RS66164B1 - Postupak i aparat za dijagnostikovanje kvara skretnice - Google Patents

Description

Opis

OBLAST TEHNIKE

[0001] Tehnička rešenja ovog pronalaska se odnose na tehničku oblast železničkog transporta, a posebno, na postupak dijagnostikovanja kvara skretnice, aparat za dijagnostikovanje kvara skretnice, elektronski uređaj i kompjuterski čitljiv medijum za skladištenje podataka.

STANJE TEHNIKE

[0002] Skretnica je jedan od tri spoljna dela signalnog uređaja na železnici, i ako je skretnica u kvaru, saobraćaj će biti ozbiljno pogođen. Pošto se skretnica veoma često rotira u železničkom saobraćaju i pošto je stopa kvarova relativno visoka, pregled i održavanje skretnice je veoma važno.

[0003] Povezana tehnologija je da se uspostavi biblioteka standardne krive skretnice, i da se uporede krive dejstva skretnice sa bibliotekom standardne krive kvara u realnom vremenu kako bi se otkrio sadržaj kvara skretnice Međutim, uspostavljanje biblioteke standardne krive kvara treba da bude podržano ogromnim podacima stvarne krive kvara, biblioteku standardne krive je teško uspostaviti, a procena kvara skretnice zavisi od broja standardnih kriva kvara u biblioteci krive, koji ima veoma nisku primenljivost; a u slučaju različitih oblika kriva delovanja skretnica u inženjerskoj primeni, tačnost dijagnostikovanja kvara će biti ozbiljno smanjena.

[0004] Prethodno stanje tehnike može se videti u CN 112214634A i CN 108287273B.

SUŠTINA PRONALASKA

[0005] Tehnička rešenja ovog pronalaska obezbeđuju postupak dijagnostikovanja kvara skretnice, aparat za dijagnostikovanje kvara skretnice, elektronski uređaj i kompjuterski čitljiv medijum za skladištenje kako bi se tačno locirala početna i krajnja pozicija svake skretnice, kako bi se rešio problem da je tačnost dijagnostikovanja kvara skretnice smanjena zbog različitih oblika kriva delovanja skretnice.

[0006] Pronalazak je izložen u priloženom setu patentnih zahteva.

[0007] Primenom tehničkog rešenja ove patentne prijave, početna i krajnja tačka svake faze akcije skretnice na krivi dejstva skretnice mogu se odrediti prema vrednosti svakog elementa diskretne sekvence u krivi dejstva skretnice, kako bi se implementirala tačna lokacija akcione krive koju doživljava svaka faza akcije skretnice, i na osnovu toga, dijagnostika usmerenja može da se izvrši na segmentima krive dejstva koje doživljava svaka faza dejstva skretnice, da se izbegne da se ciljano dijagnostikovanje kvara ne može izvršiti zbog činjenice da su vremenske dužine iste faze dejstva skretnice u različitim krivama delovanja skretnice nedosledne i da postoji mnogo tipova faza delovanja skretnice, čime se rešava problem da je tačnost dijagnostikovanja kvara skretnica smanjena zbog različitih oblika kriva dejstva skretnice, a može se postići i tehnički efekat da se položaj kvara skretnice locira tačnije, što pomaže održavacu uređaja da brzo reši kvar, kako bi se smanjilo vreme uticaja na rad železnice.

[0008] Da bi se jasnije razumela tehnička sredstva ovog pronalaska, ona se mogu primeniti u skladu sa sadržajem specifikacije, i kako bi se gornji i drugi objekti, karakteristike i prednosti ovog pronalaska učinili razumljivijim, specifična tehnička rešenja su navedene u nastavku.

KRATAK OPIS CRTEŽA

[0009] Čitanjem detaljnog opisa neograničavajućih tehničkih rešenja sa referencom na sledeće crteže, druge karakteristike, objekti i prednosti ovog pronalaska će postati očiglednije. Crteži se koriste samo za ilustraciju poželjnih tehničkih rešenja i neće se smatrati ograničenjem za ovaj pronalazak. Takođe, u svim crtežima, koriste se isti referentni znakovi za označavanje istih komponenti. Na crtežima:

Sl. 1 je dijagram toka postupka dijagnostikovanja kvara skretnice prema jednom tehničkom rešenju ove patentne prijave;

Sl. 2 je dijagram toka drugog postupka dijagnostikovanja kvara na skretnicama obezbeđenog u drugom tehničkom rešenju ove patentne prijave;

Sl. 3 je dijagram krive snage skretnice obezbeđene tehničkim rešenjem ove patentne prijave;

Sl. 4 je šematski dijagram opsega vrednosti ciljnog elementa diskretne sekvence obezbeđene tehničkim rešenjem ove patentne prijave;

Sl. 5 je strukturni šematski dijagram aparata za dijagnostikovanje kvara na skretnici obezbeđenog tehničkim rešenjem ove patentne prijave; i

Sl. 6 je strukturni šematski dijagram elektronskog uređaja obezbeđenog tehničkim rešenjem četiri ove patentne prijave.

DETALJAN OPIS

[0010] Ovaj pronalazak će biti dalje detaljno opisan u nastavku sa referencom na crteže i tehnička rešenja. Podrazumeva se da se ovde opisana specifična tehnička rešenja koriste samo da ilustruju, a ne da ograničavaju predmetni pronalazak. Pored toga, treba dalje napomenuti da, radi lakšeg opisa, crteži prikazuju samo deo strukture u vezi sa ovim pronalaskom, ali ne i celu strukturu.

[0011] Pre dalje diskusije o primerima tehničkih rešenja, treba napomenuti da su neki primeri tehničkih rešenja opisani kao procesi ili postupci prikazani kao dijagrami toka. Iako dijagrami toka opisuju operacije (ili korake) kao sekvencijalnu obradu, mnoge operacije se mogu implementirati paralelno, podudarno ili istovremeno. Pored toga, redosled raznih operacija se može preurediti. Obrada se može prekinuti kada se operacija završi, ali može imati i dodatne korake koji nisu uključeni u crteže. Obrada može odgovarati postupcima, funkcijama, procedurama, podrutinama, potprogramima itd.

