RS66251B1 - Proteini koji se vezuju za aktivin tip 2 receptor i njihova primena - Google Patents

Description

Opis

STANJE TEHNIKE

[0001] Familija transformišućeg faktora rasta-beta (TGF-beta) obuhvata varijetet faktora rasta, koji su poznati po tome što izvode biološke efekte kod velikog broja raznovrsnih ćelijskih vrsta kakoi kod vertebrata tako i kod invertebrata. Članovi TGF-beta familije ispoljavaju važne funkcije tokom embrionog razvoja u obrascima formiranja i specifikacije tkiva i mogu uticati na brojne procese diferencijacije, uključujući adipogenezu, miogenezu, hondrogenezu, kardiogenezu, hematopoezu, neurogenezu, i diferencijaciju epitelnih ćelija. Familija obuhvata proteine koji su različito opisani kao faktori rasta i diferencijacije (GDFs), proteini koštane morfogenetike (BMPs), aktivini i inhibini.

[0002] Članovi TGF-beta familije prenose signale preko mehanizama koji uključuju proces od više stadijuma u kome se članovi TGF-beta familije vezuju za receptor tip II serin/treonin kinaza koji se ekspresuje na ćelijskoj površini, tip II receptor formira heteromerni kompleks sa srodnim tip I receptorom i aktivira tip I receptor putem fosforilacije, aktivirani tip-I receptor fosforiliše i aktivira Smad proteine koji prenose signal iz citoplazme u jedro, i jedarni Smad oligomeri se vezuju za DNA i udružuju sa transkripcionim faktorima radi regulisanja ekspresije ciljnih gena.

[0003] Dva povezana člana tip II TGF-beta familije receptora, ActRIIB i ActRIIA, određeni su kao tip II receptori za aktivin A i aktivin B i druge članove TGF-beta familije, uključujući: BMP7, BMP9, BMP10, GDF1, GDF3, GDF8 (miostatin), GDF11, i Nodal (Yamashita et al., J. Cell Biol.

130:217-226 (1995); Lee et al., PNAS 98:9306-9311 (2001); Yeo et al., Mol. Cell 7:949-957 (2001); i Oh et al., Genes Dev. 16:2749-54 (2002)). ALK4 i ALK7 su primarni tip I TGF-beta članova familije receptora za aktivin A odnosno, aktivin B. Lach-Triflieff et al., MCB, 34:606-618 (2014), izlaže anti-ActRII mAb bimagrumab, za koje se pokazalo da ima afinitet za ActRIIA od KD 434 pM i za ActRIIB od KD 0.3 pM.

[0004] Sugerisano je da su izmene u ekspresiji i aktivnosti članova TGF-beta familije liganda i receptora povezane sa različitim poremećajima i stanjima uključujući poremećaje i stanja mišića, kosti, neurološke i metabološke poremećaje i stanja, i kancer. Predmet ovog izlaganja je obezbeđivanje ActRII antagonista i primena istih u dijagnostici i u lečenju, prevenciji i/ili poboljšanju bolesti ili stanja povezanih sa ActRII i/ili ActRII ligandima.

KRATAK REZIME

[0005] Ovaj pronalazak je definisan Patentnim zahtevima. Prema tome, ovaj pronalazak se odnosi na ActRII-vezujući protein koji sadrži: (i) VH koji ima SEQ ID NO: 165, i (ii) VL koji ima SEQ ID NO: 172, pri čemu je ActRII-vezujući protein antitelo koje specifično vezuje ActRIIA i ActRIIB.

[0006] Prema poželjnom ostvarenju, antitelo je monoklonsko antitelo, rekombinantno antitelo, humano antitelo, humanizovano antitelo, himerično antitelo, bi-specifično antitelo, multispecifično antitelo, ili fragment ActRII-vezujućeg antitela.

[0007] Prema još poželjnijem ostvarenju, fragment ActRII-vezujućeg antitela je odabran iz grupe, koju čine: Fab fragment, Fab’ fragment, F(ab’)2 fragment, Fv fragment, diatelo, i molekul jednolančanog antitela.

[0008] Prema poželjnom ostvarenju, antitelo dalje sadrži konstantni domen teškog lanca imunoglobulina, koji je odabran iz grupe koju čine: (a) konstantni domen humanog IgA; (b) konstantni domen humanog IgD; (c) konstantni domen humanog IgE; (d) konstantni domen humanog IgG1; (e) konstantni domen humanog IgG2; (f) konstantni domen humanog IgG3; (g) konstantni domen humanog IgG4; i (h) konstantni domen humanog IgM.

[0009] Prema još jednom poželjnom ostvarenju, antitelo dalje sadrži konstantni domen lakog lanca imunoglobulina koji je izabran iz grupe, koju čine: (a) konstantni domen humanog Ig kappa; i (b) konstantni domen humanog Ig lambda.

[0010] Prema poželjnom ostvarenju, antitelo dalje sadrži konstantni domen teškog lanca humanog IgG1 i konstantni domen humanog lambda lakog lanca.

[0011] Ovaj pronalazak se isto tako odnosi na molekul nukleinske kiseline ili set molekula nukleinskih kiselina koji kodiraju ActRII-vezujući protein pronalaska.

[0012] Ovaj pronalazak se dalje odnosi na vektor koji sadrži molekul nukleinske kiseline pronalaska.

[0013] Sem toga, ovaj pronalazak se isto tako odnosi na ćeliju domaćina koja sadrži molekul nukleinske kiseline, ili vektor pronalaska.

[0014] Ovaj pronalazak se, isto tako, odnosi na postupak proizvodnje ActRII-vezujućeg proteina pronalaska koji obuhvata uzgajanje ćelije domaćina pronalaska u pogodnim uslovima za proizvodnju ActRII-vezujućeg proteina.

[0015] Ovaj pronalazak se još odnosi na farmaceutsku kompoziciju koja sadrži ActRII-vezujući protein pronalaska i farmaceutski prihvatljiv nosač.

[0016] Sem toga, ovaj pronalazak se dalje odnosi na farmaceutsku kompoziciju pronalaska za primenu u vidu medikamenta.

[0017] Slično, ovaj pronalazak se odnosi na farmaceutsku kompoziciju pronalaska za primenu u postupku lečenja i/ili poboljšanja bolesti ili stanja, pri čemu je bolest ili stanje član izabran iz grupe, koju čine: degenerativna mišićna bolest, mišićna distrofija, mišićna atrofija, gubitak mišićne mase, stanje fibroze (jetre, pluća, vaskularno ili stanje fibroze oka), fibroza miokarda, idiopatska plućna fibroza, metabolička bolest, tip II dijabetes, gojaznost, inflamatorna bolest, autoimuna bolest, bolest oka, makularna degeneracija povezana sa starenjem, kardiovaskularna bolest, kongestivna srčana insuficijencija, hipertenzija, bolest pluća, muskuloskeletna bolest, skeletna bolest, osteoporoza, neuromuskularna bolest, degenerativna bolest, zarastanje rana, i kancer.

[0018] Na kraju, ovaj pronalazak se odnosi na ActRII-vezujući protein pronalaska za primenu u postupku smanjivanja ActRII aktivnosti kod subjekta koji boluje od mišićnog poremećaja, metaboličkog stanja, stanja fibroze pluća ili jetre ili kancera.

[0019] Svaka refernca u Opisu na postupke ili lečenje, odnosi se na jedinjenja, farmaceutske kompozicije i medikamente ovog pronalaska za primenu u postupku lečenja organizma ljudi (ili životinja) terapijom (ili u dijagnostici).

KRATAK OPIS CRTEŽA/SLIKA

[0020]

SLIKE 1A-1N prikazuju kinetički opis A01 loze antitela koja se vezuju za hActRIIB i hActRIIA što je određeno na sonovu BIACORE® analize na 37°C. Monomerni ili dimerni hActRIIB ili hActRIIA su zarobljeni na čipu i zatim izloženi koncentracijama A01 loze antitela. SLIKE 1A-1D prikazuju opis antitela A01 (matično) koje se vezuje za ActRIIB monomer (SLIKA 1A), ActRIIB dimer (SLIKA 1B), ActRIIA monomer (SLIKA 1C), i ActRIIA dimer (SLIKA 1D). SLIKE 1E i 1F prikazuju opis antitela B01 koje se vezuje za ActRIIB monomer (SLIKA 1E) i ActRIIB dimer (SLIKA 1F). SLIKE 1G-1H prikazuju antitelo C01 koje se vezuje za ActRIIB monomer (SLIKA 1G) i ActRIIB dimer (SLIKA 1H). SLIKE 1I-1J prikazuju antitelo D01 koje se vezuje za ActRIIB monomer (SLIKA 1I) i ActRIIB dimer (SLIKA 1J). SLIKE 1K-1L prikazuju antitelo E01 koje se vezuje za ActRIIB monomer (SLIKA 1K) i ActRIIB dimer (SLIKA 1L). SLIKE 1M-1N prikazuju antitelo F01 koje se vezuje za ActRIIB monomer (SLIKA 1M) i ActRIIB dimer (SLIKA 1N).

SLIKA 2 prikazuje neutrališuću aktivnost A01 loze antitela u reporter gen testu u ćelijama. Obuhvaćeni su odgovori u testu samo sa aktivinom A (2 ng/ml), i aktivinom A, u kombinaciji sa 50 ng/ml A01 loze antitela A01, B01, C01, D01, E01, i F01.

SLIKE 3A-3F prikazuju kinetički opis G02 loze antitela koje se vezuje za hActRIIB i hActRIIA što je određeno na sonovu BIACORE® analize na 37°C. Monomerni ili dimerni hActRIIB ili hActRIIA je zarobljen na čipu i zatim izložen G01 lozi. SLIKE 3A-3D prikazuju opis antitela G01 koje se vezuje za ActRIIB monomer (SLIKA 3A), ActRIIB dimer (SLIKA 3B), ActRIIA monomer (SLIKA 3C), i ActRIIA dimer (SLIKA 3D). SLIKE 1E i 1F prikazuju opis antitela H01 koje se vezuje za ActRIIB monomer (SLIKA 3E) i ActRIIB dimer (SLIKA 3F).

SLIKA 4 prikazuje neutrališuću aktivnost G01 matičnog i H01 optimizovanog antitela u reporter gen testu u ćelijama. Obuhvaćeni su odgovori u testu u odsustvu aktivina A, samo sa aktivinom A (2 ng/ml), i aktivinom A, u kombinaciji sa 50 ng/ml G01 lozom antitela G01 ili H01.

SLIKE 5A-5P prikazuju kinetički opis A02 loze antitela koje se vezuje za hActRIIB i hActRIIA što je određeno na sonovu BIACORE® analize na 37°C. Monomerni ili dimerni hActRIIB ili hActRIIA su pričvršćeni na čipu i zatim se izlažu A02 lozi antitela. SLIKE 5A-5D prikazuju opis antitela A02 (matično) koje se vezuje za ActRIIB monomer (SLIKA 5A), ActRIIB dimer (SLIKA 5B), ActRIIA monomer (SLIKA 5C), i ActRIIA dimer (SLIKA 5D). SLIKE 5E-5H prikazuju opis antitela B02 koje se vezuje za ActRIIB monomer (SLIKA 5E), ActRIIB dimer (SLIKA 5F), ActRIIA monomer (SLIKA 5G), i ActRIIA dimer (SLIKA 5H). SLIKE 5I-5L prikazuju opis antitela C02 koje se vezuje za ActRIIB monomer (SLIKA 5I), ActRIIB dimer (SLIKA 5J), ActRIIA monomer (SLIKA 5K), i ActRIIA dimer (SLIKA 5L). SLIKE 5M-5P prikazuju opis antitela D02 koje se vezuje za ActRIIB monomer (SLIKA 5M), ActRIIB dimer (SLIKA 5N), ActRIIA monomer (SLIKA 5O), i ActRIIA dimer (SLIKA 5P). SLIKE 5Q-5T prikazuju opis antitela D03 koje se vezuje za ActRIIB monomer (SLIKA 5Q), ActRIIB dimer (SLIKA 5R), ActRIIA monomer (SLIKA 5S), i ActRIIA dimer (SLIKA 5T). SLIKE 6A-6B prikazuju neutrališuću aktivnost A02 loze antitela u reporter gen testu u ćelijama. Obuhvaćeni su odgovori u testu u odsustvu aktivina A, samo sa aktivinom A (2 ng/ml), i aktivinom A, u kombinaciji sa 50 ng/ml A02 loze antitela. SLIKA 6A prikazuje neutrališuću aktivnost A02 (matično), B02, C02, i D02. SLIKA 6B prikazuje neutrališuću aktivnost D02 i D03.

SLIKE 7A-7F prikazuju kinetički opis E02 matičnog i F02 varijante antitela koje se vezuju za hActRIIB i hActRIIA što je određeno na sonovu BIACORE® analize na 37°C.

Monomerni ili dimerni hActRIIB ili hActRIIA su pričvršćeni na čipu i zatim se izlažu E02 i F02. SLIKE 7A-7D prikazuju opis matičnog E02 koje se vezuje za ActRIIB monomer (SLIKA 7A), ActRIIB dimer (SLIKA 7B), ActRIIA monomer (SLIKA 7C), i ActRIIA dimer (SLIKA 7D). SLIKE 7E i 7F prikazuju opis antitela F02 koje se vezuje za ActRIIB monomer (SLIKA 7E), i ActRIIB dimer (SLIKA 7F).

SLIKE 8A-8D prikazuju kinetički opis antitela G02 koje se vezuje za hActRIIB i hActRIIA što je određeno na sonovu BIACORE® analize na 37°C. Monomerni ili dimerni hActRIIB ili hActRIIA su pričvršćeni na čipu i zatim se izlažu ispitivanim anti-hActRII antitelima.SLIKE 8A-8D prikazuju opis antitela G02 koje se vezuje za ActRIIB monomer (SLIKA 8A), ActRIIB dimer (SLIKA 8B), ActRIIA monomer (SLIKA 8C), i ActRIIA dimer (SLIKA 8D). SLIKA 9 prikazuje neutrališuću aktivnost ActRIIB-vezujućeg E02 matičnog i F02 varijante antitela i ActRIIA-vezujućeg antitela G02 u reporter gen testu u ćelijama. Obuhvaćeni su odgovori u testu u odsustvu aktivina A, samo sa aktivinom A (2 ng/ml), i aktivinom A, u kombinaciji sa 50 ng/ml antitela E02, F02, ili G02.

DETALJAN OPIS

[0021] Dok je ovaj pronalazak definisan Patentnim zahtevima, izlaganje uopšteno obezbeđuje izolovane rekombinantne ActRII-vezujuće proteine. U izvesnim aspektima, ActRII-vezujući proteini specifično vezuju ActRIIB i/ili ActRIIA. U sledećim aspektima, ActRII-vezujući proteini su anti-ActRII antitela. Takođe su obezbeđene nukleinske kiseline koje kodiraju ActRII-vezujuće proteine, vektori i ćelije domaćina koji sadrže nukleinske kiseline, i postupci za proizvodnju i primenu ActRII-vezujućih proteina. Obezbeđeni ActRII-vezujući proteini imaju primenu u dijagnostikovanju, lečenju, i/ili ublažavanju bolesti i stanja koja su povezana sa povećanom ActRII ekspresijom i/ili signaliziranjem. Takve primene obuhvataju, ali nisu ovima ograničene, sprečavanje, i/ili ublažavanje mišićnih poremećaja kao što su degenerativna mišićna bolest mišićna distrofija, mišićna atrofija ili poremećaj gubljenja mišićne mase; fibrozno stanje (npr., jetrena, plućna, vaskularna, i/ili okularna fibrozna stanja, kao što je miokardijalna fibroza, i idiopatska plućna fibroza (IPF)); metabolička bolest (npr., tip II dijabetes i gojaznost); inflamatorna bolest ili stanja, autoimuna bolest, kardiovaskularna bolest (npr., kongestivna srčana slabost, i hipertenzija); bolest oka, kao što je makularna degeneracija povezana sa starenjem; plućna bolest, muskuloskeletna bolest, skeletna bolest, neurološka bolest, kao osteoporoza; zarastanje rana; gubitak težine; i kancer (npr., karcinom, mijelom, kancer koji indukuje gubitak kosti, pituitarni kancer, i gastrointestinalni kancer).

Definicije

[0022] Ukoliko nije drugačije definisano, svi tehnički i naučni izrazi koji su ovde korišćeni imaju ista značenja kako se uobičajeno razumeju od strane stručnog lica na koje je ovo izlaganje inače i usmereno. Na primer, The Concise Dictionary of Biomedicine and Molecular Biology, Juo, Pei-Show, 2nd ed., 2002, CRC Press; The Dictionary of Cell and Molecular Biology, 3rd ed., 1999, Academic Press; and the Oxford Dictionary Of Biochemistry And Molecular Biology, Revised, 2000, Oxford University Press, stručnom licu mogu da obezbede opšti rečnik brojnih izraza korišćenih u ovom izlaganju. Ovde obezbeđeni naslovi nisu ograničenja raznih aspekata koji se mogu držati kao referenca za Opis u celini. Sem toga, izrazi, koji su definisani neposredno u nastavku, potpunije su definisani upućivanjem na Opis u celini.

[0023] Izrazi "a," "an" i "the" (neodređeni i određeni član u engleskom jeziku, prim. prev.) uključuju množinu u odnosu na ono na šta se odnose, sem ukoliko kontekst u kom je član korišćen jasno ne govori drugačije. Izrazi "a" (ili "an"), kao i izrazi "jedan ili više," i "najmanje jedan" ovde mogu da se koriste jedan umesto drugog. Dalje, ovde gde se koristi "i/ili" treba uzeti kao specifično izlaganje svake od dve ili više navedene karakteristike ili komponente sa ili bez one druge. Tako, izraz "i/ili" kako je korišćen u izrazu kao što je "A i/ili B" ovde treba da obuhvati "A i B," "A ili B," "A" (samo), i "B" (samo). Slično, izraz "i/ili" kako je korišćen u izrazu kao što je "A, B, i/ili C" treba da obuhvati svaki od sledećih aspekata: A, B, i C; A, B, ili C; A ili C; A ili B; B ili C; A i C; A i B; B i C; A (samo); B (samo); i C (samo).

[0024] Izraz "comprise" (prevođen kao sadrži, uključuje, obuhvata, prim. prev.) se generalno koristi u smislu obuhvatanja, što će reći dozvoljava prisustvo jedne ili više karakteristika ili komponenti. Gde god su ovde aspekti opisani sa izrazom "comprising," (uključujući, prim. prev.), takođe su obezbeđeni i drugačije opisani analogni aspekti izrazima "sastoji se od," i/ili "suštinski se sastoji od".

[0025] Izrazi "oko" i "otprilike" kako su korišćeni u vezi sa numeričkom vrednošću kroz Opis i Patentne zahteve označavaju interval pouzdanosti, što je poznato i prihvaćeno u struci. Generalno, takav interval pouzdanosti je ± 10%. Alternativno, a naročito u biološkim sistemima, izrazi "oko" i "otprilike" mogu označavati vrednosti koje su unutar reda opsega, poželjno ≤ 5 -puta i poželjnije, < 2-puta od date vrednosti.

[0026] Numerički opsezi uključuju brojeve koji definišu opseg.

[0027] ActRII-vezujući protein se odnosi na protein koji specifično vezuje ActRII (tj., ActRIIB i/ili ActRIIA), pre svega vezujući se za ekstracelularni domen u ActRII.

[0028] Izrazi "ActRII aktivin receptor tip II, i "ActRII" se koriste jedan umesto drugog i odnose se na aktivin receptor tip IIA (ActRIIA) i/ili aktivin receptor tip IIB (ActRIIB) sem ukoliko kontekst u kom je izraz upotrebljen jasno ne kazuje drugačije.

[0029] Izrazi "aktivin receptor tip IIA," "ActRIIA receptor," i "ActRIIA" se koriste jedan umesto drugog i odnose se na ActRIIA (takođe označen kao ACVR2A, ActRIIA, ActRII, i EC 2.7.11.30 u literaturi). Referentna sekvenca za humani ActRIIA je obezbeđena u RefSeq NO:NP_001607.1. Obezbeđeni ActRIIA-vezujući proteini vezuju ekstracelularni domen na ActRIIA koji odgovara amino kiselinskoj sekvenci SEQ ID NO:138.

[0030] Izrazi "aktivin receptor tip IIB," "ActRIIB receptor," i "ActRIIB" se koriste jedan umesto drugog i odnose se na ActRIIB (takođe označen kao ACVR2B, ActRIIB, HTX4, ErbB3 receptor, i EC 2.7.11.30 u literaturi). Referentna sekvenca za humani ActRIIB je obezbeđena u NCBI Reference Sequence NP_001097. Obezbeđeni ActRIIB-vezujući proteini vezuju ekstracelularni domen na ActRIIB koji odgovara amino kiselinskoj sekvenci SEQ ID NO:139.

[0031] Izraz "takmičiti" ili "konkurisati" kada se koriste u kontekstu ActRII-vezujućih proteina (npr., neutrališuća antitela) označava takmičenje između antigen vezujućih proteina kako je određeno testom u kom antigen vezujući protein (npr., anti-ActRII antitelo ili njegov ActRII-vezujući fragment) u uslovima testa sprečava ili inhibira specifično vezivanje referentnog antigen vezujućeg proteina (npr., ligand, ili referentno antitelo) za zajednički antigen (npr., ActRIIA ili ActRIIB ekstracelularni domen ili njegov fragment). Mogu se koristiti brojne vrste testova kompetitivnog vezivanja, na primer: direktni ili indirektni radioimuno test na čvrstoj fazi (RIA) (vidi, npr., Moldenhauer et al., Scand. J. Immunol. 32:77-82 (1990) i Morel et al., Molec. Immunol. 25:7-15 (1988)), direktni ili indirektni enzim imuno test na čvrstoj fazi (EIA), direktni biotin-avidin test na čvrstoj fazi EIA (vidi, npr., Cheung, et al., Virology 176:546-552 (1990) i Kirkland et al., J. Immunol.137:3614-3619 (1986)) i sandwich test kompeticije (vidi, npr., Stahli et al., Methods in Enzymology 92:242-253 (1983)). Obično, takvi testovi uključuju korišćenje prečišćenog antigena vezanog za čvrstu površinu ili ćelije koje nose nešto od ovog, neobeleženi test antigen vezujući protein i obeleženi referentni antigen vezujući protein.

[0032] Kompetitivna inhibicija se može izmeriti određivanjem količine obeleživača vezane za čvrstu površinu ili ćelije u prisustvu test antigen vezujućeg proteina. Obično je test antigen vezujući protein prisutan u višku. Antigen vezujući proteini identifikovani kompetitivnim testom (takmičarski antigen vezujući proteini) obuhvataju ActRII-vezujuće proteine koji se vezuju za isti epitop kao referentni ActRII-vezujući protein kao i ActRII-vezujuće proteine koji se vezuju za susedni epitop koji je dovoljno proksimalan epitopu kog vezuje referentni ActRII-vezujući protein da bi se javilo sterno ometanje. Obično, kada je takmičarski ActRII (npr., ActRIIA ili ActRIIB) vezujući protein prisutan u višku, on će inhibirati specifično vezivanje referentnog ActRII-vezujućeg proteina ActRII (npr., ActRIIA ili ActRIIB) za najmanje 40%, 45%, 50%, 55%, 60%, 65%, 70% ili 75%. U nekim primerima, takmičarski antigen vezujući protein inhibira specifično vezivanje referentnog ActRII-vezujućeg proteina za najmanje 80%, 85%, 90%, 91 %, 92%, 93%, 94%, 95%, 96%, 97% 98%, ili 99%.

[0033] Izraz "epitop" kada se koristi u kontekstu ActRII proteina, odnosi se na ActRII (npr., humani ActRIIA, humani ActRIIB, mišiji ActRIIA ili mišiji ActRIIA) proteinsku determinantu kojom se može vezati za ActRII-vezujući protein (npr., antitelo) izlaganja. Epitopi se obično sastoje od hemijski aktivno površinski grupisanih molekula kao što su amino kiseline ili šećerni bočni lanci i obično imaju specifične karakteristike trodimenzionalne strukture, kao i specifične karakteristike naelektrisanja. Konformacioni i ne-konformacioni epitopi se razlikuju po tome što se vezivanje prvih ali ne i drugih gubi u prisustvu denaturišućih rastvarača. ActRII epitop vezan ActRII-vezujućim proteinom može lako da se odredi korišćenjem u struci poznatih tehnika.

[0034] Antigen vezujući proteini kao što su anti-ActRII-vezujuća antitela i fragment ActRII-vezujućh antitela, njihove varijante, ili derivati koji su ovde izloženi, mogu se opisati ili specifikovati izrazima epitopa ili dela(delova) antigena, npr., ciljni polipeptid koji oni prepoznaju ili specifično vezuju. Na primer, deo ActRII koji specifično interreaguje sa antigen vezujućim domenom u ActRII-vezujućem proteinu koji je ovde izložen je "epitop." Epitopi mogu da se formiraju i od susednih amino kiselina i od ne-susednih amino kiselina postavljenih jedni pored drugih tercijarnim savijanjem proteina. Epitopi formirani od susednih amino kiselina se obično održavaju pri izlaganju denaturišućim rastvaračima, dok se epitopi formirani tercijarnim savijanjem obično gube tretmanom sa denaturišućim rastvaračima. Determinante epitopa mogu uključiti hemijski aktivno površinsko grupisanje molekula, kao što su amino kiseline, šećerni bočni lanci, fosforil ili sulfonil grupe, i mogu imati specifične karakteristike trodimenzionalne strukture, i/ili specifične osobine naelektrisanja. Epitop obično uključuje najmanje 3, 4, 5, 6, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 25, 30, 35 amino kiselina u jedinstvenoj prostornoj konformaciji. Epitopi se rutinski mogu odrediti pomoću u struci poznatih postupaka.

[0035] Izrazi "inhibira," "blokira," "redukuje," "smanjuje," "supresuje," "antagonizuje," i "neutrališe" su korišćeni jedan umesto drugog i odnose se na svaki statistički značajan pad aktivnosti (npr., ActRII ligand vezivanja i ActRII signaliziranja), uključujući potpuno blokiranje aktivnosti. Na primer, "inhibicija" ili "supresija" se može odnositi na pad od otprilike 10%, 20%, 30%, 40%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili 100% aktivnosti u poređenju sa kontrolom.

[0036] U nekim aspektima, izraz "smanjenje" može se odnositi na sposobnost ActRII-vezujućeg proteina kao što je antitelo ili njegov ActRII-vezujući fragment, da statistički značajno (npr., sa p vrednošću manjom od ili jednakom sa 0.05) smanji fosforilaciju jednog ili više Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) indukovanu dovođenjem u kontakt ćelije koja ekspresuje ActRII i tip I receptor sa ActRII ligandom kao što je aktivin A, u odnosu na stepen Smad fosforilacije u ćeliji kad nije u kontaktu sa ActRII-vezujućim proteinom. Ćelija koja ekspresuje ActRII (npr., ActRIIB i/ili ActRIIA) može biti ćelija koja se prirodno javlja ili ćelijska linija, ili može biti rekombinantno proizvedena uvođenjem nukleinske kiseline koja kodira ActRII (npr., ActRIIB i/ili ActRIIA) u ćeliju domaćina. U jednom aspektu, ActRII-vezujući protein, npr., ActRII antitelo ili njegov ActRII-vezujući fragment, smanjuje ActRII ligandom posredovanu fosforilaciju jednog ili više Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) za najmanje 10%, 20%, 30%, 40%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90%, ili 95%, ili za otprilike 100%, kako je određeno, na primer, pomoću Western blotting-a a zatim probingom sa anti-fosfotirozinskim antitelom ili pomoću ELISA, primenom standardnih tehnika i uslova koji su ovde opisani ili drugačije poznati u struci.

[0037] U nekim aspektima, ActRIIA-vezujući protein smanjuje ActRIIA ligandom (npr., aktivin A) posredovanu fosforilaciju jednog ili više Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) za najmanje 10%, 20%, 30%, 40%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90%, ili 95%, ili za otprilike 100%, kako je određeno, na primer, pomoću Western blotting-a a zatim probingom sa anti-fosfotirozinskim antitelom ili pomoću ELISA (npr., P-Smad ELISA) ili Smad zavisnim reporter gen testom primenom ovde opisanih tehnika ili onih koje su na drugi način poznate u ovoj oblasti.

[0038] U dodatnim aspektima, ActRIIB-vezujući protein smanjuje ActRIIB ligandom (npr., aktivin A ili GDF8) posredovanu fosforilaciju jednog ili više Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) za najmanje 10%, 20%, 30%, 40%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90%, ili 95%, ili za otprilike 100%, kako je određeno, na primer, pomoću Western blotting-a a zatim probingom sa anti-fosfotirozinskim antitelom ili pomoću ELISA (npr., P-Smad ELISA) ili Smad zavisnim reporter gen testom primenom ovde opisanih tehnika i uslova koji su ovde opisani ili drugačije poznati u struci.

[0039] Izrazi "antitelo" i "imunoglobulin," ovde se koriste jedan umesto drugog, i obuhvataju potpuna (u punoj dužini) antitela i njihov antigen vezujući fragment ili pojedinačne lance. Uobičajeno antitelo sadrži najmanje dva teška (H) lanca i dva laka (L) lanca međusobno povezana disulfidnim vezama. Svaki težak lanac sadrži varijabilni region teškog lanca (ovde skraćeno kao VH) i konstantni region teškog lanca. Konstantni region teškog lanca sadrži tri domena, CH1, CH2, i CH3. Svaki laki lanac sadrži varijabilni region lakog lanca (ovde skraćeno kao VL) i konstantni region lakog lanca. Konstantni region lakog lanca sadrži jedan domen, CL. VH i VL regioni mogu se dalje podeliti u regione hipervarijabilnosti, nazvane regioni koji određuju komplementarnost (CDR), koji su ispresecani sa regionima koji su više očuvani, nazvani regionima okvira (FW). Svaki VH i VL je sastavljen od tri CDRs i četiri FWs, aranžirana od amino-terminusa do karboksixy-terminusa sledećim redom: FW1, CDR1, FW2, CDR2, FW3, CDR3, FW4. Varijabilni regioni teških i lakih lanaca sadrže vezujući domen koji interreaguje sa antigenom. Konstantni regioni antitela mogu posredovati vezivanje imunoglobulina za tkiva domaćina ili faktore, uključujući različite ćelije imunog sistema (npr., efektorne ćelije) i prvu komponentu (Clq) klasičnog sistema komplementa. Primeri antitela obuhvataju tipična antitela, scFvs, i njihove kombinacije gde, na primer, scFv je kovalentno povezan (na primer, putem peptidnih veza ili putem hemijskog linkera) sa N ili C-terminusom bilo teškog lanca i/ili lakog lanca tipičnog antitela, ili je umetnut u teški lanac i/ili laki lanac tipičnog antitela.

[0040] Izrazi "antitelo" i "imunoglobulin," obuhvataju intaktna poliklonska antitela, intaktna monoklonska antitela, fragmente antitela (kao Fab, Fab’, F(ab’)2, i Fv fragmenti), derivate jednolančanog Fv (scFv) i mutante, multispecifična antitela kao što su bispecifična antitela, himerična antitela, humanizovana antitela, humana antitela, fuzione proteine koji sadrže antigen određujući deo antitela, i svaki drugi modifikovani imunoglobulinski molekul koji sadrži antigen prepoznavajuće mesto sve dotle dok antitela ispoljavaju željenu vezujuću aktivnost. Antitelo može biti iz bilo koje od pet glavnih klasa imunoglobulina: IgA, IgD, IgE, IgG, i IgM, ili njihovih subklasa (izotipovi) (npr., IgGl, IgG2, IgG3, IgG4, IgAl i IgA2), na osnovu identiteta njihovih konstantnih domena teških lanaca označenih kao alfa, delta, epsilon, gama, odnosno, mu. Različite klase imunoglobulina imaju različite i dobro poznate strukture subjedinica i trodimenzionalne konfiguracije. Antitela mogu biti gola ili konjugovana sa drugim molekulima kao što su toksini, radioizotopi, itd. Izraz "IgG" se odnosi na polipeptid koji pripada klasi antitela koja su suštinski kodirana prepoznatim genom imunoglobulina gama. Kod ljudi ova klasa obuhvata IgG1, IgG2, IgG3, i IgG4. Kod miševa ova klasa obuhvata IgG1, IgG2a, IgG2b, i IgG3.

[0041] Izrazi "ActRII antitelo," "antitelo koje se vezuje za ActRII," ili "anti-ActRII antitelo" se odnose na antitelo koje je sposobno da se veže za ActRII (npr., ActRIIB i/ili ActRIIA) sa dovoljnim afinitetom tako da je antitelo korisno kao terapeutski agens ili dijagnostički reagens u targetiranju ActRIIB i/ili ActRIIA.

[0042] Pod "specifično vezuje" kada se primenjuje u kontekstu ActRII proteina, generalno podrazumeva sposobnost vezivanja proteina kao što je antitelo, da se veže za ActRII (npr., ActRIIB i/ili ActRIIA, poželjno humani ActRIIA i/ili humani ActRIIB, poželjno ekstracelularni domen u ActRIIB i/ili ActRIIA), sa velikim afinitetom u odnosu na vezivanjei proteina sa nesrodnim kontrolnim proteinom. U nekim aspektima, kontrolni protein je beli lizozim kokošijeg jajeta. Poželjno, vezujući protein vezuje ActRII sa afinitetom koji je najmanje 100, 500, ili 1000puta veći od afiniteta za kontrolni protein. Poželjno, vezujući protein ima afinitet vezivanja<za humani ActRII od ≤ 1 x 10-7>M ili ≤ 1 x 10<-8>kako je izmereno korišćenjem testa vezivanja poznatog u struci. U nekim aspektima, afinitet vezivanja je meren korišćenjem radioimunotesta (RIA) ili BIACORE® (npr., korišćenjem ActRII (npr., ActRIIB i/ili ActRIIA) kao analita i ActRII-vezujućeg proteina kao liganda, ili vice versa).

[0043] U nekim aspektima, stepen vezivanja ActRII-vezujućeg proteina (npr., anti-ActRII antitelo) za nesrodan, ne-ActRII protein je manje od otprilike 10% vezivanja ActRII-vezujućeg proteina za ActRII kako je izmereno, na primer, radioimunotestom (RIA), BIACORE® (korišćenjem rekombinantnog ActRII kao analita i ActRII-vezujućeg proteina kao liganda, ili vice versa), testom kinetičkog isključivanja (KINEXA®), ili drugim poznatim testom vezivanja. U izvesnim aspektima, ActRII-vezujući protein je antitelo u punoj dužini ili fragment ActRII-vezujućeg antitela koji ima konstantu disocijacije (KD) od ≤1 µM, ≤100 nM, ≤10 nM, ≤1 nM, ≤0.1 nM, ≤10 pM, ≤1 pM,

[0044] Izrazi "antigen vezujući fragment antitela" (npr., "ActRII-vezujući fragment antitela," "ActRIIA-vezujući fragment antitela" i "ActRIIB-vezujući fragment antitela") se odnose na fragment koji sadrži sve ili deo antigen vezujućeg varijabilnog regiona (npr., CDR3) intaktnog antitela. Poznato je da antigen vezujuća funkcija antitela može biti izvedena fragmentima antitela pune dužine. Primeri fragmenata antitela uključuju, ali nisu ovima ograničeni Fab, Fab’, F(ab’)2, i Fv fragmenti, linearna antitela, jednolančana antitela, i multispecifična antitela formirana od jednog ili više fragmenata antitela. U nekim aspektima, izlaganje obezbeđuje ActRII-vezujuće fragmente antitela pri čemu je fragment antitela Fab fragment, Fab’ fragment, F(ab’)2 fragment, Fv fragment, diatelo, ili molekul jednolančanog antitela.

[0045] Fc region obuhvata polipeptide koji sadrže konstantni region antitela isključujući prvi domen konstantnog regiona imunoglobulina. Tako, Fc se odnosi na najmanje dva domena konstantnog regiona imunoglobulina IgA, IgD, i IgG, i na poslednja tri domena konstantnog regiona imunoglobulina IgE i IgM, i na domene fleksibilnog zgloba N-terminusa. Za IgA i IgM Fc može uključiti J lanac. Za IgG, Fc sadrži imunoglobulinske domene Cg2 i Cg3 i zglob između Cg1 i Cg2. Iako granice Fc regiona mogu varirati, Fc region humanog IgG teškog lanca je obično definisan da sadrži ostatke C226 ili P230 na svom karboksil-terminusu, dok je numerisanje prema EU indeksu kako je objašnjeno kod Kabat (Kabat et al., Sequences of Proteins of Immunological Interest, 5<th>Ed. Public Health Service, NIH, Bethesda, Md. (1991)). Fc se može odnositi na ovaj region u izolaciji, ili ovaj region u kontekstu potpunog antitela, fragmenta antitela, ili Fc fuzionog proteina. Polimorfizmi su zapaženi u brojnim različitim Fc položajima, uključujući, ali se neograničavajući na položaje: 270, 272, 312, 315, 356, i 358 numerisano prema EU indeksu, i zbog toga mogu postojati neznatne razlike između prezentovanoj sekvenci i sekvenci u prethodnim tehnikama.

[0046] "Monoklonsko antitelo" se odnosi na homogenu populaciju antitela uključenih u visoko specifično prepoznavanje i vezivanje jedne antigenske determinante ili epitopa. Ovo je suprotno poliklonskim antitelima koja obično uključuju različita antitela usmerena prema različitim antigenskim determinantama. Izraz "monoklonsko antitelo" obuhvata i intaktna i monoklonska antitela pune dužine kao i fragmente antitela (kao što su Fab, Fab’, F(ab’)2, i Fv), jednolančane (scFv) mutante, i fuzione proteine) koji sadrže deo antitela, i svaki drugi modifikovani molekul imunoglobulina koji sadrži antigen prepoznavajuće mesto. Monoklonsko antitelo se može proizvesti na veliki broj načina uključujući, ali se ovima ne ograničava, hibridoma, selekcija faga, rekombinantna ekspresija, i transgene životinje.

[0047] Izraz "himerično antitelo" se odnosi na antitelo gde je amino kiselinska sekvenca imunoglobulinskog molekula poreklom od dve ili više vrsta. Obično, varijabilni region i lakih i teških lanaca odgovara varijabilnom regionu antitela poreklom iz jedne vrste sisara (npr., miš, pacovt, zec, itd.) sa željenom antigen-vezujućom specifičnosti, afinitetom, i/ili kapacitetom dok su konstantni regioni homologi sa sekvencama u antitelima poreklom iz drugih vrsta (obično humanih) kako bi se izbeglo izazivanje imunog odgovora u tim vrstama.

[0048] Izraz "humanizovano antitelo" se odnosi na antitelo poreklom od ne-humanih (npr., mišijih) imunoglobulina, koje je konstruisano da sadrži nekoliko poželjnih minimalnih nehumanih (npr., mišijih) sekvenci. Obično, humanizovana antitela su humani imunoglobulini u kojima su ostaci iz CDR zamenjeni ostacima iz CDR ne-humanih vrsta (npr., miš, pacov, zec, ili hamster) sa željenom antigen-vezujućom specifičnosti, afinitetom, i/ili kapacitetom (Jones, Nature 321:522-525 (1986); Riechmann, Nature 332:323-327 (1988); Verhoeyen, Science 239:1534-1536 (1988)). U nekim primerima, ostaci Fv okvirnog regiona (FW) humanog imunoglobulina se zamenjuju sa odgovarajućim ostacima u antitelu od ne-humanih vrsta koji imaju željenu antigen-vezujuću specifičnost, afinitet, i/ili kapacitet. Humanizovano antitelo može dalje biti modifikovano supstitucijom dodatnih ostataka bilo u Fv okvirnom regionu i/ili u okviru zamenjenih ne-humanih ostataka radi prečišćavanja i optimizacije specifičnosti, afiniteta, i/ili kapaciteta antitela. Generalno, humanizovano antitelo će imati suštinski sve od najmanje jednog, i obično dva ili tri, varijabilna domena koja sadrže sve ili suštinski sve CDR regione koji odgovaraju ne-humanim imunoglobulinima dok svi ili suštinski svi FR regioni su oni sa konsenzus sekvencom humanih imunoglobulina. Humanizovano antitelo može isto tako obuhvatiti najmanje deo konstantnog regiona ili domena imunoglobulina (Fc), obično humanog imunoglobulina. Primeri postupaka korišćenih za generisanje humanizovanih antitela su opisani u U.S. Pat. Nos.5,225,539 i 5,639,641.

[0049] Izraz "humano antitelo" se odnosi na antitelo koje je nastalo u čoveku ili na antitelo koje ima amino kiselinsku sekvencu koja odgovara antitelu koje je nastalo u čoveku, a proizvedeno je primenom ma koje poznate tehnike. Izraz "humano antitelo" obuhvata intaktno (u punoj dužini) antitelo, njegove fragmente, i/ili antitela koja sadrže najmanje jedan humani polipeptid teškog i/ili lakog lanca kao što je antitelo koje sadrži mišiji polipeptid lakog lanca i humani polipeptid teškog lanca.

[0050] "Antagonist," "blokirajući" ili "neutrališući" vezujući protein je onaj koji inhibira ili smanjuje aktivnost antigena kog vezuje, kao što su ActRIIB i/ili ActRIIA. U nekim aspektima, antagonistički ActRII-vezujući protein smanjuje ili inhibira vezivanje ActRIIA sa ActRIIA ligandom kao što je aktivin A. U nekim aspektima, antagonistički ActRII-vezujući protein smanjuje ili inhibira vezivanje ActRIIB sa ActRIIB ligandom kao što je aktivin A. U izvesnim aspektima, antagonistički ActRII-vezujući protein suštinski ili potpuno inhibira aktivnost ActRII. U nekim aspektima, ActRII aktivnost se smanjuje za 10%, 20%, 30%, 50%, 70%, 80%, 90%, 95%, ili 100%. U izvesnim aspektima, antagonistički ActRII-vezujući protein je anti-ActRIIA antitelo, kao što je antitelo u punoj dužini ili fragment ActRIIA-vezujućeg antitela. U sledećim aspektima, antagonističko anti-ActRIIA antitelo inhibira ili smanjuje aktivnost ActRIIA za 10%, 20%, 30%, 50%, 70%, 80%, 90%, 95%, ili čak 100%. U dodatnim aspektima, antagonistički ActRII-vezujući protein je anti-ActRIIB antitelo, kao što je antitelo u punoj dužini ili fragment ActRIIB-vezujućeg antitela. U sledećim aspektima, antagonističko anti-ActRIIB antitelo inhibira ili smanjuje aktivnost ActRIIB za najmanje 10%, 20%, 30%, 50%, 70%, 80%, 90%, 95%, ili čak 100%.

[0051] "Afinitet vezivanja" generalno se odnosi na jačinu zbira ukupnih ne-kovalentnih interakcija između pojedinačnog vezujućeg položaja molekula (npr., antitelo) i njegovog partnera u vezivanju (npr., antigen). Ukoliko nije drugačije naznačeno, "afinitet vezivanja" se odnosi na unutrašnji afinitet vezivanja koji odražava 1:1 interakciju između članova vezanog para (npr., antitelo i antigen). Afinitet molekula X za svog partnera Y može uopšteno da se<predstavi konstantom disocijacije (K>D). Afinitet se može meriti uobičajenim postupcima poznatimu ovoj stručnoj oblasti, uključujući one koji su ovde opisani i može se koristiti u svrhe ovog izlaganja.

[0052] "Potencija" je mera farmakološke aktivnosti jedinjenja izražena terminom količine jedinjenja koja je neophodna za proizvodnju efekta datog intenziteta. Odnosi se na količinu jedinjenja neophodnog da se postigne definisan biološki efekat; što je neophodna doza manja, lek je potentniji. Potencija se normalno izražava kao IC50vrednost, u nM ukoliko drugačije nije navedeno. IC50je srednja koncentracija inhibicije ActRII-vezujućeg proteina (npr., anti-ActRIIA ili anti-ActRIIB antitela). U funkcionalnim testovima, IC50je koncentracija koja smanjuje biološki odgovor za 50% njegovog maksimuma. U ispitivanjima vezivanja ligand-receptor, IC50je koncentracija koja smanjuje vezivanje ligand-receptor za 50% maksimalnog specifičnog nivoa vezivanja. IC50se može izračunati bilo kojim brojem načina poznatih u ovoj stručnoj oblasti. Umnožak poboljšanja potencije za antitela ili drugi vezujući protein koji je ovde obezbeđen u poređenju sa referentnim anti-ActRII antitelom ili drugim ActRII-vezujućim proteinom može biti najmanje 2-puta, 4-puta, 6-puta, 8-puta, 10-puta, 20-puta, 30-puta, 40-puta, 50-puta, 60-puta, 70-puta, 80-puta, 90-puta, 100-puta, 110-puta, 120-puta, 130-puta, 140-puta, 150-puta, 160-puta, 170-puta, ili najmanje 180-puta.

[0053] "Antitelo-zavisna ćelijski posredovana citotoksičnost" ili "ADCC" odnosi se na oblik citotoksičnosti kod koje se sekretovani Ig vezuje na Fc receptore (FcRs) prisutne na izvesnim citotoksičnim ćelijama (npr., ćelije prirodne ubice (NK), neutrofili, i makrofagi) omogućavajući ovim citotksičnim efektornim ćelijama da se specifično vežu za antigen-noseću ciljnu ćeliju i zatim ubiju ciljnu ćeliju citotoksinima. Specifična IgG antitela visokog afiniteta usmerena na površinu ciljnih ćelija "naoružavaju" citotoksične ćelije i apsolutno su neophodna za takvo ubijanje. Liza ciljne ćelije je ekstracelularna, zahteva direktan kontakt ćelije-na-ćeliju, i ne upliće komplement. Razmotreno je da će, osim antitela, i drugi proteini koji sadrže Fc regione, posebno Fc fuzioni proteini, imati kapacitet da specifično vezuju ActRII-noseću ciljnu ćeliju i da će biti u mogućnosti da ostvare ćelijski posredovanu citotoksičnost. Zbog jednostavnosti, ćelijski posredovana citotoksičnost koja je posledica aktivnosti Fc fuzionog proteina se takođe ovde označava kao ADCC aktivnost.

