RS65887B1 - Pregrada tipa rešetke za hranjenje - Google Patents

Description

Opis

Oblast tehnike

[0001] Ovaj pronalazak se odnosi na pregradu koja je tipa švedske ograde.

Prethodno stanje tehnike

[0002] Poznato je iz prethodnog stanja tehnike za rešenje pregrada koje su tipa švedske ograde, koje se sastoje od donje grede i bočnih konstrukcija koje su postavljene da na prečku, da bi se definisao prostor između njih i tako omogućilo životinji da pređe glavom na drugu stranu pregrade, na primer, kako bi došla do hrane koja se na toj poziciji nalazi. Ove prepreke uglavnom uključuju mobilno klatno koje može omogućiti ili blokirati prolazak glave životinje u prostor ili iz njega, zahvaljujući sistemu za zaključavanje. Sistem za zaključavanje se generalno sastoji od šipke koja je paralelna sa gredom i elementom koji formira graničnik koji omogućava blokiranje kretanja balansnog točka. Element koji formira graničnik je uglavnom fiksiran na šipku. Međutim, ovi sistemi za zaključavanje su krhki zbog sila koje životinje mogu da prenesu na šipku i mogu se brzo istrošiti ili deformisati. Zbog toga postoji potreba da se u ovom smislu sprovede poboljšanje postojećeg rešenja.

[0003] U patentnoj prijavi broj FR 2 979 799 opisana je pregrada koja omogućava prolaz glave životinje prema preambuli patentnog zahteva 1.

Opis pronalaska

[0004] Ovaj opis predmetnog pronalaska se odnosi na pregradu koja omogućava prolaz ili blokadu prolaza glave životinje, koja se sastoji od:

- donje grede,

- najmanje prve i druge bočne konstrukciju, koja je postavljena na gredu, prostora kroz koji prolazi vrat životinje koji je omeđen gredom i prve i druge bočne konstrukcije, - grede koja je konfigurisana tako da zauzme položaj blokiranja u kojem greda ometa prolaz vrata životinje kroz prostor i da napusti položaj blokiranja i oslobodi prolaz vrata životinje kroz prostor,

- elementa za zaključavanje koji je konfigurisan da zadrži gredu u položaju za zaključavanje, elementa za zaključavanje koji sadrži graničnik, protiv kojeg je predviđeno da kooperativni član kraka dođe u položaj za zaključavanje, i sistema za otključavanje koji je konfigurisan da zauzme položaj za otključavanje da bi se omogućilo pomeranje grede iz položaja blokiranja, i neaktivan položaj da bi se omogućilo elementu za zaključavanje da zadrži gredu u položaju blokiranja.

[0005] Sistem za otključavanje se sastoji od najmanje jedne rampe koja je konfigurisana tako da:

- u neaktivnom položaju sistema za otključavanje, zauzme prvi položaj koji je udaljen od elementa za zaključavanje u kojem je element za zaključavanje isključen da bi mogao da zadrži gredu u položaju blokiranja, i

- u poziciji za otključavanje sistema za otključavanje, usvoji drugu poziciju u kojoj je vezni deo u stanju da klizi po najmanje jednoj rampi kako bi izašao iz položaja za zaključavanje, tako da sistem za otključavanje neutrališe element za zaključavanje kako bi omogućio pomeranje grede iz položaja blokiranja.

[0006] U ovom opisu predmetnog pronalaska, termine superioran, inferioran, visok, nizak treba razumeti samo u relativnom smislu. Oni omogućavaju razlikovanje dve suštinski suprotne lokacije. Konkretno, linija koja povezuje „ visoku tačku “ sa „ niskom tačkom “ nije nužno u uobičajenom smislu reči smatrati vertikalno.

[0007] Pregrada je tipa švedske ograde, što znači da nema gornju gredu. Na švedskoj pregradi tipa ograde, bočne konstrukcije su pričvršćene za donju gredu.

[0008] Izraz „sistem za otključavanje neutrališe element za zaključavanje“ znači da sistem za otključavanje sprečava funkciju blokiranja elementa za zaključavanje u njegovom položaju za otključavanje. Kada je neutralisan, element za zaključavanje ne može zbog toga da zadrži točak za ravnotežu u zaključanom položaju. Na primer, da bi neutralisao element za zaključavanje, sistem za otključavanje ga uvlači ili apsorbuje u svom gabaritu, na primer tako što ga stavlja na mesto ili u udubljenje koje je predviđeno za ovu svrhu.

[0009] Dakle, da bi otključao gredu iz položaja blokiranja, sistem za otključavanje se pomera iz neaktivnog položaja u položaj za otključavanje. Element za zaključavanje se zbog toga može fiksirati u odnosu na krak i bočne strukture i na taj način će biti sačuvan od habanja i imati bolju otpornost na opterećenje koje izazivaju životinje.

[0010] Element za zaključavanje sadrži graničnik, na koji je predviđeno da dođe kooperativni član grede kada je u položaju blokiranja.

[0011] Dakle, moguće je imobilizirati životinju, tako da joj se, na primer, može pružiti medicinska nega.

[0012] U nekim realizacijama, sistem za otključavanje sadrži položaj za smeštaj elementa za zaključavanje u njegovom gabaritu kada je sistem za otključavanje u položaju za otključavanje.

[0013] Dakle, kada je element za zaključavanje u tom položaju, on je neutralisan i greda može izaći iz položaja blokiranja. Lokacija je postavljena u okviru gabarita sistema za otključavanje tako da se element za zaključavanje može smestiti u okviru svog gabarita i zbog toga ne formira, u odnosu na sistem za otključavanje, izbočinu koja može da utiče na gredu.

[0014] Na primer, lokacija za udubljenje, kao što je prorez, postavljena je u okviru gabarita sistema za otključavanje.

[0015] Sistem za otključavanje se sastoji od najmanje jedne rampe koja je konfigurisana tako da, u neaktivnom položaju sistema za otključavanje, zauzme prvu poziciju koja je udaljena od elementa za zaključavanje, a u poziciji za otključavanje sistema za otključavanje, zauzima drugu poziciju u kojoj se nalazi kooperativni član koji je sposoban da klizi na najmanje jednoj rampi da bi izbegao ulazak u elemenat za zaključavanje.