Tehničko rešenje jedan

[0012] Sl. 1 je dijagram toka postupka dijagnostikovanja kvara skretnice obezbeđen tehničkim rešenjem jedan ovog pronalaska. Postupak se može primeniti na slučaj kada se dijagnostikovanje kvara vrši kada se skretnica na železničkom koloseku prebaci, postupak se može izvršiti pomoću aparata za dijagnostikovanje kvara skretnice, a aparat se može implementirati softverom i/ili hardverom i može se integrisati u elektronski uređaj koji ima funkciju mrežne komunikacije. Kao što je prikazano na Sl. 1, postupak dijagnostikovanja kvara skretnice u ovom tehničkom rešenju uključuje korake:

S 110: akvizicija ciljne krive dejstva skretnice ciljne skretnice; gde kriva skretnice uključuje seriju elemenata diskretne sekvence generisanih dejstvima skretnice u različitim vremenima pokretanja.

[0013] Pri čemu sistem za dijagnostikovanje kvara skretnice dobija ciljnu krivu delovanja skretnice ciljne skretnice, u procesu korišćenja uređaja za prebacivanje skretnice da izvrši rotaciju skretnice, gde će odgovarajuće tačke diskretne sekvence biti generisane u različitim vremenima pokretanja rotacije, i ovi elementi diskretne sekvence su povezani da formiraju krivu skretnice kada se izvrši rotacija skretnice. Jedna kriva skretnice može uključivati četiri faze delovanja skretnice otključavanje skretnice, rotaciju skretnice, zaključavanje skretnice i završetak prebacivanja kskretnice. Kriva dejstva skretnice može biti kriva snage skretnice ili kriva strujnog dejstva skretnice koja se generiše izvršavanjem radnji skretnice, tip elementa diskretne sekvence može biti snaga ili struja, a vrednost elementa diskretne sekvence može biti vrednost snage ili trenutna vrednost. Kriva skretnice uključuje seriju diskretnih sekvenci generisanih delovanja skretnice u različitim vremenima pokretanja.

[0014] U opcionom rešenju ovog tehničkog rešenja, može se kombinovati sa jednim ili više opcionih rešenja u ovom tehničkom rešenju. Pri čemu tip elementa diskretne sekvence može biti snaga ili struja. Trenutna kriva ili kriva snage može se dobiti prema potrebi ili prema stvarnim dejstvima skretnice.

[0015] S 120: segmentiranje ciljne krive dejstva skretnice, u skladu sa vrednosti svakog elementa diskretne sekvence u ciljnoj krivi dejstva skretnice.

[0016] Pri čemu sistem za dijagnostikovanje kvara skretnice segmentira ciljnu krivu delovanja skretnice prema vrednosti svakog elementa diskretne sekvence u ciljnoj krivi delovanja skretnice. Sve tačke diskretne sekvence mogu se podeliti na faze dejstva skretnice kojima pripadaju prema vrednosti svakog elementa diskretne sekvence, i na taj način, se kriva dejstva skretnice može segmentirati u četiri faze dejstva skretnice otključavanja skretnice, rotacije skretnice, zaključavanja skretnice, i završetak prebacivanja skretnice, i svaka faza dejstva skretnice će imati više segmenata krive skretnice koji se sastoje od elemenata diskretne sekvence.

[0017] U opcionom rešenju ovog tehničkog rešenja, može se kombinovati sa jednim ili više opcionih rešenja u ovom tehničkom rešenju. Pri čemu segmentiranje ciljne krive dejstva skretnice prema vrednosti svakog elementa diskretne sekvence u ciljnoj krivi dejstva skretnice može uključivati operacije:

Uzimanje elementa diskretne sekvence sa maksimalnom vrednošću u elementima diskretne sekvence na krivi dejstva skretnice kao početne tačke faze otključavanja skretnice na ciljnoj krivi dejstva skretnice.

[0018] Pri čemu dijagnostikovanje kvara skretnice uzima element diskretne sekvence sa maksimalnom vrednošću u elementima diskretne sekvence krive dejstva skretnice kao početnu tačku faze otključavanja skretnice na ciljnoj krivi dejstva skretnice, to jest, prvi element diskretne sekvence elemenata diskretne sekvence u fazi otključavanja skretnice u četiri faze dejstva skretnice u krivi dejstva skretnice. Uzimajući da je kriva skretnice diskretnog vremena sekvence A={A1,A2,...,An}, a diskretna vrednost sekvence B={B1,B2,...,Bn} kao primer, maksimalna vrednost elementa sekvence Bx, tada je početna tačka faze otključavanja skretnice na ciljnoj krivi dejstva skretnice (Ax, Bx).

[0019] U opcionom rešenju ovog tehničkog rešenja, može se kombinovati sa jednim ili više opcionih rešenja u ovom tehničkom rešenju. Pri čemu segmentiranje ciljne krive dejstva skretnice prema vrednosti svakog elementa diskretne sekvence u ciljnoj krivi dejstva skretnice može dalje da uključuje operacije:

Uzimanje poslednjeg elementa diskretne sekvence čija je vrednost različita od nule na ciljnoj krivi dejstva skretnice kao početne tačke završne faze rotacije na ciljnoj krivi dejstva skretnice, i uzimanje poslednjeg elementa diskretne sekvence na ciljnoj krivi dejstva skretnice kao krajnje tačke faze završetka rotacije u ciljnoj krivi dejstva skretnice, kada se utvrdi da postoji element diskretne sekvence čija je vrednost nula u ciljnoj krivi dejstva skretnice.

[0020] Pri čemu se poslednji element diskretne sekvence čija je vrednost različita od nule u ciljnoj krivi dejstva skretnice uzima kao početna tačka faze završetka rotacije u ciljnoj krivi dejstva skretnice, a poslednji element diskretne sekvence u ciljnoj krivi dejstva skretnice se uzima kao krajnja tačka faze završetka rotacije u krivi dejstva ciljne skretnice, kada se utvrdi da postoji tačka diskretne sekvence čija je vrednost nula u krivi ciljne skretnice. Prema gore navedenim opcionim rešenjima, krajnja tačka faze završetka rotacije na ciljnoj krivi dejstva skretnice je (An, Bn), sortiranje se vrši u vremenskoj sekvenci, a kao početna tačka faze završetka rotacije, poslednji element diskretne sekvenca čija vrednost je različita od nule je (Ah, Bh).