[0054] ActRII-vezujući protein (npr., ActRII antitelo, uključujući ActRII-vezujući fragment, varijantu, i njihove derivate), polinukleotid, vektor, ćelija, ili kompozicija koja je "izolovana" je protein (npr., antitelo), polinukleotid, vektor, ćelija, ili kompozicija koja je u obliku koji se ne nalazi u prirodi. Izolovani proteini, polinukleotidi, vektori, ćelije ili kompozicije obuhvataju one koje su prečišćene do stepena da više nisu u obliku u kojem se nalaze u prirodi. U nekim aspektima, protein, polinukleotid, vektor, ćelija ili kompozicija koja je izolovana je suštinski čista. Izolovani proteini i izolovana nukleinska kiselina biće bez ili suštinski bez materijala sa kojima su prirodno povezani kao što su drugi polipeptidi ili nukleinske kiseline sa kojima se nalaze u svom prirodnom okruženju, ili okstuženju u kom su proizvedeni (npr., ćelijska kultura) kada je takva proizvodnja izvedena tehnologijom rekombinantne DNA in vitro ili in vivo. Proteini i nukleinska kiselina mogu da se formulišu sa diluentima ili adjuvansima i da u praktične svrhe još uvek budu izolovani – na primer, proteini će normalno biti pomešani sa želatinom ili drugim nosačima ukoliko se koriste za oblaganje mikrotitarskih ploča za primenu u imunološkim testovima, ili će biti pomešani sa farmaceutski prihvatljivim nosačima ili diluentima kada se koriste u dijagnostici ili terapiji.

[0055] Izrazi "subjekt," "pojedinac," "životinja," "pacijent," i "sisar," odnosi se na ma koji subjekt, naročito na subjekt koji je sisar, za kog se želi napraviti dijagnoza, prognoza, ili terapija. Subjekti koji su sisari obuhvataju, ali nisu ograničeni na ljude, ne-humane primate, domaće životinje, stoku, pacove, i slične, koji će biti primaoci naročitog tretmana.

[0056] Izraz "farmaceutska kompozicija" odnosi se na proizvod koji je u takvom obliku da omogućava biološku aktivnost aktivnog sastojka da bude efektivan, i koji ne sadrži dodatne komponente u koncentracijama koje su neprihvatljivo toksične za subjekt kome će se kompozicija primeniti. Takve kompozicije mogu biti sterilne.

[0057] "Efektivna količina" polipeptida, npr., antigen vezujućeg proteina, obuhvata antitelo, kako je ovde izloženo, koje je u količini koja je dovoljna da se postigne specifično navedena svrha. "Efektivna količina" se može odrediti empirijski i na rutinski način, povezano sa navedenom svrhom. Izraz "terapeutski efektivna količina" se odnosi na količinu polipeptida, npr., antigen vezujućeg proteina uključujući antitelo, ili drugi lek efektivan u "lečenju" bolesti ili stanja kod subjekta (npr., sisar kao što je čovek) i obezbeđuje izvesno poboljšanje ili korist subjektu koji ima boloest ili stanje. Tako, "terapeutski efektivna" količina je količina kojom se obezbeđuje izvesno ublažavanje, olakšavanje, i/ili smanjivanje najmanje jednog kliničkog simptoma ActRII-posredovane bolesti ili stanja. Dobro su poznati klinički simptomi koji su povezani sa bolestima ili stanjima koja se mogu lečiti postupcima izlaganja. Dalje, nema potrebe da terapeutski efekti budu potpuni ili kurativni, sve dotle dok se obezbeđuje izvesna korist za subjekta. U nekim implementacijama, izraz "terapeutski efektivan" se odnosi na količinu terapeutskog agensa koji može da smanji ActRII aktivnost kod pacijenta kome je to neophodno. Stvarna primenjena količina i tempo i vremenski tok primenjivanja, zavisiće od prirode i težine onoga što se leči. Preskripcija tretmana, npr., odluka o dozi itd., je u okviru zaduženja opštih praktičara i drugih lekara. Generalno su poznate odgovarajuće doze antitela i njihovih antigen vezujućih fragmenata; vidi, Ledermann et al., Int. J. Cancer 47:659-664 (1991); Bagshawe et al., Ant. Immun. and Radiopharm.4:915-922 (1991).

[0058] "Dovoljna količina" ili "količina dovoljna da" postigne naročit rezultat kod pacijenta koji ima ActRII-posredovanu bolest ili stanje se odnosi na količinu terapeutskog agensa (npr., antigen vezujući protein uključiv antitelo, kako je ovde izloženo) koja je efektivna u proizvođenju željenog dejstva, koje je opciono terapeutski efekat (tj., primenjivanjem terapeutski efektivne količine). U nekim implementacijama, takav naročiti rezultat je sniženje aktivnosti ActRII kod pacijenata kojima je to neophodno.

[0059] Izraz "obeleživač" se odnosi na detektabilno jedinjenje ili kompoziciju koje je direktno ili indirektno konjugovano sa delom, kao što je anti-ActRII antitelo tako da se stvori "obeleženi" deo. Obeleživač može biti detektabilan sam po sebi (npr., radioizotopski obeleživači ili fluorescentni obeleživači) ili, u slučaju enzimskog obeleživača, može katalizovati hemijsku izmenu supstratnog jedinjenja ili kompozicije koja je detektabilna.

[0060] Izrazi kao što su "lečenje," ili "tretman," "lečiti" ili "ublažavanje" i "ublažiti" se odnose i na (a) terapeutske mere koje leče, usporavaju, umanjuju simptome, i/ili zaustavljaju progresiju dijagnostikovanog patološkog stanja ili poremećaja i (b) profilaktičke ili preventivne mere kojima se sprečava i/ili usporava razvoj targetirane bolesti ili stanja. Tako, subjekti kojima je neophodan tretman obuhvataju one koji već imaju bolest ili stanje; one koji su u riziku od razvoja bolesti ili stanja; i one kod kojih bolest ili stanje treba sprečiti. U izvesnim aspektima, subjekt je uspešno "lečen" prema ovde obezbeđenim postupcima ukoliko subjekt pokazuje, npr., potpuno, delimično, ili prolazno poboljšanje ili nestajanje simptoma povezanih sa bolešću ili stanjem. U nekim aspektima, izlaganje obezbeđuje postupak za lečenje mišićnog poremećaja, kao što je gubitak mišićne mase zbog bolesti ili nekretanja. U dodatnim aspektima, izlaganje obezbeđuje postupak za lečenje bolesti ili stanja izdvojenih od mišićnih poremećaja kao što je degenerativna mišićna bolest, mišićna distrofija, mišićna atrofija, ili poremećaji gubitka mišićne mase; stanja fibroze (npr., stanje fibroze jetre, pluća, vaskularnog sistema i/ili oka, kao miokardialna fibroza, i idiopatska plućna fibroza (IPF)); metaboličkih bolesti (npr., tip II dijabetes i gojaznost); inflamatorne bolesti ili stanja, autoimune bolesti, kardiovaskularne bolesti (npr., kongestivna srčana slabost, i hipertenzija); bolest oka kao što je makularna degeneracija povezana sa starenjem; bolest pluća, muskuloskeletna bolest, skeletna bolest, neurološka bolest, kao osteoporoza; zarastanje rana; gubitak težine; i kancer (npr., karcinom, mijelom, kancer koji dovodi do gubitka koštane mase, pituitarni kancer, i gastrointestinalni kancer). U sledećim aspektima, izlaganje obezbeđuje primenu ActRII-vezujućeg proteina kako je ovde obezbeđeno u proizvodnji leka za lečenje ili ublažavanje jedne ili više gornjih bolesti ili stanja.

[0061] Kako je ovde korišćeno, "u kombinaciji sa" ili "kombinovane terapije" se odnosi na svaki oblik primenjivanja u kom su dodatne terapije (npr., druga, treća, četvrta, itd.) i dalje efektivne u organizmu (npr., multipla jedinjenja su istovremeno efektivna u telu, a mogu uključiti sinergističke efekte ovih jedinjenja). Efektivnost ne mora da bude u korelaciji sa merenim koncentracijama agensa u krvi, serumu, ili plazmi. Na primer, različita terapeutska jedinjenja se mogu primeniti bilo u istoj formulaciji, bilo u zasebnim formulacijama, bilo istovremeno, bilo uzastopno, i po različitim šemama. Tako, subjekat koji prima takav tretman može imati koristi od kombinovanog efekta različitih terapija. Jedan ili više ActRII-vezujućih proteina izlaganja može se primeniti istovremeno sa, pre nego, ili odmah posle, jednog ili više drugih dodatnih agenasa i/ili suportivnih terapija. Uopšteno, svaki terapeutski agens će se primeniti u dozi i/ili u šematskom vremenu koje je određeno za taj naročit agens. Naročita kombinacija koja će se primeniti u režimu uzeće u obzir kompatibilnost antagonista ovog izlaganja sa terapijom i/ili željenim ishodom.

[0062] Postupci i tehnike ovog izlaganja se generalno izvode prema poznatim konvencionalnim postupcima i na način opisan u brojnim opštim i specifičnijim referencama koje su citirane i razmatrane kroz ovo izlaganje, osim ukoliko nije drugačije naznačeno. Vidi, npr., Sambrook et al., Molecular Cloning: A Laboratory Manual, 3<rd>ed., Cold Spring Harbor Laboratory Press, Cold Spring Harbor, N.Y. (2001) and Ausubel et al., Current Protocols in Molecular Biology, Greene Publishing Associates (1992), i Harlow and Lane Antibodies: A Laboratory Manual Cold Spring Harbor Laboratory Press, Cold Spring Harbor, N.Y. (1990).

[0063] Izrazi "kancer," "tumor," "kancerozno," i "maligno" se odnosi na ili opisuje fiziološko stanje kod sisara koje se obično opisuje neregulisanim ćelijskim rastom. Primeri kancera obuhvataju ali nisu ovima ograničeni, karcinom uključujući adenokarcinome, limfome, blastome, melanome, sarkome, i leukemije. Konkretniji primeri takvih kancera uključuju kancer skvamoznih ćelija, mikrocelularni kancer pluća, ne-mikrocelularni kancer pluća, gastrointestinalni kancer, Hodgkinov i ne-Hodgkinov limfom, kancer pankreasa, glioblastom, gliom, cervikalni kancer, ovarijalni kancer, kancer jetre kao što je jetreni karcinom i hepatom, kancer bešike, kancer dojki (uključujući hormonski posredovan kancer dojki, vidi, npr., Innes et al., Br. J. Cancer 94:1057-1065 (2006)), kancer kolona, kolorektalni kancer, endometrijalni karcinom, mijelom (kao što je multipli mijelom), karcinom pljuvačne žlezde, karcinom bazalnih ćelija, melanom, kancer prostate, vulvalrni kancer, tiroidni kancer, testikularni kancer, ezofagealni kancer, razne vrste kancera glave i vrata i kanceri mucinoznog porekla, kao što je, mucinozni ovarijalni kancer, i holangiokarcinom (jetra). U posebnom aspektu, kancer je mijelofibroza, mijelom (npr., multipli mijelom), ili pituitarni kancer. U drugom aspektu, kancer je kancer dojki, gastrointestinalni kancer, ili karcinom (npr., karcinom bazalnih i skvamoznih ćelija). U dodatnom aspektu, kancer je kancer koji dovodi do gubitka koštanog tkiva.

[0064] Izrazi "polinukleotid" i "nukleinska kiselina" se koriste jedan umesto drugog i treba da obuhvate jednu nukleinsku kiselinu i mnoštvo nukleinskih kiselina, i odnose se na molekul izolovane nukleinske kiseline ili konstrukciju, npr., mesindžer RNA (mRNA), komplementarnu DNA (cDNA), ili plazmidnu DNA (pDNA). U izvesnim aspektima, polinukleotid sadrži konvencionalnu fosfodiestarsku vezu ili ne-konvencionalnu vezu (npr., amidnu vezu, kao što se nalazi u peptidnim nukleinskim kiselinama (PNA)). Izraz "nukleinska kiselina" se odnosi na bilo koji jedan ili više segmenata nukleinske kiseline, npr., DNA, cDNA, ili RNA fragmenti, koji su prisutni u polinukleotidu. Kada se primeni na nukleinsku kiselinu ili polinukleotid, izraz "izolovan" se odnosi na molekul nukleinske kiseline, DNA ili RNA, koji je uklonjen iz svog nativnog okruženja, na primer, rekombinantni polinukleotid koji kodira antigen vezujući protein sadržan u vektoru se smatra izolovanim za svrhe ovog izlaganja. Dalji primeri izolovanog polinukleotida uključuju rekombinantne polinukleotide koji se održavaju u ćelijama heterolognih domaćina ili prečišćeni (delimično ili suštinski) od drugih polinukleotida u rastvoru. Izolovani RNA molekuli uključuju in vivo ili in vitro RNA transkripte polinukleotida ovog izlaganja. Izolovani polinukleotidi ili nukleinske kiseline prema ovom izlaganju dalje obuhvataju takve molekule koji su proizvedeni sintetski. Sem toga, polinukleotidi ili nukleinske kiseline mogu obuhvatiti regulatorne elemente kao što su promoteri, inhejseri, ribozomska vezujuća mesta, ili signali završetka transkripcije.

[0065] Izraz "vektor" označava konstrukciju, koja je sposobna da dostavi, i u nekim aspektima da ekspresuje, jedan ili više gena ili sekvenci od interesa u ćeliji domaćina. Primeri vektora uključuju, ali se ovima ne ograničavaju, virusne vektore, ekspresione vektore golih DNA ili RNA, plazmid, kozmid ili fag vektore, DNA ili RNA ekspresione vektore povezane sa katjonskim kondenzujućim agensima, DNA ili RNA ekspresione vektore inkapsulirane u lipozomima, i izvesne eukariotske ćelije, kao što su proizvođačke ćelije.

[0066] Izraz "ćelija domaćin" se odnosi na ćeliju ili populaciju ćelija koje uzgajaju ili su sposobne da uzgajaju rekombinantnu nukleinsku kiselinu. Ćelije domaćina mogu biti prokariotske (npr., E. coli), ili eukariotske. Ćelije domaćina mogu biti ćelije gljiva uključujući kvasac, kao što su Saccharomyces cerevisiae, Pichia pastoris, ili Schizosaccharomyces pombe. Ćelije domaćina su takođe ćelije raznih životinja, kao ćelije insekata (npr., Sf-9) ili ćelije sisara (npr., HEK293F, CHO, COS-7, NIH-3T3, NS0, PER.C6®, i hibridomi). U sledećim aspektima, ćelije domaćina su CHO ćelije izabrane iz grupe, koju čine: CHOK, CHO-0 CHO-Lec10, CHO-Lec13, CHO-Lec1, CHO Pro-5, i CHO dhfr-. U naročitim aspektima, ćelija domaćina je hibridom.

[0067] Izrazi "polipeptid," "peptid," i "protein" koji se ovde koriste jedan umesto drugog, odnose se na polimere amino kiselina bilo koje dužine. Polimer može biti linearan ili razgranat, može sadržavati modifikovane amino kiseline, i može biti prekinut ne-amino kiselinama. Izrazi, takođe, obuhvataju amino kiselinski polimer koji je modifikovan prirodno ili intervencijom; na primer, formiranjem disulfidne veze, glikozilacijom, lipidacijom, acetilacijom, fosforilacijom, ili bilo kojom drugom manipulacijom ili modifikacijom, kao što je konjugacija sa obeležavajućom komponentom. Takođe obuhvaćeni definicijom su, na primer, polipeptidi koji sadrže jedan ili više analoga amino kiselina (uključujući, na primer, neprirodne amino kiseline, itd.), kao i druge modifikacije poznate u struci. Shvata se da se, zbog toga šro su u nekim aspektima obezbeđeni ActRII-vezujući proteini zasnovani na antitelima, ActRII-vezujući proteini mogu javiti u vidu pojedinačnih lanaca ili povezanih lanaca.

[0068] "Rekombinantni" polipeptid, protein ili antitelo se odnosi na polipeptid, protein ili antitelo proizvedeno putem rekombinantne DNA tehnologije. Rekombinantno proizvedeni polipeptidi, proteini i antitela koji se ekspresuju u ćelijama domaćina se razmatraju za izolovanje za svrhe ovog izlaganja, kao što su nativni ili rekombinantni polipeptidi koji su razdvojeni, frakcionisani, ili delimično ili suštinski prečišćeni ma kojom pogodnom tehnikom.

[0069] Takođe, ovim izlaganjem su obuhvaćeni fragmenti, varijante, ili derivati polipeptida, i ma koja njihova kombinacija. Izraz "fragment", kada se odnosi na polipeptide i proteine, obuhvata ma koji polipeptid ili protein koji zadržava bar neka od svojstava referentnog polipeptida ili proteina. Fragmenti polipeptida obuhvataju proteolitičke fragmente, kao i delecione fragmente.

[0070] Izraz "varijanta" se odnosi na antitelo ili polipeptidnu sekvencu koja se razlikuje od one kod matičnog antitela ili polipeptidne sekvence po prirodi najmanje jedne amino kiselinske modifikacije. Varijante antitela ili polipeptida obuhvataju fragmente, i, isto tako, antitela ili polipeptide sa izmenjenim amino kiselinskim sekvencama zbog amino kiselinskih supstitucija, delecija, ili insercija. Varijante se mogu javljati prirodno ili ne-prirodno. Varijante koje se javljaju ne-prirodno se mogu proizvesti korišćenjem u struci poznatih tehnika mutageneze. Varijante polipeptida mogu obuhvatiti konzervativne ili ne-konzervativne amino kiselinske supstitucije, delecije ili adicije.

[0071] Izraz "derivati" kako je primenjen na antitela ili polipeptide, odnosi se na antitela ili polipeptide koji su tako izmenjeni da ispoljavaju dodatne karakteristike kojih nema kod nativnog antitela ili polipeptida. Primer "derivatnog" antitela je fuziono ili konjugatno sa drugim polipeptidom ili drugim molekulom (npr., polimer kao što je PEG, hromofor, ili fluorofor) ili atom (npr., radioizotop).

[0072] Izraz "amino kiselinska supstitucija" se odnosi na zamenu amino kiselinskog ostatka koji je prisutan u matičnoj sekvenci sa drugim amino kiselinskim ostatkom. Amino kiselina može biti supstituisana u matičnoj sekvenci, na primer, putem hemijske peptidne sinteze ili kroz poznate rekombinantne postupke. Prema tome, upućivanje na "supstitucija na položaju X" ili "supstitucija na položaju X" se odnosi na supstituciju amino kiselinskog ostatka prisutnog na položaju X sa alternativnim amino kiselinskim ostatkom. U nekim implementacijama, profili supstitucije mogu biti opisani prema šemi AXY, gde je A pojedinačni slovni kod koji odgovara amino kiselinskom ostatku koji se prirodno nalazi u položaju X, a Y je supstituišući amino kiselinski ostatak. U drugim aspektima, supstitucioni profili mogu biti opisani prema šemi XY, gde je Y pojedinačni slovni kod koji odgovara amino kiselinskom ostatku koji supstituiše amino kiselinski ostatak koji se prirodno nalazi u položaju X.

[0073] "Konzervativna amino kiselinska supstitucija" je ona u kojoj je amino kiselinski ostatak zamenjen sa amino kiselinskim ostatkom koji ima sličan bočni lanac. Familije amino kiselinskih ostataka sa sličnim bočnim lancima su prethodno definisane, i uključuju bazne bočne lance (npr., Lys, Arg, His), kisele bočne lance (npr., Asp, Glu), nenaelektrisane polarne bočne lance (npr., Gly, Asp, Gln, Ser, Thr, Tyr, Cys), nepolarne bočne lance (npr., Ala, Val, Leu, Ile, Pro, Phe, Met, Trp), beta-razgranate bočne lance (npr., Thr, Val, Ile) i aromatične bočne lance (npr., Tyr, Phe, Trp, His). Tako, ukoliko se amino kiselinski ostatak u polipeptidu zameni sa drugim amino kiselinskim ostatkom iz iste familije bočnih lanaca, supstitucija se smatra konzervativnom. U drugom aspektu, niz amino kiselinskih ostataka može biti konzervativno zamenjen sa strukturno sličnim nizom koji se razlikuje po redosledu i/ili sastavu članova familije bočnog lanca.

[0074] Ne-konzervativne supstitucije obuhvataju one u kojima (a) ostatak koji ima elektropozitivni bočni lanac (npr., Arg, His, ili Lys) se supstituiše umesto, ili sa, elektronegativnim ostatkom (npr., Glu ili Asp), (b) hidrofilni ostatak (npr., Ser ili Thr) se supstituiše umesto, ili sa, hidrofobnim ostatkom (npr., Ala, Leu, Ile, Phe, ili Val), (c) Cys ili Pro se supstituiše umesto, ili sa, ma kojim drugim ostatkom, ili (d) ostatak koji ima glomazan hidrofobni ili aromatičan bočni lanac (npr., Val, His, Ile, ili Trp) se supstituiše umesto, ili sa, jednim koji ima manji bočni lanac (npr., Ala ili Ser) ili nema bočni lanac (npr., Gly).

[0075] Lako se mogu identifikovati i druge supstitucije. Na primer, za amino kiselinu alanin, supstitucija se može izvesti sa ma kojom od: D-Ala, Gly, beta-Ala, L-Cys i D-Cys. Za lizin, zamena može biti ma koja od: D-Lys, Arg, D-Arg, homo-Arg, Met, D-Met, omitin, ili D-omitin. Generalno, supstitucije u funkcionalno važnim regionima za koje se može očekivati da indukuju izmene u svojstvima izolovanih polipeptida su one u kojima: (a) polarni ostatak (npr., Ser ili Thr) se zamenjuje za (ili sa) hidrofobnim ostatkom (npr., Leu, Ile, Phe, ili Ala); (b) Cys ostatak se zamenjuje za (ili sa) bilo kojim drugim ostatkom; (c) ostatak koji ima elektropozitivan bočni lanac (npr., Lys, Arg, ili His), se zamenjuje za (ili sa) ostatkom koji ima elektronegativan bočni lanac (npr., Glu ili Asp); ili (d) ostatak koji ima masivan bočni lanac (npr., Phe) se zamenjuje za (ili sa) onim koji nema takav bočni lanac (npr., Gly). Verovatnoća da jedna od gore-navedenih nekonzervativnih supstitucija može da izmeni funkcionalna svojstva proteina je takođe u korelaciji sa pozicijom supstitucije u pogledu funkcionalne važnosti regiona proteina: neke nekonzervativne supstitucije mogu prema tome imati malo ili nemati uopšte uticaja na biološka svojstva.

[0076] Izraz "amino kiselinska insercija" se odnosi na uvođenje novog amino kiselinskog ostatka između dva amino kiselinska ostatka prisutna u matičnoj sekvenci. Amino kiselinski ostatak se može uneti u matičnu sekvencu, na primer, putem hemijske peptidne sinteze ili putem postupaka rekombinovanja koji su u ovoj stručnoj oblasti poznati. Prema tome, izrazi "insercija između pozicija X i Y" ili "insercija između Kabat pozicija X i Y," gde X i Y odgovaraju pozicijama amino kiselinskog ostatka (npr., insercija cisteinskog amino kiselinskog ostatka između pozicija 239 i 240), odnosi se na inserciju amino kiselinskog ostatka između X i Y pozicija, a takođe i na inserciju u sekvenci nukleinske kiseline kodona koji kodira amino kiselinski ostatak između kodona koji kodiraju amino kiselinske ostatke na pozicijama X i Y.

[0077] Izraz "procenat identiteta sekvence" ili "procenat identiteta" između dve polinukleotidne ili polipeptidne sekvence se odnosi na broj pozicija identičnog podudaranja koje sekvence dele unutar prozora poređenja, uzimajući u obzir adicije ili delecije (tj., međuprostore) koje moraju da se uvedu za optimalno podudaranje dve sekvence. Pozicija podudaranja je svaka pozicija gde su prisutni identični nukleotid ili amino kiselina u obe, ciljnoj i referentnoj sekvenci. Međuprostori koji su prisutni u ciljnoj sekvenci se ne računaju zbog toga što međuprostori nisu ni nukleotidi ni amino kiseline. Slično, međuprostori koji se nalaze u referentnoj sekvenci se ne računaju zbog toga što se računaju nukleotidi ili amino kiseline ciljne sekvence a ne nukleotidi ili amino kiseline iz referentne sekvence. Procenat identiteta sekvence se izračunava određivanjem broja pozicija na kojima se pojavljuju identični amino kiselinski ostaci ili baze nukleinske kiseline u obe sekvence kako bi se dobio broj pozicija koje se podudaraju, zatim deljenjem broja pozicija koje se podudaraju sa ukupnim brojem pozicija u prozoru poređenja i, na kraju, množenjem rezultata sa 100 kako bi se dobio procenat identiteta sekvence. Poređenje sekvenci i određivanje procenta identiteta sekvence između dve sekvence se može ostvariti korišćenjem jednostavno dostupnih software programa. Pogodni software programi su dostupni iz različitih izvora, za svrstavanje i proteina i nukleotidnih sekvenci. Jedan prikladan program za određivanje procenta identiteta sekvence je bl2seq, koji je deo BLAST garniture programa koji se mogu dobaviti od Nacionalnog centra za biotehnološke informacije Vlade Sjedinjenih Američkih Država na BLAST web sajtu (blast.ncbi.nlm.nih.gov). Bl2seq vrši poređenje između dve sekvence korišćenjem bilo BLASTN ili BLASTP algoritma. BLASTN se koristi za poređenje sekvenci nukleinskih kiselina, dok se BLASTP koristi za poređenje amino kiselinskih sekvenci. Drugi pogodni programi su, npr., Needle, Stretcher, Water, ili Matcher, deo EMBOSS garniture bioinformatičkih programa i, takođe, mogu da se dobave od Evropskog instituta za bioinformatiku (EBI) na: www.ebi.ac.uk/Tools/psa.

[0078] Struktura koja će nositi CDR ili set CDRs generalno će biti od sekvenci teškog ili lakog lanca antitela ili njihovog znatnog dela gde bi CDR ili set CDRs bili locirani na položaju koji odgovara CDR ili set CDRs gde se prirodno pojavljuju varijabilni domeni VH i VL antitela kodirani rearanžiranim genima imunoglobulina. Stručno lice u ovoj oblasti može lako odrediti strukture i lokacije varijabilnih domena imunoglobulina i njihovih CDRs korišćenjem programa i poznatog sistema numerisanja ostataka varijabilnog domena, kao što je Chothia, Chothia+, i Kabat, rutinski se mogu determinisati upućivanjem na Kabat (Kabat et al., Sequences of Proteins of Immunological Interest.4th Edition. U.S. DHHS.1987), i na alate koji su dostupni na Internetu (npr., na: bioinf.org.uk/abysis/sequence_input/key_annotation/ key_annotation.html; and immuno.bme.nwu.edu)).

[0079] CDRs takođe mogu biti nošeni pomoću drugih konstrukcija, kao što su fibronektin, citohrom B, albumin (npr., ALBUdAb (Domantis/GSK) i ALB-Kunitz (Dyax)), nestrukturirane ponovljene sekvence od 3 ili 6 amino kiselina (npr., PASylation® technology i XTEN® technology), i sekvence koje sadrže elastinu slične ponavljajuće domene (vidi, npr., U.S. Pat. Appl. No.61/442,106).

[0080] Kako je ovde objašnjeno, CDR amino kiselinska sekvenca suštinski može biti nošena u vidu CDR u humanom varijabilnom domenu ili njegovom suštinskom delu. HCDR3 sekvence, kako je ovde objašnjeno, suštinski predstavljaju implementaciju ovog izlaganja i svaka od njih može biti nošena u vidu HCDR3 u humanom varijabilnom domenu teškog lanca ili njegovom suštinskom delu.

[0081] Varijabilni domeni, koji su korišćeni u ovom izlaganju, mogu da se izdvoje iz svake zametne linije ili ponovnim aranžiranjem humanog varijabilnog domena, ili mogu biti sintetički varijabilni domeni zasnovani na konsenzus sekvencama poznatih humanih varijabilnih domena. CDR sekvenca (npr., CDR3) može se uneti u repertoar varijabilnih domena kojima nedostaje CDR (npr., CDR3), primenom rekombinantne DNA tehnologije.

[0082] Na primer, Marks et al., (Bio/Technology 10:779-783 (1992)) obezbeđuje postupke za proizvodnju repertoara varijabilnih domena antitela u kojima se koriste konsenzus prajmeri usmereni na ili susedno na 5’ kraj oblasti varijabilnog domena zajedno sa konsenzus prajmerima usmerenim na treći okvirni region humanih VH gena kako bi se obezbedio repertoar VH varijabilnih domena koji nemaju CDR3. Marks et al., dalje opisuju kako se ovaj repertoar može kombinovati sa CDR3 naročitog antitela. Korišćenjem analognih tehnika, CDR3-izvedene sekvence ovog izlaganja mogu da se izmešaju sa repertoarima VH ili VL domena koji nemaju CDR3, a zatim, izmešani potpuni VH ili VL domeni kombinuju sa srodnim VL ili VH domenom da bi se obezbedili antigen vezujući proteini. Repertoar se onda može izložiti u pogodnom sistemu domaćina, kao što je sistem izlaganja faga iz međunarodne publikovane prijave br. WO92/01047 ili iz ma koje velike zbirke literature koja je naknadno objavljena, uključujući Kay et al., (1996) Phage Display of Peptides and Proteins: A Laboratory Manual, San Diego: Academic Press, tako da se mogu izabrati pogodni antigen vezujući proteini. Repertoar se može sastojati od od bilo čega, od 104 pojedinačna člana pa naviše, na primer od 10<6>do 10<8>, ili 10<10>, članova. Drugi pogodni sistemi domaćina obuhvataju izlaganje kvasca, bakterijsko izlaganje, T7 izlaganje, i izlaganje ribozoma. Za pregled izlaganja ribozoma, vidi Lowe et al., Curr. Pharm. Biotech. 517-527 (2004), kao i Intl. Appl. Publ. No. WO92/01047. Analogno mešanje ili tehnike kombinovanja je takođe izložio Stemmer (Nature 370:389-391 (1994)), gde se opisuje tehnika u vezi sa genom b-laktamaze ali se zapaža da se pristup može primeniti za generisanje antitela.

[0083] Za ActRII-vezujući protein (npr., anti-ActRIIA antitelo i anti-ActRIIB antitelo) je rečeno da "konkuriše" sa referentnim molekulom za vezivanje za ActRII (npr., ActRIIB i/ili ActRIIA) ukoliko se ono vezuje za ActRII do stepena da ga blokira, do izvesnog stepena, vezivanjem referentnog molekula za ActRII. Sposobnost proteina da konkurišu za vezivanje za ActRII i na taj način da interferiraju sa, blokiraju ili "unakrsno blokiraju" jedni druge u vezivanju za ActRII se može odrediti ma kojim standardnim kompetitivnim testom vezivanja, poznatim u struci, uključujući, na primer, kompetitivni ELISA test, površinsku plazmon rezonancu (SPR; BIACORE®, Biosensor, Piscataway, N.J.) ili prema postupcima koje je opisao Scatchard et al. (Ann. N. Y. Acad. Sci.

51:660-672 (1949)). ActRII-vezujući protein može biti naveden da kompetitivno inhibira vezivanje referentnog molekula za ActRII, na primer, za najmanje 90%, najmanje 80%, najmanje 70%, najmanje 60%, ili najmanje 50%. Prema nekim aspektima, ActRII-vezujući protein kompetitivno inhibira vezivanje referentnog molekula za ActRIIA, za najmanje 90%, najmanje 80%, najmanje 70%, najmanje 60%, ili najmanje 50%. Prema drugim aspektima, ActRII-vezujući protein kompetitivno inhibira vezivanje referentnog molekula za ActRIIB, za najmanje 90%, najmanje 80%, najmanje 70%, najmanje 60%, ili najmanje 50%.

ActRII-vezujući proteini

[0084] Obezbeđeni su proteini koji specifično vezuju ActRII.

[0085] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje ActRII sa afinitetom koji je najmanje 100, 500, ili 1000 puta veći od afiniteta ActRII-vezujućeg proteina za kontrolni protein koji nije član TGF-beta receptorske familije. U izvesnim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje ActRII i ima konstantu disocijacije (KD) od <1 µM, <100 nM, <10 nM, <1 nM, <0.1 nM, <10 pM, <1 pM, ili <0.1 pM. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein ima KDza humani ActRII unutar opsega od ≤1 µM i ≥0.1 pM, ≤100 µM i ≥0.1 pM, ili ≤100 µM i ≥1 pM.

[0086] U nekim aspektima, BIACORE® analiza se koristi za određivanje sposobnosti ActRII-vezujućeg proteina (npr., anti-ActRII antitelo) da se takmiči sa/blokira vezivanje za ActRII protein referentnog ActRII-vezujućeg proteina (npr., anti-ActRII antitelo). U sledećem aspektu, u kom se BIACORE® instrumentom (na primer, BIACORE® 3000) rukuje prema preporukama proizvođača, ActRII-Fc fuzioni protein je zarobljen na CM5 BIACORE® čipu prethodno vezanim anti-niFc IgG kako bi se stvorila ActRII-obložena površina. Obično bi se 200-800 rezonantnih jedinica ActRII-Fc (dimerni) kuplovalo na čip (količina koja daje lako merljive nivoe vezivanja ali koja se lako zasiti koncentracijama test reagensa koji se koristi).

[0087] Dva ActRII-vezujuća proteina (označena sa A* i B*) koja treba da se ispitaju na njihovu sposobnost da se takmiče sa/blokiraju jedan drugog se pomešaju u molarnom odnosu jedan na jedan vezujućih položaja u pogodnom puferu kako se stvara test smeša. Kada se izračunavaju koncentracije na bazi vezujućih položaja molekularna težina ActRII-vezujućeg proteina se uzima kao ukupna molekulska težina ActRII-vezujućeg proteina podeljena sa brojem ActRII-vezujućih položaja na tom ActRII-vezujućem proteinu. Koncentracija svakog ActRII-vezujućeg proteina (tj., A* i B*) u test smeši treba da bude dovoljno visoka da se lako zasite vezujući položaji za taj ActRII-vezujući protein na ActRII-Fc molekulima zarobljenim na BIACORE® čipu. A* i B* ActRII-vezujući proteini u smeši su iste molarne koncentracije (na bazi vezivanja) i ta koncentracija bi obično bila između 1.00 i 1.5 mikromolarna (na bazi vezujućih položaja). Pripreme se i zasebni rastvori koji sadrže sam ActRII-vezujući protein A* i sam ActRII-vezujući protein B*. ActRII-vezujući protein A* i ActRII-vezujući protein B* u ovim rastvorima bi trebalo da budu u istom puferu i u istoj koncentraciji kao što su u test mešavini. Test mešavina se propušta preko ActRII-Fc-obloženog BIACORE® čipa i beleži se ukupna količina vezivanja. Čip se onda obradi na takav način da se uklone vezani ActRII-vezujući proteini a da se ne ošteti čip-vezani ActRII-Fc. Obično, ovo se izvodi tretiranjem čipa sa 30 mM HC1 tokom 60 sekundi. Rastvor samog ActRII-vezujućeg proteina A* se onda propušta preko ActRII-Fc-obložene površine i beleži se količina vezivanja. Čip se ponovo tretira da bi se uklonilo vezano antitelo a da se ne ošteti čip-vezani ActRII-Fc. Rastvor samog ActRII-vezujućeg proteina B* se onda propušta preko ActRII-Fcobložene površine i beleži se količina vezivanja. Onda se računa maksimum teoretskog vezivanja smeše ActRII-vezujućeg proteina A* i ActRII-vezujućeg proteina B*, kao i zbir vezivanja svakog ActRII-vezujućeg proteina kada se propušta preko ActRII površine sam. Ukoliko je stvarno zabeleženo vezivanje mešavine manje od ovog teoretskog maksimuma onda se dva ActRII-vezujuća proteina takmiče sa/blokiraju jedan drugog. Tako, generalno, blokirajući ActRII-vezujući protein je onaj koji će se vezati za ActRII u gornjem BIACORE® testu blokiranja tako da je tokom testa i u prisustvu drugog ActRII-vezujućeg proteina zabeleženo vezivanje između 80% i 0.1% (npr., 80% > do 4%) od maksimalnog teoretskog vezivanja, specifično između 75% i 0.1 % (npr., 75% do 4%) od maksimalnog teoretskog vezivanja, i još bolje između 70% i 0.1% (npr., 70% do 4%) od maksimalnog teoretskog vezivanja (kako je gore definisano) dva ActRII-vezujuća proteina u kombinaciji.

[0088] BIACORE® test koji je prethodno opisan je test primer koji se koristi za određivanje da li se dva ActRII-vezujuća proteina kao što su anti-ActRII antitela takmiče/blokiraju jedan drugog za vezivanje za ActRII. U retkim slučajevima, naročiti ActRII-vezujući proteini mogu da se ne vežu za ActRII-Fc koji je kuplovan preko anti-Fc IgG sa CM5 BIACORE® čipom (ovo se može desiti kada je relevantno vezujuće mesto na ActRII maskirano ili uništeno ActRII spajanjem sa Fc). U takvim slučajevima, blokiranje se može odrediti korišćenjem tagovane verzije ActRII, na primer, C-terminalni His-tagovan ActRII. U ovom naročitom formatu, antiHis antitelo biće kuplovano sa BIACORE® čipom i onda će His-tagovani ActRII biti propušten preko površine čipa i zarobiće ga anti-His antitelo. Analiza unakrsnog blokiranja bi trebalo da se izvodi suštinski kako je opisano, osim da posle svakog ciklusa regeneracije čipa, trebalo bi da se novi Histagovani ActRII ponovo puni na površinu obloženu sa anti-His antitelom. Sem toga, različiti drugi poznati tagovi i kombinacije tag vezujućeg proteina mogu da se koriste za takvu analizu blokiranja (npr., HA tag sa anti-HA antitelima; FLAG tag sa anti-FLAG antitelima; biotin tag sa streptavidinom). Sledi generalan opis ELISA testa za određivanje da li ActRII-vezujući protein blokira ili je sposoban da blokira vezivanje referentnog ActRII-vezujućeg proteina za ActRII.

[0089] U nekim aspektima, ELISA se koristi za određivanje sposobnosti ActRII-vezujućeg proteina (npr., anti-ActRII antitelo) da konkuriše za vezivanje za ActRII protein sa referentnim ActRII-vezujućim proteinom (npr., anti-ActRII antitelo ili ActRII ligand). Opšti princip takvog testa je da ima referentni ActRII-vezujući protein (npr., anti-ActRII antitelo) obložen po zidovima pozicija ELISA ploče. Količina u višku drugog potencijalno blokirajućeg test ActRII-vezujućeg proteina se doda u rastvoru (tj., nije vezan za ELISA ploču). Ograničena količina ActRII (ili alternativno ActRIIFc) se zatim doda u pozicije. Obloženi referentni ActRII-vezujući protein i test ActRII-vezujući protein u rastvoru se takmiče za vezivanje za ograničen broj ActRII (ili ActRII-Fc) molekula. Ploča se ispere da se ukloni ActRII koji se nije vezao za obloženi referentni ActRII-vezujući protein i da se takođe ukloni test ActRII-vezujući protein iz faze rastvora kao i svaki kompleks formiran između test ActRII-vezujućeg proteina iz faze rastvora i ActRII. Zatim se meri količina vezanog ActRII korišćenjem odgovarajućeg ActRII detekcionog reagensa. Test ActRII-vezujući protein u rastvoru koji ima sposobnost da blokira vezivanje obloženog referentnog ActRII-vezujućeg proteina za ActRII biće sposoban da dovede do pada u broju ActRII molekula koje obložen referentni ActRII-vezujući protein može vezati u odnosu na broj ActRII molekula koje obložen referentni ActRII-vezujući protein može vezati u odsustvu drugog, test ActRII-vezujućeg proteina iz faze rastvora. Pozadinski signal za test je definisan kao signal koji se dobija u poziciji sa obloženim referentnim ActRII-vezujućim proteinom, test ActRII-vezujući protein iz faze rastvora, ActRII samo pufer (tj., bez ActRII) i ActRII detekcionim reagensom. Pozitivan signal kontrole za test se definiše kao signal koji se dobija u pozicijama sa obloženim referentnim ActRII-vezujućim proteinom, test ActRII-vezujući protein iz faze rastvora samo pufer (tj., bez test ActRII-vezujućeg proteina iz faze rastvora), ActRII i ActRII detekcionim reagensom. ELISA se izvodi na takav način da se dobija signal pozitivne kontrole bar 3 puta veći od pozadinskog signala. Kao kontrola za metodološka onečišćenja, može se izvesti test unakrsnog blokiranja u formatu kako je upravo opisan i takođe, reverzan, sa test ActRII-vezujućim proteinom kao obloženim antitelom i referentnim ActRII-vezujućim proteinom kao antitelom faze rastvora.

[0090] U nekim aspektima, reporter gen test se koristi za određivanje sposobnosti ActRII-vezujućeg proteina (npr., anti-ActRII antitelo) da neutrališe ActRII (npr., ActRIIB). U nekim aspektima, reporter gen test se izvodi korišćenjem rekombinantnih A204 ćelija za određivanje sposobnosti ActRII-vezujućeg proteina (npr., anti-ActRII antitelo) da neutrališe ActRII (npr., ActRIIB) aktivnost. Ovaj test je zasnovan na ćelijskoj liniji humanog rabdomiosarkoma transfektovanoj sa pGL3(CAGA)12 plazmidom koji sadrži (CAGA)12 motiv (vidi, npr., Dennler et al., EMBO 17:3091-3100 (1998) i U.S. Patent No.8,765,385) kao i ReniUa reporter plazmidom (pRLCMV) za kontrolu efikasnosti transfekcije. CAGA12 motiv je prisutan u TGF-beta uzvratnim genima (PAI-1 gen), tako da je ovaj vektor od opšte primene za faktore signaliziranja preko Smad2 i Smad3. S obzirom na merenje ActRIIB-vezujuće aktivnosti kandidatnog proteina korišćenjem ovog testa, kako A204 ćelijska linija ekspresuje primarno ActRIIA pre nego ActRIIB, nije moguće direktno testirati antitela za moguću aktivnost ActRIIB neutralizacije. Umesto toga, ovaj test je dizajniran da detektuje sposobnost test ActRII protein vezujućeg kandidata da neutrališe inhibitorni efekat rastvorljivog fuzionog proteina ActRIIB-Fc na aktivaciju endogenog ActRIIA pomoću liganada (kao aktivina A ili GDF11) koji se sa visokim afinitetom mogu vezati za oba ActRIIB i ActRIIA. Tako, u ovom testu, ligandom posredovana aktivacija ActRIIA će se javiti uprkos prisustvu ActRIIB-Fc ukoliko je ActRIIB-vezivanje neutrališuće.

[0091] Prvog dana testiranja, A204 ćelije (ATCC HTB-82) su raspodeljene u ploče sa 48 pozicija u količini od 10<5>ćelija po poziciji. Drugog dana, rastvor koji sadrži 10 µg pGL3(CAGA)12, 1 µg pRLCMV, 30 µl Fugene 6 (Roche Diagnostics), i 970 µl OptiMEM (Invitrogen) se preinkubira u toku 30 minuta, zatim se doda u McCoyev medijum za rast, koji se aplikuje na ćelije u ploči (500 µl/poziciji) za inkubiranje preko noći na sobnoj temperaturi. Trećag dana, medijum se uklanja, i ćelije se inkubiraju tokom 6 sati na 37°C sa smešom liganada i inhibitora pripremljenih kako je opisano u nastavku.

[0092] Prema jednom aspektu sposobnost neutralisanja ActRII-vezujućeg proteina kao što je anti-ActRII antitelo, ispitano je pravljenjem serijskih razblaženja test proteina u ploči sa 48 pozicija u 200 µL-skom volumenu test pufera (McCoy’s medijum 0.1 % BSA). Za testove kojima se ispituje sposobnost kandidatnog proteina da neutrališe ActRIIB aktivnost, doda se isti volumen ActRIIB-Fc (200 µg/ml) u test puferu. Test rastvori se inkubiraju na 37°C u toku 30 minuta, a zatim se u svaku poziciju doda 400 µL aktivina A (10 ng/ml), i 350 µl ove mešavine se doda u svaku poziciju na ploči sa 48 pozicija sa A204 ćelijama. Svaka koncentracija test proteina je testirana u duplikatu. Za testove kojima se ispituje sposobnost kandidatnog proteina da neutrališe ActRIIB aktivnost, konačna koncentracija ActRIIB-Fc je 50 ng/ml (što je IC50za ovaj inhibitor aktivin A signaliziranja kada je finalna koncentracija aktivina A 5 ng/ml). Posle inkubacije sa test rastvorima tokom 6 h, ćelije se isperu sa fosfatno puferovanim slanim rastvorom koji sadrži 0.1% BSA, zatim se liziraju sa puferom pasivnog liziranja (Promega E1941) i drže preko noći na -70°C. Četvrtog i poslednjeg dana, ploče se zagreju na sobnu temperaturu uz pažljivo mućkanje. Ćelijski lizati u duplikatu se prenesu u hemoluminescentne ploče (96 pozicija) i analiziraju u luminometru sa reagensima Dual-Luciferase Reporter Assay system-a (Promega E1980) da bi se odredila normalizovana aktivnost luciferaze.