[0016] Najmanje jedna pregrada može biti tako konfigurisana da njena visina varira u pravcu koji je paralelan sa uzdužnim pravcem poluge; na primer, njegova visina može da varira dok se kreće horizontalno. Međutim, može se predvideti da je najmanje jedna pregrada drugačije orijentisana, na primer, tako što ima visinu koja varira u ravni koja je vertikalna na uzdužni pravac grede, dok bi njena visina bila konstantna kada se posmatra paralelno sa ovim uzdužnim pravcem. U otključanom položaju, pregrada neutrališe element za zaključavanje tako što ga prekriva, a greda se može slobodno okretati. Sa druge strane, u neaktivnom položaju sistema za zaključavanje, pregrada je odvojena od elementa za zaključavanje, na primer pod uglom, tako da se element za zaključavanje oslobađa da bi mogao da zadrži gredu.

[0017] U određenim realizacijama predmetnog pronalaska, najmanje jedna pregrada prolazi iz prve u drugu poziciju i obrnuto rotacijom oko ose koja je paralelna sa krakom.

[0018] Dakle, prelaz između neaktivnog položaja u položaj za otključavanje sistema za otključavanje može se postići na jednostavan način.

[0019] U određenim realizacijama predmetnog pronalaska, najmanje jedna pregrada je formirana na čauri koja se rotira oko svoje ose, paralelno sa gredom.

[0020] Čaura omogućava lakšu proizvodnju i montažu najmanje jedne pregrade. Kao što je gore navedeno, pregrada može biti paralelna sa osom čaure ili u drugom pravcu, na primer radijalno.

[0021] U određenim realizacijama, element za zaključavanje sadrži oslonac, pri čemu se čaura nalazi na svom nosaču.

[0022] Montaža i održavanje čaure su zbog toga lakši.

[0023] Na primer, oslonac sadrži prorez u koji se čaura može umetnuti, i na taj način obezbedi da se čaura montira na oslonac.

[0024] U nekim realizacijama predmetnog pronalaska, čaura je postavljena na šipku koja je paralelno sa gredom i okreće se oko ose čaure.

[0025] Prema tome, u slučaju kada je više bočnih struktura montirano na gredu, moguće je okretanjem šipke oko svoje ose da se sistem za otključavanje pomeri iz položaja za otključavanje u neaktivan položaj, i obrnuto.

[0026] Dakle, šipka se montira na element za zaključavanje preko čaure.

[0027] U određenim realizacijama predmetnog pronalaska, element za zaključavanje je fiksiran na gredu.

[0028] Element za zaključavanje na taj način obezbeđuje veliki otpor naporima koje životinja čini da održi pregradu u zaključanom položaju.

[0029] U određenim realizacijama predmetnog pronalaska, prva i druga bočna konstrukcija se povezuju sa gredom preko najmanje jednog elementa za montažu, pri čemu je element za zaključavanje fiksiran na najmanje jedan elemenat za montažu prve bočne konstrukcije.

[0030] Ovako fiksiran element za zaključavanje na elementu za montažu takođe obezbeđuje veliki otpor za održavanje grede u zaključanom položaju. Ovakav raspored elemenata takođe omogućavaju laku promenu razmaka između bočnih elemenata i pregrade.

[0031] U određenim realizacijama predmetnog pronalaska, elemenat za montažu se sastoji od dva dela za montažu, koji su konfigurisani tako da budu pričvršćeni jedan za drugi tako da formiraju školjku koja obuhvata pregradu.

[0032] Dakle, montaža bočnih konstrukcija sa pregradom se vrši na jednostavan i čvrst način, i možda neće biti definitivna, tako da se konstrukcije mogu lako demontirati, na primer da bi se izmenio razmak između njih.

[0033] Dakle, razumemo da prva i druga bočna konstrukcija mogu da se pričvrste direktno na pregradu, na primer zavarivanjem ili pomoću elementa za montažu.

[0034] U slučaju kada je prva bočna konstrukcija fiksirana direktno na pregradu, element za zaključavanje se fiksira za pregradu, na primer zavarivanjem.

[0035] U slučaju kada je prva bočna konstrukcija fiksirana na pregradu preko elemenata za montažu, element za zaključavanje se može fiksirati na elemenat za montažu, na primer zavarivanjem.

[0036] U određenim realizacijama, pregrada koja je tipa ograde se sastoji od više bočnih struktura koje formiraju mnoštvo prostora kroz koje prolazi vrat životinje, pri čemu je svaka bočna struktura pričvršćena na pregradu.

Kratak opis crteža

[0037]

[Sl. 1A] Slika 1A predstavlja pogled u perspektivi na švedsku ogradu tipa pregrade u skladu sa prvim primerom izvođenja predmetnog pronalaska.

[Sl. 1B] Slika 1B predstavlja pogled u perspektivi na švedsku ogradu tipa blokade glave u skladu sa drugim primerom realizacije predmetnog pronalaska.

[Sl. 2A] Slika 2A predstavlja prednji pogled na deo pregrade u skladu sa prvim primerom izvođenja predmetnog pronalaska.

[Sl. 2B] Slika 2B predstavlja prednji pogled na deo pregrade prema drugom rešenju izvođenja predmetnog pronalaska.

[Sl. 3A] Slika 3A predstavlja presek IIIA-IIIA pregrade prema prvom primeru izvođenja predmetnog pronalaska.

[Sl. 3B] Slika 3B predstavlja presek IIIB-IIIB pregrade prema drugom primeru izvođenja predmetnog pronalaska.

[Sl. 4] Slika 4 predstavlja rastavljen pogled na deo pregrade prema drugom primeru izvođenja predmetnog pronalaska.

[Sl. 5] Slika 5 takođe predstavlja rastavljen pogled na deo pregrade prema drugom primeru izvođenja predmetnog pronalaska.

[Sl. 6] Slika 6 predstavlja prednji pogled na deo pregrade, koji predstavlja nekoliko pozicija grede u skladu sa drugim primerom izvođenja predmetnog pronalaska.

[Sl. 7A] Slika 7A predstavlja prednji pogled na deo pregrade, u kome je sistem za otključavanje u položaju za otključavanje prema drugom realizacijom predmetnog pronalaska.

[Sl. 7B] Slika 7B predstavlja prednji pogled na deo pregrade, u kojem je sistem za otključavanje u neaktivnom položaju, a greda u poziciji blokiranja u skladu sa drugom realizacijom predmetnog pronalaska.

