RS65505B1 - Uređaj za analizu vatrenog oružja - Google Patents

Description

Opis

Oblast tehnike

[0001] Pronalazak se odnosi na uređaj za analizu vatrenog oružja za određivanje parametara koji su karakteristični za vatreno oružje iz jednog hica i odgovarajući postupak za analizu vatrenog oružja za određivanje parametara koji su karakteristični za vatreno oružje iz jednog hica, korišćenjem takvog uređaja za analizu vatrenog oružja. Pronalazak obuhvata i vatreno oružje sa uređajem za analizu vatrenog oružja. Pored toga, pronalazak takođe obuhvata računarski softverski proizvod koji obuhvata kompjuterski čitljiva uputstva za izvođenje nekih koraka postupka.

[0002] U ovoj patentnoj prijavi, oznake položaja kao što su "gore", "dole", "levo", "desno", " napred ", "pozadi" itd. odnose se na vatreno oružje koje se drži u normalnom položaju za pucanje, sa horizontalnom osom otvora i hici se ispaljuje napred dalje od strelca.

Stanje tehnike

[0003] Poznato je da se pomoću brojača hitaca evidentira da li je hitac ispaljen iz vatrenog oružja i da se broje hici ispaljeni iz vatrenog oružja.

[0004] Posebno su poznati brojači hitaca, kao što je opisano na primer u US7747415B, koji broje broj ispaljenih hitaca pomoću električnih signala. Signali se sastoje od električnih napona koji se indukuju pomoću rasporeda sklopa magnet-kalem koji je instaliran u oružju kada se puca.

[0005] US 8,046,946 B2 (Packer Engineering, Inc.) stavlja na uvid javnosti uređaj za brojanje hitaca za vatreno oružje koje se sastoji od specifičnog rasporeda sklopa magnet-kalem. Kalem se ovde formira od kontinualnih žičanih namotaja koji imaju obrnutu petlju na nemagnetizujućim elementima, pri čemu se indukovani naponi susednih elemenata kalema sabiraju. Zbog ove konstrukcije, struje polja indukovane prolaznim magnetima sa pokretnim štapinim magnetima se akumuliraju i sabiraju do maksimalne, ukupne ispravljene struje. Dobijeni signal služi kao osnova za određivanje broja ispaljenih hitaca.

[0006] EP 3 140 605 B1 (Heckler & Koch GmbH) stavlja na uvid javnosti brojač hitaca bez baterija sa rasporedom sklopa magnet-kalem u kome naizmenično polni permanentni magneti prelaze preko kalema sa mekim magnetnim jezgrom kada se zatvarač kreće napred i nazad.

Namotaj kalema okružuje meko magnetno jezgro u obliku zupca odnosno jedan od njegovih zubaca. Za razliku od namotaja opisanog u US 8,046,946 B2 (Packer Engineering, Inc.), ovaj kalem nema obrnute petlje i magnetna polja se sabiraju umesto napona zbog upotrebe zubaca, tj. permanentni magneti generišu niz napona impulsi sa suprotno poravnatim amplitudama napona, tj. (nisu dodati) naizmenični napon, kada prolaze preko kalema. Zbog dodatnih informacija o fazi dobijenih na ovaj način, ovaj signal omogućava razlikovanje kretanja zatvarača napred i nazad pored broja ispaljenih hitaca.

[0007] Informacije dobijene iz poznatih brojača ispaljenih hitaca iz vatrenog oružja mogu se koristiti, na primer, za donošenje zaključaka o habanju vatrenog oružja.

Zadatak i tehničko rešenje pronalaska

[0008] Zadatak predmetnog pronalaska je da poboljša dijagnozu vatrenog oružja, posebno da omogući dalju analizu ispaljivanja hitaca izvan pukog brojanja hitaca.

[0009] Pronalazak rešava ovaj zadatak sa svakim od predmeta patentnih zahteva 1, 15, 16 i 28.

[0010] Jedan aspekt pronalaska se odnosi na uređaj za analizu vatrenog oružja shodno patentnom zahtevu 1 za određivanje indikativnih/karakterističnih parametara za vatreno oružje iz jednog ispaljenog hica.

[0011] Uređaj za analizu vatrenog oružja može biti i uređaj za dijagnostiku vatrenog oružja.

[0012] Uređaj za analizu vatrenog oružja obuhvata, na primer, jedinicu za generisanje napona, jedinicu za obradu signala, jedinicu za procenu signala i jedinicu za određivanje vremena.

[0013] Jedinica za generisanje napona generiše signal naizmeničnog napona kada se klizač, na primer, pomera unazad i unapred kao rezultat ispaljenog hica. Ovo može biti prethodno obrađeno u jedinici za obradu signala u upotrebljiv merni signal, na primer pomoću analogno-digitalnog konvertera (ADC) ili kola ispravljača. Jedinica za procenu signala analizira merni signal i koristi ga za određivanje informacija o oružju i/ili hicu. Da bi to uradio, može da koristi informacije o vremenu kao što su vremenska trajanja koja su određena u jedinici za određivanje vremena.

[0014] Jedinica za generisanje napona je dizajnirana da generiše naizmenični napon tokom kretanja napred i/ili povratnog kretanja pokretnog dela oružja, na primer, klizača pištolja, kada se puca. Napon se može generisati duž dela segmenta putanje koju pokriva pokretni deo oružja dok se kreće unazad ili napred. Napon se može generisati pomoću rasporeda sklopa magnet-kalem kao što je opisano, na primer, u US 8,046,946 B2 (Packer Engineering, Inc.) ili u EP 3140 605 B1 (Heckler & Koch GmbH). Induktivno generisani signali naizmeničnog napona poznati iz EP 3140 605 B1 se iz tog razloga mogu koristiti za uređaj za analizu vatrenog oružja ovog pronalaska. Korišćenje ovih signala ima prednost u tome što se ne moraju generisati novi, dodatni osnovni signali i komponente poznate za vatreno oružje mogu se koristiti za generisanje napona. Međutim, signali naizmeničnog napona generisani na druge načine, na primer preko piezo elemenata ili elektromehaničkih pretvarača, takođe su zamislivi. Bez obzira na to kako se generišu, signali naizmeničnog napona tada služe kao ulazni signali za jedinicu za obradu signala.

[0015] Jedinica za obradu signala se može koristiti za pretvaranje generisanog naizmeničnog napona u merni signal koji se može koristiti u drugim komponentama uređaja. Na primer, analogni signal naizmeničnog napona se može obezbediti bez prethodne obrade. U ovom slučaju, merni signal bi bio identičan signalu naizmeničnog napona. Alternativno, takođe se može digitalizovati korišćenjem analogno-digitalnog konvertera (ADC), na primer, i dalje prethodno obraditi kao alternativu ili dodatnu opciju. U tu svrhu, jedinica za obradu signala može da obuhvata dalje odgovarajuće sklopne elemente kao što su filteri i ispravljači.

[0016] Shodno pronalasku, referentni signal i/ili napon napajanja za jedinicu za procenu nizvodnog signala se takođe generiše u jedinici za obradu signala. Referentni signal se koristi kao dinamička uporedna vrednost za analizu mernog signala. Merni i/ili referentni signal se zatim vrednuje u jedinici za evaluaciju signala.

[0017] Jedinica za procenu signala može uključivati mikrokontroler, na primer. Obično se koristi za procenu i analizu signala. Konkretno, može se koristiti za određivanje vremena i parametara kao što su brzina, ubrzanje, kadenca/brzina pucanja ili režimi pucanja. Jedinica za procenu signala može, na primer, biti dizajnirana da odredi prvu i drugu tačku u vremenu tokom kretanja napred i/ili povratnog dela oružja u pokretu. To mogu, na primer, biti određeni vremenski momenti u toku mernog signala, kao što su početak i kraj signala ili početak i kraj perioda ili poluperioda unutar signala.

[0018] Jedinica za određivanje vremena ili jedinica za merenje vremena se generalno koristi za merenje vremena i može generalno odrediti trajanja kao što su trajanja signala, trajanja signala odnosno vremenskih segmenata ili udaljenosti između pojedinačnih signala ili vremenskih momenata koji se nalaze unutar signala ili su raspoređene na nekoliko signala. Posebno se koristi za određivanje vremenskih intervala između prvog i drugog vremenskog segmenta. Jedinice za određivanje vremena mogu biti bilo koji uređaji pogodni za relativno ili apsolutno određivanje trajanja. Na primer, satovi, generatori takta u kombinaciji sa tajmerom koji broji cikluse i poznaje vremenske intervale između uzastopnih ciklusa, kao i kondenzatore čiji stepen pražnjenja služi kao mera proteklog vremena.

[0019] Opisani uređaj za analizu vatrenog oružja može da se koristi za dobijanje širokog spektra informacija iz kojih se mogu izvesti parametri kao što su brzine i ubrzanja klizača/zatvarača tokom pucanja, brzine pucanja ili vrste municije. Dodatne informacije o broju i intenzitetu ispaljenih hitaca, na primer, pružaju konkretnije indikacije za procenu habanja vatrenog oružja. Ovo može poboljšati i olakšati održavanje vatrenog oružja i na kraju povećati sigurnost rukovanja njime. Pored toga, takve dodatne informacije mogu se koristiti za dokumentaciju i praćenje, kao i u logističke svrhe (na primer skladištenje rezervnih delova i municije) prilikom upotrebe oružja. Proizvođači mogu koristiti takve podatke, na primer, za poboljšanje i dalji razvoj oružja. Konačno, detaljne informacije o hicima ispaljenim oružjem olakšavaju forenzičke istrage.

[0020] Dalji aspekt pronalaska se odnosi na vatreno oružje shodno patentnom zahtevu 15, koji obuhvata uređaj za analizu vatrenog oružja.

[0021] Dalji aspekt pronalaska se odnosi na postupak shodno patentnom zahtevu 16 za određivanje parametara koji ukazuju na vatreno oružje iz ispaljenog hica.

[0022] Postupak se generalno može koristiti za određivanje parametara i drugih informacija o vatrenom oružju i ispaljenim hicima. U tu svrhu, može da obuhvata, na primer: detekciju naizmeničnih napona, obezbeđivanje najmanje jednog mernog signala na osnovu naizmeničnog napona, određivanje najmanje prve i druge tačke u vremenu kretanja napred i/ili povratnog kretanja i određivanje najmanje trajanje jednog vremenskog segmenta, tj. trajanje vremenskih segmenata definisanih prvom i drugom vremenskom tačkom.