[0093] Farmakodinamski parametri zavisni od ActRIIB signaliziranja se mogu izmeriti kao krajnje tačke za in vivo testiranje ActRIIB-vezujućih proteina u cilju da se identifikuju oni vezujući proteini koji mogu da neutrališu ActRIIB i obezbede terapeutski benefit. ActRIIB neutrališući vezujući agens se definiše kao onaj koji može da prouzrokuje statistički značajnu promenu takvog farmakodinamskog parametra, u poređenju sa životinjama koje su tretirane vehikulumom. Ovakva in vivo testiranja mogu da se izvedu na svakom pogodnom sisaru (npr., miš, pacov, ili majmun).

[0094] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje ActRIIA sa afinitetom koji je najmanje 100, 500, ili 1000 puta veći od afiniteta ActRII-vezujućeg proteina za kontrolni protein koji nije član TGF-beta familije. U dodatnim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje ActRIIA sa afinitetom koji je najmanje 100, 500, ili 1000 puta veći od afiniteta ActRII-vezujućeg proteina za kontrolni protein koji nije član familije TGF-beta receptora. U nekim aspektima, ActRIIA-vezujući protein vezuje ActRIIA i ima konstantu disocijacije (KD) od ≤1 µM, < 1 nM (npr., kako je određeno BIACORE® analizom). U sledećim aspektima, anti-ActRIIA antitelo se vezuje za ActRIIA sa KDunutar opsega jednog reda od 1nM ili unutar opsega dva reda od 1nM. U nekim aspektima ActRIIA-vezujući protein ima KDza humani ActRIIA unutar opsega od ≤1 µM i ≥ 0.1 pM, ≤100 µM i ≥ 0.1 pM, ili ≤100 µM i ≥ 1 pM.

[0095] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje ActRIIB sa afinitetom koji je najmanje 100, 500, ili 1000 puta veći od afiniteta ActRII-vezujućeg proteina za kontrolni protein koji nije član TGF-beta familije. U dodatnim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje ActRIIB sa afinitetom koji je najmanje 100, 500, ili 1000 puta veći od afiniteta ActRII-vezujućeg proteina za kontrolni protein koji nije član familije TGF-beta receptora. U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein vezuje ActRIIB i ima konstantu disocijacije (KD) od ≤1 µM, <100 nM, <10 nM, <1 nM, <0.1 nM, <10 pM, <1 pM, ili <0.1 pM. U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima KDza humani ActRIIB unutar opsega od ≤1 µM i ≥0.1 pM, ≤100 µM i ≥0.1 pM, ili ≤100 µM i ≥1 pM.

[0096] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje ActRIIB i ActRIIA sa afinitetom koji je najmanje 100, 500, ili 1000 puta veći od afiniteta ActRII-vezujućeg proteina za kontrolni protein koji nije član TGF-beta familije. U dodatnim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje ActRIIB i ActRIIA sa afinitetom koji je najmanje 100, 500, ili 1000 puta veći od afiniteta ActRII-vezujućeg proteina za kontrolni protein koji nije član familije TGF-beta receptora. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje ActRIIB i ActRIIA i ima konstantu disocijacije (KD) od <1 µM, <100 nM, <10 nM, <1 nM, <0.1 nM, <10 pM, <1 pM, ili <0.1 pM. U nekim aspektima, ActRIIA i ActRIIB-vezujući protein ima KDza humani ActRIIB i ActRIIA unutar opsega od ≤1 µM i ≥0.1 pM, ≤100 µM i ≥0.1 pM, ili ≤100 µM i ≥1 pM.

[0097] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein je antitelo koje specifično vezuje ActRII. U dodatnim aspektima, ActRII-vezujući protein anti-ActRIIA antitelo u punoj dužini ili anti-ActRIIB antitelo u punoj dužini. U dodatnim aspektima, antitelo je monoklonsko antitelo, rekombinantno antitelo, humano antitelo, humanizovano antitelo, himerično antitelo, bi-specifično antitelo, multi-specifično antitelo, ili fragment ActRII-vezujućeg antitela. U dodatnim aspektima, antitelo specifično vezuje ActRIIB i/ili ActRIIA.

[0098] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein (npr., anti-ActRII antitelo i fragment ActRII-vezujućeg antitela) može da se veže za ActRII molekule duž raznih vrsta.

[0099] Zreli ekstracelularni domen ActRIIA humanog ActRIIA (SEQ ID NO:138) se razlikuje od onog kod mišjeg ActRIIA ortologa (Ref. P27038) po samo dve očuvane amino kiselinske supstitucije (tj., K19R i V72I). U dodatnim aspektima, ActRII-vezujući protein može da se veže za humani ActRIIA (hActRIIA) i mišiji ActRIIA (murActRIIA). U izvesnim aspektima, ActRII-vezujući protein je anti-ActRIIA antitelo (npr., ActRIIA-antitelo u punoj dužini i fragment ActRIIA-vezujućeg antitela, i njihova varijanta i derivat) koje može specifično da se veže za ActRIIA (npr.,hActRIIA ili murActRIIA) sa konstantom disocijacije ili KDmanjom od 10<-8>M, manjom od 10<-9>M, ili manjom od 10<-10>M kako je određeno putem BIACORE® ili KINEXA®. U sledećim aspektima, anti-ActRIIA antitelo se vezuje za ActRIIA sa KDod < 1 nM (npr., kako je određeno BIACORE® analizom). U sledećim aspektima, anti-ActRIIA antitelo se vezuje za ActRIIA sa KDunutar opsega jednog reda od 1nM ili unutar opsega dva reda od 1nM. U nekim aspektima, ActRIIA-vezujući protein ima KDza humani ActRIIA unutar opsega od ≤1 µM i ≥0.1 pM, ≤100 µM i ≥0.1 pM, ili ≤ 100 µM i ≥1 pM .

[0100] Zreli ekstracelularni domen humanog ActRIIB (SEQ ID NO: 139) se razlikuje od odgovarajuće sekvence mišijeg ActRIIB ortologa (NCBI Ref. Seq. NP 031423) po jednoj amino kiselinskoj supstituciji (tj., A95P). U izvesnim aspektima, ActRII-vezujući protein je anti-ActRIIB antitelo (npr., ActRIIB-antitelo u punoj dužini i fragment ActRIIB-vezujućeg antitela, i njihova varijanta i derivat) koje specifično vezuje ActRIIB (npr., hActRIIB i murActRIIB) sa konstantom disocijacije ili KDmanjom od 10<-8>M, manjom od 10<-9>M, ili manjom od 10<-10>M kako je određeno putem BIACORE® ili KINEXA®. U sledećim aspektima, anti-ActRIIB antitelo se vezuje za ActRIIB sa KDod < 1 nM kako je određeno BIACORE® ili KINEXA® analizama. U sledećim aspektima, anti-ActRIIB antitelo se vezuje za ActRIIB sa KDunutar opsega jednog reda od 1nM ili unutar opsega dva reda od 1nM. U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima KDza humani ActRIIB unutar opsega od ≤1 µM i ≥0.1 pM, ≤100 µM i ≥0.1 pM, ili ≤ 1nM i ≥1 pM.

[0101] U nekim aspektima, anti-ActRII antitelo je fragment ActRII-vezujućeg antitela. U nekim aspektima, fragment ActRII-vezujućeg antitela je: Fab, Fab’, F(ab’)2, Fv fragment, diatelo, ili molekul jednolančanog antitela. U dodatnim aspektima, ActRII-antitelo je Fd, jednolančani Fv(scFv), disulfidno povezani Fv, V-NAR domen, IgNar, intratelo, IgGΔCH2, minitelo, F(ab’)3 , tetratelo, triatelo, diatelo, antitelo sa jednim domenom, DVD-Ig, Fcab, mAb2, (scFv)2, scFv-Fc ili bisscFv.

[0102] U dodatnim aspektima, ActRII-vezujući protein je antitelo koje uključuje VH i VL. U nekim aspektima, anti-ActRII antitelo dalje obuhvata konstantni region teškog lanca ili njegov fragment. U nekim aspektima, antitelo obuhvata konstantni region teškog lanca imunoglobulina odabranog iz grupe, koju čine: (a) konstantni region humanog IgA, ili njegov fragment; (b) konstantni region humanog IgD, ili njegov fragment; (c) konstantni region humanog IgE, ili njegov fragment; (d) konstantni region humanog IgG1, ili njegov fragment; (e) konstantni region humanog IgG2, ili njegov fragment; (f) konstantni region humanog IgG3, ili njegov fragment; (g) konstantni region humanog IgG4, ili njegov fragment; i (h) konstantni region humanog IgM, ili njegov fragment. U izvesnim aspektima, ActRII-vezujući protein sadrži konstantni region teškog lanca ili njegov fragment, npr., konstantni region humanog IgG ili njegov fragment. U sledećim aspektima, ActRII-vezujući protein sadrži konstantni domen teškog lanca imunoglobulina koji ima, ili je bio mutiran da ima izmenjenu efektornu funkciju i/ili polu-život.

[0103] U posebnim aspektima, ActRII-vezujući protein je antitelo koje sadrži konstantni region IgG1 teškog lanca koji ima mutaciju koja smanjuje efektornu funkciju (vidi, npr., Idusogie et al., J. Immunol.166:2571-2575 (2001); Sazinsky et al., PNAS USA 105:20167-20172 (2008); Davis et al., J. Rheumatol. 34:2204-2210 (2007); Bolt et al., Eur. J. Immunol. 23:403-411 (1993); Alegre et al., Transplantation 57:1537-1543 (1994); Xu et al., Cell Immunol. 200:16-26 (2000); Cole et al., Transplantation 68:563-571 (1999); Hutchins et al., PNAS USA 92:11980-11984 (1995); Reddy et al., J. Immunol. 164:1925-1933 (2000); WO97/11971, i WO07/106585; U.S. Appl. Publ.2007/0148167A1; McEarchern et al., Blood 109:1185-1192 (2007); Strohl, Curr. Op. Biotechnol.20:685-691 (2009); i Kumagai et al., J. Clin. Pharmacol.47:1489-1497 (2007)).

[0104] U nekim aspektima konstantni region teškog lanca ili njegov fragment uključuju jednu ili više amino kiselinskih supstitucija u odnosu na divlji tip IgG konstantnog domena pri čemu modifikovani IgG ima smanjen ADCC u poređenju sa polu-životom IgG koji ima divlji tip IgG konstantnog domena. Primeri Fc sekvence konstruisanih modifikacija sadržanih u obezbeđenim antitelima koje smanjuju ADCC uključuju jednu ili više modifikacija koje odgovaraju: IgG1-K326W, E333S; IgG2-E333S; IgG1-N297A; IgG1-L234A, L235A; IgG2-V234A, G237A; IgG4-L235A, G237A, E318A; IgG4- S228P, L236E; IgG2-EU sekvence 118-260; IgG4-EU sekvence 261-447; IgG2-H268Q, V309L, A330S, A331S; IgG1- C220S, C226S, C229S, P238S; IgG1-C226S, C229S, E233P, L234V, L235A; i IgG1-L234F, L235E, P331S, pri čemu je numerisanje položaja prema EU indeksu kao kod Kabat.

[0105] U izvesnim aspektima, ActRII-vezujući protein sadrži konstantni region teškog lanca imunoglobulina koji ima, ili je mutiran da ima, smanjenu CDC aktivnost. U posebnim aspektima, ActRII-vezujući protein je antitelo koje sadrži IgG1 konstantni region teškog lanca koji sadrži mutaciju koja smanjuje CDC aktivnost (vidi, npr., WO97/11971 i WO07/106585; U.S. Appl. Publ.

2007/0148167A1; McEarchern et al., Blood 109:1185-1192 (2007); Hayden-Ledbetter et al., Clin. Cancer 15:2739-2746 (2009); Lazar et al., PNAS USA 103:4005-4010 (2006); Bruckheimer et al., Neoplasia 11:509-517 (2009); Strohl, Curr. Op. Biotechnol. 20:685-691 (2009); i Sazinsky et al., PNAS USA 105:20167-20172 (2008)). Primeri konstruisanih modifikacija Fc sekvence sadržanih u anti-ActRII antitelu koje smanjuju CDC uključuju jednu ili više modifikacija koje odgovaraju: IgG1-S239D, A330L, I332E; IgG2 EU sekvence 118-260; IgG4-EU sekvence 261-447; IgG2-H268Q, V309L, A330S, A331S; IgG1-C226S, C229S, E233P, L234V, L235A; IgG1-L234F, L235E, P331S; i IgG1- C226S, P230S.

[0106] U sledećim aspektima konstantni region teškog lanca ili njegov fragment uključuju jednu ili više amino kiselinskih supstitucija u odnosu na konstantni domen divljeg tipa IgG pri čemu modifikovani IgG ima produžen polu-život u poređenju sa polu-životom IgG koji ima konstantni domen divljeg tipa IgG. Na primer, IgG konstantni domen može imati jednu ili više amino kiselinsku supstituciju amino kiselinskih ostataka na položajima 251-257, 285-290, 308-314, 385-389, i 428-436, pri čemu je numerisanje položaja prema EU indeksu kao je objašnjeno kod Kabat. U izvesnim aspektima, IgG konstantni domen može imati jednu ili više amino kiselinsku supstituciju na Kabat poziciji 252 sa Tyr, Phe, Trp, ili Thr; supstituciju amino kiseline na Kabat poziciji 254 sa Thr; supstituciju amino kiseline na Kabat poziciji 256 sa Ser, Arg, Gln, Glu, Asp, ili Thr; supstituciju amino kiseline na Kabat poziciji 257 sa Leu; supstituciju amino kiseline na Kabat poziciji 309 sa Pro; supstituciju amino kiseline na Kabat poziciji 311 sa Ser; supstituciju amino kiseline na Kabat poziciji 428 sa Thr, Leu, Phe, ili Ser; supstituciju amino kiseline na Kabat poziciji 433 sa Arg, Ser, Iso, Pro, ili Gln; ili supstituciju amino kiseline na Kabat poziciji 434 sa Trp, Met, Ser, His, Phe, ili Tyr. Preciznije, IgG konstantni domen može imati amino kiselinske supstitucije u odnosu na konstantni domen divljeg tipa humanog IgG uključujući supstituciju amino kiseline na Kabat poziciji 252 sa Tyr, supstituciju amino kiseline na Kabat poziciji 254 sa Thr, i supstituciju amino kiseline na Kabat poziciji 256 sa Glu.

[0107] U dodatnim aspektima, ActRII-vezujući protein je antitelo koje sadrži konstantni region lakog lanca imunoglobulina. U sledećem aspektu, antitelo sadrži konstantni region kappa humanog Ig ili konstantni region lambda humanog Ig.

[0108] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein sadrži set CDRs: VH-CDR1, VH-CDR2, VH-CDR3, VL-CDR1, VL-CDR2 i VL-CDR3, pri čemu su CDRs prisutni u VH i VL paru, izloženim u Tabeli 1. U sledećim implementacijama, ActRII-vezujući protein sadrži set CDRs pri čemu su CDRs predstavljeni kao VH i VL par izabran iz grupe, koju čine: (a) VH sa sekvencom SEQ ID NO:2, 16, 22, 28, 34, ili 40, i VL sa sekvencom SEQ ID NO:9, i gde protein vezuje ActRIIB, (b) VH sa sekvencom SEQ ID NO:63 ili 77, i VL ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:70, i gde protein vezuje ActRIIB; (c) VH sa sekvencom SEQ ID NO:45 ili 57, i VL sa sekvencom SEQ ID NO:50, i gde protein vezuje ActRIIB; (d) VH sa sekvencom SEQ ID NO:84, 98, 105, 112, ili 119, i VL sa sekvencom SEQ ID NO:91, i gde protein vezuje ActRIIA, i (e) VH sa sekvencom SEQ ID NO:125, i VL sa sekvencom SEQ ID NO:132, i gde protein vezuje ActRIIA.

[0109] U sledećim implementacijama, ActRII-vezujući protein sadrži set CDRs pri čemu su CDRs prisutni u VH i VL paru, koji imaju: (a) VH sa sekvencom SEQ ID NO: 144, i VL sa sekvencom SEQ ID NO:151, i gde protein vezuje ActRIIB.

[0110] U sledećim implementacijama, ActRII-vezujući protein sadrži set CDRs pri čemu su CDRs prisutni u VH i VL paru, koji imaju: (a) VH sa sekvencom SEQ ID NO: 165, i VL sa sekvencom SEQ ID NO: 172, i gde protein vezuje ActIIRA i ActRIIB.

[0111] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein sadrži set CDRs: (a) VH-CDR1, VH-CDR2, i VH-CDR3, ili (b) VL-CDR1, VL-CDR2, i VL-CDR3, pri čemu je set CDRs identičan sa, ili ima ukupno jednu, dve, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, ili manje od deset, amino kiselinskih supstitucija, delecija, i/ili insercija u odnosu na referentni set CDRs koji je ovde izložen. U još nekim aspektima, ActRII-vezujući protein sadrži set CDRs, pri čemu je set CDRs identičan sa, ili ima ukupno jednu, dve, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, ili manje od deset, amino kiselinskih supstitucija, delecija, i/ili insercija u odnosu na referentni set CDRs u VH ili VL sekvencama izloženim u Tabeli 1.

[0112] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein sadrži set CDRs: VH-CDR1, VH-CDR2, VH-CDR3, VL-CDR1, VL-CDR2, i VL-CDR3, pri čemu je set CDRs identičan sa, ili ima ukupno jednu, dve, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, ili manje od deset, amino kiselinskih supstitucija, delecija, i/ili insercija u odnosu na referentni set CDRs koji je ovde izložen. U još nekim aspektima, ActRII-vezujući protein sadrži set CDRs, pri čemu je set CDRs identičan sa, ili ima ukupno jednu, dve, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, ili manje od deset, amino kiselinskih supstitucija, delecija, i/ili insercija u odnosu na referentni set CDRs u VH ili VL sekvencama izloženim u Tabeli 1.

[0113] U dodatnim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRII i sadrži set CDRs: VH-CDR1, VH-CDR2, VH-CDR3, VL-CDR1, VL-CDR2, i VL-CDR3, pri čemu je set CDRs identičan sa, ili ima ukupno jednu, dve, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, ili manje od deset, amino kiselinskih supstitucija, delecija, i/ili insercija u odnosu na referentni set CDRs u kome: (a) (i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:3, 17, 23, 29, 35 ili 41; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:4, 18, 24, 30, ili 36; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:5; (iv) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 10; (v) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 11; i (vi) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 12; i gde protein vezuje ActRIIB; (b) (i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:64 ili 78; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:65 ili 79; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:66 ili 80; (iv) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:71; (v) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:72; i (vi) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:73; i gde protein vezuje ActRIIB; (c) (i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:3 ili 58; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:4 ili 59; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:46; (iv) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:51; (v) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:52; i (vi) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:53; i gde protein vezuje ActRIIB; (d) (i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 85, 99, 106, ili 113; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:86, 100, 107, 114, ili 120; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:87, 101, 108, 115, ili 121; (iv) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:92; (v) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:93; i (vi) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:94; i gde protein vezuje ActRIIB i ActRIIA; ili (e) (i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:126; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 127; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 128; (iv) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 133; (v) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:134; i (vi) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:135; i gde protein vezuje ActRIIA. U sledećim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima najmanje jednu karakteristiku izabranu iz grupe, koju čine: (a) konkuriše zajedno sa ActRII ligandom (npr., aktivin A, aktivin B, GDF1, GDF3, GDF8 (miostatin), GDF11, BMP6, BMP7, BMP9, ili BMP10) za vezivanje za ActRII; (b) smanjuje fosforilaciju Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) u ćelijama koje ekspresuju ActRII u prisustvu ActRII liganda (npr., aktivin A ili GDF8); (c) smanjuju fosforilaciju ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRII i ALK4 i/ili ALK7 u prisustvu ActRII<liganda; i (d) vezuje ActRII sa K>Dod ≤1 nM i ≥1 pM (npr., kako je određeno BIACORE® analizama). U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein ima 2, 3, ili 4 gornje karakteristike. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein ima najmanje 2 ili najmanje 3 gornje karakteristike.

[0114] U dodatnim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRII i sadrži set CDRs: VH-CDR1, VH-CDR2, VH-CDR3, VL-CDR1, VL-CDR2, i VL-CDR3, pri čemu je set CDRs identičan sa, ili ima ukupno jednu, dve, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, ili manje od deset, amino kiselinskih supstitucija, delecija, i/ili insercija u odnosu na referentni set CDRs u kome: (i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 145; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:146; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:147; (iv) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 152; (v) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 153; i (vi) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:154; i gde protein vezuje ActRIIB. U sledećim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima najmanje jednu karakteristiku izabranu iz grupe, koju čine: (a) konkuriše zajedno sa ActRII ligandom (npr., aktivin A, aktivin B, GDF1, GDF3, GDF8 (miostatin), GDF11, BMP6, BMP7, BMP9, ili BMP10) za vezivanje za ActRII; (b) smanjuje fosforilaciju Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) u ćelijama koje ekspresuju ActRII u prisustvu ActRII liganda (npr., aktivin A ili GDF8); (c) smanjuju fosforilaciju ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRII i ALK4 i/ili ALK7 u prisustvu ActRII liganda; i (d) vezuje ActRII sa KDod ≤1 nM i ≥1 pM (npr., kako je određeno BIACORE® analizama). U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein ima 2, 3, ili 4 gornje karakteristike. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein ima najmanje 2 ili najmanje 3 gornje karakteristike.

[0115] U dodatnim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRII i sadrži set CDRs: VH-CDR1, VH-CDR2, VH-CDR3, VL-CDR1, VL-CDR2, i VL-CDR3, pri čemu je set CDRs identičan sa, ili ima ukupno jednu, dve, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, ili manje od deset, amino kiselinskih supstitucija, delecija, i/ili insercija u odnosu na referentni set CDRs u kome: (i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 166; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:167; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:168; (iv) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 173; (v) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 174; i (vi) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:175; i gde protein vezuje ActIIRA i ActRIIB. U sledećim aspektima, ActRII-vezujući protein ima najmanje jednu karakteristiku izabranu iz grupe, koju čine: (a) konkuriše zajedno sa ActRII ligandom (npr., aktivin A, aktivin B, GDF1, GDF3, GDF8 (miostatin), GDF11, BMP6, BMP7, BMP9, ili BMP10) za vezivanje za ActRII; (b) smanjuje fosforilaciju Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) u ćelijama koje ekspresuju ActRII u prisustvu ActRII liganda (npr., aktivin A ili GDF8); (c) smanjuju fosforilaciju ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRII i ALK4 i/ili ALK7 u prisustvu ActRII liganda; i (d) vezuje ActRII sa KD od ≤1 nM i ≥1 pM (npr., kako jeodređeno BIACORE® analizama). U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein ima 2, 3, ili 4 gornje karakteristike. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein ima najmanje 2 ili najmanje 3 gornje karakteristike.

[0116] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRII i sadrži set CDRs koji ima ukupno jednu, dve, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, ili manje od deset, ili nema, amino kiselinskih supstitucija, delecija, i/ili insercija u odnosu na referentni set CDRs u kome: (a)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:3; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:4; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:5; (iv) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:10; (v) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:11; i (vi) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:12; i gde protein vezuje ActRIIB; (b)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:17; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:18; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:5; (iv) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:10; (v) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:11; i (vi) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:12; i gde protein vezuje ActRIIB; (c)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:23; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:24; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:5; (iv) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:10; (v) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:11; i (vi) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:12; i gde protein vezuje ActRIIB; (d)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:29; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:30; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:5; (iv) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:10; (v) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:11; i (vi) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:12; i gde protein vezuje ActRIIB; (e)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:35; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:36; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:5; (iv) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:10; (v) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:11; i (vi) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:12; i gde protein vezuje ActRIIB; (f)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:41; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:18; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:5; (iv) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:10; (v) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:11; i (vi) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:12; i gde protein vezuje ActRIIB; (g)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:64; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:65; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:66; (iv) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:71; (v) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:72; i (vi) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:73; i gde protein vezuje ActRIIB; i (h)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:78; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:79; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:80; (iv) VLCDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:71; (v) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:72; i (vi) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:73; i gde protein vezuje ActRIIB; (i)(i) VHCDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:3; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:4; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:46; (iv) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:51; (v) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:52; i (vi) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:53; i gde protein vezuje ActRIIB; (j)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:58; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:59; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:46; (iv) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:51; (v) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:52; i (vi) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:53; i gde protein vezuje ActRIIB; (k)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:85; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:86; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:87; (iv) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:92; (v) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:93; i (vi) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:94; i gde protein vezuje ActRIIB i ActRIIA; (l)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:99; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:100; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:101; (iv) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:92; (v) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:93; i (vi) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:94; i gde protein vezuje ActRIIB i ActRIIA; (m)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:106; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:107, (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO 108; (iv) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:92; (v) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:93; i (vi) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:94; i gde protein vezuje ActRIIB i ActRIIA; (n)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:113; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:114; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:115; (iv) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:92; (v) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:93; i (vi) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:94; i gde protein vezuje ActRIIB i ActRIIA; (o)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 113; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 120; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:121; (iv) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:92; (v) VLCDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:93; i (vi) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:94; i gde protein vezuje ActRIIB i ActRIIA; ili (p)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 126; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 127; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:128; (iv) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:133; (v) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 134; i (vi) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 135; i gde protein vezuje ActRIIA. U sledećim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima najmanje jednu karakteristiku izabranu iz grupe, koju čine: (a) konkuriše zajedno sa ActRII ligandom (npr., aktivin A, aktivin B, GDF1, GDF3, GDF8 (miostatin), GDF11, BMP6, BMP7, BMP9, ili BMP10) za vezivanje za ActRII; (b) smanjuje fosforilaciju Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) u ćelijama koje ekspresuju ActRII u prisustvu ActRII liganda (npr., aktivin A ili GDF8); (c) smanjuju fosforilaciju ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRII i ALK4 i/ili ALK7 u prisustvu ActRII liganda; i (d) vezuje ActRII sa KDod ≤1 nM i ≥1 pM (npr., kako je određeno BIACORE® analizama). U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein ima 2, 3, ili 4 gornje karakteristike. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein ima najmanje 2 ili najmanje 3 gornje karakteristike.

[0117] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i sadrži set CDRs: VH-CDR1, VH-CDR2, i VH-CDR3, pri čemu je set CDRs identičan sa, ili ima ukupno jednu, dve, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, ili manje od deset, amino kiselinskih supstitucija, delecija, i/ili insercija u odnosu na referentni set CDRs u kome: (a)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:3, 17, 23, 29, 35, ili 41; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:4, 18, 24, 30, ili 36; i (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:5; (b)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:3 ili 58; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:4 ili 59; i (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:46; ili (c)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:64 ili 78; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:65 ili 79; i (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:66 ili 80. U sledećim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima najmanje jednu karakteristiku izabranu iz grupe, koju čine: (a) konkuriše zajedno sa ActRII ligandom (npr., aktivin A, aktivin B, GDF1, GDF3, GDF8 (miostatin), GDF11, BMP6, BMP7, BMP9, ili BMP10) za vezivanje za ActRIIB; (b) smanjuje fosforilaciju Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) u ćelijama koje ekspresuju ActRIIB u prisustvu ActRIIB liganda (npr., aktivin A ili GDF8); (c) smanjuju fosforilaciju ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRIIB i ALK4 i/ili ALK7 u prisustvu<ActRIIB liganda; i (d) vezuje ActRIIB sa K>D od ≤1 nM i ≥1 pM (npr., kako je određenoBIACORE® analizama). U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima 2, 3, ili 4 gornje karakteristike. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein ima najmanje 2 ili najmanje 3 gornje karakteristike.

[0118] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i sadrži set CDRs: VH-CDR1, VH-CDR2, i VH-CDR3, pri čemu je set CDRs identičan sa, ili ima ukupno jednu, dve, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, ili manje od deset, amino kiselinskih supstitucija, delecija, i/ili insercija u odnosu na referentni set CDRs u kome: (a)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:3; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:4; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:5; i gde protein vezuje ActRIIB; (b)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 17; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 18; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:5; i gde protein vezuje ActRIIB; (c)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:23; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:24; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:5; i gde protein vezuje ActRIIB; (d)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:29; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:30; (iii) VHCDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:5; i gde protein vezuje ActRIIB; (e)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:35; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:36; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:5; i gde protein vezuje ActRIIB; (f)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:41; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 18; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:5; i gde protein vezuje ActRIIB; (g)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:64; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:65; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:66; i gde protein vezuje ActRIIB; (h)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:78; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:79; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:80; i gde protein vezuje ActRIIB; (i)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:3; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:4; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:46; i gde protein vezuje ActRIIB; ili (j)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:58; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:59; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:46; i gde protein vezuje ActRIIB. U sledećim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima najmanje jednu karakteristiku izabranu iz grupe, koju čine: (a) konkuriše zajedno sa ActRII ligandom (npr., aktivin A, aktivin B, GDF1, GDF3, GDF8 (miostatin), GDF11, BMP6, BMP7, BMP9, ili BMP10) za vezivanje za ActRIIB; (b) smanjuje fosforilaciju Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) u ćelijama koje ekspresuju ActRIIB u prisustvu ActRIIB liganda (npr., aktivin A ili GDF8); (c) smanjuju fosforilaciju ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRII i ALK4 i/ili ALK7 u prisustvu ActRIIB liganda; i (d) vezuje ActRIIB sa KDod ≤1 nM i ≥1 pM (npr., kako je određeno BIACORE® analizama). U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima 2, 3, ili 4 gornje karakteristike. U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima najmanje 2 ili najmanje 3 gornje karakteristike.

[0119] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i sadrži set CDRs: VL-CDR1, VL-CDR2, i VL-CDR3, pri čemu je set CDRs identičan sa, ili ima ukupno jednu, dve, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, ili manje od deset, amino kiselinskih supstitucija, delecija, i/ili insercija u odnosu na referentni set CDRs u kome: (a)(i) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 10; (ii) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 11; i (iii) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 12; i gde protein vezuje ActRIIB; (b)(i) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:71; (ii) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:72; i (iii) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:73; i gde protein vezuje ActRIIB; ili (c)(i) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:51; (ii) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:52; i (iii) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:53; i gde protein vezuje ActRIIB. U sledećim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima najmanje jednu karakteristiku izabranu iz grupe, koju čine: (a) konkuriše zajedno sa ActRII ligandom (npr., aktivin A, aktivin B, GDF1, GDF3, GDF8 (miostatin), GDF11, BMP6, BMP7, BMP9, ili BMP10) za vezivanje za ActRIIB; (b) smanjuje fosforilaciju Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) u ćelijama koje ekspresuju ActRIIB u prisustvu ActRIIB liganda (npr., aktivin A ili GDF8); (c) smanjuju fosforilaciju ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRIIB i ALK4 i/ili ALK7 u prisustvu ActRIIB liganda; i (d) vezuje ActRIIB sa KDod ≤1 nM i ≥1 pM (npr., kako je određeno BIACORE® analizama). U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima 2, 3, ili 4 gornje karakteristike. U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima najmanje 2 ili najmanje 3 gornje karakteristike.

[0120] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i ActRIIA i sadrži set CDRs: VH-CDR1, VH-CDR2, i VH-CDR3, pri čemu je set CDRs identičan sa, ili ima ukupno jednu, dve, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, ili manje od deset, amino kiselinskih supstitucija, delecija, i/ili insercija u odnosu na referentni set CDRs u kome: VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:85, 99, 106, ili 113; VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:86, 100, 107, 114, ili 120; i VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:87, 101, 108, 115, ili 121. U sledećim aspektima, ActRIIB- i ActRIIA-vezujući proteini imaju najmanje jednu karakteristiku izabranu iz grupe, koju čine: (a) konkurišu zajedno sa ActRII ligandom (npr., aktivin A, aktivin B, GDF1, GDF3, GDF8 (miostatin), GDF11, BMP6, BMP7, BMP9, ili BMP10) za vezivanje za ActRIIB i/ili ActRIIA; (b) smanjuju fosforilaciju Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) u ćelijama koje ekspresuju ActRIIB i/ili ActRIIA u prisustvu ActRIIB i/ili ActRIIA liganda (npr., aktivin A ili GDF8); (c) smanjuju fosforilaciju ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRIIB i/ili ActRIIA i ALK4 i/ili ALK7 u prisustvu ActRIIB i/ili ActRIIA liganda; i<(d)>vezuju ActRIIB i/ili ActRIIA sa KDod ≤1 nM i ≥1 pM (npr., kako je određeno BIACORE® analizama). U nekim aspektima, ActRIIB i/ili ActRIIA-vezujući protein ima 2, 3, ili 4 gornje karakteristike. U nekim aspektima, ActRIIB i/ili ActRIIA-vezujući protein ima najmanje 2 ili najmanje 3 gornje karakteristike.

[0121] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i ActRIIA i sadrži set CDRs: VH-CDR1, VH-CDR2, i VH-CDR3, pri čemu je set CDRs identičan sa, ili ima ukupno jednu, dve, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, ili manje od deset, amino kiselinskih supstitucija, delecija, i/ili insercija u odnosu na referentni set CDRs u kome: (a)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:85; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:86; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:87; i gde protein vezuje ActRIIB i ActRIIA; (b)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:99; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:100; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:101; i gde protein vezuje ActRIIB i ActRIIA; (c)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:106; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:107, (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO 108; i gde protein vezuje ActRIIB i ActRIIA; (d)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:113; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:114; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:115; i gde protein vezuje ActRIIB i ActRIIA; ili (e)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 113; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 120; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 121; i gde protein vezuje ActRIIB i ActRIIA. U sledećim aspektima, ActRII-vezujući protein ima najmanje jednu karakteristiku izabranu iz grupe, koju čine: (a) konkuriše zajedno sa ActRII ligandom (npr., aktivin A, aktivin B, GDF1, GDF3, GDF8 (miostatin), GDF11, BMP6, BMP7, BMP9, ili BMP10) za vezivanje za ActRIIB i/ili ActRIIA; (b) smanjuje fosforilaciju Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) u ćelijama koje ekspresuju ActRIIB i/ili ActRIIA u prisustvu ActRIIB i/ili ActRIIA liganda (npr., aktivin A ili GDF8); (c) smanjuje fosforilaciju ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRIIB i/ili ActRIIA i ALK4 i/ili ALK7 u prisustvu ActRIIB i/ili ActRIIA liganda; i (d) vezuje ActRIIB i/ili ActRIIA sa KD od ≤1nM i ≥1 pM (npr., kako je određeno BIACORE® analizama). U nekim aspektima, ActRIIB i/ili ActRIIA-vezujući protein ima 2, 3, ili 4 gornje karakteristike. U nekim aspektima, ActRIIB i/ili ActRIIA-vezujući protein ima najmanje 2 ili najmanje 3 gornje karakteristike.

[0122] U nekim aspektima ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i ActRIIA i sadrži set CDRs: VL-CDR1, VL-CDR2, i VL-CDR3, pri čemu je set CDRs identičan sa, ili ima ukupno jednu, dve, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, ili manje od deset, amino kiselinskih supstitucija, delecija, i/ili insercija u odnosu na referentni set CDRs u kome: VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:92; (ii) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:93; i (iii) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:94; i gde protein vezuje ActRIIB i ActRIIA. U sledećim aspektima, ActRII-vezujući protein ima najmanje jednu karakteristiku izabranu iz grupe, koju čine: (a) konkuriše zajedno sa ActRII ligandom (npr., aktivin A, aktivin B, GDF1, GDF3, GDF8 (miostatin), GDF11, BMP6, BMP7, BMP9, ili BMP10) za vezivanje za ActRIIB i/ili ActRIIA; (b) smanjuje fosforilaciju Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) u ćelijama koje ekspresuju ActRIIB i/ili ActRIIA u prisustvu ActRIIB i/ili ActRIIA liganda (npr., aktivin A ili GDF8); (c) smanjuje fosforilaciju ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRIIB i/ili ActRIIA i ALK4 i/ili ALK7 u prisustvu ActRIIB i/ili ActRIIA liganda; i (d) vezuje ActRIIB i/ili ActRIIA sa KDod ≤1 nM i ≥1 pM (npr., kako je određeno BIACORE® analizama). U nekim aspektima, ActRIIB i/ili ActRIIA-vezujući protein ima 2, 3, ili 4 gornje karakteristike. U nekim aspektima, ActRIIB i/ili ActRIIA-vezujući protein ima najmanje 2 ili najmanje 3 gornje karakteristike.

[0123] U nekim aspektima ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIA i sadrži set CDRs: VH-CDR1, VH-CDR2, i VH-CDR3, pri čemu je set CDRs identičan sa, ili ima ukupno jednu, dve, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, ili manje od deset, amino kiselinskih supstitucija, delecija, i/ili insercija u odnosu na referentni set CDRs u kome: VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 126; VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 127; i VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 128. U sledećim aspektima, ActRIIA-vezujući protein ima najmanje jednu karakteristiku izabranu iz grupe, koju čine: (a) konkuriše zajedno sa ActRIIA ligandom (npr., aktivin A, aktivin B, GDF1, GDF3, ili Nodal); (b) smanjuje fosforilaciju Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) u ćelijama koje ekspresuju ActRIIA u prisustvu ActRIIA liganda (npr., aktivin A); (c) smanjuje fosforilaciju ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRIIA i ALK4 i/ili ALK7 u prisustvu ActRIIA liganda; i (d) vezuje ActRIIA sa KD od≤1 nM i ≥1 pM (npr., kako je određeno BIACORE® analizama). U nekim aspektima, ActRIIA-vezujući protein ima 2, 3, ili 4 gornje karakteristike. U nekim aspektima, ActRIIA-vezujući protein ima najmanje 2 ili najmanje 3 gornje karakteristike.

[0124] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIA i sadrži set CDRs: VL-CDR1, VL-CDR2, i VL-CDR3, pri čemu je set CDRs identičan sa, ili ima ukupno jednu, dve, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, ili manje od deset, amino kiselinskih supstitucija, delecija, i/ili insercija u odnosu na referentni set CDRs u kome: VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 133 VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 134; i VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 135. U sledećim aspektima, ActRIIA-vezujući protein ima najmanje jednu karakteristiku izabranu iz grupe, koju čine: (a) konkuriše zajedno sa ActRIIA ligandom (npr., aktivin A, aktivin B, GDF1, GDF3, ili Nodal); (b) smanjuje fosforilaciju Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) u ćelijama koje ekspresuju ActRIIA u prisustvu ActRIIA liganda (npr., aktivin A); (c) smanjuje fosforilaciju ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRIIA i ALK4 i/ili ALK7 u prisustvu ActRIIA liganda; i (d) vezuje ActRIIA sa KDod ≤1 nM i ≥1 pM (npr., kako je određeno BIACORE® analizama). U nekim aspektima, ActRIIA-vezujući protein ima 2, 3, ili 4 gornje karakteristike. U nekim aspektima, ActRIIA-vezujući protein ima najmanje 2 ili najmanje 3 gornje karakteristike.

[0125] U dodatnim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i sadrži set CDRs: VHCDR1, VH-CDR2, VH-CDR3, VL-CDR1, VL-CDR2, i VL-CDR3, pri čemu je set CDRs identičan sa, ili ima ukupno jednu, dve, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, ili manje od deset, amino kiselinskih supstitucija, delecija, i/ili insercija u odnosu na referentni set CDRs u kome: (a)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:3, 17, 23, 29, 35, ili 41; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:4, 18, 24, 30, ili 36; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:5; (iv) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 10; (v) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 11; ili (vi) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:12; (b)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:3 ili 58; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:4 ili 59; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:46; (iv) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:51; (v) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:52; ili (vi) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:53; ili (c)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:64 ili 78; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:65 ili 79; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:66, ili 80; (iv) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:71; (v) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:72; ili (vi) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:73. U sledećim aspektima, ActRIIB-vezujući protein sadrži VH i VL. U sledećim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima najmanje jednu karakteristiku izabranu iz grupe, koju čine: (a) konkuriše zajedno sa ActRII ligandom (npr., aktivin A, aktivin B, GDF1, GDF3, GDF8 (miostatin), GDF11, BMP6, BMP7, BMP9, ili BMP10) za vezivanje za ActRIIB; (b) smanjuje fosforilaciju Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) u ćelijama koje ekspresuju ActRIIB u prisustvu ActRIIB liganda (npr., aktivin A ili GDF8); (c) smanjuju fosforilaciju ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRIIB i ALK4 i/ili ALK7 u prisustvu ActRIIB liganda; i (d) vezuje ActRIIB sa KD od ≤1 nM i ≥1 pM (npr., kako jeodređeno BIACORE® analizama). U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima 2, 3, ili 4 gornje karakteristike.

[0126] U sledećim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i sadrži set CDRs: VHCDR1, VH-CDR2, VH-CDR3, VL-CDR1, VL-CDR2, i VL-CDR3, gde: (a)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:3, 17, 23, 29, 35, ili 41; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:4, 18, 24, 30, ili 36; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:5; (iv) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 10; (v) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 11; ili (vi) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 12; (b)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:3 ili 58; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:4 ili 59; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:46; (iv) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:51; (v) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:52; ili (vi) VLCDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:53; ili (c)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:64 ili 78; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:65 ili 79; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:66, ili 80; (iv) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:71; (v) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:72; ili (vi) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:73. U sledećim aspektima, ActRIIB-vezujući protein sadrži VH i VL. U sledećim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima najmanje jednu karakteristiku izabranu iz grupe, koju čine: (a) konkuriše zajedno sa ActRII ligandom (npr., aktivin A, aktivin B, GDF1, GDF3, GDF8 (miostatin), GDF11, BMP6, BMP7, BMP9, ili BMP10) za vezivanje za ActRIIB; (b) smanjuje fosforilaciju Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) u ćelijama koje ekspresuju ActRIIB u prisustvu ActRIIB liganda (npr., aktivin A ili GDF8); (c) smanjuju fosforilaciju ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRIIB i ALK4 i/ili ALK7 u prisustvu ActRIIB liganda; i (d) vezuje ActRIIB sa KDod ≤1 nM i ≥1 pM (npr., kako je određeno BIACORE® analizama). U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima 2, 3, ili 4 gornje karakteristike. U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima najmanje 2 ili najmanje 3 gornje karakteristike.

[0127] U dodatnim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i ActRIIA i sadrži set CDRs: VH-CDR1, VH-CDR2, VH-CDR3, VL-CDR1, VL-CDR2, i VL-CDR3, pri čemu je set CDRs identičan sa, ili ima ukupno jednu, dve, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, ili manje od deset, amino kiselinskih supstitucija, delecija, i/ili insercija u odnosu na referentni set CDRs u kome: (a) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:85, 99, 106 ili 113; (b) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:86, 100, 107, 114, ili 120; (c) VHCDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:87, 101, 108, 115, ili 121; (d) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:92; (e) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:93; ili (f) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:94. U sledećim aspektima, ActRII-vezujući protein ima najmanje jednu karakteristiku izabranu iz grupe, koju čine: (a) konkuriše zajedno sa ActRII ligandom (npr., aktivin A, aktivin B, GDF1, GDF3, GDF8 (miostatin), GDF11, BMP6, BMP7, BMP9, ili BMP10) za vezivanje za ActRIIB i/ili ActRIIA; (b) smanjuje fosforilaciju Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) u ćelijama koje ekspresuju ActRIIB i/ili ActRIIA u prisustvu ActRIIB i/ili ActRIIA liganda (npr., aktivin A ili GDF8); (c) smanjuje fosforilaciju ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRIIB i/ili ActRIIA i ALK4 i/ili ALK7 u prisustvu ActRIIB i/ili ActRIIA liganda; i (d) vezuje ActRIIB i/ili ActRIIA sa KDod ≤1 nM i ≥1 pM (npr., kako je određeno BIACORE® analizama). U nekim aspektima, ActRIIB i/ili ActRIIA-vezujući protein ima 2, 3, ili 4 gornje karakteristike. U nekim aspektima, ActRIIB i/ili ActRIIA-vezujući protein ima najmanje 2 ili najmanje 3 gornje karakteristike.

[0128] U dodatnim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i ActRIIA i sadrži set CDRs: VH-CDR1, VH-CDR2, VH-CDR3, VL-CDR1, VL-CDR2, i VL-CDR3, gde: (a) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:85, 99, 106 ili 113; (b) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:86, 100, 107, 114, ili 120; (c) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:87, 101, 108, 115, ili 121; (d) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:92; (e) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:93; ili (f) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:94. U sledećim aspektima, ActRII-vezujući protein ima najmanje jednu karakteristiku izabranu iz grupe, koju čine: (a) konkuriše zajedno sa ActRII ligandom (npr., aktivin A, aktivin B, GDF1, GDF3, GDF8 (miostatin), GDF11, BMP6, BMP7, BMP9, ili BMP10) za vezivanje za ActRIIB i/ili ActRIIA; (b) smanjuje fosforilaciju Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) u ćelijama koje ekspresuju ActRIIB i/ili ActRIIA u prisustvu ActRIIB i/ili ActRIIA liganda (npr., aktivin A ili GDF8); (c) smanjuje fosforilaciju ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRIIB i/ili ActRIIA i ALK4 i/ili ALK7 u prisustvu ActRIIB i/ili ActRIIA liganda; i (d) vezuje ActRIIB i/ili ActRIIA sa KDod ≤1 nM i ≥1 pM (npr., kako je određeno BIACORE® analizama). U nekim aspektima, ActRIIB i/ili ActRIIA-vezujući protein ima 2, 3, ili 4 gornje karakteristike. U nekim aspektima, ActRIIB i/ili ActRIIA-vezujući protein ima najmanje 2 ili najmanje 3 gornje karakteristike.