Opis realizacije predmetnog pronalaska

[0038] Slike 1A i 1B predstavljaju opšti pogled na pregradu 1 tipa švedske pregrade. Pregrada 1 se sastoji od kraka 3, koji se proteže u prvom pravcu X, i više bočnih elemenata 5 koji su postavljeni jedan za drugim na kraku 3 u prvom pravcu X. Krak 3 i i dva uzastopna bočna elementa formiraju prostor 7 u koji se može umetnuti glava ili vrat životinje, kao što je stokai. Krak 3 je namenjen da formira donju granicu prostora 7. Dakle, pregrada 1 sadrži više uzastopnih prostora 7. Kao što je prikazano na Slikama 1A, 2A i 3A, u skladu sa prvom realizacijom predmetnog pronalaska, bočne strukture 5 se mogu fiksirati direktno na krak 3. Ovo omogućava da se pojača otpor pregrade, na primer za životinje koje su krupne veličine kao što su bikovi. U skladu sa drugom realizacijom predmetnog pronalaska, bočne strukture 5 se takođe mogu montirati, sa mogučnošću demontaže, na krak 3 pomoću montažnih elemenata 9a, 9b koji se mogu videti na Slikama 1B, 2B i 3B. Dakle, razmak između bočnih struktura 5 prema prvom pravcu X mogao bi se modifikovati kako bi se prilagodio veličini životinje.

[0039] Na Slikama 4 do 7B prikazana je pregrada u skladu sa drugim primerom izvođenja predmetnog pronalaska, to jest u kojoj su bočne strukture 5 fiksirane na krak 3 preko montažnih elemenata. Opis ovih slika takođe odgovara prvoj primernoj realizaciji zajedničkih elemenata, to jest onih koji se odnose na fiksiranje bočnih konstrukcija 5 na krak 3.

[0040] Na primer, pregrada 1 može da formira granični deo ograđenog prostora za stoku. Hrana je generalno raspoređena izvan ograđenog prostora za stoku, uz spoljni deo granične pregrade 1.

[0041] U drugom primeru izvođenja predmetnog pronalaska, pregrada 1 može da formira granični deo stalka koji je namenjen da na njemu bude postavljena hrana.

[0042] Kao što je prikazano na Slikama 3A i 3B, bočne strukture 5 i krak 3 su između dve paralelne ravni P1 i P2. Prva ravan P1 je raspoređena na jednoj strani pregrade, na primer unutar ograde. Druga ravan P2 je postavljena na drugoj strani pregrade, na primer unutar ograde. Ravni P1 i P2 pružaju se u pravcu X i pravcu Y koji je suštinski normalan na pravac X.

[0043] Bočne strukture 5 su identične, sa izuzetkom spoljašnjih delova bočnih struktura 5A, 5B koje se nalaze na spoljnoj ivici pregrade 1. Bočna struktura 5 će biti opisana u nastavku, koja ne odgovara spoljašnjim bočnim strukturama 5A, 5B. Ostale bočne strukture 5 osim spoljašnjih bočnih struktura 5A, 5B odgovaraju opisu koji je dat u nastavku.

[0044] U ovom izvođenju predmetnog pronalaska, bočna struktura 5 ima suštinski obrnuti U oblik. Bočna struktura 5 zbog toga sadrži prvi uspravni stub 11 i drugi uspravni stub 13, pri čemu su prvi i drugi stubovi 11, 13 u suštini paralelni. Prvi i drugi stubovi 11, 13 su poprečni i, u ovom primeru, u suštini normalni na krak 3. Zbog toga se prvi i drugi stubovi 11, 13 ovde pružaju u pravcu Y. Prvi i drugi stubovi 11, 13 odgovaraju bočnim krakovima U. Prvi uspravni stub 11 formira bočnu granicu prvog prostora 7a, a drugi uspravni stub 13 formira bočnu granicu drugog prostora 7b koji je u suštini paralelan sa prvim prostorom 7a. Prvi krajnji deo 11a prvog uspravnog stuba 11 i prvi krajnji deo 13a drugog stuba 13, koji odgovara slobodnom krajnjim delovima krakova U, direktno sarađuju sa krakom 3 kao što je prikazano na Slikama 1A, 2A i 3A, ili preko montažnih elemenata 9a, 9b, kao što je prikazano na Slikama 1B, 2B i 3B. Drugi krajnji deo 11b prvog stuba 11, naspram prvog krajnjeg dela 11a, i drugi krajnji deo 13b drugog stuba 13, naspram prvog krajnjeg dela 13a, povezani su poprečnim delom 15. Poprečni deo 15 je ovde zakrivljen a njegovi krajnji delovi su raspoređeni u produžetku drugog krajnjeg dela 11b, 13b prvog i drugog stuba 11, 13, tako da se izbegne formiranje ugla izbočenog u odnosu na koji bi se životinje mogle povrediti. Prečka 15 odgovara centralnoj šipki U. Prečka 15 je ovde formirana sa prvim i drugim stubom 11, 13. Međutim, moglo bi se predvideti da se poprečni deo 15 proizvodi nezavisno od prvog i drugog stuba 11, 13. a zatim je pričvršćen za druge krajeve 11b, 13b prvog i drugog stuba 11, 13, na primer zavarivanjem.

[0045] Bočna konstrukcija 5 dalje sadrži, ovde prikazane, šipke za ojačanje 17, 19, koje formiraju, prikazano u primeru, oblik koji je sličan suštinski obrnutom slovu T. Vertikalna šipka ovog slova T odgovara šipki za ojačanje 17. Slobodni kraj šipke za ojačanje 17 je pričvršćen za centralni deo poprečnog člana 15. Horizontalna šipka ovog slova T odgovara šipki za ojačanje 19. Svaki od krajeva šipke za ojačanje 19 je pričvršćen za uspravni element između prvog i drugog stuba 11, 13. Alternativno, može se predvideti da vertikalne šipke 17 su fiksirane direktno na pregradu, bez nužnog dodavanja horizontalne šipke. Šipke za ojačanje 17, 19 omogućavaju da se poveća čvrstoća bočne konstrukcije 5 i da se spreči prolazak glava životinja unutar prostora formiranog između prvog i drugog stuba 11, 13 i poprečnog dela 15. Opciono, dodatno ojačani element 20 je pričvršćen za šipku za ojačanje 19 tako da spreči da vratovi životinja prođu unutar prostora formiranog između šipke za ojačanje 19, bočnog elementa 3 i prvog i drugog stuba 11, 13. U primernom rešenju koje je prikazano na Slikama 1A, 2A i 3A, bočna konstrukcija 5 je montirana i fiksirana direktno na bočni element 3. U ovom primeru izvođenja, prvi krajnji delovi 11A i 13A prvog i drugog stuba 11, 13 su pričvršćeni za bočni element 3 na primer zavarivanjem, ili na bilo koji drugi način poznat stručnjacima. Dakle, pričvršćena konstrukcija omogućava značajan otpor. Takve pregrade su zbog toga pogodne za životinje sa velikom masom, na primer za bikove.

