RS65429B1 - Adaptivni sistem za merenje protoka - Google Patents

Description

Opis

POZADINA

Izjava o povezanim prijavama

[0001] Ova prijava zavisi od i zahteva prioritet prema S.A.D. privremenoj prijavi br.

62/853,465 koja je podneta 28. maja 2019.

Oblast pronalaska

[0002] Predmetni pronalazak se odnosi na merenje stopa protoka kojima se mnoštvo komponentnih materijala kombinuje kako bi se proizvela višekomponentna mešavina materijala koja se uvodi u kontinuirani proces mešanja. Specifičnije, predmetni pronalazak se odnosi na postupak i sistem za poboljšanje preciznosti merenja stopa kojima se prvi komponentni materijal uvodi u proces mešanja kako bi se kombinovao sa drugim komponentnim materijalom kako bi se proizvela mešavina dva komponentna materijala (ili više od dva) koji imaju kontrolisanu količinu svakog komponentnog materijala u sebi. Pronalazak obezbeđuje korigovanje merenja u koja se greške uvode pomoću varijabli koje utiču na opremu i varijabli koje se mogu pripisati fizičkim svojstvima komponentnih materijala.

Pozadina povezanog stanja tehnike

[0003] Mnogi proizvodi su mešavine mnoštva komponenti proizvoda. Na primer, plastika se često proizvodi na veliko kao mešavina različitih plastičnih komponentnih materijala u obliku perli ili peleta. Prvi plastični komponentni materijal meša se sa drugom plastičnom komponentom kako bi se proizvela mešavina koja ima unapred određeni težinski procenat prvog plastičnog komponentnog materijala i unapred određeni procenat drugog plastičnog komponentnog materijala. Težinski procenti prvog i drugog komponentnog materijala u mešavini unapred su određeni kako bi se proizvela specifična svojstva krajnjeg plastičnog proizvoda koji se može napraviti upotrebom projektovane mešavine. Mešavina može biti upakovana u kese ili posude i zatim poslata u postrojenje za upotrebu od strane krajnjeg korisnika gde se mešavina obrađuje, na primer, zagrevanjem perli, topljenjem radi omekšavanja perli i presovanjem otopljenih ili omekšanih perli u oblikovane plastične proizvode.

[0004] Sledeći proizvod koji je često mešavina komponentnih materijala koji se mešaju u unapred određenim količinama svake od komponenti je prerađena hrana. Neki prehrambeni proizvodi, kao što su, na primer, kropmirov čips, bombone, cerealije ili perece, proizvode se raspoređivanjem jednog ili više agenasa za aromatizovanje kao što su, na primer, ali bez ograničavanja na, šećer, ulje, so i/ili druge agense za aromatizovanje, na tok pojedinačnih prehrambenih porcija koje se prenose kroz stanicu za dodavanje arome u kojoj se dodaju agensi za aromatizovanje. "Agensi za aromatizovanje", kao što se taj termin upotrebljava u vezi sa prehrambenim proizvodima, mogu označavati granulisanu ili praškastu čvrstu ili tečnu prehrambenu komponentu koja se dodaje u tok sirovih prehrambenih porcija kako bi se proizveo mešani prehrambeni proizvod ili gotov prehrambeni proizvod. "Sirovo", kao što se taj termin upotrebljava u vezi sa prehrambenim proizvodima, označava nearomatizovanu ili nepomešanu prehrambenu komponentu, i ne znači da su "sirove" prehrambene porcije nekuvane ili da nisu na drugi način već obrađene ili zagrejane/kuvane na način koji ih čini pogodnim za mešanje sa drugim prehrambenim komponentama (agensi za aromatizovanje) kako bi se proizveo aromatizovani prehrambeni proizvod koji je spreman za potrošnju. Svaki kontejner (kesa, kutija, itd.) aromatizovanih prehrambenih proizvoda može se sastojati od mnoštva prehrambenih porcija koje su uniformno izmešane ili pomešane sa jednom ili više dodatnih prehrambenih komponenti koje se dodaju u unapred određenoj količini, i težina aromatizovanog prehrambenog proizvoda koja se može pripisati sirovim prehrambenim porcijama ostaje u specifičnom odnosu prema težini aromatizovane prehrambene porcije koja se može pripisati jednom ili većem broju agenasa za aromatizovanje koji se dodaju sirovim prehrambenim porcijama kako bi se proizveo krajnji proizvod. Baš kao što se komponente plastičnih mešavina odabiraju i dodaju u količinama kako bi se proizvela određena željena svojstva u krajnjem plastičnom proizvodu, komponente aromatizovanih prehrambenih porcija odabiraju se i dodaju sirovim prehrambenim porcijama u količinama kako bi se proizvela određena aroma kako bi se poboljšalo zadovoljstvo potrošača i uživanje u krajnjem prehrambenom proizvodu. Vraćajući se na primer kropmirovog čipsa, aromatizovanje pojedinačnih prehrambenih porcija (kuvanih, ali još nearomatizovanih kriški krompira) uključuje transportovanje toka prehrambenih porcija upotrebom jednog ili više transportera za kontinuirano kretanje prehrambenih porcija do stanice za aromatizovanje gde se jedan ili više agenasa za aromatizovanje raspoređuju na prehrambene porcije na uniforman i konzistentan način i stopom da proizvedu unapred određeni težinski procenat prehrambenih porcija (kropmirov čips) i unapred određeni težinski procenat agenasa za aromatizovanje (ulje, so i agensi za aromatizovanje kao što su, na primer, začini u obliku praha). Nakon toga, aromatizovane prehrambene porcije ispuštaju se iz stanice za aromatizovanje u mašinu za merenje i pakovanje u kese, velike brzine, koja deponuje unapred određenu težinsku količinu aromatizovanih prehrambenih porcija u svaku kesu.

JP H0257159 objavljuje da se prehrambeni poluproizvod (npr. isečen i ispržen krompir) prenosi transporterom 1, podeljen u mnoštvo redova u propisanim odnosima sa zakretnim vratima 4 i spušta na odgovarajuće transportere 6, 6', 6" koji su postavljeni ispod transportera 1. Težina hrane se meri mernim transporterima 11, 11', 11" koji su postavljeni posle transportera 6, 6', 6" i hrani se dodaju začini u količini koja je dodeljena redu i koja odgovara količini hrane. Hrana se odvojeno začinjava pomoću pojedinačnih prevrtača 18, 18', 18".

US2997205 objavljuje kombinaciju, sa posudom koja je adaptirana tako da sadrži materijal do nivoa unutar unapred određenog opsega, i uređajem za ispuštanje materijala iz nje promenljivom stopom, kontrolnog mehanizma koji sadrži sredstva za otkrivanje da li je nivo materijala u navedenoj posudi unutar ili izvan opsega, i sredstva koja su operativno povezana sa navedenim senzorskim sredstvima i navedenim uređajem za ispuštanje i koja rade kada je nivo izvan opsega za periodično menjanje stope ispuštanja, kako privremenim povećanjem da se nivo vrati u opseg, tako i istovremeno stalnim povećanjem da bi se zadržao nivo u opsegu pošto se vrati.

DE 102011051254 objavljuje postupak za merenje masa na transporteru na kome se mase koje treba da se mere transportuju u horizontalnom smeru i koji ima deo transportera koji je fleksibilan u vertikalnom smeru.

[0005] Podrazumeva se da su mašine za merenje visoke tačnosti veoma skupe, i da neki komponentni materijali moraju da se distribuiraju upotrebom transportera u mnoštvo različitih delova postrojenja koje ima mnoštvo stanica za mešanje za odvojeno dodavanje mnoštva drugih komponentnih materijala u distribuirane tokove prvog komponentog materijala kako bi se stvorile mešavine koje imaju različita svojstva, arome, itd. Dodatno se podrazumeva da mašine za merenje koje se mogu upotrebljavati za određivanje mase transportovanog prvog komponentnog materijala nisu visoko precizne, i da je upotreba mašina za merenje visoke tačnosti na svakoj lokaciji gde se vrše merenja mase onemogućeno previsokom cenom. Primeri izvođenja postupka i sistema iz predmetnog pronalaska mogu se, prema tome, upotrebljavati tamo gde se za merenje ukupne mase pomešanog proizvoda upotrebljava visoko pouzdana mašina za merenje visoke tačnosti, i dve ili više manje pouzdanih mašina za merenje ili dispenzera upotrebljavaju se za merenje ukupne težine komponentnih materijala koji se mere i zatim mešaju, i pouzdanost mašine za merenje visoke tačnosti upotrebljava se za kontinuiranu korekciju nepreciznosti u manje pouzdanim dvema ili više mašinama za merenje i dispenzerima koji mere ukupnu težinu komponentnih materijala koji su zajedno pomešani kako bi se stvorio pomešani proizvod.

[0006] Porcije prvog komponentnog materijala mešavine koja treba da se proizvede, i koje mogu biti, na primer, sirove prehrambene porcije, mogu se transportovati do stanice za mešanje u kojoj se drugi komponentni materijal, koji može biti, na primer, materijal za aromatizovanje u prahu, sa ukusom pavlake i crnog luka, dodaje u unapred određenom procentu od izmerene ukupne mase prvog komponentnog materijala koji prelazi uzvodnu mašinu za merenje. Transporter može biti transporter koji uključuje uzvodnu mašinu za merenje koja omogućava merenje stope masenog protoka kojom se prvi komponentni materijal (sirove prehrambene porcije) transportuje do stanice za aromatizovanje, kao što je, na primer, diferencijalni impulsni transporter. Ukoliko je prvi komponentni materijal lomljiv, kao što je kropmirov čips, treba voditi računa da se izbegne prekomerno gomilanje prehrambenih porcija u koritu transportera do te mere da bi pod težinom koja je primenjena na prehrambene porcije na dnu gomile ili toka u koritu bile oštećene ili polomljene. Prvi komponentni materijal se može transportovati do stanice gde se nanosi drugi komponentni materijal, i zatim se mešavina ispušta iz stanice za mešanje u mašinu za merenje visoke tačnosti. Upotrebom primera kropmirovog čipsa, mašina za merenje i pakovanje u kese može biti Ishida<®>mašina za merenje i pakovanje u kese, velike brzine, koja automatski deponuje unapred određenu težinsku količinu aromatizovanih prehrambenih porcija, na primer, 48 grama, u svako pakovanje ili kesu. Za proizvode koji su podložni kvarenju usled produžene izloženosti uslovima sredine, pakovanja ili kese se zatim mogu zapečatiti kako bi se održala svežina proizvoda, i zatim poslati za distribuciju i prodaju potrošačima i krajnjim korisnicima. Mogu se upotrebljavati i druge mašine za merenje visoke tačnosti, bilo da su kombinovane sa mašinama za pakovanje u kese ili pakovanje proizvoda. Takve mašine za merenje visoke tačnosti opremljene su procesorima za praćenje i kontrolu procesa merenja (i, opciono, pakovanja u kese ili pakovanja), i ove veoma skupe mašine su veoma precizne i konzistentne u količini mase krajnjeg proizvoda koji se unosi u svaku kesu i broja kesa koje se proizvode. Mašine za merenje i pakovanje u kese koje proizvodi Ishida i druge mašine za merenje visoke tačnosti mogu da obezbede visokoprecizne podatke koji se mogu upotrebljavati i na koje se može osloniti u primerima izvođenja postupka i sistema iz predmetnog pronalaska za harmonizaciju merenja stope kojom se porcije prvog komponentnog materijala transportuju do stanice i merenja stope kojom se drugi komponentni materijal dodaje u porcije prvog komponentnog materijala u stanici za mešanje. Mašine za merenje visoke tačnosti obezbeđuju precizna merenja mase koja se mogu upotrebljavati za određivanje faktora korekcije za korekciju merenja drugih, manje preciznih i znatno jeftinijih mašina koje se mogu upotrebljavati za određivanje mase komponentnih materijala koji se mešaju kako bi se stvorila mešavina koja se zatim meri pomoću visokoprecizne mašine.

KRATAK SAŽETAK

[0007] Može biti teško precizno izmeriti ukupnu masu ili stopu masenog protoka kojom se transportovani tok porcija prvog komponentnog materijala, kao što je tok sirovih prehrambenih porcija, kreće duž transportera do stanice za mešanje u kojoj se drugi komponentni materijal dodaje u tok porcija prvog komponentnog materijala u unapred određenom procentu. Veličina, tekstura i težina pojedinačnih porcija prvog komponentnog materijala mogu da variraju. Ova svojstva mogu uticati na način i stopu kojom se tok porcija prvog komponentnog materijala kreće na diferencijalnom impulsnom transporteru do stanice za mešanje gde se drugi komponentni materijal dodaje porcijama prvog komponentnog materijala u unapred određenim količinama u procentima težine. Pozivajući se na primer u kom su porcije prvog komponentnog materijala kropmirov čips, uzvodni transporter se može upotrebljavati za kretanje toka nearomatizovanih (ili "sirovih") prehrambenih porcija do stanice za mešanje gde se jedan ili više agenasa za aromatizovanje raspoređuju na tok prehrambenih porcija u unapred određenom procentu masene stope. Veliki čipsevi sa izbočinama mogu se kretati drugačije na transporteru od manjih čipseva bez izbočina. Deblji čipsevi se mogu kretati drugačije na transporteru od tanjih čipseva. Slično tome, jedan granulisani agens za aromatizovanje može se rasporediti iz dispenzera agensa za aromatizovanje drugačije od drugog granulisanog agensa za aromatizovanje sa različitim sastojcima, veličinama zrna, veličinama čestica ili oblicima zrna ili čestica. Slično tome, u primeru mešanih plastičnih sirovina, plastične perle prve veličine i teksture mogu se kretati drugačije na transporteru od plastičnih perli druge veličine i teksture. Konvencionalni postupci merenja ukupne mase ili stope masenog protoka stavki koje se kreću na transporteru ne podešavaju se ili se ne koriguju za ove i druge varijable, i kao rezultat toga mogu se javiti nepreciznosti u mešanju i pravljenju mešavine.

[0008] Ukupna masa ili stopa masenog protoka toka porcija prvog komponentnog materijala može se izmeriti upotrebom mašina za merenje koje su integrisane u transporter. Odeljak za merenje uzvodnog transportera na kome se tok porcija prvog komponentnog materijala (kao što su, na primer, prehrambene porcije) kreće na uzvodnom transporteru do stanice za mešanje (kao što je, na primer, stanica za aromatizovanje) u kojoj se drugi komponentni materijal dodaje u tok porcija prvog komponentnog materijala može uključivati odeljak transportera sa senzorima opterećenja koji su spregnuti između odeljka transportera i susednih potpornih delova uzvodnog transportera. Takođe, brzina kojom se tok porcija prvog komponentnog materijala kreće na uzvodnom transporteru i preko odeljka za merenje može se odrediti bilo posmatranjem ili upotrebom senzora brzine koji nadgledaju kretanje porcija prvog komponentnog materijala na uzvodnom transporteru. Slično tome, može se posmatrati i beležiti vremenski interval između vremena kada vodeće porcije prvog komponentnog materijala napuste odeljak za merenje uzvodnog transportera i vremena kada se iste porcije prvog komponentnog materijala ispuštaju iz uzvodnog transportera da uđu u stanicu za mešanje, i vremenski interval između vremena kada se vodeće porcije prvog komponentnog materijala ispuštaju iz uzvodnog transportera u stanicu kako bi se kombinovali sa drugim komponentnim materijalom (vreme boravljenja). Kao što će biti detaljnije razmotreno u nastavku, ovi vremenski intervali mogu se upotrebljavati za harmonizaciju visokopreciznih podataka o masi koji se dobijaju iz mašine za merenje visoke tačnosti koja prima krajnji proizvod iz stanice za mešanje sa manje preciznim podacima koji se dobijaju iz dispenzera drugog komponentnog materijala u stanici za mešanje i iz podataka koji se dobijaju upotrebom uzvodne mašine za merenje uzvodnog transportera i senzora brzine ili posmatranja na uzvodnom transporteru.

[0009] Kako bi se poboljšao proces mešanja poboljšanjem preciznosti sa kojom se meri masa toka porcija prvog komponentnog materijala koje se transportuju u stanicu za mešanje, i preciznosti sa kojom se meri masa drugog komponentnog materijala koji se dodaje u tok porcija prvog komponentnog materijala, važno je identifikovati izvore podataka o masi koji su najpouzdaniji, i zatim upotrebiti tu povoljnu pouzdanost u korigovanju onih merenja mase za koje se odredi da su manje pouzdana ili nedovoljno precizna. Na primer, tip mašina za merenje i pakovanje u kese, velike brzine, koje su dostupne za deponovanje unapred određene masene količine aromatizovanih prehrambenih porcija (tj. mešavine) u kese veoma su pouzdane. Ove mašine su precizne unutar ±0,1 grama proizvoda, gde je ciljano da težina proizvoda koji se deponuje u svaku kesu bude, na primer, 48 grama. Ove mašine za merenje visoke tačnosti mogu brzo i efikasno da proizvedu hiljade zapečaćenih kesa, od kojih svaka sadrži ciljanu težinu proizvoda, uz veoma visoku stopu proizvodnje. Jedna posebna mašina za merenje i pakovanje u kese visoke tačnosti su mašine R tipa koje su dostupne od Ishida Co., Ltd. iz Kjota, Japan. Više informacija o Ishida Co., Ltd. i ovim mašinama za merenje i pakovanje u kese visoke tačnosti dostupno je na www.ishida.com. Mašine za merenje visoke tačnosti su veoma složene, i generalno uključuju veliki broj kružno raspoređenih posuda sa mernim ćelijama koje su spregnute između posuda u koje se pomešani proizvod deponuje i nosača za svaku posudu. Merna ćelija koja je spregnuta sa svakom posudom mašine za merenje visoke tačnosti može da detektuje kada se unapred određena masena količina pomešanog proizvoda primi u posudu, i svaka merna ćelija može da generiše signal procesoru koji odgovara opterećenju na mernoj ćeliji. Posude su poznate mase, i kada kombinacija procesor/merna ćelija detektuje da je željena masa mešavine porcija prvog komponentnog materijala i drugog komponentnog materijala koji se na nju raspoređuje primljena u posudu, signal se šalje pomoću procesora koji prekida dalje punjenje posude. Na primer, signal može aktivirati pokretač koji zatvara vrata iznad posude. Signal se takođe može poslati za aktiviranje pokretača koji otvara donja vrata za izbacivanje unapred određene mase mešavine iz posude u kesu koja je pozicionirana tako da primi unapred određenu masenu količinu mešavine i, za mešavine koje se mogu pokvariti ili degradirati usled izloženosti, kesa može biti zapečaćena kako bi se održala svežina. Mašina za merenje visoke tačnosti može da uključuje desetine takvih posuda, koje rade nezavisno i svaka se upotrebljava ponovo za izolovanje i merenje unapred određene masene količine mešavine i za izbacivanje unapred određene masene količine u kesu unutar nekoliko sekundi. Dok se prethodno opisana Ishida mašina za merenje i pakovanje u kese upotrebljava za mešavinu koja sadrži kropmirov čips (porcije prvog komponentnog materijala) i agense za aromatizovanje (drugi komponentni materijal) koji se na njega raspoređuju, podrazumeva se da se mogu obezbediti mašine za merenje drugih mešavina sa jednakom preciznošću i efikasnošću.

