RS65854B1 - Postupak i uređaj za identifikaciju i praćenje jedinica i kontejnera - Google Patents

Description

Opis

[0001] Predmetni pronalazak se uopšteno odnosi na tehnike za označavanje komercijalnih stavki da bi se poboljšala sledljivost i praćenje komercijalne stavke do prvog i narednih kupaca. Pronalazak može da se koristi za uspostavljanje veze između jedinstvenog identifikatora stavke i materijala spoljašnjeg pakovanja, takođe jedinstveno identifikovanog kodom.

[0002] Falsifikovanje i krijumčarenje predstavljaju veliki problem u mnogim industrijama, a naročito u industriji duvana. Da bi se otkrili falsifikovani proizvodi, postoji potreba da se bude u mogućnosti da se potvrdi autentičnost originalnog proizvoda duž celog lanca snabdevanja. Da bi se proizvod autentifikovao kao originalan, proizvođač bi mogao da jedinstveno označi svaki proizvod tokom proizvodnje, a zatim da koristiti tu oznaku ili oznake kako bi kasnije utvrdio da li je taj proizvod originalan. EP-2.104.067 i US-2011/154046 opisuju korisne tehnike u ovom kontekstu.

[0003] Jedan od načina da se autentifikuje proizvod koji se isporučuje u kontejneru koji sadrži mnoštvo proizvoda je da se kontejner označi identifikatorom i da se svaki pojedinačni proizvod u kontejneru označi identifikatorom. Identifikatori kontejnera i identifikatori proizvoda se zajedno skladište u bazi podataka. Provera može da se izvrši kasnije u lancu snabdevanja kako bi se utvrdilo da li identifikatori proizvoda za proizvode u određenom kontejneru odgovaraju identifikatoru kontejnera za kontejner. Ova provera se sastoji od poređenja para očitanih identifikatora za kontejner i proizvod sa parovima identifikatora koji su uskladišteni u bazi podataka. Ako se u bazi podataka nalaze podudarajući identifikator kontejnera i identifikator proizvoda, onda se utvrđuje da je proizvod originalan.

[0004] Međutim, ovi postojeći sistemi nisu praktično primenjivi za implementaciju za proizvode u velikim serijama, a naročito za kartone cigareta u kutiji. Poteškoća sa postupkom autentifikacije često predstavlja obim podataka koji treba da se uskladišti i pošalje da bi se postupak implementirao.

[0005] Ograničenja postojećih sistema su dodatno naglašena kada se koriste sigurni identifikatori. Na primer, identifikatori proizvoda postavljeni na određene proizvode (kao što su oni koji se lako falsifikuju, na skupe ili na drugi način kontrolisane proizvode) mogu da budu kompleksni kako bi svaki identifikator bio jedinstven i kako potencijalni falsifikatori ne bi mogli lako da otkriju protokol obeležavanja. Iz tog razloga, identifikatori proizvoda takođe mogu da budu šifrovani. Sigurni sistemi za praćenje zahtevaju dodatno skladištenje podataka i vreme za autentifikaciju.

[0006] U distribuciji i logistici za mnoge tipove proizvoda, sledljivost i praćenje tiču se procesa određivanja trenutnih i prošlih lokacija (i drugih informacija) određenog proizvoda. U ovom kontekstu, inventivni sistem za praćenje stavki omogućava sledljivost i praćenje proizvoda na nivou pojedinačne jedinice, kao i na nivou kontejnera. Kako se ovde koristi, pod „jedinicom“ proizvoda se smatra pojedinačna stavka koja se sledi kroz sistem. Jedinica naposletku može u trgovini da se prodaje kao pojedinačna stavka ili proizvod. „Kontejner“ je agregat dve ili više jedinica proizvoda, a kontejner takođe može da se prodaje u trgovini kao pojedinačan proizvod. Više kontejnera, od kojih svaki sadrži više jedinica, mogu dalje da se agregiraju u kontejnere kontejnera. Sistemi koji su ovde opisani primenljivi su na različite industrije, kao što su duvanska, prehrambena i farmaceutska industrija, kao i bilo koja druga industriju koja proizvodi značajne količine proizvoda koji se agregiraju u zbirnu ambalažu. Sistemi su primenljivi na sve vrste robe, uključujući tu kao neograničavajuće primere, farmaceutske proizvode i druge potrošačke proizvode, bez obzira na brzinu kojom se roba proizvodi.

[0007] Jedan primer izvođenja pronalaska uključuje računarski implementirani postupak za identifikaciju proizvedenih proizvoda u kontejnerima, gde je svaki kontejner pogodan da obuhvata dve ili više stavki, gde postupak obuhvata korake:

generisanja skupa jedinstvenih identifikacionih kodova stavki, gde svaki identifikacioni kod stavke odgovara posebnoj stavki u skupu stavki;

na proizvodnoj liniji, jedinstvenog identifikovanja, više stavki označavanjem više stavki odgovarajućim jedinstvenim identifikacionim kodom stavke;

na proizvodnoj liniji, mehaničkog smeštanja, dve ili više stavki koje treba da se agregiraju u kontejner;

uočavanja jedinstvenih identifikacionih kodova stavki na skupu stavki koje su prethodno agregirane u kontejner i prenošenja detektovanih jedinstvenih identifikacionih stavki do procesora;

skladištenja, u bazi podataka, identifikacionih kodova stavki za svaku uočenu stavku;

jedinstvenog identifikovanja, na proizvodnoj liniji, kontejnera označavanjem kontejnera jedinstvenim identifikatorom kontejnera;

uočavanje jedinstvenog identifikatora kontejnera na kontejneru i prenošenja uočenog jedinstvenog identifikatora kontejnera do procesora;

skladištenja, u bazi podataka, identifikatora kontejnera za svaki uočeni kontejner; i

pridruživanja uočenog identifikatora kontejnera u bazi podataka sa uočenim identifikatorima stavki.

[0008] Prema jednom primeru izvođenja, opsezi identifikatora, kao što su oni za jedinice proizvoda, mogu da se odrede i da se krajnje tačke tih opsega uskladište zajedno sa odgovarajućim identifikatorom kontejnera, umesto da se svaki pojedinačni identifikator jedinice skladišti zajedno sa identifikatorom kontejnera. U ovakvoj postavci se ne gube informacije, ali su zahtevi za skladištenje podataka i propusni opseg podataka dramatično smanjeni. Prema drugom primeru izvođenja, identifikatori proizvoda mogu da uključuje detalje proizvodnje. Detalji proizvodnje mogu da uključuju datum i vreme proizvodnje, specificirane do nivoa minuta, i inkrementalnu vrednost brojača. Identifikatori proizvoda koji su dodeljeni naročitom kontejneru zatim mogu da se postave u sekvencijalni redosled na osnovu vremena proizvodnje i inkrementalne vrednosti brojača. Oni proizvodi u kontejneru koji imaju isto vreme proizvodnje stavljaju se u jedan opseg, koji se skladišti u bazu podataka tako što se beleži najniža inkrementalna vrednost brojača u opsegu i najveća inkrementalna vrednost brojača u opsegu. Ako kontejner uključuje proizvode proizvedene u različitim minutima, tada je za taj kontejner potrebno mnoštvo opsega. S obzirom na to da se obično mnogo stavki može proizvesti u minuti pomoću jedne proizvodne linije, ovakav postupak dramatično smanjuje zahteve za skladištenje podataka.

[0009] Primeri izvođenja pronalaska će sada da budu opisani, samo kao primer, uz pozivanje na prateće crteže, u kojima:

SL. 1 ilustruje primer arhitekture za prvi primer izvođenja.

SL. 2 ilustruje primer rasporeda čitača za prvi primer izvođenja.

SL. 3 ilustruje primer procesa za skladištenje identifikatora stavki u red.

SL. 4 ilustruje primer procesa za skladištenje identifikatora kontejnera u red.

SL. 5 ilustruje primer procesa agregiranja podataka.

SL. 6 ilustruje primer arhitekture za drugi primer izvođenja.

SL. 7 ilustruje primer rasporeda čitača za drugi primer izvođenja.

SL. 8 ilustruje primer procesa za prikupljanje identifikatora stavki.

