povezana sa kanalom 22.

Slika 8 prikazuje profil protoka tečnosti koja se ispušta unutar jedinice za doziranje 2 sa slike 3. U opštoj upotrebi, jedinica za doziranje 2 je postavljena unutar zatvarača spremnika 100, koji je zatim raspoređen na spremniku koji obezbeđuje unutrašnjost spremnika 201. Na slici 8, unutrašnjost spremnika 201 je samo ilustrovana kao referentni simbol.

Za ispuštanje tečnosti iz unutrašnjosti spremnika 201 ka spolja kroz otvor za ispuštanje 21, fleksibilni spremnik (ovde nije prikazan) se deformiše tako da se zapremina unutrašnjosti spremnika 201 smanjuje. Tečnost teče kroz prve otvore 24 iz unutrašnjosti spremnika 201 direktno u prstenastu zapreminu V. Ovo je ilustrovano strelicom P1. Sva tečnost zatim teče duž dela prstenaste zapremine V u jednom pravcu oko kanala 22. U ovom primeru, tečnost teče kružno u prstenastoj zapremini V oko centralne ose. Ovo je ilustrovano isprekidanom strelicom P2. Čim tečnost dođe do pregrada 26, ona se usmerava duž pregrada 26 u aksijalnom pravcu R. Ove dve kretnje se delimično preklapaju. Na kraju ovih pregrada, tečnost se usmerava i sada teče u veznom kanalu 34 suprotno aksijalnom pravcu R u kanal 22. Tečnost se ponovo usmerava na kraju kanala 22 i sada ponovo teče u aksijalnom pravcu R kroz kanal 22 i izlazi iz otvora za ispuštanje 21. S jedne strane, tečnost se usmerava duž kružne putanje u prstenastoj zapremini V i teče duž površina prstenaste zapremine V i time se usporava. Tečnost se dodatno usporava višestrukim usmeravanjem na pregradama 26 i na kanalu 22. Ovo usporavanje je konstantno tokom ispuštanja tečnosti. Sprečava se iznenadna i nepoželjna promena otpora kada se tečnost ispušta, posebno zato što se ne koristi fleksibilna membrana ili zaptivna ivica.

Slika 9 prikazuje pogled preseka drugog otelotvorenja jedinice za doziranje 2’. Jedinica za doziranje 2’ ima izlazni otvor 21’ koji se proteže u pravcu unutrašnjosti spremnika 201 sa kanalom 22’ koji se nalazi pored ovog otvora za ispuštanje 21’. Kanal 22’ je suštinski cevast ili je dizajniran kao deo cevi. Ima zid koji okružuje centralnu osu i otvara se u otvor za ispuštanje 21’. Za razliku od otelotvorenja jedinice za doziranje 2 prema slici 3, jedinica za doziranje 2’ ima odvojeno formiran zid 41’ koji se, kao i kanal 22’, pruža u pravcu unutrašnjosti spremnika 201. Kanal 22’ i zid 41’ formiraju prstenasti žleb 23’, što se može bolje videti na slici 11.

Jedinica za doziranje 2’ ima poklopac za doziranje 3’ koji je postavljen na telu za doziranje 4’ i okružuje zid 41’ i zatvara kanal 22’ osim drugog otvora 25’. Shodno tome, postavljanjem poklopca za doziranje 3’, prstenasti žleb 23’ se zatvara da bi se formirala prstenasta zapremina V’. Prstenasta zapremina V’ formira torus sa suštinski pravougaonim poprečnim presekom prikazanim na slici 9, koji je prekinut samo pregradom 26’ prikazanom na slici 11. Prstenasti volumen V’ se proteže u suštini duž kružne putanje oko centralne ose. Ova prstenasta zapremina V’ je direktno i neposredno povezana sa svojim okruženjem, a u opštoj upotrebi sa unutrašnjošću spremnika, kroz prvi otvor 24’ (videti slike 10 i 11). Ova prstenasta zapremina V’ je takođe direktno i neposredno povezana sa kanalom 22’ kroz drugi otvor 25’.

Slika 10 prikazuje dalji presek kroz jedinicu za doziranje 2’ prema slici 9. Linija preseka sa slike 9 je odabrana tako da se presek proteže kroz drugi otvor 25’. Linija preseka sa slike 10 je odabrana tako da se presek proteže kroz prvi otvor 24’. U preseku slike 10, tako se može videti da je prstenasta zapremina V’ povezana sa svojom okolinom kroz prvi otvor 24’. Nakon postavljanja na telo za doziranje 4’, poklopac za doziranje 3’ ostavlja otvoreni region u zidu 41’ da bi se formirao ovaj prvi otvor 24’.

Slika 11 prikazuje profil protoka tečnosti koja se ispušta unutar jedinice za doziranje 2’ sa slike 9. U opštoj upotrebi, jedinica za doziranje 2’ je postavljena unutar zatvarača spremnika 100, koji je zatim postavljen na spremniku koji obezbeđuje unutrašnjost spremnika 201 poznatu sa slike 3. Na Slici 11, unutrašnjost spremnika 201 je samo ilustrovana kao referentni simbol.