[0129] U dodatnim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIA i ima set CDRs: VHCDR1, VH-CDR2, VH-CDR3, VL-CDR1, VL-CDR2, i VL-CDR3, gde je set CDRs identičan sa, ili ima ukupno jednu, dve, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, ili manje od deset, amino kiselinskih supstitucija, delecija, i/ili insercija od referentnog seta CDRs gde: (a) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 126; (b) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 127; (c) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:128; (d) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 133; (e) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:134; ili (f) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:135. U sledećim aspektima, ActRIIA-vezujući protein ima najmanje jednu karakteristiku, odabranu iz grupe koju čine: (a) konkuriše sa ActRIIA ligandom (npr., aktivin A, aktivin B, GDF1, GDF3, ili Nodal); (b) smanjuje fosforilaciju Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) u ćelijama koje ekspresuju ActRIIA u prisustvu ActRIIA liganda (npr., aktivin A); (c) smanjuje fosforilaciju ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRIIA i ALK4 i/ili ALK7 u prisustvu ActRIIA liganda; i (d) vezuje se za ActRIIA sa KD≤1 nM i ≥1 pM (npr., kako je određeno BIACORE® analizama). U nekim aspektima, ActRIIA-vezujući protein ima 2, 3, ili 4 gornje karakteristike. U nekim aspektima, ActRIIA-vezujući protein ima najmanje 2 ili najmanje 3 gornje karakteristike.

[0130] U sledećim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIA i ima set CDRs: VHCDR1, VH-CDR2, VH-CDR3, VL-CDR1, VL-CDR2, i VL-CDR3, gde: (a) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:126; (b) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 127; (c) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 128; (d) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 133; (e) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:134; ili (f) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 135. U još nekim aspektima, ActRIIA-vezujući protein ima najmanje jednu karakteristiku, odabranu iz grupe koju čine: (a) konkuriše sa ActRIIA ligandom (npr., aktivin A, aktivin B, GDF1, GDF3, ili Nodal); (b) smanjuje fosforilaciju Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) u ćelijama koje ekspresuju ActRIIA u prisustvu ActRIIA liganda (npr., aktivin A); (c) smanjuje fosforilaciju ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRIIA i ALK4 i/ili ALK7 u prisustvu ActRIIA liganda; i (d) vezuje se za ActRIIA<sa K>D≤1 nM i ≥1 pM (npr., kako je određeno BIACORE® analizama). U nekim aspektima, ActRIIA-vezujući protein ima 2, 3, ili 4 gornje karakteristike. U nekim aspektima, ActRIIA-vezujući protein ima najmanje 2 ili najmanje 3 gornje karakteristike.

[0131] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRII i ima set CDRs gde: (a)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:3, 17, 23, 29, 35 ili 41; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:4, 18, 24, 30, ili 36; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:5; (iv) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 10; (v) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 11; i (vi) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 12; i gde protein vezuje ActRIIB; (b)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:64 ili 78; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:65 ili 79; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:66 ili 80; (iv) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:71; (v) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:72; i (vi) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:73; i gde protein vezuje ActRIIB; (c)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:3 ili 58; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:4 ili 59; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:46; (iv) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:51; (v) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:52; i (vi) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:53; i gde protein vezuje ActRIIB; (d)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:85, 99, 106, ili 113; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:86, 100, 107, 114, ili 120; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:87, 101, 108, 115, ili 121; (iv) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:92; (v) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:93; i (vi) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:94; i gde protein vezuje ActRIIB i ActRIIA; ili (e)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 126; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 127; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 128; (iv) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 133; (v) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 134; i (vi) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:135; i gde protein vezuje ActRIIA.

[0132] U dodatnim aspektima, ActRII-vezujući protein ima set CDRs u kojima: (a)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:3; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:4; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:5; (iv) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 10; (v) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 11; i (vi) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 12; i gde protein vezuje ActRIIB; (b)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:17; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 18; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:5; (iv) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 10; (v) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 11; i (vi) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 12; i gde protein vezuje ActRIIB; (c)(i) VHCDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:23; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:24; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:5; (iv) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 10; (v) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 11; i (vi) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 12; i gde protein vezuje ActRIIB; (d)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:29; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:30; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:5; (iv) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:10; (v) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:11; i (vi) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:12; i gde protein vezuje ActRIIB; (e)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:35; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:36; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:5; (iv) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:10; (v) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:11; i (vi) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:12; i gde protein vezuje ActRIIB; (f)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:41; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:18; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:5; (iv) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:10; (v) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:11; i (vi) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:12; i gde protein vezuje ActRIIB; (g)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:64; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:65; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:66; (iv) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:71; (v) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:72; i (vi) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:73; i gde protein vezuje ActRIIB; i (h)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:78; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:79; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:80; (iv) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:71; (v) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:72; i (vi) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:73; i gde protein vezuje ActRIIB; (i)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:3; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:4; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:46; (iv) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:51; (v) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:52; i (vi) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:53; i gde protein vezuje ActRIIB; (j)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:58; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:59; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:46; (iv) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:51; (v) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:52; i (vi) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:53; i gde protein vezuje ActRIIB; (k)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:85; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:86; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:87; (iv) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:92; (v) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:93; i (vi) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:94; i gde protein vezuje ActRIIB i ActRIIA; (l)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:99; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 100; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:101; (iv) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:92; (v) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:93; i (vi) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:94; i gde protein vezuje ActRIIB i ActRIIA; (m)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 106; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 107, (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO 108; (iv) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:92; (v) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:93; i (vi) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:94; i gde protein vezuje ActRIIB i ActRIIA; (n)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 113; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 114; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 115; (iv) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:92; (v) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:93; i (vi) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:94; i gde protein vezuje ActRIIB i ActRIIA; ili (o)(i) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 113; (ii) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:120; (iii) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 121; (iv) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:92; (v) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:93; i (vi) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:94; i gde protein vezuje ActRIIB i ActRIIA.

[0133] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein ima VH-CDR3 ili VL-CDR3 sekvencu koja je ovde izložena. U sledećim aspektima, ActRII-vezujući protein ima VH-CDR3 ili VL-CDR3 sekvencu koja je izložena u Tabeli 1. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein ima VH-CDR3 i VL-CDR3 sekvencu koja je ovde izložena. U sledećim aspektima, ActRII-vezujući protein ima VH-CDR3 i VL-CDR3 sekvencu koje su izložene u Tabeli 1.

[0134] U sledećim aspektima, izlaganje obezbeđuje ActRIIB-vezujući protein koji ima VH-CDR3 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO: 5, 46, 66, ili 80. U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima VH-CDR3 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:5. U još nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima VH-CDR3 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:5 i VH-CDR2 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:4, 18, 24, 30, ili 36. U još nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima VH-CDR3 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:5, VH-CDR2 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:4, 18, 24, 30, ili 36, i VH-CDR1 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:3, 17, 23, 29, 35, ili 41. U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima VH-CDR3 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:46. U sledećim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima VH-CDR3 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:46 i VH-CDR2 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:4 ili 59. U još nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima VH-CDR3 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:46, VH-CDR2 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:4 ili 59, i VH-CDR1 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:3 ili 58. U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima VHCDR3 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:66. U još nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima VH-CDR3 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:66 i VH-CDR2 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:65. U sledećim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima VH-CDR3 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:66, VH-CDR2 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:65, i VH-CDR1 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:64. U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima VH-CDR3 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:80. U još nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima VH-CDR3 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:80 i VH-CDR2 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:79. U još nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima VH-CDR3 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:80, VH-CDR2 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:79, i VH-CDR1 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:78. U sledećim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima najmanje jednu karakteristiku, odabranu iz grupe koju čine: (a) konkuriše sa ActRII ligandom (npr., aktivin A, aktivin B, GDF1, GDF3, GDF8 (miostatin), GDF11, BMP6, BMP7, BMP9, ili BMP10) za vezivanje za ActRIIB; (b) smanjuje fosforilaciju Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) u ćelijama koje ekspresuju ActRIIB u prisustvu ActRIIB liganda (npr., aktivin A ili GDF8); (c) smanjuje fosforilaciju ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRIIB i ALK4 i/ili ALK7 u prisustvu ActRIIB liganda; i (d) vezuje se za ActRIIB sa KD≤1 nM i ≥1 pM (npr., kako je određeno BIACORE® analizama). U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima 2, 3, ili 4 gornje karakteristike. U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima najmanje 2 ili najmanje 3 gornje karakteristike.

[0135] U sledećim aspektima, izlaganje obezbeđuje ActRIIB-vezujući protein koji ima VL-CDR3 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO: 12, 53, ili 73. U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima VL-CDR3 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:12. U još nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima VL-CDR3 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:12 i VL-CDR2 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:11. U sledećim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima VL-CDR3 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:12, VLCDR2 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:11, i VL-CDR1 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:10. U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima VL-CDR3 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:53 U sledećim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima VL-CDR3 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:53 i VL-CDR2 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:52. U sledećim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima VL-CDR3 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:53, VL-CDR2 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:52, i VL-CDR1 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:51. U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima VL-CDR3 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:73. U sledećim aspektima ActRIIB-vezujući protein ima VL-CDR3 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:73 i VL-CDR2 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:72. U sledećim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima VL-CDR3 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:73, VL-CDR2 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:72, i VL-CDR1 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:71. U sledećim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima najmanje jednu karakteristiku, odabranu iz grupe koju čine: (a) konkuriše sa ActRII ligandom (npr., aktivin A, aktivin B, GDF1, GDF3, GDF8 (miostatin), GDF11, BMP6, BMP7, BMP9, ili BMP10) za vezivanje za ActRIIB; (b) smanjuje fosforilaciju Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) u ćelijama koje ekspresuju ActRIIB u prisustvu ActRIIB liganda (npr., aktivin A ili GDF8); (c) smanjuje fosforilaciju ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRIIB i ALK4 i/ili ALK7 u prisustvu ActRIIB liganda; i (d) vezuje se za ActRIIB sa KD≤1 nM i ≥1 pM (npr., kako je određeno BIACORE® analizama). U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima 2, 3, ili 4 gornje karakteristike. U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima najmanje 2 ili najmanje 3 gornje karakteristike.

[0136] U sledećim aspektima, izlaganje obezbeđuje ActRIIB- i/ili ActRIIA-vezujući protein koji ima VH-CDR3 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:87, 101, 108, 115, ili 121. U još nekim aspektima, ActRII-vezujući protein ima VH-CDR3 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:87, 101, 108, 115, ili 121, i VH-CDR2 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:86, 100, 107, 114, ili 120. U sledećim aspektima, ActRII-vezujući protein sadrži VH-CDR3 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:87, 101, 108, 115, ili 121, VH-CDR2 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:86, 100, 107, 114, ili 120, i VH- sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:85, 99, 106 ili 113. U nekim aspektima, ActRIIB- i/ili ActRIIA vezujući protein sadrži VH-CDR3 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:87. U sledećim aspektima, ActRIIB- i/ili ActRIIA vezujući protein sadrži VH-CDR3 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:87 i VH-CDR2 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:86. U sledećim aspektima, ActRIIB- i/ili ActRIIA-vezujući protein sadrži VH-CDR3 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:87, VH-CDR2 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:86, i VH-CDR1 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:85 U sledećim aspektima, ActRIIB- i/ili ActRIIA-vezujući protein sadrži VH-CDR3 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:101. U sledećim aspektima, ActRIIB i/ili ActRIIA-vezujući protein sadrži VH-CDR3 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:101 i VHCDR2 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:100. U sledećim aspektima, ActRIIB-i/ili ActRIIA-vezujući protein sadrži VH- sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:101, VH-CDR2 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:100, i VH-CDR1 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:99. U sledećim aspektima, ActRIIB- i/ili ActRIIA-vezujući protein sadrži VH-CDR3 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:108. U sledećim aspektima, ActRIIB-i/ili ActRIIA-vezujući protein sadrži VH-CDR3 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:108 i VH-CDR2 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:107. U sledećim aspektima, ActRIIB i/ili ActRIIA-vezujući protein sadrži VH-CDR3 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:108, VH-CDR2 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:107, i VH-CDR1 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:106. U sledećim aspektima, ActRIIB- i/ili ActRIIA-vezujući protein sadrži VH-CDR3 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:115. U sledećim aspektima, ActRIIB- i/ili ActRIIA-vezujući protein sadrži VH- sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:115 i VH-CDR2 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:114. U sledećim aspektima, ActRIIB- i/ili ActRIIA-vezujući protein sadrži VH-CDR3 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:115, VH-CDR2 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:114, i VH-CDR1 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:113. U sledećim aspektima, ActRIIB-i/ili ActRIIA-vezujući protein sadrži VH-CDR3 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:121, VH-CDR2 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:120, i VH-CDR1 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:113. U sledećim aspektima, ActRII-vezujući protein ima najmanje jednu karakteristiku izabranu iz grupe, koju čine: (a) konkuriše zajedno sa ActRII ligandom (npr., aktivin A, aktivin B, GDF1, GDF3, GDF8 (miostatin), GDF11, BMP6, BMP7, BMP9, ili BMP10) za vezivanje za ActRIIB i/ili ActRIIA; (b) smanjuje fosforilaciju Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) u ćelijama koje ekspresuju ActRIIB i/ili ActRIIA u prisustvu ActRIIB i/ili ActRIIA liganda (npr., aktivin A ili GDF8); (c) smanjuje fosforilaciju ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRIIB i/ili ActRIIA i ALK4 i/ili ALK7 u prisustvu ActRIIB i/ili ActRIIA liganda; i (d) vezuje ActRIIB i/ili ActRIIA sa KDod ≤1 nM i ≥1 pM (npr., kako je određeno BIACORE® analizama). U nekim aspektima, ActRIIB i/ili ActRIIA-vezujući protein ima 2, 3, ili 4 gornje karakteristike. U nekim aspektima, ActRIIB i/ili ActRIIA-vezujući protein ima najmanje 2 ili najmanje 3 gornje karakteristike.

[0137] U sledećim aspektima, izlaganje obezbeđuje ActRIIB- i/ili ActRIIA-vezujući protein koji ima VL-CDR3 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:94. U nekim aspektima, ActRIIB-i/ili ActRIIA-vezujući protein sadrži VL-CDR3 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:94 i VL-CDR2 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:93. U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein sadrži VL-CDR3 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:94, VL-CDR2 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:93, i VL-CDR1 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:92. U sledećim aspektima, ActRII-vezujući protein ima najmanje jednu karakteristiku izabranu iz grupe, koju čine: (a) konkuriše zajedno sa ActRII ligandom (npr., aktivin A, aktivin B, GDF1, GDF3, GDF8 (miostatin), GDF11, BMP6, BMP7, BMP9, ili BMP10) za vezivanje za ActRIIB i/ili ActRIIA; (b) smanjuje fosforilaciju Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) u ćelijama koje ekspresuju ActRIIB i/ili ActRIIA u prisustvu ActRIIB i/ili ActRIIA liganda (npr., aktivin A ili GDF8); (c) smanjuje fosforilaciju ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRIIB i/ili ActRIIA i ALK4 i/ili ALK7 u prisustvu ActRIIB i/ili ActRIIA liganda; i (d) vezuje ActRIIB i/ili<ActRIIA sa K>Dod ≤1 nM i ≥1 pM (npr., kako je određeno BIACORE® analizama). U nekim aspektima, ActRIIB i/ili ActRIIA-vezujući protein ima 2, 3, ili 4 gornje karakteristike. U nekim aspektima, ActRIIB i/ili ActRIIA-vezujući protein ima najmanje 2 ili najmanje 3 gornje karakteristike.

[0138] U sledećim aspektima, izlaganje obezbeđuje ActRIIB- i/ili ActRIIA-vezujući protein koji ima VH-antigen vezujući domen 3 (ABD3) sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO: 142. U sledećim aspektima, ActRII-vezujući protein sadrži VH-ABD3 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO: 142 i VH-antigen vezujući domen 2 (VH-ABD2) sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO: 141. U sledećim aspektima ActRII-vezujući protein sadrži VH-ABD3 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO: 133, VH-ABD2 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO: 141, i VH-antigen vezujući domen 1 (VH-ABD1) sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO: 140. U sledećim aspektima, ActRIIB- i ActRIIA-vezujući protein ima najmanje jednu karakteristiku izabranu iz grupe, koju čine: (a) konkuriše zajedno sa ActRII ligandom (npr., aktivin A, aktivin B, GDF1, GDF3, GDF8 (miostatin), GDF11, BMP6, BMP7, BMP9, ili BMP10) za vezivanje za ActRIIB i/ili ActRIIA; (b) smanjuje fosforilaciju Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) u ćelijama koje ekspresuju ActRIIB i/ili ActRIIA u prisustvu ActRIIB i/ili ActRIIA liganda (npr., aktivin A); (c) smanjuje fosforilaciju ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRIIB i/ili ActRIIA i ALK4 i/ili ALK7 u prisustvu ActRIIB i/ili ActRIIA liganda; i (d) vezuje ActRIIB i/ili ActRIIA<sa K>Dod ≤1 nM i ≥1 pM (npr., kako je određeno BIACORE® analizama). U nekim aspektima, ActRIIB i/ili ActRIIA-vezujući protein ima 2, 3, ili 4 gornje karakteristike. U nekim aspektima, ActRIIB i/ili ActRIIA-vezujući protein ima najmanje 2 ili najmanje 3 gornje karakteristike.

[0139] U sledećim aspektima, izlaganje obezbeđuje ActRIIA-vezujući protein koji ima VH-CDR3 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO: 128. U sledećim aspektima, ActRII-vezujući protein sadrži VH-CDR3 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO: 128 i VH-CDR2 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO: 127. U sledećim aspektima, ActRII-vezujući protein sadrži VH-CDR3 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO: 128, VH-CDR2 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO: 127, i VH-CDR1 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO: 126. U sledećim aspektima, ActRIIA-vezujući protein ima najmanje jednu karakteristiku, odabranu iz grupe koju čine: (a) konkuriše sa ActRIIA ligandom (npr., aktivin A, aktivin B, GDF1, GDF3, ili Nodal); (b) smanjuje fosforilaciju Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) u ćelijama koje ekspresuju ActRIIA u prisustvu ActRIIA liganda (npr., aktivin A); (c) smanjuje fosforilaciju ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRIIA i ALK4 i/ili ALK7 u prisustvu ActRIIA liganda; i (d)<vezuje se za ActRIIA sa K>D≤1 nM i ≥1 pM (npr., kako je određeno BIACORE® analizama). U nekim aspektima, ActRIIA-vezujući protein ima 2, 3, ili 4 gornje karakteristike. U nekim aspektima, ActRIIA-vezujući protein ima najmanje 2 ili najmanje 3 gornje karakteristike.

[0140] U sledećim aspektima, izlaganje obezbeđuje ActRIIA-vezujući protein koji ima VL-CDR3 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO: 135. U sledećim aspektima, ActRII-vezujući protein sadrži VL-CDR3 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO: 135 i VL-CDR2 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO: 134. U sledećim aspektima, ActRII-vezujući protein sadrži VL-CDR3 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO: 135, VLCDR2 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO: 134, i VL-CDR1 sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO: 133. U sledećim aspektima, ActRIIA-vezujući protein ima najmanje jednu karakteristiku, odabranu iz grupe koju čine: (a) konkuriše sa ActRIIA ligandom (npr., aktivin A, aktivin B, GDF1, GDF3, ili Nodal); (b) smanjuje fosforilaciju Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) u ćelijama koje ekspresuju ActRIIA u prisustvu ActRIIA liganda (npr., aktivin A); (c) smanjuje fosforilaciju ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRIIA i ALK4 i/ili ALK7 u prisustvu ActRIIA liganda; i (d) vezuje se za ActRIIA sa KD≤1 nM i ≥1 pM (npr., kako je određeno BIACORE® analizama). U nekim aspektima, ActRIIA-vezujući protein ima 2, 3, ili 4 gornje karakteristike. U nekim aspektima, ActRIIA-vezujući protein ima najmanje 2 ili najmanje 3 gornje karakteristike.

[0141] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein sadrži VH ili VL koji ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u poređenju sa referntnim VH ili VL koji su ovde izloženi. U sledećim aspektima, ActRII-vezujući protein sadrži VH ili VL koji ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u poređenju sa referntnim VH ili VL koji su izloženi u Tabeli 1. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein sadrži VH ili VL par koji ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u poređenju sa referntnim VH ili VL koji su ovde izloženi. U sledećim aspektima, ActRII-vezujući protein sadrži VH ili VL par koji ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u poređenju sa referntnim VH ili VL parovima koji su izloženi u Tabeli 1.

[0142] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein sadrži VH ili VL par koji je odabran iz grupe koju čine: (a)(i) VH sekvenca koja ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u odnosu na referntnu VH sekvencu odabranu iz grupe koju čine SEQ ID NO:2, 16, 22, 28, 34, ili 40, i (ii) VL sekvenca koja ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u odnosu na referntnu VL sekvencu SEQ ID NO:9, i gde protein vezuje ActRIIB; (b)(i) VH sekvenca koja ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u odnosu na referntnu VH sekvencu SEQ ID NO:45 ili 57, i (ii) VL sekvenca koja ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u odnosu na referntnu VL sekvencu SEQ ID NO:50, i gde protein vezuje ActRIIB; (c)(i) VH sekvenca koja ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u odnosu na referntnu VH sekvencu SEQ ID NO:63 ili 77, i (ii) VL sekvenca koja ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u odnosu na referntnu VL sekvencu SEQ ID NO:70, i gde protein vezuje ActRIIB; (d)(i) VH sekvenca koja ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u odnosu na referntnu VH sekvencu odabranu iz grupe: SEQ ID NO:84, 98, 105, 112, ili 119, i (ii) VL sekvenca koja ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u odnosu na referntnu VL sekvencu SEQ ID NO:91, i gde protein vezuje ActRIIB i ActRIIA; i (e)(i) VH sekvenca koja ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u odnosu na referntnu VH sekvencu SEQ ID NO:125, i (ii) VL sekvenca koja ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u odnosu na referntnu VL sekvencu SEQ ID NO:132, i gde protein vezuje ActRIIA.

[0143] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein sadrži VH ili VL par koji imaju (i) VH sekvencu koja ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u odnosu na referntnu VH sekvencu SEQ ID NO:144, i (ii) VL sekvencu koja ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u odnosu na referntnu VL sekvencu SEQ ID NO:151, i protein vezuje ActRIIB.

[0144] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein sadrži VH ili VL par koji imaju (i) VH sekvencu koja ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u odnosu na referntnu VH sekvencu SEQ ID NO:165, i (ii) VL sekvencu koja ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u odnosu na referntnu VL sekvencu SEQ ID NO: 172, i protein vezuje ActIIRA i ActRIIB.

[0145] U sledećim aspektima, ActRII-vezujući protein sadrži VH i VL par gde VH sekvenca ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u odnosu na referntnu VH sekvencu SEQ ID NO:2; i VL sekvenca ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u odnosu na referntnu VL sekvencu SEQ ID NO:9; i gde protein vezuje ActRIIB; (b) VH sekvenca ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u odnosu na referntnu VH sekvencu SEQ ID NO:16; VL sekvenca ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u odnosu na referntnu VL sekvencu SEQ ID NO:9; i gde protein vezuje ActRIIB; (c) VH sekvenca ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u odnosu na referntnu VH sekvencu SEQ ID NO:22; i VL sekvenca ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u odnosu na referntnu VL sekvencu SEQ ID NO:9; i gde protein vezuje ActRIIB; (d) VH sekvenca ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u odnosu na referntnu VH sekvencu SEQ ID NO:28; i VL sekvenca ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u odnosu na referntnu VL sekvencu SEQ ID NO:9; i gde protein vezuje ActRIIB; (e) VH sekvenca ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u odnosu na referntnu VH sekvencu SEQ ID NO:34; i VL sekvenca ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u odnosu na referntnu VL sekvencu SEQ ID NO:9; i gde protein vezuje ActRIIB; (f) VH sekvenca ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u odnosu na referntnu VH sekvencu SEQ ID NO:40; i VL sekvenca ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u odnosu na referntnu VL sekvencu SEQ ID NO:9; i gde protein vezuje ActRIIB; (g) sekvenca ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u odnosu na referntnu VH sekvencu SEQ ID NO:45; i VL sekvenca ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u odnosu na referntnu VL sekvencu SEQ ID NO:50; gde protein vezuje ActRIIB; (h) VH sekvenca ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u odnosu na referntnu VH sekvencu SEQ ID NO:57; i VL sekvenca ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u odnosu na referntnu VL sekvencu SEQ ID NO:50; gde protein vezuje ActRIIB; (i) VH sekvenca ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u odnosu na referntnu VH sekvencu SEQ ID NO:63; i VL sekvenca ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u odnosu na referntnu VL sekvencu SEQ ID NO:70; i gde protein vezuje ActRIIB; (j) VH sekvenca ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u odnosu na referntnu VH sekvencu SEQ ID NO:77; i VL sekvenca ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u odnosu na referntnu VL sekvencu SEQ ID NO:70; i gde protein vezuje ActRIIB; (k) sekvenca ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u odnosu na referntnu VH sekvencu SEQ ID NO:84; i VL sekvenca ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u odnosu na referntnu VL sekvencu SEQ ID NO:91; gde protein vezuje ActRIIB i ActRIIA; (l) VH sekvenca ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u odnosu na referntnu VH sekvencu SEQ ID NO:98; i VL sekvenca ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u odnosu na referntnu VL sekvencu SEQ ID NO:91; gde protein vezuje ActRIIB i ActRIIA; (m) VH sekvenca ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u odnosu na referntnu VH sekvencu SEQ ID NO:105; i VL sekvenca ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u odnosu na referntnu VL sekvencu SEQ ID NO:91; i gde protein vezuje ActRIIB i ActRIIA; (n) VH sekvencu ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u odnosu na referntnu VH sekvencu SEQ ID NO:112; i VL sekvenca ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u odnosu na referntnu VL sekvencu SEQ ID NO:91; i gde protein vezuje ActRIIB i ActRIIA; (o) VH sekvenca ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u odnosu na referntnu VH sekvencu SEQ ID NO:119; i VL sekvencu ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u odnosu na referntnu VL sekvencu SEQ ID NO:91; i gde protein vezuje ActRIIB i ActRIIA; ili (p) VH sekvenca ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u odnosu na referntnu VH sekvencu SEQ ID NO:125; i VL sekvenca ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u odnosu na referntnu VL sekvencu SEQ ID NO:132; i gde protein vezuje ActRIIA.

[0146] U sledećim aspektima, ActRII-vezujući protein sadrži VH i VL par gde VH sekvenca ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u odnosu na referntnu VH sekvencu SEQ ID NO:144; i VL sekvenca ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u odnosu na referntnu VL sekvencu SEQ ID NO:151, i gde protein vezuje ActRIIB.

[0147] U sledećim aspektima, ActRII-vezujući protein sadrži VH i VL par gde VH sekvenca ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u odnosu na referntnu VH sekvencu SEQ ID NO:165; i VL sekvenca ima ukupno jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili nema, amino kiselinske supstitucije delecije i/ili insercije u odnosu na referntnu VL sekvencu SEQ ID NO:172, i gde protein vezuje ActIIRA i ActRIIB.

[0148] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein sadrži VH ili VL koji imaju najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa referentnim VH ili VL koji su ovde izloženi. U sledećim aspektima, ActRII-vezujući protein sadrži VH ili VL koji imaju najmenje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa referentnim VH ili VL koji su izloženi u Tabeli 1. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein sadrži VH ili VL koji imaju najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa referentnim VH ili VL koji su ovde izloženi. U još nekim aspektima, ActRII-vezujući protein sadrži VH ili VL koji imaju najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa referentnim VH ili VL koji su izloženi u Tabeli 1. U sledećim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima najmanje jednu karakteristiku izabranu iz grupe, koju čine: (a) konkuriše zajedno sa ActRII ligandom (npr., aktivin A, aktivin B, GDF1, GDF3, GDF8 (miostatin), GDF11, BMP6, BMP7, BMP9, ili BMP10) za vezivanje za ActRII; (b) smanjuje fosforilaciju Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) u ćelijama koje ekspresuju ActRII u prisustvu ActRIIB liganda (npr., aktivin A ili GDF8); (c) smanjuju fosforilaciju ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRII i ALK4 i/ili ALK7 u prisustvu ActRII liganda; i (d) vezuje ActRII sa KDod ≤1 nM i ≥1 pM (npr., kako je određeno BIACORE® analizama). U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein ima 2, 3, ili 4 gornje karakteristike. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein ima najmanje 2 ili najmanje 3 gornje karakteristike.

[0149] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRII i sadrži VH i VL par odabran iz grupe koju čine: (a)(i) VH koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:2, 16, 22, 28, 34, ili 40, and (ii) VL koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:9, i gde protein vezuje ActRIIB; (b)(i) VH koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:45 ili 57, i (ii) VL koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:50, i gde protein vezuje ActRIIB; (c)(i) VH koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:63 ili 77, i (ii) VL koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:70, i gde protein vezuje ActRIIB; (d)(i) VH sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:84, 98, 105, 112, ili 119, i (ii) VL sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:91, i gde protein vezuje ActRIIB i ActRIIA; i (e)(i) VH koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO: 125, i (ii) VL koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO: 132, i gde protein vezuje ActRIIA. U sledećim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima najmanje jednu karakteristiku izabranu iz grupe, koju čine: (a) konkuriše zajedno sa ActRII ligandom (npr., aktivin A, aktivin B, GDF1, GDF3, GDF8 (miostatin), GDF11, BMP6, BMP7, BMP9, ili BMP10) za vezivanje za ActRII; (b) smanjuje fosforilaciju Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) u ćelijama koje ekspresuju ActRII u prisustvu ActRIIB liganda (npr., aktivin A ili GDF8); (c) smanjuju fosforilaciju ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRII i ALK4 i/ili ALK7 u prisustvu ActRII liganda; i (d) vezuje ActRII sa KD od≤1 nM i ≥1 pM (npr., kako je određeno BIACORE® analizama). U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein ima 2, 3, ili 4 gornje karakteristike. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein ima najmanje 2 ili najmanje 3 gornje karakteristike.

[0150] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i sadrži VH i VL par odabran iz grupe koju čine (i) VH koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:144, i (ii) VL koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:151, i protein vezuje ActRIIB. U sledećim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima najmanje jednu karakteristiku izabranu iz grupe, koju čine: (a) konkuriše zajedno sa ActRII ligandom (npr., aktivin A, aktivin B, GDF1, GDF3, GDF8 (miostatin), GDF11, BMP6, BMP7, BMP9, ili BMP10) za vezivanje za ActRII; (b) smanjuje fosforilaciju Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) u ćelijama koje ekspresuju ActRII u prisustvu ActRIIB liganda (npr., aktivin A ili GDF8); (c) smanjuju fosforilaciju ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRII i ALK4 i/ili ALK7 u prisustvu ActRII liganda; i (d) vezuje ActRII sa KDod ≤1 nM i ≥1 pM (npr., kako je određeno BIACORE® analizama). U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein ima 2, 3, ili 4 gornje karakteristike. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein ima najmanje 2 ili najmanje 3 gornje karakteristike.

[0151] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i sadrži VH koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:165, i (ii) VL koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO: 172, i protein vezuje ActIIRA i ActRIIB. U sledećim aspektima, ActRII-vezujući protein ima najmanje jednu karakteristiku izabranu iz grupe, koju čine: (a) konkuriše zajedno sa ActRII ligandom (npr., aktivin A, aktivin B, GDF1, GDF3, GDF8 (miostatin), GDF11, BMP6, BMP7, BMP9, ili BMP10) za vezivanje za ActRII; (b) smanjuje fosforilaciju Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) u ćelijama koje ekspresuju ActRII u prisustvu ActRIIB liganda (npr., aktivin A ili GDF8); (c) smanjuju fosforilaciju ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRII i ALK4 i/ili ALK7 u prisustvu ActRII<liganda; i (d) vezuje ActRII sa K>Dod ≤1 nM i ≥1 pM (npr., kako je određeno BIACORE® analizama). U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein ima 2, 3, ili 4 gornje karakteristike. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein ima najmanje 2 ili najmanje 3 gornje karakteristike.

[0152] U sledećim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRII i sadrži VH i VL par odabran iz grupe koju čine: (a) VH sekvenca SEQ ID NO:2, 16, 22, 28, 34, ili 40, i VL sekvenca SEQ ID NO:9; i gde protein vezuje ActRIIB; (b) VH sekvenca SEQ ID NO:45 ili 57, i VL sekvenca SEQ ID NO:50; i gde protein vezuje ActRIIB; (c) VH sekvenca SEQ ID NO:63 ili 77, i VL sekvenca SEQ ID NO:70; i gde protein vezuje ActRIIB; (d) VH sekvenca SEQ ID NO:84, 98, 105, 112, ili 119, i VL sekvenca SEQ ID NO:91; i gde protein vezuje ActRIIB; i (e) VH sekvenca SEQ ID NO:125, i VL sekvenca SEQ ID NO:132 i gde protein vezuje ActRIIA. U sledećem aspektu, ActRII-vezujući protein sadrži VH i VL par odabran iz grupe koju čine: (a) VH sekvenca SEQ ID NO:2 i VL sekvenca SEQ ID NO:9; (b) VH sekvenca SEQ ID NO:16 i VL sekvenca SEQ ID NO:9; (c) VH sekvenca SEQ ID NO:22 i VL sekvenca SEQ ID NO:9; (d) VH sekvenca SEQ ID NO:28 i VL sekvenca SEQ ID NO:9; (e) VH sekvenca SEQ ID NO:34 i VL sekvenca SEQ ID NO:9; (f) VH sekvenca SEQ ID NO:40 i VL sekvenca SEQ ID NO:9; (g) VH sekvenca SEQ ID NO:45 i VL sekvenca SEQ ID NO:50; (h) VH sekvenca SEQ ID NO: 57 i VL sekvenca SEQ ID NO: 50; (i) VH sekvenca SEQ ID NO:63 i VL sekvenca SEQ ID NO:70; (j) VH sekvenca SEQ ID NO:77 i VL sekvenca SEQ ID NO:70; (k) VH sekvenca SEQ ID NO:84 i VL sekvenca SEQ ID NO:91; (l) VH sekvenca SEQ ID NO:98 i VL sekvenca SEQ ID NO:91; (m) VH sekvenca SEQ ID NO:105 i VL sekvenca SEQ ID NO:91; (n) VH sekvenca SEQ ID NO:112 i VL sekvenca SEQ ID NO:91; (o) VH sekvenca SEQ ID NO:119 i VL sekvenca SEQ ID NO:91; i (p) VH sekvenca SEQ ID NO:125 i VL sekvenca SEQ ID NO:132.

[0153] U sledećem aspektu, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRII i ima VH sekvencu SEQ ID NO:144 i VL sekvencu SEQ ID NO:151, i protein vezuje ActRIIB.

[0154] Prema ovom pronalasku, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRII i ima a VH sekvencu SEQ ID NO:165 i VL sa sekvencom SEQ ID NO:172, i protein vezuje ActIIRA i ActRIIB.

[0155] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein ima VH i VL par odabran iz grupe koju čine: (a) VH koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:2 i VL koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:9 i pri čemu protein vezuje ActRIIB; (b) VH ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:16 i VL ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:9 i gde protein vezuje ActRIIB; (c) VH ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:22 i VL ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:9, i gde protein vezuje ActRIIB; (d) VH ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:28 i VL ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:9, i gde protein vezuje ActRIIB; (e) VH ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:34 i VL ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:9, i gde protein vezuje ActRIIB; (f) VH ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:40 i VL ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:9, i gde protein vezuje ActRIIB; (g) VH ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:45 i VL ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:50, i gde protein vezuje ActRIIB; (h) VH ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:57 i VL ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:50, gde protein vezuje ActRIIB; (i) VH ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:63 i VL ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:70, i gde protein vezuje ActRIIB; (j) VH ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:77 i VL ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:70; i gde protein vezuje ActRIIB; (k) VH ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:84 i VL ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:91, i gde protein vezuje ActRIIB i ActRIIA; (l) VH ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:98 i VH ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:91, i gde protein vezuje ActRIIB i ActRIIA; (m) VH ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:105 i VL ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:91, i gde protein vezuje ActRIIB i ActRIIA; (n) VH ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:112 i VL ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:91, i gde protein vezuje ActRIIB i ActRIIA; (o) VH ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:119 i VL ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:91, i gde protein vezuje ActRIIB i ActRIIA; i (p) VH ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:125 i VL ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:132, i gde protein vezuje ActRIIA. U sledećim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima najmanje jednu karakteristiku odabranu iz grupe, koju čine: (a) kompeticija sa ActRII ligandom (npr., aktivin A, aktivin B, GDF1, GDF3, GDF8 (miostatin), GDF11, BMP6, BMP7, BMP9, ili BMP10) za vezivanje za ActRII; (b) smanjenje fosforilacije Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) u ćelijama koje ekspresuju ActRII u prisustvu ActRII liganda (npr., aktivin A ili GDF8); (c) smanjenje fosforilacije ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRII i ALK4 i/ili ALK7 u prisustvu ActRII liganda; i (d) vezivanje za ActRII sa KD od ≤1 nM i ≥1pM (npr., kako je određeno BIACORE® analizama). U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein ima 2, 3, ili 4 gornje karakteristike. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein ima najmanje 2 ili ima najmanje 3 gornje karakteristike.

[0156] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein sadrži VH koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:144 i VL koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:151; i protein vezuje ActRIIB. U još nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima najmanje jednu karakteristiku odabranu iz grupe, koju čine: (a) kompeticija sa ActRII ligandom (npr., aktivin A, aktivin B, GDF1, GDF3, GDF8 (miostatin), GDF11, BMP6, BMP7, BMP9, ili BMP10) za vezivanje za ActRII; (b) smanjenje fosforilacije Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) u ćelijama koje ekspresuju ActRII u prisustvu ActRII liganda (npr., aktivin A ili GDF8); (c) smanjenje fosforilacije ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRII i ALK4 i/ili ALK7 u prisustvu ActRII liganda; i (d) vezivanje za ActRII sa KDod ≤1 nM i ≥1 pM (npr., kako je određeno BIACORE® analizama). U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein ima 2, 3, ili 4 gornje karakteristike. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein ima najmanje 2 ili ima najmanje 3 gornje karakteristike.

[0157] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein sadrži VH sa najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identiteta sekvence sa SEQ ID NO:165 i VL sa najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identiteta sekvence sa SEQ ID NO:172; i protein vezuje ActIIRA i ActRIIB. U još nekim aspektima, ActRII-vezujući protein ima najmanje jednu karakteristiku odabranu iz grupe, koju čine: (a) kompeticija sa ActRII ligandom (npr., aktivin A, aktivin B, GDF1, GDF3, GDF8 (miostatin), GDF11, BMP6, BMP7, BMP9, ili BMP10) za vezivanje za ActRII; (b) smanjenje fosforilacije Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) u ćelijama koje ekspresuju ActRII u prisustvu ActRII liganda (npr., aktivin A ili GDF8); (c) smanjenje fosforilacije ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRII i ALK4 i/ili ALK7 u prisustvu ActRII liganda; i (d) vezivanje za ActRII sa KDod ≤1 nM i ≥1 pM (npr., kako je određeno BIACORE® analizama). U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein ima 2, 3, ili 4 gornje karakteristike. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein ima najmanje 2 ili ima najmanje 3 gornje karakteristike.

[0158] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein sadrži VH i VL par odabran iz grupe, koju čine: (a) VH sa sekvencom SEQ ID NO:2 i VL sa sekvencom SEQ ID NO:9; (b) VH sa sekvencom SEQ ID NO: 16 i VL sa sekvencom SEQ ID NO:9; (c) VH sa sekvencom SEQ ID NO:22 i VL sa sekvencom SEQ ID NO:9; (d) VH sa sekvencom SEQ ID NO:28 i VL sa sekvencom SEQ ID NO:9 (e) VH sa sekvencom SEQ ID NO:34 i VL sa sekvencom SEQ ID NO:9; (f) VH sa sekvencom SEQ ID NO:40 i VL sa sekvencom SEQ ID NO:9; (g) VH sa sekvencom SEQ ID NO:45 i VL sa sekvencom SEQ ID NO: 50; (h) VH sa sekvencom SEQ ID NO: 57 i VL sa sekvencom SEQ ID NO: 50; (i) VH sa sekvencom SEQ ID NO:63 i VL sa sekvencom SEQ ID NO:70; (j) VH sa sekvencom SEQ ID NO:77 i VL sa sekvencom SEQ ID NO:70; (k) VH sa sekvencom SEQ ID NO:84 i VL sa sekvencom SEQ ID NO:91; (l) VH sa sekvencom SEQ ID NO:98 i VL sa sekvencom SEQ ID NO:91; (m) VH sa sekvencom SEQ ID NO: 105 i VL sa sekvencom SEQ ID NO:91; (n) VH sa sekvencom SEQ ID NO: 112 i VL sa sekvencom SEQ ID NO:91; (o) VH sa sekvencom SEQ ID NO: 119 i sekvencom SEQ ID NO:91; i (p) VH sa sekvencom SEQ ID NO: 125 i sekvencom SEQ ID NO:132.

[0159] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein sadrži VH sekvencu SEQ ID NO: 144 i VL sekvencu SEQ ID NO:151.

[0160] Prema ovom pronalasku, ActRII-vezujući protein sadrži VH sekvencu SEQ ID NO: 165 i VL sekvencu SEQ ID NO:172.

[0161] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i ima VH sa najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitetom sekvence sa SEQ ID NO:2, 16, 22, 28, 34, 40, 45, 57, 63, ili 77. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein sadrži VH koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO: 2. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein sadrži VH koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO: 16. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein sadrži VH koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO: 22. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein sadži VH koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO: 28. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein sadrži VH koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO: 34. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein sadrži VH koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO: 40. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein sadrži VH koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO: 45. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein sadrži VH koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO: 57. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein sadrži VH koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:63. U nekim aspektima, ActRIIvezujući protein sadrži VH koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:77. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i sadrži VL koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:9, 50, ili 70. U sledećim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i sadrži VH koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:2, 16, 22, 28, 34, ili 40, i VL koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:9. U još nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i sadrži VH koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO: 45 ili 57. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i sadrži VL koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:50. U još nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i sadrži VH koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO: 45 ili 57, i VL koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:50. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i sadrži VH i VL, pri čemu, VH ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO: 63 ili 77; i VL koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:70. U sledećim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i sadrži VH koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO: 63 ili 77, i VL koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:70. U još nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima najmanje jednu karakteristiku odabranu iz grupe, koju čine: (a) kompeticija sa ActRII ligandom (npr., aktivin A, aktivin B, GDF1, GDF3, GDF8 (miostatin), GDF11, BMP6, BMP7, BMP9, ili BMP10) za vezivanje za ActRIIB; (b) smanjenje fosforilacije Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) u ćelijama koje ekspresuju ActRIIB u prisustvu ActRIIB liganda (npr., aktivin A ili GDF8); (c) smanjenje fosforilacije ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRIIB i ALK4 i/ili ALK7 u prisustvu ActRIIB liganda; i (d) vezivanje za ActRIIB sa KDod ≤1 nM i ≥1 pM (npr., kako je određeno BIACORE® analizama). U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima 2, 3, ili 4 gornje karakteristike. U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima najmanje 2 ili ima najmanje 3 gornje karakteristike.

[0162] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i sadrži VH koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:144. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i sadrži VL koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:151. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i sadrži VH i VL, pri čemu, VH koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:144; i VL koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO: 151. U još nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i sadrži VH koji ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 144 i VL koji ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 151. U sledećim aspektima, the ActRIIB-vezujući protein ima najmanje jednu karakteristiku odabranu iz grupe, koju čine: (a) kompeticija sa ActRII ligandom (npr., aktivin A, aktivin B, GDF1, GDF3, GDF8 (miostatin), GDF11, BMP6, BMP7, BMP9, ili BMP10) za vezivanje za ActRIIB; (b) smanjenje fosforilacije Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) u ćelijama koje ekspresuju ActRIIB u prisustvu ActRIIB liganda (npr., aktivin A ili GDF8); (c) smanjenje fosforilacije ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRIIB i ALK4 i/ili ALK7 u prisustvu ActRIIB liganda; i (d) vezivanje za ActRIIB sa KD od ≤1 nM i≥1 pM (npr., kako je određeno BIACORE® analizama). U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima 2, 3, ili 4 gornje karakteristike. U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima najmanje 2 ili ima najmanje 3 gornje karakteristike.

[0163] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActIIRA i ActRIIB i sadrži VH koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:165. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActIIRA i ActRIIB i sadrži VL koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO: 172. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActIIRA i ActRIIB i sadrži VH i VL, pri čemu, VH ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:165; i VL ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:172. U još nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActIIRA i ActRIIB i sadrži VH koji ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:165 i VL sa amino kiselinskom sekvencom SEQ ID NO:172. U sledećim aspektima, ActRII-vezujući protein ima najmanje jednu karakteristiku odabranu iz grupe, koju čine: (a) kompeticija sa ActRII ligandom (npr., aktivin A, aktivin B, GDF1, GDF3, GDF8 (miostatin), GDF11, BMP6, BMP7, BMP9, ili BMP10) za vezivanje za ActRIIA i/ili ActRIIB; (b) smanjenje fosforilacije Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) u ćelijama koje ekspresuju ActRIIA i/ili ActRIIB u prisustvu ActRIIA i/ili ActRIIB liganda (npr., aktivin A ili GDF8); (c) smanjenje fosforilacije ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRIIA i/ili ActRIIB i ALK4 i/ili ALK7 u prisustvu ActRIIA i/ili ActRIIB liganda; i (d) vezivanje za ActRIIA i/ili ActRIIB sa KDod ≤1 nM i ≥1 pM (npr., kako je određeno BIACORE® analizama). U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein ima 2, 3, ili 4 gornje karakteristike. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein ima najmanje 2 ili ima najmanje 3 gornje karakteristike.