SL. 9 ilustruje primer procesa za prikupljanje identifikatora kontejnera.

SL. 10 ilustruje primer procesa agregiranja podataka.

SL. 11 ilustruje primer arhitekture za treći primer izvođenja.

SL. 12 ilustruje primer procesa za skladištenje identifikatora stavki u bafer.

SL. 13 ilustruje primer procesa za čitanje koda stavke.

SL. 14 ilustruje primer procesa za prikupljanje i agregiranje virtuelnih kontejnera.

SL. 15 ilustruje primer procesa za izbacivanje kontejnera.

SL. 16 ilustruje primer arhitekture za četvrti primer izvođenja.

Tipovi identifikatora

[0010] Svaka stavka ili kontejner može jedinstveno da se identifikuje kodom. Ono kako se koriste u ovoj prijavi, termini „kod“ i „identifikator“ koriste se u istom smislu i odnose se na identifikator koji je pridružen sa jedinicom ili kontejnerom, a i termini „paket“ i „kontejner“ koriste se u istom smislu. Kod može da bude odštampan na donjem delu stavke ili kontejnera u formatu koji je čitljiv čoveku ili kodiran korišćenjem nekog određenog formata. Primeri postupaka štampanja uključuju Dotcode ili Datamatrix. Mogu da se koriste i druge tehnike odgovarajuće brzine štampanja i fizičke veličine.

[0011] U nekim poželjnim primerima izvođenja, Dotcode može da se koristi kao standardni mašinski čitljiv kod za pojedinačne stavke, kao što su paklice cigareta. Kod može da bude optimizovan za inkdžet štampače ili laserske štampače. U poželjnom primeru izvođenja, za standardna pakovanja cigareta (karton ili paklicu) koristeći kod od 12 cifara, kodiranje može da se izvrši pomoću koda Dotcode visine 7 tačaka i širine od 58 tačaka. Mogu da se koriste i druge konfiguracije zarad efikasnosti štampanja i dekodiranja. Kod može da bude odštampan crno na beloj ili sivoj pozadini ili odštampan belo na crnoj pozadini. Tiha zona od najmanje veličine jedne tačke može da se koristi za osiguravanje stranica koda Dotcode da bi se poboljšala efikasnost čitanja. Veća tiha zona takođe može da olakša sveobuhvatan proces dekodiranja.

Primenjivanje i pridruživanje kodova

[0012] Višestruki primeri izvođenja za primenjivanje kodova na pojedinačne stavke i pridruživanje tih kodova sa drugim stavkama i kontejnerima detaljnije su opisani u nastavku. Neki ili svi od raznovrsnih primera izvođenja opisanih u nastavku mogu da se učine dostupnim u proizvodnom pogonu i može da se obezbedi tabla za operatora tako da korisnik dobije mogućnost da bira između njih.

[0013] Primeri izvođenja opisani u ovoj prijavi mogu da čitaju kodove koji su postavljeni na stavke i kontejnere. Čitanje kodova može da se postigne pomoću jednog ili više optičkih uređaja za očitavanje slike, kao što je laserski skener ili drugi sličan uređaj neophodan za čitanje kodova i koji bi i inače bio poznat nekome ko je stručnjak u oblasti. U nekim slučajevima, jedan optički uređaj za očitavanje ili „čitač“ može da bude konfigurisan da očitava jedan po jedan kod. U drugim slučajevima, jedan optički uređaj za očitavanje može da bude konfigurisan da očitava više kodova istovremeno, tako da je potrebno manje čitača za očitavanje istog broja kodova, bilo na stavkama ili kontejnerima. Čitači za jedan ili više kodova mogu da se zamene jedni sa drugima i da se koriste podjednako u primerima izvođenja opisanim u ovoj prijavi. Dok se posebno upućuje na optičke mehanizme za čitanje kodova ili identifikatora, postupci koji nisu optički takođe podjednako mogu da se koriste za čitanje kodova. Na primer, optički čitači i kodovi opisani u ovoj prijavi mogu da budu zamenjeni sa RFID čitačima i RFID oznakama bez odstupanja od obima pronalaska.

Primer izvođenja sa snimkom kontejnera

[0014] U skladu sa prvim primerom izvođenja, u primeru izvođenja sa snimkom kontejnera, uređaj je u stanju da uhvati sve kodove stavki iz kontejnera odjednom, a zatim da u tom trenutku agregira stavke sa njihovim nadređenim kontejnerom. Ovaj primer izvođenja je poželjan kada se u procesu pravljenja kontejnera koristi providni omot, tako da pojedinačne stavke mogu da se skeniraju nakon agregiranja u kontejner. Postupak može da uključuje uočavanje jedinstvenih identifikacionih kodova stavki na skupu stavki tako što se vrši snimanje identifikatora kroz providni omot koji vezuje skup stavki u kontejner.

[0015] Za ovaj pristup, svaka stavka može da ima jedinstveni kod odštampan na dnu; svaki kontejner može da ima jedinstveni kod odštampan na sebi; a stanica za izbacivanje kontejnera može da bude postavljena posle uređaja za snimanje kontejnera. Kao neograničavajući primer, kod kontejnera može da bude odštampan korišćenjem tehnike Datamatrix. Primer izvođenja sa snimkom kontejnera prikladan je barem u situacijama kada je kontejner već formiran, a preostali zadaci uključuju čitanje kodova stavki pre nailaska na aplikator etiketa za kontejner, primenu etikete na kontejner, a zatim čitanje identifikatora kontejnera.

Proces čitanja za stavke

[0016] Pozivajući se na Sl.1, proces čitanja može da se izvede sa jednim ili više čitača (105), koji se nalaze neposredno ispred ili u blizini aplikatora (110) etiketa za kontejner. U postupku sa snimkom kontejnera, pojedinačne stavke (101) u kontejneru očitavaju se samo jednom, neposredno pre nego što se etiketa primeni na kontejner. Identifikator kontejnera koji je primenjen na kontejner (115) zatim se snima od strane čitača (120) nakon njegove primene na kontejner. Veza između identifikatora kontejnera i onih stavki koje sačinjavaju kontejner može da se napravi na osnovu vremenske i prostorne blizine između čitanja identifikatora stavki i identifikatora kontejnera nakon primene etikete kontejnera.

[0017] Sl.1 ilustruje primer topologije sistema za praćenje stavki. Cilj ove topologije je da smanji zadršku između snimanja kodova stavki i koda kontejnera. Ovo smanjenje vremena poboljšava nivo ispravnog pridruživanja između stavki i njihovog kontejnera. Smanjena zadrška između procesa očitavanja stavke i procesa očitavanja kontejnera smanjuje rizik od neispravnih pridruživanja usled ljudskih ili mehaničkih događaja koji se dešavaju tokom ove zadrške. Postupak može da uključuje uočavanje jedinstvenih identifikacionih kodova stavki na skupu stavki na lokaciji koja je prostorno bliska sa korakom mehaničkog smeštanja dve ili više stavki koje treba da se agregiraju u kontejner ili uočavanja jedinstvenih identifikacionih kodova stavki na skupu stavki na lokacija koja je vremenski bliska sa korakom mehaničkog dodeljivanja dve ili više stavki koje treba da se agregiraju u kontejner.

[0018] U primeru izvođenja ilustrovanom na Sl.2, pet kamera (220) mogu da se koriste kao čitači za pojedinačne stavke, npr. stavku (210). U nekim primerima izvođenja, sistem može da bude konfigurisan za uočavanje jedinstvenih identifikacionih kodova stavki pomoću pet uređaja za očitavanje, gde je svaki od pet uređaja za očitavanje konfigurisan da otkrije dva identifikatora stavki koji se nalaze blizu jedan drugom u prostoru. Kamere (220) mogu da čitaju kodove Dotcode kroz providni omot kontejnera odštampane na stavkama i da pošalju informacije sistemu za praćenje stavki. Dizajn uređaja za očitavanje stavki može da se optimizuje za prostorna ograničenja. Uređaj može da bude opremljen integrisanim ultrazvučnim senzorom velike brzine. Cilj senzora je da otkrije prisustvo kontejnera i da pošalje signal svim čitačima uređaja da započnu proces snimanja i dekodiranja. Udaljenost između uređaja i senzora može da bude promenljiva, u zavisnosti od povezivanja. Komunikacija između uređaja i sistema može da bude bazirana na Ethernet-u.