[0010] Pored deponovanja poznate masene količine mešavine u svaku posudu i izbacivanja iz posude u kesu, kontejner ili pakovanje koje je pozicionirano tako da primi unapred određenu masenu količinu mešavine, mašina za merenje visoke tačnosti uključuje jedan ili više procesora koji se mogu upotrebljavati za određivanje broja kesa, kontejnera ili pakovanja mešavine koja se proizvode unutar datog vremenskog intervala. Taj broj puta masa mešavine deponovane u svaku kesu, kontejner ili pakovanje može se upotrebljavati za obezbeđivanje ukupne mase mešavine koja se ispušta iz stanice za mešanje u mašinu za merenje visoke tačnosti tokom vremenskog intervala od interesa, što je jednako ukupnoj masi porcija prvog komponentnog materijala plus ukupna masa drugog komponentnog materijala koji se meša sa njim kako bi se proizvela mešavina. Alternativno, jedan ili više procesora mogu se upotrebljavati za određivanje broja kesa, kontejnera ili pakovanja koja se proizvode, i prosečne težine kesa, i ovi podaci se mogu upotrebljavati za određivanje ukupne mase mešavine koja se ispušta iz stanice za mešanje u mašinu za merenje visoke tačnosti. Mašina za merenje visoke tačnosti služi kao veoma pouzdan izvor podataka koji se mogu upotrebljavati za korekciju i harmonizaciju nezavisnih merenja ukupne mase porcija prvog komponentnog materijala koje se ispuštaju iz uzvodnog transportera u stanicu za mešanje tokom odgovarajućeg vremenskog intervala i pojedinačnog merenja ukupne mase drugog komponentnog materijala koja se raspoređuje od strane dispenzera koji detektuje gubitak težine i koja se dodaje u porcije prvog komponentnog materijala koje se ispuštaju iz uzvodnog transportera do stanice za mešanje tokom odgovarajućeg vremenskog intervala od interesa.

[0011] Uzvodna mašina za merenje ilustrovana je na priloženim crtežima kao odeljak transportera spregnut sa mernim ćelijama za merenje kombinovane težine odeljka transportera i porcija prvog komponentnog materijala koji se nalaze na njemu, ali ove ilustracije ne treba shvatiti kao ograničavanje pronalaska. Mašine za merenje sa više mernih ćelija koje su spregnute sa više odeljaka transportera uzvodnog transportera preko kojih se transportuju porcije prvog komponentnog materijala takođe mogu da se upotrebljavaju zajedno sa detektovanom brzinom kretanja porcija prvog komponentnog materijala duž uzvodnog transportera kako bi se odredila ukupna masena količina porcija prvog komponentnog materijala koja se isporučuje u stanicu za mešanje tokom vremenskog intervala od interesa. Primeri izvođenja postupka i sistema iz predmetnog pronalaska koji su ovde objavljeni mogu se upotrebljavati za korekciju merenja koja se dobijaju upotrebom jedne uzvodne mašine za merenje ili upotrebom mnoštva uzvodnih mašina za merenje koje su uključene unutar uzvodnog transportera, i za korekciju merenja koja se dobijaju upotrebom dispenzera koji detektuje gubitak težine drugog komponentnog materijala u stanici za mešanje.

[0012] Uzvodna mašina za merenje uzvodnog transportera koji pomera porcije prvog komponentnog materijala do stanice za mešanje uključuje jedan ili više senzora opterećenja. Slično tome, mašina za merenje velike brzine koja prima mešavinu porcija prvog komponentnog materijala i drugog komponentnog materijala koja se ispušta iz stanice za mešanje uključuje jedan ili više senzora opterećenja za svaku posudu u koju se deponuje unapred određena masa mešavine. Svaki senzor opterećenja detektuje opterećenje i generiše jedan ili više signala koji odgovaraju detektovanom opterećenju. Signali se usmeravaju, bilo pomoću žice ili bežično, do procesora. Na primer, ali ne kao ograničavanje, poznata je težina odeljka uzvodnog transportera koji se oslanja na jedan ili više senzora opterećenja, i jedan ili više senzora opterećenja generišu signale koji ukazuju na kombinovanu težinu odeljka uzvodnog transportera i porcija prvog komponentnog materijala koje se nalaze na njemu u datom vremenu u kome se vrši merenje. Procesor prima signale i izračunava težinu porcija prvog komponentnog materijala na odeljku uzvodnog transportera oduzimanjem težine odeljka uzvodnog transportera od detektovanog opterećenja. Slično tome, svaki senzor opterećenja mašine za merenje velike brzine generiše signale koji se prenose do procesora. Ti signali ukazuju na masu mešavine koja se deponuje u svaku kesu, kontejner ili pakovanje i ukupan broj kesa, kontejnera ili pakovanja koja se proizvode. Alternativno, tamo gde je mašina za merenje visoke tačnosti programirana tako da deponuje količinu mešavine unutar određenog uskog opsega mase u svaku posudu, signali koje generiše procesor mašine za merenje visoke tačnosti mogu odražavati samo broj kesa, kontejnera ili pakovanja koja se proizvode tokom datog vremenskog intervala pošto je prosečna težina već poznata. Signali koje generišu merne ćelije mašine za merenje velike brzine mogu se upotrebljavati za određivanje ukupne mase mešavine koja se ispušta iz stanice za mešanje u mašinu za merenje visoke tačnosti unutar datog vremenskog intervala od interesa. Podrazumeva se da ukupna masa mešavine koja se ispušta iz stanice za mešanje u mašinu za merenje visoke tačnosti ima dve komponente: porcije prvog komponentnog materijala i drugi komponentni materijal koji se meša u poznatom odnosu sa porcijama prvog komponentnog materijala u stanici za mešanje.

[0013] U nekim primerima izvođenja postupka i sistema iz predmetnog pronalaska, senzori brzine su obezbeđeni i upotrebljeni za merenje brzine kojom se porcije prvog komponentnog materijala kreću duž uzvodnog transportera do stanice za mešanje. Senzor brzine može da detektuje brzinu kretanja porcija prvog komponentnog materijala u uzvodnom transporteru i generiše signal procesoru koji odgovara detektovanoj brzini kretanja. Alternativno, operativno osoblje može lako da zapazi i zabeleži brzinu kojom se porcije prvog komponentnog materijala kreću na uzvodnom transporteru, i tu brzinu operativno osoblje može uneti u procesor upotrebom tastature ili slično. Ova zapažanja i/ili ovi signali mogu se upotrebljavati sa signalima iz uzvodne mašine za merenje kako bi se odredila ukupna masa porcija prvog komponentnog materijala koje se kreću duž uzvodnog transportera do stanice za mešanje unutar vremenskog intervala od interesa. Ova zapažanja i/ili ovi signali takođe se mogu upotrebljavati za određivanje vremenskog intervala koji protekne od vremena kada se izmeri mnoštvo porcija prvog komponentnog materijala na uzvodnom odeljku za merenje do vremena kada se isto mnoštvo porcija prvog komponentnog materijala isušta iz uzvodnog transportera do stanice za mešanje ili, alternativno, za određivanje vremenskog intervala koji

1

protekne od vremena kada mnoštvo porcija prvog komponentnog materijala uđe u stanicu za mešanje radi mešanja sa drugim komponentnim materijalom do vremena kada se isto mnoštvo porcija prvog komponentnog materijala koje su pomešane sa drugim komponentnim materijalom ispušta iz stanice za mešanje u mašinu za merenje visoke tačnosti. Ovi izmereni vremenski intervali su važni kako bi se omogućilo da podaci iz mašine za merenje visoke tačnosti budu u korelaciji sa podacima iz uzvodne mašine za merenje uzvodnog transportera i dispenzera koji detektuje gubitak težine koji raspoređuje drugi komponentni materijal na prvi komponentni materijal u stanici.

[0014] Kao što je prethodno izloženo, pretpostavlja se da je mašina za merenje visoke tačnosti visokoprecizna - najpouzdaniji izvor podataka koji je dostupan u sistemu iz predmetnog pronalaska. Prema tome možemo da upotrebljavamo visokopouzdane podatke koje obezbeđuje mašina za merenje visoke tačnosti kako bismo odredili faktore korekcije koji se mogu primeniti za korekciju merenja ukupne mase porcija prvog komponentnog materijala koje se kreću preko uzvodne mašine za merenje uzvodnog transportera u određenom vremenskom intervalu, i možemo da upotrebljavamo pouzdane podatke koje obezbeđuje mašina za merenje visoke tačnosti kako bi se odredili faktori korekcije koji se mogu primeniti za korekciju merenja ukupne mase drugog komponentnog materijala koji se meša u porcije prvog komponentnog materijala u stanici za mešanje. Faktori korekcije se određuju upoređivanjem izmerene ukupne mase porcija prvog komponentnog materijala koje se kreću preko uzvodne mašine za merenje do stanice za mešanje tokom određenog vremenskog intervala, koja je određena upotrebom merenja težine mnoštva porcija prvog komponentnog materijala na uzvodnoj mašini za merenje, i zapažene ili detektovane brzine kojom se porcije prvog komponentnog materijala isporučuju od strane uzvodnog transportera u stanicu, dodato izmerenoj ukupnoj masi drugog komponentnog materijala koja se meša u porcije prvog komponentnog materijala koje se ispuštaju iz uzvodnog transportera u stanicu, sa ukupnom masom porcija prvog komponentnog materijala koja se ispušta iz stanice za mešanje u mašinu za merenje visoke tačnosti tokom odgovarajućeg vremenskog intervala od interesa. Alternativno, ili pored toga, poređenje (korigovane) mase mnoštva porcija prvog komponentnog materijala na uzvodnoj mašini za merenje sa masenom količinom istog mnoštva porcija prvog komponentnog materijala posle mešanja sa izmerenom količinom drugog komponentnog materijala i posle ispuštanja iz stanice za mešanje u mašinu za merenje visoke tačnosti. Izloženo drugim rečima, visokopouzdani i precizni podaci koji se odnose na masu mešavine koja se proizvodi i isporučuje u mašinu za merenje visoke tačnosti mogu se upotrebljavati za prvu korekciju merenja ukupne mase porcija prvog komponentnog materijala koje se upotrebljavaju za pravljenje mešavine koja se isporučuje u mašinu za merenje visoke tačnosti, i zatim se upotrebljavaju za korekciju merenja ukupne mase drugog komponentnog materijala koji se dodaje i meša sa porcijama prvog komponentnog materijala kako bi se napravila mešavina.

[0015] Neki primeri izvođenja postupka i sistema iz predmetnog pronalaska uključuju upotrebu alternativnog i jeftinijeg pristupa merenju ukupne mase porcija prvog komponentnog materijala koje se isporučuju u stanicu za mešanje radi mešanja sa drugim komponentnim materijalom tokom vremenskog intervala od interesa. Ukupna masa pri kojoj se porcije prvog komponentnog materijala isporučuju uzvodnim transporterom u stanicu za mešanje može se izmeriti dobijanjem visine i/ili širine interfejsa toka porcija prvog komponentnog materijala koje se kreću unutar korita uzvodnog transportera i zapažene ili detektovane brzine kojom se porcije prvog komponentnog materijala kreću na uzvodnom transporteru do stanice za mešanje radi mešanja sa drugim komponentnim materijalom. Visina interfejsa je visina unutar korita gornje površine toka porcija prvog komponentnog materijala u uzvodnom transporteru iznad poda korita uzvodnog transportera. Širina interfejsa je rastojanje od ivice gornje površine toka porcija prvog komponentnog materijala gde se susreće sa prvim bočnim zidom korita uzvodnog transportera do suprotne ivice gornje površine gde se susreće sa drugim, suprotnim bočnim zidom korita uzvodnog transportera. Merenje bilo visine interfejsa i širine interfejsa, zajedno sa zapaženom ili detektovanom brzinom kojom se porcije prvog komponentnog materijala transportuju unutar uzvodnog transportera, može se upotrebiti za određivanje stope zapreminskog protoka kojom se tok porcija prvog komponentnog materijala transportuje uzvodnim transporterom. Podrazumeva se da je korito uzvodnog transportera, koje može biti, na primer, polukružnog ili (obrnuto) trapezoidnog oblika, poznatog i nepromenljivog oblika i dimenzija. Merenje bilo visine gornjeg interfejsa ili širine gornjeg interfejsa može se pouzdano korelisati sa površinom poprečnog preseka toka porcija prvog komponentnog materijala koje se kreću unutar korita uzvodnog transportera. Ta površina poprečnog preseka može se pomnožiti sa zapaženom ili detektovanom brzinom kojom se tok porcija prvog komponentnog materijala kreće unutar uzvodnog transportera kako bi se odredila zapreminska stopa protoka porcija prvog komponentnog materijala. Ta zapreminska stopa može se pomnožiti sa empirijski određenom gustinom toka porcija prvog komponentnog materijala kako bi se odredila ukupna masa ili ukupna stopa masenog protoka porcija prvog komponentnog materijala koje se ispuštaju iz uzvodnog transportera u stanicu za mešanje unutar vremenskog intervala od interesa. Stopa masenog protoka porcija prvog komponentnog materijala može se odrediti iz ovih podataka upotrebom procesora, i procesor se može upotrebljavati za generisanje signala dispenzeru koji raspoređuje drugi komponentni materijal na prvi komponentni materijal u unapred određenom procentu od stope masenog protoka u stanici za mešanje.

[0016] Primeri izvođenja postupka i sistema iz predmetnog pronalaska poboljšavaju preciznost merenja ukupne masene količine toka porcija prvog komponentnog materijala i/ili za poboljšanje preciznosti merenja ukupne masene količine drugog komponentnog materijala koji se dodaje i meša sa porcijama prvog komponentnog materijala u stanici za mešanje, što rezultuje poboljšanjem kvaliteta i konzistencije mešavine koja se na kraju ispušta iz stanice za mešanje i zatim pakuje u zapečaćene kese, kontejnere ili pakovanja, i zatim se otprema i prodaje potrošačima i krajnjim korisnicima.

[0017] Jedan primer izvođenja postupka i sistema iz predmetnog pronalaska obezbeđuje računarski implementiran postupak koji sadrži korake obezbeđivanja uzvodnog transportera za transport toka porcija prvog komponentnog materijala do stanice, uzvodni transporter ima uzvodnu mašinu za merenje uključujući odeljak transportera koji je spregnut sa senzorima opterećenja za merenje mnoštva porcija prvog komponentnog materijala koje se nalaze na njemu i koji se oslanjaju na odeljak uzvodnog transportera, i za proizvodnju signala koji odgovaraju merenjima koja su dobijena upotrebom senzora opterećenja, obezbeđujući stanicu za mešanje za primanje toka porcija prvog komponentnog materijala koje se transportuju do stanice za mešanje upotrebom uzvodnog transportera i kako bi se drugi komponentni materijal rasporedio na tok porcija prvog komponentnog materijala koje su primljene u stanicu za mešanje iz uzvodnog transportera, drugi komponentni materijal se dodaje u unapred određenom procentu od ukupne masene količine ili stope masenog protoka porcija prvog komponentnog materijala koja je izmerena upotrebom uzvodne mašine za merenje, obezbeđujući mašinu za merenje visoke tačnosti za pouzdano merenje ukupne masene količine ili stope masenog protoka mešavine porcija prvog komponentnog materijala i drugog komponentnog materijala koja se ispušta iz stanice za mešanje. Mašina za merenje visoke tačnosti (kao što je, na primer, Ishida mašina za merenje i pakovanje u kese) može uključivati više posuda. Unapred određena masena količina mešavine deponuje se u svaku posudu, i svaka posuda se zatim automatski prazni u kesu, kontejner ili pakovanje. Proizvod mase mešavine deponovane u svaku kesu, kontejner ili pakovanje puta broj kesa, kontejnera ili pakovanja koja se proizvode daje veoma precizan rezultat za ukupnu masu ili ukupnu stopu masenog protoka mešavine koja se ispušta iz stanice za mešanje u mašinu za merenje visoke tačnosti, što je ukupna masa porcija prvog komponentnog materijala koje se isporučuju

1

uzvodnim transporterom u stanicu za mešanje plus ukupna masa drugog komponentnog materijala koji se dodaje na njih u stanici za mešanje tokom vremenskog intervala od interesa.

[0018] Primeri izvođenja postupka i sistema iz predmetnog pronalaska dodatno uključuju obezbeđivanje dispenzera za raspoređivanje drugog komponentnog materijala na porcije prvog komponentnog materijala koje se primaju unutar stanice za mešanje, dispenzer je podesiv ili podešen tako da raspoređuje drugi komponentni materijal pri ukupnoj masenoj količini ili stopi masenog protoka koja je jednaka unapred određenom procentu ukupne masene količine ili stope masenog protoka kojom se porcije prvog komponentnog materijala isporučuju u stanicu za mešanje uzvodnim transporterom. Procenat stope masenog protoka pri kome se drugi komponentni materijal raspoređuje na porcije prvog komponentnog materijala može se odrediti prema željenim svojstvima mešavine, ispitivanjem zadovoljstva potrošača i/ili pomoću testova. Uređaj koji se upotrebljava za raspoređivanje drugog komponentnog materijala može biti automatski podesiv kako bi se omogućilo povećanje ili smanjenje procenta od ukupne masene količine ili stope masenog protoka kojom se drugi komponentni materijal raspoređuje kako bi se postigla željena mešavina porcija prvog komponentnog materijala i drugog komponentnog materijala. U jednom primeru izvođenja postupka i sistema iz predmetnog pronalaska, stanica za mešanje uključuje jedan ili više kontinualnih dispenzera koji detektuju gubitak težine koji imaju dispenzer drugog komponentnog materijala koji je spregnut sa rezervoarom koji je napunjen inicijalnim punjenjem drugog komponentnog materijala. Rezervoar i dispenzer drugog komponentnog materijala spregnuti su sa jednim ili više senzora opterećenja koji detektuju kombinovanu masu rezervoara, punjenje drugog komponentnog materijala u rezervoaru i dispenzeru koji je povezan sa njim, i jedan ili više senzora opterećenja generišu jedan ili više signala procesoru koji odgovaraju opterećenju koje detektuje jedan ili više senzora opterećenja. Kako se drugi komponentni materijal raspoređuje na porcije prvog komponentnog materijala koje se isporučuju u stanicu uzvodnim transporterom, kombinovana težina rezervoara, ostatka punjenja drugog komponentnog materijala i dispenzera se smanjuje za količinu raspoređenog drugog komponentnog materijala i promena mase u bilo kom vremenu može da se upotrebi za određivanje ukupne raspoređene masene količine ili stope masenog protoka kojom se drugi komponentni materijal raspoređuje na porcije prvog komponentnog materijala koje se isporučuju u stanicu za mešanje. Podrazumeva se da se dispenzeri koji detektuju gubitak težine mogu upotrebljavati za raspoređivanje drugog komponentnog materijala koji je u prahu ili je u granulama, kao i drugog komponentnog materijala koji je tečan, kako bi se obezbedila smeša za željenu mešavinu.

[0019] Neki primeri izvođenja postupka i sistema iz predmetnog pronalaska uključuju upotrebu dispenzera koji radi pri promenljivoj stopi raspoređivanja, i ukupna masena količina drugog komponentnog materijala ili masena stopa kojom se drugi komponentni materijal raspoređuje na porcije prvog komponentnog materijala koje se isporučuju u stanicu mogu se pretpostaviti na osnovu, na primer, podataka o performansama koje je obezbedio proizvođač dispenzera i stope masenog protoka pri kojoj dispenzer radi. Na primer, ali ne kao ograničavanje, neki drugi komponentni materijali koji mogu biti u prahu ili u granulama raspoređuju se na porcije prvog komponentnog materijala upotrebom pužnog transportera koji rotira unutar cevi sa otvorenim krajem. Drugi komponentni materijali u prahu ili u granulama pune se u rezervoar koji napaja ulazni kraj pužnog transportera, i pužni transporter rotira unutar cevi sa otvorenim krajem generalno konstantnom stopom osim ukoliko je potrebno povećanje ili smanjenje kako bi se obezbedila željena mešavina. Zapremina drugog komponentnog materijala koji se izmešta tokom datog vremenskog intervala sa otvorenog kraja cevi na ovaj način može se korelisati (na osnovu gustine drugog komponentnog materijala) sa masenom stopom kojom se drugi komponentni materijal raspoređuje na porcije prvog komponentnog materijala.