[0023] Postupak može koristiti komponente prethodno opisanog uređaja za analizu vatrenog oružja.

[0024] Naizmenični naponi mogu biti generisani tokom kretanja napred odnosno povratnog kretanja dela oružja tokom pucanja, na primer u prethodno opisanom jedinicom za proizvodnju napona.

[0025] Merni signal se može generisati na osnovu generisanih naizmeničnih napona.

[0026] Prva i druga tačka u vremenu uključuju prethodno opisane primere.

[0027] Trajanje se može odrediti, na primer, pomoću prethodno opisane jedinice za određivanje vremena. Dok je pronalazak definisan u nezavisnim patentnim zahtevima, dalje karakteristike poželjnih tehničkih rešenja proizilaze iz zavisnih patentnih zahteva, priloženih slika nacrta i opisa koji sledi.

[0028] Dalji aspekt pronalaska se odnosi na računarski softverski proizvod shodno patentnom zahtevu 28, koji obuhvata kompjuterski čitljiva uputstva za izvođenje nekih koraka postupka.

[0029] U daljem tekstu, prvo su obrađeni patentni podzahtevi, iz kojih su izvedene dalje karakteristike mogućeg tehničkog rešenja pronalaska.

[0030] Shodno pronalasku, referentni signal se generiše iz svakog generisanog naizmeničnog napona ili signala zasnovanog na njemu; na primer, pomoću kola ispravljača jedinici za obradu signala. Prednost generisanja referentnog signala je u tome što može poslužiti kao dinamička referentna ili granična vrednost za merni signal. Dinamički znači da se vrednost za svako oružje, pa čak i svaki signal, određuje pojedinačno u svakoj vremenskoj tački. Prva vremenska tačka i druga vremenska tačka se zatim određuju od strane jedinice za procenu signala na osnovu poređenja mernog signala i referentnog signala upoređivanjem vremenskih tokova. Ovo koristi činjenicu da varijacije u amplitudi signala naizmeničnog napona (na primer zbog varijacija u rastojanjima između magneta i kalema ili brzina) menjaju i amplitudu referentnog signala i mernog signala, ali odnos referentnog signala i mernog signalu ostaje isti.

[0031] U daljem tehničkom rešenju pronalaska, jedinica za generisanje napona može da obuhvata najmanje dva magnetna pola i kalem. Najmanje dva magnetna pola mogu biti raspoređena jedan za drugim na takav način da se kreću duž putanje u odnosu na kalem kao odgovor na ispaljen hitac. Uzastopni polovi imaju polarizacije koje su suprotne jedna drugoj. Polovi mogu prolaziti kroz kalem jedan za drugim na takav način da svaki od njih indukuju suprotno usmerene napone u kalemu tokom povratnog kretanja odnosno pokreta unapred. Takve jedinice za generisanje napona su jednostavne za proizvodnju i pouzdano snabdevaju odgovarajućim signalima naizmeničnog napona.

[0032] U daljem tehničkom rešenju pronalaska, tačke u vremenu se određuju prema tome kada merni signal premaši ili padne ispod referentnog signala ili granične vrednosti izvedene iz njega. Na primer, prva tačka u vremenu se može odrediti prema tome kada merni signal premaši ili padne ispod referentnog signala ili vrednosti praga izvedene iz njega. Dalje, druga vremenska tačka se može odrediti prema tome kada merni signal pređe ili padne ispod referentnog signala ili praga koji je izveden iz njega ponovo nakon prve tačke u vremenu. Referentni signal iz tog razloga služi kao dinamička referentna vrednost prethodno opisana za analizu mernog signala. Na ovaj način, željene tačke u vremenu mogu se lako odrediti iz toka dva signala tokom vremena. Na primer, na ovaj način se može odrediti i trajanje perioda mernog signala. Ovo se radi u jedinici za procenu signala.

[0033] U sledećem tehničkom rešenju pronalaska, merni signal i referentni signal se koriste za određivanje brzine pokretnog dela vatrenog oružja tokom povratnog kretanja i/ili kretanja unapred. U tu svrhu, prva tačka u vremenu i druga tačka u vremenu mogu se odrediti tokom jednog povratnog pokreta ili jednog pokreta napred pokretnih delova vatrenog oružja. Brzina pokretnih delova oružja tokom ovog vremenskog intervala može se odrediti iz utvrđenog vremenskog intervala trajanja vremenskog intervala definisanog sa ove dve vremenske tačke i dužine putanje duž koje se kreće naizmenični napon ovog vremenskog intervala, na kome se merni signal bazira, generiše se tokom povratnog ili naprednog kretanja. Na primer, merni signal se može koristiti za dodeljivanje odgovarajuće prve i odgovarajuće drugog položaja prvoj i drugoj vremenskoj tački na putanji duž koje jedinica za generisanje napona generiše naizmenični napon na kome se zasniva merni signal. Brzina se može odrediti, na primer, jedinicom za procenu signala, pri čemu se trajanje određuje, na primer, jednom od jedinica za određivanje vremena. Na ovaj način, brzina klizača se, na primer, može odrediti za svaki ispaljeni hitac, što je na primer, povoljno za praćenje i održavanje oružja.

[0034] U daljem tehničkom rešenju pronalaska, odgovarajuće brzine pokretnih delova oružja se određuju tokom najmanje dva uzastopna vremenska perioda; a ubrzanje pokretnih delova oružja tokom njihovog povratnog kretanja ili kretanja unapred se određuje iz utvrđenih brzina i vremenskog intervala između najmanje dva uzastopna vremenska perioda. Ovo olakšava određivanje ubrzanja pokretnih delova oružja iz postojećeg signala, što omogućava, na primer, da se izvuku zaključci o korišćenoj municiji.

[0035] U daljem tehničkom rešenju pronalaska, jedinica za obradu signala obezbeđuje napon napajanja zasnovan na naponima naizmenične struje za rad jedinice za procenu signala. Ovo omogućava da čitav uređaj za analizu vatrenog oružja radi bez baterija.

[0036] U jednom daljem tehničkom rešenju pronalaska, referentni signal se ispravlja, na primer, tokom svog generisanja. U tu svrhu, jedinica za obradu signala obuhvata, na primer, kolo ispravljača za ispravljanje napona. Na primer, referentni signal se može razlikovati od mernog signala po tome što nije ili je samo malo modulisan i/ili je neperiodičan. Ispravljeni referentni signal se takođe može dobro proceniti pomoću jedinica za evaluaciju signala koje mogu detektovati samo jednosmerne struje. To je obično slučaj sa mikrokontrolerima, na primer. Konačno, ispravljeni referentni signal se takođe može koristiti za napajanje jedinice za evaluaciju signala jednosmernom strujom.

[0037] U daljem tehničkom rešenju pronalaska, merni signal je polutalasno ispravljen ili neispravljen tokom svog generisanja, na primer, od strane jedinice za obradu signala. Kao rezultat toga, ostaje različit od referentnog signala, na primer, jer je modulisan i/ili neperiodičan. Pored toga, još uvek obuhvata informacije o fazi generisanog naizmeničnog napona. Polutalasno ispravljanje može se izvesti, na primer, pomoću kola ispravljača koje se koristi za ispravljanje referentnog signala ili njegovih delova.

[0038] U daljem tehničkom rešenju pronalaska, referentni signal se takođe dodaje tokom njegovog generisanja. U tu svrhu se može koristiti kolo za udvostručenje napona. Na primer, jedinica za obradu signala uključuje Delon-prekidač kao kolo ispravljača. Pored ispravljanja, Delon-prekidač deluje i kao udvostručivač napona. Tako se ispravljeni signali dodatno pojačavaju. U jednom daljem tehničkom rešenju pronalaska jedinica za određivanje vremena obuhvata tajmer i izvor takta, pri čemu tajmer određuje trajanja preko određenog broja taktova i vremenskog intervala između taktova. Na ovaj način se na jednostavan i dokazan način mogu odrediti vremenski intervali i trajanja.

[0039] U jednom daljem tehničkom rešenju pronalaska, jedinica za određivanje vremena obuhvata kondenzator povezan sa opterećenjem, pri čemu se kondenzator puni tokom povratnog kretanja i/ili kretanja unapred rada naizmeničnim naponom koji se generiše, a trajanje se određuje preko stepena pražnjenja kondenzatora. Ovo omogućava merenje vremena u određenom vremenskom periodu čak i kada nema napajanja.

[0040] U jednom daljem tehničkom rešenju pronalaska, određuje se da li se hitac ispaljuje u pojedinačnoj ili kontinuiranoj vatri. Na primer, za ovu svrhu se može odrediti vremenski interval između pojedinačnih ispaljenih hitaca. Na primer, određivanjem prve tačke u vremenu kao kraja mernog signala generisanog tokom kretanja unapred, a druge tačke u vremenu kao početka mernog signala generisanog tokom povratnog kretanja nakon ovog vožnje kretanja unapred. Trajanje vremenskih intervala definisanih prvom i drugom vremenskom tačkom zatim određuje vremenski interval između pojedinačnih hitaca. Trajanje vremenskog intervala definisanog prvom vremenskom tačkom i drugom vremenskom tačkom se zatim može koristiti za određivanje da li je hitac ispaljen u neprekidnoj ili pojedinačnoj paljbi. Ovo se može uraditi u jedinici za procenu signala, na primer. Utvrđuje se da je neprekidna paljba prisutna ukoliko je vremenski interval između nekoliko kretanja unapred ili više povratnih kretanja pokretnih delova oružja ispod vremenske ili naponske granice, a u suprotnom postoji ta pojedinačna vatra. Dalji uslovi se mogu koristiti kao kriterijum za kontinuiranu vatru, na primer, da se iz vatrenog oružja može pucati u neprekidnoj vatri i/ili da je otkriveno nekoliko kretanja unapred i povratnog kretanja. Na ovaj način su dostupne pouzdane i jednostavne informacije o opterećenju vatrenog oružja, na primer, za potrebe održavanja.