Proces čitanja za kontejnere

[0019] Čitač za kontejnere može da bude konfigurisan da dekodira standardni kod Datamatrix u režimu samookidanja. U ovom primeru izvođenja, nema potrebe za dodatnim senzorom koji bi ga okidao. Pozivajući se na Sl. 2, čitač (210) može da bude postavljen odmah iza procesora za kodiranje (aplikatora nalepnica i/ili štampača (205)) za kontejner i pre bilo koje stanice za izbacivanje kontejnera da bi se pročitale primenjene etikete (215). Komunikacija između čitača i sistema može da bude bazirana na Ethernet-u.

Postupak sa snimkom kontejnera

[0020] Postupak je opisan u nastavku, uz pozivanje na Sl.3. Nakon što je primljen signal senzora prisustva kontejnera, (305), prikupljaju se kodovi stavki. Čitači se okidaju da započnu proces dekodiranja, (310). Sistem može da se konfiguriše da ukloni NO_Read-ove (identifikatori nepostojećih stavki - opisano u nastavku) i da pošalje ispravne kodove za dalju obradu, (315), i skladištenje u redu za stavke, (320). Nakon aplikatora etiketa za kontejner, drugi čitač može da očita kod kontejnera, generalno kodiran uređajem kao što je Datamatrix i da pošalje informacije sistemu za praćenje stavki. Kodovi kontejnera se prikupljaju, kao što je ilustrovano na Sl. 4. Identifikatori kontejnera se primaju od čitača kontejnera, (405), sistem skladišti kodove u red za kontejnere, (410), i pokreće se agregiranje, (415). U ovoj fazi, sistem može da napravi asocijaciju između jedinstvenog identifikatora kontejnera i stavki koje su prethodno snimljene. Sistem može da bude konfigurisan da napravi vezu između stavki i njihovog kontejnera. Podaci se agregiraju i pridružuju pomoću postupka ilustrovanog na Sl.5.

[0021] U jednom primeru izvođenja, sistem može da se konfiguriše tako da uključuje primanje granične vrednosti broja stavki, a koja može da se konfiguriše, utvrđivanje da li nije uočen granični broj stavki pre agregiranja stavki u kontejner i odbijanje kontejnera ako je ta granična vrednost dostignuta za kontejner. Sistem može da se konfiguriše za skladištenje više graničnih vrednosti za stavke; utvrđivanje da li kontejner sadrži veći broj stavki od granične vrednosti; i ako kontejner sadrži veći od graničnog broja stavki, uklanjanje duplikata identifikatora među uskladištenim identifikatorima stavki pridruženih sa kontejnerom. U daljim primerima izvođenja, postupak može da uključuje utvrđivanje da li je, nakon uklanjanja duplikata identifikatora, kontejner pridružen sa više od deset identifikatora; ako se utvrdi da je kontejner pridružen sa više od deset identifikatora, odbijanje kontejnera na proizvodnoj liniji.

[0022] Sistem može da se konfiguriše za skladištenje granične vrednosti broja stavki; utvrđivanje da li je broj stavki u kontejneru manji od graničnog broja stavki; i ako kontejner sadrži manje od graničnog broja stavki, skladištenje identifikatora nepostojećih stavki pridruženih sa identifikatorom kontejnera. U daljim primerima izvođenja, postupak može da uključuje utvrđivanje broja identifikatora nepostojećih stavki uskladištenih i pridruženih sa identifikatorom kontejnera; i odbijanje kontejnera ako je broj nepostojećih stavki veći od unapred određene granične vrednosti.

[0023] Pozivajući se na Sl.5, proces se pokreće, (505), i utvrđuje se dužina reda za stavke, (510). Ako je dužina veća od granične vrednosti za broj stavki, npr. deset, onda se uklanjaju duplikati kodova stavki, (515). Utvrđuje se nova dužina reda za stavke, (520). Ako je red za stavke veći od granične vrednosti za broj stavki, onda se redovi za stavke i kontejnere resetuju (535) i kontejner se odbija, (540). Ako je red za stavke manji od granične vrednosti za broj stavki, (520), tada se u red dodaju NO_Read-ovi kao vrednosti koje služe da čuvaju mesto (engl. placeholder) da bi se dostigla granična vrednost, (525). Ako je utvrđeno da je red za stavke manji od granične vrednosti za broj stavki pre uklanjanja duplikata, (510), tada se NO_Read-ovi dodaju u red kao vrednosti za čuvanje mesta da bi se dostigla granična vrednost, (525). Nakon kreiranja NO_Read-ova, (525), broj NO_Read-ova upoređuje se sa unapred podešenim graničnim brojem NO_Read-ova, (530). Ako je unapred podešeni granični broj NO_Read-ova premašen, onda se redovi za stavke i kontejnere resetuju, (535), i kontejner se odbija, (540). Ako unapred podešeni granični broj NO_Read-ova nije premašen, onda se identifikatori stavki u redu pridružuju sa odgovarajućim identifikatorom kontejnera u redu, (545), redovi stavki i kontejnera se resetuju, (550), i proces se okončava za taj kontejner, (555). Ako se utvrdi da je dužina reda stavki, (510), jednaka sa graničnom vrednošću za broj stavki, onda se identifikatori stavki u redu pridružuju sa odgovarajućim ID od kontejnera u redu, (545), redovi za stavke i kontejnere se resetuju, (550), i proces se okončava za taj kontejner. Informacije prikupljene od strane sistema za praćenje stavki biće poslate u bazu podataka na dalju obradu informacija.

[0024] Pozivajući se na Sl.5, ako se generišu NO_Read-ovi, format stringa može da bude sledeći:

NOREAD_PT_LinkupID_yyyyMMdd_HHmmssfff_nn

Linkup ID = Jedinstveni broj povezivanja

yyyy = tekuća godina

MM = tekući mesec

dd = tekući dan

HHmmssffff = trenutno vreme do nivoa milisekundi

nn = pozicija u redu za packID (identifikator stavke)

[0025] Pravilo da ima previše No_Read-ova može da se konfiguriše davanjem maksimalnog broja nepročitanih stavki koje sistem prihvata bez odbijanja kontejnera. Podrazumevana vrednost može da se podesi na dve. Pravilo za odbijanje kontejnera može da se poveže sa alarmom kojim se prikazuje uzrok odbijanja.

Primer izvođenja sa virtuelnim kontejnerom

[0026] Prema drugom primeru izvođenja, u primeru izvođenja sa virtuelnim kontejnerom, sistem očitava identifikatore na skupu stavki u proizvoljno vreme nakon što su stavke fizički agregirane u kontejner. Primer izvođenja sa virtuelnim kontejnerom ne zahteva vremensku ili prostornu blizinu između očitavanja identifikatora stavki pre aplikatora etiketa za kontejner i očitavanja identifikatora kontejnera. Primer izvođenja sa snimkom virtuelnog kontejnera može da se koristi ako se koristi providan omot u procesu pravljenja kontejnera. U nekim primerima izvođenja, postupak može da uključuje uočavanje jedinstvenih identifikatora stavki na skupu stavki tako što se identifikatori očitavaju kroz providan omot koji povezuje skup stavki u kontejner. U poželjnom primeru izvođenja, stavke imaju jedinstveni kod odštampan na sebi, kontejneri imaju jedinstveni kod odštampan na sebi i dostupna je stanica za izbacivanje kontejnera. Kao neograničavajući primeri, Dotcode može da se koristi za ispis kodova stavki, a Datamatrix može da se koristi za ispis kodova kontejnera.