[0020] Neki primeri izvođenja postupka i sistema iz predmetnog pronalaska omogućavaju određivanje faktora korekcije koji treba da se primeni na ukupnu masenu količinu ili stopu masenog protoka kojom dispenzer raspoređuje druge komponentne materijale na tok porcija prvog komponentnog materijala koje se isporučuju u stanicu za mešanje uzvodnim transporterom. Ekološke i operativne varijable kao što su, na primer, temperatura, vlažnost, gustina drugog komponentnog materijala, konzistencija drugog komponentog materijala i nakupljanje ostataka na opremi, mogu uticati na preciznost merenja ukupne masene količine ili stope masenog protoka drugih komponentnih materijala koji se raspoređuju. Neki od ovih primera izvođenja postupka iz predmetnog pronalaska mogu se upotrebljavati za razvijanje faktora korekcije koji će se primeniti na izmerenu ukupnu masenu količinu ili na raspoređujuću stopu masenog protoka drugog komponentnog materijala koji se raspoređuje, kao i na meru ukupne masene količine ili stope masenog protoka prvog komponentnog materijala koja se dobija upotrebom uzvodne mašine za merenje, da se ova merenja dovedu u harmoniju sa preciznijom nizvodnom ukupnom masenom količinom ili stopom masenog protoka mešavine koja se proizvodi na osnovu merenja koja se dobijaju upotrebom mašine za merenje visoke tačnosti.

[0021] Primeri izvođenja postupka i sistema iz predmetnog pronalaska mogu se upotrebljavati za merenje ukupne masene količine ili stope masenog protoka i/ili stope zapreminskog

1

protoka prvog komponentnog materijala tokom vremenskog intervala od interesa i, upotrebom tih podataka, za određivanje ukupne masene količine ili stope masenog protoka prvog komponentnog materijala koji se kreće uzvodnim transporterom do stanice za mešanje tokom vremenskog intervala od interesa radi mešanja sa drugim komponentnim materijalom. Slično tome, primeri izvođenja postupka i sistema iz predmetnog pronalaska mogu se upotrebljavati za određivanje ukupne masene količine ili stope masenog protoka drugog komponentnog materijala koji se dodaje i meša sa prvim komponentnim materijalom u stanici za mešanje tokom vremenskog intervala od interesa kako bi se formirala mešavina prvog komponentnog materijala i drugog komponentnog materijala. Primeri izvođenja postupka i sistema iz predmetnog pronalaska uključuju obezbeđivanje i upotrebu opreme i instrumenata koji omogućavaju merenje ukupne masene količine ili stope masenog protoka kojom se prvi komponentni materijal obezbeđuje stanici za mešanje uzvodnim transporterom tokom vremenskog intervala od interesa i ukupne masene količine ili stope masenog protoka drugog komponentnog materijala koji se dodaje i meša sa prvim komponentnim materijalom u stanici za mešanje tokom vremenskog intervala od interesa. Na kraju, primeri izvođenja postupka i sistema iz predmetnog pronalaska uključuju obezbeđivanje i upotrebu mašine za merenje visoke tačnosti koja prima i precizno meri mešavinu prvog komponentnog materijala i drugog komponentnog materijala koji je pomešan sa njim i ispušta se iz stanice za mešanje u mašinu za merenje visoke tačnosti tokom vremenskog intervala od interesa. Oprema i instrumenti generišu i šalju signale koji odgovaraju merenjima koja su izvršena tokom tih vremenskih intervala od interesa, i te signale prima procesor koji upoređuje merenja. Procesor zatim određuje faktor korekcije koji će se upotrebljavati za dovođenje merenja ukupne masene količine ili stope masenog protoka prvog komponentnog materijala koji se isporučuje u stanicu za mešanje tokom vremenskog intervala od interesa i faktor korekcije koji će se upotrebljavati za dovođenje merenja ukupne masene količine ili stope masenog protoka drugog komponentnog materijala koji se dodaje prvom komponentom materijalu tokom vremenskog intervala od interesa. Ovi faktori korekcije omogućavaju precizniju kontrolu relativnih količina prvog komponentnog materijala i drugog komponentnog materijala u mešavini koja se proizvodi pomoću postupka i sistema i isporučuje u mašinu za merenje visoke tačnosti.

[0022] Oprema i instrumenti koji se upotrebljavaju za merenje ukupne masene količine ili stope masenog protoka prvog komponentnog materijala mogu da variraju. U jednom primeru izvođenja postupka i sistema iz predmetnog pronalaska, uzvodni transporter koji transportuje tok prvog komponentnog materijala do stanice za mešanje uključuje odeljak transportera

1

poznate mase i jednu ili više merna ćelija koje su postavljene između odeljka transportera i susednih potpornih struktura za detektovanje opterećenja koje daje odeljak transportera i porcije prvog komponentnog materijala koje se nalaze na njemu u datom vremenu od interesa. Ove merne ćelije mogu generisati i poslati signal procesoru koji odgovara detektovanom opterećenju u unapred određenim vremenskim intervalima kao što je, na primer, svakih 250 milisekundi. Procesor može primiti i zabeležiti ove podatke. Pored toga, senzor brzine kao što je, na primer, senzor brzine zasnovan na laseru, može se upotrebljavati za detektovanje i generisanje i slanje signala koji odgovaraju brzini kojom se porcije prvog komponentnog materijala kreću duž uzvodnog transportera do stanice za mešanje. Alternativno, brzina kojom se porcije prvog komponentnog materijala kreću duž uzvodnog transportera može se odrediti posmatranjem. Procesor može da upotrebljava podatke koji se primaju iz merna ćelija koje su spregnute sa odeljkom transportera i podatke o brzini da odredi ukupnu masu porcija prvog komponentnog materijala koje se isporučuju u stanicu za mešanje tokom vremenskog intervala od interesa.

[0023] Slično tome, oprema i instrumenti koji se upotrebljavaju za merenje ukupne masene količine ili stope masenog protoka drugog komponentnog materijala mogu da variraju. U jednom primeru izvođenja postupka i sistema iz predmetnog pronalaska, stanica za mešanje uključuje dispenzer koji detektuje gubitak težine koji ima rezervoar u koji se stavlja punjenje drugog komponentnog materijala, dispenzer koji prima snabdevanje drugim komponentnim materijalom iz rezervoara i raspoređuje ga na porcije prvog komponentnog materijala koje se isporučuju u stanicu za mešanje uzvodnim transporterom, i jednu ili više merna ćelija koje su spregnute između rezervoara i dispenzera i potporne strukture. Jedna ili više merna ćelija generišu signale koji odgovaraju masi rezervoara, dispenzera i drugog komponentnog materijala u rezervoaru. Signale mogu da generišu i šalju merne ćelije u unapred određenom vremenskom intervalu od, na primer, svakih 250 milisekundi, do procesora koji upoređuje signale i određuje promenu mase rezervoara, dispenzera i drugog komponentnog materijala. Promena mase tokom vremenskog intervala od interesa predstavljaće masu drugog komponentnog materijala koja se raspoređuje iz rezervoara na prvi komponentni materijal tokom vremenskog intervala od interesa.

[0024] Mašina za merenje visoke tačnosti koja prima mešavinu prvog komponentog materijala i drugog komponentog materijala iz stanice za mešanje je visokoprecizna, i mašina za merenje visoke tačnosti generiše signale koji odgovaraju masi mešavine koja se prima tokom vremenskog intervala od interesa. Procesor se može upotrebljavati za upoređivanje merenja mašine za merenje visoke tačnosti, ukupne masene količine mešavine koja se prima u

1

mašinu za merenje visoke tačnosti, tokom vremenskog intervala od interesa sa merenjem uzvodne mašine za merenje, ukupne masene količine prvog komponentnog materijala koji se isporučuje u stanicu za mešanje uzvodnim transporterom tokom odgovarajućeg vremenskog intervala i merenja dispenzera koji detektuje gubitak težine, ukupne masene količine drugog komponentog materijala koji se dodaje porcijama prvog komponentnog materijala u stanici za mešanje tokom odgovarajućeg vremenskog intervala. Ukoliko oprema i instrumentacija koja se upotrebljava za merenje ukupne masene količine prvog komponentnog materijala koji se isporučuje u stanicu za mešanje uzvodnim transporterom i za merenje ukupne masene količine drugog komponentnog materijala koja se dodaje porcijama prvog komponentnog materijala u stanici za mešanje tokom odgovarajućih vremenskih intervala, onda bi suma ove dve ukupne masene količine teoretski trebalo da bude jednak ukupnoj masenoj količini mešavine koju prima i meri mašina za merenje visoke tačnosti. Međutim, ukoliko izmerena ukupna masena količina porcija prvog komponentnog materijala koje se isporučuju u stanicu za mešanje uzvodnim transporterom u stanicu za mešanje tokom vremenskog intervala od interesa i izmerena ukupna masena količina drugog komponentnog materijala koji se dodaje porcijama prvog komponentnog materijala u stanici za mešanje tokom odgovarajućeg vremenskog intervala u sumi ne daju ukupnu masenu količinu mešavine koja se prima u mašinu za merenje visoke tačnosti tokom odgovarajućeg vremenskog intervala, tada se mogu odrediti faktori korekcije koji se mogu primeniti na jedno, drugo ili na oba merenja ukupne mase porcija prvog komponentnog materijala koji se isporučuje u stanicu za mešanje i drugog komponentnog materijala koji se dodaje na njih u stanici za mešanje kako bi se ova nedovoljno precizna merenja dovela u harmoniju sa izmerenom ukupnom masenom količinom mešavine koja se prima u mašinu za merenje visoke tačnosti tokom odgovarajućeg vremenskog intervala od interesa. Faktori korekcije koji se generišu na ovaj način mogu se upotrebljavati za kompenzaciju, na primer, ali ne kao ograničavanje, razlike u veličini, obliku, gustini, profilu sloja proizvoda, ili teksturi porcija prvog komponentnog materijala i kako ova svojstva mogu uticati na kretanje porcija prvog komponentnog materijala na uzvodnom transporteru koji isporučuje tok porcija prvog komponentnog materijala u stanicu za mešanje. Slično tome, faktori korekcije koji se generišu na ovaj način mogu se upotrebljavati za kompenzaciju, na primer, ali ne kao ograničavanje, razlike u veličini granula ili čestica, konzistenciji, gustini, ili teksturi porcija drugog komponentnog materijala, i/ili razlike u vlažnosti ili temperaturi drugog komponentnog materijala i kako ova svojstva ili uslovi mogu uticati na raspoređivanje porcija drugog komponentnog materijala na porcije prvog komponentnog materijala koje se dostavljaju u stanicu za mešanje uzvodnim transporterom.

1

Ovi faktori korekcije se takođe mogu upotrebljavati za kompenzaciju drugih uslova kao što su, na primer, ali ne kao ograničavanje, nakupljanje ostataka na površinama uzvodnog transportera, odstupanje od preciznosti koje je svojstveno elektronski-zasnovanim mernim uređeajima mernim ćelijama, ili dispenzera koji utiče na kretanje porcija prvog komponentog materijala ili na raspoređivanje drugog komponentnog materijala na njih.

[0025] Vremenski intervali od interesa mogu se strateški pomerati jedan u odnosu na druge radi konzistentnosti. Na primer, oprema i instrumenti mogu se upotrebljavati, i/ili se mogu vršiti zapažanja, kako bi se odredila količina vremena koja je potrebna da porcije prvog komponentnog materijala koje se nalaze na uzvodnoj mašini za merenje (odeljak transportera) u vreme merenja posle toga stignu u stanicu za mešanje. Slično tome, na primer, oprema i instrumenti se mogu upotrebljavati, i/ili se mogu vršiti zapažanja, kako bi se odredila količina vremena koja je potrebna da se porcije prvog komponentnog materijala koje se isporučuju u stanicu za mešanje pomešaju sa drugim komponentnim materijalom koji se na njih raspoređuje u stanici za mešanje i da se posle toga ispusti iz stanice za mešanje u mašinu za merenje visoke tačnosti. Faktori korekcije se tada mogu odrediti na osnovu merenja koje je izvršila mašina za merenje visoke tačnosti tokom vremenskog intervala od interesa pošto se ova merenja uporede sa merenjima koje je izvršio dispenzer koji detektuje gubitak težine u stanici za mešanje tokom vremenskog intervala koji je jednakog trajanja, ali koji je pomeren za količinu vremena tokom koga porcije prvog komponentnog materijala ostaju u stanici za mešanje i sa merenjima koja je izvršila uzvodna mašina za merenje uzvodnog transportera tokom vremenskog intervala jednakog trajanja, ali koji je pomeren za količinu vremena tokom koga porcije prvog komponentnog materijala zahtevaju da se kreću od uzvodne mašine za merenje do stanice za mešanje plus vreme koje ove porcije prvog komponentnog materijala borave u stanici za mešanje pre nego što se ispuste u mašinu za merenje visoke tačnosti. Ova strategija vremenskog pomeranja omogućava određivanje preciznijih faktora korekcije pošto minimalizuje uticaj varijacija u stopama kojima se porcije prvog komponentnog materijala isporučuju uzvodnim transporterom do stanice za mešanje. Slično tome, stopa kojom dispenzer koji detektuje gubitak težine u stanici za mešanje raspoređuje drugi komponentni materijal na porcije prvog komponentnog materijala koje se isporučuju u stanicu za mešanje uzvodnim transporterom može se podesiti upotrebom signala iz uzvodne mašine za merenje kako bi se osiguralo da je stopa raspoređivanja drugog komponentnog materijala unapred određeni deo ili višekratnik stope kojom se porcije prvog komponentnog materijala, u tom trenutku, isporučuju u stanicu za mešanje uzvodnim transporterom.

1

[0026] U jednom primeru izvođenja postupka i sistema iz predmetnog pronalaska, faktori korekcije za uzvodnu vagu, faktori korekcije za dispenzer koji detektuje gubitak težine, ili oba, čuvaju se u bazi podataka i povezuju u bazi podataka sa, na primer, specifičnim tipom, oblikom, teksturom, karakterom i/ili drugim svojstvima porcija prvog komponentnog materijala, i čuvaju se u bazi podataka i povezuju u bazi podataka sa, na primer, specifičnim tipom, veličinom granula ili čestica drugog komponentnog materijala ili sa uslovima pod kojima se može raspoređivati. Ovo omogućava preuzimanje i upotrebu ovih faktora korekcije za budući rad koji uključuje proizvodnju istih mešavina. Na primer, ali ne kao ograničavanje, budući rad opreme može početi sa unosom, upotrebom tastature ili drugog uređaja za unos, koda ili deskriptora specifičnih porcija prvog komponentog materijala koje se transportuju do stanice za mešanje uzvodnim transporterom i koda ili deskriptora specifičnih porcija drugog komponentnog materijala koje se raspoređuju na njih u stanici za mešanje. Pored toga, na primer, instrumenti koji detektuju vlažnost ili temperaturu u postrojenju takođe mogu da se upotrebljavaju za generisanje signala procesoru koji upotrebljava ove signale. Faktor korekcije za korigovanje merenja koja su izvršena upotrebom uzvodne mašine za merenje uzvodnog transportera koja isporučuje porcije prvog komponentnog materijala u stanicu za mešanje i za korigovanje merenja koja su izvršena upotrebom dispenzera koji detektuje gubitak težine koji raspoređuje drugi komponentni materijal na prvi komponentni materijal u stanici za mešanje može se preuzeti iz baze podataka i upotrebiti na početku rada opreme kako bi se maksimalizovao kvalitet mešavine. Ovaj pristup predviđa smer i veličinu faktora korekcije koji mogu biti neophodni kako bi se kondicionirali podaci za određeni prvi komponentni materijal, određeni drugi komponentni materijal i/ili za posebne uslove koji postoje u postrojenju gde se mešavina proizvodi.

[0027] Primeri izvođenja postupka i sistema iz predmetnog pronalaska prilagođeni su za automatizaciju. Merenja vremena, mase i brzine mogu se vršiti upotrebom senzora i instrumenata, i signale koji odgovaraju merenjima generišu senzori i instrumenti i dostavljaju ih procesoru. Procesor skladišti podatke koji se odnose na merenja u bazi podataka za kasnije preuzimanje i upotrebu. Procesor vrši proračune i upoređuje merenja sa podešavanjima, i procesor generiše signale koji prilagođavaju parametre kao što su stope napajanja porcija prvog komponentnog materijala, drugog komponentnog materijala pomešanog sa porcijama prvog komponentnog materijala, itd. Procesor takođe prima unos koji se odnosi na stanicu koja se upotrebljava za pripremu mešavine, uslove sredine u postrojenju, specifične porcije prvog komponentnog materijala, porcije drugog komponentnog materijala, itd. i procesor pristupa bazi podataka i preuzima početni faktor korekcije za upotrebu u korigovanju merenja

2

ukupne masene količine porcija prvog komponentnog materijala koje se isporučuju u stanicu za mešanje i početni faktor korekcije za upotrebu u korigovanju merenja ukupne masene količine drugog komponentnog materijala koji se dodaje i meša sa porcijama prvog komponentnog materijala u stanici za mešanje. Procesor takođe određuje nove faktore korekcije upotrebom novih merenja i čuva ove faktore korekcije u bazi podataka u unapred određenim intervalima za buduću referencu i upotrebu.