[0041] U jednom daljem tehničkom rešenju pronalaska, vremenski intervali su definisani korišćenjem granične vrednosti vremenskog intervala i/ili dodatne vrednosti ograničenja vremenskog intervala. Na osnovu ovoga, određuju se najmanje dve različite brzine paljbe u pojedinačnoj i/ili neprekidnoj paljbi. Određivanje se zasniva na tome u kom od ovih vremenskih intervala se nalazi trajanje vremenskog intervala. Ovo se sve može uraditi, na primer, u jedinici za procenu signala. Ovo ima prednost što su dostupne detaljnije informacije, na primer, za održavanje.

[0042] U jednom daljem tehničkom rešenju pronalaska, merni signal je digitalizovan, na primer, može se konvertovati u binarni signal. Ovo može da uradi jedinica za procenu signala, na primer. Ukoliko je prisutan referentni signal, on se može konvertovati u digitalni merni signal prema sledećem pravilu, na primer:

if (merni signal ≥ referentni signal)

digitalni merni signal = 1

elseif (merni signal ≤ U0)

digitalni merni signal = 0

else

digitalni merni signal = prazan

gde je U0 ≤ min (referentni signal).

[0043] Na taj način omogućava se da se informacije o fazi konvertuju u binarni signal koji se brzo i lako očitava i može se koristiti, na primer, za kodiranje povratnog kretanja i kretanja unapred. Binarni signal ili kodiranje koje iz toga rezultira se iz tog razloga može koristiti za proveru diferencijacije smera kretanja.

[0044] U jednom daljem tehničkom rešenju pronalaska, jedinica za generisanje napona jedinstveno kodira naizmenični napon koji generiše za pokretni deo oružja. Na primer, može da generiše signal koji jedinstveno identifikuje pokretni deo oružja. Na primer, u rasporedu magnetkalem, magneti mogu biti raspoređeni u pokretnom delu oružja i broj magneta može biti indikativan za pokretni deo oružja. Na ovaj način se iz signala lako mogu dobiti dodatne informacije o ispaljenim hicima i oružju.

[0045] U jednom tehničkom rešenju pronalaska, digitalni merni signal se koristi za određivanje prve i druge tačke u vremenu. Na primer, prva tačka u vremenu se određuje prema tome kada se digitalni merni signal promeni sa "0" ili "prazno" na "1", a druga tačka u vremenu se određuje prema tome kada se signal digitalnog merenja promeni sa "1" ili "prazno" do "0". Na ovaj način, prva i druga vremenska tačka se takođe mogu povoljno odrediti iz digitalnog mernog signala.

[0046] U jednom daljem tehničkom rešenju pronalaska, digitalni merni signal se koristi za određivanje da li je došlo do povratnog kretanja ili kretanja unapred. Na primer, niz segmenata signala u kojima je digitalni merni signal kontinuirano "1" ili "0" može se koristiti da se utvrdi da li je merni signal zasnovan na kretanju unapred ili povratnom kretanju pokretnih delova oružja, na primer, od strane jedinice za procenu signala. Ovo je jednostavan i pouzdan način dobijanja dodatnih informacija iz digitalnog signala.

[0047] Jedno dalje tehničko rešenje obuhvata sat za određivanje vremena i/ili datuma ispaljena hitaca. Na primer, može se voditi dnevnik u koji se evidentiraju datum i vreme upotrebe oružja i podaci dobijeni iz njega.

[0048] Jedno dalje tehničko rešenje obuhvata senzor ubrzanja pomoću kojeg se može odrediti ubrzanje kretanja unapred i/ili povratnog kretanja delova oružja. Na ovaj način se na jednostavan i proveren način može odrediti ubrzanje pokretnih delova oružja, što, na primer, omogućava izvođenje zaključaka o korišćenoj municiji. U daljem tekstu, tehnička rešenja pronalaska su objašnjeni sa pozivanjem na priložene shematske slike nacrta.

[0049] Na slikama nacrta je prikazano:

SL. 1 deo vatrenog oružja sa jedinicom za generisanje napona;

SL. 2a kompletan signal napona na indukcionom kalemu kada se klizač za zatvaranje vatrenog oružja sa jedinicom za generisanje napona pomeri nazad;

SL. 2b kompletan signal napona na indukcionom kalemu kada se klizač za zatvaranje vatrenog oružja sa jedinicom za generisanje napona pomeri napred;

SL. 2c kriva napona sa kompletnim signalom na indukcionom kalemu pri pucanju iz vatrenog oružja sa jedinicom za generisanje napona sa signalom povratnog zatvarača i signalom zatvarača unapred;

SL. 3a - 3d raspored magneta i kalemova za generisanje primenljivih napona;

SL. 4 prekidač za generisanje, obradu i evaluaciju signala;

SL. 5 prekidač za generisanje, obradu i evaluaciju signala, u kome se za obradu signala koristi Delon prekidač;

SL. 6 Delon prekidač;

SL. 7 tokovi mernog signala i referentnog signala, kao i primeri prve i druge vremenske tačke i digitalizacija mernog signala;

SL. 8a i 8b jasnoća digitalnog mernog signala.

[0050] Sve slike koriste iste referentne simbole za identične ili slične elemente. Objašnjenja jedne slike se takođe analogno odnose na druge slike.

[0051] Uređaji za analizu vatrenog oružja opisani u nastavku su u osnovi pogodni za analizu i brojanje hitaca i drugih kretanja delova oružja. Na primer, pokreti zatvarača tokom ručnog punjenja ili pražnjenja vatrenog oružja takođe se mogu zabeležiti, analizirati i, po želji, prebrojati.

[0052] Tokom analize određuju se indikativni parametri za vatreno oružje, posebno za kretanje delova vatrenog oružja. Ovo uključuje, na primer, parametre kao što su broj hitaca, vreme i datum pucanja, trajanje spaljivanja hitaca kao i brzina, ubrzanje i vremenski intervali kretanja delova oružja. Dalje, mogu se odrediti kadenca i načini paljenja (kontinuirana paljba, pojedinačna paljba).

[0053] Vatreno oružje može biti kratko ili dugačko oružje, na primer. U okviru sledećih objašnjenjima, zatvarači i klizači služe kao primeri delova oružja koji se pomeraju tokom pucanja i drške ili elementi kućišta oružja kao primeri stacionarnih delova oružja. U principu, svi delovi oružja koji se pomeraju jedan u odnosu na drugi kada se puca mogu se koristiti za generisanje signala. Ovo posebno uključuje, s jedne strane, delove koji se pomeraju prilikom punjenja ili nekog drugog sličnog događaja i, sa druge strane, delove koji ostaju stacionarni u odnosu na njih. U tom smislu, utvrđeni parametri takođe pružaju specifične informacije o odgovarajućim pokretnim delovima oružja i uređaji za analizu vatrenog oružja iz tog razloga mogu poslužiti i kao senzor za podatke o odgovarajućim delovima oružja, na primer o klizaču.

[0054] U opisanim tehničkim rešenjima, jedinica za generisanje napona može imati naizmenično polne trajne magnete, koji su raspoređeni u nizu u pokretnom delu vatrenog oružja, na primer u klizaču ili zatvaraču vatrenog oružja. Dakle, kada se pokretni deo pokreće napred ili pokreće unazad, trajni magneti se kreću sa svojim naizmeničnim krajevima polova na putanji u odnosu na stacionarni kalem sa mekim magnetnim jezgrom, na primer raspoređenim u dršku vatrenog oružja. Trajni magneti prolaze kroz kalem jedan za drugim i tako indukuju signal naizmeničnog napona usled naizmeničnog polariteta.

[0055] Koristeći primer brojača hitaca opisanog u EP 3140 605 B1 (Heckler & Koch GmbH) i prikazanog na sl. 1, prvo će biti objašnjen primer mogućeg tehničkog rešenja jedinice za generisanje napona.

[0056] Tamo prikazana jedinica 110 za generisanje napona tako obuhvata, na primer, prvi magnetni pol 113, drugi magnetni pol 111 i kalem 114. Prvi i drugi magnetni pol 111, 113 su raspoređeni jedan za drugim na takav način da imaju suprotne polarizacije i da se kreću duž putanje u odnosu na kalem 114 kao odgovor na ispaljen hitac. Oni prolaze kroz kalem jedan za drugim na način da indukuju napone suprotnih predznaka u kalemu tokom povratnog kretanja ili kretanja unapred. Prvi i drugi magnetni pol 113, 111 su raspoređeni ovde u klizaču 120 vatrenog oružja 100. Meko magnetno jezgro i kalem 114 su raspoređeni u dršku 130. Meko magnetno jezgro ima tri zupca i kalem 114 je namotana oko središnjeg zupca.

[0057] Generalno, pogodan je svaki raspored dva ili više naizmenično polarizovanih trajnih magneta. Posebno, raspored se može sastojati od parnog broja 2N permanentnih magneta. Takođe može biti više od jednog kalema i kalem/kalemovi mogu imati druge oblike.

[0058] Zbog parnog rasporeda permanentnih magneta, dve različite krive napona sa suprotno poravnatim amplitudama napona indukuju se kada se klizač pomera napred i nazad. Na slikama 2a i 2b prikazani su primeri ovakvih kriva napona tokom pokretanja unapred i pokretanja unazad (sl. 2a odnosno 2b); ovde za slučaj dva permanentan magneta i kalema sa mekim magnetnim jezgrom.

[0059] Sl.2a je prikaz vremenskog toka krive napona U(t) napona između prvog priključka kalema i drugog priključka kalema tokom povratka zatvarača izazvanog otpuštanjem hica. Pre nego što se prvi ili drugi magnet pomere u oblast kalema 114, može se izmeriti vrednost napona U0. Kada prvi magnet 113 uđe u oblast srednjeg zupca jezgra kalema, magnetno polje se tu menja, što indukuje prvo osipanje napona U1. Kada drugi magnet 111 naknadno uđe u oblast srednjeg zupca jezgra kalema, dolazi do obrnutog polaritet magnetnog polja za 180°, što indukuje drugo rasipanje napona U2. Usled promene polariteta, njegov tok je suprotan smeru prvog rasipanja napona U1 i njegova amplituda je znatno veća od onog prvog osipanja napona U1 zbog veće relativne promene jačine polja. U prikazanom primeru tehničkog rešenja pronalaska, amplituda drugog rasipanja napona U2 je najmanje jedan i po puta veća od amplitude prvog rasipanja napona U1. Čim magneti ponovo napuste područje srednjeg zupca jezgra kalema, magnetno polje u srednjem zupcu slabi. Ova obnovljena promena polja izaziva trećeg rasipanje napona U3. Međutim, pošto nema promene polariteta povezanog sa slabljenjem, amplituda trećeg rasipanja napona U3 je znatno manja od amplitude drugog rasipanja napona U2. U prikazanom primeru tehničkog rešenja pronalaska, amplituda drugog rasipanja napona U2 je najmanje jedan i po puta veća od amplitude trećeg rasipanja napona U3. Posle trećeg rasipanja napona U3, napon se vraća na trajnu vrednost napona U0.