[0027] Prema jednom primeru izvođenja, kao što je ilustrovano na Sl.6, jedan ili više čitača (615) stavki mogu da se nalaze na pokretnoj traci za kontejnere (ili pakete) da bi uhvatili kodove stavki na stavkama (605). Čitači za stavke mogu da budu postavljeni ili ispred mašine za pravljenje kontejnera, ili u poželjnom primeru izvođenja, posle mašine (610) za pravljenje kontejnera. Čitači mogu da uključuju, u nekim primerima izvođenja, šest optičkih senzora (pet za čitanje kodova stavki i jedan za signal da je virtuelni kontejner završen). U nekim primerima izvođenja, postupak može da uključuje uočavanje jedinstvenih identifikatora stavki pomoću pet uređaja za očitavanje, gde je svaki od pet uređaja za očitavanje konfigurisan da uoči dva identifikatora stavki koji se nalaze blizu jedan drugom u prostoru. U daljim primerima izvođenja, postupak može da uključuje otkrivanje da li je primljen signal da je kontejner kompletiran i generisanje signala da je kontejner kompletiran na osnovu uočavanja unapred određene veličine praznog prostora između više kontejnera. Postupak može dalje da uključuje utvrđivanje da li je primljen signal da je kontejner kompletiran, zatim utvrđivanje da li je broj uočenih identifikatora stavki veći od, jednak sa ili manji od unapred određene količine.

[0028] Proces očitavanja koda može da se okine uočavanjem stavki, korišćenjem jednog ili više optičkih senzora. Očitavanje kompletiranog kontejnera se skladišti u elektronsko skladište podataka u formi virtuelnog kontejnera i stavlja se u red za virtuelne kontejnere. U oblasti pokretne trake za kontejnere može da se koristi prazan prostor za odvajanje svakog kontejnera, na primer od najmanje 60 milimetara. Komunikacija između čitača i sistema može da bude bazirana na Ethernet-u. U poželjnom primeru izvođenja, čitači mogu da se okidaju spoljnim senzorima. Kao što je detaljnije opisano u nastavku, kada je kontejner spreman, sistem uzima prvi skup stavki iz bafera za stavke (npr. deset stavki) i kreira virtuelni kontejner. Jedinstveni i privremeni identifikator se koristi za identifikaciju virtuelnog kontejnera. Primer identifikatora virtuelnog kontejnera može da bude u obliku „XAF32“. Nakon što je etiketa primenjena na kontejner, prvi čitač očitava jedan kod stavke u kontejneru. Sistem zatim vrši potragu za ovim kodom u kolekciji uskladištenih virtuelnih kontejnera. Kada pronađe podudaranje, sistem pridružuje stavke virtuelnog kontejnera sa identifikatorom kontejnera koji je bio očitan jednim od čitača.

[0029] Kao što je ilustrovano na Sl.7, jedan ili više dodatnih čitača (720) i (725) mogu da se nalaze posle mesta gde aplikator (710) etiketa za kontejnere primenjuje etikete na kontejnere (705). U poželjnom primeru izvođenja, koriste se dva čitača: jedan čitač (725) za očitavanje koda stavke u kontejneru (730) (koristi se kao identifikator virtuelnog kontejnera) i drugi čitač (720) za očitavanje koda (715) kontejnera (čitač za ID kontejnera). Čitač identifikatora virtuelnog kontejnera može da bude okinut spoljašnjim senzorom (senzor za virtuelni kontejner) i može da dekodira Dotcode. Identifikator virtuelnog kontejnera može da bude konfigurisan u skladu sa istim zahtevima kao čitač za stavke opisan iznad. Čitač za kontejner može da bude konfigurisan da dekodira standardni Datamatrix u režimu samookidanja i nije potreban dodatni senzor da ga okida. U nekim alternativnim primerima izvođenja može da se koristi spoljašnji okidač za senzor. Čitači mogu da se nalaze odmah iza procesora za kodiranje (aplikatora etiketa ili štampača) za kontejner i neposredno pre bilo koje stanice za izbacivanje kontejnera. Komunikacija između čitača i sistema može da bude bazirana na Ethernet-u. Kao što je detaljnije opisano u nastavku, struktura primera virtuelnih kontejnera (730) i (735) ilustrovana je na Sl. 7. Postupak može sadrži uočavanje jedinstvenih identifikatora stavki na skupu stavki na lokaciji koja je prostorno ili vremenski blizu koraka mehaničkog dodeljivanja dve ili više stavki koje treba da se agregiraju u kontejner ili uočavanja jedinstvenih identifikatora stavki na skupu stavki na lokaciji koja nije prostorno ili vremenski blizu koraka mehaničkog dodeljivanja dve ili više stavki koje treba da se agregiraju u kontejner.

[0030] U skladu sa jednim primerom izvođenja, postupak može da uključuje generisanje skupa jedinstvenih identifikacionih kodova stavki, gde svaki identifikacioni kod odgovara određenoj stavki u skupu stavki; na proizvodnoj liniji, jedinstveno identifikovanje više stavki označavanjem više stavki odgovarajućim jedinstvenim identifikacionim kodovima; na proizvodnoj liniji, mehaničko agregiranje dve ili više stavki u kontejner; uočavanje jedinstvenih identifikacionih kodova stavki na skupu stavki agregiranih u kontejner i prenošenje uočenih jedinstvenih identifikacionih kodova stavki do procesora; elektronsko skladištenje uočenih jedinstvenih identifikacionih kodova stavki u skladište podataka i pridruživanje uočenih jedinstvenih identifikacionih kodova sa privremenim identifikatorom za kontejner; na proizvodnoj liniji, jedinstveno identifikovanje kontejnera označavanjem kontejnera jedinstvenim identifikatorom kontejnera; uočavanje jedinstvenog identifikatora kontejnera na kontejneru i prenošenje detektovanog jedinstvenog identifikatora kontejnera do procesora; uočavanje jednog identifikatora stavki iz skupa stavki agregiranih u kontejner i prenošenje detektovanog identifikatora stavke do procesora; određivanje jedinstvenih identifikatora stavki za više stavki u kontejneru na osnovu uočenog jedinstvenog identifikatora stavke pridruženog sa privremenim identifikatorom za kontejner; i u elektronskom skladištu podataka, pridruživanje utvrđenih jedinstvenih identifikatora stavki za više stavki u kontejneru sa uočenim jedinstvenim identifikatorom kontejnera.

[0031] Proces za prikupljanje identifikatora stavki za primer izvođenja sa virtuelnim kontejnerom ilustrovan je na Sl. 8. Kao početni korak, dobija se signal senzora kontejnera, (805). Utvrđuje se da li je signal sa senzora za kompletiran kontejner, (810). Ako kontejner nije kompletiran u (810), onda čitač stavki može da bude okinut da započne proces dekodiranja koristeći dva koda po okidaču, (815). Kodovi stavki se šalju sistemu, (820), a sistem skladišti kodove stavki u red za identifikatore stavki, (825). Ako je signal sa senzora za kompletiran kontejner, (810), onda se NO_Read-ovi (generisani kao gore) i duplikati kodova stavki uklanjaju iz reda za stavke, (830). Utvrđuje se dužina reda za stavke, (835). Ako je dužina reda za stavke veća od unapred podešene vrednosti, red za identifikatore stavki se resetuje, (855). Ako je dužina reda za stavke manja od unapred podešene vrednosti, tada se u red dodaju NO_Read-ovi da bi se dostigla unapred podešena vrednost, (840). Ako je dužina reda za stavke jednaka unapred podešenoj vrednosti (npr. deset), onda se preuzimaju svi identifikatori iz reda za stavke i kreira se virtuelni kontejner za stavke i dodeljuje mu se jedinstveni identifikator, (845). Virtuelni kontejner se zatim skladišti u red za virtuelne kontejnere (850), red za identifikatore stavki se resetuje, (855), a proces se okončava, (860).

[0032] Proces za prikupljanje identifikatora kontejnera ilustrovan je na Sl.9. Prvo se dobija signal sa senzora za virtuelni kontejner, (905). Kao odgovor, okida se čitač identifikatora virtuelnog kontejnera da započne proces dekodiranja na jednom ili više kodova stavki, (910). Dobri kodovi stavki šalju se do sistema, (915). Ako nema dobrog očitavanja koda stavke, (920), proces se okončava, (925). Ako postoji bar jedno dobro očitavanje, (920), vrši se potraga za identifikatorom u redu za virtuelne kontejnere, (930). Utvrđuje se broj virtuelnih kontejnera u kojima se pojavljuje kod stavke, (935). Ako se kod stavke ne pojavljuje ni u jednom virtuelnom kontejneru, proces se okončava, (950). Ako se kod stavke pojavi u najmanje jednom virtuelnom kontejneru, tada se virtuelni kontejner kopira u red za prelazne kontejnere, (940), i proces se okončava, (945). Ako se kod stavke pojavljuje u više od jednog virtuelnog kontejnera, tada se najmlađi virtuelni kontejner kopira u red za prelazne kontejnere, (955), i proces se okončava (945).