[0164] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i ActRIIA i sadrži VH koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO: SEQ ID NO:84, 98, 105, 112, ili 119. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i ActRIIA i sadrži VH koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:84. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i ActRIIA i sadrži VH koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO: SEQ ID NO: 98. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i ActRIIA i sadrži VH koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO: SEQ ID NO:105. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i ActRIIA i sadrži VH koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO: SEQ ID NO:112. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i ActRIIA i sadrži VH koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO: SEQ ID NO:119. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i ActRIIA i sadrži VL koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:91. U još nekim aspektima, ActRIIvezujući protein specifično vezuje ActRIIB i ActRIIA i sadrži VH koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:84, 98, 105, 112, ili 119, i VL sa najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:91. U još nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i ActRIIA i sadrži VH koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:84, i VL sa najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:91. U još nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i ActRIIA i sadrži VH koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO: 98 i VL sa najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:91. U još nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i ActRIIA i sadrži VH koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:105 i VL sa najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, or 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:91. U sledećim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i/ili ActRIIA i sadrži VH koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO: 112 i VL sa najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:91. U sledećim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i ActRIIA i sadrži VH koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:119, i VL sa najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:91. U sledećim aspektima, ActRIIB- i ActRIIA-vezujući protein ima najmanje jednu karakteristiku odabranu iz grupe, koju čine: (a) kompeticija sa ActRII ligandom (npr., aktivin A, aktivin B, GDF1, GDF3, GDF8 (miostatin), GDF11, BMP6, BMP7, BMP9, ili BMP10) za vezivanje za ActRIIB i ActRIIA; (b) smanjenje fosforilacije Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) u ćelijama koje ekspresuju ActRIIB i/ili ActRIIA u prisustvu ActRIIB i/ili ActRIIA liganda (npr., aktivin A ili GDF8); (c) smanjenje fosforilacije ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRIIB i/ili ActRIIA i ALK4 i/ili ALK7 u prisustvu ActRIIB i/ili ActRIIA liganda; i (d) vezivanje za ActRIIB i/ili ActRIIA sa KDod ≤1 nM i ≥1 pM (npr., kako je određeno BIACORE® analizama). U nekim aspektima, ActRIIB- i ActRIIA-vezujući protein ima 2, 3, ili 4 gornje karakteristike. U nekim aspektima, ActRIIB- i ActRIIA-vezujući protein ima najmanje 2 ili ima najmanje 3 gornje karakteristike.

[0165] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIA i sadrži VH koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:125. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIA i sadrži VL koji ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:132. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIA i sadrži VH i VL, gde, VH ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:125; i VL ima najmanje 90%, 95%, 97%, 98%, ili 99% identitet sekvence sa SEQ ID NO:132. U još nekim aspektima, ActRIIA-vezujući protein ima najmanje jednu karakteristiku odabranu iz grupe, koju čine: (a) kompeticija sa ActRIIA ligandom (npr., aktivin A, aktivin B, GDF1, GDF3, ili Nodal); (b) smanjenje fosforilacije Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) u ćelijama koje ekspresuju ActRIIA u prisustvu ActRIIA ligandaa (npr., aktivin A); (c) smanjenje fosforilacije ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRIIA i ALK4 i/ili ALK7 u prisustvu ActRIIA liganda; i (d) vezivanje za ActRIIA sa KD od ≤1 nM i≥1 pM (npr., kako je određeno BIACORE® analizama). U nekim aspektima, ActRIIA-vezujući protein ima 2, 3, ili 4 gornje karakteristike. U nekim aspektima, ActRIIA-vezujući protein ima najmanje 2 ili ima najmanje 3 gornje karakteristike.

[0166] U dodatnim aspektima, ActRII-vezujući protein konkuriše za vezivanje za ActRII sa antitelom koje sadrži VH i VL par sa ovde izloženim sekvencama. U dodatnim aspektima, ActRII-vezujući protein konkuriše za vezivanje za ActRII sa antitelom koje sadrži VH i VL par sa sekvencama prikazanim u Tabeli 1. U izvesnim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje se za isti epitop kao i ovde izloženi ActRII-vezujući protein. U dodatnim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje se za isti epitop kao i ActRII-vezujući protein prikazan u Tabeli 1. Sposobnost ActRII-vezujućeg proteina da konkuriše za vezivanje sa i/ili da se veže sa istim epitopom na ActRII kao referencom ActRII-vezujući protein može lako biti određen tehnikama koje su ovde izložene ili na drugi način poznate u struci.

[0167] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i sadrži VH sa SEQ ID NO:2, 16, 22, 28, 34, 40, 45, 57, 63, ili 77. U još nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i sadrži VL sa SEQ ID NO:9, 50, ili 70. U sledećim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i sadrži VH sa SEQ ID NO:2, 16, 22, 28, 34, 40, 45, 57, 63, ili 77; i VL sa SEQ ID NO:9, 50, ili 70. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i sadrži VH sa SEQ ID NO: 144. U još nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i sadrži VL sa SEQ ID NO: 151. U sledećim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i sadrži VH sa SEQ ID NO: 144 i VL sa SEQ ID NO:151. U sledećim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB ali ne vezuje specifično ActRIIA. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIA i ActRIIB i sadrži VH sa SEQ ID NO: 165. U još nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIA i ActRIIB i sadrži VL sa SEQ ID NO:172. U sledećim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIA i ActRIIB i sadrži VH sa SEQ ID NO: 165 i VL sa SEQ ID NO: 172. U još nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIA i ActRIIB.

[0168] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje amino kiselinske ostatke NANWELERT (SEQ ID NO: 157) u ActRIIB. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje amino kiselinske ostatke NANWELERT (SEQ ID NO: 157) u ActRIIB, ali ne vezuje AcRIIA. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje amino kiselinske ostatke VKKGCWLDD (SEQ ID NO: 158) u ActRIIB, ali ne vezuje AcRIIA. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje amino kiselinske ostatke NANWELERT (SEQ ID NO: 157) i amino kiselinske ostatke VKKGCWLDD (SEQ ID NO: 158) u ActRIIB. U još nekim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje amino kiselinske ostatke NANWELERT (SEQ ID NO: 157) i amino kiselinske ostatke VKKGCWLDD (SEQ ID NO:158) u ActRIIB, ali ne vezuje ActRIIA.

[0169] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje polipeptid koji je izdvojen iz grupe, koju čine: (a) amino kiselinski ostaci NANWELERT (SEQ ID NO: 157) u ActRIIB; (b) amino kiselinski ostaci CCEGNFCNER (SEQ ID NO: 159) u ActRIIB; (c) amino kiselinski ostaci CCEGNMCNEK (SEQ ID NO: 161) u ActRIIA; i (d) amino kiselinski ostaci ECLFFNANWEKD (SEQ ID NO: 162) u ActRIIA.

[0170] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje polipeptid ili set polipetida koji su izdvojeni iz grupe, koju čine: (a) amino kiselinski ostaci NANWELERT (SEQ ID NO: 157) i amino kiselinski ostaci CCEGNFCNER (SEQ ID NO: 159) u ActRIIB; (b) amino kiselinski ostaci NANWELERT (SEQ ID NO: 157) i amino kiselinski ostaci VKKGCWLDD (SEQ ID NO: 158) u ActRIIB; (c) amino kiselinski ostaci NANWELERT (SEQ ID NO: 157), amino kiselinski ostaci CCEGNFCNER (SEQ ID NO: 159), i amino kiselinski ostaci GCWLDDFNCYDR (SEQ ID NO: 160) u ActRIIB; (d) amino kiselinski ostaci NANWELERT (SEQ ID NO: 157) u ActRIIB i amino kiselinski ostaci ECLFFNANWEKD (SEQ ID NO: 162) u ActRIIA; (e) amino kiselinski ostaci NANWELERT (SEQ ID NO: 157), amino kiselinski ostaci GCWLDDFNCYDR (SEQ ID NO: 160), i amino kiselinski ostaci VKKGCWLDD (SEQ ID NO:158) u ActRIIB; (f) amino kiselinski ostaci CCEGNFCNER (SEQ ID NO:159) u ActRIIB i amino kiselinski ostaci CCEGNMCNEK (SEQ ID NO:161) u ActRIIA; (g) amino kiselinski ostaci CCEGNMCNEK (SEQ ID NO: 161), amino kiselinski ostaci ECLFFNANWEKD (SEQ ID NO: 162), i amino kiselinski ostaci CWLDDI NCYDRT (SEQ ID NO: 163) u ActRIIA; (h) amino kiselinski ostaci NANWELERT (SEQ ID NO: 157), amino kiselinski ostaci CCEGNFCNER (SEQ ID NO: 159), i amino kiselinski ostaci GCWLDDFNCYDR (SEQ ID NO: 160) u ActRIIB, i amino kiselinski ostaci CCEG NMCNEK (SEQ ID NO: 161), amino kiselinski ostaci ECLFFNANWEKD (SEQ ID NO: 162), i amino kiselinski ostaci CWLDDINCYDRT (SEQ ID NO:163) u ActRIIA.

[0171] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein konkuriše za vezivanje za ActRIIB sa antitelom koje sadrži VH sa SEQ ID NO:2, 16, 22, 28, 34, 40, 45, 57, 63, 77, ili 144, i VL sa SEQ ID NO:9, 50, 70, ili 151. U još nekim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje isti epitop na ActRIIB i/ili ActRIIA kao i antitelo koje sadrži VH sa SEQ ID NO:2, 16, 22, 28, 34, 40, 45, 57, 63, 77, ili 144, i VL sa SEQ ID NO:9, 50, 70, ili 151.

[0172] U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein (npr., anti-ActRIIB antitelo) sadrži VH sa SEQ ID NO:2 i VL sa SEQ ID NO:9. U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein konkuriše za vezivanje za ActRIIB sa antitelom koje sadrži VH sa SEQ ID NO:2 i VL sa SEQ ID NO:9. U još nekim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje isti epitop na ActRIIB kao i antitelo koje sadrži VH sa SEQ ID NO:2 i VL sa SEQ ID NO:9.

[0173] U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein sadrži VH sa SEQ ID NO: 16 i VL sa SEQ ID NO:9. U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein konkuriše za vezivanje za ActRIIB sa antitelom koje sadrži VH sa SEQ ID NO: 16 i VL sa SEQ ID NO:9. U još nekim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje isti epitop na ActRIIB kao i antitelo koje sadrži VH sa SEQ ID NO: 16 i VL sa SEQ ID NO:9.

[0174] U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein sadrži VH sa SEQ ID NO:22 i VL sa SEQ ID NO:9. U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein konkuriše za vezivanje za ActRIIB sa antitelom koje sadrži VH sa SEQ ID NO:22 i VL sa SEQ ID NO:9. U još nekim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje isti epitop na ActRIIB kao i antitelo koje sadrži VH sa SEQ ID NO:22 i VL sa SEQ ID NO:9.

[0175] U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein sadrži VH sa SEQ ID NO:28 i VL sa SEQ ID NO:9. U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein konkuriše za vezivanje za ActRIIB sa antitelom koje sadrži VH sa SEQ ID NO:28 i VL sa SEQ ID NO:9. U još nekim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje isti epitop na ActRIIB kao i antitelo koje sadrži VH sa SEQ ID NO:28 i VL sa SEQ ID NO:9.

[0176] U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein sadrži VH sa SEQ ID NO:34 i VL sa SEQ ID NO:9. U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein konkuriše za vezivanje za ActRIIB sa antitelom koje sadrži VH sa SEQ ID NO:34 i VL sa SEQ ID NO:9. U još nekim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje isti epitop na ActRIIB kao i antitelo koje sadrži VH sa SEQ ID NO:34 i VL sa SEQ ID NO:9.

[0177] U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein sadrži VH sa SEQ ID NO:40 i VL sa SEQ ID NO:9. U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein konkuriše za vezivanje za ActRIIB sa antitelom koje sadrži VH sa SEQ ID NO:40 i VL sa SEQ ID NO:9. U još nekim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje isti epitop na ActRIIB kao i antitelo koje sadrži VH sa SEQ ID NO:40 i VL sa SEQ ID NO:9.

[0178] U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein sadrži VH sa SEQ ID NO:45 i VL sa SEQ ID NO:50. U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein konkuriše za vezivanje za ActRIIB sa antitelom koje sadrži VH sa SEQ ID NO:45 i VL sa SEQ ID NO:50. U sledećim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje isti epitop na ActRIIB kao i antitelo koje sadrži VH sa SEQ ID NO:45 i VL sa SEQ ID NO:50.

[0179] U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein sadrži VH sa SEQ ID NO:57 i VL sa SEQ ID NO:50. U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein konkuriše za vezivanje za ActRIIB sa antitelom koje sadrži VH sa SEQ ID NO:57 i VL sa SEQ ID NO:50. U još nekim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje isti epitop na ActRIIB kao i antitelo koje sadrži VH sa SEQ ID NO:57 i VL sa SEQ ID NO:50.

[0180] U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein sadrži VH sa SEQ ID NO:63 i VL sa SEQ ID NO:70. U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein konkuriše za vezivanje za ActRIIB sa antitelom koje sadrži VH sa SEQ ID NO:63 i VL sa SEQ ID NO:70. U još nekim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje isti epitop na ActRIIB kao i antitelo koje sadrži VH sa SEQ ID NO:63 i VL sa SEQ ID NO:70.

[0181] U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein sadrži VH sa SEQ ID NO:77 i VL sa SEQ ID NO:70. U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein konkuriše za vezivanje za ActRIIB sa antitelom koje sadrži VH sa SEQ ID NO:77 i VL sa SEQ ID NO:70. U sledećim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje isti epitop na ActRIIB kao i antitelo koje sadrži VH sa SEQ ID NO:77 i VL sa SEQ ID NO:70.

[0182] U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein sadrži VH sa SEQ ID NO: 144 i VL sa SEQ ID NO:151. U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein konkuriše za vezivanje za ActRIIB sa antitelom koje sadrži VH sa SEQ ID NO: 144 i VL sa SEQ ID NO:151. U još nekim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje isti epitop u ActRIIB kao i antitelo koje sadrži VH sa SEQ ID NO: 144 i VL sa SEQ ID NO:151.

[0183] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein sadrži VH sa SEQ ID NO: 165 i VL sa SEQ ID NO: 172. U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein konkuriše za vezivanje za ActRIIB sa antitelom koje sadrži VH sa SEQ ID NO:165 i VL sa SEQ ID NO:172. U sledećim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje isti epitop na ActRIIB kao i antitelo koje sadrži VH sa SEQ ID NO: 165 i VL sa SEQ ID NO:172.

[0184] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein sadrži VH sa SEQ ID NO: 165 i VL sa SEQ ID NO: 172. U nekim aspektima, ActRIIA-vezujući protein konkuriše za vezivanje za ActRIIA sa antitelom koje sadrži VH sa SEQ ID NO: 165 i VL sa SEQ ID NO:172. U sledećim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje isti epitop na ActRIIA kao i antitelo koje sadrži VH sa SEQ ID NO:165 i VL sa SEQ ID NO:172.

[0185] U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein konkuriše za vezivanje za amino kiselinske ostatke NANWELERT (SEQ ID NO:157) u ActRIIB sa antitelom koje sadrži VH sa SEQ ID NO:144 i VL sa SEQ ID NO:151. U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein konkuriše za vezivanje za amino kiselinske ostatke VKKGCWLDD (SEQ ID NO:158) u ActRIIB sa antitelom koje sadrži VH sa SEQ ID NO:144 i VL sa SEQ ID NO:151. U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein konkuriše za vezivanje za amino kiselinske ostatke NANWELERT (SEQ ID NO:157) i amino kiselinske ostatke VKKGCWLDD (SEQ ID NO:158) u ActRIIB, sa antitelom koje sadrži VH sa SEQ ID NO:144 i VL sa SEQ ID NO:151. U još nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein specifično ne vezuje ActRIIA.

[0186] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein konkuriše za vezivanje za ActRIIB i/ili ActRIIA sa antitelom koje sadrži VH sa SEQ ID NO:84, 98, 105, 112, ili 119 i VL sa SEQ ID NO:91. U još nekim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje isti epitop u ActRIIB i/ili ActRIIA kao i antitelo koje sadrži VH sa SEQ ID NO:84, 98, 105, 112, ili 119; i VL sa SEQ ID NO:91.

[0187] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje amino kiselinske ostatke CCEGNFCNER (SEQ ID NO:159) u ActRIIB.

[0188] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje amino kiselinske ostatke GCWLDDFNCYDR (SEQ ID NO:160) u ActRIIB.

[0189] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje amino kiselinske ostatke NANWELERT (SEQ ID NO:157) u ActRIIB. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje amino kiselinske ostatke NANWELERT (SEQ ID NO:157) i amino kiselinske ostatke GCWLDDFNCYDR (SEQ ID NO:160) u ActRIIB. U nekim implemenatcijama, ActRII-vezujući protein vezuje amino kiselinske ostatke NANWELERT (SEQ ID NO:157) i amino kiselinske ostatke CCEGNFCNER (SEQ ID NO:159) u ActRIIB. U još nekim implementacijama, ActRII-vezujući protein vezuje amino kiselinske ostatke NANWELERT (SEQ ID NO:157), amino kiselinske ostatke CCEGNFCNER (SEQ ID NO:159), i amino kiselinske ostatke GCWLDDFNCYDR (SEQ ID NO:160) u ActRIIB.

[0190] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje amino kiselinske ostatke CCEGNMCNEK (SEQ ID NO:161) u ActRIIA.

[0191] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje amino kiselinske ostatke ECLFFNANWEKD (SEQ ID NO:162) u ActRIIA. U još nekim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje amino kiselinske ostatke CCEGNMCNEK (SEQ ID NO: 161) i amino kiselinske ostatke ECLFFNANWEKD (SEQ ID NO: 162) u ActRIIA.

[0192] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje amino kiselinske ostatke CWLDDINCYDRT (SEQ ID NO: 163) u ActRIIA. U još nekim implementacijama, ActRII-vezujući protein vezuje amino kiselinske ostatke CCEGNMCNEK (SEQ ID NO: 161), amino kiselinske ostatke ECLFFNANWEKD (SEQ ID NO: 162), i amino kiselinske ostatke CWLDDINCYDRT (SEQ ID NO: 163) u ActRIIA.

[0193] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje amino kiselinske ostatke CCEGNFCNER (SEQ ID NO: 159) u ActRIIB i amino kiselinske ostatke CCEGNMCNEK (SEQ ID NO: 161) u ActRIIA.

[0194] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje amino kiselinske ostatke NANWELERT (SEQ ID NO: 157) u ActRIIB i amino kiselinske ostatke ECLFFNANWEKD (SEQ ID NO: 162) u ActRIIA. U još nekim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje amino kiselinske ostatke CCEGNFCNER (SEQ ID NO: 159) i amino kiselinske ostatke NANWELERT (SEQ ID NO:157) u ActRIIB i amino kiselinske ostatke CCEGNMCNEK (SEQ ID NO:161) i amino kiselinske ostatke ECLFFNANWEKD (SEQ ID NO: 162) u ActRIIA. U još nekim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje amino kiselinske ostatke CCEGNFCNER (SEQ ID NO: 159), amino kiselinske ostatke NANWELERT (SEQ ID NO: 157) i amino kiselinske ostatke GCWLDDFNCYDR (SEQ ID NO: 160) u ActRIIB i amino kiselinske ostatke CCEGNMCNEK (SEQ ID NO: 161), amino kiselinske ostatke ECLFFNANWEKD (SEQ ID NO: 162), i amino kiselinske ostatke CWLDDINCYDRT (SEQ ID NO: 163) u ActRIIA.

[0195] U nekim aspektima, ActRIIB- i ActRIIA-vezujući protein sadrži VH sa SEQ ID NO:84 i VL sa SEQ ID NO:91. U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein konkuriše za vezivanje za ActRIIB i ActRIIA sa antitelom koje sadrži VH sa SEQ ID NO:84 i VL sa SEQ ID NO:91. U još nekim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje isti epitop na ActRIIB i ActRIIA kao i antitelo koje sadrži VH sa SEQ ID NO:84 i VL sa SEQ ID NO:91.

[0196] U nekim aspektima, ActRIIB- i ActRIIA-vezujući protein sadrži VH sa SEQ ID NO: 165 i VL sa SEQ ID NO: 172. U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein konkuriše za vezivanje za ActRIIB i ActRIIA sa antitelom koje sadrži VH sa SEQ ID NO:165 i VL sa SEQ ID NO:172. U još nekim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje isti epitop na ActRIIB i ActRIIA kao i antitelo koje sadrži VH sa SEQ ID NO: 165 i VL sa SEQ ID NO: 172.

[0197] U nekim aspektima, ActRIIB- i ActRIIA-vezujući protein konkuriše za vezivanje za amino kiselinske ostatke CCEGNFCNER (SEQ ID NO: 159) u ActRIIB sa antitelom koje sadrži VH sa SEQ ID NO:84 i VL sa SEQ ID NO:91. U nekim aspektima, ActRIIB i ActRIIA-vezujući protein konkuriše za vezivanje za amino kiselinske ostatke NANWELERT (SEQ ID NO: 157) na ActRIIB sa antitelom koje sadrži VH sa SEQ ID NO:84 i VL sa SEQ ID NO:91. U još nekim aspektima, ActRIIB- i ActRIIA-vezujući protein konkuriše za vezivanje za amino kiselinske ostatke CCEGNFCNER (SEQ ID NO:159) i amino kiselinske ostatke NANWELERT (SEQ ID NO: 157) na ActRIIB sa antitelom koje sadrži VH sa SEQ ID NO:84 i VL sa SEQ ID NO:91.

[0198] U nekim aspektima, ActRIIB- i ActRIIA-vezujući protein konkuriše za vezivanje za amino kiselinske ostatke CCEGNFCNER (SEQ ID NO: 159) na ActRIIB sa antitelom koje sadrži VH sa SEQ ID NO: 165 i VL sa SEQ ID NO: 172. U nekim aspektima, ActRIIB i ActRIIA-vezujući protein konkuriše za vezivanje za amino kiselinske ostatke NANWELERT (SEQ ID NO: 157) na ActRIIB sa antitelom koje sadrži VH sa SEQ ID NO: 165 i VL sa SEQ ID NO:172. U još nekim aspektima, ActRIIB- i ActRIIA-vezujući protein konkuriše za vezivanje za amino kiselinske ostatke CCEGNFCNER (SEQ ID NO:159) i amino kiselinske ostatke NANWELERT (SEQ ID NO: 157) na ActRIIB sa antitelom koje sadrži VH sa SEQ ID NO: 165 i VL sa SEQ ID NO: 172.

[0199] U nekim aspektima, ActRIIB- i ActRIIA-vezujući protein konkuriše za vezivanje za amino kiselinske ostatke GCWLDDFNCYDR (SEQ ID NO: 160) na ActRIIB sa antitelom koje sadrži VH sa SEQ ID NO:84 i VL sa SEQ ID NO:91.

[0200] U nekim aspektima, ActRIIB- i ActRIIA-vezujući protein konkuriše za vezivanje za amino kiselinske ostatke GCWLDDFNCYDR (SEQ ID NO: 160) na ActRIIB sa antitelom koje sadrži VH sa SEQ ID NO: 165 i VL sa SEQ ID NO: 172.

[0201] U nekim aspektima, ActRIIB- i ActRIIA-vezujući protein konkuriše za vezivanje za amino kiselinske ostatke CCEGNFCNER (SEQ ID NO: 159), amino kiselinske ostatke NANWELERT (SEQ ID NO: 157), i amino kiselinske ostatke GCWLDDFNCYDR (SEQ ID NO:160) na ActRIIB sa antitelom koje sadrži VH sa SEQ ID NO:84 i VL sa SEQ ID NO:91.

[0202] U nekim aspektima, ActRIIB- i ActRIIA-vezujući protein konkuriše za vezivanje za amino kiselinske ostatke CCEGNFCNER (SEQ ID NO: 159), amino kiselinske ostatke NANWELERT (SEQ ID NO: 157), i amino kiselinske ostatke GCWLDDFNCYDR (SEQ ID NO:160) na ActRIIB sa antitelom koje sadrži VH sa SEQ ID NO: 165 i VL sa SEQ ID NO:172.

[0203] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i ActRIIA i sadrži VH sa SEQ ID NO:84, 98, 105, 112, ili 119. U dodatnim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i ActRIIA i sadrži VL sa SEQ ID NO:91. U sledećim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i ActRIIA i sadrži VH sa SEQ ID NO:84, 98, 105, 112, ili 119; i VL sa SEQ ID NO: 91.

[0204] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i ActRIIA i sadrži VH sa SEQ ID NO:165. U dodatnim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i ActRIIA i sadrži VL sa SEQ ID NO:172. U sledećim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i ActRIIA i sadrži VH sa SEQ ID NO:165; i VL sa SEQ ID NO:172.

[0205] U nekim aspektima, ActRIIB- i ActRIIA-vezujući protein sadrži VH sa SEQ ID NO:84 i VL sa SEQ ID NO:91. U još nekim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje isti epitop na ActRIIB i ActRIIA kao i antitelo koje sadrži VH sa SEQ ID NO:84 i VL sa SEQ ID NO:91.

[0206] U nekim aspektima, ActRIIB- i ActRIIA-vezujući protein sadrži VH sa SEQ ID NO:98 i VL sa SEQ ID NO:91. U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein konkuriše za vezivanje za ActRIIB i ActRIIA sa antitelom koje sadrži VH sa SEQ ID NO:98 i VL sa SEQ ID NO:91. U još nekim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje isti epitop na ActRIIB i ActRIIA kao i antitelo koje sadrži VH sa SEQ ID NO:98 i VL sa SEQ ID NO:91.

[0207] U nekim aspektima, ActRIIB- i ActRIIA-vezujući protein sadrži VH sa SEQ ID NO:105 i VL sa SEQ ID NO:91. U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein konkuriše za vezivanje za ActRIIB i ActRIIA sa antitelom koje sadrži VH sa SEQ ID NO:105 i VL sa SEQ ID NO:91. U još nekim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje isti epitop na ActRIIB i ActRIIA kao i antitelo koje sadrži VH sa SEQ ID NO:105 i VL sa SEQ ID NO:91.

[0208] U nekim aspektima, ActRIIB- i ActRIIA-vezujući protein sadrži VH sa SEQ ID NO:112 i VL sa SEQ ID NO:91. U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein konkuriše za vezivanje za ActRIIB i ActRIIA sa antitelom koje sadrži VH sa SEQ ID NO:112 i VL sa SEQ ID NO:91. U još nekim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje isti epitop na ActRIIB i ActRIIA kao i antitelo koje sadrži VH sa SEQ ID NO:112 i VL sa SEQ ID NO:91.

[0209] U nekim aspektima, ActRIIB- i ActRIIA-vezujući protein sadrži VH sa SEQ ID NO: 119 i VL sa SEQ ID NO:91. U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein konkuriše za vezivanje za ActRIIB i ActRIIA sa antitelom koje sadrži VH sa SEQ ID NO: 119 i VL sa SEQ ID NO:91. U još nekim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje isti epitop na ActRIIB i ActRIIA kao i antitelo koje sadrži VH sa SEQ ID NO:119 i VL sa SEQ ID NO:91.

[0210] U nekim aspektima, ActRIIA-vezujući protein sadrži VH sa SEQ ID NO:125 i VL sa SEQ ID NO: 132. U nekim aspektima, ActRIIA-vezujući protein konkuriše za vezivanje za ActRIIA sa antitelom koje sadrži VH sa SEQ ID NO:125 i VL sa SEQ ID NO:132. U još nekim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje isti epitop na ActRIIA kao i antitelo koje sadrži VH sa SEQ ID NO: 125 i VL sa SEQ ID NO:132.

[0211] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i sadrži set CDRs: VH-CDR1, VH-CDR2, i VH-CDR3, pri čemu je set CDRs identičan sa, ili ima ukupno jednu, dve, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, ili manje od deset, amino kiselinskih supstitucija, delecija, i/ili insercija u odnosu na referentni set CDRs u kojima: (a) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:3 ili 58; (b) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:4 ili 59; ili (c) VH-CDR3 ima amino kiselinske sekvencu SEQ ID NO:46. U sledećim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima najmanje jednu karakteristiku odabranu iz grupe, koju čine: (a) kompeticija sa ActRII ligandom (npr., aktivin A, aktivin B, GDF1, GDF3, GDF8 (miostatin), GDF11, BMP6, BMP7, BMP9, ili BMP10) za vezivanje za ActRIIB; (b) smanjenje fosforilacije u Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) u ćelijama koje ekspresuju ActRIIB u prisustvu ActRIIB liganda (npr., aktivin A); (c) smanjenje fosforilacije ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRIIB i ALK4 i/ili ALK7 u prisustvu ActRIIB liganda; i (d) vezivanje za ActRIIB sa KDod ≤1 nM i ≥ 1 pM (npr., kako je određeno BIACORE® analizama). U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima 2, 3, ili 4 gornje karakteristike. U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima najmanje 2 ili najmanje 3 gornje karakteristike.

[0212] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i sadrži set CDRs: VL-CDR1, VL-CDR2, i VL-CDR3, pri čemu je set CDRs identičan sa, ili ima ukupno jednu, dve, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, ili manje od deset, amino kiselinskih supstitucija, delecija, i/ili insercija u odnosu na referentni set CDRs u kojima: (a) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:51; (b) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:52; ili (c) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:53. U još nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima najmanje jednu karakteristiku odabranu iz grupe, koju čine: (a) kompeticija sa ActRII ligandom (npr., aktivin A, aktivin B, GDF1, GDF3, GDF8 (miostatin), GDF11, BMP6, BMP7, BMP9, ili BMP10) za vezivanje za ActRIIB; (b) smanjenje fosforilacije u Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) u ćelijama koje ekspresuju ActRIIB u prisustvu ActRIIB liganda (npr., aktivin A); (c) smanjenje fosforilacije ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRIIB i ALK4 i/ili ALK7 u prisustvu ActRIIB liganda; i (d) vezivanje za ActRIIB sa KDod ≤1 nM i ≥ 1 pM (npr., kako je određeno BIACORE® analizama). U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima 2, 3, ili 4 gornje karakteristike. U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima najmanje 2 ili najmanje 3 gornje karakteristike.

[0213] U dodatnim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i sadrži set CDRs: VH-CDR1, VH-CDR2, VH-CDR3, VL-CDR1, VL-CDR2, i VL-CDR3, pri čemu je set CDRs identičan sa, ili ima ukupno jednu, dve, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, ili manje od deset, amino kiselinskih supstitucija, delecija, i/ili insercija u odnosu na referentni set CDRs u kojima: (a) VH-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:3 ili 58; (b) VH-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:4 ili 59; (c) VH-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:46; (d) VL-CDR1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:51; (e) VL-CDR2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:52; ili (f) VL-CDR3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:53. U sledećim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima najmanje jednu karakteristiku odabranu iz grupe, koju čine: (a) kompeticija sa ActRII ligandom (npr., aktivin A, aktivin B, GDF1, GDF3, GDF8 (miostatin), GDF11, BMP6, BMP7, BMP9, ili BMP10) za vezivanje za ActRIIB; (b) smanjenje fosforilacije u Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) u ćelijama koje ekspresuju ActRIIB u prisustvu ActRIIB liganda (npr., aktivin A); (c) smanjenje fosforilacije ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRIIB i ALK4 i/ili ALK7 u prisustvu ActRIIB liganda;<i (d) vezivanje za ActRIIB sa K>Dod ≤1 nM i ≥ 1 pM (npr., kako je određeno BIACORE® analizama). U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima 2, 3, ili 4 gornje karakteristike. U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein ima najmanje 2 ili najmanje 3 gornje karakteristike.

[0214] U sledećim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i ActRIIA i sadrži set VH antigen vezujućih domena (ABDs): VH-ABD1, VH-ABD2, VH-ABD3, VL-ABD1, VL-ABD2, i VL-ABD3, gde: (a) VHABD1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:140; (b) VH-ABD2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 141; (c) VH-ABD3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 142; (d) VL-ABD1 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:92; (e) VL-ABD2 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:93; ili (f) VL-ABD3 ima amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO:94. U sledećim aspektima, ActRIIB-vezujući protein sadrži VH i VL. U sledećim aspektima, ActRIIB i ActRIIA-vezujući protein ima najmanje jednu karakteristiku odabranu iz grupe, koju čine: (a) kompeticija sa ActRII ligandom (npr., aktivin A, aktivin B, GDF1, GDF3, GDF8 (miostatin), GDF11, BMP6, BMP7, BMP9, ili BMP10) za vezivanje za ActRIIB ili ActRIIA; (b) smanjenje fosforilacije u Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) u ćelijama koje ekspresuju ActRIIB i/ili ActRIIA u prisustvu ActRIIB i/ili ActRIIA liganda (npr., aktivin A); (c) smanjenje fosforilacije ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRIIB i/ili ActRIIA i ALK4 i/ili ALK7 u prisustvu ActRIIB i/ili ActRIIA liganda; i (d) vezivanje za ActRIIB i/ili ActRIIA sa KD od ≤1nM i ≥ 1 pM (npr., kako je određeno BIACORE® analizama). U nekim aspektima, ActRIIB- i ActRIIA-vezujući protein ima 2, 3, ili 4 gornje karakteristike. U nekim aspektima, ActRIIB- i ActRIIA-vezujući protein ima najmanje 2 ili najmanje 3 gornje karakteristike.

[0215] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIA i sadrži VH i VL, pri čemu je VH sekvenca identična sa, ili ima ukupno jednu, dve, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili ni jednu, amino kiselinsku supstituciju, deleciju, i/ili inserciju u odnosu na referentnu VH sekvencu koja je SEQ ID NO:125, i pri čemu je VL sekvuenca identična sa, ili ima ukupno jednu, dve, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, manje od petnaest, ili ni jednu, amino kiselinsku supstituciju, adiciju i/ili deleciju u odnosu na referentnu VL sekvencu koja je SEQ ID NO: 132. U sledećim aspektima, ActRIIA-vezujući protein ima najmanje jednu karakteristiku odabranu iz grupe koju čine: (a) kompeticija sa ActRIIA ligandom (npr., aktivin A, aktivin B, GDF1, GDF3, ili Nodal); (b) smanjenje fosforilacije u Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) u ćelijama koje ekspresuju ActRIIA u prisustvu ActRIIA liganda (npr., aktivin A); (c) smanjenje fosforilacije ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRIIA i ALK4 i/ili ALK7 u prisustvu ActRIIA liganda; i (d) vezivanje za ActRIIA sa KD od ≤1 nM i ≥ 1 pM(npr., kako je određeno BIACORE® analizama). U nekim aspektima, ActRIIA-vezujući protein ima 2, 3, ili 4 gornje karakteristike. U nekim aspektima, ActRIIA-vezujući protein ima najmanje 2 ili najmanje 3 gornje karakteristike.

[0216] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein je antitelo koje specifično vezuje ActRII. U nekim aspektima, anti-ActRII specifično vezuje ActRIIB i/ili ActRIIA. U nekim aspektima, anti-ActRII antitelo je mišije antitelo, humanizovano antitelo, himerično antitelo, monoklonsko antitelo, poliklonsko antitelo, rekombinantno antitelo, multispecifično antitelo, ili ma koja njihova kombinacija. U nekim aspektima, anti-ActRII antitelo je Fv fragment, Fab fragment, F(ab’)2 fragment, Fab’ fragment, dsFv fragment, scFv fragment, ili sc(Fv)2 fragment.

[0217] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRII (npr., ActRIIA i/ili ActRIIB) i blokira aktivnost ActRII-liganda (npr., GDF8 (miostatin) i/ili aktivin). U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRII (npr., i smanjuje inhibiciju formiranja mišića ili povećava u formiranju masti što je povezano sa aktivnošću ActRII liganda (npr., GDF8 (miostatin i/ili aktivin). U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRII i leči ili ublažava jedno ili više stanja povezanih sa mišićnim poremećajem ili metaboličkim poremećajem. U nekim aspektima, mišićni poremećaj je gubitak mišićne mase koji je posledica bolesti ili nekretanja. U nekim aspektima, metabolički poremećaj je dijabetes, gojaznost, hiperglikemija, ili gubitak koštane mase.

[0218] U posebnim aspektima, ActRIIB-vezujući protein (npr., anti-ActRIIB antitelo ili anti-ActRIIB i ActRIIA antitelo) inhibira ili smanjuje vezivanje ActRIIB putem GDF8 (miostatin) ili GDF8-posredovano ActRIIB Smad signaliziranje. U drugom aspektu, ActRIIB-vezujući protein umanjuje inhibiciju formiranja mišića ili povećava u formiranju masti. U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein vezuje ActRIIB i inhibira ili ublažava jedno ili više stanja povezanih sa poremećajem mišića ili metaboličkim poremećajem. U nekim aspektima, mišićni poremećaj je gubitak mišićne mase koji je posledica bolesti ili nekretanja. U nekim aspektima, metabolički poremećaj je dijabetes, gojaznost, hiperglikemija, ili gubitak koštane mase.povećava mišićnu masu ili snagu kod subjekta.

[0219] U izvesnim aspektima, ovde opisano blokiranje ActRII (npr., ActRIIB i/ili ActRIIA) aktivnosti ActRII-vezujućim proteinom (npr., anti-ActRIIB antitelo i anti-ActRIIA antitelo), inhibira ili ublažava jedno ili više stanja povezanih sa poremećajem mišića, kao što je gubitak mišićne mase. U još nekim aspektima, blokiranje ActRII inhibira ili ublažava jedno ili više stanja povezanih sa gubitkom mišićne mase koji je posledica bolesti ili nekretanja. U posebnim aspektima, ActRII-vezujući protein (npr., anti-ActRIIB antitelo ili anti-ActRIIB i ActRIIA antitelo) inhibira ili smanjuje vezivanje za ActRIIB putem GDF8. U drugom aspektu, ActRIIB-vezujući protein inhibira ili smanjuje inhibiciju mišićne diferencijacije Smad-zavisnim putem.

[0220] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i blokira ActRIIB ligandom posredovanu aktivnost. Poznato je da su neki ActRIIB ligandi, kao što je GDF-8, negativni regulatori tkiva skeletnih mišića i miostatinskog signaliziranja za koje se zna da dovodi do mišićne mase. ActRIIB ligandom posredovano signalliziranje može, isto tako, modulirati produkciju mišićno-specifičnih enzima (npr., kreatin kinaze), stimulisati proliferaciju mioblasta, i modulirati diferencijaciju preadipocita u adipocite. Povišena aktivnost miostatina povezana je sa poremećajima gubitka mišićne mase, gubitka mišićne mase zbog neaktivnosti, i metaboličkih poremećaja koji uključuju dijabetes, gojaznost, hiperglikemiju, i gubitak koštane mase. Povišena ActRIIB ligandom posredovana aktivnost se takođe povezuje sa porastom odnosa masti prema mišićima u starenju, i mišićnom atrofijom takođe povezanom sa starenjem. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i umanjuje inhibiciju formiranja mišića ili povećanja formiranja masti što je povezano sa aktivnošću nekih ActRIIB liganada. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein specifično vezuje ActRIIB i leči ili ublažava jedno ili više stanja koja su povezana sa mišićnim poremećajem ili metaboličkim poremećajem. U nekim aspektima, mišićni poremećaj je gubljenje mišićne mase zbog bolesti ili nekretanja. U nekim aspektima, metabolički poremećaj je dijabetes, gojaznost, hiperglikemija, ili gubitak koštane mase. ActRIIB ligandom posredovana aktivnost se može odrediti korišćenjem u struci prepoznatih postupaka, kao što su oni koji su ovde opisani.

[0221] U izvesnim aspektima, ovde opisano blokiranje ActRII (npr., ActRIIB i/ili ActRIIA) aktivnosti pomoću ActRII-vezujućeg proteina (e.g., anti-ActRIIB antitelo i anti-ActRIIA antitelo), smanjuje jedno ili više stanja povezanih sa fibrozom. U naročitim aspektima, ActRIIB-vezujući protein inhibira ili smanjuje ActRIIB-posredovan razvoj fibroznih lezija, gubitak težine ili druge kliničke simptome, i/ili menja ekspresiju bioloških molekula (npr., mRNA ili ekspresiju proteina) koji su povezani sa razvojem fibroznog stanja. U posebnim aspektima, ActRIIA-vezujući protein inhibira ili smanjuje ActRIIA-posredovani razvoj fibroznih lezija, gubitak težine ili druge kliničke simptome, i/ili menja ekspresiju bioloških molekula (npr., mRNA ili ekspresiju proteina) koji su povezani sa razvojem fibroznog stanja.

[0222] Kako je prethodno naznačeno, anti-ActRII antitelo (npr., ActRIIB-antitelo u punoj dužini i fragment ActRII-vezujućeg antitela, i njihova varijanta i derivat) koje sadrži VH i/ili VL amino kiselinsku sekvencu koja vezuje ActRII može imati najmanje 85%, 90%, 95%, 96%, 97%, 98% ili 99% identitet sekvence sa sekvencom koja je ovde prikazana. U nekim aspektima, VH i/ili VL amino kiselinska(e) sekvenca(e) koja(e) vezuje(u) ActRII sadrže 8, 7, 6, 5, 4, 3, 2, 1 amino kiselinskih adicija, supstitucija (npr., konzervativne supstitucije) ili delecija u odnosu na sekvencu koja je ovde prikazana. U dodatnim aspektima, VH i/ili VL amino kiselinska sekvenca koja vezuje ActRII sadrži 1, 2, 3, 4, 5 ili više amino kiselinskih adicija, supstitucija (npr., konzervativne supstitucije) ili delecija u odnosu na sekvencu koja je ovde prikazana. Anti-ActRII antitelo koje sadrži VH i VL regione koji imaju izvestan procenat sličnosti sa VH regionom ili VL regionom, ili imaju jednu ili više supstitucija, delecija i/ili insercija (npr., konzervativne supstitucije) može se dobiti mutagenezom (npr., položajno-usmerenom ili PCR-posredovanom mutagenezom) molekula nukleinske kiseline koja kodira VH i/ili VL regione koji su ovde opisani, a zatim se vrši testiranje kodiranog izmenjenog antitela na vezivanje sa ActRII i opciono testiranje na zadržanu funkciju primenom ovde opisanih funkcionalnih testova ili testa poznatog u struci koji se rutinski može modifikovati za ispitivanje zadržavanja funkcije.

[0223] Afinitet ili aviditet ActRII-vezujućeg proteina, kao što je anti-ActRIIB antitelo (npr., ActRIIB-antitelo u punoj dužini i fragment ActRII-vezujućeg antitela, i njihova varijanta i derivat), za hActRIIB, murActRIIB, se može ekperimentalno odrediti korišćenjem ma kog pogodnog postupka poznatog u ovoj stručnoj oblasti, npr., protočnom citometrijom, enzim-povezanim imunosorbent testom (ELISA), ili radioimuno testom (RIA), ili kinetički (npr., BIACORE® ili KINEXA® analize). Lako se mogu koristiti formati testova direktnog vezivanja i kompetitivnih testova vezivanja. (Vidi, na primer, Berzofsky et al., "AntiteloAntigen Interactions," In Fundamental Immunology, Paul, W. E., Ed., Raven Press: New York, N.Y. (1984); Kuby, Immunology, W. H. Freeman and Company: New York, N.Y. (1992); i ovde opisane postupke.) Izmereni afinitet naročite antitelo-antigen interakcije može da varira ukoliko je meren pod različitim uslovima (npr., koncentracija soli, pH, temperatura). Tako, merenja afiniteta i drugih parametara ActRII-vezivanja (npr., KDili Kd, Kon, Koff) se izvode sa standardizovanim rastvorima ActRII-vezujućih proteina i ActRII i merenja se izvode u standardizovanim uslovima i standardizovanim postupcima, kako je ovde opisano ili je inače poznato u struci.

[0224] Izlaganje dalje obezbeđuje ActRII-vezujući protein, kao što je anti-ActRIIB antitelo i/ili anti-ActRIIA antitelo kako je ovde opisano, pri čemu se ActRII-vezujući protein konjuguje sa heterolognim agensom. U izvesnim aspektima, heterologni agens je antimikrobni agens, terapeutski agens, prolek, peptid, protein, enzim, lipid, modifikator biološkog odgovora, farmaceutski agens, limfokin, heterologno antitelo ili fragment antitela, detektabilan obeleživač, ili polietilen glikol (PEG). Heterokonjugatni ActRII-vezujući proteini su ovde detaljnije razmotreni na drugom mestu.

[0225] U izvesnim aspektima, ActRII-vezujući protein nije anti-ActRII antitelo. U ovoj stručnoj oblasti poznati su brojni postupci za identifikovanje i proizvodnju ne-antitelo-polipeptida koji se sa visokim afinitetom vezuju za ciljni protein. Vidi, npr., Skerra, Curr. Opin. Biotech.18:295-304 (2007); Hosse et al., Protein Science 15:14-27 (2006); Gill et al., Curr. Opin. Biotechnol.17:653-658 (2006); Nygren, FEBS J. 275:2668-2676 (2008); i Skerra, FEBS J.275:2677-2683 (2008). U nekim aspektima, tehnologija izlaganja faga se može koristiti za identifikovanje/proizvodnju ActRII-vezujućeg proteina. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein sadrži proteinski kostur zasnovan na tipu koji je odabran iz grupe koju čine: VASP polipeptidi, ptičiji pankreasni polipeptid (aPP), tetranektin (na bazi CTLD3), affilin (na bazi γB-kristalin/ubikvitin), knottin, SH3 domen, PDZ domen, tendamistat, transferin, ankirin konsenzus ponavljani domen (npr., DARPins), petlja lipokalin proteina (npr., antikalini i duokalini), mimetici proteinskog epitopa (PEM), maksitelo/avimer, domen antitelo fibronektin domen (npr., 10 Fn3, vidi, npr., U.S. Appl. Publ. Nos.2003/0170753 i 20090155275), domen proteina A (npr., Affibodies), i tioredoksin.

[0226] U nekim aspektima, izlaganje obezbeđuje ActRIIA-vezujući protein (npr., anti-ActRIIA antitelo, kao što je anti-ActRIIA antitelo u punoj dužini i fragment ActRIIA-vezujućeg antitela) koji konkuriše za vezivanje za ActRIIA sa anti-ActRIIA antitelom koje je ovde obezbeđeno. U nekim aspektima, izlaganje obezbeđuje ActRIIA-vezujući protein koji se vezuje za isti epitop na ActRIIA kao i ActRIIA-vezujući protein koji je ovde obezbeđen.