[0021] S130: dijagnostikovanje kvara se vrši na segmentima krive podeljenim za svaku fazu delovanja skretnice, u skladu sa rezultatom segmentacije ciljne skretnice, kako bi se sprovelo dijagnostikovanje kvara ciljne skretnice.

[0022] Pri čemu sistem za dijagnostikovanje kvara skretnice vrši dijagnostikovanje kvara za segmente krive svake faze, u skladu sa rezultatom segmentacije krive dejstva ciljne skretnice, kako bi implementirao dijagnostikovanje kvara ciljne skretnice.

[0023] Pri čemu, izvođenje dijagnostike kvara na segmentima krive podeljene za svaku fazu delovanja skretnice, prema rezultatu segmentacije ciljne krive dejstva skretnice, kako bi se sprovela dijagnostikovanje kvara ciljne skretnice, uključuje korake:

Procenjivanje da ciljna skretnica ima grešku u zaključavanju skretnice, u fazi otključavanja skretnice i fazi prebacivanja skretnice, ako su vrednosti elemenata diskretne sekvence u segmentima krive u fazi otključavanja skretnice i fazi prebacivanja skretnice na ciljnoj krivi dejstva skretnice kontinuirano veće od granične vrednosti za otključavanje izlaza za unapred postavljeni vremenski period;

Procenjivanje da ciljna skretnica ima grešku u praznom hodu skretnice, u fazi prebacivanja skretnice, ako su vrednosti elemenata diskretne sekvence u segmentima krive u fazi prebacivanja skretnice u ciljnoj krivi dejstva skretnice kontinuirano manje od granične vrednosti praznog hoda skretnice za unapred podešen vremenski period; tip elementa diskretne sekvence u ciljnoj krivi dejstva skretnice koja je snaga, i vrednost elementa diskretne sekvence koja pripada vrednosti snage;

Procenjivanje da ciljna skretnica ima grešku zastoja skretnice, u fazi prebacivanja skretnice, ako su vrednosti elemenata diskretne sekvence u segmentima krive u fazi prebacivanja skretnice na ciljnoj krivi dejstva skretnice kontinuirano veće od granične vrednosti zastoja skretnice za unapred podešen vremenski period.

[0024] Procenjivanje da ciljna skretnica ima grešku u otključavanju skretnice, u fazi zaključavanja skretnice, ako su sve vrednosti elemenata diskretne sekvence u segmentima krive u fazi zaključavanja skretnice u krivi dejstva ciljne skretnice veće od nule,.

[0025] Prema tehničkom rešenju ovog tehničkog rešenja, on dobija ciljnu krivu dejstva skretnice na ciljnoj skretnici, zatim segmentira ciljnu krivu dejstva skretnice prema vrednosti svakog elementa diskretne sekvence u ciljnoj krivi dejstva skretnice i konačno izvodi dijagnostikovanje kvara na segmentima krive podeljena na svaku fazu dejstva skretnice, prema rezultatu segmentacije krive dejstva skretnice, kako bi se sprovelo dijagnostikovanje kvara ciljne skretnice, tako da se kvar skretnice preciznije locira, što pomaže održavaocu uređaja da brzo reši kvar, da smanji vreme uticaja na rad železnice, što ima veoma visoku izvodljivost.

Tehničko rešenje dva

[0026] Sl. 2 je dijagram toka drugog postupka dijagnostikovanja kvara na skretnici koji je obezbeđen u tehničkom rešenju dva ove patentne prijave. Tehničko rešenje predmetnog pronalaska dalje optimizuje prethodno tehničko rešenje na osnovu gornjeg tehničkog rešenja, a tehničko rešenje predmetnog pronalaska može da se kombinuje sa svakim opcionim rešenjem u jednom ili više gore navedenih tehničkih rešenja. Kao što je prikazano na Sl. 2, postupak dijagnostikovanja kvara na skretnici koji je obezbeđen tehničkim rešenjem ovog pronalaska može uključiti korake:

[0027] S210: akvizicija ciljne krive dejstva skretnice za ciljnu skretnicu; gde kriva dejstva skretnice uključuje seriju elemenata diskretnih sekvenci generisanih dejstvima skretnice u različitim vremenima pokretanja.

[0028] S220: određivanje ciljnih elemenata diskretne sekvence iz svih elemenata diskretne sekvence prema vrednosti svakog elementa diskretne sekvence u ciljnoj krivi dejstva skretnice; gde je gustina agregacije ciljnih elemenata diskretne sekvence veća od unapred postavljene granične vrednosti gustine.

[0029] Pri čemu sistem za dijagnostikovanje kvara skretnice određuje ciljne elemente diskretne sekvence visoke gustine iz svih elemenata diskretne sekvence prema vrednosti svakog elementa diskretne sekvence u ciljnoj krivi dejstva skretnice, i gustina agregacije ciljnih elemenata diskretne sekvence visoke gustine je veća od unapred postavljene granične vrednosti gustine.

[0030] U opcionom rešenju ovog tehničkog rešenja, može se kombinovati sa jednim ili više opcionih rešenja u ovog tehničkog rešenja. Pri čemu, određivanje ciljnih elemenata diskretne sekvence da je njena gustina agregacije veća od unapred postavljene granične vrednosti gustine od svih elemenata diskretne sekvence, prema vrednosti svakog elementa diskretne sekvence u ciljnoj krivi dejstva skretnice, može uključivati korake A1-A3:

Korak A1: drugi elementi diskretne sekvence za koje je razlika vrednosti između njih i elementa diskretne sekvence unutar unapred podešenog opsega razlike određuju se, za svaki element diskretne sekvence u ciljnoj krivi dejstva skretnice, iz svakog elementa diskretne sekvence u ciljnoj krivi dejstva skretnice.

Korak A2: odnos broja drugih elemenata diskretne sekvence prema ukupnom broju elemenata diskretne sekvence ciljne krive dejstva skretnice uzima se kao gustina agregacije elemenata diskretne sekvence.