[0033] Primer procesa agregiranja je ilustrovan na Sl. 10. Identifikator kontejnera se prima od čitača identifikatora kontejnera, (1005), i identifikator se šalje sistemu, (1010). Utvrđuje se dužina reda za prelazne kontejnere, (1015). Ako je dužina nula, kontejner se odbija, (1020). Ako je dužina jednaka jedan, virtuelni kontejner se pridružuje identifikatoru kontejnera, (1040), kontejner i pridružene stavke premeštaju se u red za kontejnere, (1045), i red za prelazne kontejnere se resetuje, (1050). Ako je dužina reda za prelazne kontejnere veća od jedan, (1015), onda se utvrđuje da li su identifikatori virtuelnih kontejnera slični, (1030). Ako identifikatori nisu slični, red za prelazne kontejnere se resetuje, (1025), i kontejner se odbija, (1020). Ako su identifikatori virtuelnih kontejnera slični, (1030), onda se svi virtuelni kontejneri brišu iz reda za prelazne kontejnere osim jednog, (1035), a proces se nastavlja pridruživanjem virtuelnog kontejnera sa identifikatorom kontejnera, (1040). Postupak može da uključuje pridruživanje utvrđenih jedinstvenih identifikatora stavki za više stavki u kontejneru sa uočenim jedinstvenim identifikatorom kontejnera u sistemu relacione baze podataka.

[0034] Kao što je ilustrovano, nakon aplikatora etiketa za kontejner, jedan čitač može da očitava identifikator stavke, a jedan čitač može da očitava identifikator kontejnera. Sistem tada može da referencira poznati identifikator stavke i da pridruži taj identifikator stavke sa virtuelnim kontejnerom kreiranim pre aplikatora etiketa. Na osnovu pridruživanja poznate stavke sa drugim stavkama u virtuelnom kontejneru, sistem tada može da pridruži identifikator kontejnera sa svim identifikatorima stavki u virtuelnom kontejneru.

[0035] Pozivajući se na Sl.8, ako se generišu NO_Read-ovi, format stringa može da bude sledeći: NO READ _PT - LinkupID _yyyyMMdd - HHmmssffCnn

Linkup ID = Jedinstveni broj povezivanja

yyyy = tekuća godina

MM = tekući mesec

dd = tekući dan

HHmmssfff = trenutno vreme do nivoa milisekundi

nn = pozicija u redu za packID (identifikator stavke)

[0036] Pravilo da ima previše No_Read-ova može da se konfiguriše davanjem maksimalnog broja stavki koje nisu očitane koje sistem prihvata bez odbijanja kontejnera. Podrazumevano je da ova vrednost bude postavljena na dva. Proces čišćenja virtuelnih kontejnera iz reda za identifikatore virtuelnih kontejnera može da se implementira tako da ukloni stavke starije od broja sati koji može da se konfiguriše. Kao neograničavajući primer, podrazumevana vrednost može da bude podešena na četiri sata. Pravilo za odbijanje kontejnera može da se poveže sa alarmom koji prikazuje uzrok odbijanja bilo koje stavke ili kontejnera.

Snimak stavke varijanta A

[0037] U skladu sa trećim primerom izvođenja, snimak stavke varijanta A može da se koristi kada materijal, koji se koristi za kontejnere, nije providan. Neograničavajući primeri neprovidnih materijala za kontejnere mogu da budu displej karton i papir. Snimak stavke varijanta A takođe može da se koristi ako topologija linije ne dozvoljava implementaciju primera izvođenja sa snimkom kontejnera ili virtuelnog kontejnera, opisanih gore. Na primer, ovaj postupak može da se koristi kada korak mehaničkog agregiranja stavki u kontejner dalje sadrži pakovanje stavki korišćenjem neprovidnog materijala ili korak mehaničkog agregiranja stavki u kontejner dalje obuhvata pakovanje stavki korišćenjem materijala koji sprečava optičko očitavanje identifikatora stavki.

[0038] U skladu sa primerom izvođenja snimak stavke varijanta A, čitač je instaliran na ulazu u mašinu za pravljenje kontejnera. Pregled primera izvođenja je ilustrovan na Sl.11. Kada kontejner stigne do aplikatora etiketa, na njega se primenjuje etiketa i čitač snima kod odštampan na etiketi (kod kontejnera). Kod kontejnera je odštampan na kontejneru ili na etiketi. Signal da je očitavanje dobro može da se pošalje sistemu za praćenje stavki i agregiranje se obavlja između najstarijeg virtuelnog kontejnera i koda kontejnera. Mašina za pravljenje kontejnera može da upravlja signalima da je očitavanje dobro ili izbacivanja kontejnera i da ih pošalje sistemu za praćenje stavki.

[0039] U jednom primeru izvođenja računarski implementiranog postupka za identifikaciju proizvedenih proizvoda u kontejnerima, gde je svaki kontejner pogodan da obuhvata dve ili više stavki, postupak može da uključuje generisanje skupa jedinstvenih identifikacionih kodova stavki, gde svaki identifikacioni kod odgovara određenoj stavki iz skupa stavki; na proizvodnoj liniji, jedinstveno identifikovanje više stavki označavanjem više stavki odgovarajućim jedinstvenim identifikacionim kodovima; uočavanje jedinstvenih identifikacionih kodova stavki na skupu stavki i prenošenje uočenih jedinstvenih identifikacionih kodova stavki do procesora; skladištenje uočenih jedinstvenih identifikacionih kodova stavki u bafer za identifikatore stavki; ako je broj uočenih jedinstvenih identifikacionih kodova stavki u baferu jednak ili veći od unapred određenog broja identifikacionih kodova stavki, međusobno pridruživanje identifikacionih kodova stavki i skladištenje pridruženih identifikacionih kodova stavki u formi virtuelnog kontejnera; na proizvodnoj liniji, mehaničko agregiranje dve ili više stavki u kontejner; na proizvodnoj liniji, jedinstveno identifikovanje kontejnera označavanjem kontejnera jedinstvenim identifikatorom kontejnera; uočavanje jedinstvenog identifikatora kontejnera na kontejneru na pokretnoj traci i prenošenje uočenih jedinstvenih identifikatora kontejnera do procesora; i pridruživanje identifikatora kontejnera za kontejnere na pokretnoj traci sa virtuelnim kontejnerima od identifikacionih kodova stavki.

[0040] Kao što je ilustrovano na Sl.11, pojedinače stavke (1105) umotane su u kontejnere (1115) i kodovi stavki skladište se u virtuelnim kontejnerima. Zatim, fizički kontejneri postavljaju se na pokretnu traku koja ide do aplikatora etiketa za kontejnere i procesa (1120) štampanja. Maksimalan broj kontejnera na pokretnoj traci je fiksiran i poznat je sistemu za praćenje stavki. Svaki kontejner se nalazi u namenskom fizičkom slotu na pokretnoj traci. Na pokretnoj traci, svaki kontejner može da bude odvojen fizičkom barijerom, kao što je slot. Moguće je da se otkrije da su slotovi prazni ili popunjeni i da se baferom za slotove upravlja u skladu s tim. U procesu štampanja, može da se otkrije dobro očitavanje ili može da se izvrši izbacivanje. U procesu (1125) agregiranja, čita se kod kontejnera i stavke iz virtuelnog kontejnera pridružuju se sa tim kodom kontejnera, koji se zatim štampa na kontejner. Proces očitavanja koda kontejnera može da bude započet internim signalom mašine za pravljenje kontejnera. Signal da je kontejner spreman može da bude obezbeđen internim signalom mašine za pravljenje kontejnera. Signal za izbacivanje kontejnera (ili prazan slot) može da bude obezbeđen internim signalom mašine za pravljenje kontejnera.