[0028] U jednom primeru izvođenja postupka i sistema iz predmetnog pronalaska, obezbeđen je distributivni transporter za distribuiranje tokova porcija prvog komponentnog materijala upotrebom proporcionalnih kapija ili ventila koji se mogu varijabilno pozicionirati upotrebom pokretača za povećanje ili smanjenje stope masenog protoka kojom se tok porcija prvog komponentnog materijala napaja u uzvodni transporter koji zatim transportuje tok porcija prvog komponentnog materijala preko uzvodne mašine za merenje do stanice za mešanje. Pokretač proporcionalne kapije može biti spregnut sa procesorom kako bi primio inicijalni signal za poziv za proizvod za pozicioniranje proporcionalne kapije u otvorenu poziciju i procesor može da primi signale posle toga za podešavanje pozicije kapije da poveća ili smanji stopu masenog protoka kojom se prvi komponentni materijali ispuštaju u uzvodni transporter. Uzvodni transporter uključuje uzvodnu mašinu za merenje koja ima merne ćelije koje su postavljene između odeljka transportera poznate mase i potpornih struktura, i merne ćelije generišu signale procesoru koji odgovaraju opterećenju koje prenosi na merne ćelije odeljak transportera i porcije prvog komponentnog materijala koje se nalaze na njemu u vreme merenja. Signali se mogu poslati kao odgovor na to da ih procesor zatraži, i procesor se može programirati da zatraži da merne ćelije generišu i šalju signale u unapred određenim vremenskim intervalima kao što je, na primer, svakih 250 milisekundi. Procesor može da prima i tumači signale u skladu sa merenjima kojima signali odgovaraju, i procesor može zatim da skladišti merenja u bazi podataka. Procesor takođe može da odredi vremensko kašnjenje za uzvodnu mašinu za merenje, što je vreme koje protekne od pozicioniranja proporcionalne kapije da počne napajanje toka porcija prvog komponentnog materijala u uzvodni transporter do vremena kada vodeće porcije toka porcija prvog komponentnog materijala dospevaju u uzvodnu mašinu za merenje, što je obeleženo naglim povećanjem opterećenja koje se prenosi na merne ćelije uzvodne mašine za merenje. Senzor brzine može biti obezbeđen da detektuje brzinu kretanja porcija prvog komponentnog materijala na uzvodnom transporteru do stanice za mešanje i da generiše signal procesoru koji odgovara detektovanoj brzini. Alternativno, može se posmatrati brzina kretanja toka porcija prvog komponentnog materijala i zapažena brzina se može uneti pomoću tastature koja generiše signal procesoru. Procesor može da primi i skladišti brzinu u bazi podataka. U unapred određenim vremenskim intervalima, procesor može da upotrebljava podatke za izračunavanje mase porcija prvog komponentnog materijala koje se isporučuju uzvodnom transporteru, preko uzvodne mašine za merenje, u stanicu za mešanje i mešaju sa količinom drugog komponentnog materijala da kreiraju mešavinu, ispuštaju se iz stanice za mešanje i mere upotrebom mašine za merenje visoke tačnosti. Uzvodni transporter je pozicioniran tako da ispušta tok porcija prvog komponentnog materijala odmah nizvodno od uzvodne mašine za merenje u stanicu za mešanje koja uključuje dispenzer koji detektuje gubitak težine za raspoređivanje drugog komponentnog materijala na tok porcija prvog komponentnog materijala koje isporučuje uzvodni transporter. Za razliku od uzvodne mašine za merenje koja je zasnovana na mernim ćelijama, dispenzer koji detektuje gubitak težine u stanici za mešanje generiše signal procesoru koji odgovara masi drugog komponentnog materijala koji se raspoređuje u mešavinu sa porcijama prvog komponentnog materijala koje se isporučuju u stanicu za mešanje tokom vremenskog intervala od interesa. Procesor može biti spregnut sa tastaturom, i tastatura se može upotrebljavati za unos signala u procesor koji odgovara željenoj količini drugog komponentnog materijala koji se dodaje porcijama prvog komponentnog materijala, i procesor može da generiše signal dispenzeru koji detektuje gubitak težine u stanici za mešanje za raspoređivanje drugog komponentnog materijala u ukupnoj masenoj količini ili stopi masenog protoka koja je željeni procenat ukupne masene količine ili stope masenog protoka kojom se prvi komponentni materijali isporučuju u stanicu za mešanje. Dispenzer koji detektuje gubitak težine, koji može uključivati pužni transporter za pomeranje drugog komponentnog materijala iz cevi kontrolisanom stopom, takođe može primiti signal od procesora koji ukazuje na stopu kojom pužni transporter treba da rotira kako bi raspoređivao željenu stopu drugog komponentnog materijala. Tu stopu i taj signal će odrediti procesor upotrebom merenja i signala koje generiše uzvodna mašina za merenje uzvodnog transportera, vremenskog kašnjenja između porcija prvog komponentnog materijala koje se nalaze na uzvodnoj mašini za merenje do vremena kada se ispuštaju u stanicu za mešanje, i procenta drugog komponentnog materijala koji je poželjan u mešavini koja se proizvodi. Obezbeđena je mašina za merenje visoke tačnosti da primi mešavinu porcija prvog komponentnog materijala i drugog komponentnog materijala koja se ispušta iz stanice za mešanje, i mašina za merenje visoke tačnosti generiše signal procesoru koji odgovara ukupnoj masenoj količini mešavine koja se prima tokom vremenskog intervala od interesa. Procesor može da prima signale od mašine za merenje visoke tačnosti koji se odnose na preostali kapacitet mašine ili koji ukazuju na potrebu za povećanjem ili smanjenjem stope mešavine.

Procesor tada može da generiše signale ventilu proporcionalne kapije distributivnog transportera da poveća ili smanji stopom kojom se porcije prvog komponentnog materijala napajaju u uzvodni transporter. Pored toga, procesor upoređuje veoma precizna merenja ukupne masene količine mešavine koju prima mašina za merenje visoke tačnosti u vremenskom intervalu od interesa sa merenjima ukupne mase porcija prvog komponentnog materijala koji se kreće preko uzvodne mašine za merenje tokom odgovarajućeg vremenski pomerenog vremenskog intervala od interesa i ukupne mase drugog komponentnog materijala koji se raspoređuje na porcije prvog komponentnog materijala kako bi se stvorila mešavina tokom odgovarajućeg vremenski pomerenog vremenskog intervala od interesa. Na osnovu ovog poređenja, procesor može izračunati ažurirane faktore korekcije koji će se upotrebljavati za korekciju merenja mase porcija prvog komponentnog materijala koje se nalaze na uzvodnoj mašini za merenje i merenja mase drugog komponentnog materijala koji se raspoređuje u stanici za mešanje.

[0029] Alternativni primer izvođenja postupka i sistema iz predmetnog pronalaska može se upotrebljavati da obezbedi glatkiju, postepeniju korekciju merenja uzvodne stope masenog protoka i da se na taj način ublaži uticaj bilo kakvih podataka van granica. U alternativnom primeru izvođenja, jednačina može uključivati faktor pristrasnosti nešto manji od 100% izračunatog faktora korekcije kako bi se ublažio faktor korekcije i kako bi se uzrokovale sporije promene faktora korekcije. Ovaj alternativni primer izvođenja postupka i sistema iz predmetnog pronalaska može se upotrebljavati za sprečavanje prekomerne korekcije.

[0030] Korisno je dodeliti skraćenice različitim parametrima koji se upotrebljavaju u automatizaciji primera izvođenja postupka i sistema iz predmetnog pronalaska, i ove skraćenice se mogu upotrebljavati u proizvodnom kodu računarskog programa koji se upotrebljava za programiranje različite automatizovane opreme, instrumenata, senzora i procesora da izvrše korake koji su potrebni za implementaciju primera izvođenja postupka iz predmetnog pronalaska. Oni sa iskustvom u struci računara i procesorom kontrolisanih sistema razumeće da računarski i procesorski hardver mogu biti kupljeni, međusobno povezani, bežično i/ili putem žice, i programirani tako da implementiraju korake primera izvođenja postupka i sistema iz predmetnog pronalaska.

[0031] Na primer, ali ne kao ograničavanje, skraćenica PMSIROVO(kg) upotrebljava se za predstavljanje ukupne mase porcija prvog komponentnog materijala koje prelaze uzvodnu mašinu za merenje tokom vremenskog intervala (minut) od interesa, PMPROSje prosečna masa porcija prvog komponentnog materijala koje prelaze uzvodnu mašinu za merenje u vremenskom intervalu (minut) od interesa, WT (kg) je masa porcija prvog komponentnog

2

materijala koje se nalaze na uzvodnoj mašini za merenje pri datom merenju, TR je brzina (metri/sek) pri kojoj se porcije prvog komponentnog materijala kreću na uzvodnom transporteru do stanice za mešanje, K (bez dimenzija) je faktor korekcije koji se upotrebljava za korekciju merenja koja su izvršena upotrebom uzvodne mašine za merenje i specifičan je za opremu koja se upotrebljava i tip, prirodu i svojstva porcija prvog komponentnog materijala koje se obrađuju, i LT je dužina (metri) odeljka transportera uzvodne mašine za merenje. Ukupna masa prvog komponentnog materijala koji prelazi uzvodnu mašinu za merenje u datom minutu izračunala bi se kao:

PMSIROVO= (WT × TR × 60 × K) / LT

[0032] Ovo određivanje se može izvršiti više puta u minuti, pa čak i više puta u sekundi usled automatizacije za proizvodnju niza vrednosti PMSIROVO, i možemo ih označiti kao PMSIROVO1, PMSIROVO2, PMSIROVO3, PMSIROVO4. . . . . . PMSIROVON, gde N predstavlja broj uzastopnih merenja koja su izvršena upotrebom uzvodne mašine za merenje.

[0033] Iz toga sledi da se prosečna masa porcija prvog komponentnog materijala koje prelaze uzvodnu mašinu za merenje u vremenskom intervalu (minut) od interesa izračunava na sledeći način:

PMPROS= Σ (PMSIROVO1, PMSIROVO2, PMSIROVO3, PMSIROVO4...... PMSIROVON) / N

[0034] Količina porcija drugog komponentnog materijala koja će se primeniti na tok porcija prvog komponentnog materijala u bilo kom vremenu se prema tome izračunava na osnovu željenog procenta porcija drugog komponentnog materijala koji je sadržan u mešavini, i izračunava se upotrebom faktora korekcije, FT, koji je specifičan za opremu koja se upotrebljava i za tip, prirodu i svojstva drugog komponentnog materijala i eventualno za uslove u postrojenju. Ukoliko je taj željeni procenat predstavljen kao S (%), onda se masa drugog komponentnog materijala koja će se primeniti na tok porcija prvog komponentnog materijala izračunava kao:

SEA = PMPROS× S × FT / (6,0 × (1 – (S/100))

[0035] Podrazumeva se da se faktori korekcije, K i FT, koji se upotrebljavaju za korekciju merenja ukupne mase porcija prvog komponentnog materijala i drugog komponentnog materijala koji se raspoređuje na njih, respektivno, prvo preuzimaju iz istorijske baze podataka u kojoj se skladište prethodno izračunati faktori korekcije. Ti faktori korekcije mogu se preuzeti iz istorijske baze podataka i upotrebiti pri pokretanju primera izvođenja postupka i sistema iz predmetnog pronalaska, i početni ili podrazumevani faktori korekcije mogu se označiti kao K0i FT0. Naknadna određivanja faktora korekcije biće generisana i upotrebljavana, i takođe će biti skladištena u istorijskoj bazi podataka za pokretanje procesa kasnije upotrebom iste opreme i istih materijala sastojaka za mešavinu.

[0036] Primeri izvođenja postupka i sistema iz predmetnog pronalaska počinju sa merenjem koje je izvršeno upotrebom mašine za merenje visoke tačnosti koja prima mešavinu dok se ispušta iz stanice za mešanje. Skraćenica za tu vrednost je CCWUKUP, što je ukupna masa mešavine koju prima i meri mašina za merenje visoke tačnosti u vremenskom intervalu od interesa.

[0037] Kao što je gore izloženo, automatizacija primera izvođenja postupka i sistema iz predmetnog pronalaska omogućava da se izvode mnoga merenja, i veliki broj uzastopnih i čestih merenja, koja se upotrebljavaju u procesu uprosečenja i propisani broj validnih skupova uzoraka potiskuje inače remetilački efekat anomalije u podacima. Na primer,

[0038] Važno je odrediti vremenske pomake između uzvodne mašine za merenje, dispenzera koji detektuje gubitak težine u stanici za mešanje i mašine za merenje visoke tačnosti, i posle toga upotrebljavati vremensko pomeranje za upoređivanje merenja koja su dobijena od strane mašine za merenje visoke tačnosti sa merenjima od strane dispenzera koji detektuje gubitak težine koji raspoređuje drugi komponentni materijal i merenjima od strane uzvodne mašine za merenje. To je zato što vremensko kašnjenje posle merenja porcija prvog komponentnog materijala i, to merenje se upotrebljava za primenu drugog komponentnog materijala, mora da bude koordinisano kako bi primene mase bile u korelaciji. Isto tako, važno je uzeti u obzir vremensko kašnjenje posle merenja porcija prvog komponentnog materijala, i vremensko kašnjenje posle primene drugog komponentnog materijala kako bi se koordinisalo sa vremenskim kašnjenjem pre nego što se mešani materijal ispusti iz mašine za merenje visoke tačnosti. Ukoliko stopa, ili vremensko kašnjenje, kojom se porcije prvog komponentnog materijala kreću kroz stanicu za mešanje varira, onda stopa kojom se drugi komponentni materijal raspoređuje mora da uzme u obzir ove varijacije, i mora se uzeti u obzir količina vremena koje je potrebno da porcije prvog komponentnog materijala koje su bile na uzvodnoj mašini za merenje u vreme merenja zatim doputuju do stanice za mešanje. Slično tome, vreme koje je potrebno da mešavina stvorena u stanici za mešanje doputuje do mašine za merenje visoke tačnosti takođe se mora uzeti u obzir upotrebom pristupa vremenskog pomeranja. Ova

2

strategija vremenskog pomaka je sve važnija za precizne proračune sa većom fluktuacijom od trenutka do trenutka stope toka pristižućeg sirovog proizvoda. Ova strategija vremenskog pomeranja može se ilustrovati na slici u nastavku.

2

�

[0039] Ova slika pokazuje tri grafikona raspoređena duž zajedničke vremenske ose duž horizontalnog dna slike. Gornji grafikon predstavlja ukupnu masu porcija prvog komponentnog materijala koje se kreću preko uzvodne mašine za merenje kako vreme napreduje od T0do T7. Srednji grafikon predstavlja ukupnu masu drugog komponentnog materijala koji se raspoređuje u stanici za mešanje kako vreme napreduje od T0do T7. Donji grafikon predstavlja ukupnu masu mešavine porcija prvog komponentnog materijala i drugog komponentnog materijala koja se ispušta u mašinu za merenje visoke tačnosti.

[0040] T0je trenutak kada proporcionalna kapija na distributivnom transporteru prima signal za poziv za proizvod i otvara se da oslobodi porcije prvog komponentnog materijala u uzvodni transporter. T1je trenutak kada vodeće porcije prvog komponentnog materijala stignu u uzvodnu mašinu za merenje. T2je trenutak kada se drugi komponentni materijal, na osnovu stope prvog komponentnog materijala, uvodi u tok proizvoda. T3je trenutak kada se mešane porcije prvog komponentnog materijala koje su pomešane sa porcijama drugog komponentnog materijala ispuštaju iz mašine za merenje visoke tačnosti. T7označava da mašina za merenje visoke tačnosti postaje zadovoljena i zaustavlja tok materijala i to je trenutak prve upotrebe primera izvođenja postupka i sistema iz predmetnog pronalaska da se odredi faktor korekcije, K, za korigovanje merenja uzvodne mašine za merenje i faktor korekcije, FT, za korigovanje merenja dispenzera koji detektuje gubitak težine. Podrazumeva se da tokom vremenskog intervala od T0do T1nema porcija prvog komponentnog materijala bilo na uzvodnoj vagi ili u stanici za mešanje, i da nema mešavine koja je dostupna za ispuštanje u mašinu za merenje visoke tačnosti. Iz toga sledi da se tokom ovog intervala, drugi komponentni materijal ne raspoređuje u stanici za mešanje i da se nikakva merenja ne vrše ni od strane uzvodne mašine za mernje ni od strane dispenzera koji detektuje gubitak težine. Tokom vremenskog intervala od T1do T2, postoje porcije prvog komponentnog materijala na uzvodnoj mašini za merenje i merenja se vrše, ali u stanici za mešanje nema porcija prvog komponentnog materijala koji bi se mešali sa drugim komponentnim materijalom, i nema mešavine koja je dostupna za ispuštanje u mašinu za merenje visoke tačnosti. Tokom vremenskog intervala od T3do T7, postoje porcije prvog komponentnog materijala na uzvodnoj mašini za merenje i merenja se vrše, u stanici za mešanje postoje porcije prvog komponentnog materijala koje se mešaju sa drugim komponentnim materijalom i drugi komponentni materijal se raspoređuje na te porcije prvog komponentnog materijala kako bi se stvorila mešavina, i postoji mešavina koja se ispušta u mašinu za merenje visoke tačnosti kako bi se izmerila. Stopa kojom se drugi komponentni materijal raspoređuje u stanici za mešanje u vremenu T3nije funkcija merenja koja se vrše od strane uzvodne mašine

2

za merenje u vremenu T3pošto to ne bi uzelo u obzir vreme koje je potrebno da se porcije prvog komponentnog materijala koje su izmerene na uzvodnoj mašini za merenje pomere do stanice za mešanje. Umesto toga, stopa kojom se drugi komponentni materijal raspoređuje u stanici za mešanje u vremenu T2je funkcija merenja koja se vrše od strane uzvodne mašine za merenje u vremenu T1, pošto je razlika između T2i T1vremenski pomak između dispenzera koji detektuje gubitak težine i uzvodne mašine za merenje. Slično tome, ukupna masa mešavine koja je izmerena tokom intervala od T1do T7upotrebom mašine za merenje visoke tačnosti ne može se uporediti sa ukupnom masom porcija prvog komponentnog materijala koje su izmerene od strane uzvodne mašine za merenje tokom intervala od T1do T7ili sa ukupnom masom porcija drugog komponentnog materijala koje je rasporedio dispenzer koji detektuje gubitak težine tokom intervala od T1do T7pošto to ne bi uzelo u obzir vreme koje je potrebno da se porcije prvog komponentnog materijala koje su izmerene na uzvodnoj mašini za merenje pomere do stanice za mešanje i vreme potrebno za mešanje porcija prvog komponentnog materijala sa drugim komponentnim materijalom u stanici za mešanje, i vreme potrebno da se mešavina koja je stvorena u stanici za mešanje ispusti iz stanice za mešanje u mašinu za merenje visoke tačnosti. T4predstavlja T6minus razlika između T3i T1, ta razlika je vremenski pomak između mašine za merenje visoke tačnosti i uzvodne mašine za merenje. T5predstavlja T6minus razlika između T3i T2, ta razlika je vremenski pomak između mašine za merenje visoke tačnosti i dispenzera koji detektuje gubitak težine. Nakon poređenja visokopouzdanih merenja ukupne mase mešavine koja se ispušta u mašinu za merenje visoke tačnosti sa merenjima uzvodne mašine za merenje i dispenzera koji detektuje gubitak težine, moramo odbaciti sva merenja koja je izvršila uzvodna mašina za merenje posle vremena T4i moramo odbaciti sva merenja koja je izvršio dispenzer koji detektuje gubitak težine posle vremena T5. Ove odbačene porcije mernih podataka grafički su pokazane na gornjoj slici. Odbacivanje ovih suvišnih podataka omogućava poređenje odgovarajućih merenja kako bi se omogućilo određivanje faktora korekcije koji se mogu upotrebljavati za korekciju merenja od strane uzvodne mašine za merenje i dispenzera koji detektuje gubitak težine.

[0041] Iako su, radi pojednostavljenja, stope protoka pokazane grafički kao prave linije koje predstavljaju tačne, nepromenljive stope, funkcija vremenskog pomeranja uzima u obzir bilo koju varijaciju od trenutka do trenutka stope masenog protoka prvog komponentnog materijala. Stopa primene druge komponente odražavala bi varijaciju stope masenog protoka prve komponente, kao i izlaza iz mašine za merenje visoke tačnosti.

[0042] Prethodno razmatranje se generički odnosi na porcije prvog komponentnog materijala, na drugi komponentni materijal koji se dodaje i meša sa porcijama prvog komponentnog

2

materijala u stanici za mešanje, na stanicu za mešanje za temeljno mešanje porcija prvog komponentnog materijala i drugog komponentnog materijala, i na mašinu za merenje visoke tačnosti za merenje mešavine koja se proizvodi. Primer izvođenja sistema i postupka iz predmetnog pronalaska može se detaljnije objasniti u nastavku pozivanjem na crteže koji ilustruju primenu primera izvođenja predmetnog pronalaska za proizvodnju opšteg potrošačkog dobra kao što je kropmirov čips. Iako se primeri izvođenja predmetnog pronalaska mogu upotrebljavati za proizvodnju precizne mešavine mnogih kombinacija materijala, kropmirov čips je dobar primer pošto postoji veliki izbor različitih oblika, veličina, tekstura i gustine čipsa (porcije prvog komponentnog materijala) koji su kuvani i isporučeni upotrebom distributivnog transportera do uzvodnog transportera, i širok izbor različitih tipova agenasa za aromatizovanje (so, začini, itd.) (porcije drugog komponentnog materijala) koji se upotrebljavaju za aromatizovanje prisutnog kuvanog čipsa predstavlja primer primene koristi koja se može postići upotrebom jednog primera izvođenja predmetnog pronalaska. Podrazumeva se da, iako se "prehrambene porcije" upotrebljava umesto "porcije prvog komponentnog materijala" u detaljnom opisu opreme u nastavku, i iako se "agensi za aromatizovanje" upotrebljavaju umesto "drugog komponentnog materijala" u detaljnom opisu u nastavku, ove fraze se upotrebljavaju da objasne stvarnu primenu primera izvođenja predmetnog pronalaska i ne treba ih shvatiti kao ograničavanje pronalaska, koji je ograničen samo patentnim zahtevima.