[0060] Tok napona U(t) takođe pokazuje manja rasipanja napona U01, U30. Prvo manje rasipanje napona U01 nastaje kada prvi magnet 113 prođe prednji zubac bez namotaja kalema. Drugo manje rasipanje napona U30 nastaje kada drugi magnet 111 prođe zadnji zubac bez namotaja kalema.

[0061] Kriva napona indukovana tokom kretanja unapred je slična, ali sa suprotnim predznakom. Ovo je prikazano sa odgovarajućim vrednostima napona U0, U4, U5, U6, U04 i U60 na sl.2b.

[0062] Osim predznaka, signali povratnog kretanja i kretanja unapred se kvantitativno razlikuju i po veličinama amplituda i po njihovom trajanju. To je prikazano, na primer, na sl.2c. Signal koji je rezultat povratnog kretanja zatvarača može se videti unutar prvog vremenskog segmenta t1, a signal koji je rezultat kretanja unapred zatvarača u drugom, kasnijem vremenskom segmentu t2. Kao što vidite, t1 je kraći od t2. Ovo je zbog činjenice da se povratno kretanje klizača izazvano direktno ispaljivanjem hica dešava većom brzinom od kretanja unapred izazvanog povratnom oprugom. Brže povratno kretanje takođe obezbeđuje brže promene u magnetnom polju i samim tim veće indukovane napone. Vrednost napona U2 je iz tog razloga takođe veća od vrednosti napona U5.

[0063] Signali indukovani na ovaj način mogu se zatim uvesti u jedinicu za procenu signala, na primer, koji se sastoji od mikrokontrolera, za analizu. Pre toga, signali se mogu dalje obraditi odnosno prethodno obraditi u jednoj ili više jedinica za obradu signala, kao što su prekidači filtera, prekidači ispravljača ili prekidači pojačivača.

[0064] Ukoliko se koristi više od dva magneta 111, 113, signal se takođe može produžiti u skladu sa tim. Duži signal može, na primer, da se pojača pomoću prekidača koje akumulira napon.

Odgovarajuće dugotrajan i jak signal se tada može koristiti i za napajanje drugih komponenti, na primer, e-papir ekrana.

[0065] Uslovljeno proizvodnjom, rastojanja između pokretnih i nepokretnih delova oružja mogu varirati tokom kretanja. Rastojanja se takođe mogu razlikovati od oružja do oružja. Kako se jačina magnetnog polja menja sa kvadratom rastojanja, jačine signala u velikoj meri fluktuiraju u zavisnosti od ovih tolerancija. Ovo može da učini problematičnim pouzdanu detekciju hitaca. Na primer, može biti teško pouzdano odrediti potrebne opšte vrednosti praga signala zbog fluktuacija signala. Na primer, zbog gore pomenutih fluktuacija signala, opšta definicija tolerancije granica signala za određivanje mogućeg ispaljivanja hica ili ručnog punjenja je teško izvodljiva u praksi. Pored fluktuacija, signal može biti previše slab u celini zbog prevelikog rastojanja. Konačno, fluktuacije signala se iz tog razloga moraju ili smanjiti i/ili se potrebne granične vrednosti moraju odrediti dinamički, odnosno uzimajući u obzir pojedinačne fluktuacije signala. Pored toga, ili eventualno nezavisno od ovoga, mora se obezbediti da su izmereni signali dovoljno jaki za smisleno merenje.

[0066] Teoretski, mogu se koristiti permanentni klizni kontakti ili elementi za generisanje kontaktnih signala sa oprugom. Oni bi održavali rastojanja između permanentnog i jezgra kalema, a time i njihove tolerancije, koje su uključene u intenzitet signala kao kvadrat njihovih rastojanja, dovoljno konstantnim i takođe niskim. U praksi, međutim, ovo bi zahtevalo značajan dodatni konstruktivni napor.

[0067] Povoljno proizvodno rešenje za povećanje indukovanih napona je postavljanje nekoliko redova permanentnih magneta paralelno, odnosno jedan pored drugog. Konkretno, mogu se koristiti 2N permanentni magneti. U ovom slučaju, kalem sa trokrakim, mekim magnetnim jezgrom koji je već objašnjen na sl.1 bio bi rotiran za 90°. Ukoliko se, na primer, pojave poteškoće sa rasporedom magneta za generisanje signala prikazanih na sl. 1 zbog velikih ili različitih rastojanja između magneta koji generišu signal i kalema izazvanih uređajem, magneti se mogu montirati u nekoliko paralelnih redova sa naizmeničnim polaritetom na pokretnom delu uređaja za brojanje hitaca.

[0068] Slike 3a-d prikazuju neke primere rasporeda kalema sa trokrakim magnetnim jezgrom i nizom permanentnih magneta naizmeničnog polariteta. Signal se može pojačati i proširiti proširenjem reda dodatnim mekim magnetima. Ukoliko se indukovani napon koristi i za rad jedinice za evaluaciju signala, na primer, mikrokontroler, kao što je opisano, na primer, u EP 3 140 605 B1 (Heckler & Koch GmbH), trajanje raspoloživog radnog napona zavisi od broja magneta raspoređenih u seriju. Što je više magneta raspoređeno u nizu, to je duže trajanje signala, a samim tim i trajanje radnog napona dostupnog za obradu signala.

[0069] Sl. 3a shematski prikazuje četiri permanentna magneta 301 - 304 raspoređena u nizu sa naizmeničnim polaritetom, koji se kreću preko kalema sa trokrakim jezgrom. Zupci 321 - 323 su raspoređeni u horizontalnom pravcu. Svaki pravougaonik predstavlja jedan zubac 321 - 323 u pogledu odozgo. Magneti prelaze preko kalema u smeru strelice. Raspoređivanjem magneta u nizu, indukovani signal se produžava, ali još nije pojačan.

[0070] Sl.3b shematski prikazuje raspored u kome su redovi permanentnih magneta raspoređeni vertikalno, odnosno paralelno. Ovde postoji ukupno dvanaest permanentnih magneta 301 - 312, sa polaritetom koji se menja horizontalno i vertikalno. Kalem sa trokrakim jezgrom je rotiran za 90° tako da su zupci 321 - 323 raspoređeni duž vertikalnog pravca. Zupci jezgra se istovremeno pomeraju po tri magneta u svakom slučaju. Ovo povećava jačinu polja magnetnih polja generisanih u jezgru. Ovo takođe povećava napone indukovane u kalemu, a samim tim i jačinu signala. Na ovaj način mogu biti prisutne i veće udaljenosti između permanentnih magneta i kalema, a da signal ne bude preslab.

[0071] Slike 3c i 3d pokazuju shematske varijacije rasporeda prikazanog na sl. 3b sa samo dva reda odnosno osam permanentnih magneta.

[0072] Specifičan raspored permanentnih magneta se takođe može koristiti, na primer, za identifikaciju delova oružja u ili na kojima su raspoređeni. Na primer, različiti sistemi zaključavanja mogu biti kodirani i na taj način identifikovani odgovarajućim izborom permanentnih magneta i dužina rasporeda permanentnih magneta. Na primer, FX ili UTM sistemi zatvarača za vežbanje se koriste za približno realističnu vežbu sa municijom označenom bojama, čiji se zatvarači razlikuju od standardnih zatvarača za pucanje uživo. Oni mogu, na primer, imati duže ili kraće rasporede permanentnih magneta. Na primer, standardni zatvarač može imati četiri permanentna magneta, dok zatvarač u vidu poklopca može imati pet ili šest. Drugi način razlikovanja je upotreba magneta različitih veličina i jačine i kodiranje različitih zatvarača sa njima. Oba pristupa se takođe mogu kombinovati. Na primer, može se koristiti neparan broj 2N+1 magneta i dodatni (2N+1)-ti magnet, na primer, može se izabrati da bude znatno manji ili slabiji, ili njegova udaljenost od magneta ispred ne odgovaraju udaljenosti drugih magneta jedan od drugog. Signal sa ovog magneta je prepoznatljiv u ukupnom signalu tako da je i dalje moguće razlikovati kretanje unapred i povratno kretanje uprkos neparnom broju magneta. U mikrokontroleru koji se koristi za procenu signala, ovi kodovi zatvarača se zatim mogu odgovarajući memorisati u skladu sa tim za prepoznavanje i procenu.

[0073] Pored mernog signala, u skladu sa pronalaskom se generiše i referentni signal, koji se koristi kao dinamička granična vrednost, odnosno ona koja zavisi od toka vremena i pojedinačnih geometrija. Ovaj i drugi aspekti pronalaska će biti objašnjeni u nastavku teksta. Sl. 4 prikazuje blok dijagram primera priključaka za generisanje mernog napona IN+ i opciono dodatnog referentnog napona Vin, koji se dovode u jedinicu 420 za procenu signala. Naizmenični napon Uegeneriše jedinica 401 za generisanje napona, u ovom primeru induktivno pomoću kalema. Merni signali i referentni signali se generišu iz ovoga u jedinici 410 za obradu signala. Jedinica 410 za obradu signala može, na primer, da obuhvata samo jedan ADC-a i kolo ispravljača za ispravljanje napona i/ili da obuhvata druge elemente. Pomoću ispravljača, na primer, merni signal IN+ se može polutalasno ispraviti, a referentni signal Vinispraviti. ADC se zatim može koristiti za generisanje obradivih signala iz IN+ i Vin za jedinicu 420 za procenu signala i oni se mogu proceniti u jedinici 420 za procenu signala.

[0074] Dodatno, kao što je prikazano na sl. 4, može se obezbediti jedna ili više jedinica 450 za određivanje vremena. One se mogu koristiti za merenje vremena koje je proteklo između različitih tačaka vremena.