[0041] Kao što je ilustrovano na Sl. 12, u procesu prikupljanja stavki, nakon signala okidača za očitavanje stavke, (1205), kodovi stavki se očitavaju, (1210), i skladište u bafer, (1215), korišćenjem čitača koji se nalazi neposredno pre potiskivača. Čitač može da prikupi identifikatore za stavke koje ulaze u mašinu za pravljenje kontejnera i da uskladišti identifikatore stavki u bafer. Proces čitanja kodova stavki može da bude pokrenut senzorom ili internim signalom mašine za pravljenje kontejnera. Komunikacija između čitača stavke i sistema može da bude bazirana na Ethernet-u. Čitač stavki može da bude okinut spoljnim signalom. Pozicija čitača bi idealno mogla da se podesi da odgovara poziciji poslednje stavke u kontejneru. Ako to nije moguće, pomeraj bi mogao da bude konfigurabilan i da istim upravlja sistem za praćenje stavki.

[0042] Proces očitavanja koda stavke ilustrovan je na Sl. 13. Kada sistem primi signal da je kompletiran kontejner, kreira se novi virtuelni kontejner sa n najnovijih prikupljenih kodova stavki i novi virtuelni kontejner dodaje se u bafer za virtuelne kontejnere (gde je n fiksni broj koji može da se podesi u sistemu za praćenje stavki). U nekim primerima izvođenja, n je podešeno da bude deset. Kada se primi signal da je kontejner spreman, (1305), utvrđuje se da li je bafer za kodove kontejnera prazan, (1310). Ako je bafer prazan, onda se kreira virtuelni kontejner sa označenim stavkama, (1335), i virtuelni kontejner se dodaje baferu za virtuelne kontejnere, (1330). Ako bafer za kodove stavki nije prazan, (1310), broj stavki u baferu se upoređuje sa očekivanim brojem stavki. Ako je broj veći od očekivanog, onda sistem preuzima sve kodove stavki, ostavljajući pomeraj, ako ga ima (1340), dodaje označene stavke tako da odgovaraju očekivanom broju stavki, (1345), kreira virtuelni kontejner, (1325) i virtuelni kontejner se dodaje baferu za virtuelne kontejnere, (1330). Ako je broj manji ili jednak očekivanom broju, onda sistem preuzima očekivani broj stavki, (1320), kreira virtuelni kontejner, (1325), i dodaje virtuelni kontejner u bafer za virtuelne kontejnere, (1330).

[0043] Proces sakupljanja virtuelnih kontejnera i agregiranja ilustrovan je na Sl. 14. U procesu agregiranja, očitava se kod kontejnera i stavke iz virtuelnog kontejnera povezuju se sa kodom kontejnera. U skladu sa ovim primerom izvođenja, agregiranje i štampanje mogu da budu izvedeni u ili blisko u vezi sa mašinom za pravljenje kontejnera. Po prijemu signala za dobro očitavanje kontejnera, (1410), sistem utvrđuje da li je broj virtuelnih kontejnera u baferu za virtuelne kontejnere jednak maksimalnom broju fizičkih paketa na pokretnoj traci, (1415). Ako vrednosti nisu jednake, signal se ignoriše, (1445). Ako su signali jednaki, onda se ID kontejnera dobija iz čitača kontejnera, (1420), ID kontejnera pridružuje se sa starijim virtuelnim kontejnerom iz bafera za virtuelne kontejnere, (1425), pridruženi kontejner se skladišti u bafer za gotove kontejnere, (1430), a najstariji virtuelni kontejner se uklanja iz bafera za virtuelne kontejnere, (1440).

[0044] Postupak može dalje da uključuje elektronsko skladištenje vrednosti koja predstavlja unapred određeni maksimalni broj fizičkih kontejnera na pokretnoj traci, i ako je broj identifikatora kontejnera na pokretnoj traci jednak unapred određenom maksimalnom broju kontejnera na pokretnoj traci, pridruživanje najstarijeg virtuelnog kontejnera sa najstarijim kontejnerom.

[0045] Proces izbacivanja kontejnera je ilustrovan na Sl.15. Ako prazan slot pokretne trake dolazi do aplikatora etiketa, signal za izbacivanje može da bude poslat sistemu za praćenje stavki i da se najstariji virtuelni kontejner ukloni iz bafera za virtuelne kontejnere. Po prijemu signala za izbacivanje kontejnera, (1505), sistem utvrđuje da li je broj virtuelnih kontejnera u baferu za virtuelne kontejnere jednak maksimalnom broju fizičkih kontejnera na pokrenoj traci, (1510). Ako vrednosti nisu jednake, signal se ignoriše, (1520). Ako su signali jednaki, najstariji virtuelni kontejner se uklanja iz bafera za virtuelne kontejnere, (1515).

[0046] U nekim primerima izvođenja, sistem može da se konfiguriše tako da svaka stavka ima odštampan jedinstveni kod na dnu (koristeći, na primer, Dotcode), da svaki kontejner ima odštampan jedinstveni kod (koristeći, na primer, Datamatrix SGTIN), da postoji stanica za izbacivanje kontejnera i da je unapred određen broj kontejnera na pokretnoj traci koji idu do aplikatora etiketa. Čitač kontejnera može da bude konfigurisan da dekodira standardni Datamatrix kada dobije eksterni signal (eksterni okidač). Čitač može da se nalazi odmah iza procesora za kodiranje (aplikatora etiketa ili štampača) za kontejner i neposredno pre stanice za izbacivanje kontejnera (ako postoji). Komunikacija između čitača i sistema može da bude bazirana na Ethernet-u.

Snimak stavke varijanta B

[0047] Prema četvrtom primeru izvođenja zasnovanom na snimku stavke varijanta A, na pokretnoj traci, svaki kontejner odvojen je fizičkom barijerom (slotom). Pozivajući se na Sl. 16, sistem skladišti stanje (prazan ili popunjen) svakog slota (1640), na pokretnoj traci (1610), i ove informacije mogu da se podele sa sistemom za praćenje stavki da bi se upravljalo baferom za slotove. Kod procesa (1620) štampanja, sistem može da pošalje indikaciju dobrog čitanja ili izbacivanja sistemu za praćenje stavki. Ova primer izvođenja može da se koristi kada mehaničko agregiranje stavki u kontejner dalje sadrži pakovanje stavki korišćenjem neprovidnog materijala.

[0048] Pozivajući se na Sl.16, pri mašini za pravljenje kontejnera, u procesu prikupljanja stavki, kodovi stavki (1625) se očitavaju i skladište u bafer. Kamera za očitavanje kodova može da se nalazi neposredno ispred potiskivača (1635). Deset najstarijih kodova stavki skladišti se u virtuelni kontejner i dodaje u bafer za virtuelne kontejnere kada se generiše signal da je kontejner spreman. Nakon mašine za pravljenje kontejnera, štampa se kod kontejnera na kontejner ili na etiketu u procesu (1620) štampanja. U procesu (1615) agregiranja, očitava se kod kontejnera i stavke iz virtuelnog kontejnera pridružuju se sa kodom kontejnera.

[0049] U jednom primeru izvođenja kompjuterski implementiranog postupka za identifikaciju proizvedenih proizvoda u kontejnerima, gde je svaki kontejner pogodan da obuhvata dve ili više stavki, postupak može da uključuje generisanje skupa jedinstvenih identifikacionih kodova stavki, gde svaki identifikacioni kod odgovara određenoj stavki u skupu stavki; na proizvodnoj liniji, jedinstveno identifikovanje više stavki označavanjem više stavki odgovarajućim jedinstvenim identifikacionim kodovima; uočavanje jedinstvenih identifikacionih kodova stavki na skupu stavki i prenošenje uočenih jedinstvenih identifikacionih kodova stavki do procesora; skladištenje uočenih jedinstvenih identifikacionih kodova stavki u bafer za identifikatore stavki; ako je broj uočenih jedinstvenih identifikacionih kodova stavki u baferu jednak ili veći od unapred određenog broja identifikatora stavki, pridruživanje identifikacionih kodova stavki jednih sa drugima i skladištenje pridruženih identifikatora stavki u formi virtuelnog kontejnera; na proizvodnoj liniji, mehaničko agregiranje dve ili više stavki u kontejner; na proizvodnoj liniji, jedinstveno identifikovanje kontejnera označavanjem kontejnera jedinstvenim identifikatorom kontejnera; uočavanje jedinstvenog identifikatora kontejnera na kontejneru na pokretnoj traci na osnovu razgraničenja između susednih kontejnera; prenošenje uočenih jedinstvenih identifikatora kontejnera do procesora; i pridruživanje identifikatora kontejnera od kontejnera na pokretnoj traci sa virtuelnim kontejnerima od identifikatora stavki. U daljim primerima izvođenja, razgraničenje između susednih kontejnera može da bude fizička barijera, slot ili prostor.