[0046] U skladu sa još jednim primerom izvođenja prikazanom na Slikama 1B, 2B i 3B, bočna konstrukcija 5 je postavljena na krak 3 preko dva montažna elementa 9a i 9b. Montažni element 9a će biti opisan u nastavku, pozivajući se na Slike 4, i 5. Ovaj opis važi za sve montažne elemente. Montažni element 9a sadrži prvi i drugi deo za montažu 21, 23 koji formiraju dve polu-ljuske i koji mogu da se sastave tako da formiraju školjku. Prvi krajnji deo 11a prvog uspravnog stuba 11 i deo kraka 3 su zbog toga stegnuti, ili u sendviču, između prvog i drugog montažnog dela 21, 23. Prema tome, bočna konstrukcija 5 je montirana na krak 3 na način da se može ukloniti, i pomoću elemenata koji povećavaju otpor silama koje se javljaju na pregradi 1 a koje vrše životinje u poređenju sa fiksiranjem zavarivanjem na primer.

[0047] U ovom primeru izvođenja predmetnog pronalaska, prvi deo 21a prvog dela za montiranje 21 i prvi deo 23a drugog dela za montiranje 23 su konfigurisani tako da zahvate prvi krajnji deo 11a uspravnog stuba 11. Drugi deo 21b prvog dela za montiranje 21 i drugi deo 23b drugog dela za montiranje 23 su konfigurisani tako da prihvate deo kraka 3. Drugim rečima, kada su prvi i drugi delovi za montiranje 21, 23 sastavljeni, prvi delovi 21a i 23a prvog i drugog dela za montiranje 21, 23 su u kontaktu sa prvim krajnjim delom 11a prvog stuba 11 komplementarnošću oblika; i drugi delovi 21b i 23b prvog i drugog dela za montiranje 21, 23 su u kontaktu sa delom kraka 3 komplementarnošću oblika.

[0048] Prvi delovi 21a i 23a prvog i drugog dela za montažu 21 i 23 su konkavni i formiraju, kada su u sklopu, čauru u pravcu Y ose koja se može postaviti oko kraja uspravnog stuba 11 ili 13; drugi delovi 21b i 23b prvog i drugog dela za montažu 21 i 23 koji su su takođe konkavni i formiraju, kada su u sklopu, čauru u pravcu X ose koja se može postaviti oko donjeg kraka 3.

[0049] Deo za montiranje 9a dalje sadrži elemente za fiksiranje prvog i drugog dela za montiranje 21, 23 koji se montiraju jedan za drugi, na delu kraka 3 i na prvom krajnjem delu 11a prvog stuba 11. Na primer, da bi se optimizovala čvrstoća montaže bočne konstrukcije na krak 3, elementi za pričvršćivanje obezbeđuju pričvršćivanje prvih delova 21a, 23a na prvi krajnji deo 11a stuba 11 sa jedne strane i pričvršćivanje drugih delova 21b, 23b na deo kraka 3.

[0050] Dakle, u ovoj realizaciji predmetnog pronalaska, prolazni otvor 21aa, 23aa je obezbeđen u svakom od prvih delova 21a i 23a prvog i drugog dela za montažu 21, 23. Prolazni otvori 21aa, 23aa prvih delova 21a, 23a su okrenuti jedan prema drugom kada se sastave prvi i drugi delovi za montažu 21, 23. Prolazni otvor 11aa je obezbeđen u prvom krajnjem delu 11a prvog stuba 11. Prolazni otvori 21aa, 23aa prvih delova 21a, 23a i otvor 11aa prvog krajnjeg dela 11a su poravnati kada su prvi i drugi delovi za montažu 21, 23 sastavljeni i sarađuju sa prvim krajnjim delom 11a. U ovoj primernoj realizaciji predmetnog pronalaska, elementi za pričvršćivanje se sastoje od prvog zavrtnja 25 koji je predviđen da bude umetnut u prolazne otvore 21aa, 23aa, 11aa a zavrtanj 26 koji je predviđen da izvrši zatezanje prvog i drugog dela za montažu 21 i 23 na prvom krajnjem delu 11a prvog stuba 11.

[0051] U ovom primeru izvođenja predmetnog pronalaska, prvi i drugi delovi za montažu 21, 23 svaki dalje obuhvata polukružni deo 21c i 23c. Polukružni delovi 21c, 23c su postavljeni u produžetku drugih delova 21b, 23b prvog i drugog dela za montažu 21, 23, respektivno. Polukružni delovi 21c, 23c svaki sadrži otvor 21ca, 23ca, pri čemu su otvore 21ca, 23ca predviđeni da budu postavljeni prema drugom kada se sklope prvi i drugi delovi za montažu 21, 23. Elementi za pričvršćivanje se sastoje od drugog zavrtnja 27 koji je namenjen da prođe kroz otvore 21ca, 23ca i navrtke 28 za zatezanje polukružnih delova 21c, 23c zajedno. Međutim, prvi i drugi delovi za montažu 21, 23 mogu se sastaviti bilo kojim drugim sredstvom za pričvršćivanje koje je poznato stručnjacima.

[0052] Delovi za montažu 9a, 9b omogućavaju da se bočna konstrukcija 5 montira dovoljno čvrsto da izdrži silu životinja kao što je stoka.