[0075] U jednom tehničkom rešenju pronalaska, jedna od jedinica za merenje vremena obuhvata, na primer, unutrašnji ili eksterni izvor takta u kombinaciji sa tajmerom. Tajmer broji impulse sata i zna vremenske intervale između pojedinačnih impulsa. Zatim može izračunati vreme iz ovoga.

[0076] Jedna od vremenskih jedinica takođe može obuhvatiti kondenzator koji se prazni na definisan način preko opterećenja. U ovom slučaju, kondenzator se električnim punjenjem sa svakim signalom paljenja preko naizmeničnog napona Uekoji se generiše tokom povratnog kretanja i/ili kretanja unapred, a zatim ispravlja, i prazni na definisan način preko opterećenja, na primer otpornika. Kondenzator se neprekidno prazni preko opterećenja čak i ukoliko jedinica 420 za procenu signala više nema raspoloživ radni napon. Čim se jedinica 420 za procenu signala ponovo napaja naponom napajanja nakon ispaljivanja hica, ona meri napon na kondenzatoru pomoću analogno-digitalnog pretvarača i procenjuje ga. Vremenski intervali/trajanja se procenjuju preko stepena pražnjenja kondenzatora ili napona na kondenzatoru.

[0077] Dodatno, napon Vccnapajanja za rad jedinice 420 za procenu signala i jedinice 450 za određivanjem vremena može se generisati iz izlaznog napona Ue.

[0078] Sl.5 prikazuje primer tehničkog rešenja pronalaska u kojoj jedinica 410 za obradu signala ima kolo za množenje napona, posebno kolo za udvostručenje signala, posebno Delon-prekidač, za ispravljanje.

[0079] Sl.6 prikazuje takav Delon-prekidač 600. Delon-prekidač se sastoji od dve diode D1 i D2 (polutalasna kola ispravljača) i dva kondenzatora C1 i C2, koje prati opterećenje (nije prikazano). Ukoliko je vremenski ograničen signal naizmeničnog napona (na primer indukovan ispaljivanjem hica) Uespojen u Delon-prekidač, dešava se sledeće:

[0080] Dioda D1 generiše pulsirajući jednosmerni napon iz pozitivnog polutalasa signala naizmeničnog napona Ue. Dioda D2 generiše pulsirajući jednosmerni napon iz negativnog polutalasa signala naizmeničnog napona. Reverzni napon dve diode D1 i D2 mora biti najmanje dvostruko veći od vršne vrednosti spregnutog signala naizmeničnog napona. Dva kondenzatora C1 i C2 se tako naizmenično pune, skoro do vršne vrednosti signala naizmeničnog napona Ue. Ispravljeni napon Uana izlazu Delon-prekidača je tada približno dva puta veći od vršne vrednosti spregnutog signala naizmeničnog napona u neopterećenom slučaju.

[0081] Vraćajući se na sl. 5, kada se kalem 401 pomera permanentnim magnetima sa naizmeničnim polaritetom, u kalemu se indukuje naizmenični napon Ue. U nastavku teksta, signal koji se može meriti direktno na kalemu 401 kao naizmenični napon Uese naziva osnovni signal/izlazni signal INo. Kvalitativna progresija INo prikazana je na dijagramu 531. Merni signal IN+ i referentni signal Vinse zatim generišu iz INo u jedinici 410 za obradu signala. Kvalitativne krive IN+ i Vinsu prikazane na dijagramima 533 i 535. U ovom primeru, jedan radni napon Vccza rad jedinice 420 za procenu signala se takođe generiše uz pomoć linearnog regulatora 540.

[0082] Za generisanje referentnog signala Vin, napon se odvodi preko obe diode D511 i D512. Iz tog razloga odgovara zbiru napona primenjenih na kondenzatore C511 i C512 i teoretski bi se povećavao sa svakim polutalasom dok se oba kondenzatora potpuno ne napune. Osnovni signal INo se iz tog razloga ispravlja i dodaje u Delon-prekidač na uobičajen način. Teoretski, napon bi se na kraju udvostručio. U praksi, međutim, postoji gubitak napona ΔU, na primer 0,3 V, u zavisnosti od diode, pri prolasku kroz svaku od dioda D511 i D512. Zbog toga se napon prisutnog signala nakon prolaska kroz Delon-prekidač smanjuje za 2xΔU, na primer za 0,6 V. Referentni signal Vinse takođe može svesti na niži napon pomoću delioca napona koji prati Delon-prekidač.

[0083] Za generisanje mernog signala IN+ u ovom primeru tehničkog rešenja pronalaska, osnovni signal INo se ispravlja polutalasno u jedinici 410 za obradu signala, pri čemu su mogući dalji koraci obrade signala pre ili posle toga. To znači da se pulsirajući signal IN+ generiše iz signala naizmeničnog napona INo, u koji su uključeni samo polutalasi sa negativnim ili pozitivnim amplitudama napona. Na primer, kao što je prikazano na sl. 5, samo napon primenjen na diodu D512 se koristi za merni signal IN+. To znači da je napon prisutan samo za negativne polutalase, dok kod pozitivnih polutalasa nema napona zbog uključenja diode D512. Ovo generiše polutalasni ispravljeni merni signal IN+ koji se sabiraju kondenzatorima C511 i C512. Pošto se IN+ odvodi samo na jednoj diodi, naime D512, njen napon tokom negativnih polutalasa je za ΔU veći od referentnog signala Vin, koji se odvodi preko obe diode. U nekim primerima tehničkog rešenja pronalaska, merni signal IN+ se i dalje može dovesti do nižeg napona pomoću delioca napona koji ovde nije prikazan. I ovde, odnos otpornika delioca napona mora biti odabran tako da vršna vrednost IN+ ne bude veća od napona napajanja Vcckako bi se osiguralo da je signal IN+ unutar opsega napona koji ADC može detektovati.

[0084] U ovom primeru tehničkog rešenja pronalaska, napon koji se dovodi na dve diode D511 i D512, ili na dva kondenzatora C511 i C512, takođe se reguliše na radni napon Vcc, na primer 3,3 V, pomoću linearnog regulatora 540. Vccse zatim koristi za upravljanje jedinicom za evaluaciju signala, koja posebno može uključivati mikrokontroler. Čim je Vccveći od vrednosti napona potrebne za rad jedinice za procenu signala, na primer 1,8V, jedinica za procenu signala postaje aktivna i meri napone IN+ i Vin. Ovo merenje se može izvesti, na primer, preko internog analognodigitalnog konvertera (ADC) u jedinici za procenu signala.

[0085] Postoji interval napona od Vccunutar kojeg se detektuje pomeranje zatvarača. Proizvodnja električne energije koja se nastavlja nakon ovog intervala i nakon što je detekcija završena koristi se za rad jedinice za procenu signala i uređaja koji su joj dodeljeni dok se ne završe sve unapred određene funkcije analize ispaljivanja hitaca.

[0086] Dužina ovog intervala je određena vremenom u kojem jedinica 420 za procenu signala prima dovoljno energije da započne uzorkovanje i evaluaciju signala i vremenom u kome merni signal definitivno pada ispod referentnog signala. Ova vremenska tačka se dostiže kada su vremenski intervali između najnižih amplituda i visokih amplituda, tj. širine ivica između ovih pozicija amplitude, premašene za određeni vremenski period (na primer prekoračeno je dvostruko trajanje dve najveće širine ivice).

[0087] Ukoliko, kao što je prethodno opisano, Vinprolazi kroz razdelnik napona, odnos otpornika delioca napona mora biti odabran tako da vršna vrednost Vinne bude veća od napona Vccnapajanja. Ovo osigurava, na primer, da signal Vinleži u opsegu napona koji može biti prepoznat, na primer, od strane ADC jedinice 420 za procenu signala.

[0088] Sl.7 sada grafički ilustruje kako se poređenje mernog signala IN+ i referentnog signala Vinkoristi za određivanje tačaka u vremenu koje su indikativne, na primer, za kretanje zatvarača oružja unapred ili povratnog kretanja. U principu, merni signal mora samo da osciluje za opisan postupak i ne mora nužno da bude polutalasno ispravljen, kao što je prikazano na sl. 7. Merni signal iz tog razloga može da obuhvata i polutalase sa negativnim i pozitivnim polutalasima.

[0089] Vremenske tačke t701 - t706 i t711 - t714 prikazana na sl. 7 su određene na sledeći način: U vremenskim tačkama t701, t703 i t705, merni signal IN+ premašuje referentni signal Vin. U tokovima signala prikazanim na sl.7, ovo odgovara tačkama u kojima početno manji merni signal prelazi sa početno većim referentnim signalom. U vremenskim tačkama t702, t704 i t706, merni signal pada ispod referentnog signala ili graničnog napona U0koji je izveden iz njega. U tokovima signala prikazanim na sl. 7, ovo odgovara tačkama u kojima početno veći merni signal prelazi sa početno manjim referentnim signalom. Dalje, mogu se odrediti vremenske tačke t711 - t714, između kojih je merni signal manji ili jednak drugoj unapred određenoj vrednosti praga. U tokovima signala prikazanim na sl. 7, vrednost praga je nula i vremenske tačke t711 i t713 odgovaraju tačkama u kojima prvobitno veći merni signal postaje nula, a vremenska tačka t712 i t714 odgovaraju tačkama u kojima merni signal postaje veći od nule.

[0090] Granični napon U0služi kao unapred određena granična vrednost i uvek je manji ili jednak minimalnoj vrednosti referentnog signala.

[0091] Vremenski intervali između dve tačke u vremenu odnosno protekla vremenska trajanja (trajanja vremenskih segmenata) vremenskih segmenata definisanih prvom i drugom vremenskom tačkom mogu se odrediti pomoću jedne od gore opisanih jedinica 450 za određivanje vremena.

[0092] Na primer, može se odrediti trajanje protoka, odnosno vremenska dužina protoka utvrđenih signala. Na primer, trenutak u kome je merni signal, odnosno prva amplituda ovog signala, prvi put veća od referentnog signala, može se izabrati kao prva vremenska tačka t701, a trenutak u kome je i ostaje definitivno manji od referentnog signala se može izabrati kao druga vremenska tačka t706. Vremenska razlika između ova dva momenta onda rezultira gore pomenutim trajanjem protoka. Alternativno, druga vremenska tačka t706 se takođe može odrediti, na primer, kao u slučaju naponskog intervala Vccopisanog u prethodnom tekstu, u okviru kojeg se dešava detekcija kretanja zatvarača, i/ili prva vremenska tačka t701 takođe može biti definisana, na primer, do trenutka kada radni napon postane veći od vrednosti napona potrebne za rad jedinice za procenu signala. Ukoliko je poznata dužina rastojanja duž koje se kreće naizmenični napon Uena kome se zasniva merni signal IN+, iz ovoga se može odrediti prosečna brzina povratnog kretanja ili kretanja unapred zajedno sa trajanjem protoka.