KRATAK OPIS NEKOLIKO PRIKAZA CRTEŽA

[0043]

SL. 1 je prikaz sa strane transportnog sistema koji ima uzvodni transporter sa uzvodnom mašinom za merenje, stanicu za aromatizovanje u kojoj se sirove prehrambene porcije (porcije prvog komponentnog materijala) i agensi za aromatizovanje (drugi komponentni materijal) kombinuju i mešaju, i nizvodnu mašinu za merenje i pakovanje u kese, sistem za kretanje toka sirovih prehrambenih porcija iz uzvodnog procesa (nije pokazano) do stanice za mešanje za raspoređivanje jednog ili više agenasa za aromatizovanje na tok prehrambenih porcija, i zatim za ispuštanje tog toka aromatizovanih prehrambenih porcija (mešavina) iz stanice za mešanje u mašinu za merenje i pakovanje u kese koja meri i pakuje unapred određenu masenu količinu aromatizovanih prehrambenih porcija (mešavina) u svaku kesu.

SL. 2 je uvećani prikaz sa strane uzvodne mašine za merenje uzvodnog transportera sistema sa SL. 1 koji ima merne ćelije koje omogućavaju merenje opterećenja koje stvaraju sirove prehrambene porcije (nije pokazano) koje se nalaze na odeljku transportera uzvodne mašine za merenje dok se sirove prehrambene porcije transportuju na uzvodnom transporteru od uzvodnog procesa (nije pokazano) do stanice za mešanje za dodavanje aroma.

SL. 3 je prikaz preseka uzvodne mašine za merenje sa SL.2 koji ilustruje profil odeljka transportera uzvodne mašine za merenje i sirove prehrambene porcije koje se transportuju do stanice za mešanje unutar uzvodnog transportera.

SL. 4A je ilustrovani planski prikaz mašine za merenje i pakovanje u kese koja se može upotrebljavati za precizno merenje stope masenog protoka kojom se aromatizovane prehrambene porcije ispuštaju iz stanice za mešanje sistema sa SL. 1 u mašinu za merenje i pakovanje u kese.

SL. 4B je prikaz preseka mašine za merenje i pakovanje u kese sa SL. 4A koji ilustruje način na koji se aromatizovane prehrambene porcije poznate mase akumuliraju unutar i zatim ispuštaju iz svake posude mašine za merenje i pakovanje u kese koje su pozicionirane tako da prime i zadržavaju aromatizovane prehrambene porcije. Svaka kesa prima unapred određenu masenu količinu aromatizovanih prehrambenih porcija, i zatim se zapečaćuje i šalje za prodaju potrošačima.

SL. 4C je uvećani prikaz posude mašine za merenje i pakovanje u kese koja ima držač koji je spregnut sa potporom posude i mernom ćelijom koja je postavljena između držača i potpore.

SL. 4D je uvećani prikaz posude sa SL. 4C posle aktiviranja pokretača da udari klipnjaču i time se klipnjača uvlači u pokretač kako bi se na taj način vrata okrenula oko šarke u otvorenu poziciju kako bi se izbacila unapred određena masa prehrambenih porcija koje se akumuliraju u posudi.

1

SL. 5 je prikaz sa strane ultrazvučnog senzora interfejsa koji se može upotrebljavati u alternativnom primeru izvođenja postupka i sistema iz predmetnog pronalaska, ultrazvučni senzor interfejsa za detektovanje visine interfejsa toka sirovih prehrambenih porcija u uzvodnom transporteru.

SL. 6 je prikaz sa strane optičkog senzora interfejsa koji se može upotrebljavati u alternativnom primeru izvođenja postupka i sistema iz predmetnog pronalaska, optički senzor interfejsa za detektovanje širine interfejsa toka sirovih prehrambenih porcija u uzvodnom transporteru.

SL. 7 je dijagram koji ilustruje upotrebu signala koje generišu senzori brzine, uzvodni ultrazvučni detektor interfejsa, dispenzer koji detektuje gubitak težine (agens za aromatizovanje) i mašina za merenje visoke tačnosti, i za primanje unosa sa tastature koji se upotrebljava da generiše signale koji odgovaraju empirijski određenoj gustini prehrambenih porcija i pretpostavljenom procentu masene stope za dispenzer koji detektuje gubitak težine (agens za aromatizovanje), i da generiše signale procesoru koji obezbeđuje računarski implementiran postupak za poboljšanje konzistencije i uniformnosti aromatizovanih prehrambenih porcija (mešavina) u skladu sa jednim primerom izvođenja postupka i sistema iz predmetnog pronalaska.

SL. 8 je prikaz sa strane dispenzera za aromatizovanje koji detektuje gubitak težine koji se može upotrebljavati u primerima izvođenja postupka i sistema iz predmetnog pronalaska kako bi se postigla povećana preciznost i kontrola količine agensa za aromatizovanje koji se raspoređuje na sirove prehrambene porcije u bubnju za prevrtanje stanice za aromatizovanje.

SL. 9 je grafikon koji ilustruje stopu masenog protoka sirovih prehrambenih porcija koje se uvode iz distributivnog transportera u uzvodni transporter i kreću se preko uzvodne mašine za merenje iz jednog primera izvođenja postupka i sistema iz predmetnog pronalaska.

SL. 10 je grafikon koji ilustruje stopu masenog protoka drugog komponentnog materijala iz dispenzera koji detektuje gubitak težine koji se uvodi u prvu komponentu iz primera izvođenja postupka i sistema iz predmetnog pronalaska.

2

SL. 11 je grafikon koji ilustruje stopu masenog protoka aromatizovanih prehrambenih porcija, posle protoka kroz stanicu za mešanje, koje se ispuštaju iz mašine za merenje visoke tačnosti iz primera izvođenja postupka i sistema iz predmetnog pronalaska.

DETALJAN OPIS

[0044] Jedan primer izvođenja postupka i sistema iz predmetnog pronalaska obezbeđuje poboljšanje preciznosti merenja stope masenog protoka kojom se prvi komponentni materijal (koji se ovde u daljem tekstu označava kao sirove prehrambene porcije u primeru primera izvođenja postupka i sistema iz predmetnog pronalaska koji je opisan u nastavku) transportuje uzvodnim transporterom koji isporučuje tok sirovih prehrambenih porcija u stanicu za mešanje u kojoj se jedan ili više drugih komponentnih materijala (koji se ovde u daljem tekstu označavaju kao agensi za aromatizovanje u primeru primera izvođenja postupka i sistema iz predmetnog pronalaska koji je opisan u nastavku) raspoređuju na i mešaju sa sirovim prehrambenim porcijama kako bi se formirala mešavina (koja se ovde u daljem tekstu označava kao aromatizovane prehrambene porcije u primeru primera izvođenja postupka i sistema iz predmetnog pronalaska koji je opisan u nastavku), i dodatno uključuje mašinu za merenje (i pakovanje u kese) visoke tačnosti koja deponuje unapred određenu masenu količinu aromatizovanih prehrambenih porcija u svaku kesu. Kese se zatim zapečaćuju i šalju za prodaju potrošačima. Jedan primer izvođenja postupka i sistema iz predmetnog pronalaska obezbeđuje precizno kontrolisanje stope procentualnog masenog protoka kojom se jedan ili više agenasa za aromatizovanje raspoređuju na tok sirovih prehrambenih porcija koje se transportuju uzvodnim transporterom do stanice za aromatizovanje kako bi se osigurala uniformnost i konzistentnost aromatizovanih prehrambenih porcija koje se ispuštaju iz stanice za mešanje u mašinu za merenje visoke tačnosti.

[0045] U mnogim sistemima za merenje protoka proizvoda uvode se varijable koje mogu dramatično uticati na preciznost merenja osim ukoliko se pravilno ne implementiraju periodične korekcije i/ili podešavanja procesa merenja. Takođe, pošto se te varijable mogu menjati tokom vremena, korekcije i/ili podešavanja moraju da se vrše kontinuirano ili često. Primer potrebe za korekcijom ili podešavanjem u kontekstu merenja zapremine sirovih prehrambenih porcija može se naći u merenju stope masenog protoka toka sirovih prehrambenih porcija koje se kreću na transporteru do stanice za mešanje, koji se takođe označava kao proces aromatizovanja na mašini. Na primer, korekcije i podešavanja stope masenog protoka kojima se sirove prehrambene porcije kreću na transportnom sistemu mogu biti potrebne kako bi se kompenzovale varijacije u punjenju proizvoda, gustini proizvoda i stopi putovanja proizvoda koje se dešavaju u realnom vremenu i koje će, osim ukoliko se ne podese, umanjiti preciznost merenja stope masenog protoka. Na primer, nakupljanje ostataka na delu transportera uzvodno od stanice za mešanje može uticati na preciznost merenja stope masenog protoka kojom se sirove prehrambene porcije isporučuju u stanicu za mešanje osim ukoliko se ne izvrše korekcije i podešavanja kako bi se kompenzovale promene brzine kojom se sirove prehrambene porcije transportuju duž dela transportera uzvodno od stanice za mešanje. Podrazumeva se da je ovo samo primer jedne varijable koja može uticati na preciznost merenja masene stope, i da drugi faktori takođe utiču ili se negativno odražavaju na merenja stope masenog protoka.

[0046] Transporter, kao što je vibracioni transporter ili diferencijalni impulsni transporter, može se upotrebljavati za transportovanje toka sirovih prehrambenih proizvoda iz uzvodnog procesa (npr. proces kuvanja ili formiranja sirovih prehrambenih porcija) u postrojenju za preradu hrane do stanice za mešanje. Vibracioni transporteri i transporteri sa diferencijalnim impulsnim kretanjem pogodni su za obradu sirovih prehrambenih porcija pošto mogu uključivati izdužene tacne od nerđajućeg čelika sa malo ili bez šavova za prikupljanje mrva ili ostataka. Ovi tipovi transportera rezultuju manjim oštećenjem i lomljenjem sirovih prehrambenih porcija kada se kreću duž odeljaka transportera i lako se čiste. Sistem za merenje stope zapreminskog protoka ili sistem za merenje stope masenog protoka može se upotrebljavati za merenje stope kojom se bilo zapremina ili masa prehrambenih porcija kreće duž uzvodnog transportera, respektivno, u datom vremenu. Sistem za merenje stope zapreminskog masenog protoka meri zapreminsku stopu kojom se sirove prehrambene porcije kreću pored date tačke na uzvodnom transporteru upotrebom pretpostavljene ili empirijski određene gustine sirove prehrambene porcije, brzine kretanja i izmerene zapremine sirovih prehrambenih porcija po jedinici (stopa ili metar) linearnog merenja odeljka transportera. Na primer, ali ne kao ograničavanje, ultrazvučni senzor postavljen iznad dela uzvodnog transportera koji je postavljen uzvodno od stanice za mešanje može se upotrebljavati za detekciju visine interfejsa (ili prosečne visine interfejsa) toka sirovih prehrambenih proizvoda koji se kreću unutar uzvodnog transportera, i ta visina interfejsa (ili prosečna visina interfejsa) može se pomnožiti sa širinom transportera i brzinom (pretpostavljenom ili empirijski određenom) kojom se sirove prehrambene porcije kreću unutar uzvodnog transportera kako bi se dobila zapremina sirovih prehrambenih porcija (u kubnim stopama ili kubnim metrima) koje se kreću pored date tačke duž uzvodnog transportera svake sekunde ili minute vremena.

4

Na kraju, ta stopa zapreminskog protoka može se pomnožiti sa pretpostavljenom ili empirijski određenom gustinom sirovih prehrambenih porcija (funte po kubnoj stopi ili kilogrami po kubnom metru) kako bi se dobila precizna procena stope masenog protoka kojom sirove prehrambene porcije prolaze datu tačku tokom svake jedinice vremena (u funtama ili kilogramima u sekundi ili u minuti). Podrazumeva se da su sirove prehrambene porcije generalno uniformne po obliku i strukturi, i da se može pouzdano dobiti empirijsko određivanje gustine naslaganih ili nagomilanih sirovih prehrambenih porcija.

[0047] Određivanje alternativnog merenja stope masenog protoka uključuje manje koraka. Odeljak transportnog sistema, koji se takođe naziva odeljak transportera, koji je uzvodno od stanice za mešanje, može biti postavljen ili oslonjen na jednu ili više mernih ćelija kako bi se obezbedila skala za dobijanje merenja količine mase odeljka transportera i sirovih prehrambenih proizvoda koji se nalaze na njemu u datom trenutku. Merna(e) ćelija(e) generiše(u) signal procesoru koji odgovara opterećenju koje je detektovano. Poznata masa odeljka transportera može se oduzeti od te izmerene mase kako bi se odredila masa sirovih prehrambenih porcija koje se nalaze na odeljku transportera u datom trenutku. Množenjem tog rezultata sa stopom kojom se sirove prehrambene porcije kreću unutar uzvodnog transportera obezbeđuje se stopa masenog protoka kojom se sirove prehrambene porcije kreću unutar uzvodnog transportera pored date tačke na uzvodnom transporteru (kao što je kraj za ispuštanje ili terminus) tokom datog vremenskog intervala, što je stopa masenog protoka kojom se sirove prehrambene porcije isporučuju u stanicu za mešanje radi dodavanja jednog ili više agenasa za aromatizovanje. Ovo precizno određivanje stope masenog protoka kojom se sirove prehrambene porcije isporučuju u stanicu za mešanje omogućava preciznije raspoređivanje agenasa za aromatizovanje na sirove prehrambene porcije za uniformniji i konzistentniji kvalitet aromatizovanih prehrambenih porcija koje se proizvode, pakuju i otpremaju za prodaju potrošačima.

[0048] Jedan primer izvođenja postupka i sistema iz predmetnog pronalaska obezbeđuje korigovanje merenja stope masenog protoka kojom se tok sirovih prehrambenih porcija kreće duž uzvodnog transportera kako bi se obezbedilo preciznije određivanje stvarne stope masenog protoka kojom se sirove prehrambene porcije isporučuju u stanicu za mešanje radi dodavanja procentualne masene stope (tj. procenta stope masenog protoka kojom se isporučuju sirove prehrambene porcije) količine jednog ili više agenasa za aromatizovanje koji se raspoređuju na sirove prehrambene porcije. Korigovana merenja omogućavaju da se odgovarajuća količina jednog ili više agenasa za aromatizovanje doda u sirove prehrambene porcije kako bi se konzistentno i uniformno aromatizovane prehrambene porcije zatim unele u mašinu za merenje visoke tačnosti. Precizna merenja se najbolje dobijaju korigovanjem podataka koji su dobijeni upotrebom kontinuiranog rada dovoljnog trajanja. Na primer, kontinuirani rad od 30 ili više sekundi može da obezbedi dovoljno vremena da omogući da se uzvodna mašina za merenje (odeljak transportera i merne ćelije) i senzor brzine (ili posmatranje brzine transportera) zajedno upotrebe kako bi se dobila merenja uzvodne stope masenog protoka, za agense za aromatizovanje koji se raspoređuju na prehrambene porcije koje se nalaze na uzvodnoj mašini za merenje u vreme merenja uzvodne masene stope, i zatim za aromatizovane prehrambene porcije koje se nalaze na uzvodnoj mašini za merenje u vreme merenja uzvodne masene stope koje se ispuštaju iz stanice za aromatizovanje u mašinu za merenje visoke tačnosti. U poželjnom primeru izvođenja postupka i sistema iz predmetnog pronalaska, podaci se uzimaju iz uzvodne mašine za merenje, i zatim iz mašine za merenje visoke tačnosti na ili unutar unapred određenog vremenskog kašnjenja posle dobijanja merenja uzvodne stope masenog protoka. Izloženo drugim rečima, brzina kojom se tok prehrambenih porcija kreće na uzvodnom transporteru, merena upotrebom senzora brzine ili posmatranjem, upotrebljava se za određivanje vremenskog kašnjenja tako da se merenje nizvodne stope masenog protoka dobijeno upotrebom mašine za merenje visoke tačnosti može, ukoliko je moguće, uzeti kada se te prehrambene porcije koje se nalaze na uzvodnoj mašini za merenje u vreme uzvodnog merenja stope masenog protoka nalaze u ili na mašini za merenje visoke tačnosti. Ovaj postupak minimalizuje uticaj varijacija u stopi masenog protoka kojom se sirove prehrambene porcije transportuju duž uzvodnog transportera do stanice za mešanje.

[0049] U jednom primeru izvođenja postupka i sistema iz predmetnog pronalaska, prikupljanje podataka merenja stope masenog protoka nastavlja se sve dok se kontinuirani rad ne zaustavi posle, na primer, 3 do 4 minuta. Dva skupa podataka merenja stope masenog protoka, jedan koji se upotrebljava uzvodnu mašinu za merenje, i drugi koji upotrebljava za mašinu za merenje visoke tačnosti, upoređuju se jedan sa drugim, i određuje se faktor korekcije, i faktor korekcije se zatim upotrebljava za korekciju naknadnih uzvodnih merenja ukupne mase ili stope masenog protoka kako bi se harmonizovala sa preciznijim nizvodnim merenjima ukupne mase ili stope masenog protoka. Faktor korekcije kompenzuje, na primer, varijacije stope putovanja, kako u primerima izvođenja postupka koji su zasnovani na težini tako i u onim koji su zasnovani na zapremini, i takođe podešava nepreciznosti koje se javljaju usled gomilanja sirovih prehrambenih porcija i/ili promena gustine gde se upotrebljava primer izvođenja zasnovan na zapremini, ili kompenzuje uticaj akumuliranih ostataka agenasa za aromatizovanje na površinama opreme. Kako se nastavlja kontinuirani rad transportnog sistema, prethodni proces se ponavlja i faktor korekcije se ponovo ažurira kako bi se dodatno smanjio jaz između uzvodnog merenja ukupne mase ili stope masenog protoka i odgovarajućeg vremenski odloženog nizvodnog merenja ukupne mase ili stope masenog protoka. Svaki put se dva merenja ukupne mase ili stope masenog protoka približavaju jedno drugom kako uzvodno merenje postaje sve preciznije.

[0050] Kada faktor korekcije za harmonizovanje uzvodnih merenja ukupne mase ili stope masenog protoka i pretpostavljenog procenta ukupne mase ili stope masenog protoka agenasa za aromatizovanje koji se na nju raspoređuju sa nizvodnim merenjima ukupne mase ili masene stope, primeri izvođenja postupka iz predmetnog pronalaska mogu se upotrebljavati za korekciju pretpostavljenog procenta ukupne mase ili stope masenog protoka kojom se dodaju jedan ili više agenasa za aromatizovanje, kao što je prethodno opisano. Agensi za aromatizovanje mogu se podesivo raspoređivati upotrebom različitih podesivih uređaja za raspoređivanje uključujući, na primer, ali bez ograničavanja na, pužne transportere za raspoređivanje agenasa za aromatizovanje u obliku suvih ili praškastih začina i/ili soli, i/ili raspršivače za raspoređivanje agenasa za aromatizovanje u obliku tečnosti, kao što su ulja. Bubanj za prevrtanje ili drugi uređaj može biti obezbeđen unutar sistema unutar stanice za aromatizovanje za agitaciju ili mešanje toka sirovih prehrambenih porcija sa jednim ili više agenasa za aromatizovanje koji se na njih raspoređuju.