[0053] Spoljašnje bočne strukture 5A i 5B su raspoređene na krajevima pregrade. Ove spoljne bočne strukture 5A, 5B zbog toga obuhvataju deo koji ima iste karakteristike kao i druge bočne strukture 5, a ovde su to krajnji uspravni stub 22A, 22B, respektivno, koji formiraju krajeve pregrade 1 i namenjen je, na primer, da bude povezan sa drugom pregradom kućišta. Na primer, spoljna bočna struktura 5A sadrži prvi uspravni element 11 i deo poprečnog dela 15. Slobodni kraj dela poprečnog dela 15 je povezan sa krajnjim stubom 22A. Na isti način, spoljna bočna struktura 5B obuhvata drugi stub 13 i deo poprečnog dela 15. Slobodni krajnji deo poprečnog dela 15 je povezan sa krajnjim stubom 22B. Međutim, krajevi pregrade 1 mogu se formirati na bilo koji drugi način pored uspravnog položaja.

[0054] Da bi došle do hrane koja je postavljena izvan ograđenog prostora, životinje moraju da prebace svoje glave na drugu stranu pregrade. Da bi to uradile, životinje moraju da stave svoje vratove iznad prostora 7, a zatim spuste glavu tako da im vratovi klize u prostor 7, između prvog uspravnog stuba 11 bočne strukture 5 i drugog uspravnog stuba 13 uzastopne bočne strukture 5 Da bi se povukla iz prostora 7, životinja podiže glavu tako da joj vrat klizi nagore u prostor 7.

[0055] Pregrada 1 dalje sadrži sredstva za sprečavanje životinje da prođe vratom u prostor 7 ili iz njega. Ova sredstva mogu sprečiti životinju da ukloni svoj vrat iz prostora 7, na primer kada mora da jede ili se podvrgne medicinskom lečenju. ili pregledu. Ova sredstva takođe mogu sprečiti životinju da ubaci svoj vrat u prostor 7, na primer van vremena obroka životinja.

[0056] Zbog ovoga, pregrada 1 se sastoji od više greda 31 od kojih svaka može da zapreči prostor 7. Greda 31 će biti opisana u nastavku. Ovaj opis se odnosi na sve grede 31.

[0057] Greda 31 je konfigurisana tako da se okreće oko ose 33 koja se proteže u pravcu Z, suštinski upravno na pravce X i Y. Osa 33 je zbog toga suštinski normalna na prvu i drugu ravan P1, P2. Dakle, putanja grede 31, u datoj tački grede 31, je upisana u ravan koja je paralelna prvoj i drugoj ravni P1 i P2.

[0058] Greda 31 je postavljena na bočnu konstrukciju 5 preko svoje osovine 33.

[0059] U prikazanoj varijanti, greda 31 u suštini ima oblik obrnutog L. Greda 31 sadrži prvi deo 35 koji odgovara najvećoj šipki L i drugi deo 37 poprečno na prvi deo 35, koji odgovara najmanjoj šipki od L. Drugi deo 37 je nagnut u odnosu na prvi deo 35 pod uglom između 45° i 90°, poželjno između 70° i 90°. Prema prikazanoj varijanti, drugi deo 37 je nagnut u odnosu na prvi deo 35 pod uglom od približno 80°. Prvi i drugi deo 35, 37 formiraju krivinu između sebe kako bi se izbegli izbočeni uglovi koji bi mogli da povrede životinje.

[0060] U prikazanoj varijanti, prvi deo 35 sadrži prolazni otvor 36, u koji je umetnut ležaj 40 koji je konfigurisan tako da primi osovinu 33. Ležaj 40 na taj način omogućava da se ograniči habanje osovine 33 i grede 31. Osovina 33 je slobodno postavljena u ležaj 40, tako da se greda 31 može slobodno okretati oko osovine 33. Prema jednoj varijanti, osovina se može montirati direktno u prolazni otvor 36 prvog dela 35.

[0061] Prvi uspravni stub 11 takođe sadrži prolazni otvor 38 koji je namenjen da primi osovinu 33. Osovina 33 može biti montirana slobodno ili ne u prolazni otvor 38 prvog uspravnog stuba 11 bočne konstrukcije 5. Osovina 33 može da ima granične elemente koji omogućavaju da se osovina 33 drži u prolatnim otvorima 36, 38 prvog stuba 11 i grede 31. Na primer, osovina 33 može biti zavrtanj. U ovom slučaju, jedan od graničnih elemenata je glava zavrtnja 33a, a drugi granični elemenat je navrtka 33b koja je zavrnuta na navoj zavrtnja. Međutim, osovina 33 može biti proizvedena u bilo kom drugom obliku, na primer, jednostavna šipka koja sadrži graničnike na svakom od svojih krajeva.

[0062] Prema tome, greda 31 je pomerena u odnosu na bočne strukture 5 i na krak 3. Zaista, greda 31 se ne nalazi između prve i druge ravni P1, P2. Greda 31 se nalazi na primer iza ravni P1, između ravni P1 i ravni P3, prema spoljašnjoj strani kućišta. Dakle, greda 31 je pomerena, ovde prema spoljašnjoj strani kućišta. U drugom primernom izvođenju, greda 31 može da se pomeri prema unutrašnjosti kućišta.

[0063] Kao što je prikazano na Slici 6 punim linijama, u referentnoj poziciji PR, koja odgovara vertikalnoj poziciji prvog dela 35 grede 31, prvi deo 35 je poravnat sa prvim uspravnim stubom 11 bočne strukture 5 u trećem pravcu Z. Drugim rečima, ose prvog dela 35 grede 31 i prvog uspravnog stuba 11 bočne konstrukcije 5 uključene su u ravan koju formiraju drugi i treći pravci Y, Z.

[0064] Na Slici 2A i Slici 2B, greda 31 je konfigurisana tako da zauzima prostor 7b koji je predviđen za referentnu poziciju PR. U ovoj poziciji, drugi deo 37 grede 31 zatvara prostor, ovde 7b. Drugim rečima, u referentnoj poziciji PR, drugi deo 37 grede 31 formira granicu prostora 7b. U ovom položaju, drugi deo 37 grede 31 je u suštini paralelan sa krakom 3, ili formira ugao između 0° i 45° u odnosu na krak 3. Poželjno, drugi deo 37 formira ugao između 0° i 20 ° u odnosu na krak 3. Dakle, u referentnom položaju PR, drugi deo 37 sprečava životinju da unese svoj vrat u prostor 7, 7b ili da ukloni svoj vrat iz prostora.