Korak A3: elemeni diskretne sekvence kod kojih je njena gustina agregacije veća od unapred postavljene granične vrednosti gustine svih elemenata diskretne sekvence ciljne krive dejstva skretnice uzimaju se kao ciljni elementi diskretne sekvence.

[0031] Primera radi, određivanje ciljnih elemenata diskretne sekvence da je njihova gustina agregacije veća od unapred postavljene granične vrednosti gustine iz svih elemenata diskretne sekvence može učiniti da se svaki element diskretne sekvence smatra centrom opsega vrednosti, a bilo koji element diskretne sekvence može biti izražena kao Bi, onda može biti da se svaki element diskretne sekvence Bi uzima kao centar opsega vrednosti, a Bx (maksimalna vrednost vrednosti elementa sekvence)/50 se uzima kao radijus opsega vrednosti, elementi diskretne sekvence sadržani u opsegu vrednosti mogu da formiraju skup tačaka Bi, odnosno izračunava se razlika vrednosti između vrednosti elementa diskretne sekvence Bi i vrednosti svakog elementa diskretne sekvence, a elementi diskretne sekvence čija je razlika vrednosti manja od radijusa opsega vrednosti od Bi su napravljeni da formiraju skup tačaka (klaster) od Bi. Odnos broja elemenata diskretne sekvence koje spadaju u skup tačaka Bi prema ukupnom broju tačaka diskretne vrednosti izračunava se da bi se dobila vrednost gustine Pi elementa B1 diskretne sekvence i tačka u kojoj je njena vrednost gustine veća od prethodno podešene vrednosti granične vrednosti gustine koja se smatra tačkom visoke gustine, odnosno ciljnim elementima diskretne sekvence, gde unapred podešena vrednost granične vrednosti gustine može biti 0,5 ili 0,6. Kao što je prikazano na Sl.3, uzimajući vrednost svakog elementa diskretne sekvence kao centar opsega vrednosti, ciljni element diskretne sekvence se pronalazi procenom broja svih elemenata diskretne sekvence koje spadaju u opseg vrednosti.

[0032] S230: određivanje početne tačke i krajnje tačke koje odgovaraju fazi rotacije skretnice u ciljnoj krivi delovanja skretnice, prema vremenima aktiviranja koja odgovaraju ciljnim elementima diskretne sekvence.

[0033] Pri čemu su početna i krajnja tačka koje odgovaraju fazi rotacije skretnice u ciljnoj krivi dejstva skretnice određene, prema vremenima aktiviranja koja odgovaraju ciljnim elementima diskretne sekvence.

[0034] U opcionom rešenju ovog tehničkog rešenja, može se kombinovati sa jednim ili više opcionih rešenja u ovom tehničkom rešenju. Pri čemu određivanje početne i krajnje tačke koja odgovara fazi rotacije skretnice na ciljnoj krivi dejstva skretnice, prema vremenima aktiviranja koja odgovaraju ciljnim elementima diskretne sekvence, može uključivati korake B1-B2:

Korak B1: sortiranje susednih ciljnih elemanata diskretne sekvence u skladu sa sekvencom vremena aktiviranja koja odgovara ciljnim elementima diskretne sekvence.

Korak B2: prvi ciljni element diskretne sekvence i poslednji ciljni element diskretne sekvence iz rezultata sortiranja se uzimaju u skladu sa tim kao početna tačka i krajnja tačka faze rotacije skretnice na ciljnoj krivi dejstva skretnice, respektivno.

[0035] Pri čemu se ciljni elementi diskretne sekvence mogu sortirati u vremenskom domenu u skladu sa vremenskom diskretnom sekvencom, a najnapredniji i najzadnji ciljni elementi diskretne sekvence ciljne diskretne sekvence u vremenskom domenu se uzimaju kao početna i krajnja tačka faze prebacivanja skretnice, respektivno. Kao što je prikazano na Sl. 4, prema gore navedenim opcionim rešenjima, gde se ciljni elementi diskretne sekvence sortiraju u vremenskom domenu prema vremenskoj diskretnoj sekvenci, gde krajnja prednja tačka je (Aj, Bj), a krajnja zadnja tačka je (Ak, Bk). Konačno, kroz navedena opciona rešenja, može se zaključiti da je faza otključavanja skretnica kriva oblika od (Ax, Bx) do (Aj, Bj), faza prebacivanja skretnice je kriva oblika od (Aj, Bj) do (Ak, Bk), a faza zaključavanja skretnice je kriva oblika od (Ak, Bk) do (Ah, Bh), a faza završetka prebacivanja je kriva oblika od (Ah, Bh) do (An, Bn).

[0036] S240: dijagnostikovanje kvara se vrši na segmentu krive koji je podeljen za svaku fazu delovanja skretnice, u skladu sa rezultatom segmentacije ciljne skretnice, kako bi se sprovelo dijagnostikovanje kvara ciljne skretnice.

[0037] Prema tehničkom rešenju ovog tehničkog rešenja, dobija se ciljna kriva dejstva skretnice ciljne skretnice, a zatim se određuju ciljani elementi diskretne sekvence iz svih elemenata diskretne sekvence prema vrednosti svakog elementa diskretne sekvence u ciljnoj krivi dejstva skretnice; gustina agregacije ciljnih elemenata diskretne sekvence je veća od unapred podešene granične vrednosti gustine, a zatim se početna i krajnja tačka koje odgovaraju fazi rotacije skretnice na ciljnoj krivi dejstva skretnice određuju prema vremenima aktiviranja koja odgovaraju ciljnom elementu diskretne sekvence, i konačno, dijagnostikovanje kvara se vrši na segmentima krive koji su podeljeni za svaku fazu dejstva skretnice, prema rezultatu segmentacije krive dejstva skretnice, čime se postiže da se kriva faze prebacivanja skretnice određuje izračunavanjem gustine distribucije elemenata diskretne sekvence, kako bi se sprovelo dijagnostikovanje kvara svake faze ciljne skretnice, da se tačnije locira položaj kvara skretnice, što pomaže održavacu uređaja da brzo reši kvar, koji ima veću primenljivost, i rešava problem da je tačnost dijagnostikovanja kvara smanjena zbog različitih oblika kriva skretnice u inženjerskoj primeni.