Arhitekture sistema

[0050] Sistemi i postupci opisani u ovoj prijavi mogu da budu implementirani u softveru ili hardveru ili bilo kojoj njihovoj kombinaciji. Sistemi i postupci opisani u ovoj prijavi mogu da se implementiraju korišćenjem jednog ili više računarskih uređaja koji mogu, ali ne moraju da budu fizički ili logički odvojeni jedan od drugog. Pored toga, različiti aspekti postupaka opisanih u ovoj prijavi mogu da se kombinuju ili spoje u druge funkcije. U nekim primerima izvođenja, ilustrovani elementi sistema mogu da budu kombinovani u jedan hardverski uređaj ili razdvojeni u više hardverskih uređaja. Ako se koristi više hardverskih uređaja, hardverski uređaji mogu fizički da se nalaze u neposrednoj blizini ili udaljeno jedan od drugog.

[0051] Postupci mogu da se implementiraju u računarskom programskom proizvodu dostupnom sa računarski upotrebljivog ili računarski čitljivog medijuma za skladištenje koji pruža programski kod za korišćenje od ili u vezi sa računarskim ili ma kojim sistemom za izvršavanje instrukcija. Računarski upotrebljiv ili kompjuterski čitljiv medijum za skladištenje može da bude bilo koji aparat koji može da sadrži ili skladišti program za upotrebu od ili u vezi sa računarskim ili sistemom za izvršavanje instrukcija, aparatom ili uređajem.

[0052] Sistem za obradu podataka pogodan za skladištenje i/ili izvršavanje odgovarajućeg programskog koda može da uključuje najmanje jedan procesor skopčan direktno ili indirektno sa kompjuterizovanim uređajima za skladištenje podataka kao što su memorijski elementi. Ulazno/izlazni (I/O) uređaji (uključujući, ali ne ograničavajući se na tastature, displeje, pokazivačke uređaje, itd.) mogu da budu povezani sa sistemom. Mrežni adapteri takođe mogu da budu povezani sa sistemom kako bi se omogućilo da sistem za obradu podataka postane skopčan sa drugim sistemima za obradu podataka ili udaljenim štampačima ili uređajima za skladištenje preko privatnih ili javnih mreža koje su između. Da bi se obezbedila interakcija sa korisnikom, funkcije mogu da se implementiraju na računaru sa uređajem za prikaz, kao što je CRT (katodna cev), LCD (displej sa tečnim kristalima) ili drugi tip monitora za prikazivanje informacija korisniku i tastaturom i uređajem za unos, kao što je miš ili trekbol pomoću kojih korisnik može da izvede unos u računar.

[0053] Računarski program može da bude skup instrukcija koje se mogu da se koriste, direktno ili indirektno, u računaru. Sistemi i postupci opisani u ovoj projavi mogu da se implementiraju korišćenjem programskih jezika kao što su Flash™, JAVA™, C++, C, C#, Visual Basic™, JavaScript™, PHP, XML, HTML, itd. ili kombinacija programskih jezika, uključujući kompajlirane ili interpretirane jezike, i može da bude pružen u bilo kom obliku, uključujući kao samostalan program ili kao modul, komponenta, potprogram ili druga jedinica pogodna za korišćenje u računarskom okruženju. Softver može da uključuje, ali nije ograničen na, firmver, rezidentni softver, mikrokod, itd. Protokoli kao što su SOAP/HTTP mogu da se koriste u implementaciji interfejsa između programskih modula. Komponente i funkcionalnost opisane u ovoj prijavi mogu da se implementiraju na bilo kojem operativnogm sistemu desktop računara koji se izvršava u virtuelnom ili nevirtuelnom okruženju, koristeći bilo koji programski jezik pogodan za razvoj softvera, uključujući, ali ne ograničavajući se na, različite verzije Microsoft Windows™, Apple™, Mac™, iOS™, Unix™/X-Windows™, Linux™, itd.

[0054] Pogodni procesori za izvršavanje programa instrukcija uključuju, ali nisu ograničeni na, mikroprocesore opšte i posebne namene, i kao sam procesor ili kao jedan od više procesora ili jezgara, bilo koje vrste računara. Procesor može da prima i skladišti instrukcije i podatke iz kompjuterizovanog uređaja za skladištenje podataka kao što je ROM memorija (samo za čitanje), RAM memorija (sa slučajnim pristupom), oboje ili bilo koja kombinacija uređaja za skladištenje podataka opisana u ovoj prijavi. Procesor može da uključuje bilo koje kolo za obradu ili upravljačko kolo koje je operativno za upravljanje operacijama i performansama elektronskog uređaja.

[0055] Procesor takođe može da uključuje, ili da bude operativno skopčan da komunicira sa jednim ili više uređaja za skladištenje podataka. Takvi uređaji za skladištenje podataka mogu da uključuju, kao neograničavajuće primere, magnetne diskove (uključujući interne čvrste diskove i uklonjive diskove), magneto-optičke diskove, optičke diskove, ROM memoriju (samo za čitanje), RAM memoriju (sa slučajnim pristupom) i/ili fleš memoriju. Uređaji za skladištenje pogodni za opipljivo implementiranje instrukcija i podataka računarskog programa takođe mogu da uključuju sve oblike stalne (engl. non-volatile) memorije, uključujući, na primer, poluprovodničke memorijske uređaje, kao što su EPROM, EEPROM i fleš memorijske uređaje; magnetne diskove kao što su unutrašnji čvrsti diskovi i uklonjivi diskovi; magnetno-optičke diskove; i CD-ROM i DVD-ROM diskove. Procesor i memorija mogu da budu dopunjeni sa ili ugrađeni u integrisana kola specifična za aplikaciju (engl. ASIC - application-specific integrated circuits).

[0056] Sistemi, moduli i postupci opisani u ovoj prijavi mogu da budu implementirani korišćenjem bilo koje kombinacije softverskih ili hardverskih elemenata. Sistemi, moduli i postupci opisani u ovoj prijavi mogu da budu implementirani korišćenjem jedne ili više virtuelnih mašina koje rade samostalno ili u kombinaciji jedna sa drugom. Bilo koje primenljivo rešenje za virtuelizaciju može da se koristi za inkapsuliranje platforme fizičke računarske mašine u virtuelnu mašinu koja se izvršava pod kontrolom softvera za virtuelizaciju koji radi na hardverskoj računarskoj platformi ili hostu. Virtuelna mašina može da ima i hardver virtuelnog sistema i softver gostujućeg operativnog sistema.

[0057] Sistemi i postupci opisani u ovoj prijavi mogu da se implementiraju u računarski sistem koji uključuje back-end komponentu, kao što je data server, ili koji uključuje komponentu srednjeg softvera (engl. middleware), kao što je aplikativni server ili Internet server, ili koji uključuje front-end komponentu, kao što je klijentski računar koji ima grafički korisnički interfejs ili internet pretraživač, ili bilo koju njihovu kombinaciju. Komponente sistema mogu da budu povezane bilo kojom formom ili medijumom komunikacije digitalnim podacima kao što je komunikaciona

Claims (12)

1. mreža. Primeri komunikacionih mreža uključuju, na primer, LAN, WAN i računare i mreže koje formiraju internet.

   [0058] Jedan ili više primera izvođenja pronalaska mogu da se praktikuju sa drugim konfiguracijama računarskog sistema, uključujući ručne uređaje, mikroprocesorske sisteme, mikroprocesorsku ili programabilnu potrošačku elektroniku, mini računare, mejnfrejm računare, itd. Pronalazak takođe može da se praktikuje u okruženjima distribuiranog računarstva u kojima zadatke obavljaju uređaji za udaljenu obradu koji su povezani preko mreže.