[0065] Zaustavni element 39 se može montirati na bočnu strukturu 5 i/ili na ososovinu 33 tako da definiše prvi i drugi krajnji položaj PE1, PE2 grede 31, kako je prikazano na Slici 6 isprekidanim linijama, i na taj način definiše amplitudu okretanja grede 31. Zaustavni element 39 zbog toga sadrži prvi graničnik 41 koji je konfigurisan tako da zaustavi gredu 31 u prvom ekstremnom položaju PE1, kada se greda 31 okreće u smeru kazaljke na satu, gledano izvan kućišta; a drugi graničnik 43 je konfigurisan tako da zaustavi gredu 31 u drugom krajnjem položaju PE2, kada se greda 31 okreće u smeru suprotnom od kazaljke na satu, gledano izvan kućišta. Vaga 31 je konfigurisana da se kreće od prve krajnje pozicije PE1 do druge krajnje pozicije PE2 okretanjem u smeru suprotnom od kazaljke na satu.

[0066] U prvom ekstremnom položaju PE1, prvi deo 35 grede 31 je nagnut za ugao j koji se kreće u granicama između 0° i 30° u smeru kazaljke na satu u odnosu na referentni položaj PR. U prvom krajnjem položaju PE1, drugi deo 37 zatvara prostor 7.

[0067] U drugom ekstremnom položaju PE2, prvi deo 35 grede 31 je nagnut u odnosu na referentni položaj PR za ugao i između 30° i 45° u smeru suprotnom od kazaljke na satu. U drugom ekstremnom položaju PE2, drugi deo 37 grede 31 nije raspoređen preko prostora 7. Greda 31 koja može da blokira prolaz vratu životinje u prostoru 7a na Slici 2A i Slici 2B je prikazana u drugom ekstremnom položaju PE2.

[0068] U prikazanom primeru, prvi i drugi graničnik 41, 43 zaustavnog elementa 39 su raspoređeni na jednoj strani osovine 33 gde se nalazi konstrukcija, a ne na drugoj strani osovine 33 gde se nalazi prostor 7.

[0069] Prvi i drugi graničnik 41, 43 mogu biti napravljeni od gume ili sličnog (na primer materijala tipa polimera za prigušivanje), kako bi se ograničila buka kada greda 31 dostigne jedan od prvog i drugog ekstremnog položaja PE1 , PE2 i dolazi u kontakt sa jednim ili drugim od prvog i drugog graničnika 41, 43.

[0070] U prikazanom primeru, drugi graničnik 43 sadrži izbočenje 44 koje je napravljeno od gume ili sličnog. Izbočina 44 mora biti sabijena da bi se greda 31 dovela u referentni položaj PR ili u prvi krajnji položaj PE1.

[0071] U ovoj realizaciji, prvi i drugi graničnik 41, 43 su postavljeni na oslonac 45 zaustavnog elementa 39, koji ima suštinski U-oblik. Prvi i drugi graničnik 41, 43 su postavljeni na centralnu šipku zaustavnog elementa U, i slobodni krajnji delovi krakova bočnih krajeva U su postavljeni na osovinu 33 kroz otvore<.>

[0072] Greda 31 dalje sadrži, u ovoj realizaciji, element 46 koji, kada je greda van svog zaključanog položaja, formira prepreku u otvoru koji je tako oslobođen ispod donjeg kraja 35a grede. Ovo sprečava malu životinju kao što je tele da prođe delom svog tela u ovaj prostor, uz rizik da se nađe zarobljena kada se greda vrati u položaj zaključavanja.

[0073] Pregrada 1 dalje sadrži element za zaključavanje 51 grede 31. Element za zaključavanje 51 je ovde formiran u obliku ploče (ravnog gvožđa) 53 u kome je predviđen prorez 54.

[0074] Na Slikama 4, 5, 6, 7A i 7B, ploča 53 je pričvršćena za prvi montažni deo 21 prvog stuba 11 na slici 6, ovde zavarivanjem. Međutim, u realizaciji gde su bočne strukture 5 montirane direktno na krak, ploča se fiksira direktno za krak, kao što je prikazano na Slikama 1A, 2A i 3A, na primer zavarivanjem. Ploča 53 bi se međutim mogla fiksirati na krak 3 ili na prvi montažni deo 21 prvog stuba 11 na bilo koji drugi način poznat stručnjacima.

[0075] Ravan u kojoj je upisana bočna površina ploče 53 je u suštini normalna na osu kraka 3. Ploča 53 se nalazi ispod prvog dela 35 grede 31 kada je greda 31 u referentnom položaju PR.

[0076] Greda 31 sadrži kooperativni član 55 koji je konfigurisan tako da sarađuje sa delom ploče 53 formirajući graničnik tako da održava gredu 31 u položaju blokiranja, koji ovde odgovara referentnoj poziciji PR. Kooperativni član 55 je postavljen na prvi deo 35 grede 31, na slobodnom krajnjem delu 35a prvog dela 35. U prikazanoj varijanti, kooperativni element 55 sadrži pokretni element, u odnosu na prvi i drugi deo 35, 37 grede 31, na primer poluga za blokiranje 59. U prikazanoj varijanti, završni deo 60 napravljen od plastike, na primer elastomera, pokriva krajnji deo poluge za blokiranje 59. U prikazanom primeru, poluga za blokiranje 59 može da okreću se oko ose 57 koja je u suštini normalna na prvu i drugu ravan P1 i P2. Osovina 57 je ovde montirana na oslonac 61 fiksiran za slobodni kraj 35a prvog dela 35. Zaista, oslonac 61 ovde sadrži rupe 61ba i 61ca, u koje se osovina 57 može umetnuti. Nosač 61 ovde ima U oblik. Centralna šipka 61a U oblika je pričvršćena za slobodni kraj 35a prvog dela 35 na bilo koji način poznat stručnjacima, na primer zavarivanjem. Bočne šipke U oblika 61b, 61c obuhvataju prolazne rupe 61ba i 61ca u koje je montirana osovina 57.

[0077] Prema jednoj varijanti, poluge za blokiranje 59 može da bude elastično deformabilna i da bude fiksno postavljena na slobodni kraj 35a prvog dela 35 grede 31.