Tehničko rešenje tri

[0038] Sl.5 je strukturni šematski dijagram aparata za dijagnostikovanje kvara na skretnici koji je obezbeđen tehničkim rešenjem tri ovog pronalaska. Aparat se može primeniti u slučaju da se dijagnostikovanje kvara vrši pri prebacivanju skretnice na železničkom koloseku, i aparat se može implementirati softverski i/ili hardverski i integrisan je u elektronski uređaj. Aparat se koristi za implementaciju postupka dijagnostikovanja kvara na skretnicama koji je predviđen prethodnim tehničkim rešenjem. Kao što je prikazano na Sl. 5, aparat za dijagnostikovanje kvarova na skretnicama koji je obezbeđen u ovom tehničkom rešenju uključuje:

Modul 510 za akviziciju krive, konfigurisan da dobije ciljnu krivu dejstva skretnice ciljne skretnice; gde kriva dejstva skretnice uključuje serije elemenata diskretne sekvence generisanih dejstvima skretnice u različitim vremenima pokretanja;

Modul 520 za segmentaciju krive, konfigurisan da segmentira ciljnu krivu dejstva skretnice, prema vrednosti svakog elementa diskretne sekvence u ciljnoj krivi dejstva skretnice; i

Modul 530 za dijagnostikovanje kvara, konfigurisan da izvrši dijagnostikovanje kvara na segmentima krive podeljenim za svaku fazu delovanja skretnice, u skladu sa rezultatom segmentacije ciljane krive dejstva skretnice, kako bi se implementirala dijagnostika kvara ciljne skretnice.

[0039] Na osnovu gore navedenog tehničkog rešenja, opciono, tip elementa diskretne sekvence je snaga ili struja.

[0040] Na osnovu gore navedenog tehničkog rešenja, opciono, modul 520 za segmentaciju krive je konfigurisan da:

Uzima element diskretne sekvence sa maksimalnom vrednošću u elementima diskretne sekvence na krivi dejstva skretnice kao početnu tačku faze otključavanja skretnice na ciljnoj krivi dejstva skretnice.

[0041] Na osnovu gore navedenog tehničkog rešenja, opciono, modul 520 za segmentaciju krive je dalje konfigurisan da:

Uzima poslednji element diskretne sekvence čija je vrednost različita od nule na ciljnoj krivi dejstva skretnice kao početnu tačku faze završetka rotacije na ciljnoj krivi dejstva skretnice, i uzme poslednji element diskretne sekvence na ciljnoj krivi dejstva skretnice kao krajnje tačke faze završetka rotacije u ciljnoj krivi dejstva skretnice, kada se utvrdi da postoji element diskretne sekvence čija je vrednost nula u ciljnoj krivi dejstva skretnice.

[0042] Na osnovu gore navedenog tehničkog rešenja, opciono, modul 520 za segmentaciju krive je dalje konfigurisan da:

Određuje ciljne elemente diskretne sekvence od svih elemenata diskretne sekvence, prema vrednosti svakog elementa diskretne sekvence u ciljnoj krivi dejstva skretnice; gustina agregacije ciljnih elemenata diskretnih sekvenci je veća od unapred postavljene granične vrednosti gustine;

Određuje početnu i krajnju tačku koja odgovara fazi rotacije skretnice u ciljnoj krivi dejstva skretnice, prema vremenima aktivnosti koja odgovaraju ciljnim elementima diskretne sekvence.

[0043] Na osnovu gore navedenog tehničkog rešenja, opciono, modul 520 za segmentaciju krive je dalje konfigurisan da:

Određuje ciljne elemente diskretne sekvence tako da je njena gustina agregacije veća od unapred postavljene granične vrednosti gustine za svaki element diskretne sekvence, prema vrednosti svakog elementa diskretne sekvence u ciljnoj krivi dejstva skretnice, pri čemu uključuje:

Određivanje drugih elemenata diskretne sekvence tako da je razlika vrednosti između njih i elementa diskretne sekvence unutar unapred podešenog opsega razlike, za svaki element diskretne sekvence u ciljnoj krivi dejstva skretnice, iz svakog elementa diskretne sekvence ciljne krive dejstva skretnice;

Uzimanje odnosa broja drugih elemenata diskretne sekvence prema ukupnom broju elemenata diskretne sekvence ciljne krive odstupanja kao gustine agregacije elemenata diskretne sekvence; i

Uzmanje elemenata diskretne sekvence u kojima je njihova gustina agregacije veća od unapred postavljene granične vrednosti gustine u svim elementima diskretne serije na ciljnoj krivi dejstva skretnice kao ciljnih elemenata diskretne sekvence.

[0044] Na osnovu gore navedenog tehničkog rešenja, opciono, modul 520 za segmentaciju krive je dalje konfigurisan da:

Određuje početnu i krajnju tačku koja odgovara fazi rotacije skretnice na ciljnoj krivi dejstva skretnice, prema vremenima aktiviranja koja odgovaraju ciljnim elementima diskretne sekvence, pri čemu uključuje:

Sortiranje susedne ciljnih elemenata diskretne sekvence u skladu sa sekvencom vremena aktiviranja koja odgovara ciljnim elementma diskretne sekvence;

Uzmanje prve ciljne diskretne sekvence i poslednje ciljne diskretne sekvence iz rezultata sortiranja kao početne tačke i krajnje tačke faze rotacije skretnice na ciljnoj krivi delovanja skretnice, respektivno.