[0093] U daljem primeru, vremenski intervali između dve uzastopne pozitivne ivice mogu se odrediti alternativno ili dodatno da bi se odredila brzina. Na sl. 7, ovo odgovara, na primer, vremenskim tačkama t701 (prva vremenska tačka) i t703 (druga vremenska tačka) ili t703 (prva vremenska tačka) i t705 (druga vremenska tačka). Vremenski interval između ove prve i druge vremenske tačke tada odgovara približno jednom periodu naizmeničnog napona Ue. U slučaju rasporeda magnetnih kalema za generisanje napona opisanih na slikama 3a-d, na primer, jedan period odgovara tačno jednom zamahu kalema sa dva uzastopna permanentna magneta. Ukoliko su poznate udaljenosti d i širine x magneta, može se odrediti brzina tokom ovog vremenskog intervala, na primer preko:

[0094] Brzina se poželjno procenjuje korišćenjem rastojanja između dva magneta i vremenskog intervala:

[0095] Analogno, mogu se koristiti i vremenski intervali između negativnih ivica preko vremenskih tačaka t702, t704 i t706 ili vremenski intervali između vremenskih tačaka t711 i t713 ili t712 i t714.

[0096] Prosečna brzina kretanja ili čak ubrzanje kretanja zatvarača može se proceniti iz nekoliko ovako određenih brzina koje pripadaju uzastopnim vremenskim segmentima/vremenskim intervalima. Ubrzanje se određuje korišćenjem najmanje dve brzine i vremenskih intervala između povezanih vremenskih segmenata; na primer u slučaju dve brzine shodno

[0097] Uopšteno važi, ukoliko je poznato rastojanje i dužina dela jedinice za generisanje napona 110 za generisanje napona, trajanje signala odnosno trajanja pojedinačnih delova signala može se koristiti za određivanje brzine, a moguće i ubrzanja sa kojim deo oružja koji stvara napon kreće se tokom ispaljivanja hica ili prilikom ručnog punjenja u povratnom kretanju i kretanju unapred. Ovo omogućava, na primer, da se napravi razlika između brzih pomeranja zatvarača pri ispaljivanju hitaca i sporijih pokreta tokom ručnog punjenja. Ubrzanje se takođe može koristiti za izvođenje zaključaka o korišćenom pogonskom punjenju.

[0098] U jednom tehničkom rešenju pronalaska, senzor ubrzanja nezavisan od baterije ili senzor ubrzanja koji zavisi od baterije je obezbeđen u uređaju za analizu vatrenog oružja kao dodatak ili kao alternativa merenju ubrzanja pokreta zatvarača opisanog u prethodnom tekstu.

[0099] Jedan od problema sa kojima se susreću brojači hitaca bez baterija prilikom merenja dinamičkih ubrzanja na oružju pomoću senzora bio je taj što ova ubrzanja nisu mogla da se izmere i zabeleže jer je jedinica za procenu signala možda još uvek bila bez napona u vreme kada je signal generisan.

[0100] U jednom tehničkom rešenju pronalaska, ovaj problem je rešen privremenim memorisanjem signala ubrzanja u kondenzatoru za punjenje sve dok se jedinica za procenu signala ne napaja dovoljnom strujom da proceni memorisan signal ubrzanja.

[0101] Koristeći izmereno ubrzanje može se detektovati i po potrebi memorisati ispaljivanje različitih vrsta municije (borbena, manevarska, municija za vežbanje). Ovo se može uraditi, na primer, korišćenjem različitih impulsa ubrzanja pokretnih delova kao što je zatvarač ili različitih povratnih impulsa na celokupnom sistemu.

[0102] U daljem tehničkom rešenju pronalaska, merni signal se pretvara u digitalni merni signal dIN+ Ovo može na primer da se desi prema pravilu

pri čemu je Ut≤ min(Vin).

[0103] U jednom daljem tehničkom rešenju pronalaska generiše se digitalni merni signal dIN'+ prema pravilu

[0104] Sl. 7 ilustruje oba primera principa. Ukoliko je merni signal veći ili jednak referentnom signalu, digitalni merni signal ima vrednost 1 (odnosno 0) u ovom vremenskom intervalu. Ukoliko je merni signal manji od graničnog napona U0, digitalni merni signal ima vrednost 0 (odnosno 1) u ovom vremenskom intervalu. Napon praga U0služi kao unapred određena granična vrednost i uvek je manji ili jednak minimalnoj vrednosti referentnog signala. U svim ostalim slučajevima digitalnom mernom signalu se ne dodeljuje vrednost. Na sl. 7 to je prikazano šrafiranim i nešrafiranim blokovima. Trajanje signalnih intervala (širina blokova) tokom kojih je digitalni merni signal 1 ili 0, a moguće, na primer, i tokom kojih mu nije dodeljena vrednost (prazno), ponovo se mogu odrediti preko vremenskih tačaka t701-t706 odnosno t711 - t714. Na primer, vremenske tačke t701, t703 i t705 mogu se odrediti preko vremenskih tačaka u kojima se digitalni merni signal dIN+ menja iz "0" ili "prazno" u "1", a vremenske tačke t702, t704 i t706 preko vremenske tačke u kojima se digitalni merni signal (dIN+) menja it "1" ili "prazno" na "0".

[0105] U jednom primeru tehničkog rešenja pronalaska, niz cifara, tj. nula i jedinica, izmerenog signala se može koristiti da se odredi da li postoji povratno kretanje ili kretanje unapred zatvarača. To je zato što ukoliko su poznati polovi odgovarajućih magneta okrenuti ka kalemu i znak napona koji oni indukuju prilikom prelaska kalema, izmerena sekvenca 1-0 jasno identifikuje da li postoji kretanje unapred ili povratno kretanje. Ukoliko povratno kretanje, kao što je prikazano na sl.8a, vodi do niza cifara 10101, kretanje unapred obavezno vodi do inverznog niza cifara 01010 prikazanih na sl. 8b. Povoljno, takva identifikacija smera kretanja zatvarača takođe može da se odredi ukoliko jedinica za procenu signala nije mogla u potpunosti da detektuje signal, na primer, jer je radni napon potreban za procenu signala tek kasnije dostignut. To ilustruju sl. 8a i 8b, na kojima se vidi da je niz cifara tipičan za pravac kretanja pogodan za određivanje smera kretanja do minimalnog broja od tri cifre. Iz tog razloga se sa samo tri cifre digitalnog mernog signala može jasno odrediti da li je došlo do kretanja unapred ili do povratnog kretanja. U zavisnosti od toga kada je signal detektovan, povratno kretanje vodi do niza cifara 10101, 0101 i 101, a kretanje unapred do niza cifara 01010, 1010 i 010. Ukoliko, na primer, generisanje napona za jedinicu za procenu signala kasni ili ukoliko se pokrene presporo iz bilo kog razloga, određeni karakterističan minimalni deo signala je dovoljan da odredi smer kretanja, čak i ukoliko početak signala nije registrovan. Određivanjem ove najmanje tri krajnje cifre kao signala specifičnog za pravac, može se izbeći pogrešno javljanje ili ne javljanje detekcija signala.

[0106] U daljim tehničkim rešenjima pronalaska, jedinica za procenu signala određuje da li je hitac ispaljen u pojedinačnoj ili kontinuiranoj paljbi. Takođe je moguće odrediti različite kadence/brzine pucanja u pojedinačnoj paljbi. U tu svrhu, unapred određene vremenske granične vrednosti, koje se zasnivaju na izmerenim vrednostima utvrđenim u laboratoriji, na primer, mogu definisati vremenske intervale/intervale vremenskih graničnih vrednosti. Interval unutar kojeg se nalazi utvrđeno trajanje zatim određuje da li je prisutna neprekidna paljba ili pojedinačna paljba i/ili takođe brzinu paljbe. Sledeći primeri pojašnjavaju ovaj postupak.

[0107] Primer 1: vremenska granična vrednost, automatsko oružje. Ukoliko je trajanje iznad granične vrednosti (vremenski interval 1), pretpostavlja se pojedinačna paljba; ukoliko je ispod granične vrednosti (vremenski interval 2), pretpostavlja se neprekidna paljba.

[0108] Primer 2: vremenska granična vrednost, poluautomatsko oružje. Ukoliko je trajanje iznad granične vrednosti (vremenski interval 1), pretpostavlja se spora pojedinačna paljba; ukoliko je ispod granične vrednosti (vremenski interval 1), pretpostavlja se brza pojedinačna paljba.

[0109] Primer 3: dve granične vrednosti, automatsko oružje. Ukoliko je trajanje duže od druge, veće granične vrednosti (vremenski interval 1), pretpostavlja se spora pojedinačna paljba. Ukoliko je između prve i druge granične vrednosti (vremenski interval 2), pretpostavlja se brza pojedinačna paljba. Ukoliko je ispod granične vrednosti (vremenski interval 3), pretpostavlja se neprekidna paljba.

[0110] Umesto vremenske granične vrednosti i vremenskog trajanja, mogu se koristiti i granična vrednost napona i izmerene vrednosti napona, u zavisnosti od tehničkog rešenja pronalaska odnosno jedinice za određivanje korišćenog vremena.

[0111] Da bi se odredilo trajanje, na primer, kraj mernog signala koji se generiše kada se ispali prvi hitac može se odrediti kao prva vremenska tačka i početak mernog signala koji se generiše kada se ispali drugi, sledeći hitac kao druga vremenska tačka. Vremenski period između prve i druge vremenska tačke može da se koristi za određivanje vremenskog intervala između pojedinačnih hitaca i iz ovoga režima pucanja, a moguće i brzine pucanja.

[0112] U jednom primeru tehničkog rešenja pronalaska, jedinica za merenje vremena opisana u prethodnom tekstu, koja obuhvata izvor takta i tajmer, određuje trajanje između prve i druge vremenske tačke.