[0078] Prema drugoj varijanti, poluge za blokiranje 59 bi se mogla montirati direktno u slobodni kraj 35a prvog dela 35 grede 31.

[0079] Poluge za blokiranje 59 je zbog toga u stanju da zauzme položaj u kojem ona može da se osloni na ploču 53 formirajući graničnik i položaj u kome poluge za blokiranje 59 može da izbegne ploču 53 pošto formira graničnik kako bi omogućio kraku 31 da se slobodno okreće.

[0080] Pregrada 1 dalje sadrži sistem za otključavanje 65 za gredu 31, koji je konfigurisan tako da bude u kontaktu sa elementom za zaključavanje 51. Sistem za otključavanje 65 može da zauzme poziciju za otključavanje, prikazanu na Slici 7A, i neaktivan položaj, prikazan na Slici 7B. U neaktivnom položaju, element za zaključavanje 51 može da blokira gredu 31 u položaju za zaključavanje. U položaju za otključavanje, element za zaključavanje je neutralizovan tako da omogući pomeranje grede 31 iz položaja za zaključavanje. U otključanom položaju, sistem za otključavanje 65 sarađuje sa polugom za blokiranje 59 tako da se okreće oko ose 57 i tako prolazi iznad ploče 53.

[0081] Sistem za otključavanje 65 se sastoji od okretne šipke 67 i čaure 73. Šipka 67 se okreće oko ose čaure 73. Čaura 73 sadrži prorez 74 u koji je šipka 67 montirana da slobodno klizi. Šipka 67 ovde ima oblik polumeseca kako bi se ograničio njen obim. Prorez 74 na čauri 73 takođe ima oblik polumeseca. Međutim, šipka 67 i prorez 74 čaure 73 mogu imati bilo koji drugi oblik, omogućavajući im da sarađuju sa čaurom 73 tako da rotacija šipke 67 izaziva rotaciju čaure 73. Šipka 67 i prorez 74 čaure 73 su komplementarnog oblika. Čaura 73 je ovde napravljena od plastike.

[0082] Osa šipke 67 je zbog toga pomerena u odnosu na osu čaure 73, ali je šipka 67 konfigurisana tako da se okreće oko ose čaure 73.

[0083] Šipka 67 i čaura 73 se tako nnalaze na elementu za zaključavanje 51, a time i na ploči 53 koja takođe čini oslonac.

[0084] Ploča 53 zbog toga formira s jedne strane graničnik na koji se kooperativni član 55 oslanja u položaj blokiranja grede 31, a sa druge strane oslonac, konfigurisan tako da nosi čauru 73 i šipku 67 uz pomoć čaure.73.

[0085] Kao što je opisano, u ovoj varijanti, element za zaključavanje 51 ima oblik ploče. Međutim, element za zaključavanje 51 može imati bilo koji drugi oblik koji mu omogućava da ima funkciju zaustavljanja i funkciju potpore za čauru 73 i šipku 67.

[0086] Čaura 73 sadrži najmanje jednu rampu 75. U prikazanoj varijanti, čaura 73 sadrži prvu rampu 75 i drugu rampu 77. Prva rampa i druga rampa 75, 77 konvergiraju jedna prema drugoj. Prva rampa i druga rampa 75, 77 su razmaknute jedna u odnosu na drugu za rastojanje d tako da se deo ploče 53, čija je debljina znatno manja od rastojanja d, može umetnuti između prve i druge rampe 75, 77. rampe su ovde konfigurisane tako da njihova visina varira kada se posmatra paralelno sa uzdužnim pravcem kraka. Kao što je naznačeno, čaura možda nema rampu ili ima najmanje jednu rampu koja je drugačije orijentisana, na primer tako što ima visinu koja radijalno varira.

[0087] Dakle, kada korisnik montira čauru 73, on je ubacuje u prorez 54 prema unapred određenom nagibu, zatim, kada se ploča 53 nalazi na prostoru između prve i druge rampe 75, 77, korisnik okreće čauru 73 oko svoje osa, pa su tako prva i druga rampa raspoređene sa obe strane ploče 53 i čaura 73 se tako oslanja na ploču 53.

[0088] U otključanom položaju, prva i druga rampa 75, 77 konvergiraju ka gornjoj spoljnoj ivici ploče 53, to jest u drugom pravcu Y prema krajnjem delu 35a prvog dela 35 grede 31, tako da jezičak može prelaze preko ploče 53. Drugim rečima, u otključanom položaju, prostor između prve i druge rampe 75, 77 formira lokaciju za deo ploče 53 koji formira graničnik. Dakle, prva i druga rampa 75, 77 potpuno apsorbuju deo ploče 53 koji formira graničnik. Deo ravan 53 koji formira graničnik je stoga uvučen između prve i druge rampe 75, 77. Visina prve i druge rampe je prema tome veća ili jednaka visini dela ravni 53 koji formira graničnik. Dakle, greda 31 može da se kreće između prve i druge krajnje pozicije PE1, PE1, van položaja blokiranja. Drugim rečima, kada je sistem za otključavanje 65 u položaju za otključavanje, poluga za blokiranje 59 može da klizi po jednoj i/ili drugoj od prve i druge rampe 75, 77 i po spoljnoj ivici ploče 53 tako da izbegne deo ploče 53 koja formira graničnik.

[0089] U neaktivnom položaju, prva i druga rampa 75, 77 ne konvergiraju u drugom pravcu Y, već u pravcu koji je poprečan na drugi pravac 7, na primer u trećem pravcu Z. Drugim rečima, deo ploče 53 koja formira graničnik je slobodna od prve i druge rampe 75, 77. Dakle, poluga za blokiranje 59 ne može da prođe iznad ploče 53, a greda 31 ne može da ide u drugi krajnji položaj PE2. Greda 31 je u zaključanom položaju i može da se okreće samo između prvog ekstremnog položaja PE1 i referentnog položaja PR. Izbočina 44 se može konfigurisati tako da vrati gredu 31 u referentnu poziciju PR. Izbočina 44 se može formirati od materijala koji apsorbuje buku, na primer od materijala tipa elastomera, kako bi se smanjila buka za vreme pomeranja grede.