[0045] Na osnovu gore navedenog tehničkog rešenja, modul 530 za dijagnostikovanje greške je konfigurisan da:

Procenjuje da ciljna skretnica ima grešku u zaključavanju skretnice, u fazi otključavanja skretnice i fazi prebacivanja skretnice, ako su vrednosti elemenata diskretne sekvence u segmentima krive u fazi otključavanja skretnice i fazi prebacivanja skretnice u ciljnoj krivi dejstva skretnice stalno veće od granične vrednosti za otključavanje skretnice za unapred postavljeni vremenski period;

Utvrđuje da ciljna skretnica ima grešku u praznom hodu skretnice, u fazi prebacivanja skretnice, ako su vrednosti elemenata diskretne sekvence u segmentima krive u fazi prebacivanja skretnice na ciljnoj krivi dejstva skretnice kontinuirano manje od granične vrednosti praznog hoda skretnice za unapred podešeno vreme; tip elementa diskretne sekvence na ciljnoj krivi dejstva skretnice koja je snaga, i vrednost elementa diskretne sekvence koja pripada vrednosti snage; i

Utvrđuje da ciljna skretnica ima grešku zastoja u skretnici, u fazi prebacivanja skretnice, ako su vrednosti elemenata diskretne sekvence u segmentima krive u fazi prebacivanja skretnice na ciljnoj krivi dejstva skretnice kontinuirano veće od granične vrednosti zastoja skretnice za unapred određeni vremenski period.

[0046] Aparat za dijagnostikovanje kvara skretnice obezbeđen tehničkim rešenjem predmetnog pronalaska može da izvrši postupak dijagnostikovanja kvara skretnice koji je obezbeđen u bilo kom tehničkom rešenju ovog pronalaska, i ima odgovarajuće funkcije i korisne efekte izvršavanja postupka dijagnostikovanja kvara skretnice. Za detaljan proces, pogledajte povezane operacije postupka dijagnostikovanja kvara skretnice u prethodnom tehničkom rešenju.

Tehničko rešenje četiri

[0047] Sl. 6 je strukturni šematski dijagram elektronskog uređaja koji je obezbeđen tehničkim rešenjem četiri ove patentne prijave. Tehničko rešenje ove patentne prijave obezbeđuje elektronski uređaj u koji se može integrisati aparat za dijagnostikovanje kvara na skretnici koji je obezbeđen u tehničkim rešenjima ove patentne prijave. Kao što je prikazano na Sl. 6, ovo tehničko rešenje obezbeđuje elektronski uređaj 600, koji uključuje: jedan ili više procesora 620; aparat 610 za skladištenje koji je konfigurisan da skladišti jedan ili više programa, kada jedan ili više programa izvršavaju jedan ili više procesora 620, pri čemu jedan ili više procesora 620 implementiraju postupak dijagnostikovanja kvara na izlazu koji je obezbeđen u tehničkom rešenju ove patentne prijave, pri čemu postupak uključuje:

Akviziciju ciljne krive dejstva skretnice ciljne skretnice; kriva dejstva skretnice uključuje seriju elemenata diskretnih sekvenci generisanih dejstvima skretnice u različitim vremenima pokretanja;

Segmentiranje ciljne krive dejstva skretnice prema vrednosti svakog elementa diskretne sekvence u ciljnoj krivi dejstva skretnice; i

Izvođenje dijagnostike kvara na segmentima krive koji su podeljeni za svaku fazu dejstva skretnice, prema rezultatu segmentacije ciljne krive dejstva skretnice, kako bi se sprovelo dijagnostikovanje kvara ciljne skretnice.

[0048] Naravno, stručnjacima u ovoj oblasti tehnike poznato je da procesor 620 dalje implementira tehničko rešenje postupka dijagnostikovanja kvara skretnice obezbeđeno bilo kojim tehničkim rešenjem ove patentne prijave.

[0049] Elektronski uređaj 600 prikazan na Sl. 6 je samo primer i ne bi trebalo da ograničava funkcije i obim primene tehničkih rešenja ove patentne prijave.

[0050] Kao što je prikazano na Sl.6, elektronski uređaj 600 uključuje procesor 620, aparat 610 za skladištenje, ulazni aparat 630 i izlazni aparat 640; broj procesora 620 u elektronskom uređaju može biti jedan ili više, a na Sl.6, jedan procesor 620 je uzet kao primer; procesor 620, aparat 610 za skladištenje, ulazni aparat 630 i izlazni uređaj 640 u elektronskom uređaju mogu biti povezani magistralom ili drugim sredstvima, a na Sl.6, kao primer je uzeta veza sa magistralom 650.

[0051] Kao računarski čitljiv medijum za skladištenje, aparat 610 za skladištenje može biti konfigurisan da skladišti softverske programe, kompjuterski izvršne programe i jedinice modula, kao što su programske instrukcije koje odgovaraju postupku dijagnostikovanja kvara na izlazu u tehničkom rešenju ove patentne prijave.

[0052] Aparat 610 za skladištenje može uglavnom da sadrži region programa za skladištenje i region podataka za skladištenje, pri čemu region programa za skladištenje može da skladišti operativni sistem i aplikativni program koji je potreban za najmanje jednu funkciju; region podataka za skladištenje može da skladišti podatke koji su kreirani u skladu sa upotrebom terminala i slično. Pored toga, aparat 610 za skladištenje može uključivati brzu memoriju sa slučajnim pristupom, i može dalje uključivati nepromenljivu memoriju, kao što je najmanje jedan uređaj za skladištenje magnetnog diska, fleš memorijski uređaj ili drugi nepostojan čvrsti uređaj za skladištenje. U nekim primerima, aparat 610 za skladištenje može dalje da uključuje memorije koje se daljinski obezbeđuju u odnosu na procesor 620, a ove udaljene memorije mogu biti povezane preko mreže. Primeri gore navedenih mreža uključuju, ali nisu ograničeni na, Internet, Intranet, lokalne mreže, mobilne komunikacione mreže i njihove kombinacije.

[0053] Ulazni aparat 630 se može koristiti za primanje unetih brojeva, informacija o karakteru ili glasovnih informacija i generisanje ulaznog ključnog signala koji se odnosi na korisnička podešavanja i kontrolu funkcije elektronskog uređaja. Izlazni aparat 640 može uključivati elektronske uređaje, kao što su ekran za prikaz, zvučnik, itd.

[0054] Elektronska oprema obezbeđena tehničkim rešenjem ove patentne prijave može postići tehnički efekat da se tačnije locira pozicija kvara skretnice, što pomaže održavacu uređaja da brzo reši kvar, da skrati vreme uticaja na rad železnice.