   Patentni zahtevi

   1. Računarski implementiran postupak za identifikaciju proizvedenih proizvoda u kontejnerima, gde je svaki kontejner pogodan da obuhvata dve ili više stavki (605), gde postupak sadrži korake:

   generisanja skupa jedinstvenih identifikacionih kodova stavki, gde svaki identifikacioni kod odgovara određenoj stavki u skupu stavki;

   na proizvodnoj liniji, jedinstvenog identifikovanja više stavki označavanjem više stavki odgovarajućim jedinstvenim identifikacionim kodovima;

   na proizvodnoj liniji, mehaničkog agregiranja dve ili više stavki u kontejner mašinom (610) za pravljenje kontejnera;

   uočavanja, jednim ili više čitača stavki postavljenih pre ili posle mašine (610) za pravljenje kontejnera, ali pre procesora za kodiranje kontejnera, jedinstvenih identifikacionih kodova stavki na skupu stavki agregiranih u kontejner, i prenošenja uočenih jedinstvenih identifikacionih kodova stavki do procesora;

   elektronskog skladištenja uočenih jedinstvenih identifikacionih kodova stavki u skladište podataka i pridruživanje uočenih jedinstvenih identifikacionih kodova sa privremenim identifikatorom za kontejner;

   na proizvodnoj liniji, jedinstvenog identifikovanja kontejnera označavanjem kontejnera jedinstvenim identifikatorom kontejnera, korišćenjem procesora za kodiranje kontejnera; uočavanja, čitačem (720) koji se nalazi posle procesora za kodiranje kontejnera, jedinstvenog identifikatora (715) kontejnera na kontejneru i prenošenja uočenog jedinstvenog identifikatora kontejnera do procesora;

   uočavanja, čitačem (725), jednog identifikatora stavke iz skupa stavki agregiranih u kontejner i prenošenja uočenog identifikatora stavke do procesora;

   utvrđivanje jedinstvenih identifikatora stavki za više stavki u kontejneru na osnovu uočenog jedinstvenog identifikatora stavke pridruženog sa privremenim identifikatorom za kontejner; i

   u elektronskom skladištu podataka, pridruživanja utvrđenih jedinstvenih identifikatora stavki za više stavki u kontejneru sa uočenim jedinstvenim identifikatorom kontejnera.
2. 2. Postupak prema zahtevu 1, koji dalje sadrži uočavanje jedinstvenih identifikatora stavki na skupu stavki tako što se očitavaju identifikatori kroz providan omot koji povezuje skup stavki u kontejner.
3. 3. Postupak prema jednom ili više od prethodnih zahteva, koji dalje sadrži uočavanje jedinstvenih identifikatora stavki na skupu stavki na lokaciji koja je prostorno ili vremenski bliska koraku mehaničkog odvajanja dve ili više stavki koje treba da se agregiraju u kontejner.
4. 4. Postupak prema jednom ili više od zahteva 1 ili 2, koji dalje sadrži uočavanje jedinstvenih identifikatora stavki na skupu stavki na lokaciji koja nije prostorno ili vremenski bliska koraku mehaničkog odvajanja dve ili više stavki koje treba da se agregiraju u kontejner.
5. 5. Postupak prema jednom ili više od zahteva od 1 do 4, koji dalje sadrži uočavanje jedinstvenih identifikatora stavki pomoću pet uređaja za očitavanje, gde je svaki od pet uređaja za očitavanje konfigurisan da otkrije dva identifikatora stavki koji se nalaze blizu jedan drugom u prostoru.
6. 6. Postupak prema jednom ili više od prethodnih zahteva, koji dalje sadrži uočavanje da li je primljen signal da je kontejner kompletiran.
7. 7. Postupak prema zahtevu 6, koji dalje sadrži generisanje signala da je kontejner kompletiran na osnovu uočavanja unapred određene veličine praznog prostora između više kontejnera.
8. 8. Postupak prema zahtevu 6 ili 7, koji dalje uključuje utvrđivanje da li je broj uočenih identifikatora stavki veći od, jednak ili manji od unapred određene količine.
9. 9. Postupak prema jednom ili više od prethodnih zahteva, koji dalje sadrži prikupljanje identifikatora stavki preko:

   - u početnom koraku, dobijanje signala senzora za kontejner, (805);

   - utvrđivanja da li je signal sa senzora za kompletiran kontejner, (810);

   - ako kontejner nije kompletiran, (810), onda okidanja čitača stavki da započnu proces dekodiranja koristeći dva koda po okidaču, (815) i slanja kodova stavki procesoru, (820), i skladištenja kodova stavki u red za identifikatore stavki, (825);

   - ako je signal sa senzora za kompletiran kontejner, (810), onda se NO_Read-ovi i duplikati kodova stavki uklanjaju iz reda za stavke, (830);

   - utvrđivanja dužine reda za stavke, (835);

   - ako je dužina reda za stavke veća od unapred podešene vrednosti, red za identifikatore stavki se resetuje, (855);

   - ako je dužina reda za stavke manja od unapred podešene vrednosti, tada se u red dodaju NO_Read-ovi da bi se dostigla unapred podešena vrednost, (840);

   - ako je dužina reda za stavke jednaka unapred podešenoj vrednosti, tada se preuzimaju svi identifikatori iz reda za stavke i kreira se virtuelni kontejner za stavke i dodeljuje mu se jedinstveni identifikator, (845);

   - virtuelni kontejner se zatim skladišti u red za virtuelne kontejnere, (850), red za identifikatore stavki se resetuje, (855), a proces se okončava, (860);
10. 10. Postupak prema jednom ili više od prethodnih zahteva, koji dalje sadrži proces za prikupljanje identifikatora kontejnera preko:

    - dobijanja signala sa senzora za virtuelni kontejner, (905);

    - kao odgovor, okida se čitač identifikatora virtuelnog kontejnera da započne proces dekodiranja jednog ili više kodova stavki, (910);

    - dobri kodovi stavki se šalju do procesora, (915);

    - ako nema dobrog očitanog koda stavke, (920), proces se okončava, (925);

    - ako postoji bar jedan dobro očitan kod stavke, (920), vrši se potraga za identifikatorom u redu za virtuelne kontejnere, (930);

    - utvrđuje se broj virtuelnih kontejnera u kojima se pojavljuje kod stavke, (935);

    - ako se kod stavke ne pojavljuje ni u jednom virtuelnom kontejneru, proces se okončava, (950);

    - ako se kod stavke pojavljuje u jednom virtuelnom kontejneru, onda se virtuelni kontejner kopira u red za prelazne kontejnere, (940), i proces se okončava, (945);

    - ako se kod stavke pojavljuje u više od jednog virtuelnog kontejnera, tada se najmlađi virtuelni kontejner kopira u red za prelazne kontejnere, (955), i proces se okončava, (945).
11. 11. Postupak prema jednom ili više od prethodnih zahteva, koji dalje sadrži proces agregiranja kroz:

    - primanje identifikatora kontejnera od čitača identifikatora kontejnera, (1005), i identifikator se šalje sistemu, (1010);

    - utvrđivanje dužine reda za prelazne kontejnere, (1015);

    - ako je dužina nula, kontejner se odbija, (1020);

    - ako je dužina jednaka jedan, virtuelni kontejner se pridružuje sa identifikatorom kontejnera, (1040), kontejner i pridružene stavke premeštaju se u red za kontejnere, (1045), i red za prelazne kontejnere se resetuje, (1050);

    - ako je dužina reda za prelazne kontejnere veća od jedan, (1015), onda se utvrđuje da li su identifikatori virtuelnih kontejnera slični, (1030);

    - ako identifikatori nisu slični, red za prelazne kontejnere se resetuje, (1025), i kontejner se odbija, (1020);

    - ako su identifikatori virtuelnih kontejnera slični, (1030), onda se svi virtuelni kontejneri osim jednog brišu iz reda za prelazne kontejnere, (1035), a proces se nastavlja pridruživanjem virtuelnog kontejnera sa identifikatorom kontejnera, (1040).
12. 12. Postupak prema zahtevu 11, koji dalje uključuje pridruživanje utvrđenih jedinstvenih identifikatora stavki za više stavki u kontejneru sa uočenim jedinstvenim identifikatorom kontejnera u sistemu relacione baze podataka.