[0090] Dakle, u neaktivnom položaju koji je prikazan na Slici 7B, prva i druga rampa 75, 77 zauzimaju prvi položaj, u kome se oslobađa deo ploče 53 koji formira graničnik, a u položaju za otključavanje koji je prikazan na Slici 7A, prva i druga rampa 75, 77 zauzimaju drugu poziciju da izbegnu deo ravni 53 koji formira graničnik.

[0091] Prva i druga rampa 75, 77 pomeraju se iz prve pozicije u drugu poziciju, i obrnuto, rotiranjem šipke 67 oko osovine čaure 73. U prikazanoj realizaciji, prva i druga rampa 75, 77 su konfigurisane tako da se okreću preko ugaonog opsega od približno 90°, tj. između 0 i 90° u odnosu na drugi pravac Y. Pregrada može da sadrži graničnik (nije vidljiv) za ograničavanje ugaonog opsega čaure tako da kada je čaura 73 montirana u prorezu 54, čaura 73 više ne može da usvoji unapred određeni nagib koji omogućava da se montira i demontira. Da bi se čaura 73 mogla demontirati, graničnik se prvo mora demontirati. Zbog toga su rizici neželjene demontaže čaure 73 ograničeni. Na primer, zaustavljanje rotacije koja sprečava da čaura 73 bude u svom položaju za montažu obavlja se kontrolnom polugom (nije prikazano) šipke 67, koja je konfigurisana tako da je aktivira korisnik kada pomeri sistem za otključavanje 65 iz položaja za otključavanje u neaktivan položaj i obrnuto.

[0092] Aktiviranjem kontrolne poluge, sistem za otključavanje 65 može da se pomeri iz položaja za otključavanje u neaktivan položaj, i obrnuto, rotacijom šipke 67 oko ose čahure 73, što dovodi do okretanja čaure 73, kao što je prikazano. strelicama F1 i F2 na Sl.7B.

[0093] Iako je ovaj pronalazak opisan u vezi sa specifičnim aspektima, očigledno je da se modifikacije i izmene mogu izvršiti u ovim primerima bez odstupanja od opšteg obima predmetnog pronalaska kako je definisano zahtevima.

Claims (10)

Zahtevi

1. Pregrada (1) tipa zaglavlja, se sastoji od:

- donji bočni krak (3),

- najmanje prvu i drugu bočnu konstrukciju (5), koja je postavljena na bočni krak (3), prostor (7) za prolaz vrata životinje koji je omeđen bočnim krakom (3) i prve i druge bočne strukture (5),

- grede (31) koja je konfigurisana tako da zauzme položaj blokiranja u kojem greda (31) ometa da prođe vrat životinje u prostoru (7) i da napusti položaj blokiranja i oslobodi prolaz vratu životinje u prostor (7),

- element za zaključavanje (51) koji je konfigurisan tako da zadrži gredu (31) u položaju blokiranja, pri čemu element za zaključavanje (51) sadrži graničnik (53), naspram koga je kooperativni član (55) grede (31) koji je namenjen za držanje grede u položaju blokiranja, i

- sistem za otključavanje (65) koji je konfigurisan tako da zauzme položaj za otključavanje kako bi omogućio pomeranje grede (31) iz položaja blokiranja, a neaktivan položaj da omogući elementu za zaključavanje (51) da zadrži gredu (31) u položaju blokiranja,

karakteriše se time što sistem za otključavanje (65) sadrži najmanje jednu rampu (75, 77) konfigurisanu tako da:

- u neaktivnom položaju sistema za otključavanje (51), zauzme prvi položaj koji je dalje od elementa za zaključavanje u kojem je element za zaključavanje (51) otpušten da bi mogao da zadrži gredu (31) u položaju blokiranja, i

- u poziciji za otključavanje sistema za otključavanje (65), koristi drugu poziciju u kojoj kooperativni član (55) može da klizi po najmanje jednoj rampi (75, 77) kako bi izašao iz elementa za zaključavanje (51), tako da sistem za otključavanje (65) neutrališe element za zaključavanje (51) tako da omogući pomeranje grede (31) iz položaja blokiranja.

2. Pregrada (1) tipa blokade glave prema patentnom zahtevu 1, karakteriše se time što sistem za otključavanje (65) sadrži lokaciju koja omogućava smeštaj elementa za zaključavanje (51) u njegovom gabaritu kada je sistem za otključavanje (65) u položaju za otključavanje.

3. Pregrada (1) tipa blokade glave prema patentnom zahtevu 1 ili 2, karakteriše se time što najmanje jedna rampa (75, 77) prelazi iz prve u drugu poziciju i obrnuto rotacijom oko ose paralelne sa bočnim krakom. (3).

4. Pregrada (1) tipa blokade glave prema patentnom zahtevu 3, karakteriše se time što je najmanje jedna rampa (75, 77) formirana na čauri (73) koja se može pomerati rotacijom oko svoje ose, paralelno sa bočnim krakom (3).

5. Pregrada (1) tipa blokade glave prema patentnom zahtevu 4, karakteriše se time što element za zaključavanje (51) sadrži oslonac (53), pri čemu se čaura (73) nalazi na osloncu (53).

6. Pregrada (1) tipa blokade glave prema bilo kom od patentnih zahteva 4 ili 5, karakteriše se time što je čaura (73) postavljena na šipku (67) paralelno sa bočnim krakom (3) i okreće se oko osovine čahure. (73).

7. Pregrada (1) tipa blokade glave prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, karakteriše se time što je element za zaključavanje (51) fiksiran na bočni krak (3).

8. Pregrada (1) tipa blokade glave prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 7, karakteriše se time što su prva i druga bočna konstrukcija montirane na bočni krak (3) preko najmanje jednog montažnog elementa (9a, 9b), element za zaključavanje (51) je pričvršćen na najmanje jedan montažni element (9a, 9b) prve bočne konstrukcije (5).

9. Pregrada (1) tipa blokade glave prema patentnom zahtevu 8, karakteriše se time što najmanje jedan montažni element (9a, 9b) sadrži dva dela za montažu (21, 23), koji su konfigurisani tako da budu pričvršćeni jedan za drugi tako da formiraju školjku koja obuhvata bočni krak (3).

10. Pregrada (1) tipa blokade glave prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, karakteriše se time što se sastoji od više bočnih struktura (5) koje formiraju veći broj prostora (7) za prolaz vrata životinje, pri čemu je svaka bočna struktura (5) pričvršćena na bočni krak (3).