[0055] Tehničko rešenje pet ovog pronalaska obezbeđuje računarski čitljiv medijum koji ima kompjuterski program uskladišten na njemu, i kada ga izvršava procesor, program se koristi za izvođenje postupka dijagnostikovanja kvara skretnice, pri čemu postupak uključuje:

Akviziciju ciljne krive dejstva skretnice ciljne skretnice; kriva dejstva skretnice uključujući seriju elemenata diskretnih sekvenci generisanih dejstvima skretnice u različitim vremenima pokretanja;

Segmentiranje ciljne krive dejstva skretnice prema vrednosti svakog elementa diskretne sekvence u ciljnoj krivi dejstva skretnice; i

Izvođenje dijagnostike kvara na segmentima krive podeljenih za svaku fazu delovanja skretnice, prema rezultatu segmentacije ciljne krive dejstva skretnice, kako bi se sprovelo dijagnostikovanje kvara ciljne skretnice.

[0056] Opciono, kada se program izvršava od strane procesora, on se dalje može primeniti za izvršavanje postupka dijagnostikovanja kvara prebacivanja koji je predviđen bilo kojim tehničkim rešenjem ovog pronalaska.

[0057] Kompjuterski medijum za skladištenje tehničkog rešenja ovog pronalaska može usvojiti bilo koju kombinaciju jednog ili više računarski čitljivih medijuma. Kompjuterski čitljiv medij može biti kompjuterski čitljiv signalni medijum ili računarski čitljiv medijum za skladištenje. Kompjuterski čitljiv medijum za skladištenje može biti, na primer, ali nije ograničen na električni, magnetni, optički, elektromagnetni, infracrveni ili poluprovodni sistem, aparat ili uređaj, ili bilo koja kombinacija gore navedenog. Konkretniji primeri (nepotpuna lista) računarski čitljivih medijuma za skladištenje obuhvataju: električnu vezu sa jednom ili više žica, prenosivi računarski disk, čvrsti disk, memoriju sa slučajnim pristupom (RAM), memoriju samo za čitanje (ROM), programabilna memorija samo za čitanje (EPROM), fleš memorija, optičko vlakno, prenosivi CD-ROM, optički uređaj za skladištenje podataka, uređaj za magnetno skladištenje ili bilo koja pogodna kombinacija prethodnog. Kompjuterski čitljiv medijum za skladištenje može biti bilo koji opipljivi medijum koji sadrži ili čuva program, a program se može koristiti ili u kombinaciji sa sistemom, aparatom ili uređajem za izvršavanje instrukcija.

[0058] Kompjuterski čitljiv signalni medijum može da sadrži signal podataka koji se širi u osnovnom opsegu ili kao deo nosača, a kompjuterski čitljiv programski kod se nosi u njemu. Ovaj propagirani signal podataka može imati mnogo oblika, uključujući, ali ne ograničavajući se na: elektromagnetne signale, optičke signale ili bilo koju njihovu odgovarajuću kombinaciju. Kompjuterski čitljiv medijum signala takođe može biti bilo koji računarski čitljiv medijum osim računarski čitljivog medijuma za skladištenje, a računarski čitljiv medijum može da šalje, širi ili prenosi program na korišćenje ili u kombinaciji sa sistemom za izvršavanje instrukcija, aparat ili uređaj.

[0059] Programski kod sadržan na računarskom čitljivom medijumu može se preneti bilo kojim pogodnim medijumom, uključujući, ali ne ograničavajući se na: bežični, žičani, optički kabl, radio frekvenciju (RF), itd., ili bilo koju odgovarajuću kombinaciju istih.

[0060] Kompjuterski programski kod koji se koristi za obavljanje operacija ovog pronalaska može biti napisan na jednom ili više programskih jezika ili u njihovoj kombinaciji, gde programski jezici uključuju objektno orijentisane programske jezike, kao što su Java, Smalltalk, C++ i dalje uključujući konvencionalne proceduralne programske jezike, kao što je "C" jezik ili sličan programski jezik. Programski kod se može izvršiti u potpunosti na računaru korisnika, delimično na računaru korisnika, kao samostalan softverski paket, delimično na računaru korisnika i delom na udaljenom računaru, ili u potpunosti na udaljenom računaru ili serveru. U scenariju sa udaljenim računarom, udaljeni računar može biti povezan sa računarom korisnika preko bilo koje vrste mreže, uključujući lokalnu mrežu (LAN) ili mrežu šireg područja (VAN), ili može biti povezan sa spoljnim računarom (na primer, preko Internet konekcija od Internet provajdera).

[0061] U opisu ove specifikacije, opisi koji se odnose na termine "jedno tehničko rešenje", "neka tehnička rešenja", "primeri", "specifični primeri" ili "neki primeri" itd. znače da specifične karakteristike, strukture, materijali ili karakteristike opisane u vezi sa tehničkim rešenjima ili primerima su uključene u najmanje jedno tehničko rešenje ili primer ovog pronalaska. U ovoj specifikaciji, šematski prikazi gore navedenih termina ne odnose se nužno na isto tehničko rešenje ili primer.

[0062] Treba napomenuti da su gore navedena samo poželjna tehnička rešenja ovog pronalaska. Stručnjaci iz date oblasti tehnike razumeju da ovaj pronalazak nije ograničen na specifična tehnička rešenja koja su ovde opisana, i različite očigledne promene, prilagođavanja i zamene mogu da se izvrše stručnjaci iz ove oblasti tehnike bez odstupanja od obima patentne zaštite ovog pronalaska. Prema tome, iako je ovaj pronalazak detaljnije opisan kroz gornja tehnička rešenja, ovaj pronalazak nije ograničen na gore navedena tehnička rešenja, već može uključiti i više drugih tehničkih rešenja bez odstupanja od obima ovog pronalaska, i obim pronalaska je određen obimom priloženih patentnih zahteva.