[0227] U nekim aspektima, izlaganje obezbeđuje ActRIIB-vezujući protein (npr., anti-ActRIIB antitelo, kao što je anti-ActRIIB antitelo u punoj dužini i fragment ActRIIB-vezujućeg antitela) koji konkuriše za vezivanje za ActRIIB sa anti-ActRIIB antitelom koje je ovde obezbeđeno. U nekim aspektima, izlaganje obezbeđuje ActRIIB-vezujući protein koji se vezuje za isti epitop na ActRIIB kao i ActRIIB-vezujući protein koji je ovde obezbeđen. Sposobnost test ActRII-vezujućeg proteina da inhibira vezivanje, na primer, referentnog vezujućeg proteina kao što je antitelo koje sadrži VH sa sekvencom SEQ ID NO:40 i VL sa sekvencom SEQ ID NO:9, ili VH sa sekvencom SEQ ID NO:119 i VL sa sekvencom SEQ ID NO:91, za ActRIIB pokazuje da se test ActRII-vezujući protein može takmičiti sa referentnim antitelom za vezivanje za ActRIIB. Takav ActRIIB-vezujući protein može, prema teoriji koja nema karakter ograničavanja, da se veže za isti ili srodan (npr., strukturno sličan ili prostorno proksimalan) epitop na ActRIIB kao i ActRIIB-referenzno antitelo sa kojim se takmiči. U jednom aspektu, ActRIIB-vezujući protein se vezuje za isti epitop na ActRIIB kao i antitelo koje sadrži VH sa sekvencom SEQ ID NO:40 i VL sa sekvencom SEQ ID NO:9.

[0228] Poznato je da ActRII receptori, kao što su ActRIIB i ActRIIA, fosforilišu ActRI koreceptore (npr., Alk4 i Alk7) i da vrše signaliziranje putem fosforilacije Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3). U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein (npr., anti-ActRIIB antitelo i anti-ActRIIA antitelo) može smanjiti ActRII-posredovanu fosforilaciju svog srodnog ActRI receptora. U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein (npr., anti-ActRIIB antitelo) može smanjiti ActRIIB-posredovanu fosforilaciju ALK4 i/ili ALK7. U nekim aspektima, ActRIIA-vezujući protein (npr., anti-ActRIIA antitelo) može smanjiti ActRIIA-posredovanu fosforilaciju ALK4 i/ili ALK7. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein može inhibisati ActRII-posredovanu Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) fosforilaciju u ćelijama koje ekspresuju ActRII2. U nekim aspektima, ActRIIB-vezujući protein (npr., anti-ActRIIB antitelo) može smanjiti ActRIIB-posredovanu Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) fosforilaciju u ćelijama koje ekspresuju ActRIIB. U nekim aspektima, ActRIIA-vezujući protein (npr., anti-ActRIIA antitelo) može smanjiti ActRIIA-posredovanu Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) fosforilaciju u ćelijama koje ekspresuju ActRIIA. U nekim aspektima, ćelije koje ekspresuju ActRII receptor su humane.

[0229] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein ima najmanje jednu karakteristiku odabranu od: (a) konkuriše sa aktivinom A za vezivanje za ActRIIA i/ili ActRIIB; (b) smanjuje fosforilaciju Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) u ćelijama koje ekspresuju ActRIIA i/ili ActRIIB u prisustvu ActRIIA i/ili ActRIIB liganda (npr., aktivin A); (c) smanjuje fosforilaciju ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRIIA i/ili ActRIIB i ALK4 i/ili ALK7 u prisustvu ActRIIB i/ili ActRIIA liganda; i (d) vezuje se za ActRIIA i/ili ActRIIB sa KD≤1 nM i ≥1 pM kako je određeno pomoću BIACORE® ili pomoću KINEXA®.

[0230] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein (npr., anti-ActRII antitelo) vrši supresiju ActRII-posredovane fosforilacije ActRI receptora (npr., ALK4 i/ili ALK7), ili fosforilacije Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) u ćelijama koje ekspresuju ActRII kako je izmereno korišćenjem testa na bazi ćelija. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein vrši supresiju ActRII-posredovane fosforilacije sa IC50nižom od 500 pM, nižom od 350 pM, nižom od 250 pM, nižom od 150 pM, nižom od 100 pM, nižom od 75 pM, nižom od 60 pM, nižom od 50 pM, nižom od 40 pM, nižom od 30 pM, nižom od 20 pM, nižom od 15 pM, nižom od 10 pM, ili nižom od 5 pM, kako je izmereno korišćenjem testa na bazi ćelija.

Proizvodnja ActRII-vezujućih proteina

[0231] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein vezuje ekstracelularni domen na ActRII (npr., ActRIIB i ActRIIA). U sledećim aspektima, ActRII-vezujući protein je anti-ActRIIA antitelo i/ili anti-ActRIIB antitelo, kao anti-ActRIIA antitelo u punoj dužini i anti-ActRIIB antitelo u punoj dužini i fragment ActRII-vezujućeg antitela, i njihove varijante, i derivati.

[0232] ActRII-vezujući proteini mogu lako da se proizvedu primenom poznatih tehnika. Monoklonska anti-ActRII (npr., ActRIIB i ActRIIA) antitela mogu da se proizvedu korišćenjem tehnika koje su poznate u ovoj stručnoj oblasti, uključujući hibridoma postupke, kao što su oni koje su opisali Kohler i Milstein, Nature 256:495-497 (1975). Korišćenjem hibridoma postupka, miš, hamster, ili druga odgovarajuća životinja domaćin, se imunizuje na gore opisani način da bi se izazvala produkcija antitela u limfocitima, koja će specifično vezati antigen kojim je izvršena imunizacija. Limfociti takođe mogu biti imunizovani in vitro. Posle imunizacije, limfociti se izoluju i fuzionišu sa pogodnom linijom mijeloma ćelija da bi se formirale hibridoma ćelije koje se onda mogu izdvojiti od nefuzionisanih limfocita i mijeloma ćelija. Hibridomi koji proizvode monoklonska antitela usmerena specifično protiv ActRII, kao što su hActRIIB i hActRIIA, kako je određeno putem imunoprecipitacije, imunoblottinga, ili pomoću in vitro vezujućeg testa (npr., radioimunotesta (RIA); enzim-povezanog imunosorbent testa (ELISA)), mogu dalje da se rašire bilo in vitro uzgajanjem korišćenjem standardnih postupaka (vidi, npr., Goding, Monoclonal Antibodies: Principles and Practice, Academic Press, 1986) bilo in vivo u vidu ascites tumora kod životinja. Monoklonska antitela se zatim mogu prečistiti iz medijuma kulture ili tečnosti ascitesa na gore opisan način za poliklonska antitela.

[0233] Obezbeđena monoklonska antitela mogu takođe da se proizvedu primenom rekombinantnih DNA postupaka kako je opisano u U.S. Pat. No. 4,816,567, gde se polinukleotidi koji kodiraju monoklonsko antitelo izoluju iz zrelih B-ćelija ili hibridoma ćelije, kao recimo pomoću RT-PCR gde se koriste oligonukleotidni prajmeri koji specifično amplifikuju gene koji kodiraju teške i lake lance antitela, i njihova sekvenca se određuje korišćenjem poznatih procedura. Izolovani polinukleotidi koji kodiraju teške i lake lance se onda kloniraju u pogodne ekspresione vektore, koji kada se transfektuju u ćelije domaćina, kao što su ćelije E. coli, COS ćelije majmuna, ovarijalne (CHO) ćelije kineskog hamstera, Per.C6 ćelije, ili mijeloma ćelije (npr., NS0 ćelije) koje inače drugačije ne proizvode proteine imunoglobulina, ove ćelije domaćini stvaraju monoklonska antitela. Rekombinantna anti-ActRII monoklonska antitela se, isto tako, mogu jednostavno izolovati iz biblioteka izlaganja faga ekspresujući CDRs željenih vrsta korišćenjem poznatih tehnika (vidi, npr., McCafferty et al., Nature 348:552-554 (1990); Clackson et al., Nature 352:624-628 (1991); i Marks et al., J. Mol. Biol.222:581-597 (1991)).

[0234] Anti-ActRII antitela opciono mogu biti humanizovana, sa obnovljenom površinom, i konstruisana tako da ispolje visoki afinitet za ActRII antigen (npr., ActRIIB i ActRIIA) i druge željene biološke karakteristike. Na primer, humanizovano (ili humano) anti-ActRII antitelo, može jednostavno da se dizajnira i proizvede primenom uobičajeno dostupnog trodimenzionalnog modeliranja imunoglobulina i poznatih procedura za izbor ostataka za okvir (FW), konsenzus sekvence, i sekvence zametne linije da bi se obezbedile željene karakteristike antitela, kao što je povećan afinitet za ActRII.

[0235] Strategije afinitetnog sazrevanja i strategije mešanja lanaca su poznate u struci i mogu se primeniti za generisanje anti-ActRII (npr., anti-ActRIIA i/ili anti-ActRIIB) antitela visokog afiniteta kao i derivata i varijanti ovde izloženih ActRII-vezujućih proteina. Vidi, npr., Marks et al., Bio/Technology 10:779-783 (1992). Dodatna strategija za stvaranje anti-ActRII (npr., anti-ActRIIA i/ili anti-ActRIIB) antitela visokog afiniteta kao i derivata i varijanti ovde izloženih ActRII-vezujućih proteina jeste generisanje novih VH ili VL regiona koji nose CDR-izvedene sekvence izlaganja korišćenjem nasumične mutageneze jednog ili više odabranih VH i/ili VL gena kako se stvaraju mutacije unutar celokupnog varijabilnog domena. Takve tehnike, koje koriste PCR sklon greškama, opisali su Gram et al. (PNAS USA 89:3576-3580 (1992)). U nekim implementacijama, napravljene su jedna ili dve amino kiselinske supstitucije unutar seta VH CDRs i/ili VL CDRs. Sledeća strategija koristi direktnu mutagenezu na CDR regione u VH ili VL genima koji kodiraju ovde izložena anti-ActRII antitela. Primeri takvih tehnika su izložili Barbas et al. (PNAS USA 91:3809-3813 (1994)) kao i Schier et al. (J. Mol. Biol.263:551-567 (1996)).

[0236] Humanizacija, obnavljanje površine ili konstruisanje anti-ActRII antitela izlaganja može se izvesti primenom ma kog poznatog postupka uključujući, ali bez ograničavanja ovima, one koji su opisani u Jones et al., Nature 321:522 (1986); Riechmann et al., Nature 332:323 (1988); Verhoeyen et al., Science 239:1534 (1988)), Sims et al., J. Immunol.151: 2296 (1993); Chothia et al., J. Mol. Biol. 196:901 (1987), Carter et al., PNAS USA 89:4285 (1992); Presta et al., J. Immunol. 151:2623 (1993), U.S. Pat. Nos. 5,639,641, 5,723,323; 5,976,862; 5,824,514; 5,817,483; 5,814,476; 5,763,192; 5,723,323; 5,766,886; 5,714,352; 6,204,023; 6,180,370; 5,693,762; 5,530,101; 5,585,089; 5,225,539; 4,816,567, 7,557,189; 7,538,195; i 7,342,110; Intl. Appl. Nos. PCT/US98/16280; PCT/US96/18978; PCT/US91/09630; PCT/US91/05939; PCT/US94/01234; PCT/GB89/01334; PCT/GB91/01134; PCT/GB92/ 01755; Intl. Appl. Publ. Nos. WO90/14443; WO90/14424; WO90/14430; i EP Pat. Publ. No. EP 229246. Slično, poznati su i dostupni testovi za jednostavno izdvajanje ActRII-antitela koja ispoljavaju željene karakteristike (npr., testovi za određivanje afiniteta vezivanja za ActRII; testovi unakrsnog blokiranja kao što je BIACORE®-zasnovani test kompeticije vezivanja humanog ActRII-vezujućeg proteina, koji je ovde opisan).

[0237] Mogu, isto tako, da se koriste postupci za konstruisanje, humanizovanje ili obnavljanje površine ne-humanih ili humanih antitela i, poznati su u ovoj stručnoj oblasti. Humanizovano, antitelo sa obnovljenom površinom ili antitelo konstruisano na sličan način može imati jedan ili više amino kiselinskih ostataka iz izvora koji nije humanog porekla, npr., bez ograničavanja, miš, pacov, zec, ne-humani primat ili drugi sisar. Ovi ne-humani amino kiselinski ostaci se zamenjuju ostacima koji se često označavaju kao "uvezeni" ostaci, koji su uobičajeno uzeti od "uvezenog" varijabilnog, konstantnog ili drugog domena poznate humane sekvence. Takve uvezene sekvence mogu da se koriste za snižavanje imunogenosti ili smanjivanje, uvećavanje ili modifikovanje vezivanja, afiniteta, on-rate, off-rate, aviditeta, specifičnosti, polu-života, ili bilo koje druge karakteristike, kako je poznato u struci. Poželjno, deo ili kompletne sekvence nehumanih ili humanih CDR se zadržavaju dok se ne-humane sekvence varijabilnih i konstantnih regiona mogu zameniti sa humanim ili drugim amino kiselinama.

[0238] Nukleinska kiselina(e) koja kodira ActRII-vezujući protein, kao što je anti-ActRIIA ili anti-ActRIIB antitelo u punoj dužini, može dalje biti modifikovana na brojne različite načine korišćenjem rekombinantne DNA tehnologije da bi se stvorila alternativna antitela. U nekim aspektima, nukleinska kiselina(e) kodira konstantne domene lakih i teških lanaca, na primer, mišije monoklonsko antitelo može biti supstituisano (a) za te kodirajuće regione, na primer, humanog antitela da se stvori himerično antitelo ili (b) za ne-imunoglobulin kodirajuću nukleinsku kiselinu(e) da se stvori fuziono antitelo. U nekim aspektima, konstantni regioni su skraćeni ili uklonjeni da bi se stvorio fragment željenog antitela monoklonskog antitela. Da bi se optimizovala specifičnost, afinitet itd. monoklonskog antitela, mogu se koristiti položajnousmerene ili mutageneze visoke gustine kodirajuće sekvence varijabilnog regiona.

[0239] Anti-ActRII humana antitela mogu se direktno proizvesti korišćenjem ma koje od brojnih tehnika poznatih u struci. (Vidi, npr., Cole et al., Monoclonal Antibodies and Cancer Therapy, Alan R. Liss, p. 77 (1985); Boemer et al., J. Immunol. 147(1):86-95 (1991); i U.S. Patent No.

5,750,373). Slično, humana anti-ActRII antitela mogu jednostavno da se dobiju iz obesmrćenih humanih B limfocita imunizovanih in vitro ili izolovanih iz imunizovanih pojedinaca koji proizvode antitelo usmereno protiv ActRII (npr., ActRIIB i ActRIIA).

[0240] Humana anti-ActRII antitela mogu takođe da se izaberu iz biblioteke faga koja ekspresuje humana antitela, kako je opisano, na primer, u Vaughan et al., Nat. Biotech.14:309-314 (1996), Sheets et al., PNAS 95:6157-6162 (1998), Hoogenboom and Winter, J. Mol. Biol.

227:381 (1991), i Marks et al., J. Mol. Biol.222:581 (1991). Tehnike za generisanje i skriniranje biblioteka faga za antitela su, takođe, opisane u U.S. Pat. Nos. 5,969,108; 6,172,197; 5,885,793; 6,521,404; 6,544,731; 6,555,313; 6,582,915; 6,593,081; 6,300,064; 6,653,068; 6,706,484; i 7,264,963; i Rothe et al., J. Mol. Biol.376(4): 1182-1200 (2008).

[0241] Humana anti-ActRII antitela mogu takođe da se generišu u transgenim miševima koji sadrže humane imunoglobulinske lokuse koje je moguće imunizovati za proizvodnju humanih antitela u odsustvu endogene imunoglobulinske produkcije. Ovaj pristup je opisan, na primer, u U.S. Pat. Nos.5,545,807; 5,545,806; 5,569,825; 5,625,126; 5,633,425; i 5,661,016.

[0242] Humana anti-ActRII antitela se, isto tako, mogu izabrati i/ili izolovati iz biblioteka izlaganja antitela na bazi kvasca, kako je ovde izloženo, na primer, WO012/009568; WO09/036379; WO10/105256; WO03/074679 i U.S. Appl. Publ. No. US2002/0177170. Takve biblioteke su dizajnirane in silico da bi odražavale raznolikost koju pruža humani preimuni repertoar.

[0243] Alternativno, anti-ActRII antitela mogu biti odabrana iz antitelske biblioteke izlaganja kvasca vidi, na primer: Blaise et al., Gene 342(2):211-218 (2004); Boder et al., Nat Biotechnol.

15(6):553-557 (1997); Kuroda et al., Biotechnol. Lett. 33(1):1-9 (2011). Review; Lauer et al., J. Pharm. Sci. 101(1):102-15 (2012); Orcutt K.D. and Wittrup K.D. Antitelo Engineering, yeast display and selectios (2010), 207-233; Rakestraw et al., Protein Eng. Des. Sel. 24(6):525-30 (2011); i U.S. Patent Nos.6,423,538; 6,696,251; i 6,699,658.

[0244] Poznate su raznovrsne tehnike za proizvodnju fragmenata antigen-vezujućeg antitela. Tradicionalno, ovi fragmenti se dobijaju putem proteolitičke digestije intaktnih antitela (vidi, npr., Morimoto et al., J. Biochem. Biophys. Meth.24:107-117 (1993); i Brennan et al., Science 229:81 (1985)). U izvesnim aspektima, fragmenti ActRII-vezujućeg antitela proizvode se rekombinantno. Fab, Fv, scFv fragmenti antitela mogu da se ekpresuju u i da se izluče iz E. coli ili drugih ćelija domaćina, na koji način se omogućava proizvodnja velikih količina ovih fragmenata. Takvi fragmenti ActRII-vezujućeg antitela mogu dodatno da se izoluju iz bibliteka faga antitela o kojima je prethodno diskutovano. U nekim aspektima, fragment ActRII-vezujućeg antitela je linearno antitelo kako je opisano u U.S. Pat. No. 5,641,870. U struci su poznate i druge tehnike za proizvodnju fragmenata antigen-vezujućeg antitela.

[0245] Poznate tehnike se mogu lako adaptirati za proizvodnju jednolančanih antitela koja vezuju ActRII (vidi, npr., U.S. Pat. No.4,946,778). Sem toga, poznati postupci mogu rutinski biti adaptirani za konstruisanje Fab ekspresionih biblioteka (vidi, npr., Huse et al., Science 246:1275-1281 (1989)) da bi se omogućilo brzo i efikasno identifikovanje monoklonskih Fab fragmenata sa željenom specifičnošću za ActRII. Fragment ActRII-vezujućeg antitela može se proizvesti u struci poznatim tehnikama uključujući, ali bez ograničenja na ove: (a) F(ab’)2 fragment proizveden pepsinskom digestijom antitela; (b) Fab fragment stvoren redukcijom disulfidnih mostova u F(ab’)2 fragmentu, (c) Fab fragment generisan pomoću obrade anti-ActRII antitela sa papainom i redukcionim sredstvom, i (d) Fv fragmenti.

[0246] U izvesnim aspektima, ActRII-vezujući protein (npr., anti-ActRIIA antitelo i/ili anti-ActRIIB antitelo) može biti modifikovano u cilju produžavanja njegovog polu-života u serumu. Ovo se može postići, na primer, ugradnjom vezujućeg epitopa receptora spašavanja u ActRII-vezujući protein putem mutacije odgovarajućeg regiona u ActRII-vezujućem proteinu ili putem inkorporacije epitopa receptora spašavanja u peptidni tag koji se zatim fuzioniše sa ActRIIB-vezujućim proteinom bilo na samom kraju ili u sredini (npr., pomoću DNA ili peptidne sinteze). U struci su poznati i drugi postupci za produžavanje polu-života u serumu ActRII-vezujućeg proteina, npr., konjugacija za heterologni molekul kao što je PEG.

[0247] Heterokonjugatni ActRII-vezujući proteini (npr., anti-ActRIIB antitela, kao što su anti-ActRIIB antitela u punoj dužini i fragmenti ActRIIB-vezujućeg antitela, i njihove varijante i derivati) su takođe obuhvaćeni okvirom izlaganja. Heterokonjugatni ActRII-vezujući proteini su sastavljeni od dva kovalentno spojena proteina. Razmotreno je da heterokonjugatni ActRII-vezujući proteini mogu da se proizvedu in vitro primenom poznatih postupaka u hemiji sinteze proteina, uključujući one koji koriste agense unakrsnog povezivanja. Na primer, imunotoksini mogu da se konstruišu korišćenjem reakcijom izmene disulfida ili formiranjem tioetarske veze. Primeri pogodnih reagenasa za ove svrhe uključuju iminotiolat i metil-4-merkaptobutirimidat.

[0248] ActRII-vezujući proteini mogu da sadrže bilo koji tip varijabilnog regiona koji obezbeđuje asocijaciju antitela sa ActRII (npr., ActRIIB i ActRIIA). Takav varijabilni region može uključiti ili se izvesti od svakog sisara da može biti indukovan da organizuje humoralni odgovor i generiše imunoglobuline protiv ActRII antigena. Varijabilni region anti-ActRII antitela može biti, na primer, čovekov, mišiji, ne-humanog primata (npr., cinomolgus majmuna, makaka, itd.) ili poreklom od vuka. U nekim aspektima, oba i varijabilni i konstantni region modifikovanih anti-ActRII antitela su humani. U drugim aspektima, varijabilni regioni kompatibilnih antitela (obično izvedenih iz nehumanih izvora) mogu biti konstruisani ili specifično skrojeni da poboljšaju svojstva vezivanja ili smanje imunogenost molekula. U ovom pogledu, varijabilni regioni korisni prema izlaganju mogu biti humanizovani ili na drugi način izmenjeni putem inkluzije unesenih amino kiselinskih sekvenci primenom afinitetnog sazrevanja, procedurama mutageneze, strategijama mešanja lanaca i/ili drugim ovde opisanim postupcima ili na drugi način poznatim u ovoj stručnoj oblasti.

[0249] U izvesnim aspektima varijabilni domeni i u teškom i u lakom lancu anti-ActRII antitela su izmenjeni najmanje delimičnom zamenom jednog ili više CDRs i/ili delimičnom zamenom regiona okvira i promenom sekvence. Iako CDRs mogu voditi poreklo od antitela iste klase ili čak podklase kao antitelo iz kog su izvedeni regioni okvira, predviđeno je da će CDRs biti izvedeni iz antitela različitih klasa i, u izvesnim aspektima, iz antitela od različitih vrsta. Nije neophodno zameniti sve CDRs sa svim CDRs iz varijabilnog regiona donora da bi se preneo antigen-vezujući kapacitet jednog varijabilnog domena na drugi. Pre će biti da je samo neophodno preneti one ostatke koji su neophodni za održavanje aktivnosti antigen-vezujućeg položaja. Unutar kompetencija stručnih lica u ovoj oblasti je da rutinski dobiju funkcionalno antitelo sa smanjenom imunogenosti. Vidi, npr., U.S. Pat. Nos. 5,585,089, 5,693,761 i 5,693,762.

[0250] Izmene varijabilnog regiona uprkos svemu tome, stručna lica u ovoj oblasti razumeće da će modifikovani anti-ActRII izlaganja uključuti antitela u kojima je najmanje frakcija jednog ili više domena konstantnog regiona obrisana ili na drugi način izmenjena tako da obezbedi željene biohemijske karakteristike, kao što su smanjenje ADCC ili porast polu-života u serumu u poređenju sa antitelom sa otprilike istom imunogenosti koju sadrži nativan ili neizmenjen konstantni region. U nekim aspektima, konstantni region modifikovanih anti-ActRII antitela uključuje humani konstantni region. Modifikacije konstantnog regiona mogu obuhvatiti adicije, delecije ili supstitucije jedne ili više amino kiselina u jednom ili više domena. Modifikovana antiActRII antitela koja su ovde izložena mogu sadržavati izmene ili modifikacije na jednom ili više od ukupno tri konstantna domena teškog lanca (CH1, CH2 ili CH3) i/ili na konstantnom domenu lakog lanca (CL). U nekim aspektima, razmatrana su modifikovana anti-ActRII antitela sadrže konstantne regione gde su jedan ili više domena delimično ili u potpunosti obrisana. U nekim aspektima, modifikovana anti-ActRII antitela sadrže konstrukcije ili varijante sa obrisanim domenom gde je celokupan CH2 domen uklonjen (ΔCH2 konstrukcije). U nekim aspektima, izostavljeni domen konstantnog regiona može biti zamenjen kratkim amino kiselinskim spejserom (npr., 10 ostataka) koji obezbeđuje nešto fleksibilnosti molekula uobičajeno prenesenom po odsutnosti konstantnog regiona.

[0251] Uopšteno se shvata da konstantni region posreduje nekoliko efektornih funkcija. Na primer, vezivanje C1 komponente komplementa za antitela aktivira sistem komplementa. Aktivacija komplementa je važna u opsonizaciji i lizi ćelijskih patogena. Aktivacija komplementa, isto tako, stimuliše inflamatorni odgovor i takođe može biti upletena u autoimunu hipersenzitivnost. Dalje, antitela se vežu za ćelije putem Fc regiona, sa Fc receptornim položajem na antitelu Fc regiona koji se vezuje za Fc receptor (FcR) na ćeliji. Postoje brojni Fc receptori koji su specifični za različite klase antitela, uključujući IgG (gama receptori), IgE (eta receptori), IgA (alfa receptori) i IgM (mu receptori). Vezivanje antitela za Fc receptore na površini ćelija izaziva brojne važne i različite biološke odgovore uključujući gutanje i destrukciju antitelom obloženih čestica, klirens imunih kompleksa, lizu antitelom obloženih ciljnih ćelija pomoću ćelija ubica (što se naziva antitelo-zavisna ćelijski posredovana citotoksičnost, ili ADCC), oslobađanje inflamatornih medijatora, placentalni transfer i kontrolu proizvodnje imunoglobulina.

[0252] U izvesnim aspektima, anti-ActRII antitelo ima izmenjenu efektornu funkciju koja, za uzvrat, utiče na biološki profil primenjenog anti-ActRII antitela. Na primer, delecija ili inaktivacija (preko tačkastih mutacija ili na drugi način) domena konstantnog regiona može smanjiti vezivanje Fc receptora cirkulišućeg modifikovanog antitela. U drugim slučajevima, modifikacije konstantnog regiona, mogu ublažiti vezivanje komplementa i na taj način umanjiti serumski polu-život i ne-specifično udruživanje konjugovanog citotoksina. Opet, druge modifikacije konstantnog regiona mogu da se koriste za eliminisanje disulfidnih veza ili oligosaharidnih delova koji omogućavaju uvećanu lokalizaciju zbog povećane antigenske specifičnosti ili fleksibilnosti antitela. Slično, modifikacije konstantnog regiona prema ovom izlaganju se mogu jednostavno napraviti tehnikama biohemijskog ili molekularnog konstruisanja, poznatim stručnim licima u ovoj oblasti.

[0253] U nekim aspektima, ovde obezbeđeni ActRIIB-vezujući protein je ActRII antitelo koje nema jednu ili više efektornih funkcija. Recimo, u nekim aspektima, anti-ActRII antitelo nema antitelo-zavisnu aktivnost ćelijske citotoksičnosti (ADCC) i/ili komplement-zavisnu citotoksičnu (CDC) aktivnost. U izvesnim aspektima, anti-ActRII antitelo se ne vezuje za Fc receptor i/ili faktore komplementa. U izvesnim aspektima, anti-ActRII antitelo nema efektornu funkciju. Primeri konstruisanih modifikacija Fc sekvence koje smanjuju ili eliminišu ADCC i/ili CDC aktivnost i vezivanje Fc receptora i/ili faktora komplementa su ovde opisane ili na drugi način poznate u ovoj stručnoj oblasti, kao i testovi i procedure za ispitivanje istih.

[0254] U nekim aspektima, anti-ActRII antitelo je konstruisano da spoji CH3 domen direktno sa zglobnim regionom dotičnog modifikovanog antitela. U drugim konstrukcijama, peptidni spejser se insertuje između zglobnog regiona i modifikovanih CH2 i/ili CH3 domena. Na primer, kompatibilne konstrukcije koje se mogu ekspresovati sa obrisanim CH2 domenom i zadržanim CH3 domenom (modifikovanim ili nemodifikovanim) se spajaju sa zglobnim regionom sa spejserom od 5-20 amino kiselina. Ovakav spejser može biti dodat, recimo, da se osigura da regulatorni elementi konstantnog domena ostanu slobodni i da im se može pristupiti ili da zglobni region ostane fleksibilan. Amino kiselinski spejseri mogu da se, u nekim slučajevima, pokažu imunogenima i da izazovu neželjeni imuni odgovor prema konstrukciji. Prema tome, u izvesnim aspektima, svaki spejser koji se dodaje konstrukciji može biti relativno ne-imunogen, ili čak potpuno bez, tako da se zadrže željeni biohemijski kvaliteti modifikovanog anti-ActRII.

[0255] U dodatnim aspektima, anti-ActRII antitela su modifikovana delimičnom delecijom ili supstitucijom nekoliko ili čak samo jedne amino kiseline u konstantnom regionu. Na primer, mutacija samo jedne amino kiseline u izabranim područjima CH2 domena može biti dovoljna da suštinski snizi Fc vezivanje i time. Slično, jedan ili više domena konstantnog regiona koji kontrolišu efektornu funkciju (npr., komplement C1Q vezivanje) mogu biti u potpunosti ili delimično obrisani. Takve delimične delecije konstantnih regiona mogu poboljšati odabrane karakteristike anti-ActRII antitela (npr., serumski polu-život) uz zadržavanje drugih željenih funkcija, koje su povezane sa intaktnim odgovarajućim domenom konstantnog regiona. U nekim aspektima, konstantni regioni anti-ActRII antitela se modifikuju putem mutacije ili supstitucije jedne ili više amino kiselina koje uvećavaju profil dobijene konstrukcije. U tom pogledu, moguće je narušiti aktivnost koja je obezbeđena konzervisanim vezujućim položajem (npr., Fc vezivanje) uz suštinski održanu konfiguraciju i imunogeni profil modifikovanog anti-ActRII antitela. Izlaganje takođe obezbeđuje anti-ActRII antitelo koje sadrži dodate jednu ili više amino kiselina u konstantnom regionu radi uvećanja željenih karakteristika kao što su, smanjenje ili povećanje efektorne funkcije ili obezbeđivanja položaja prikopčavanja za jedan ili više citotoksina, obeležavajućih ili ugljenohidratnih delova. U takvim aspektima, može biti poželjno unošenje ili ponavljanje specifičnih sekvenci poreklom iz odabranih domena konstantnog regiona.

[0256] Izlaganje, takođe, obezbeđuje ActRII-vezujući protein koji je varijanta ovde obezbeđenih ActRIIB i ActRIIA-vezujućih proteina (npr., mišijih, himeričnih, humanizovanih i humanih ActRII-vezujućih proteina). U naročitim aspektima, varijanta ActRII-vezujućeg proteina ima najmanje jednu karakteristiku odabranu iz grupe, koju čine: (a) kompeticija sa aktivinom A za vezivanje za ActRIIB i/ili ActRIIA; (b) smanjenje fosforilacije Smads (npr., Smad2 i/ili Smad3) u ćelijama koje ekspresuju ActRIIB i/ili ActRIIA u prisustvu ActRIIB i/ili ActRIIA liganda (npr., aktivin A); (c) smanjenje fosforilacije ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRIIB i/ili ActRIIA i ALK4 i/ili ALK7 u prisustvu ActRIIB i/ili ActRIIA liganda; i (d) vezivanje za ActRIIB ili ActRIIA sa KD ≤1 nMi ≥ 1 pM (npr., kako je određeno BIACORE® analizama). U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein ima 2, 3, ili 4 gornje karakteristike. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein ima najmanje 2 ili najmanje 3 gornje karakteristike. U još nekim aspektima, varijanta sadrži mutacije konzervativne supstitucije amino kiselinskih ostataka u poređenju sa ActRII-vezujućim proteinom koji je ovde obezbeđen.

[0257] Obezbeđeni ActRII-vezujući proteini, kao što su anti-ActRII antitela, mogu biti izmenjeni tako da sadrže dodatne hemijske delove koji su poznati u ovoj stručnoj oblasti za poboljšanje, na primer, rastvorljivosti, biološkog polu-života, bioraspoloživosti, i za, na drugi način, poboljšanje stabilnosti, formulisanja i/ili terapeutskih svojstava ActRII-vezujućeg proteina. Neiscrpni pregled takvih delova se može naći, na primer, u Remington’s Pharmaceutical Sciences, 20th ed., Mack Publishing Co., Easton, PA (2000).

Nukleinske kiseline koje kodiraju ActRII-vezujuće proteine i njihova ekspresija

[0258] Molekuli nukleinskih kiselina i kombinacije molekula nukleinskih kiselina koje kodiraju ActRII-vezujući protein su takođe obezbeđeni. U nekim aspektima, molekuli nukleinskih kisleina koje kodiraju anti-ActRII antitelo, kao što je anti-ActRII antitelo u punoj dužini i fragment ActRII-vezujućeg antitela. U sledećim aspektima, izlaganje obezbeđuje molekule nukleinskih kiselina koje kodiraju varijantu ili derivate ovde obezbeđenog anti-ActRII antitela u punoj dužini ili fragmenta ActRII-vezujućeg antitela.

[0259] Molekuli nukleinskih kiselina koji su ovde izloženi mogu biti u obliku RNA ili u obliku DNA. DNA obuhvataju cDNA, genomski DNA, i sintetski DNA; i mogu biti dvo-lančani ili jednolančani, i ukoliko su jednolančani onda može biti kodirajući lanac/ili ne-kodirajući (anti-sens) lanac. U izvesnim aspektima, molekuli nukleinskih kiselina su izolovani. U dodatnim aspektima, molekul nukleinske kiseline je suštinski čist. U nekim aspektima, nukleinska kiselina je cDNA ili je izvedena od cDNA. U nekim aspektima, nukleinska kiselina je proizvedena rekombinantno.

[0260] U nekim aspektima, molekul nukleinske kiselinske sadrži sekvencu koja kodira ActRII-vezujući protein operabilno povezanu sa kontrolnom sekvencom koja kontroliše ekspresiju kodirajuće sekvence u ćeliji domaćinu ili in vitro. U naročitim aspektima, kodirajuća sekvenca je cDNA. Izlaganje se, isto tako, odnosi na vektore koji sadrže molekule nukleinske kiseline koji sadrže kodirajuću sekvencu ActRII-vezujućeg proteina operabilno povezanu sa kontrolnom sekvencom koja kontroliše ekspresiju kodirajuće sekvence u ćeliji domaćinu ili in vitro.

[0261] U nekim aspektima, molekul nukleinske kiselinske sadrži sekvencu za sazrevanje ActRII-vezujućeg proteina koja je spojena u istom okviru čitanja sa sekvencom heterolognog polinukleotida. U nekim aspektima, sekvenca heterolognog polinukleotida kodira lider peptidnu sekvencu koja olakšava sekreciju ekspresovanom proteinu iz ćelije domaćina transformisane sa molekulima nukleinske kiseline koja kodira ActRII-vezujući protein. Protein koji sadrži lider sekvencu se označava kao preprotein i može imati lider sekvencu koju ćelija domaćina otcepljuje da bi se formirao zreli oblik ActRII-vezujućeg proteina. Takve lider peptidne sekvence i njihova primena u olakšavanju sekrecije rekombinantnih proteina u ćelijama domaćina je generalno poznata u ovoj oblasti. U dodatnim aspektima, sekvenca heterolognog polinukleotida kodira dodatnih 5’ amino kiselinskih ostataka koji mogu delovati, na primer, da olakšaju prečišćavanje, pomognu ili poboljšaju stabilnost proteina i/ili terapeutskih ili dijagnostičkih svojstava rekombinantno ekspresovanog ActRII-vezujućeg proteina.

[0262] U nekim aspektima, izlaganje obezbeđuje izolovane nukleinske kiseline kao što su cDNA fragmenti koji kodiraju ActRII-vezujući protein, u dovoljnoj količini za primenu kao hibridizaciona proba, PCR prajmer ili sekvencirajući prajmer.

[0263] U nekim aspektima, molekuli nukleinske kiselinske kodiraju ActRII-vezujući protein koji ima najmanje jednu karakteristiku izdvojenu iz grupe, koju čine: (a) takmičenje sa ActRII ligandom za vezivanje za ActRII; (b) smanjenje fosforilacije ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRII i srodni ActRI u prisustvu ActRII liganda; (c) smanjenje fosforilacije jednog ili više Smads u ćelijama koje ekspresuju ActRII u prisustvu ActRII liganda; i (d) vezivanje za ActRII sa KDod ≤1 nM i ≥ 1 pM (npr., kako je određeno BIACORE® analizom). U nekim aspektima, kodirani ActRII-vezujući protein ima 2, 3, ili 4 gornje karakteristike. U nekim aspektima, kodirani ActRII-vezujući protein ima najmanje 2 ili najmanje 3 gornje karakteristike. U nekim aspektima, kodirani ActRII-vezujući protein konkuriše za vezivanje za ActRII sa antitelom koje ima ActRII-vezujući VH i VL par koji je ovde izložen. U još nekim aspektima, kodirani ActRII-vezujući protein vezuje se za isti epitop na ActRII kao i antitelo koje je ovde izloženo.

[0264] U nekim aspektima, molekuli nukleinske kiselinske kodiraju ActRII-vezujući protein koji specifično vezuje ActRIIA i ima najmanje jednu karakteristiku izdvojenu iz grupe, koju čine: (a) konkuriše sa ActRIIA ligandom (npr., aktivin A, aktivin B, GDF1, GDF3, ili Nodal); (b) smanjenje fosforilacije ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRIIA i ALK4 i/ili ALK7 u prisustvu ActRIIA liganda (npr., aktivin A); (c) smanjenje fosforilacije jednog ili više Smads u ćelijama koje ekspresuju ActRIIA u prisustvu ActRIIA liganda; i (d) vezivanje za ActRIIA sa KDod ≤1 nM i ≥ 1 pM (npr., kako je određeno BIACORE® analizom). U nekim aspektima, kodirani ActRIIA-vezujući protein ima 2, 3, ili 4 gornje karakteristike. U nekim aspektima, kodirani ActRIIA-vezujući protein ima najmanje 2 ili najmanje 3 gornje karakteristike. U nekim aspektima, kodirani ActRIIA-vezujući protein konkuriše za vezivanje za ActRIIA sa antitelom koje ima ActRIIA-vezujući VH i VL par koji je ovde izložen. U još nekim aspektima, kodirani ActRIIA-vezujući protein vezuje se za isti epitop na ActRIIA kao i antitelo koje je ovde izloženo. U sledećim aspektima, molekuli nukleinske kiselinske kodiraju ActRIIA-vezujući protein koji specifično vezuje ActRII i sadrži VH i VL.

[0265] U nekim aspektima, molekuli nukleinske kiselinske kodiraju ActRII-vezujući protein koji specifično vezuje ActRIIB i ima najmanje jednu karakteristiku izdvojenu iz grupe, koju čine: (a) konkuriše sa aktivinom A i/ili GDF8 za vezivanje za ActRIIB; (b) smanjenje fosforilacije ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRIIB i ALK4 i/ili ALK7 u prisustvu ActRIIB liganda (npr., aktivin A i/ili GDF8); (c) smanjenje fosforilacije jednog ili više Smads u ćelijama koje ekspresuju ActRIIB u prisustvu ActRIIB liganda; i (d) vezivanje za ActRIIB sa KD od ≤1 nM i ≥ 1 pM (npr.,kako je određeno BIACORE® analizom). U nekim aspektima, kodirani ActRIIB-vezujući protein ima 2, 3, ili 4 gornje karakteristike. U nekim aspektima, kodirani ActRIIB-vezujući protein ima najmanje 2 ili najmanje 3 gornje karakteristike. U nekim aspektima, kodirani ActRIIB-vezujući protein konkuriše za vezivanje za ActRIIB sa antitelom koje ima ActRIIB-vezujući VH i VL par koji je ovde izložen. U još nekim aspektima, kodirani ActRIIB-vezujući protein vezuje se za isti epitop na ActRIIB kao i antitelo koje je ovde izloženo. U sledećim aspektima, molekuli nukleinske kiselinske kodiraju ActRIIB-vezujući protein koji specifično vezuje ActRIIB i sadrži VH i VL.

[0266] U nekim aspektima, molekuli nukleinske kiselinske kodiraju ActRII-vezujući protein koji specifično vezuje ActRIIB i ActRIIA i ima najmanje jednu karakteristiku izdvojenu iz grupe, koju čine: (a) konkuriše sa aktivinom A i/ili GDF8 za vezivanje za ActRIIB i ActRIIA; (b) smanjenje fosforilacije ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRIIA i/ili ActRIIB i ALK4 i/ili ALK7 u prisustvu ActRIIA i/ili ActRIIB liganda (npr., aktivin A i/ili GDF8); (c) smanjenje fosforilacije jednog ili više Smads u ćelijama koje ekspresuju ActRIIA i/ili ActRIIB u prisustvu ActRIIA i/ili ActRIIB liganda; i (d) vezuje se za ActRIIA ili ActRIIB sa KDod ≤1 nM i ≥ 1 pM (npr., kako je određeno BIACORE® analizom). U nekim aspektima, kodirani ActRIIB-i ActRIIA-vezujući protein ima 2, 3, ili 4 gornje karakteristike. U nekim aspektima, kodirani ActRIIB-vezujući protein ima najmanje 2 ili najmanje 3 gornje karakteristike. U nekim aspektima, kodirani ActRIIB- i ActRIIA-vezujući protein konkurišu za vezivanje za ActRIIB i ActRIIA sa antitelom koje ima ActRIIB i ActRIIA-vezujući VH i VL par koji je ovde izložen. U još nekim aspektima, kodirani ActRIIB-vezujući protein vezuje se za isti epitop na ActRIIA ili ActRIIB kao i antitelo koje je ovde izloženo. U sledećim aspektima, molekuli nukleinske kiselinske kodiraju ActRIIB i ActRIIA-vezujući protein koji specifično vezuje ActRIIB i ActRIIA i sadrži VH i VL.

[0267] Izlaganje, isto tako, obezbeđuje vektore i setove vektora koji sadrže nukleinske kiseline i setove nukleinskih kiselina koje kodiraju ovde obezbeđene ActRIIB-vezujuće proteine. Ćelije domaćina transformisane sa tim nukleinskim kiselinama, setovima nukleinskih kiselina, vektorima, i setovima vektora takođe su obezbeđene, kao i postupci za proizvodnju i primenu ActRII-vezujućih proteina.

[0268] U nekim aspektima, izlaganje obezbeđuje ćelije domaćina koje sadrže molekul nukleinske kiseline ili kombinaciju molekula nukleinskih kiselina ili vektor kakav je prethodno obezbeđen, gde ćelija domaćin može, u nekim primerima ekspresovati ActRII-vezujući protein (npr., anti-ActRII antitelo, kao što je ActRIIB-antitelo u punoj dužini i fragment ActRII-vezujućeg antitela), koji se specifično vezuje za ActRII. U sledećim aspektima, izlaganje obezbeđuje ćelije domaćina transformisanu sa molekulom nukleinske kiseline ili kombinacijom molekula nukleinskih kiselina ili vektorom kakav je prethodno obezbeđen, gde ćelija domaćin može, u nekim primerima ekspresovati ActRII-vezujući protein koji se specifično vezuje za ActRII. Takve ćelije domaćini mogu da se koriste u postupku proizvodnje ActRII-vezujućeg proteina kakv je ovde obezbeđen, gde postupak obuhvata (a) uzgajanje ćelija domaćina i (b) izolovanje ActRII-vezujućih proteina ekspresovanih u ćelijama domaćina.

[0269] Izlaganje, isto tako, obezbeđuje postupak za proizvodnju ActRII-vezujućeg proteina koji obuhvata uzgajanje ćelija domaćina (npr., hibridoma ili transformisana ćelija domaćina sisara) koje mogu da ekspresuju ActRII-vezujući protein u pogodnim uslovima i opciono obezbeđuje postupak za izolovanje ActRII-vezujućeg proteina koji se sekretuje iz ćelija domaćina. Izlaganje dodatno obezbeđuje i ActRII-vezujući protein koji je izolovan izloženim postupcima.

[0270] U izvesnim aspektima, polinukleotidi sadrže kodirajuću sekvencu(e) za sazrevanje ActRII-vezujućih proteina (npr., ActRII-antitelo, kao što je antitelo u punoj dužini i fragment ActRII-vezujućeg antitela) fuzionisanu u istom okviru čitanja sa marker sekvencom što dozvoljava, na primer, prečišćavanje kodiranog polipeptida. Na primer, marker sekvenca može biti heksa-histidinski tag obezbeđen pomoću pQE-9 vektora da bi se obezbedilo prečišćavanje zrelog polipeptida fuzionisanog sa markerom u slučaju bakterije domaćina, ili marker sekvenca može biti hemaglutininski (HA) tag poreklom od hemaglutininskog proteina influence kada se kao domaćin koristi sisar (npr., COS-7 ćelije).

[0271] Takođe su obezbeđene varijante nukleinske kiseline koje kodiraju ActRII-vezujući protein kao što je anti-ActRII antitelo i fragment ActRII-vezujućeg antitela. Varijante nukleinske kiseline mogu sadržavati izmene u regionima kodiranja, ne-kodirajućim regionima, ili oba. U nekim aspektima, varijante nukleinske kiseline sadrže izmene koje proizvode tije supstitucije, adicije, ili delecije, ali ne menjaju svojstva ili aktivnosti kodiranih polipeptida. U nekim aspektima, varijante nukleinske kiseline su proizvedene tijim supstitucijama zahvaljujući degeneraciji genetičkog koda. Varijante nukleinske kiseline mogu da se proizvedu zbog brojnih razloga, npr., za optimizaciju ekspresije kodona za posebnog domaćina (izmena kodona u humanoj mRNA za one koji su poželjni za bakterijskog domaćina, kao što je E. coli). Isto tako, obezbeđeni su i vektori i ćelije koje sadrže ovde opisane nukleinske kiseline.