[0113] U jednom daljem tehničkom rešenju pronalaska, jedinica za merenje vremena opisana u prethodnom tekstu, koja se sastoji od kondenzatora i otpornika, je integrisana nakon ispravljanja signala da bi se odredio pojedinačna serija paljbi ili neprekidan niz paljbi. Kao što je opisano, kondenzator se puni kada se ispaljuju hici, a zatim se neprekidno prazni preko otpornika. U zavisnosti od stanja napunjenosti kondenzatora kada se jedinica za procenu signala ponovo aktivira tokom sledećeg ispaljivanja hica, može se utvrditi ispaljivanje pojedinačnih hitaca (duge sekvence ili pauze dovode do nižeg stanja napunjenosti) ili neprekidna paljba (veoma kratke sekvence dovode do većeg stanje napunjenosti). Teoretski, stepen pražnjenja se može pretvoriti u vremensku vrednost. Međutim, zaobilaženje putem određivanja vremenske vrednosti ne mora da se preduzima i vrednosti napona primenjene na kondenzator mogu se direktno koristiti. Oni tada predstavljaju odgovarajuću vremensku vrednost bez potrebe da se ona eksplicitno izračunava. Na primer: ukoliko vrednost napona u kondenzatoru padne ispod unapred definisane granične vrednosti, to se može proceniti kao sekvenca pucanja u pojedinačnoj paljbi ukoliko je poznato trajanje pražnjenja kondenzatora sa otporom. Ukoliko vrednost napona u kondenzatoru ne padne ispod granične vrednosti, ovo se ocenjuje kao niz hitaca u neprekidnoj paljbi.

[0114] Jedan dalji primer tehničkog rešenja pronalaska razlikuje pojedinačne ili kontinuirane sekvence paljbe pomoću sledećih uređaja i postupaka: Ukoliko magneti sa alternativnim polovima pomeraju stacionarni kalem, indukovani napon snabdeva jedinicu za procenu signala, na primer koji se sastoji od mikrokontrolera, i unapred priključenih kondenzatora sa energijom. Ukoliko je radni napon dovoljan, jedinica za procenu signala je spremna za rad i nalazi se u aktivnom režimu. U ovom režimu, ona procenjuje signal naizmeničnog napona kao što je opisano, aktivira unutrašnji ili eksterni izvor takta, kao i tajmer i konfiguriše pin sa mogućnošću prekidanja, na primer mikrokontrolera.

[0115] Jedinica za procenu signala se zatim prebacuje u režim male snage, u kome joj je potreban samo delić struje i stoga može ostati aktivna relativno dugo tokom ciklusa zatvaranja. U režimu male snage, jedinica za procenu signala se napaja električnom energijom isključivo iz prethodno napunjenih rezervnih kondenzatora.

[0116] Nakon povratnog kretanja, ostaje aktivna sve dok se napon ponovo ne indukuje da bi jedinica za procenu signala radila tokom sledećeg kretanja unapred. Obnovljena indukcija napona se saopštava jedinici za procenu signala preko dodatnog kola za sinhronizaciju. Kolo za sinhronizaciju može, na primer, da primeni napon na pin koji ima mogućnost prekidanja, pri čemu ovo generiše prekid u jedinici za procenu signala i jedinica za procenu signala se vraća iz režima male snage u aktivni režim.

[0117] Dok je jedinica za procenu signala u režimu male snage, tajmer broji impulse takta iz izvora takta. Pošto je frekvencija takta izvora takta poznata, jedinica za procenu signala može da konvertuje broj impulsa takta koje je tajmer očitao u vremensku vrednost. Ovo se dešava čim se ponovo napaja radnim naponom putem signala pucanja i pređe u aktivni režim kako bi mogao da koristi izbrojane taktove tajmera. Na ovaj način, jedinica za procenu signala određuje vreme između dve aktivne faze i na taj način može odrediti različite nizove ispaljivanja hitaca.

[0118] Kada se koristi režim male snage, mogu se desiti dva osnovna scenarija:

Ukoliko je vreme između dva ispaljivanja hitaca dovoljno kratko, napon u potpornim kondenzatorima je dovoljan da zadrži jedinicu za procenu signala u režimu male snage do sledećeg signala. Kolo za sinhronizaciju zatim generiše napon na pinu koji ima mogućnost prekidanja. Čim se generiše napon na pinu sa mogućnosti prekidanja u režimu male snage, generiše se prekid, koji obaveštava jedinicu za procenu signala o prisustvu novog signala. Jedinica za procenu signala se zatim vraća u aktivni režim i počinje da meri i procenjuje signal naizmeničnog napona kao što je opisano u prethodnom tekstu.

[0119] Jedna prednost ovog kola male snage je dakle ta, što jedinica za procenu signala ostaje trajno aktivirana tokom povratnog kretanja zatvarača i kretanja unapred zatvarača i ova aktivacija se ne prekida i mora se ponovo pokrenuti.

[0120] U drugom slučaju, vreme između dva signala ispaljivanja hitaca je toliko udaljeno da punjenje potpornih kondenzatora nije dovoljno za trajno napajanje jedinice za procenu signala. U ovom slučaju, radni napon bi bio ispod minimalnog napona potrebnog za pravilan rad i jedinica za procenu signala bi bila deaktivirana. Prilikom sledećeg signala aktiviranja, jedinica za procenu signala se pokreće resetovanjem hardvera.

[0121] Interni registar jedinice za procenu signala prepoznaje razliku između prebacivanja u aktivni režim iz režima male snage ili iz isključenog stanja.

[0122] Dalje tehničko rešenje pronalaska koristi ova dva scenarija da napravi razliku između neprekidne i pojedinačne paljbe. Za razliku od pojedinačne paljbe, jedinica za procenu signala može ostati aktivna u režimu male snage tokom izuzetno kratkih ciklusa neprekidne paljbe, čak i kada se zatvarač kreće unapred i dok se ne ispali sledeći hitac. Ova trajna aktivacija tokom nekoliko ciklusa ispaljivanja hitaca onda služi kao razlikovna karakteristika između neprekidne paljbe i pojedinačne paljbe, pošto će aktivacija generalno biti prekinuta u poslednjem slučaju. Pored toga, na ovaj način se mogu meriti i vremena koja prelaze jedan ciklus ispaljivanja hitaca. Rezultat ovog rešenja je direktno vreme (taktovi). Pored toga, spora brzina paljbe u pojedinačnoj paljbi može se zaključiti iz aktivacije nakon isključenog stanja.

[0123] U daljem tehničkom rešenju pronalaska, opisani sistem za analizu ispaljivanja hitaca je periferno opremljen baterijom i dodatnim satom za integraciju vremenske oznake. Na ovaj način, sve aktivnosti povezane sa mernim signalom mogu biti precizno zabeležene u sistemu za analizu ispaljivanja hitaca, posebno datum i vreme kada su se desili registrovana ispaljivanja hitaca. Korišćenjem baterije isključivo za merenje vremena, potrebne su baterije veoma malog kapaciteta i malih spoljašnjih dimenzija, koje takođe garantuju pouzdano napajanje za ovo merenje u realnom vremenu čak i nakon godina ili čak decenija. Ukoliko se takva baterija pokvari, sve ostale opisane funkcije sistema za analizu ispaljivanja hitaca su i dalje zagarantovane.

Claims (28)

Patentni zahtevi

1. Uređaj za analizu vatrenog oružja za određivanje parametara koji ukazuju na vatreno oružje (7) iz jednog ispaljivanja hica, koji sadrži

jedinicu (401) za generisanje napona koja je postavljena da generiše naizmenični napon (Ue) tokom kretanja unapred i/ili povratnog kretanja pokretnog dela (120) oružja koje se javlja tokom ispaljivanja hica, okarakterisan:

- jedinicom (410) za obradu signala koja je podešena da generiše merni signal (IN+) iz generisanog naizmeničnog napona (Ue) i da generiše referentni signal (Vin) iz generisanog naizmeničnog napona (Ue);

- jedinicom (420) za procenu signala koja je postavljena da odredi prvu i drugu vremensku tačku (t701 - t705, t702 - t706) tokom kretanja unapred i/ili povratnog kretanja pokretnog dela (120) oružja na osnovu poređenja vremenskih kriva mernog signala i referentnog signala (IN+,Vin), i

- jedinicom (450) za određivanje vremena postavljenom da odredi trajanje vremenskog intervala između prve i druge vremenske tačke (t701 - t705, t702 - t706).

2. Uređaj za analizu vatrenog oružja prema patentnom zahtevu 1, čija jedinica (401) za generisanje napona sadrži

najmanje dva magnetna pola (113, 111); i

jedan kalem (114);

pri čemu su najmanje dva magnetna pola (113, 111) postavljena uzastopno tako da se kreću duž putanje u odnosu na kalem (114) kao odgovor na ispaljen hitac, pri čemu svaki uzastopni polovi imaju polarizacije koje su suprotne jedna drugoj i koji prolaze kroz kalem (114) uzastopno tako da svaki od njih indukuje naizmenični napon u kalemu (114) tokom povratnog kretanja ili kretanja unapred.

3. Uređaj za analizu vatrenog oružja prema jednom od prethodnih patentnih zahteva, čija je jedinica (420) za procenu signala postavljena

da odredi prvu vremensku tačku (t701 - t705) prema tome kada merni signal (IN+) premašuje ili pada ispod referentne vrednosti signala (Vin) ili granične vrednosti izvedene iz njega, i

da odredi drugu vremensku tačku (t702 - t706) prema tome kada merni signal (IN+) ponovo premaši ili padne ispod referentnog signala (Vin) ili granične vrednosti izvedene iz njega.

4. Uređaj za analizu vatrenog oružja prema jednom od prethodnih patentnih zahteva, čija je jedinica (420) za procenu signala postavljena

da odredi prvu vremensku tačku (t701 - t705) i drugu vremensku tačku (t702 - t706) u okviru mernog signala (IN+) jednog povratnog kretanja ili jednog kretanja unapred pokretnog dela (120) oružja,

dodeljujući prvoj vremenskoj tački (t701 - t705) i drugoj vremenskoj tački (t702 - t706) odgovarajući prvi i odgovarajuću drugi položaj na putanji duž koje jedinica (401) za generisanje napona generiše naizmenični napon (Ue) na kome se merni signal (IN+) zasniva, na osnovu mernog signala (IN+), i

odredujući brzine pokretnog dela (120) oružja tokom povratnog kretanja ili kretanja unapred iz trajanja vremenskog intervala određenog jedinicom (450) za određivanje vremena i rastojanja između prvog i drugog položaja.