[0051] SL. 1 je prikaz sa strane transportnog sistema 10 sa kojim se može koristiti primer izvođenja postupka iz predmetnog pronalaska. Sistem transportera sa SL.1 uključuje uzvodni transporter 12 i mašinu za merenje visoke tačnosti 20, kao i stanicu za mešanje 30 koja je postavljena između njih. Uzvodni transporter 12 sa SL. 1 uključuje uzvodnu mašinu za merenje 14 za merenje mnoštva sirovih prehrambenih porcija (nije pokazano na SL.1) dok se kreću sleva nadesno na uzvodnom transporteru 12 sa SL.1 do stanice za mešanje 30. Uzvodni transporter 12 sa SL.1 dodatno uključuje prijemni kraj 17, kraj za ispuštanje 19, i pokretač 11 koji je povezan sa uzvodnim transporterom 12 preko držača 15 da vraća uzvodni transporter 12 kao što je naznačeno dvosmernom strelicom 13. Uzvodni transporter 12 sa SL. 1 dodatno uključuje okretnu potpornu nogu 18 koja se okreće kao što je naznačeno dvosmernom strelicom 18A dok se uzvodni transporter 10 vraća. Sirove prehrambene porcije koje se kreću na uzvodnom transporteru 12 ispuštaju se sa kraja za ispuštanje 19 uzvodnog transportera 12 u stanicu za mešanje 30 koja je postavljena pored kraja za ispuštanje 19 uzvodnog transportera 12.

[0052] Agensi za aromatizovanje (nije pokazano) kao što su, na primer, ali ne kao ograničavanje, agensi u prahu, ulje i so, mogu da se raspoređuju na i mešaju sa sirovim prehrambenim porcijama koje se ispuštaju sa kraja za ispuštanje 19 uzvodnog transportera 10 u stanicu za mešanje 30. Stanica za mešanje 30 sa SL. 1 uključuje bubanj za prevrtanje 24 koji rotira oko uglavnom horizontalne ose kako bi agitovao i pomešao sirove prehrambene porcije i agense za aromatizovanje koji se na njih nanose pre nego što se aromatizovane prehrambene porcije ispuste iz izlaza 26 bubnja za prevrtanje 24 u mašinu za merenje visoke tačnosti 20.

[0053] Mašina za merenje visoke tačnosti 20 sa SL. 1 prima tok aromatizovanih prehrambenih porcija (nije pokazano na SL. 1) koje se ispuštaju iz stanice za mešanje 30 u mašinu za merenje visoke tačnosti 20 sa SL. 1. Podrazumeva se da dok ilustracija mašine za merenje visoke tačnosti 20 sa SL. 1 pokazuje samo jednu kesu 32 koja je pozicionirana tako da prima aromatizovane prehrambene porcije 87 iz bilo koje od dve posude 26 mašine za merenje visoke tačnosti 20, stvarna mašina za merenje visoke tačnosti 20 može imati mnogo posuda 26 koje se mogu isprazniti u mnogo kesa 32 koje su pozicionirane ispod njih, i da je jedna kesa 32 pokazana samo za ilustraciju. Dodatno se podrazumeva da dok SL.1 pokazuje samo jednu mašinu za merenje visoke tačnosti 20, transportni sistem 10 iz predmetnog pronalaska može uključivati više od jedne mašine za merenje visoke tačnosti 20.

[0054] SL.2 je uvećani prikaz sa strane uzvodne mašine za merenje 14 koja uključuje odeljak transportera 69 opremljen prvim parom mernih ćelija 76 na prvom kraju 71 odeljka transportera 69 i drugim parom mernih ćelija 77 na drugom kraju 66 odeljka transportera 69 kako bi se omogućilo merenje stope kojom se sirove prehrambene porcije 87 transportuju uzvodnim transporterom 12 do stanice za mešanje 30 (videti SL. 1). Odeljak transportera 69 koji je ilustrovan na SL. 2 može imati poznatu težinu i dužinu 55. Odeljak transportera 69 sa SL. 2 je na prvom kraju 71 podržan prvim susednim uzvodnim odeljkom transportera 78 i na drugom kraju 66 drugim susednim uzvodnim odeljkom transportera 79. Prvi par mernih ćelija 76 i drugi par mernih ćelija 77 detektuju opterećenje koje se prenosi na parove mernih ćelija 76 i 77 i generišu odgovarajuće signale procesoru 100 (nije pokazano na SL.2 - videti SL. 8) ukazujući na opterećenje koje detektuje svaki par mernih ćelija 76 i 77. Ovi signali se mogu upotrebljavati za određivanje težine dela toka prehrambenih porcija 87 (nije pokazano - videti SL. 3) koje se nalaze unutar odeljka transportera 69 u datom trenutku u vremenu.

[0055] SL.3 je prikaz preseka uvećanog odeljka transportera 69 sa SL.2 na drugom kraju 66 gde je odeljak transportera 69 podržan drugim susednim uzvodnim odeljkom transportera 79. Drugi par mernih ćelija 77 pokazan je kao zarobljen između odeljka transportera 69 i podržavajućeg drugog susednog uzvodnog odeljka transportera 79. SL.3 ilustruje tok sirovih prehrambenih porcija 87 koje se nalaze u naslaganoj ili nagomilanoj konfiguraciji unutar odeljka transportera 69. Težina toka sirovih prehrambenih porcija 87 unutar odeljka transportera 69 može se detektovati upotrebom prvog para mernih ćelija 76 i drugog para mernih ćelija 77, od kojih svaki generiše signale procesoru 100 koji odgovaraju detektovanom opterećenju. Brzina kojom se tok sirovih prehrambenih porcija 87 kreće kroz odeljak transportera 69 može se detektovati bilo upotrebom senzora brzine koji generišu signale procesoru 100 koji odgovaraju detektovanoj brzini ili je vizuelno može zapaziti operativno osoblje, i signali merne ćelije, zajedno sa dužinom odeljka transportera 69, težinom odeljka transportera 69 i brzinom kojom se tok sirovih prehrambenih porcija kreće na odeljku transportera 69, omogućavaju određivanje u procesoru 100 ukupne mase ili stope masenog protoka kojom se sirove prehrambene porcije 87 isporučuju u stanicu za mešanje 30 (nije pokazano na SL.3).

[0056] U nekim primerima izvođenja postupka i sistema iz predmetnog pronalaska, brzina kojom se tok sirovih prehrambenih porcija 87 kreće unutar uzvodnog transportera 12 može se detektovati upotrebom senzora brzine 99. SL. 2 ilustruje senzor brzine 99 koji je postavljen iznad uzvodnog transportera 12 kako bi detektovao brzinu kojom se sirove prehrambene porcije 87 (nije pokazano na SL. 2) kreću unutar uzvodnog transportera 12 ka stanici za mešanje 30 (nije pokazano). Senzori brzine 99 mogu, u nekim primerima izvođenja, da uključuju upotrebu laserske svetlosti. Na primer, jedan primer izvođenja postupka i sistema iz predmetnog pronalaska može uključivati upotrebu senzora brzine 99 koji određuje brzinu kretanja toka sirovih prehrambenih porcija 87 slanjem dva laserska impulsa (nije pokazano) i koji izračunava razliku u vremenu koje je potrebno da se detektuju impulsi svetlosti reflektovani od cilja koji može biti, na primer, jedna sirova prehrambena porcija. U drugim primerima izvođenja, senzor brzine 99 može biti optički senzor brzine koji se fiksira na jednu prehrambenu porciju i detektuje vremenski interval koji je potreban da se sirova prehrambena porcija pomeri od prve trake ili markera do druge trake ili markera koji je udaljen od prve trake ili markera na uzvodnom transporteru 12. U drugom primeru izvođenja postupka i sistema iz predmetnog pronalaska, operativno osoblje vizuelno određuje brzinu praćenjem uzvodnog transportera 12 kako bi izmerilo vremenski interval koji je potreban da se jedna sirova prehrambena porcija unutar uzvodnog transporter 12 pomeri od prve trake ili markera do druge trake ili markera.

[0057] U još nekim primerima izvođenja postupka i sistema iz predmetnog pronalaska, uzvodni transporter 12 je opremljen instrumentima i/ili senzorima koji omogućavaju određivanje stope zapreminskog protoka kojom se tok sirovih prehrambenih porcija 87 isporučuje u stanicu za mešanje 30 na uzvodnom transporteru 12. Implementacija jednog od ovih primera izvođenja može uključivati određivanje profila poprečnog preseka naslaganih ili nagomilanih sirovih prehrambenih porcija 87 koje se kreću unutar odeljka transportera 69 tako da se površina poprečnog preseka protoka toka sirovih prehrambenih porcija 87 može odrediti detektovanjem visine interfejsa 80 (videti SL. 3) toka sirovih prehrambenih porcija 87 unutar uzvodnog transportera 12, korelišući detektovanu visinu interfejsa 87 sa površinom poprečnog preseka protoka sirovih prehrambenih porcija 87 koje se kreću unutar uzvodnog transportera 12, i zatim detektovanjem brzine kojom se tok sirovih prehrambenih porcija 87 kreće unutar uzvodnog transportera 12 ka stanici za mešanje 30. Množenje površine poprečnog preseka protoka (u kvadratnim stopama ili kvadratnim metrima) toka sirovih prehrambenih porcija 87 puta brzina kojom se tok sirovih prehrambenih porcija 87 kreće unutar uzvodnog transportera 12 (u stopama u sekundi ili metrima u sekundi) obezbeđuje stopu zapreminskog protoka kretanja toka sirovih prehrambenih porcija 87 (na primer, u kubnim stopama u sekundi ili kubnim metrima u sekundi). Ova stopa zapreminskog protoka može se pomnožiti sa empirijski određenom gustinom sirovih prehrambenih porcija 87 (u funtama po kubnoj stopi ili u kg po kubnom metru) kako bi se dobila stopa masenog protoka sirovih prehrambenih porcija 87 unutar uzvodnog transportera 12.

[0058] SL. 4A je planski prikaz mašine za merenje visoke tačnosti 20 sa SL. 1 koja se može upotrebljavati za precizno merenje ukupne mase ili stope masenog protoka kojom se aromatizovane prehrambene porcije 88 (nije pokazano na SL. 4A) ispuštaju iz stanice za mešanje 30 (videti SL. 1) u mašinu za merenje visoke tačnosti 20. Mašina za merenje visoke tačnosti 20 sa SL 4A uključuje disperzionu površinu 21 uključujući centralnu visoku tačku 22 od koje se disperziona površina 21 spušta nadole. Disperziona površina 21 može biti kupolastog (disperziona kupola) ili konusnog oblika (disperzioni konus). Mašina za merenje visoke tačnosti 20 dodatno uključuje mnoštvo kružno raspoređenih posuda 26 koje su postavljene oko i ispod disperzione površine 21 kako bi uhvatile i zadržale pojedinačne aromatizovane prehrambene porcije 88 (nije pokazano na SL. 4A) koje klize i padaju sa disperzione površine 21. Mnoštvo posuda 26 koje su ilustrovane na SL. 4A kružno se preklapaju kako bi se unapredilo hvatanje većine ili svih aromatizovanih prehrambenih porcija 88.

[0059] SL. 4B je prikaz sa strane preseka dela mašine za merenje visoke tačnosti 20 sa SL.

4A koji ilustruje način na koji se akumulirane aromatizovane prehrambene porcije 88 poznate mase akumuliraju unutar i zatim ispuštaju iz svake od posuda 26 u kesu 32 koja je pozicionirana ispod njih. SL.4B ilustruje disperzionu površinu 21 na koju se ispušta određena količina aromatizovanih prehrambenih porcija 88. Aromatizovane prehrambene porcije 88

4

klize nadole, i zatim se spuštaju sa disperzione površine 21 kako bi pale u posude 26. Svaka posuda 26 spregnuta je sa mernom ćelijom 27 koja generiše signal procesoru 100 (nije pokazano) koji odgovara težini posude 26 i masi aromatizovanih prehrambenih porcija 88 koje su primljene unutar svake posude 26. Svaka posuda 26 je opremljena vratima za izbacivanje 25 koja se mogu pomerati između otvorene pozicije (ilustrovano na desnoj strani SL. 4B) kako bi ispustila ili oslobodila aromatizovane prehrambene porcije 88 u kesu 32 i zatvorene pozicije (ilustrovano na levoj strani SL. 4B) kako bi akumulirala i/ili zadržala aromatizovane prehrambene porcije 88. Vrata 25 se mogu otvarati i zatvarati aktiviranjem pokretača 33 (nije pokazano na SL. 4B - videti SL. 4C i 4D). Nakon aktivacije pokretača 33, zatvorena vrata 25 se mogu pomeriti iz zatvorene pozicije, koja je pokazana levo na SL.4B, u otvorenu poziciju koja je pokazana vratima 25 desno na SL. 4B. Kada merna ćelija 27 ukaže na odabranu težinu aromatizovanih prehrambenih porcija 88 u posudi 26, vrata 25 se pomeraju u otvorenu poziciju, akumulirane aromatizovane prehrambene porcije 88 unutar posude 26 kao što je pokazano levo na SL. 4B padaju iz posude 26 u otvor 31 kao što je pokazano aromatizovanim prehrambenim porcijama 88 desno na SL. 4B. Aromatizovane prehrambene porcije 88 nastavljaju da se spuštaju u kesu 32 koja je pozicionirana ispod otvora 31 kako bi primila aromatizovane prehrambene porcije 88. Dodatna merna ćelija 29 može da se obezbedi da detektuje opterećenje koje se prenosi na disperzionu površinu 21 od strane toka aromatizovanih prehrambenih porcija 88 koje se ispuštaju iz stanice za aromatizovanje 20 u mašinu za merenje visoke tačnosti 20.

[0060] SL. 4C je uvećani prikaz posude 26 mašine za merenje visoke tačnosti 20 sa SL. 4A koja ima držač 28 spregnut sa potporom 29 i mernom ćelijom 27 koja je postavljena između držača 28 i potpore 29. Merna ćelija 27 generiše signal procesoru 100 (nije pokazano na SL.

4C - videti SL.8). Vrata 25 su spregnuta sa posudom 26 upotrebom šarke 23. Pokretač 33 je spregnut između vrata 25 i posude 26 da okreće vrata 25 između zatvorene pozicije, koja je ilustrovana na SL. 4C, i otvorene pozicije koja je ilustrovana na SL. 4D. Veza 33B je spregnuta između pokretača 33 i posude 26 i klipnjača 33A je ilustrovana kako se proteže od pokretača 33 i okretno je spregnuta sa vratima 25. Pokretač 33 koji je pokazan na SL.4C je u izduženoj konfiguraciji da zadrži vrata 25 u zatvorenoj poziciji.

[0061] SL.4D je uvećani prikaz posude 26 sa SL.4C posle aktiviranja pokretača 33 da udari klipnjaču 33A i time se klipnjača 33A uvlači u pokretač 33 kako bi se vrata 25 okrenula oko šarke 23 u otvorenu poziciju. Podrazumeva se da će bilo koji sadržaj unutar posude 26 biti ispušten iz posude 26 u kesu 32 (nije pokazano) kao što je ilustrovano na SL. 4D.

[0062] Alternativa upotrebi uzvodne mašine za merenje 14 unutar uzvodnog transportera 12 za određivanje stope masenog protoka sirovih prehrambenih porcija 87 koje se isporučuju u stanicu za mešanje 30 koja je pokazana na SL. 1 je da se odredi ukupna masa ili stopa masenog protoka tako što se prvo određuje stopa zapreminskog protoka kojom se tok sirovih prehrambenih porcija 87 isporučuje u stanicu za mešanje 30 uzvodnim transporterom 12, i zatim pretvara ta stopa zapreminskog protoka u ukupnu masu ili stopu masenog protoka množenjem stope zapreminskog protoka sa empirijski određenom gustinom toka prehrambenih porcija 87 i, za ukupnu masu, množenjem sa vremenskim intervalom od interesa. Dva takva pristupa mogu se objasniti pozivanjem na SL. 5 i 6.

[0063] SL. 5 je prikaz sa strane ultrazvučnog senzora visine interfejsa 81 za detektovanje visine interfejsa 80 toka sirovih prehrambenih porcija 87 u uzvodnom transporteru 12. Kao što je pokazano na SL. 5, visina interfejsa 80 toka sirovih prehrambenih porcija 87 u uzvodnom transporteru 12 može se detektovati upotrebom ultrazvučnog ili optičkog senzora visine interfejsa 81 podržanog upotrebom potpore 82 iznad uzvodnog transportera 12. Ultrazvučni senzor 81 emituje ultrazvučni talas 84 koji se reflektuje od visine interfejsa 80 toka sirovih prehrambenih porcija 87 ispod njega, i reflektovani talas 84 se prima nazad na senzoru 81. S obzirom na to da je pozicija senzora 81 u odnosu na uzvodni transporter 12 poznata i može se posmatrati, količina vremena koje je potrebno da se emitovani ultrazvučni signal reflektuje i primi na senzoru 81 može se upotrebljavati za određivanje visine interfejsa 80 toka sirovih prehrambenih porcija 87. Određena visina interfejsa 80 toka sirovih prehrambenih porcija 87 omogućava određivanje površine poprečnog preseka protoka sirovih prehrambenih porcija 87 u uzvodnom transporteru 12 pošto su konfiguracija i dimenzije (tj. profil) uzvodnog transportera 12 poznati, i specifična površina poprečnog preseka odgovara svakoj visini interfejsa 80. Na primer, može se pripremiti tabela za pretragu koja omogućava brzo određivanje površine poprečnog preseka toka sirovih prehrambenih porcija 87 na osnovu detektovane visine interfejsa 80. Prikaz poprečnog preseka uzvodnog transportera 12 koji je pokazan na SL. 5 pokazuje poprečni presek toka sirovih prehrambenih porcija 87 u obliku obrnutog trapeza sa podom uzvodnog transportera 12 koji predstavlja kraću stranu (dno) i visinom interfejsa 80 koja predstavlja paralelnu dužu stranu (vrh) trapeza. To znači da se površina poprečnog preseka protoka može lako odrediti pomoću formule (a b) × 1⁄2 × h, gde je a dužina kraće strane (dno), b je dužina paralelne duže strane (vrh), i h je visina interfejsa 80 između njih. Pošto je oblik uzvodnog transportera 12 fiksan, širina dna je poznata, širina vrha se može korelisati sa visinom interfejsa 80 pošto su strane fiksne, i visina interfejsa 80 može se detektovati upotrebom ultrazvučnog senzora 81. Procesor 100 može jednostavno da primi signal od senzora visine interfejsa 81 koji odgovara visini interfejsa 80 koju detektuje ultrazvučni senzor 81 koji je pokazan na SL. 5, i procesor 100 može pristupiti tabeli za pretragu kako bi preuzeo površinu poprečnog preseka protoka sirovih prehrambenih porcija 87 koja odgovara detektovanoj visini interfejsa 80. Sklonost sirovih prehrambenih porcija da se gomilaju, a ne da leže ravno, zavisi od oblika i veličine pojedinačnih sirovih prehrambenih porcija 87, kao i od teksture, težine svake sirove prehrambene porcije i stepena do kog vibracije iz uzvodnog transportera 12 izazivaju taloženje. Neke sirove prehrambene porcije, kao što je kropmirov čips, mogu se gomilati više od drugih sirovih prehrambenih porcija koje imaju veću gustinu ili glatkiju spoljašnjost. Faktor se može primeniti za kondicioniranje signala sa ultrazvučnog senzora visine interfejsa 81 kako bi se kompenzovala povećana površina poprečnog preseka protoka koja može biti prisutna kod sirovih prehrambenih porcija koje se gomilaju. Generalno, povratno kretanje uzvodnog transportera 12 prouzrokovaće da se sirove prehrambene porcije izravnaju ili će bar minimalizovati gomilanje.