[0272] U nekim aspektima, sekvenca nukleinske kiseline koja kodira ActRII-vezujući protein (npr., anti-ActRII antitelo, kao što je antitelo u punoj dužini i fragment ActRII-vezujućeg antitela) je konstruisana hemijskom sintezom korišćenjem oligonukleotidnog sintetiizera. Takvi oligonukleotidi mogu da se dizajniraju na osnovu amino kiselinske sekvence željenog polipeptida i optimizacije kodona na osnovu preferenci ćelija domaćina. Standardni postupci mogu rutinski da se primene za sintetisanje i izolovanje polinukleotidnih sekvenci koje kodiraju ActRII-vezujuće proteine.

[0273] Jednom udružene (sintezom, položajno usmerenom mutagenezom ili drugim postupkom), sekvence nukleinske kiseline koje kodiraju ActRII-vezujuće proteine mogu se rutinski operabilno povezati sa kontrolnom sekvencom odgovarajućom za ekspresiju ActRII-vezujućih proteina u željenom domaćinu. U nekim aspektima, sekvence nukleinske kiseline koje kodiraju ActRII-vezujuće proteine se unesu u ekspresioni vektor i operabilno povežu sa kontrolnom sekvencom odgovarajućom za ekspresiju proteina u željenom domaćinu. U cilju dobijanja visokih nivoa ekspresije transfektovanog gena u domaćinu, gen se može operabilno povezati sa ili udružiti sa transkripcionim i translacionim ekspresionim kontrolnim sekvencama koje su funkcionalne u izabranom ekkspresionom domaćinu.

[0274] U izvesnim aspektima, rekombinantni ekspresioni vektori se koriste za amplifikaciju i ekspresiju DNA koja kodira ActRII-vezujući protein, kao što je, anti-ActRIIB antitelo, anti-ActRIIA antitelo, ActRIIB-vezujući fragment antitela, ili ActRIIA-vezujući fragment antitela. Rekombinantni ekspresioni vektori su replikabilne DNA konstrukcije koje imaju sintetske ili cDNA-izvedene DNA fragmente koji kodiraju polipeptidni lanac ActRII-vezujućeg proteina operabilno povezane sa prikladnim transkripcionim ili translacionim regulatornim elementima poreklom od gena sisara, mikroba, virusa ili insekata. Transkripciona jedinica generalno sadrži sklop od (1) genetičkih elemenata ili elemenata koji imaju regulatornu ulogu u genskoj ekspresiji, na primer, transkripcioni promoteri ili pojačivači, (2) strukturnih ili kodirajućih sekvenci koje su prepisane u mRNA i prevedene u protein, i (3) odgovarajuće početne i završne sekvence transkripcije i translacije, kako je u nastavku detaljno opisano. Ovakvi regulatorni elementi mogu obuhvatiti operator sekvencu za kontrolu transkripcije. Sposobnost umnožavanja u domaćinu, obično potvrđena putem porekla replikacije, i izbor gena za olakšavanje prepoznavanja transformanata mogu se dodatno inkorporirati. DNA regioni su operabilno povezani kada su oni funkcionalno srodni jedan drugom. Na primer, DNA za signalni peptid (sekretorni lider) se operabilno povezuje sa DNA za polipeptid ukoliko se on ekspresuje kao prekursor koji učestvuje u sekreciji polipeptida; promoter je operabilno povezan sa kodirajućom sekvencom ukoliko ona kontroliše transkripciju sekvence; ili ribozom vezujući položaj je operabilno povezan sa kodirajućom sekvencom ukoliko je ona pozicionirana tako da dozvoljava translaciju. Strukturni elementi koji su namenjeni upotrebi kod sistema koji ekspresuju u kvascu obuhvataju lider sekvencu koja omogućava ekstracelularnu sekreciju prevedenog proteina od strane ćelije domaćina. Alternativno, gde se rekombinantni protein ekspresuje bez lider ili transportne sekvence, protein može uključivati N-terminalni metioninski ostatak. Ovaj ostatak opciono može biti dalje otcepljen iz ekspresovanog rekombinantnog proteina kako se obezbeđuje konačni protein. U izvesnim aspektima, izlaganje obezbeđuje kompoziciju, npr., farmaceutsku kompoziciju, koja sadrži nukleinsku kiselinu ili vektor kako su prethodno opisani, opciono dalje sadrži jedan ili više nosača, diluenata, podloga, ili drugih aditiva.

[0275] Isto tako, ovde je obezbeđena ćelija domaćina koja je transformisana sa molekulom nukleinske kiseline ili cDNA molekulima i/ili vektorima koji su ovde izloženi. Izlaganje takođe obezbeđuje ćelije domaćina transformisane sa izloženim molekulom nukleinske kiseline ili molekulima koji su operabilno povezani sa kontrolnom sekvencom i opciono uneti u vektor. U nekim aspektima, ćelija domaćin je ćelija domaćin sisara. U sledećim aspektima, ćelija domaćin sisara je ćelija NS0 mišijeg mijeloma, PER.C6® humana ćelija, ili ovarijalna ćelija kineskog hamsteray (CHO). U drugim aspektima, ćelija domaćin je hybridoma.

[0276] U dodatnim aspektima, izlaganje obezbeđuje postupak proizvodnje ActRII-vezujućeg proteina (npr., anti-ActRII antitelo kao što je ActRII-antitelo u punoj dužini i ActRII-vezujući fragment antitela, i njihove varijante i derivati) koji su ovde obezbeđeni, koji obuhvata uzgajanje ovde izloženih transformisanih ćelija domaćina ili hibridoma pod pogodnim uslovima za proizvodnju ActRII-vezujućeg proteina. Izlaganje opciono obezbeđuje izolovanje ActRII-vezujućeg proteina sekretovanog iz ćelija domaćina. Izlaganje takođe opciono obezbeđuje ActRII-vezujući protein, proizveden primenom ovog postupka i farmaceutske kompozicije koje sadrže ActRII-vezujući protein i farmaceutski prihvatljiv nosač.

[0277] Izbor ekspresione kontrolne sekvence i ekspresionog vektora zavisiće od izbora domaćina. Može se napraviti širok izbor kombinacija ekspresionog domaćina/vektora. Korisni ekspresioni vektori za domaćine eukariotske, uključuju, na primer, vektore koji sadrže ekspresione kontrolne sekvence iz SV40, goveđeg papiloma virusa, adenovirusa i citomegalovirusa. Korisni ekspresioni vektori za bakterijske domaćine obuhvataju poznate bakterijske plazmide, kao što su plazmidi iz E. coli, uključujući pCR1, pBR322, pMB9 i njihove derivate, i, isto tako, plazmide širokog opsega domaćina, kao M13 i filamentozni jedno-lančani DNA fagi.

[0278] Pogodne ćelije domaćini za ekspresiju ActRII-vezujućeg proteina, uključuju prokariote, kvasac, insekte ili više eukariotske ćelije pod kontrolom odgovarajućih promotera. Prokariote uključuju gram negativne ili gram pozitivne organizme, na primer E. coli ili bacile. Više eukariotske ćelije uključuju ustanovljene ćelijske linije sisarskog porekla koje su opisane u nastavku. Isto tako, mogu se primeniti translacioni sistemi bez ćelija. Dodatne informacije u pogledu postupaka proizvodnje proteina, uključuju proizvodnju antitela, mogu se naći, npr., u U.S. Appl. Publ. No.2008/0187954, U.S. Pat. Nos.6,413,746 i 6,660,501, i Intl. Appl. Publ. No. WO04/009823.

[0279] Razni sistemi kultura ćelija sisara ili insekata se mogu korisno primeniti za ekspresovanje rekombinantnih ActRII-vezujućih proteina (npr., anti-ActRII antitelo kao što je ActRII-antitelo u punoj dužini i ActRII-vezujući fragment antitela, i njihove varijante i derivati). Ekspresija rekombinantnih ActRII-vezujućih proteina u ćelijama sisara može se izvesti jer su takvi proteini generalno ispravno savijeni, odgovarajuće modifikovani i potpuno funkcionalni. Primeri pogodnih domaćina ćelijskih linija sisara obuhvataju HEK-293 i HEK-293T, COS-7 linije ćelija bubrega majmuna, opisane kod Gluzman (Cell 23:175 (1981)), i druge ćelijske linije uključujući, na primer, L ćelije, C127, 3T3, ovarijum kineskog hamstera (CHO), HeLa i BHK ćelijske linije. Sisarski ekspresioni vektori mogu sadržavati ne-transkribovane elemente kao što su poreklo replikacije, pogodan promoter i pojačivač povezani sa genom koji treba da se ekspresuje, i druge 5’ ili 3’ bočne netranskribovane sekvence, i 5’ ili 3’ neprevedene sekvence, kao što su neophodna ribozom vezujuća mesta, poliadenilovani položaji, splet donora i akceptorski položaji, i sekvence zabršetka transkripcije. Bakulovirusni sistemi za proizvodnju heterologih proteina u ćelijama insekata su dati u pregledu: Luckow and Summers, BioTechnology 6:47 (1988).

[0280] ActRII-vezujući proteini koji su proizvedeni transformisanim ćelijama domaćina ili hibridomom mogu da se prečiste prema ma kom pogodnom postupku. Takvi standardni postupci obuhvataju hromatografiju (npr., jon-izmenjivačku, afinitetnu i hromatografiju isključivanja po veličini na koloni), centrifugiranje, diferencijalnu rastvorljivost, ili bilo koju drugu standardnu tehniku za prečišćavanje proteina. Afinitetni tagovi kao heksahistidin, maltoza vezujući domen, sekvenca oblaganja influence i glutation-S-transferaza mogu da se povežu sa proteinom da omoguće lako prečišćavanje propuštanjem preko odgovarajuće afinitetne kolone. ActRII-vezujući proteini se, isto tako, mogu fizički opisati primenom takvih tehnika kao što su proteoliza, nuklearna magnetna rezsonanca i kristalografija x-zracima.

[0281] Na primer, supernatanti iz sistema koji sekretuju rekombinantni ActRII-vezujući protein u medijum kulture mogu se prvo ukoncentrisati korišćenjem komercijalno dostupnih proteinskih koncentracionih filtera, na primer, Amicon ili Millipore Pellicon jedinica za ultrafiltraciju. Posle koraka ukoncentrisavanja, koncentrat se može aplikovati na pogodan matriks za prečišćavanje. Alternativno, mogu se primeniti anjon izmenjivačke smole, na primer, matriks ili supstrat koji ima viseće dietilaminoetil (DEAE) grupe. Matrice mogu biti akrilamid, agaroza, dekstran, celuloza ili drugi tipovi koji se uobičajeno primenjuju za prečišćavanje proteina. Alternativno, može se primeniti katjon-izmenjivački korak. Pogodni katjonski izmenjivači uključuju različite nerastvorne matrice koje sadrže sulfopropil ili karboksimetil grupe. Konačno, za dalje prečišćavanje ActRII-vezujućeg proteina. može se primeniti jedan ili više koraka reverzno-fazne tečne hromatografije visokih performansi (RP-HPLC) koriste hidrofobni RP-HPLC medijum, npr., silika gel koji ima viseće metil ili druge alifatične grupe. Neki ili svi gore pomenuti koraci prečišćavanja, u različitim kombinacijama, mogu takođe rutinski da se primenjuju da se obezbede homogeni rekombinantni ActRII-vezujući proteini.

[0282] Rekombinantni ActRII-vezujući protein (npr., anti-ActRII antitelo kao što je ActRII-antitelo u punoj dužini i ActRII-vezujući fragment antitela i njihove varijante i derivati) proizveden u bakterijskoj kulturi se može izolovati, na primer, početnom ekstrakcijom iz ćelijskog sedimenta, a zatim pomoću jednog ili više koraka koncentrisanja, isoljavanja, koraka vodene jonskoizmenjivačke ili hromatografije isključivanja po veličini. Tečna hromatografija visokih performansi (HPLC) se može primeniti za konačne korake prečišćavanja. Ćelije mikroba koje su korišćene za ekspresiju rekombinantnog proteina mogu da oštete bilo kojim zgodnim postupkom, uključujući cikluse zamrzavanja-topljenja, ozvučivanjem, mehaničkim oštećenjem, ili primenom agenasa za liziranje ćelija.

[0283] Postupci, poznati u ovoj stručnoj oblasti, za prečišćavanje ciljnih vezujućih proteina, kao što su antitela u punoj dužini i antigen-vezujući fragmenti antitela, takođe obuhvataju, na primer, one koji su opisani u U.S. Appl. Publ. Nos.2008/0312425, 2008/0177048, i 2009/0187005.

[0284] U izvesnim aspektima, ActRII-vezujući protein nije antitelo. Poznati su raznovrsni postupci za identifikovanje i proizvodnju polipeptida koji nisu antitela a vezuju se sa velikim afinitetom za ciljni protein. Vidi, npr., Skerra, Curr. Opin. Biotechnol. 18:295-304 (2007), Hosse et al., Protein Science 15:14-27 (2006), Gill et al., Curr. Opin. Biotechnol. 17:653-658 (2006), Nygren, FEBS J. 275:2668-2676 (2008), kao i Skerra, FEBS J. 275:2677-2683 (2008). U izvesnim implementacijama, koristi se tehnologija izlaganja faga za identifikovanje/proizvodnju ActRII-vezujućeg proteina. U izvesnim implementacijama, polipeptid sadrži proteinsku konstrukciju tipa izabranog iz grupe, koju čine: protein A, lipokalin, fibronektinski domen (npr., fibronektin tip III (Fn3)), ankirin konsenzus ponavljajući domen, i tioredoksin.

Načini upotrebe i farmaceutske kompozicije

[0285] Obezbeđeni ActRII-vezujući proteini (uključujući antitela, imunokonjugate, i polipeptide) su korisni za raznovrsne primene uključujući, ali bez ograničavanja na ove, dijagnostičke postupke i postupke za lečenje i/ili ublažavanje brojnih bolesti i stanja sa ActRII-vezujućim proteinom (npr., anti-ActRIIB i ActRIIA antitelo). Obezbeđeni su postupci za upotrebu ActRII-vezujućeg proteina (npr., anti-ActRII antitelo kao što je, antitelo u punoj dužini koje specifično vezuje ActRII i fragment ActRII-vezujućeg antitela, kao i njihove varijante i derivati) u lečenju subjekata koji imaju bolest ili stanje povezano sa ActRII (npr., ActRIIB i/ili ActRIIA) signalizacijom i/ili povećanom ActRII ekspresijom. U dodatnim aspektima, izlaganje obezbeđuje farmaceutsku kompoziciju koja sadrži ovde obezbeđeni ActRII-vezujući protein i farmaceutski prihvatljiv nosač. U nekim aspektima, izlaganje obezbeđuje farmaceutsku kompoziciju koja sadrži ovde obezbeđeni ActRII-vezujući protein i farmaceutski prihvatljiv nosač, za korišćenje u vidu leka. Izlaganje, isto tako, obezbeđuje upotrebu ovde otkrivenih farmaceutskih kompozicija za lečenje i/ili ublažavanje bolesti ili stanja povezanih sa ActRII, povećanom ActRII ekspresijom i/ili povećanim ActRII signaliziranjem. U nekim aspektima, bolest ili stanje koje se leči primenom ovde obezbeđene farmaceutske kompozicije je mišićni poremećaj, kao što je gubitak mišićne mase zbog bolesti ili neaktivnosti. U dodatnim aspektima, bolest ili stanje koje se leči primenom ovde obezbeđenih farmaceutskih kompozicija je stanje fibroze (npr., stanje fibroze jetre, pluća, vaskularnog sistema i/ili okularno fibrozno stanje); inflamatorno stanje, kardiovaskularna, pulućna, muskuloskeletna, neurološka, ili metabolička bolest ili stanje; zarastanje rana; ili kancer.

[0286] U nekim aspektima, farmaceutska kompozicija sadrži ActRII-vezujući protein (npr., antitelo u punoj dužini koje specifično vezuje ActRIIB i antitelo u punoj dužini koje specifično vezuje ActRIIA) i farmaceutski prihvatljiv nosač, i dalje sadrži grupu za obeležavanje ili efektornu grupu. "Obeleživač" se odnosi na jedan ili više elemenata, izotopa, ili hemijskih jedinjenja povezanih da omoguće detekciju u skrinu. Obeleživači se generalno dele u tri grupe: (a) izotopski obeleživači, koji mogu biti radioaktivni ili teški izotopi, (b) mali molekulski obeleživači, koji mogu da obuhvate fluorescentne i kolorimetrijske boje, ili molekuli kao što je biotin koji omogućava druge postupke obeležavanja, i (c) imuni obeleživači, koji mogu bit epitop inkorporiran kao fuzioni partner kog antitelo prepoznaje. "Obeleživačke grupe" se odnose na svaki detektabilan obeleživač. U nekim aspektima, obeleživačke grupe su kuplovane sa ActRII-vezujućim proteinom preko spejsera (npr., peptidni spejser) da bi se smanjilo potencijalno sterno ometanje. Obeleživači mogu biti inkorporirani u jedinjenje u bilo kom položaju i mogu biti inkorporirani in vitro ili in vivo tokom ekspresije proteina. Poznati su brojni postupci za obeležavanje proteina i mogu se primeniti u izvođenju obezbeđenih postupaka. U dodatnim aspektima, obeleživačka grupa se bira iz grupe koju čine: izotopski obeleživači, magnetni obeleživači, redoks aktivni delovi, optičke boje, biotinilovane grupe i polipeptidni epitopi koje prepoznaje sekundarni reporter. U nekim aspektima, obeleživačka grupa je fluorescentni protein kao što je Zeleni Fluorescentni Protein ili njegovi derivati (npr., pojačan GFP, plavi fluorescentni protein ili njegovi derivati (npr., EBFP (Enhanced Blue Fluorescent Protein), EBFP2, Azurite, mKalama1, cijan-fluorescentni protein ili njegovi derivati (npr., ECFP (Enhanced Cyan Fluorescent Protein), Cerulean, CyPet), žuti fluorescentni protein ili njegovi derivati (npr., YFP, Citrine, Venus, YPet). U nekim aspektima, polipeptidni epitop je odabran od članova grupe: biotin signalizirajući peptid, histidinski peptid (his), hemaglutinin (HA), Flag, gold vezujući peptid. U dodatnim aspektima, efektorna grupa je izabrana iz grupe koja se sastoji od radioizotopa, radionukleotida, toksina, terapeutskog i hemoterapeutskog agensa.

[0287] ActRII-vezujući proteini ovog izlaganja imaju primene u in vitro i in vivo dijagnostici i terapeutskim korišćenjima. Na primer, ActRII-vezujući proteini mogu da se primene ćelijama u kulturi, npr., in vitro ili in vivo, ili subjektu, za lečenje, prevenciju ili dijagnostiku različitih bolesti ili stanja. U nekim aspektima ActRII-vezujući proteini u humana antitela, mišija antitela, ili humanizovana antitela.

[0288] Isto tako, obezbeđeni su postupci blokiranja ActRII aktivnosti. U nekim aspektima, postupak obuhvata dovođenje u kontakt ActRII sa ActRII-vezujućim proteinom. U nekim primerima, postupak se izvodi in vivo. U drugim primerima, postupak se izvodi in vitro. U nekim aspektima, blokirana ActRII aktivnost je izdvojena od: (a) vezivanje ActRII ligandom (npr., aktivin A, aktivin B, GDF8 (miostatin), GDF11, BMP6, GDF3, BMP9, ili BMP10); (b) fosforilacija jednog ili više Smads u ćelijama koje ekspresuju ActRII u prisustvu aktivina A; (c) fosforilacija ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRII, i ALK4 i/ili ALK7 u prisustvu ActRII liganda.

[0289] U nekim aspektima, obezbeđen je postupak blokiranja ActRIIA aktivnosti. U sledećim aspektima, postupak obuhvata dovođenje u kontakt ActRIIA sa ActRIIA-vezujućim proteinom. U nekim primerima, postupak se izvodi in vivo. U drugim primerima, postupak se izvodi in vitro. U nekim aspektima, blokirana ActRIIA aktivnost je izdvojena od: (a) vezivanje ActRIIA ligandom (npr., aktivin A, aktivin B, GDF1, GDF3, ili Nodal); (b) fosforilacija jednog ili više Smads u ćelijama koje ekspresuju ActRIIA u prisustvu aktivina A; (c) fosforilacija ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRIIA, i ALK4 i/ili ALK7 u prisustvu ActRIIA liganda.

[0290] U nekim aspektima, obezbeđen je postupak blokiranja ActRIIB aktivnosti. U sledećim aspektima, postupak obuhvata dovođenje u kontakt ActRIIB sa ActRIIB-vezujućim proteinom. U nekim primerima, postupak se izvodi in vivo. U drugim primerima, postupak se izvodi in vitro. U nekim aspektima, blokirana ActRIIB aktivnost je izdvojena od: (a) vezivanje ActRIIB ligandom (npr., aktivin A, aktivin B, GDF8 (miostatin), GDF11, BMP6, GDF3, BMP9, ili BMP10); (b) fosforilacija jednog ili više Smads u ćelijama koje ekspresuju ActRIIA u prisustvu aktivina A; (c) fosforilacija ALK4 i/ili ALK7 u ćelijama koje ekspresuju ActRIIA, i ALK4 i/ili ALK7 u prisustvu ActRIIB liganda.

[0291] U jednom aspektu, izlaganje obezbeđuje postupak za tretman, prevenciju i/ili ublažavanjebolesti ili stanja koji obuhvata primenjivanje ActRII-vezujućeg proteina (npr., antitelo u punoj dužini koje specifično vezuje ActRIIB i antitelo u punoj dužini koje specifično vezuje ActRIIA) subjektu koji ima bolest ili stanje, ili je u riziku od razvoja bolesti ili stanja, povezanih sa ActRII ekspresijom i/ili povišenim ActRII signaliziranjem. U drugom aspektu, tretman uključuje primenjivanje ActRII-vezujućeg proteina u izolovano tkivo ili ćelije od subjekta, pri čemu subjekt koji ima bolest ili stanje, ili je u riziku od razvoja bolesti ili stanja, povezanih sa ActRII ekspresijom i/ili ActRII signaliziranjem. Dalje je obezbeđena upotreba ActRII-vezujućeg proteina kako je ovde obezbeđen u proizvodnji leka za lečenje bolesti ili stanja povezanih sa ActRII ekspresijom i/ili ActRII signaliziranjem.

[0292] Izlaganje obezbeđuje farmaceutske kompozicije koje sadrže ActRII-vezujući protein i farmaceutski prihvatljiv nosač. Takođe su obezbeđeni postupci za lečenje i/ili ublažavanje stanja povezanih sa ActRII (npr., ActRIIA ili ActRIIB)-posredovanom aktivnosti kod subjekta, koji obuhvataju primenjivanje subjektu kome je to neophodno efektivne količine farmaceutske kompozicije koja sadrži ovde obezbeđeni ActRII-vezujući protein. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein se primenjuje sam. U drugim aspektima, ActRII-vezujući protein se primenjuje kao kombinovana terapija. Takođe su obezbeđeni postupci smanjivanja ActRII aktivnosti kod subjekta, koji obuhvataju primenjivanje efektivne količine ActRII-vezujućeg proteina subjektu kome je to neophodno.

[0293] Izlaganje, isto tako, obezbeđuje postupke za lečenje i/ili ublažavanje bolesti ili stanja povezanih sa mišićnim poremećajem. U nekim aspektima, mišićni poremećaj je gubljenje mišićne mase. U sledećim aspektima, gibljenje mišićne mase je posledica bolesti ili neaktivnosti. U nekim aspektima, postupak obuhvata primenjivanje subjektu kome je to neophodno, efektivne količine farmaceutske kompozicije koja sadrži ActRII-vezujući protein (npr., antitelo koje specifično vezuje ActRIIB, antitelo koje specifično vezuje ActRIIA, ili antitelo koje specifično vezuje ActRIIB i ActRIIA). U dodatnim aspektima, ActRII-vezujući protein se primenjuje sam ili u vidu kombinovane terapije.

[0294] Prema nekim aspektima, izlaganje obezbeđuje postupak izazivanja formiranja skeletne muskulature kod subjekta. U nekim aspektima, postupak obuhvata primenjivanje ActRIIB-vezujućeg proteina (npr., anti-ActRIIB antitela kao što je, ActRIIB-antitelo u punoj dužini i fragment ActRIIB-vezujućeg antitela) subjektu kome je to neophodno. U nekim aspektima, postupak povećeva mišićnu masu ili snagu kod subjekta.

[0295] Izlaganje, isto tako, obezbeđuje postupke za lečenje i/ili ublažavanje bolesti ili stanja povezanih sa mišićnim poremećajima, kao što su degenerativna mišićna bolest, mišićna distrofija, mišićna atrofija, ili poremećaj gubljenja mišića; stanje fibroze (npr., stanje fibroze jetre, pluća, vaskularnog sistema i/ili oka, kao što je miokardijalna fibroza, i idiopatska plućna fibroza (IPF)); metabolička bolest (npr., tip II dijabetesna insulinska rezistencija, hiperglikemija, i gojaznost); inflamatorna bolest ili stanje, autoimuna bolest, kardiovaskularna bolest (npr., kongestivna srčana slabost, i hipertenzija); očna bolest kao što je makularna degeneracija povezana sa starenjem; plućna bolest, muskuloskeletna bolest, skeletna bolest kao što je osteoporoza; neurološka bolest; zarastanje rana; gubitak na težini; i kancer (npr., karcinom, mijelom, indukovanje kancera gubitkom koštane mase, pituitarni kancer, i gastrointestinalni kancer), kod subjekta. U nekim aspektima, postupak obuhvata primenjivanje subjektu kome je to neophodno, efektivne količine farmaceutske kompozicije koja sadrži ActRII-vezujući protein (npr., antitelo koje specifično vezuje ActRIIB, antitelo koje specifično vezuje ActRIIA, ili antitelo koje specifično vezuje ActRIIB i ActRIIA). U dodatnim aspektima, ActRII-vezujući protein se primenjuje sam ili u vidu kombinovane terapije. Dalje je obezbeđeno korišćenje bolesti ili stanja, ili je rizik od razvijanja bolesti ili stanja, povezanih sa ActRII ekspresijom ili ActRII signaliziranjem.

[0296] Izlaganje, isto tako, obezbeđuje postupke smanjivanja aktivnosti ActRII (npr., ActRIIA ili ActRIIB) kao što je signaliziranje kod subjekta. U nekim aspektima, postupak obuhvata primenjivanje subjektu kome je to neophodno (npr., subjekt kome je dijagnostikovan gubitak mišićne mase; fibrozno stanje (npr., jetre, pluća, vaskularnog sistema i/ili fibrozno stanje oka); inflamatorna, kardiovaskularna, plućna, musculoskeletna (tj., koštana i/ili mišićna), neurološka, ili metabolička bolest ili stanje; zarastanje rana; ili kancer) efektivne količine ActRII-vezujućeg proteina (npr., antitelo koje specifično vezuje ActRIIB, antitelo koje specifično vezuje ActRIIA, ili antitelo koje specifično vezuje ActRIIB i ActRIIA) ili efektivne količine farmaceutske kompozicije koja sadrži ActRII-vezujući protein.

[0297] U jednom aspektu, izlaganje obezbeđuje postupke lečenja i/ili ublažavanja mišićnog poremećaja kod subjekta. U nekim primerima, postupak obuhvata primenjivanje ActRII-vezujućeg proteina (npr., antitelo koje specifično vezuje ActRIIB, antitelo koje specifično vezuje ActRIIA, ili antitelo koje specifično vezuje ActRIIB i ActRIIA) subjektu koji ima mišićni poremećaj. U drugim aspektima, subjekt je u riziku od razvijanja mišićnog poremećaja. U nekim aspektima, mišićni poremećaj ili stanje je mišićna atrofija. U sledećim aspektima, mišićna atrofija je stanje povezano sa glukokortikoidnim lečenjem kao što je, lečenje kortizolom, deksametazonom, betametazonom, prednizonom, metilprednizolonom, ili prednizolonom. U dodatnim aspektima, mišićna atrofija je stanje povezano sa nervnom traumom ili je rezultat degenerativne, metaboličke, ili inflamatorne neuropatije (npr., Guillian-Barréov sindrom, periferna neuropatija, ili izloženost toksinima iz okruženja ili drogama). U dodatnim aspektima, mišićna atrofija je stanje povezano sa: motornom neuronskom bolesti odraslih, dečijom spinalnom mišićnom atrofijom, amiotrofnom lateralnom sklerozom, juvenilnom spinalnom mišićnom atrofijom, autoimunom motornom neuropatijom sa multifokalnom blokadom provodljivosti, paralizom kao posledicom šloga ili povrede kičmene moždine, skeletnom imobilizacijom zbog traume, prolongiranim mirovanjem u krevetu, dobrovoljnom inaktivnošću, nevoljnom inaktivnošću, metaboličkim stresom ili nedovoljnom ishranom, kancerom, AIDS, gladovanjem, poremećajem tiroidne žlezde, dijabetesom, benignom kongenitalnom hipotonijom, bolešću centralnog jezgra, opekotinama, hroničnom opstruktivnom bolesti pluća, bolestima jetre (primeri, kao fibroza, ciroza), sepsom, kongestivnom slabosti srca, starenjem, putovanjem u svemir ili vremenom provedenim u okruženju bez gravitacije.

[0298] U nekim aspektima, lečeni i/ili ublaženi mišićni poremećaj je mišićna atrofija povezana sa miopatijom. U sledećim aspektima, miopatija je izdvojena iz grupe, koju čine: mitohondrijalna miopatija; metabolička miopatija, kao što je prouzrokovana kod bolesti taloženja glikogena ili lipida kongenitalna miopatija, uključujući nemalinsku miopatiju, multi/minicore miopatiju i miotubularnu (centrojezgrenu) miopatiju; miotonija; familijarna periodična paraliza; i inflamatorna miopatija. U dodatnim aspektima, miopatija je stanje povezano sa sindromom mišićne distrofije, kao što je Duchenne, Becker, miotonični, fascioskapulohumeralni, Fukuyama, pojasa udova, skapulohumeralni, Emery-Dreifuss, okulofaringealna, Charcot-Marie-Tooth bolest (CMT), kongenitalna mišićna distrofija, ili nasledna distalna miopatija. Obezbeđeni ActRII-vezujući proteini mogu se primeniti u lečenju inkluzionog telesnog miozitisa, mioglobinurija, rabdomiolize, miozitis osifikansa, polimiozitisa, ili dermatomiozitisa. Sem toga, obezbeđeni ActRII-vezujući proteini mogu lečiti ili sprečiti mišićnu atrofiju koja se pojavljuje zbog glukokortikoidnog tretmana, sarkopenije, produžene vezanosti za krevet, skeletne imobilizacije, sepse, ili kongestivne srčane slabosti.

[0299] U drugom aspektu, izlaganje obezbeđuje postupke lečenja i/ili ublažavanja mišićne distrofije. Izraz "mišićna distrofija" se odnosi na grupu degenerativnih mišićnih bolesti koje se odlikuju postepenim slabljenjem i pogoršanjem skeletnihl mišića i ponekad srca i respiratornih mišića. Primeri mišićne distrofije koja se može lečiti i/ili ublažiti sa ovde obezbeđenim ActRII-vezujućim proteinima i farmaceutskim kompozicijama obuhvataju: Duchenne mišićnu distrofiju (DMD), Becker mišićnu distrofiju (BMD), Emery-Dreifuss mišićnu distrofiju (EDMD), mišićnu distrofiju pojasa udova (LGMD), fascioskapulohumeralnu mišićnu distrofiju (FSH ili FSHD) (takođe se naziva i Landouzy-Dejerine), miotoničnu mišićnu distrofiju (MMD) (takođe se naziva i Steinertova bolest), okulofaringealnu mišićnu distrofiju (OPMD), distalnu mišićnu distrofiju (DD), kongenitalnu mišićnu distrofiju (CMD), i skapulohumeralnu mišićnu distrofiju (SMD).

[0300] U drugom aspektu, izlaganje obezbeđuje postupke lečenja i/ili ublažavanja fibroznog stanje (npr., fibroza). U nekim primerima, postupak obuhvata primenjivanje ActRII-vezujućeg proteina (npr., antitelo koje specifično vezuje ActRIIB, antitelo koje specifično vezuje ActRIIA, ili antitelo koje specifično vezuje ActRIIB i ActRIIA) subjektu koji ima fibrozno stanje. U drugim aspektima, subjekt je u riziku od razvoja fibroznog stanja. U sledećim aspektima, fibrozno stanje je DN. U nekim aspektima, lečeno fibrozno stanje je primarna fibroza. U jednom aspektu, lečeno fibrozno stanje je idiopatsko. U nekim aspektima, fibrozno stanje je hronično. U nekim aspektima, lečeno fibrozno stanje je sistemsko. U drugim aspektima, lečena fibrozna bolest ili stanje je stanje povezano sa (npr., ono je sekundarno) bolešću (npr., infektivna bolest, inflamatorna bolest, autoimuna bolest, maligna ili kancerogena bolest, i/ili konektivna bolest); toksinom; insultom (npr., rizik okruženja (npr., azbest, ugljena prašina, policiklični aromatični ugljovodonici), pušenje cigareta, ozleđivanje); ili sa medicinskim tretmanom (npr., hirurška incizija, hemoterapija ili zračenje).

[0301] Fibrozna stanja koja se mogu lečiti i/ili ublažiti sa ovde obezbeđenim ActRII-vezujućim proteinima uključuju, ali nisu ovima ograničena, fibrozu, oštećenje jetre (npr., oštećenje jetre prouzrokovano alkoholom, i virusna infekcija, kao što je hepatitis B i C infekcija), plućnu fibrozu (npr., cistična fibroza, IPF ili fibroza pluća prouzrokovana pušenjem cigareta, rizici iz životne sredine i hemoterapeutski lekovi, kao što je bleomicin), radijacijom indukovanu fibrozu, injekcionu fibrozu, vaskularnu fibrozu, aterosklerozu, pankreasnu fibrozu, muskuloskeletnu fibrozu (npr., mišićna fibroza), srčanu fibrozu, fibrozu kože, sklerodermu, fibrozu oka (npr., makularna degeneracija povezana sa starenjem, dijabetični makularni edem, dijabetična retinopatija, i bolest suvog oka), progresivnu sistemsku sklerozu (PSS), hroničnu bolest domaćin-protiv-kalema, Peyronievu bolest, post-cistoskopsku uretralnu stenozu, retroperitonealnu fibrozu, mediastinalnu fibrozu, progresivnu masivnu fibrozu, proliferativnu fibrozu, neoplastičnu fibrozu, Dupuytrenovu bolest, strikture, pleuralnu fibrozu, sarkoidozu, fibrozu kod povrede kičmene moždine, i mijelofibrozu.

[0302] Isto tako, obezbeđeni su postupci umanjivanja fibroze kod subjekta. U nekim aspektima, izlaganje obezbeđuje postupak umanjivanja fibroze kod subjekta koji obuhvata primenjivanje ActRII-vezujućeg proteina (npr., u ovde opisanoj farmaceutskoj kompoziciji) subjektu koji pati od fibroze. Takvo umanjenje fibroze može se reflektovati u, na primer, smanjenju fibroze i smanjenju znakova i stanja povezanih sa fibrozom uključujući, na primer, smanjenje razvoja fibroznih lezija, smanjenje gubitka težine ili drugih kliničkih simptoma, i/ili promenu ekspresije bioloških molekula (npr., mRNA ili proteinska ekspresija) povezanih sa razvojem stanja fibroze koje se leči. U nekim aspektima, fibroza je jetrena, mišićna, ili plućna fibroza. Dalje je obezbeđena primena ActRII-vezujućeg proteina kakav je ovde obezbeđen u proizvodnji leka za lečenje fibroze.

[0303] U drugom aspektu, izlaganje obezbeđuje postupke smanjivanja fibroze u ćelijama ili tkivima. Postupci uključuju dovođenje u kontakt fibrozne ćelije ili tkiva sa ActRII-vezujućim proteinom (npr., u vidu pojedinačnog agensa ili u kombinaciji sa drugim agensom ili terapeutskim sprovođenjem) u količini koja je dovoljna da smanji ili inhibira fibrozu. Ovi postupci se mogu izvesti in vitro ili in vivo. U jednom aspektu, postupak se izvodi in vivo, na primer, u sisarskom subjektu (npr., životinjski model). U jednom aspektu, subjekt je čovek. U nekim aspektima, smanjivanje fibroze obuhvata: (a) smanjivanje ili inhibisanje formiranja ili odlaganja fibroznog tkiva; (b) smanjivanje veličine, celularnosti (npr., broja fibroblasta ili imunih ćelija), kompozicije; ili ćelijskog sadržaja u fibroznim lezijama; (c) smanjivanje kolagena ili sadržaja hidroksiprolina, u fibroznoj leziji; (d) smanjivanje ekspresije ili aktivnosti jednog ili više fibrogenih proteina; i/ili (e) smanjivanje fibroze povezane sa inflamacijom.

[0304] Prema nekim aspektima, izlaganje obezbeđuje postupke smanjivanja gubitka funkcije jetre ili pluća kod subjekta. U nekim aspektima, postupak obuhvata primenjivanje ActRII-vezujućeg proteina (npr., antiActRII antitelo kao što je, ActRII-antitelo u punoj dužini i fragment ActRII-vezujućeg antitela) subjektu kome je to neophodno. U nekim aspektima, postupak smanjuje gubitak funkcije jetre kod subjekta. U još nekim aspektima, postupak smanjuje gubitak funkcije jetre kod subjekta putem smanjivanja fibroze jetre. U nekim aspektima, postupak smanjuje gubitak funkcije pluća kod subjekta. U nekim aspektima, postupak smanjuje gubitak funkcije pluća kod subjekta putem smanjivanja fibroze pluća. U nekim aspektima, postupak smanjuje gubitak funkcije pluća i/ili plućne fibroze kod subjekta koji boluje ili je u riziku od razvoja idiopatske plućne fibroze (IPF).

[0305] Dodatno su obezbeđeni postupci za poboljšanje funkcije jetre i pluća putem smanjivanja fibroze kod subjekta. U nekim primerima, postupak obuhvata primenjivanje ActRII-vezujućeg proteina (npr., anti-ActRII antitela, kao što je ActRII-antitelo u punoj dužini i fragment ActRII-vezujućeg antitela, kao i njihove varijante i derivati) ili ovde obezbeđene farmaceutske kompozicije subjektu kome je to neophodno. U nekim aspektima, smanjivanje gubitka, ili poboljšanje, jetrene ili plućne funkcije obuhvata: (a) smanjivanje ili inhibisanje formiranja ili odlaganja fibroznog tkiva u odgovarajućem organu; (b) smanjivanje veličine, celularnosti (npr., broja fibroblasta ili imunih ćelija), kompozicije; ili ćelijskog sadržaja u fibroznim lezijama u odgovarajućem organu; (c) smanjivanje kolagena ili sadržaja hidroksiprolina, u fibroznoj leziji u odgovarajućem organu; (d) smanjivanje ekspresije ili aktivnosti jednog ili više fibrogenih proteina (npr., fibrinogena i kolagena) u odgovarajućem organu; (d) smanjivanje ekspresije ekstracelularnog matriksa i/ili EMT u odgovarajućem organu; i/ili (e) smanjivanje fibroze povezane sa inflamatornim odgovorom u odgovarajućem organu.

[0306] Ljudsko telo odgovara na traumu i povredu ožiljavanjem. Fibroza, tip poremećaja koji se karakteriše izraženim ožiljavanjem, javlja se kada je poremećen normalni odgovor zarastanja rana. Tokom fibroze, odgovor zarastanja rana se nastavlja dovodeći do proizvodnje i odlaganja kolagena u višku. U drugom aspektu, izlaganje obezbeđuje postupak za tretman fibroza koji obuhvata primenjivanje subjektu kome je to neophodno terapeutski efektivne količine ActRII-vezujućeg proteina (npr., antitelo koje specifično vezuje ActRIIB ili antitelo koje specifično vezuje ActRIIA).

[0307] U nekim aspektima, izlaganje obezbeđuje postupke smanjivanja gubitka, ili poboljšanja, jetrene ili plućne funkcije. U nekim aspektima, postupak dovodi do: (a) smanjivanja ili inhibisanja formiranja ili odlaganja fibroznog tkiva u odgovarajućem organu; (b) smanjivanja veličine, celularnosti (npr., broja fibroblasta ili imunih ćelija), kompozicije; ili ćelijskog sadržaja u fibroznim lezijama u odgovarajućem organu; (c) smanjivanje kolagena ili sadržaja hidroksiprolina, u fibroznoj leziji u odgovarajućem organu; (d) smanjivanje ekspresije ili aktivnosti jednog ili više fibrogenih proteina (npr., fibrinogena i kolagena) u odgovarajućem organu; (d) smanjivanje ekspresije ekstracelularnog matriksa i/ili EMT u odgovarajućem organu; i/ili (e) smanjivanje fibroze povezane sa inflamatornim odgovorom u odgovarajućem organu.

[0308] Izlaganje, isto tako, obezbeđuje postupke za lečenje i/ili ublažavanje fibroznog stanja pluća. U nekim aspektima, postupak obuhvata primenu ActRII-vezujućeg proteina (npr., anti-ActRII antitelo kao što je, antitelo koje specifično vezuje ActRII, i njegovi fragmenti i varijante i derivati) subjektu koji boluje ili je u riziku od razvoja fibroznog stanja pluća. U nekim aspektima, plućna fibroza je idiopatska, farmakološki indukovana, radijaciono indukovana, hronična opstruktivna bolest pluća (COPD), ili hronična astma. Fibrozna stanja pluća koja se mogu lečiti obuhvataju jednog ili više članova iz grupe koju čine: uobičajeni intersticijalni pneumonitis (UIP), intersticijalna bolest pluća, kriptogeni fibrozirajući alveolitis (CFA), i bronhiektazis. U nekim aspektima, lečeno fibrozno stanje pluća je stanje povezano sa inflamatornim poremećajem pluća, npr., astma, i/ili hronična opstruktivna bolest pluća (COPD).

[0309] U posebnim aspektima, izlaganje obezbeđuje postupak lečenja i/ili ublažavanja plućne fibroze koji obuhvata primenjivanje ActRII-vezujućeg proteina subjektu koji ima ili je u riziku od razvoja, plućne fibroze. Dalje je obezbeđena primena ActRII-vezujućeg proteina, kako je ovde obezbeđen, u proizvodnji leka za lečenje ili ublažavanje plućne fibroze.

[0310] U nekim aspektima, fibrozno stanje pluća lečeno sa ActRII-vezujućim proteinom (npr., anti-ActRIIA antitelo i anti-ActRIIB antitelo) je član iz grupe koju čine: akutni respiratorni distres sindrom, hronična astma, akutni plućni sindrom, bronhoplućna displazija, plućna hipertenzija (npr., idiopatska plućna hipertenzija (IPH)), histiocitoza X pneumokonioza, Kaplanova bolest, reumatoidna bolest, i sistemska skleroza.

[0311] U nekim aspektima, ovde dato fibrozno stanje pluća lečeno sa ActRII-vezujućim proteinom (npr., anti-ActRIIA antitelo i anti-ActRIIB antitelo) je stanje povezano sa autoimunim poremećajem vezivnog tkiva. U nekim aspektima, autoimuni poremećaj vezivnog tkiva je izdvojen iz grupe, koju čine: sarkoidoza, reumatoidni artritis, skleroderma i sistemski lupus eritematozus (SLE). U dodatnim aspektima, fibrozno stanje pluća je stanje povezano sa bolešću, toksinom, insultom, ili medicinskim lečenjem. Tako, u nekim aspektima, fibrozno stanje pluća je stanje povezano sa jednim ili više članova grupe, koju čine: izlaganje toksinima i iritansima uključujući, inhalacione rizike na radnom mestu (npr., prašina, azbest, silika, boksit, gvožđe, pamuk, talk, i ugljena prašina), toksine (npr., amijodaron, karmustin, hloramfenikol, heksametonijum), dim cigareta, i zagađivače životne sredine. U dodatnim aspektima, lečeno fibrozno stanje pluća je stanje povezano sa infektivnom bolesti. U posebnim aspektima, infektivna bolest je stanje povezano sa hroničnom infekcijom.

[0312] U dodatnim aspektima, lečeno fibrozno stanje pluća je stanje povezano sa medicinskim lečenjem. U posebnim aspektima, medicinsko lečenje je izdvojeno od: hirurške intervencije, radijacione terapije, i terapije lekovima. U sledećim aspektima, terapija lekovima je hemoterapija. U sledećim aspektima, hemoterapija uključuje primenjivanje hemoterapeutskih agenasa izdvojenih iz grupe, koju čine bleomicin, metotreksat, amijodaron, busulfan, nitrozourea, i nitrofurantoin.

[0313] Takođe, obezbeđeni su postupci za lečenje i/ili ublažavanje plućne hipertenzije ili idiopatske plućne fibroze (IPF). U nekim primerima, postupak obuhvata primenjivanje ActRII-vezujućeg proteina (npr., anti-ActRII antitela kao što je ActRII-antitelo u punoj dužini i fragment ActRII-vezujućeg antitela, kao i njegove varijante i derivati) subjektu koji boluje od ili je u riziku od razvoja plućne hipertenzije ili IPF. U nekim primerima, ActRII-vezujući protein ili farmaceutska kompozicija koja sadrži ActRII-vezujući protein se primenjuje da leči, sprečava, i/ili ublaži plućnu hipertenziju. U nekim primerima, ActRII-vezujući protein ili farmaceutska kompozicija koja sadrži ActRII-vezujući protein se primenjuje da leči, sprečava, i/ili ublaži IPF. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein ili farmaceutska kompozicija koja sadrži ActRII-vezujući-protein se primenjuje subjektu koji boluje od ili je u riziku od razvoja plućne hipertenzije ili IPF.