5. Uređaj za analizu vatrenog oružja prema jednom od prethodnih patentnih zahteva, čija jedinica (410) za obradu signala obezbeđuje napon (Vcc) napajanja zasnovan na naizmeničnom naponu (Ue) za rad jedinice (420) za procenu signala.

6. Uređaj za analizu vatrenog oružja prema jednom od prethodnih patentnih zahteva, čija jedinica (410) za obradu signala obuhvata ispravljačko kolo za ispravljanje napona sa kojim ispravlja signal na osnovu naizmeničnog napona (Ue) da bi generisao referentni signal (Vin).

7. Uređaj za analizu vatrenog oružja prema patentnom zahtevu 6, čija je jedinica (410) za obradu signala postavljena da polutalasno ispravlja signal na osnovu naizmeničnog napona (Ue) pomoću ispravljačkog kola ili njegovih delova za generisanje mernog signala (IN+).

8. Uređaj za analizu vatrenog oružja prema patentnom zahtevu 6 ili 7, čiji je ispravljačko kolo, kolo za množenje napona, posebno Delon-prekidač (600).

9. Uređaj za analizu vatrenog oružja prema jednom od prethodnih patentnih zahteva, čija je jedinica (420) za procenu signala postavljena

da odredi vremenski razmak između dva uzastopna ispaljivanja hitaca tokom trajanja vremenskog intervala određenog jedinicom (450) za određivanje vremena, pri čemu prva vremenska tačka (t706) odgovara kraju mernog signala (IN+) generisanog tokom kretanja unapred i druga vremenska tačka (t701) odgovara početku mernog signala (IN+) generisanog tokom povratnog kretanja, i

da odredi, korišćenjem vremenskog rastojanja između dva uzastopna hica, da li je hitac ispaljen u neprekidnoj ili pojedinačnoj paljbi, određujući da je

hitac ispaljen u neprekidnoj paljbi ukoliko je vremenski razmak između nekoliko hitaca ispod unapred određene granice vremenskog intervala, i

u svim ostalim slučajevima, da je hitac ispaljen pojedinačnom paljbom.

10. Uređaj za analizu vatrenog oružja prema patentnom zahtevu 9, čija je jedinica (420) za procenu signala postavljena da odredi sekvence paljbe definisanjem,

na osnovu granične vrednosti vremenskog razmaka i/ili najmanje još jedne granične vrednosti vremenskog razmaka, najmanje dva intervala vremenskog razmaka, svakom od kojih se može dodeliti jedna sekvenca paljbe, i određuje u kom od ovih vremenskih intervala se nalazi vremenski razmak.

11. Uređaj za analizu vatrenog oružja prema jednom od prethodnih patentnih zahteva, čija je jedinica (420) za procenu signala podešena da konvertuje merni signal (IN+) u digitalni merni signal (dIN+) prema sledećem pravilu kada je referentni signal (Vin) prisutan:

if (merni signal ≥ referentni signal)

digitalni merni signal = 1

elseif (merni signal ≤ U0)

digitalni merni signal = 0

else

digitalni merni signal = prazno

gde je U0 ≤ min (referentni signal).

12. Uređaj za analizu vatrenog oružja prema jednom od prethodnih patentnih zahteva, čija je jedinica (401) za generisanje napona postavljena da generiše signal koji jedinstveno identifikuje pokretni deo oružja.

13. Uređaj za analizu vatrenog oružja prema patentnom zahtevu 11 ili 12, u meri u kojoj to zavisi od patentnog zahteva 11, čija je jedinica (420) za procenu signala podešena da odredi, na osnovu sekvence signalnih sekcija u kojima je digitalni merni signal (dIN+) "1" ili "0", da li je merni signal (IN+) zasnovan na kretanju unapred ili povratnom kretanju dela (120) oružja.

14. Uređaj za analizu vatrenog oružja prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, koji sadrži senzor ubrzanja pomoću kojeg se može odrediti ubrzanje kretanja unapred i/ili povratnog kretanja pokretnog dela (120) oružja.

15. Vatreno oružje koje sadrži uređaj za analizu vatrenog oružja prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva.

16. Postupak za određivanje indikativnih parametara za vatreno oružje (7) iz ispaljivanja hica, koji obuhvata:

- detekciju naizmeničnog napona (Ue) generisanog tokom kretanja unapred i/ili povratnog kretanja pokretnog dela (120) oružja tokom ispaljivanja hitaca;

naznačen time, da:

- obezbeđuje najmanje jedan merni signal (IN+) na osnovu generisanog naizmeničnog napona (Ue);

- obezbeđuje referentni signal (Vin) na osnovu generisanog naizmeničnog napona (Ue), - određuje najmanje jednu prvu i drugu vremensku tačku (t701 -, t706) kretanja unapred i/ili povratnog kretanja pokretnog dela (120) oružja iz poređenja između mernog signala (IN+) i referentnog signala (Vin); i,

- određuje trajanje najmanje jednog vremenskog intervala između prve i druge vremenske tačke (t701 - t705, t702 - t706).

17. Postupak prema patentnom zahtevu 16, koji dalje obuhvata,

određivanje prve vremenske tačke (t701 - t706) na osnovu vremenske tačke u kojoj merni signal (IN+) premašuje ili pada ispod referentnog signala (Vin) ili granične vrednosti izvedene iz njega, i

određivanje druge vremenske tačke (t701 - t706), na osnovu tačke u kojoj merni signal (IN+) ponovo prelazi ili pada ispod referentnog signala (Vin) ili granične vrednosti izvedene iz njega nakon prve vremenske tačke (t701 - t706).

18. Postupak prema patentnom zahtevu 17, koji dalje obuhvata,

određivanje prve i druge vremenske tačke (t701 - t705, t702 - t706) u okviru mernog signala (IN+) jednog povratnog kretanja ili jednog kretanja unapred pokretnog dela (120) oružja, i

određivanje brzine povratnog kretanja ili kretanja unapred pokretnog dela (120) oružja pomoću prethodno utvrđenog trajanja vremenskog intervala između prve i druge vremenske tačke (t701 - t705, t702 - t706) i dužine putanje po kojoj se generiše naizmenični napon (Ue) na kome se zasniva merni signal (IN+).

19. Postupak prema patentnom zahtevu 18, koji dalje obuhvata,

određivanje najmanje jedne dalje prve vremenske tačke i najmanje jedne dalje druge vremenske tačke unutar mernog signala (IN+) povratnog kretanja ili kretanja unapred pokretnog dela (120) oružja

određivanje odgovarajućih brzina pokretnog dela (120) oružja tokom najmanje dva uzastopna vremenska intervala definisana prvom i drugom vremenskom tačkom i najmanje još jednom prvom vremenskom tačkom i najmanje još jednom drugom vremenskom tačkom, i

određivanje ubrzanja pokretnog dela (120) oružja tokom njegovog povratnog kretanja ili kretanja unapred od utvrđenih brzina i vremenskog intervala između najmanje dva uzastopna vremenska intervala.

20. Postupak prema prema jednom od prethodnih patentnih zahteva, u kome se signal zasnovan na naizmeničnom naponu (Ue) ispravlja da bi se generisao referentni signal (Vin).

21. Postupak prema jednom od prethodnih patentnih zahteva, u kome se signal zasnovan na naizmeničnom naponu (Ue) ispravlja polutalasno da bi se generisao merni signal (IN+).

22. Postupak prema patentnom zahtevu 20, pri čemu se signal zasnovan na naizmeničnom naponu (Ue) sabira da bi se generisao referentni signal (Vin).

23. Postupak prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, koji dalje obuhvata:

određivanje kraja mernog signala (IN+) generisanog tokom kretanja unapred kao prve vremenske tačke (t706) i početka mernog signala (IN+) generisanog u povratnom kretanju nakon kretanja unapred kao druge vremenske tačke (t701) ;

određivanje vremenskog intervala između većeg broja hitaca pokretnog dela (120) oružja na osnovu trajanja vremenskog intervala; i

utvrđivanje da je hitac ispaljen u neprekidnoj paljbi ukoliko se vatreno oružje može ispaliti u neprekidnoj paljbi, detektovano je više kretanja unapred i povratnog kretanja i trajanje vremenskog intervala je ispod ograničenja vremenskog intervala, a inače, da je hitac ispaljen u pojedinačnoj paljbi.

24. Postupak prema patentnom zahtevu 23, koji dalje obuhvata

definisanje najmanje dva intervala vremenskog razmaka, od kojih se svakom može dodeliti brzina aktiviranja, na osnovu granične vrednosti vremenskog razmaka i/ili najmanje jedne dodatne granične vrednosti vremenskog razmaka; i određivanje brzine sekvenci ispaljivanja hitaca prema u kom intervalu vremenskog razmaka se nalazi trajanje vremenskog intervala.

25. Postupak prema jednom od prethodnih patentnih zahteva, koja obuhvata:

generisanje digitalnog mernog signala (dIN+) iz mernog signala (IN+) kada je referentni signal (Vin) prisutan prema sledećem pravilu:

if (merni signal ≥ referentni signal)

digitalni merni signal = 1

elseif (merni signal ≤ U0)

digitalni merni signal = 0

else

digitalni merni signal = prazno

gde je U0 ≤ min (referentni signal).

26. Postupak prema patentnom zahtevu 25, koji obuhvata:

određivanje prve vremenske tačke (t701a) nakon kada se digitalni merni signal (dIN+) promeni sa "0" ili "prazan" u "1", i druge vremenske tačke (t701b) nakon kada digitalni merni signal (dIN+) menja se iz "1" ili "prazno" u "0".

27. Postupak prema patentnom zahtevu 25 ili 26, koji obuhvata:

određivanje, na osnovu niza segmenata signala (710-718) u kojima je digitalni merni signal (dIN+) neprekidno "1" ili "0", da li se merni signal (IN+) zasniva na kretanju unapred ili povratnom kretanju pokretnog dela (120) oružja.

28. Kompjuterski programski proizvod koji obuhvata uputstva za izvršavanje na najmanje jednom procesoru koji, kada se izvrše, dovode do toga da procesor izvrši korake postupka prema najmanje jednom od patentnih zahteva 16-27.