[0064] SL. 6 je prikaz sa strane alternativnog senzora interfejsa 81A za detektovanje širine interfejsa toka sirovih prehrambenih porcija 87 u uzvodnom transporteru 12. SL. 6 ilustruje kako se površina poprečnog preseka protoka sirovih prehrambenih porcija 87 na uzvodnom transporteru 12 takođe može empirijski odrediti ili izračunati na osnovu širine interfejsa 80B. Na primer, kao što je pokazano na SL. 6, optički senzor širine interfejsa 81A može da se upotrebljava za detekciju širine interfejsa 80B od prve strane 56 uzvodnog transportera 12 do druge strane 58 uzvodnog transportera 12 gde širina interfejsa 80B zahvata prvu stranu 56 i drugu stranu 58. Ova širina se može odrediti upotrebom merenja ugla 80A koji se formira između zahvata na prvoj strani 56 i zahvata druge strane 58 koji se detektuje pomoću optičkog instrumenta 81A koji je pozicioniran na poznatoj visini iznad poda uzvodnog transportera 12. Površina poprečnog preseka protoka toka sirovih prehrambenih porcija 87 koja odgovara detektovanoj širini interfejsa 80B, empirijski određena težina toka proizvoda 87 po jedinici dužine za tu širinu interfejsa 80B, i zapažena brzina kojom se tok sirovih prehrambenih porcija 87 kreće duž uzvodnog transportera 12 mogu zajedno da se upotrebljavaju za izračunavanje stope masenog protoka sirovih prehrambenih porcija 87 koje se kreću unutar uzvodnog transportera 12 do stanice za mešanje 30 (nije pokazano) koju napaja uzvodni transporter 12.

[0065] SL. 7 je dijagram koji ilustruje upotrebu senzora brzine, uzvodnog ultrazvučnog detektora visine ili širine interfejsa, empirijski određene gustine sirovih prehrambenih porcija na uzvodnom transporteru, i pretpostavljenog procenta masene stope za dispenzer agensa za aromatizovanje da generišu signale procesoru koji obezbeđuje računarski implementiran

4

postupak za poboljšanje konzistencije i uniformnosti aromatizovanih prehrambenih porcija u skladu sa jednim primerom izvođenja iz predmetnog pronalaska.

[0066] Procesor 100 prima elektronske signale, signali se prenose procesoru 100 pomoću uređaja bežično, žicom, ili oboje, i procesor 100 generiše signale drugim uređajima. SL. 7 ilustruje uzvodni par mernih ćelija 76 i 77 koje generišu signale koji odgovaraju opterećenju koje je preneto na uzvodni par mernih ćelija 76 i 77 na uzvodnoj mašini za merenje 14 uzvodnog transportera 12 koji je pokazan na SL. 1-3, i SL. 7 ilustruje mnoštvo mernih ćelija 27 mašine za merenje visoke tačnosti 20 koje generišu signale procesoru 100 koji odgovaraju masi aromatizovanih prehrambenih porcija u svakoj kesi i broju kesa koje se proizvode na mašini za merenje visoke tačnosti 20 na SL.1 i SL.4A-4D.

[0067] U sistemu koji je ilustrovan na SL.7, skup signala generiše se od strane jednog ili oba, ultrazvučnog senzora visine interfejsa 81 i optičkog senzora širine interfejsa 81A umesto ili kao dodatak uzvodnim senzorima opterećenja 76 i 77 u slučaju da se stopa zapreminskog protoka generiše i zatim konvertuje u stopu masenog protoka sirovih prehrambenih porcija 87 koje se isporučuju uzvodnim transporterom 12 u stanicu za mešanje 30, ta stopa zapreminskog protoka konveruje se u ukupnu masu ili stopu masenog protoka množenjem sa empirijski određenom gustinom, za ukupnu masu, dodatno množenjem sa trajanjem vremenskog intervala od interesa.

[0068] Procesor 100 koji je ilustrovan na SL. 7 može biti programiran tako da generiše signal koji odgovara procentu ulazne masene stope kojom agensi za aromatizovanje treba da se rasporede na prehrambene porcije koje se isporučuju uzvodnim transporterom 12 u stanicu za mešanje 30 ili, opciono, procenat masene stope kojom agensi za aromatizovanje treba da se rasporede na sirove prehrambene porcije 87 koje se isporučuju uzvodnim transporterom 12 u stanicu za mešanje 30, može se uneti direktno u namensku tastaturu 30A koja je elektronski spregnuta da isporuči odgovarajući signal uređajima za raspoređivanje u stanici za mešanje 30. Procesor 100 koji je ilustrovan na SL. 7 generiše faktor korekcije i isporučuje odgovarajući signal ulaznom modulu 130 koji je spregnut da kondicionira ili koriguje procenat ulazne masene stope u stanicu za mešanje 30 kako bi se uzvodno merenje ukupne mase ili masene stope dovelo u harmoniju sa ukupnom masenom stopom ili procentom masene stope kojom se agensi za aromatizovanje primenjuju na prehrambene porcije 87 koje se isporučuju u stanicu za mešanje 30 uzvodnim transporterom 12 i merenjima mašine za merenje visoke tačnosti 20. Podrazumeva se da primer izvođenja procesora 100 i uređaja iz kojih dolaze signali u procesor 100 i uređaja koji primaju signale iz procesora 100 koji je pokazan na SL. 7 ilustruje samo jedan sistem koji može da implementira primer izvođenja postupka iz predmetnog pronalaska i drugi primeri izvođenja mogu biti ilustrovani na druge načine.

[0069] SL. 8 je prikaz sa strane dispenzera agensa za aromatizovanje koji detektuje gubitak težine 61 koji se može upotrebljavati u primerima izvođenja postupka i sistema iz predmetnog pronalaska kako bi se postigla povećana preciznost i kontrola količine agensa za aromatizovanje 70 koji se raspoređuje na sirove prehrambene porcije 87 u bubnju za prevrtanje 24 stanice za mešanje 30. Dispenzer agensa za aromatizovanje koji detektuje gubitak težine 61 meri količinu agensa za aromatizovanje 70 koja se raspoređuje na sirove prehrambene porcije 87 upotrebom mernih ćelija 63 spregnutih između držača 64 i sklopa koji uključuje rezervoar 62 i pužni transporter 75 koji ima cev 68 i pužni transporter 67 može rotirati unutar cevi 68 pomoću motora 74. Agens za aromatizovanje 70 ubacuje se u gornji otvor 65 rezervoara 62. Agens za aromatizovanje 70 unosi se pomoću gravitacije u cev 68 i izmešta se rotiranjem pužnog transportera 67 iz cevi 68 kako bi se ispustio na sirove prehrambene porcije 87. Signali koje generišu merne ćelije 63 kao težinu sklopa (rezervoar 62, pužni transporter 67 i cev 68) smanjuju se usled raspoređivanja agensa za aromatizovanje 70 iz njih, prenose se do procesora 100 koji, zauzvrat, može da generiše kontrolne signale nazad u dispenzer agensa za aromatizovanje koji detektuje gubitak težine 61 kako bi se podesila stopa raspoređivanja, kao što je ilustrovano na SL.7.

[0070] Dodatna poboljšanja u preciznosti merenja ukupne mase ili stope masenog protoka kojom se sirove prehrambene porcije 87 transportuju do stanice za mešanje 30 i jedan ili više agenasa za aromatizovanje se na njih raspoređuju mogu se postići strateškim usklađivanjem merenja ukupne mase ili masene stope koje se dobijaju upotrebom primera izvođenja postupka i sistema 10 iz predmetnog pronalaska. Specifičnije, dodatna preciznost u korigovanju merenja ukupne mase ili stope masenog protoka može se postići vremenskim usklađivanjem preciznih podataka koji se dobijaju upotrebom mašine za merenje visoke tačnosti 20 sa podacima koji se dobijaju upotrebom uzvodne mašine za merenje 14 uzvodnog transportera 12. Ova dodatna preciznost se dobija pošto smanjuje ili eliminiše uticaj varijacija u ukupnoj masi ili stopi masenog protoka kojom se sirove prehrambene porcije 87 mogu isporučiti u stanicu za mešanje 30, i podaci koji se dobijaju upotrebom mašine za merenje visoke tačnosti 20 odnose se na iste sirove prehrambene porcije 87 koje se nalazile na uzvodnoj mašini za merenje 20 u vreme kada je uzvodna mašina za merenje 14 upotrebljena za dobijanje merenja koja treba da se koriguju.

[0071] Potreba za poređenjem merenja koja se dobijaju u različitim vremenskim intervalima na uzvodnoj mašini za merenje 14 i na mašini za merenje visoke tačnosti 20 ilustrovana je na

4

SL. 9-11 koje su tri odvojena, ali povezana grafikona koji pokazuju vreme duž ose i ukupnu masu duž ordinate. Kao što je ilustrovano na SL. 9-11, inicijalno, u vreme t0, uzvodni transporter 12, uzvodna mašina za merenje 14, stanica za aromatizovanje 30 i dispenzer koji detektuje gubitak težine 61 u njoj, i mašina za merenje visoke tačnosti 20 su svi neaktivni i nema sirovih prehrambenih porcija 87 ili aromatizovanih prehrambenih porcija 88 ni na jednom od ovih delova opreme. Podrazumeva se da odsustvo sirovih prehrambenih porcija 87 ili aromatizovanih prehrambenih porcija 88 olakšava temeljno čišćenje opreme između proizvodnih ciklusa. Kada se želi proizvodni ciklus, prva pojava, u t0, je da procesor 100 sistema 10 generiše i šalje signal za poziv za proizvod protočnom ventilu u distributivnom transporteru sirovih prehrambenih porcija (nije pokazano) kao što je, na primer, protočni ventil za bočno ispuštanje, za otvaranje kako bi se sipale ili prosule sirove prehrambene porcije sa distributivnog transportera na uzvodni transporter 12 koji je aktiviran da transportuje i isporučuje sirove prehrambene porcije 87 preko uzvodne mašine za merenje 14 i do stanice za mešanje 30. Može se videti na SL. 9 da ukupna masa uvedena kroz protočni ventil od distributivnog transportera (nije pokazano) do uzvodnog transportera 12 počinje da stiže do uzvodne mašine za merenje 14 u t1i da izmerena ukupna masa sirovih prehrambenih porcija 87 počinje da raste u t1stalnom stopom koja je naznačena nepromenljivim nagibom linije koja predstavlja ukupnu izmerenu masu. Odmah nakon primanja sirovih prehrambenih porcija 87 iz otvorenog ventila, uzvodni transporter 12 počinje da pomera sirove prehrambene porcije 87 prema uzvodnoj mašini za merenje 14 i dalje do stanice za mešanje 30, i sirove prehrambene porcije 87 stižu do stanice za mešanje 30 u t2. U t2, prve ili vodeće sirove prehrambene porcije 87 koje su izmerene upotrebom uzvodne mašine za merenje 14 stižu do stanice za mešanje 30 i dispenzer koji detektuje gubitak težine počinje da raspoređuje agense za aromatizovanje na sirove prehrambene porcije 87. Ukupna masa raspoređenog agensa za aromatizovanje počinje da raste stalnom stopom koja je naznačena nepromenljivim nagibom linije na SL.10 počevši od t2. Na kraju, posle nekog vremena, sirove prehrambene porcije 87 koji se unose u stanicu za mešanje 30 kako bi se pomešale sa jednim ili više agenasa za aromatizovanje koji se na njih raspoređuju, počinju da se ispuštaju u mašinu za merenje visoke tačnosti 20 u t3. Ukupna masa aromatizovanih prehrambenih porcija koje se isporučuju u mašinu za merenje visoke tačnosti raste stalnom stopom koja je naznačena nepromenljivim nagibom linije na SL. 11 u t3. Važno je napomenuti da SL. 9-11 predstavljaju idealizovanu situaciju gde je stopa masenog protoka stabilna, i da linije na SL.9-11 mogu, u realističnijim scenarijima, imati varijacije u nagibu što ukazuje da postoje varijacije stope masenog protoka kojom proizvod teče. Linije, bilo da su sa nepromenljivim nagibom ili sa promenljivim

4

nagibom, generalno bi trebalo da imaju sličan profil, pošto stopa masenog protoka kojom se agensi za aromatizovanje raspoređujuu treba da bude stabilna procenatna stopa stope masenog protoka kojom sirove prehrambene porcije 87 ulaze u stanicu za mešanje 30, i stopa masenog protoka kojom se aromatizovane prehrambene porcije 88 mere i pakuju u kese u mašini za merenje visoke tačnosti 20 treba da odražava stopu masenog protoka kojom se sirove prehrambene porcije 87 ispuštaju u stanicu za mešanje 30 koja se dodaje stopi masenog protoka kojom se agensi za aromatizovanje raspoređuju na sirove prehrambene porcije 87 u stanici za mešanje 30.

[0072] Važno je da se merenje ukupne mase aromatizovanih prehrambenih porcija koje se mere na mašini za merenje visoke tačnosti 20, počinjući u t3i završavajući u t6, uporedi ne sa ukupnom masom sirovih prehrambenih porcija 87 koje se mere upotrebom uzvodne mašine za merenje 14 uzvodnog transportera 12 počinjući u tom istom trenutku, t3i završavajući u t6, već umesto toga, da se ukupna masa aromatizovanih prehrambenih porcija koje se mere na mašini za merenje visoke tačnosti 20 počinjući u t3i završavajući u t6uporedi sa ukupnom masom sirovih prehrambenih porcija 87 koje se mere upotrebom uzvodne mašine za merenje 14 uzvodnog transportera 12 počinjući u t1i završavajući u t4, što odražava vremenski interval kada se te aromatizovane prehrambene porcije 88 mere i pakuju u kese u mašini za merenje visoke tačnosti 20 koja se nalazi na uzvodnoj mašini za merenje 14. Slično tome, važno je da se merenje ukupne mase aromatizovanih prehrambenih porcija koje se mere na mašini za merenje visoke tačnosti 20 počinjući u t3i završavajući u t6uporedi ne sa ukupnom masom agenasa za aromatizovanje koji se mere upotrebom dispenzera koji detektuje gubitak težine počinjući u tom istom trenutku, t3i završavajući u t6, već umesto toga, da se ukupna masa aromatizovanih prehrambenih porcija koje se mere na mašini za merenje visoke tačnosti 20 počinjući u t3i završavajući u t6uporedi sa ukupnom masom agenasa za aromatizovanje koji se raspoređuju i mere upotrebom dispenzera koji detektuje gubitak težine počinjući u t2i završavajući u t5što odražava vremenski interval kada se te aromatizovane prehrambene porcije 88 mere i pakuju u kese u mašini za merenje visoke tačnosti 20 koja se nalazi u stanici za aromatizovanje 30.

[0073] Oprema, instrumenti, senzori i procesor koji su prethodno opisani u vezi sa primerom izvođenja postupka i sistema koji su ilustrovani na SL. 1-11 obezbeđeni su, međusobno povezani i programirani u svrhu generisanja faktora korekcije koji omogućavaju da se visoko precizna merenja koja obezbeđuje mašina za merenje visoke tačnosti 20 upotrebljavaju za korekciju merenja koja se vrše upotrebom uzvodne mašine za merenje 14 uzvodnog transportera 12 i za korekciju merenja koja se vrše upotrebom dispenzera koji detektuje

4

gubitak težine u stanici za mešanje 30. Na primer, ali ne kao ograničavanje, i pod pretpostavkom da upotrebljavamo uzvodnu mašinu za merenje 14 zasnovanu na mernim ćelijama, mašina za merenje visoke tačnosti 20 može da meri ukupnu masu od 25 kg koja se proizvodi tokom rada (t3do t6) u trajanju od ukupno 3 minuta. Tokom vremenskog intervala od t1do t4, koji je po definiciji takođe 3 minuta, uzvodna mašina za merenje 14 vrši 720 merenja, jedno na svakih 250 milisekundi u vremenskom intervalu od interesa od 3 minuta, i procesor 100 izračunava ukupnu masu sirovih prehrambenih porcija 87 (tj. porcije prvog komponentnog materijala koje mogu biti, na primer, kuvani kropmirov čips) koje prelaze uzvodnu mašinu za merenje 14 i kreću se nizvodno ka stanici za mešanje 30 od 22 kg. Tokom vremenskog intervala od t2do t5, koji je po definiciji takođe 3 minuta, dispenzer koji detektuje gubitak težine meri ukupnu masu od 2,6 kg agenasa za aromatizovanje (tj. drugog komponentnog materijala) na sirove prehrambene porcije 87 (tj. prvi komponentni materijal) u stanici za mešanje 30. Željena mešavina je 90% po težini sirovih prehrambenih porcija 87 i 10% po težini agenasa za aromatizovanje i unosi se u procesor 100 upotrebom tastature 30A.

[0074] Korekcija ukupne mase sirovih prehrambenih porcija 87 koje prelaze uzvodnu mašinu za merenje 14 vrši se sledećim procesom. Pod pretpostavkom da je zapažena brzina kretanja sirovih prehrambenih porcija 87 na uzvodnoj mašini za merenje 14 8 metara u minuti (što može neznatno da varira zbog karakteristika površine) i da je dužina odeljka transportera uzvodne mašine za merenje 140,5 metara, i dodatno pod pretpostavkom da je istorijski faktor korekcije K, koji je procesor 100 preuzeo iz istorijske baze podataka, jednak podrazumevanoj vrednosti 1,00, i pod pretpostavkom da je ukupan broj od 720 trenutnih merenja mase (u intervalima od 250 milisekundi) sumiran od strane procesora 100 na 330 kg, ukupna masa sirovih prehrambenih porcija koje prolaze preko uzvodne mašine za merenje 14 izračunava se upotrebom sledeće formule:_PMsum = (330 kg × 8 m/minutu × 1,0) / (0,5 m × 60 sek/minutu × 4 uzorka/sekundi), ili nekorigovana ukupna masa sirovih prehrambenih porcija 87 koje prelaze uzvodnu mašinu za merenje 14 od PMsum = 22 kg sirovih prehrambenih porcija 87. Određivanje ukupne mase agenasa za aromatizovanje koji se raspoređuju pomoću dispenzera koji detektuje gubitak težine u stanici za mešanje 30 mnogo je jednostavnije od određivanja ukupne mase porcija prvog komponentnog materijala 87 koje prelaze uzvodnu mašinu za merenje 14. Dispenzer koji detektuje gubitak težine generiše i šalje signal procesoru 100 koji odgovara nekorigovanoj ukupnoj masi raspoređenih agenasa za aromatizovanje od 2,6 kg. Upoređivanjem nekorigovane ukupne mase sirovih prehrambenih porcija 87 od 22 kg sa veoma pouzdanim merenjem ukupne mase aromatizovanih prehrambenih porcija 88 na mašini za merenje visoke tačnosti 20, i uzimajući u obzir da je ciljani (ili ulazni) težinski procenat

4

sirovih prehrambenih porcija 87 prema aromatizovanim prehrambenim porcijama 88 90%, izračunavamo odnos sirovih prehrambenih porcija 87 prema aromatizovanim prehrambenim porcijama 88 koje se mere tokom vremenskih pomeranja i korelisanih vremenskih intervala od interesa kao 22 kg / 25 kg = 0,88 ili 88%. Odnos se poredi sa ciljanim odnosom od 90%, i greška između izmerenog odnosa i ciljanog odnosa upotrebljava se za podešavanje proračuna za naredna merenja. U ovom slučaju, faktor korekcije (K) bio bi 90/88 ili 1,023 koji bi bio uskladišten u istorijsku bazu podataka i posle toga, dok se ne odredi novi faktor korekcije, upotrebljavao bi se za kompenzaciju merenja koja vrši uzvodna mašina za merenje 14 kako bi se ta merenja harmonizovala sa visokopreciznom mašinom za merenje visoke tačnosti 20 i na taj način poboljšala konzistentnost sa kojom se sirove prehrambene porcije 87 i agensi za aromatizovanje mešaju zajedno. Slično tome, odnos za agense za aromatizovanje izračunava se kao 2,6 kg / 25 kg = 0,104 ili 10,4%. Ovaj odnos se poredi sa ciljanim odnosom od 10%. Greška između izmerenog odnosa i ciljanog odnosa upotrebljava se za podešavanje proračuna za naredna merenja. U ovom slučaju, faktor korekcije (FT) bio bi 10/10,4 ili 0,962 koji bi bio uskladišten u istorijsku bazu podataka i posle toga, dok se ne odredi novi faktor korekcije, upotrebljavao bi se za kompenzaciju merenja koja vrši dispenzer koji detektuje gubitak težine kako bi se ta merenja harmonizovala sa visokopreciznom mašinom za merenje visoke tačnosti 20 i na taj način poboljšala konzistentnost sa kojom se sirove prehrambene porcije 87 i agensi za aromatizovanje mešaju zajedno.