Claims (8)

Patentni zahtevi

1. Postupak za dijagnostikovanje kvara skretnice, koji obuhvata:

(S110) 8110; akviziciju ciljne krive dejstva skretnice ciljne skretnice; gde kriva dejstva skretnice sadrži seriju elemenata diskretne sekvence generisanih dejstvima skretnice u različitim vremenima pokretanja;

(S120) segmentiranje ciljne krive dejstva skretnice u segmente krive, prema vrednostima elemenata diskretne sekvence u ciljnoj krivi dejstva skretnice; i

(S130) izvođenje dijagnostike kvara na segmentima krive podeljenih za svaku fazu delovanja skretnice, prema rezultatu segmentacije ciljne krive dejstva skretnice, kako bi se sprovelo dijagnostikovanje kvara ciljne skretnice uključujući

utvrđivanje da ciljna skretnica ima otključanu grešku u fazi otključavanja skretnice i fazi prebacivanja skretnice, ako su vrednosti elemenata diskretne sekvence u segmentima krive u fazi otključavanja skretnice i faze prebacivanja skretnice u ciljnoj krivi dejstva skretnice kontinuirano veće od granične vrednosti za otključavanje skretnice za unapred postavljeni vremenski period;

određivanje da ciljna skretnica ima grešku u praznom hodu skretnice u fazi prebacivanja skretnice, ako su vrednosti elemenata diskretne sekvence u segmentima krive u fazi prebacivanja skretnica na ciljnoj krivi delovanja skretnice kontinuirano manje od granične vrednosti skretnice u praznom hodu za unapred postavljeni vremenski period;

utvrđivanje da ciljna skretnica ima grešku zastoja skretnice u fazi prebacivanja skretnice, ako je kriva ciljne skretnice veća od granične vrednosti zastoja skretnice;

utvrđivanje da ciljna skretnica ima grešku otključavanja skretnice u fazi blokade skretnice, ako su vrednosti elemenata diskretne sekvence u segmentima krive u fazi zaključavanja skretnice na krivi dejstva ciljne skretnice veće od nule.

2. Postupak prema patentnom zahtevu 1, pri čemu tip elemenata diskretnih sekvenci je snaga ili struja.

3. Postupak prema patentnom zahtevu 1, pri čemu segmentiranje ciljne krive dejstva skretnice prema vrednostima elemenata diskretne sekvence u ciljnoj krivi dejstva skretnice obuhvata: uzimanje elementa diskretne sekvence sa maksimalnom vrednosti u elementima diskretne sekvence na krivi dejstva skretnice kao početne tačke faze otključavanja skretnice u ciljnoj krivi dejstva skretnice.

4. Postupak prema patentnom zahtevu 1, pri čemu segmentiranje ciljne krive dejstva skretnice, prema vrednostima elemenata diskretne sekvence u ciljnoj krivi dejstva skretnice, obuhvata:

(S220) određivanje ciljnih elemenata diskretne sekvence iz svih elemenata diskretne sekvence, prema vrednostima elemenata diskretne sekvence u ciljnoj krivi dejstva skretnice, koje uključuje

za svaki element diskretne sekvence u ciljnoj krivi dejstva skretnice, određivanje nekih drugih elemenata diskretne sekvence, između kojih i svakog elementa diskretne sekvence razlika vrednosti leži unutar unapred podešenog opsega razlike, od svih elemenata diskretne sekvence u ciljnoj krivi dejstva skretnice;

uzimanje odnosa broja drugih elemenata diskretne sekvence prema ukupnom broju elemenata diskretne sekvence ciljne krive odstupanja kao gustine agregacije svakog elementa diskretne sekvence; i

uzimanje elemenata diskretne sekvence čija je gustina agregacije veća od unapred postavljene granične vrednosti gustine u elementima diskretne sekvence ciljne krive dejstva skretnice kao ciljnih elemenata diskretne sekvence;

i

(S230) određivanje početne tačke i krajnje tačke koje odgovaraju fazi rotacije skretnice u ciljnoj krivi dejstva skretnice, prema vremenima aktiviranja koja odgovaraju ciljnim elementima diskretne sekvence.

5. Postupak prema patentnom zahtevu 4, pri čemu određivanje početne i krajnje tačke koje odgovaraju fazi rotacije skretnice ciljne krive dejstva skretnice, prema vremenima aktiviranja koja odgovaraju ciljnim elementima diskretne sekvence, obuhvata:

sortiranje susednih ciljnih elemanata diskretne sekvence u skladu sa sekvencom vremena aktiviranja koja odgovaraju ciljnim elementima diskretne sekvence;

uzimanje prve ciljne diskretne sekvence i poslednje ciljne diskretne sekvence iz rezultata sortiranja kao početne i krajnje tačke faze rotacije skretnice u ciljnoj krivi delovanja skretnice, respektivno.

6. Aparat za dijagnostikovanje kvara skretnice, koji je konfigurisan da izvrši postupak prema patentnim zahtevima 1 do 5, koji sadrži:

modul (510) za akviziciju krive, konfigurisan da dobije ciljnu krivu dejstva skretnice ciljne skretnice; gde kriva dejstva skretnice uključuje serije elemenata diskretne sekvence generisanih dejstvima skretnice u različitim vremenima pokretanja;

modul (520) za segmentaciju krive, konfigurisan da segmentira ciljnu krivu dejstva skretnice, prema vrednosti svakog elementa diskretne sekvence u ciljnoj krivi dejstva skretnice; i

modul (530) za dijagnostikovanje kvara, konfigurisan da izvrši dijagnostikovanje kvara na segmentu krive u svakoj fazi delovanja skretnice, u skladu sa rezultatom segmentiranja ciljne krive dejstva skretnice, tako da implementira dijagnostikovanje kvara ciljne skretnice.

7. Elektronski uređaj (600), koji sadrži:

jedan ili više procesora (620);

uređaj (610) za skladištenje, konfigurisan da čuva jedan ili više programa koji imaju instrukcije;

pri čemu, kada se jedan ili više programa izvršavaju od strane jednog ili više procesora, navedene instrukcije dovode do toga da jedan ili više procesora sprovedu postupak za dijagnostikovanje kvara skretnice prema bilo kom od patentnih zahteva 1-5.

8. Kompjuterski čitljiv medijum za skladištenje koji ima kompjuterski program uskladišten na njemu, pri čemu program sadrži instrukcije koje, kada se program izvršava od strane procesora, dovode do toga da procesor izvrši postupak za dijagnostikovanje kvara skretnice prema bilo kom od patentnih zahteva 1-5.