Za ispuštanje tečnosti iz unutrašnjosti spremnika 201 ka vani kroz otvor za ispuštanje 21’ poznat sa slike 9, fleksibilni spremnik (ovde nije prikazan) se deformiše tako da se zapremina unutrašnjosti posude 201 smanjuje. Tečnost teče kroz prvi otvor 24’ u prstenastu zapreminu V’. Ovo je ilustrovano strelicom P1. Sva tečnost zatim teče duž dela prstenaste zapremine V’ u jednom pravcu oko kanala 22’. U ovom primeru, tečnost teče kružno u prstenastoj zapremini V’. Ovo je ilustrovano strelicom P2 i delimično strelicom P3. Čim tečnost dođe do pregrade 26’, ona se usmerava u aksijalnom pravcu R duž pregrade 26’. Ova dve kretnje se delimično preklapaju. U regionu pregrade, tečnost se usmerava i teče kroz drugi otvor 25’ u aksijalnom pravcu R u kanal 22’ i izlazi iz izlaznog otvora 21’ (vidi sliku 9). S jedne strane, tečnost se usmerava duž kružne putanje u prstenastoj zapremini V’ i teče duž površina prstenaste zapremine V’ i time se usporava. Tečnost se dodatno usporava usmeravanjem u regionu pregrade 26’ i na kanalu 22’. Ovo usporavanje je konstantno tokom ispuštanja tečnosti. Sprečava se iznenadna i nepoželjna promena otpora kada se tečnost ispušta, posebno zato što se ne koristi fleksibilna membrana ili zaptivna ivica.

Claims (14)

PATENTNI ZAHTEVI

1. Zatvarač spremnika (100) koji sadrži

osnovno telo (1) za pričvršćivanje na spremnik,

jedinicu za doziranje (2; 2') za dozirano oslobađanje tečnosti, naznačen time što

jedinica za doziranje (2; 2') ima telo za doziranje (4; 4') sa otvorom za ispuštanje (21; 21') i kanal (22; 22') pored otvora za ispuštanje (21; 21') koji se pruža u pravcu spremnika i formira prstenasti žleb (23; 23') sa jedinicom za doziranje (2; 2'),

naznačen time što je poklopac za doziranje (3; 3') postavljen na telu za doziranje (4; 4'), naznačen time što:

poklopac za doziranje (3; 3') zatvara prstenasti žleb (23; 23') da formira prstenastu zapreminu (V; V'), naznačen time što je prstenasta zapremina (V; V') povezana sa unutrašnjosti spremnika (201) sa prvim otvorom (24; 24') i sa drugim otvorom (25; 25') sa kanalom (22; 22'),

karakterisan time što

su prvi otvor (24; 24') i drugi otvor (25; 25') raspoređeni tako da tokom ispuštanja tečnosti iz unutrašnjosti posude ka vani kroz izlazni otvor sva tečnost koja teče iz prvog otvora (24; 24') do drugog otvora (25; 25') prolazi kroz, posebno spiralno, prstenastu zapreminu (V; V') najmanje duž dela prstenaste zapremine (V; V') u jednom pravcu oko kanala (22; 22').

2. Zatvarač spremnika (100) prema patentnom zahtevu 1,

karakterisan time što su jedna ili više pregrada (26; 66') raspoređene u prstenastoj zapremini (V; V') za sprečavanje direktne veze između prvog otvora (24; 24') i drugi otvor (25; 25').

3. Zatvarač spremnika (100) prema patentnom zahtevu 1 ili 2,

karakterisan time što je prvi otvor (24; 24') postavljen na udaljenosti od drugog otvora (25; 25') u aksijalnom pravcu kanala (22; 22').

4. Zatvarač spremnika (100) prema jednom od patentnih zahteva 1 do 3, karakterisan time što je drugi otvor (25') formiran unutar kanala (22').

5. Zatvarač spremnika (100) prema jednom od patentnih zahteva 1 do 4, karakterisan time što se prvi otvor (24; 24') formira unutar tela za doziranje (4; 4').

6. Zatvarač spremnika (100) prema jednom od patentnih zahteva 1 do 5, karakterisan time što telo za doziranje (4; 4') ima zid (41; 41') da formira prstenasti žleb (23; 23').

7. Zatvarač spremnika (100) prema jednom od patentnih zahteva 1 do 3, karakterisan time što je drugi otvor (25) formiran unutar poklopca za doziranje (3).

8. Zatvarač spremnika (100) prema jednom od patentnih zahteva 1 do 3 ili 7, karakterisan time što je prvi otvor (24) formiran unutar poklopca za doziranje (3).

9. Zatvarač spremnika (100) prema jednom od patentnih zahteva 1 do 8, koji sadrži poklopac zatvarača (5) koji je zglobno povezan sa osnovnim telom (1) i ima iglu za zatvaranje (51) za zatvaranje otvora za ispuštanje (21).

10. Zatvarač spremnika (100) prema jednom od patentnih zahteva 1 do 9, karakterisan time što su osnovno telo (1) i telo za doziranje (4) formirani u jednom komadu.

11. Zatvarač spremnika (100) prema jednom od patentnih zahteva 1 do 10,

karakterisan time što poprečni presek drugog otvora (25; 25') manji od 50%, posebno manji od 40%, poželjno manji od 30%, poprečnog preseka kanala (22; 22').

12. Zatvarač spremnika (100) prema jednom od patentnih zahteva 1 do 11, karakterisan time što zatvarač (100) spremnika nema pokretnih ili fleksibilnih zaptivnih elemenata.

13. Spremnik koji sadrži zatvarač spremnika (100) prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 12.

14. Spremnik prema patentnom zahtevu 13, karakterisan time što je spremnik savitljiv.