[0075] Prethodni sistem, i drugi sistemi za kontrolu i implementaciju primera izvođenja postupka iz predmetnog pronalaska mogu uključivati računarski programski proizvodni kod, i takav kod može dodatno uključivati računarski čitljiv programski kod za implementaciju ili pokretanje bilo kog ili više aspekata postupaka koji su ovde opisani. U skladu sa tim, odvojeni opis postupaka neće biti dupliran u kontekstu računarskog programskog proizvoda.

[0076] Kao što će ceniti osoba sa iskustvom u struci, aspekti predmetnog pronalaska mogu biti izvedeni kao primer kao sistem, postupak ili računarski programski proizvod. U skladu sa tim, aspekti predmetnog pronalaska mogu imati oblik potpuno hardverskog primera izvođenja, potpuno softverskog primera izvođenja (uključujući firmver, rezidentni softver, mikro-kod, itd.) ili primera izvođenja koji kombinuje softverske i hardverske aspekte koji se svi generalno ovde mogu označiti kao "kolo", "modul" ili "sistem". Štaviše, aspekti predmetnog pronalaska mogu imati oblik računarskog programskog proizvoda izvedenog kao primer u jednom ili većem broju računarski čitljivih medijuma koji imaju računarski čitljiv programski kod izveden kao primer na sebi.

4

[0077] Može se koristiti bilo koja kombinacija jednog ili više računarski čitljivih medijuma. Računarski čitljiv medijum može biti računarski čitljiv medijum za signale ili računarski čitljiv medijum za skladištenje. Računarski čitljiv medijum za skladištenje može biti, na primer, ali bez ograničavanja na, elektronski, magnetni, optički, elektromagnetni, infracrveni, ili poluprovodnički sistem, aparat, ili uređaj, ili bilo koja pogodna kombinacija prethodnog. Specifičniji primeri (nepotpuna lista) računarski čitljivog medijuma za skladištenje uključivali bi sledeće: električnu vezu koja ima jednu ili više žica, prenosivu računarsku disketu, hard disk, memoriju sa slučajnim pristupom (RAM), memoriju samo za čitanje (ROM), izbrisivu programabilnu memoriju samo za čitanje (EPROM ili fleš memorija), optičko vlakno, prenosivu kompakt disk memoriju samo za čitanje (CD-ROM), optički uređaj za skladištenje, magnetni uređaj za skladištenje, ili bilo koju pogodnu kombinaciju prethodnog. U kontekstu ovog dokumenta, računarski čitljiv medijum za skladištenje može biti bilo koji opipljivi medijum koji može da sadrži ili skladišti program za upotrebu od strane ili u vezi sa sistemom, aparatom, ili uređajem za izvršavanje instrukcija.

[0078] Računarski čitljiv medijum za signale može uključivati propagirani signal podataka sa računarski čitljivim programskim kodom koji je u njemu izveden kao primer, na primer, u osnovnom opsegu ili kao deo nosećeg talasa. Takav propagirani signal može imati bilo koji od različitih oblika, uključujući, ali bez ograničavanja na, elektromagnetni, optički, ili bilo koju pogodnu kombinaciju istih. Računarski čitljiv medijum za signale može biti bilo koji računarski čitljiv medijum koji nije računarski čitljiv medijum za skladištenje i koji može da komunicira, propagira, ili transportuje program za upotrebu od strane ili u vezi sa sistemom, aparatom, ili uređajem za izvršavanje instrukcija.

[0079] Programski kod izveden kao primer na računarski čitljivom medijumu može se transmitovati upotrebom bilo kog odgovarajućeg medijuma, uključujući, ali bez ograničavanja na, bežični, žičani, kabl sa optičkim vlaknima, RF, itd. ili bilo koju odgovarajuću kombinaciju prethodnih. Računarski programski kod za izvođenje operacija za aspekte predmetnog pronalaska može biti napisan u bilo kojoj kombinaciji jednog ili više programskih jezika, uključujući objektno orijentisani programski jezik kao što su Java, Smalltalk, C++ ili slično i konvencionalne proceduralne programske jezike, kao što je npr. programski jezik "C" ili slični programski jezici. Programski kod može da se izvršava u potpunosti na računaru korisnika, delimično na računaru korisnika, kao samostalni softverski paket, delimično na računaru korisnika i delimično na udaljenom računaru ili u potpunosti na udaljenom računaru ili serveru. U potonjem scenariju, udaljeni računar može biti povezan sa računarom korisnika preko bilo koje vrste mreže, uključujući mrežu lokalnog područja (LAN) ili mrežu šireg područja (WAN), ili se veza može uspostaviti sa spoljnim računarom (na primer, preko Interneta upotrebom provajdera Internet usluga).

[0080] Aspekti predmetnog pronalaska mogu biti opisani sa pozivanjem na ilustracije dijagrama toka i/ili blok dijagrama postupaka, aparata (sistema) i računarskih programskih proizvoda u skladu sa primerima izvođenja pronalaska. Podrazumeva se da svaki blok ilustracija dijagrama toka i/ili blok dijagrama, i kombinacije blokova u ilustracijama dijagrama toka i/ili blok dijagrama, mogu biti implementirani pomoću instrukcija računarskog programa. Ove instrukcije računarskog programa mogu se obezbediti procesoru računara opšte namene, računara posebne namene, i/ili drugog programabilnog aparata za obradu podataka za proizvodnju mašine, tako da instrukcije koje se izvršavaju putem procesora računara ili drugih programabilnih aparata za obradu podataka, kreiraju načine za implementiranje funkcija/radnji koje su specificirane u bloku ili blokovima dijagrama toka i/ili blok dijagrama.

[0081] Ove instrukcije računarskog programa takođe mogu biti uskladištene u računarski čitljivom medijumu koji može da usmeri računar, drugi programabilni aparat za obradu podataka, ili druge uređaje da funkcionišu na određeni način, tako da instrukcije uskladištene u računarski čitljivom medijumu proizvode proizvodni artikal uključujući instrukcije koje implementiraju funkciju/radnju koje su specificirane u bloku ili blokovima dijagrama toka i/ili blok dijagrama.

[0082] Instrukcije računarskog programa takođe mogu da se učitaju u računar, drugi programabilni aparat za obradu podataka, ili druge uređaje kako bi se izveo niz operativnih koraka na računaru, drugom programabilnom aparatu ili drugim uređajima kako bi se proizveo računarski implementiran proces tako da instrukcije koje se izvršavaju na računaru ili drugom programabilnom aparatu obezbeđuju procese za implementiranje funkcija/radnji koje su specificirane u bloku ili blokovima dijagrama toka i/ili blok dijagrama.

[0083] Dijagram toka i blok dijagrami na slikama ilustruju arhitekturu, funkcionalnost, i rad mogućih implementacija sistema, postupaka i računarskih programskih proizvoda u skladu sa različitim primerima izvođenja predmetnog pronalaska. U tom smislu, svaki blok u dijagramu toka ili blok dijagramu može predstavljati modul, segment, ili deo koda, koji sadrži jednu ili više izvršnih instrukcija za implementiranje specificirane logičke funkcije(a). Takođe treba napomenuti da se, u nekim alternativnim implementacijama, funkcije koje su naznačene u bloku mogu pojaviti van redosleda koji je naznačen na slikama. Na primer, dva bloka koji su pokazani uzastopno mogu se, u stvari, izvršavati u suštini istovremeno, ili se blokovi ponekad mogu izvršavati obrnutim redosledom, u zavisnosti od uključene funkcionalnosti. Takođe će

1

biti napomenuto da svaki blok ilustracije blok dijagrama i/ili dijagrama toka, i kombinacije blokova u ilustraciji blok dijagrama i/ili dijagrama toka, mogu biti implementirani pomoću hardverskih sistema posebne namene koji obavljaju specifične funkcije ili radnje, ili kombinacija hardvera posebne namene i računarskih instrukcija.

[0084] Terminologija koja se ovde upotrebljava je samo u svrhu opisa određenih primera izvođenja i nije namenjena da ograničava pronalazak. Kao što se ovde upotrebljava, oblici jednine neodređenih i određenih članova imaju za cilj da uključuju i oblike množine, osim ukoliko kontekst jasno ne ukazuje drugačije. Dodatno će se podrazumevati da termini "sadrži" i/ili "koji sadrži", kada se upotrebljavaju u ovoj specifikaciji, specificiraju prisustvo navedenih odlika, celih brojeva, koraka, operacija, elemenata, komponenti i/ili grupa, ali ne isključuju prisustvo ili dodavanje jedne ili više drugih odlika, celih brojeva, koraka, operacija, elemenata, komponenti, i/ili njihovih grupa. Termini "poželjno", "poželjan", "preferirati", "opciono", "može", i slični termini upotrebljavaju se da ukažu da je stavka, uslov ili korak na koji se poziva opciona (nije neophodna) odlika pronalaska.

[0085] Odgovarajuće strukture, materijali, radnje, i ekvivalenti svih sredstava ili koraka plus funkcionalni elementi u patentnim zahtevima koji su navedeni u nastavku namenjeni su da uključe bilo koju strukturu, materijal, ili radnju za izvođenje funkcije u kombinaciji sa drugim elementima za koje se traži zaštita patenta kao što se specifično traži zaštita patenta.

2

Claims (6)

Patentni zahtevi

1. Postupak korigovanja merenja stope masenog protoka kojom se transportovani tok porcija prvog komponentnog materijala (87) kreće do stanice za mešanje (30) u kojoj se drugi komponentni materijal (70) dodaje u tok porcija prvog komponentnog materijala (87), postupak naznačen time što sadrži:

obezbeđivanje transportera (12) koji ima uzvodni kraj (17) za primanje toka porcija prvog komponentnog materijala (87) i nizvodni kraj (19) na kome se tok porcija prvog komponentnog materijala (87) ispušta;

obezbeđivanje uzvodne vage (14) između uzvodnog kraja (17) i nizvodnog kraja (19) transportera za merenje mase porcija prvog komponentnog materijala (87) koje se nalaze na uzvodnoj vagi, uzvodna vaga ima generator signala (76, 77) za generisanje signala koji odgovara svakom merenju mase porcija prvog komponentnog materijala (87) koje se nalaze na uzvodnoj vagi; obezbeđivanje procesora (100) za primanje signala koji generiše generator signala (76, 77) uzvodne vage (14);

obezbeđivanje ciljanog procenta pri kome drugi komponentni materijal (70) treba da se meša sa prvim komponentnim materijalom kako bi se obezbedila ciljana mešavina;

generisanje signala procesoru (100) koji odgovara ciljanom procentu; obezbeđivanje stanice za mešanje (30) u kojoj tok porcija drugog komponentnog materijala (70) treba da se rasporedi upotrebom dispenzera na tok porcija prvog komponentnog materijala (87) koje se primaju u stanicu za mešanje (30) sa nizvodnog kraja (19) transportera za mešanje sa njima kako bi se formirao tok pomešanog proizvoda (88);

obezbeđivanje mašine za merenje visoke tačnosti (20) za primanje toka pomešanog proizvoda (88) iz stanice za mešanje (30) i za deponovanje unapred određene masene količine pomešanog proizvoda u svako od mnoštva pakovanja (32) u koja se pomešani proizvod pakuje, mašina za merenje visoke tačnosti ima generator signala (27) za generisanje signala procesoru (100) koji odgovaraju broju pakovanja pomešanog proizvoda koje pakuje mašina za merenje visoke tačnosti u datom vremenskom intervalu;

obezbeđivanje dispenzera sa promenljivom stopom (61) u stanici za mešanje kako bi se tok porcija drugog komponentnog materijala (70) kontrolisano raspoređivao na tok porcija prvog komponentnog materijala (87) stopom kojom se dobija ciljani procenat kako bi se omogućilo mešanje porcija prvog komponentnog materijala (87) i porcija drugog komponentnog materijala (70) u tok aromatizovanih prehrambenih porcija, stopa kojom se porcije drugog komponentnog materijala (70) raspoređuju kontroliše se upotrebom signala iz procesora (100);

određivanje vremena koje je potrebno da se porcije prvog komponentnog materijala (87) pomere na transporteru od uzvodne vage do stanice za mešanje upotrebom jednog od senzora brzine (99) i humanog zapažanja;

generisanje signala procesoru (100) koji odgovara brzini kojom se porcije prvog komponentnog materijala (87) kreću od uzvodne vage (14) do stanice za mešanje (30);

određivanje vremena zadržavanja tokom kog porcije prvog komponentnog materijala (87) ostaju unutar stanice za mešanje (30) dok se mešaju sa porcijama drugog komponentnog materijala (70);

generisanje signala procesoru (100) koji odgovara vremenu zadržavanja tokom kog porcije prvog komponentnog materijala (87) ostaju unutar stanice za mešanje (30) dok se mešaju sa porcijama drugog komponentnog materijala (70);

određivanje vremena koje je potrebno da se pomešani proizvod pomeri od stanice za mešanje (30) do mašine za merenje visoke tačnosti (20) upotrebom jednog od senzora brzine i humanog zapažanja;

generisanje signala procesoru (100) koji odgovara vremenu koje je potrebno da se pomešani proizvod pomeri od stanice za mešanje (30) do mašine za merenje visoke tačnosti (20);

određivanje vremenskog pomaka između trenutka kada se porcija prvog komponentnog materijala (87) nalazi na uzvodnoj vagi (14) i vremena kada porcija prvog komponentnog materijala (87) ulazi u stanicu za mešanje (30);

generisanje signala procesoru (100) koji odgovara vremenskom pomaku između trenutka kada se porcija prvog komponentnog materijala (87) nalazi na uzvodnoj vagi i vremena kada porcija prvog komponentnog materijala (87) ulazi u stanicu za mešanje;

4

određivanje vremenskog pomaka između trenutka kada pomešana porcija prvog komponentnog materijala (87) sa porcijom drugog komponentnog materijala (70) koja se meša sa njom izlazi iz stanice za mešanje (30) i vremena kada porcija prvog komponentnog materijala (87) ulazi u stanicu za mešanje (30); generisanje signala procesoru (100) koji odgovara vremenskom pomaku između trenutka kada pomešana porcija prvog komponentnog materijala (87) sa porcijom drugog komponentnog materijala (70) koja se meša sa njom izlazi iz stanice za mešanje (30) i vremena kada stiže do mašine za merenje visoke tačnosti (20); pretpostavljanje da je inicijalni faktor korekcije koji treba da se primeni na merenja koja se vrše upotrebom uzvodne vage (14) jedan od 1,0 ili prethodno određenog faktora korekcije koji je uskladišten u i koji procesor (100) preuzima iz baze podataka;

upotrebu vremenskih pomaka da se identifikuje i odabere jedno ili više prethodnih merenja mase porcija prvog komponentnog materijala (87) koje se nalaze na uzvodnoj vagi (14) koja odgovaraju merenju ili merenjima mase pomešanog proizvoda koji se proizvodi mešanjem tih istih porcija prvog komponentnog materijala (87) sa raspoređenim porcijama drugog komponentnog materijala (70) koje se dodaju u stanici za mešanje (30); i

određivanje novog faktora korekcije upoređivanjem merenja koja se dobijaju upotrebom mašine za merenje visoke tačnosti (20) sa identifikovanim, odabranim i vremenski pomerenim merenjima koja se vrše upotrebom uzvodne vage (14), faktor korekcije se određuje kao broj koji, kada se primeni za korekciju merenja koja se vrše upotrebom uzvodne vage (14), dovodi merenja u harmoniju sa merenjima koja se vrše upotrebom mašine za merenje visoke tačnosti (20).

2. Postupak prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što uzvodna vaga (14) uključuje merne ćelije (76, 77) i odeljak (69) transportera koji se oslanja na njih kako bi se omogućilo određivanje mase odeljka transportera i porcija prvog komponentnog materijala (87) koje su na njemu.

3. Postupak prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što dodatno uključuje dispenzer koji detektuje gubitak težine (61) u stanici za mešanje (30) za raspoređivanje toka porcija drugog komponentnog materijala (70) na tok porcija prvog komponentnog materijala (87) unapred određenom stopom raspoređivanja, dispenzer koji detektuje gubitak težine uključuje rezervoar poznate mase u koji se stavlja punjenje porcija drugog komponentnog materijala (70), rezervoar se oslanja na jednu ili više mernih ćelija (63) koje su spregnute sa generatorom signala za generisanje signala procesoru (100) koji odgovara masi rezervoara i drugog komponentnog materijala koji se nalazi u njemu.

4. Postupak prema patentnom zahtevu 3, naznačen time što dodatno uključuje:

pretpostavljanje da je inicijalni faktor korekcije koji treba da se primeni na merenja koja se vrše upotrebom dispenzera koji detektuje gubitak težine jedan od 1,0 ili prethodno određenog faktora korekcije koji je uskladišten u i koji procesor (100) preuzima iz baze podataka;

upotrebu vremenskih pomaka da se identifikuje i odabere jedno ili više prethodnih merenja mase porcija drugog komponentnog materijala (70) koje se raspoređuju u stanici za mešanje (30) koja odgovaraju merenju ili merenjima mase pomešanog proizvoda koji se proizvodi mešanjem tih istih raspoređenih porcija drugog komponentnog materijala (87) sa porcijama prvog komponentnog materijala (70) u stanici za mešanje (30); i

određivanje novog faktora korekcije upoređivanjem merenja koja se dobijaju upotrebom mašine za merenje visoke tačnosti (20) sa identifikovanim, odabranim i vremenski pomerenim merenjima koja se vrše upotrebom dispenzera koji detektuje gubitak težine (61), faktor korekcije se određuje kao broj koji, kada se primeni za korekciju merenja koja se vrše upotrebom dispenzera koji detektuje gubitak težine, dovodi merenja u harmoniju sa merenjima koja se vrše upotrebom mašine za merenje visoke tačnosti (20).

5. Postupak prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što procesor (100) određuje broj pakovanja (32) mešavine koja se proizvode unutar datog vremenskog intervala, i pri čemu se taj broj puta masa mešavine koja se deponuje u svako pakovanje (32) upotrebljava za obezbeđivanje ukupne mase mešavine koja se ispušta iz stanice za mešanje (30) u mašinu za merenje visoke tačnosti (20) tokom vremenskog intervala od interesa, ukupna masa je jednaka ukupnoj masi porcija prvog komponentnog materijala (87) plus ukupna masa drugog komponentnog materijala (70) koji se meša sa njima kako bi se proizvela mešavina (88).

6. Postupak prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što procesor (100) određuje broj pakovanja (32) koja se proizvode i prosečnu težinu pakovanja (32), što se upotrebljava za određivanje ukupne mase mešavine (88) koja se ispušta iz stanice za mešanje (30) u mašinu za merenje visoke tačnosti (20).