[0314] Izlaganje takođe obezbeđuje postupke za lečenje i/ili ublažavanje stanja fibroze jetre. U nekim aspektima, postupak obuhvata primenjivanje ActRII-vezujućeg proteina ili efektivne količine farmaceutske kompozicije koja sadrži ActRII-vezujući protein subjektu koji ima ili je u riziku od razvitka fibroznog stanja jetre. Dalje je obezbeđena upotreba ActRII-vezujućeg proteina kakav je ovde obezbeđen u proizvodnji leka za lečenje ili ublažavanje fibroznog stanja jetre. Fibrozna stanja jetre koja se mogu lečiti korišćenjem ovde obezbeđenih ActRII-vezujućih proteina obuhvataju jedan ili više člnova grupe, koju čine: steatoza (npr., ne-alkoholni steatohepatitis (NASH), bolest masne jetre, holestatska bolest jetre (npr., primarna bilijarna ciroza (PBC)), ciroza jetre, alkoholno indukovana fibroza jetre, fibroza jetre indukovana infekcijom, oštećenje žučnog kanala, bilijarna fibroza, kongenitalna fibroza jetre, autoimuni hepatitis, i holangiopatija. U sledećim aspektima, fibroza jetre indukovana infekcijom je indukovana bakterijskom ili virusnom infekcijom.

[0315] U dodatnom aspektu, fibrozno stanje jetre koje se može lečiti sa ovde obezbeđenim ActRII-vezujućim proteinom je jedan ili više člnova grupe, koju čine: fibroza jetre povezana sa virusnom infekcijom (npr., hepatitis (hepatitis C, B i D), autoimuni hepatitis, ne-alkoholna bolest masne jetre (NAFLD), progresivna masivna fibroza, alkoholizam, i izlaganje toksinima ili iritansima (npr., alkohol, farmaceutski lekovi i toksini iz životne sredine).

[0316] Izlaganje, isto tako, obezbeđuje postupke za lečenje i/ili ublažavanje fibroze srca. U nekim aspektima, postupak obuhvata primenjivanje ActRII-vezujućeg proteina ili efektivne količine farmaceutske kompozicije koja sadrži ActRII-vezujući protein subjektu koji boluje od ili je u riziku od razvoja fibroznog stanja kardiovaskularnog sistema. U nekim implementacijama, fibroza srca je endomiokardijalna fibroza ili idiopatska miokardiopatija. U nekim implementacijama, fibroza kože je skleroderma, post-traumatska, operativno kutano ožiljavanje, keloidi, ili formiranje kožnih keloida. U nekim implementacijama, fibroza oka je glaukom, skleroza očiju, ožiljavanje konjunktiva, ožiljavanje rožnjače, ili pteriygijum. U nekim implementacijama, retroperitonealna fibroza je idiopatska, farmakološki indukovana ili indukovana zračenjem. U nekim implementacijama, cistična fibroza je cistična fibroza pankreasa ili cistična fibroza pluća. U nekim implementacijama, injekciona fibroza se javlja kao komplikacija intramišićne injekcije. Dalje je obezbeđena primena ActRII-vezujućeg proteina, kako je ovde dato, u proizvodnji leka za lečenje ili ublažavanje fibroznog stanja kardiovaskularnog sistema.

[0317] Isto tako, obezbeđeni su postupci za lečenje i/ili ublažavanje bolesti ili stanja oka koji uključuju primenjivanje ActRII-vezujućeg proteina subjektu kome je to neophodno. U posebnim aspektima, očna bolest ili stanje je glaukom. U nekim aspektima, očna bolest je retinopatija. U još nekim aspektima, očna bolest je dijabetična retinopatija.

[0318] U još nekim aspektima, izlaganje obezbeđuje postupke za lečenje i/ili ublažavanje stanja fibroze oka (npr., fibroza oka, oftalmičke fibroze, i fibroze koje su povezane sa disfunkcijom retine). Tako, u nekim instancama, postupak obuhvata primenjivanje ActRII-vezujućeg proteina subjektu koji boluje od ili je u riziku od razvoja fibroznog stanja oka. Dalje je obezbeđena primena ActRII-vezujućeg proteina, na ovde obezbeđen način, za proizvodnju leka za lečenje ili ublažavanje fibroznog stanja kardiovaskularnog sistema.

[0319] Fibrozna stanja oka koja se mogu lečiti prema ovde obezbeđenim postupcima, mogu da se jave kao odgovor na povredu, kao što su mehaničke rane (npr., fibroza povezana sa alkalnim opekotinama) ili različite metaboličke nepravilnosti (uključujući, npr., odgovori na inflamaciju, ishemija, i degenerativne bolesti). U nekim aspektima, izlaganje obezbeđuje postupke za lečenje fibroze povezane sa hirurškom intervencijom na oku. U još nekim aspektima, fibroza je stanje povezano sa postoperativnim ožiljavanjem u stanju oka. U sledećim aspektima, postoperativno ožiljavanje je stanje povezano sa hirurškom intervencijom koje uključuje, ponovno povezivanje retine, ekstrakciju katarakte ili proceduru drenaže.

[0320] U nekim aspektima, izlaganje obezbeđuje postupak lečenja i/ili ublažavanja fibroznog stanja oka koje je povezano sa jednim ili više članova iz grupe, koju čine: makularni edem (npr., dijabetični makularni edem), bolest suvog oka, fibroza sočiva, fibroza strome rožnjače ili endotelijuma, ožiljavanje u rožnjači i konjunktivi, fibrovaskularno ožiljavanje, fibroza retine, i glioza retine.

[0321] U nekim aspektima, izlaganje obezbeđuje postupak za lečenje fibroznog stanja oka koje je povezano sa makularnom degeneracijom. U nekim implementacijama, lečeno fibrozno stanje je stanje povezano sa makularnom degeneracijom koja je povezana sa starenjem. U nekim implementacijama, lečeno stanje je stanje povezano sa vlažnom makularnom degeneracijom. U nekim implementacijama, lečeno stanje je stanje povezano sa suvom makularnom degeneracijom.

[0322] U nekim aspektima, izlaganje obezbeđuje postupak za lečenje i/ili ublažavanje inflamatorne bolesti ili stanja koje obuhvata primenjivanje ActRII-vezujućeg proteina subjektu kome je to neophodno. Dalje je obezbeđena primena ActRII-vezujućeg proteina kao je ovde obezbeđen za proizvodnju leka za lečenje ili ublažavanje inflamatorne bolesti ili stanja. U nekim aspektima, inflamatorna bolest ili stanje je inflamatorni kancer, inflamacija povezana sa fibrozom, inflamacija povezana sa aterosklerozom, astma ili autoimuni poremećaj.

[0323] Dodatno su obezbeđeni postupci za lečenje i/ili ublažavanje kardiovaskularne bolesti ili stanja. Dalje je obezbeđena primena ActRII-vezujućeg proteina kakav je ovde obezbeđen u proizvodnji leka za lečenje ili ublažavanje kardiovaskularne bolesti ili stanja. U nekim primerima, postupak obuhvata lečenje ili ublažavanje kardiovaskularne bolesti ili stanja primenjivanjem ActRII-vezujućeg proteina subjektu kome je to neophodno. U nekim aspektima, kardiovaskularna bolest ili stanje je anemija, kongestivna srčana slabost, ventrikularna disfunkcija, vaskularna kalcifikacija, plućna hipertenzija, arteriska restenoza, ili fibroza miokarda.

[0324] U nekim aspektima, izlaganje obezbeđuje postupak za lečenje i/ili ublažavanje plućne bolesti ili stanja koji obuhvata primenjivanje ActRII-vezujućeg proteina subjektu kome je to neophodno. Dalje je obezbeđena primena ActRII-vezujućeg proteina kakav je ovde obezbeđen u proizvodnji leka za lečenje ili ublažavanje plućne bolesti ili stanja.

[0325] U nekim aspektima, izlaganje obezbeđuje postupak za lečenje i/ili ublažavanje muskuloskeletne bolesti ili stanja koji obuhvata primenjivanje efektivne doze ActRII-vezujućeg proteina subjektu kome je to neophodno. Dalje je obezbeđena primena ActRII-vezujućeg proteina kakav je ovde obezbeđen u proizvodnji leka za lečenje ili ublažavanje muskuloskeletne bolesti ili stanja. Primeri ActRIIB-povezanih stanja koja se mogu lečiti i/ili ublažiti primenjivanjem efektivne doze ActRII-vezujućeg proteina (npr., anti-ActRIIB antitelo) obuhvataju: neuromuskularne poremećaje (npr., muskularnu distrofiju i mišićnu atrofiju), kongestivnu opstruktivnu bolest pluća ili plućni emfizem (i povezano gubljenje mišićne mase), sindrom mišićnog gubljenja, sarkopeniju, kaheksiju, poremećaje adipoznog tkiva (npr., gojaznost), tip 2 dijabetes, i koštanu degenerativnu bolest (npr., osteoporoza). Primena ActRII-vezujućeg proteina kakav je ovde obezbeđen u proizvodnji leka za lečenje ili ublažavanje svake od ovih bolesti ili stanja je ovde obezbeđena.

[0326] Drugi primeri stanja povezanih sa ActRII koja se mogu lečiti i/ili ublažiti primenjivanjem efektivne doze ActRII-vezujućeg proteina (npr., anti-ActRIIB antitelo) obuhvataju muskulodegenerativne i neuromuskularne poremećaje, i osteoporozu.

[0327] Obezbeđeni ActRII-vezujući proteini omogućavaju efektivan način da se poveća mišićna masa u drugim neuromuskularnim bolestima ili stanjima gde je neophodan mišićni rast. Na primer, u amiotrofičnoj lateralnoj sklerozi (ALS). Druge neuromuskularne bolesti u kojima ActRII-vezujući proteini mogu biti od koristi, uključuju: paralizu zbog povrede kičmene moždine ili šloga; denervaciju zbog traume ili degeneracije, metaboličku ili inflamatornu neuropatiju; motornu bolest neurona odraslih; autoimunu motornu neuropatiju sa multifokalnim blokom sprovođenja; i infantilnu ili juvenilnu spinalnu mišićnu atrofiju.

[0328] U drugim aspektima, izlaganje obezbeđuje postupke za indukovanje formiranja kosti i/ili hrskavice, sprečavanje gubitka kosti, povećanje koštane mineralizacije ili sprečavanje demineralizacije kosti. Na primer, obezbeđeni ActRII-vezujući proteini imaju primenu u lečenju osteoporoze i zarastanju preloma kostiju i defekata hrskavice kod subjekta (npr., ljudi i životinje). U nekim aspektima, izlaganje obezbeđuje postupak za isceljenje koštanih fraktura i hrskavice kod subjekta. U drugom aspektu, obezbeđeni postupci i kompozicije se primenjuju u lečenju stanja koja dovode do gubitka koštanog tkiva, kao što je: osteoporoza, hiperparatiroidizam, Cushingova bolest, tirotoksikoza, hronično stanje dijareje ili malapsorpcija, ili anoreksija nervoza.

[0329] U dodatnim aspektima, izlaganje obezbeđuje postupak za lečenje neurološkog poremećaja ili stanja koji obuhvata primenjivanje efektivne doze ActRII-vezujućeg proteina subjektu kome je to neophodno. Dalje je obezbeđena primena ActRII-vezujućeg proteina kakav je ovde obezbeđen u proizvodnji leka za lečenje ili ublažavanje neurološkog poremećaja ili stanja. U nekim aspektima, neurološki poremećaj ili stanje je povezano sa smrću neurona. U nekim aspektima, neurološki poremećaj ili stanje je Parkinsonova bolest, ALS; atrofija mozga, ili demencija.

[0330] U dodatnim aspektima, izlaganje obezbeđuje postupak za lečenje metaboličkog poremećaja ili stanja koji obuhvata primenjivanje ActRII-vezujućeg proteina subjektu kome je to neophodno. Dalje je obezbeđena primena ActRII-vezujućeg proteina kakav je ovde obezbeđen u proizvodnji leka za lečenje ili ublažavanje metaboličkog poremećaja ili stanja. U nekim aspektima, metabolički poremećaj ili stanje je stanje povezano sa dijabetesom. U nekim aspektima, metabolički poremećaj ili stanje je gojaznost. U sledećim aspektima, metabolički poremećaj ili stanje je hipertrofična gojaznost. U nekim aspektima, metabolički poremećaj ili stanje je kaheksija kao posledica kancera ili gubitak mišićne mase.

[0331] U drugim aspektima, izlaganje obezbeđuje pozicije i postupke za regulisanje sadržaja telesnih masti kod subjekta i za lečenje ili prevenciju stanja koja su u vezi sa tim, a naročito, stanja koja su u vezi sa tim a dovode do narušavanja zdravlja.

[0332] Kako je ovde obezbeđeno, regulisanje (kontrolisanje) telesne težine može se odnositi na smanjivanje ili povećavanje telesne težine, smanjivanje ili povećavanje stope dobijanja na težini, smanjivanje ili povećavanje stope gubljenja na težini, i, isto tako, obuhvata aktivno održavanje, ili ne značajno menjanje telesne težine (npr., prema spoljašnjim ili unutrašnjim uticajima koji bi na drugi način mogli povećati ili smanjiti telesnu težinu). Prema jednom aspektu, izlaganje obezbeđuje postupak regulisanja telesne težine primenjivanjem subjektu (npr., čovek) kome je to neophodno, ovde obezbeđenog ActRII-vezujućeg proteina. U jednom aspektu, izlaganje obezbeđuje postupak za smanjivanje telesne težine i/ili smanjivanje dobijanja na težini kod subjekta, i preciznije, za lečenje ili ublažavanje gojaznosti kod pacijenta u riziku od problema sa gojaznošću. U drugom aspektu, izlaganje obezbeđuje postupak i jedinjenja za lečenje subjekta koji ne može da dobije na težini ili je zadrži (npr., životinja sa sindromom trošenja). Takvi postupci su efektivni da povećaju telesnu težinu i/ili masu, ili da smanje težinu i/ili izgube masu, ili da poboljšaju stanja povezana sa ili prouzrokovana neželjenom niskom (npr., nezdravom) telesnom težinom i/ili masom. Obezbeđeni ActRIIB-vezujući proteini se dalje mogu primeniti u vidu terapeutskog agensa za usporavanje ili sprečavanje razvoja tip II dijabetesa i metaboličkog sindroma.

[0333] U naročitim aspektima, izlaganje obezbeđuje postupak lečenja i/ili ublažavanja stanja povezanih sa dijabetesom koji obuhvata primenjivanje ActRII-vezujućeg proteina subjektu koji je u riziku od razvoja dijabetesa i/ili stanja povezanog sa dijabetesom. Dalje je obezbeđena primena ActRII-vezujućeg proteina kakav je ovde obezbeđen u proizvodnji leka za lečenje ili ublažavanje dijabetesa ili stanja povezanih sa dijabetesom. U jednom aspektu, stanje povezano sa dijabetesom je dijabetična neuropatija, dijabetična retinopatija, dijabetična nefropatija, dijabetična vaskulopatija ili dijabetična mikroangiopatija.

[0334] U dodatnim aspektima, izlaganje obezbeđuje postupak za podsticanje zarastanja rana koji obuhvata primenjivanje ActRII-vezujućeg proteina subjektu kome je to neophodno. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein se primenjuje subjektu da bi se smanjilo formiranje ožiljaka povezano sa zarastanjem rane. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein se primenjuje subjektu koji je u riziku da razvije hipertrofični ožiljak ili keloid.

[0335] Dodatno su obezbeđeni postupci antagonizovanja ActRII aktivnosti u patološkom stanju koje je povezano sa ActRII ekspresijom i/ili povećanim ActRII signaliziranjem. U nekim primerima, postupak obuhvata primenjivanje ActRII-vezujućeg proteina (npr., anti-ActRII antitelo kao što je, anti-ActRII-antitelo u punoj dužini ili fragment ActRII-vezujućeg antitela) subjektu kome je to neophodno. U nekim aspektima, patološko stanje je muskuloskeletna bolest ili poremećaj, kao što je mišićna atrofija. U jednom aspektu, patološko stanje je fibrozna bolest, na primer, pluća ili jetre. U još nekim aspektima, patološko stanje je dijabetes. U nekim aspektima, patološko stanje je gojaznost (npr., hipertrofična gojaznost). U dodatnim aspektima, patološko stanje je plućna hipertenzija ili idiopatska plućna fibroza (IPF). U nekim aspektima, patološko stanje je očna bolest, kao što je dijabetična retinopatija. U nekim aspektima, patološko stanje je kancer, kao što je karcinom (npr., kožni karcinomi bazalnih i skvamoznih ćelija, i karcinom glave i vrata, i karcinom bubrežnih ćelija), mijelom (npr., multipli mijelom), kolorektalni kancer, ili kancer koji dovodi do gubitka koštanog tkiva.

[0336] Postupci antagonizovanja ActRIIB aktivnosti u patološkom stanju koje je povezano sa ActRIIB ekspresijom i/ili povećanim ActRIIB signaliziranjem su takođe obezbeđeni. U nekim primerima, postupak obuhvata primenjivanje ActRII-vezujućeg proteina (npr., anti-ActRII antitelo kao što je, anti-ActRIIB-antitelo u punoj dužini i fragment ActRIIB-vezujućeg antitela, i njihove varijante i derivati) subjektu kome je to neophodno. U nekim aspektima, patološko stanje je muskuloskeletna bolest ili poremećaj, kao što je mišićna atrofija. U nekim aspektima, patološko stanje je fibrozna bolest, na primer, pluća ili jetre. U nekim aspektima, patološko stanje je dijabetes. U nekim aspektima, patološko stanje je gojaznost (npr., hipertrofična gojaznost). U dodatnim aspektima, patološko stanje je plućna hipertenzija ili idiopatska plućna fibroza (IPF). U nekim aspektima, patološko stanje je očna bolest, kao što je dijabetična retinopatija. U nekim aspektima, patološko stanje je kancer, kao što je karcinom (npr., kožni karcinomi bazalnih i skvamoznih ćelija, i karcinom glave i vrata), mijelom, karcinom bubrežnih ćelija kolorektalni kancer, ili kancer koji dovodi do gubitka koštanog tkiva.

[0337] Dodatno su obezbeđeni postupci antagonizovanja ActRIIA aktivnosti u patološkom stanju koje je povezano sa ActRIIA ekspresijom i/ili povećanim ActRIIA signaliziranjem. U nekim primerima, postupak obuhvata primenjivanje ActRII-vezujućeg proteina (npr., anti-ActRII antitela kao što je, anti-ActRIIA-antitelo u punoj dužini ili fragment ActRIIA-vezujućeg antitela) subjektu kome je to neophodno. U nekim aspektima, patološko stanje je muskuloskeletna bolest ili poremećaj, kao što je mišićna atrofija. U jednom aspektu, patološko stanje je fibrozna bolest. U nekim aspektima, patološko stanje je fibrozna bolest, na primer, pluća ili jetre. U još nekim aspektima, patološko stanje je fibrozna bolest pluća ili jetre. U još nekim aspektima, patološko stanje je dijabetes. U nekim aspektima, patološko stanje je gojaznost (npr., hipertrofična gojaznost). U dodatnim aspektima, patološko stanje je plućna hipertenzija ili idiopatska plućna fibroza (IPF). U nekim aspektima, patološko stanje je očna bolest, kao što je dijabetična retinopatija. U nekim aspektima, patološko stanje je kancer, kao što je karcinom (npr., kožni karcinomi bazalnih i skvamoznih ćelija, i karcinom glave i vrata), mijelom (npr., multipli mijelom), kolorektalni kancer, ili kancer koji dovodi do gubitka koštanog tkiva.

[0338] Dodatno su obezbeđeni postupci antagonizovanja ActRIIB i ActRIIA aktivnosti u patološkom stanju koje je povezano sa ActRIIB i/ili ActRIIA ekspresijom i/ili povećanim ActRIIB i/ili ActRIIA signaliziranjem. U nekim primerima, postupak obuhvata primenjivanje ActRII-vezujućeg proteina (npr., anti-ActRII antitelo kao što je anti-ActRII-antitelo u punoj dužini ili fragment ActRII-vezujućeg antitela) subjektu kome je to neophodno. U nekim aspektima, patološko stanje je muskuloskeletna bolest ili poremećaj, kao što je mišićna atrofija. U jednom aspektu, patološko stanje je fibrozna bolest. U nekim aspektima, patološko stanje je fibrozna bolest. U nekim aspektima, patološko stanje je fibrozna bolest, na primer, pluća ili jetre. U još nekim aspektima, patološko stanje je fibrozna bolest pluća ili jetre. U još nekim aspektima, patološko stanje je dijabetes. U nekim aspektima, patološko stanje je gojaznost (npr., hipertrofična gojaznost). U dodatnim aspektima, patološko stanje je plućna hipertenzija ili idiopatska plućna fibroza (IPF). U nekim aspektima, patološko stanje je očna bolest, kao što je dijabetična retinopatija. U nekim aspektima, patološko stanje je kancer, kao što je karcinom (npr., kožni karcinomi bazalnih i skvamoznih ćelija, i karcinom glave i vrata), mijelom (npr., multipli mijelom), kolorektalni kancer, ili kancer koji dovodi do gubitka koštanog tkiva.

[0339] U dodatnim aspektima, izlaganje obezbeđuje postupke lečenja i/ili ublažavanje kancera ili stanja povezanog sa kancerom tretmanom istog, koji obuhvataju primenjivanje ActRII-vezujućeg proteina (npr., antiActRII antitela ili njegovog ActRII-vezujućeg fragmenta) subjektu kome je to neophodno. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein je anti-ActRIIB antitelo ili njegov ActRIIB-vezujući fragment. Dalje je obezbeđena primena ActRII-vezujućeg proteina kakav je ovde obezbeđen u proizvodnji leka za lečenje ili ublažavanje kancera ili stanja povezanog sa kancerom. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein je anti-ActRIIA antitelo ili njegov ActRIIA-vezujući fragment. U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein je antitelo koje vezuje ActRIIB i ActRIIA ili njihove ActRIIB i ActRIIA-vezujuće fragmente. U nekim aspektima, subjekt boluje od kancera izdvojenog iz grupe koju čine: melanom, kancer uterusa, kancer pluća, ovarijalni kancer, kancer dojke, kancer kolona, kancer pankreasa i sarkom. U naročitim aspektima, subjekt boluje od karcinoma (npr., kožni karcinomi bazalnih i skvamoznih ćelija, i karcinom glave i vrata), mijeloma, kolorektalnog kancera, ili kancera koji dovodi do gubitka koštanog tkiva.

[0340] U nekim aspektima, postupak obuhvata dovođenje u kontakt ćelije kancera, stromalne ćelije povezane sa tumorom, ili endotelijalne ćelije koja ekspresuje ActRII npr., ActRIIB i/ili ActRIIA), sa ActRII-vezujućim proteinom koji specifično vezuje ActRII. U nekim instancama, postupak obuhvata dovođenje u kontakt aktivina A sa ActRII-vezujućim proteinom. U drugim aspektima, tumorska ćelija je od kancera izdvojenog iz grupe, koju čine: mijelofibroza, mijelom (npr., multipli mijelom), pituitarni kancer. U drugom aspektu, kancer je kancer dojke, gastrointestinalni kancer, ili karcinom (npr., karcinomi bazalnih i skvamoznih ćelija). U još jednom aspektu, kancer je kancer koji dovodi do gubitka koštanog tkiva. U nekim aspektima, tumorska ćelija je iz kancerske linije.

[0341] Izlaganje obezbeđuje postupke koji obuhvataju primenjivanje terapeutski efektivne količine ActRII-vezujućeg proteina, samog ili u kombinaciji sa jednom ili više dodatnih terapija (npr., jedan ili više dodatnih terapeutskih agenasa) subjektu koji boluje od, ili je u riziku da razvije stanje fibroze. Izlaganje još obezbeđuje kompozicije za primenu ActRII-vezujućeg proteina samog ili u kombinaciji sa drugim agensom za izradu jednog ili više lekova za korišćenje u lečenju (npr., prevenciji), i/ili ublažavanju ActRII-posredovane bolesti i/ili stanja (npr., mišićni poremećaji kao degenerativna mišićna bolest, mišićna distrofija, mišićna atrofija, ili poremećaji gubitka mišićne mase; stanje fibroze (npr., stanje fibroze jetre, pluća, vaskularnog sistema i/ili oka, kao miokardijalna fibroza, i idiopatska plućna fibroza (IPF)); metaboličke bolesti (npr., tip II dijabetesna insulinska rezistencija, hiperglikemija, i gojaznost); inflamatorne bolesti ili stanja, autoimune bolesti, kardiovaskularne bolesti (npr., kongestivna srčana slabost, i hipertenzija); bolesti oka kao što je makularna degeneracija koja je povezana sa starenjem; bolest pluća, muskuloskeletna bolest, skeletna bolest kao što je osteoporoza; neurološka bolest; zarastanje rana; gubitak težine; i kancer (npr., karcinom, mijelom, kancer koji indukuje gubitak kosti, pituitarni kancer, i gastrointestinalni kancer)).

[0342] Isto tako, obezbeđeno je korišćenje ovde obezbeđenog ActRII-vezujućeg proteina za dijagnostičko praćenje nivoa proteina (npr., ActRIIB i/ili ActRIIA nivoa) u krvi ili tkivu kao deo procedure kliničkog testiranja, npr., za određivanje efikasnosti datog režima lečenja. Na primer, detekcija se može olakšati kuplovanjem ActRII-vezujućeg proteina sa detektabilnom supstancom. Primeri detektabilnih supstanci obuhvataju razne enzime, prostetične grupe, fluorescentne materijale, luminescentne materijale, bioluminescentne materijale, i radioaktivne materijale. Primeri pogodnih enzima obuhvataju: peroksidazu iz rena, alkalnu fosfatazu, βgalaktozidazu, ili acetilholinesterazu; primeri pogodnih kompleksa sa prostetičnim grupama uključuju streptavidin/biotin i avidin/biotin; primeri pogodnih fluorescentnih materijala obuhvataju umbelliferon, fluorescein, fluorescein izotiocijanat, rodamin, dihlorotriazinilamin fluorescein, danzil hlorid ili fikoeritrin; i primeri luminescentnih materijala uključuju luminol; primeri bioluminescentnih materijala uključuju luciferazu, luciferin, i ekvorin; i primeri pogodnih radioaktivnih materijala obuhvataju:<125>I,<131>I,<35>S ili<3>H.

Farmaceutske kompozicije i postupci primenjivanja

[0343] Postupci za proizvodnju i primenjivanje ActRII-vezujućeg proteina subjektu kome je to neophodno su poznati ili ih stručna lica u ovoj oblasti mogu jednostavno determinisati. Način primenjivanja ActRII-vezujućih proteina može biti, na primer, oralni, parenteralni, inhalacioni ili površinski. Izraz parenteralni obuhvata, npr., intravensko, intraarterijalno, intraperitonealno, intramuskularno, intraokularno, subkutano, rektalno, ili vaginalno primenjivanje. Dok su ovi oblici primenjivanja jasno razmotreni unutar okvira izlaganja, drugi primer oblika primene bio bi rastvor za injekcije, posebno za intravensko ili intraarterijalno injektiranje ili aplikovanje kap po kap. Obično, pogodna farmaceutska kompozicija može da obuhvati pufer (npr., acetatni, fosfatni ili citratni pufer), surfaktant (npr., polisorbat), opciono sredstvo za stabilizaciju (npr., humani albumin), itd. U drugim postupcima, koji su kompatibilni sa ovdašnjim izlaganjem, ovde obezbeđeni ActRII-vezujući proteini mogu da se oslobode direktno u organ i/ili mesto fibroze ili tumora, na koji način se povećava izlaganje obolelog tkiva terapeutskom agensu. U jednom aspektu, primenjivanje je direktno u vazdušne puteve, npr., inhalacijom ili intranazalnim primenjivanjem.

[0344] Kako je ovde diskutovano, ActRII-vezujući proteini mogu da se primene u farmaceutski efektivnoj količini za in vivo lečenje ActRII-posredovanih bolesti i stanja uključujući, ali bez ograničenja, mišićne poremećaje, kao što su degenerativna mišićna bolest, mišićna distrofija, mišićna atrofija, ili poremećaji gubitka mišićne mase; fibrozno stanje (npr., fibrozno stanje jetre, pluća, vaskularnog sistema i/ili oka, kao što je miokardijalna fibroza, i idiopatska plućna fibroza (IPF)); metabolička bolest (npr., tip II dijabetesna insulinska rezistencija, hiperglikemija, i gojaznost); inflamatorna bolest ili stanja, autoimuna bolest, kardiovaskularna bolest (npr., kongestivna srčana slabost, i hipertenzija); bolest oka kao što je makularna degeneracija povezana sa starenjem; bolest pluća, muskuloskeletna bolest, skeletna bolest kao osteoporoza; neurološka bolest; zarastanje rana; gubitak težine; i kancer (npr., karcinom, mijelom, kancer koji dovodi do gubitka koštane mase, pituitarni kancer, i gastrointestinalni kancer). U tom pogledu, shvatiće se da se izloženi ActRII-vezujući proteini mogu formulisati na takav način da olakšaju primenjivanje i podstaknu stabilnost aktivnog agensa. Farmaceutske kompozicije prema izlaganju mogu uključiti farmaceutski prihvatljiv, ne-toksičan, sterilan nosač kao što je fiziološki slani rastvor, ne-toksični puferi, konzervansi i slično. Za potrebe ove prijave, farmaceutski efektivna količina ActRII-vezujućeg proteina, konjugovanog ili nekonjugovanog, označava količinu koja je dovoljna da se postigne efektivno vezivanje za ActRII i da se postigne benefit, npr., ublažavanje simptoma bolesti ili stanja ili da se detektuje supstanca ili ćelija. Pogodne formulacije za primenu u ovde izloženim terapeutskim postupcima su opisane u Remington’s Pharmaceutical Sciences (Mack Publishing Co.) 16th ed. (1980).

[0345] Izvesne ovde obezbeđene farmaceutske kompozicije mogu se oralno primeniti u prihvatljivom doznom obliku koji uključuje, npr., kapsule, tablete, vodene suspenzije ili rastvore. Izvesne farmaceutske kompozicije takođe mogu da se primene putem nazalnog aerosola ili inhalacijom. Takve kompozicije mogu da se pripreme u vidu rastvora u fiziološkom rastvoru, koristeći benzil alkohol ili duge prikladne konzervanse, podstrekače absorpcije radi uvećanja bioraspoloživosti, i/ili druge konvencionalne agense za solubilizaciju ili disperziju.

[0346] Količina ActRII-vezujućeg proteina (npr., antitelo koje specifično vezuje ActRIIB i/ili ActRIIA) koja se može kombinovati sa materijalima nosačima da bi se proizveo pojedinačni dozni oblik će varirati u zavisnosti od subjekta koji se leči i posebnog načina primene. Kompozicija se može primeniti u jednoj dozi, višestrukim dozama ili u toku utvrđenog vremenskog perioda u vidu infuzije. Režimi doziranja se takođe mogu podesiti da bi se obezbedio optimalan željeni odgovor (npr., terapeutski ili profilaktički odgovor).

[0347] ActRII-vezujući proteini koji su ovde obezbeđeni mogu da se primene ljudima ili drugom subjektu prema prethodno pominjanim postupcima lečenja, u količini koja je dovoljna da proizvede terapeutski efekat. ActRII-vezujući proteini koji su ovde obezbeđeni mogu da se primene ljudima ili životinjama u konvencionalnom doznom obliku koji je pripremljen kombinovanjem ActRII-vezujućih proteina sa konvencionalnim farmaceutski prihvatljivim nosačem ili diluentom prema poznatim tehnikama. Oblik i osobine farmaceutski prihvatljivog nosača ili diluenta mogu biti diktirane količinom aktivnog sastojka sa kojim treba da bude ukombinovan, načinom primenjivanja i drugim dobro-poznatim promenljivim. Takođe se može koristiti i koktel koji sadrži jedan ili više različitih ActRII-vezujućih proteina.

[0348] Terapeutski efektivne doze kompozicija sa ActRII-vezujućim proteinima za lečenje ActRII-posredovane bolesti ili stanja, kao što su degenerativna mišićna bolest, mišićna distrofija, mišićna atrofija, ili poremećaji gubitka mišićne mase; fibrozno stanje; inflamatorna, autoimuna, kardiovaskularna, plućna, muskuloskeletna, skeletna, očna, neurološka, ili metabolička bolest ili stanje; gojaznost; zarastanje rana; i kancer, variraju u zavisnosti od mnogo različitih faktora, uključujući način primene, ciljno mesto, fiziološko stanje subjekta, da li je subjekt čovek ili životinja, druge primenjene lekove, i da li je tretman profilaktički ili terapeutski. Obično, subjekt je čovek, ali se mogu tretirati i sisari koji nisu čovek kao i transgeni sisari. Doziranje u tretmanu može biti titrirano primenom rutinskih postupaka poznatih stručnim licima zbog optimizovanja bezbednosti i efikasnosti.

[0349] Ublažavanje simptoma naročite bolesti ili stanja primenom ActRII-vezujućeg proteina se odnosi na svako smanjenje, bez obzira na to da li je trajno ili privremeno, trajanja ili prolaznosti koje može biti pripisano ili povezano sa primenjivanjem ActRII-vezujućeg proteina.

[0350] Izlaganje, isto tako, obezbeđuje za primenu ActRII-vezujući protein, kao što je, anti-ActRII antitelo, u proizvodnji leka, na primer, za lečenje degenerativne mišićne bolesti, mišićne distrofije, mišićne atrofije, ili poremećaja gubitka mišićne mase; fibroznog stanja; inflamatorne, autoimune, kardiovaskularne, plućne, muskuloskeletne, skeletne, očne, neurološke, ili metaboličke bolest ili stanja; gojaznosti; zarastanja rana; i kancera.

Kombinovane terapije

[0351] U nekim aspektima, ActRII-vezujući protein (npr., anti-ActRII antitelo kao što je ActRII-antitelo u punoj dužini i fragment ActRII-vezujućeg antitela, i njegove varijante i derivati) se primenjuje u kombinaciji sa jednom ili više drugih terapija. Takve terapije uključuju dodatne terapeutske agense kao i druge medicinske intervencije. Primeri terapeutskih agenasa koji se mogu primeniti u kombinaciji sa ovde obezbeđenim ActRII-vezujućim proteinima uključuju, ali bez ograničavanja na ove, anti-SDI-fibrotike, kortikosteroide, anti-inflamatorne agense, inhibitore angiotenzin konvertujućeg enzima, blokatore angiotenzin receptora, diuretike, antidijabetike, imunske supresante, hemoterapeutska sredstva, antimetabolite, i imunomodulatore. U različitim aspektima, ActRII-vezujući protein se primenjuje subjektu pre, u toku, i/ili posle hirurške ekscizije/procedure uklanjanja.

Dijagnostika

[0352] Izlaganje, isto tako, obezbeđuje dijagnostički postupak primenjiv tokom dijagnostikovanja ActRII-posredovanih bolesti ili stanja (npr., mišićni poremećaji, kao što su degenerativna mišićna bolest, mišićna distrofija, mišićna atrofija, ili poremećaji gubitka mišićne mase; fibrozno stanje (npr., fibrozno stanje jetre, pluća, vaskularnog sistema i/ili oka, kao što je miokardijalna fibroza, i idiopatska plućna fibroza (IPF)); metabolička bolest (npr., tip II dijabetesna insulinska rezistencija, hiperglikemija, i gojaznost); inflamatorna bolest ili stanja, autoimuna bolest, kardiovaskularna bolest (npr., kongestivna srčana slabost, i hipertenzija); bolest oka kao što je makularna degeneracija povezana sa starenjem; bolest pluća, muskuloskeletna bolest, skeletna bolest kao osteoporoza; neurološka bolest; zarastanje rana; gubitak težine; i kancer (npr., karcinom, mijelom, kancer koji dovodi do gubitka koštane mase, pituitarni kancer, i gastrointestinalni kancer)), koji obuhvata merenje nivoa ekspresije ActRII (npr., ActRIIA ili ActRIIB) proteina u tkivu ili telesnim tečnostima od pojedinca i poređenje izmerenog nivoa ekspresije sa standardnim ActRII (npr., ActRIIA ili ActRIIB) nivoom ekspresije u normalnom tkivu ili telesnoj tečnosti, pri čemu porast nivoa ekspresije ActRII kada se uporedi sa standardom ukazuje na poremećaj koji se može lečiti ovde obezbeđenim ActRII-vezujućim proteinom, kao što je anti-ActRIIB antitelo u punoj dužini i fragment antigen-vezujućeg antitela kako je ovde obezbeđen.

[0353] Ovde obezbeđeni ActRII-vezujući proteini kao što su, anti-ActRII antitela (npr., ActRII-antitela u punoj dužini i fragment ActRII-vezujućeg antitela, i njihove varijante i derivati) mogu se upotrebiti za testiranje nivoa ActRII (npr., ActRIIB i ActRIIA) u biološkom uzorku primenom klasičnih imunohistoloških postupaka, poznatih stručnim licima u ovoj oblasti (vidi, npr., Jalkanen, et al., J. Cell. Biol. 101:976-985 (1985); Jalkanen et al., J. Cell Biol. 105:3087-3096 (1987)). Drugi postupci na bazi antitela koji se mogu iskoristiti za detekciju ekspresije ActRII proteina (npr., ActRIIB i ActRIIA) uključuju imunološke testove, kao što je enzim povezani imunosorbent test (ELISA), imunoprecipitacija, ili Western blotting.

[0354] Pod "testiranje nivoa ekspresije ActRII proteina" podrazumeva se kvalitativno ili kvantitativno merenje ili određivanje nivoa ActRII proteina u prvom biološkom uzorku bilo direktno (npr., određivanjem ili merenjem apsolutnog nivoa proteina) ili srazmerno (npr., poređenjem sa nivoom polipeptida koji je povezan sa bolešću u drugom biološkom uzorku).

Nivo ekspresije ActRII proteina u prvom biološkom uzorku može se izmeriti ili odrediti poređenjem sa nivoom standarda ActRII proteina, standard se uzima iz drugog biološkog uzorka koji je dobijen od pojedinca koji nema poremećaj ili se određuje izračunavanjem prosečne vrednosti nivoa iz populacije pojedinaca koji nemaju poremećaj. Kao što je poznato u ovoj stručnoj oblasti, kada se jednom ustanovi nivo "standarda" ActRII proteina, može se ponavljano koristiti u vidu standarda za poređenje.

[0355] Pod "biološkim uzorkom" podrazumeva se svaki biološki uzorak koji je dobijen od pojedinca, ćelijska linija, kultura tkiva, ili drugi izvor ćelija koji potencijalno ekspresuje ActRII. U struci su poznati postupci dobijanja biopsija tkiva i telesnih tečnosti od sisara.

Kompleti koji sadrže ActRII-vezujuće proteine

[0356] Ovo izlaganje dalje obezbeđuje komplete koja obuhvataju ActRII-vezujući protein (npr., antitelo koje specifično vezuje ActRII kao što je, ActRII-antitelo u punoj dužini i fragment ActRII-vezujućeg antitela, i njegove varijante i derivate) u prikaldnom pakovanju, i pisani materijal koji se može koristiti za izvođenje ovde opisanih postupaka. Pisani materijal može uključiti svaku od sledećih informacija: instrukcije za upotrebu, rasprave kliničkih studija, listing sporednih efekata, reference naučne literature, insert materijale unutar pakovanja, rezultate kliničkih ispitivanja, i/ili kratke preglede ovog i slično. Pisani materijal može ukazati na ili utvrditi aktivnosti i/ili koristi od kompozicije, i/ili opisati doziranje, primenjivanje, sporedne efekte, interakcije leka, ili druge korisne informacije pružaocu zdravstvene usluge. Takve informacije mogu biti zasnovane na rezultatima različitih ispitivanja, na primer, studijama na eksperimentalnim životinjama koje uključuju in vivo modele i/ili studijama zasnovanim na kliničkim ispitivanjima na ljudima. Komplet dalje može sadržavati drugu terapiju (npr., drugi agens) i/ili pisani materijal kao što je onaj koji je prethodno opisan koji služi da obezbedi informacije koje se tiču druge terapije (npr., drugi agens).

[0357] U izvesnim aspektima, komplet sadrži najmanje jedan prečišćeni ActRII-vezujući protein u jednom ili više kontejnera. U nekim aspektima, kompleti sadrže sve neophodne komponente i/ili u dovoljnoj količini za izvođenje detekcionog testa, uključujući sve kontrole, usmerenja za izvođenje testova, i ma koji neophodan software za analizu i prezentaciju rezultata.

Imunološki testovi

[0358] ActRII-vezujući proteini (npr., antitela koja specifično vezuju ActRII, i ActRII-vezujući fragmenti antitela koja specifično vezuju ActRII, i njihove varijante ili derivati) mogu se ispitati na imunospecifično vezivanje ma kojim postupkom, poznatim u struci. Imunološki testovi koji se mogu iskoristiti obuhvataju, ali nisu ovim ograničeni, kompetitivne i ne-kompetitivne test sisteme koji koriste tehnike kao što su Western blot, radioimunološke testove (REA), ELISA (enzimpovezani imunosorbent test), "sandwich" imunološke testove, imunoprecipitacione testove, precipitinske reakcije, reakcije gel difuzije precipitina, imunodifuzione testove, testove aglutinacije, testove fiksacije komplementa, imunoradiometrijske testove, fluorescentne imunološke testove, ili protein A imunološke testove. Takvi testovi su rutinski i poznati su u struci (vidi, npr., Ausubel et al., eds, (1994) Current Protocols in Molecular Biology (John Wiley & Sons, Inc., NY) Vol.1).

[0359] Ovde obezbeđeni ActRII-vezujući proteini (npr., antitela koja specifično vezuju ActRII i ActRII-vezujući fragmenti antitela koja specifično vezuju ActRII, i njihove varijante ili derivati) mogu se primeniti histološki, kao imunofluorescentni testovi, imunoelektronska mikroskopija ili ne-imunološki testovi, za in situ detekciju ActRII (npr., ActRIIB i ActRIIA) ili konzervisanih varijanti ili njihovih peptidnih fragmenata. In situ detekcija se može ostvariti prema postupcima koji su poznati u struci. Stručna lica u ovoj oblasti moći će da ostvare operativne i optimalne test uslove za svako određivanje primenom rutinskog eksperimentisanja. Postupci pogodni za određivanje karakteristika vezivanja ActRII-vezujućeg proteina su ovde opisani ili su inače poznati u ovoj stručnoj oblasti. Oprema i software dizajniran za takve analize kinetike se mogu kupiti na komercijalnom tržištu (npr., BIACORE®, BIAevaluation® software, GE Healthcare; KINEXA® Software, Sapidyne Instruments).

[0360] Ukoliko nije drugačije indikovano, praktikovanje izlaganja koristi konvencionalne tehnike ćelijske biologije, ćelijske kulture, molekularne biologije, transgene biologije, mikrobiologije, rekombinantne DNA, i imunologije, koje su u okviru veština struke.

[0361] Sledeći primeri su dati kao ilustracija a ne kao vid ograničavanja.

PRIMERI

Primer 1. Izbor, opis i proizvodnja ActRII-vezujućih antitela

[0362] Korišćena je procedura izbora u više krugova za izbor humanih IgG antitela koja vezuju ActRII sa velikim afinitetom i konkurišu sa aktivinom A za vezivanje za humani ActRII, što je detaljnije prikazano u nastavku.

Materijali i postupci

[0363] Antigeni (ActRIIA, ActRIIB, ActRIIA-Fc, i ActRIIB-Fc) su biotinilovani korišćenjem kompleta EZ-Link Sulfo-NHS-Biotinylation od firme Pierce. Koziji anti-human F(ab’)2kappa-FITC (LC-FITC), Extravidin-PE (EA-PE) i streptavidin-633 (SA-633) su nabavljeni od Southern Biotech, Sigma odnosno, Molecular Probes. Streptavidin MicroBeads i MACS LC kolone za razdvajanje su nabavljene od Miltenyi Biotec.

Nativno otkrivanje

[0364] Osam nativnih humanih sintetskih kvaščevih biblioteka, svaka od ~10<9>diverziteta, razmnožene su kako je prethodno opisano (vidi, npr., WO09/036379; WO10/105256; WO12/009568). Za prva dva kruga selekcije je primenjena tehnika sortiranja na magnetnim zrncima koja koristi Miltenyi MACs system, kako je opisano (vidi, npr., Siegel et al., J. Immunol. Meth. 286(1-2):141-153 (2004)). Ukratko, ćelije kvasca (~10<10>ćelija/biblioteci) su inkubirane sa 3 ml 10 nM biotinilovanog monomernog ActRII-Fc antigena (ActRIIB-Fc ili ActRIIA-Fc) tokom 15 minuta na sobnoj temperaturi u FACS puferu za ispiranje (fosfatno puferovan slani rastvor (PBS)/0.1% goveđi serum albumin (BSA)). Posle jednog ispiranja sa 50 ml ledeno-hladnog pufera za ispiranje, ćelijski talog je resuspendovan u 40 mL pufera za ispiranje, i, kvascu su dodata Streptavidin mikro-zrnca (500 µl) i, inkubirano je 15 minuta na 4°C. Dalje, kvasac je sabijen u talog, resuspendovan u 5 mL pufera za ispiranje, i napunjen u Miltenyi LS kolonu. Nakon što je napunjeno 5 mL, kolona je isprana 3 puta sa po 3 ml FACS pufera za ispiranje. Kolona je zatim sklonjena iz magnetnog polja, i kvasac je eluiran sa 5 mL medijuma za rast i onda ostavljen da raste preko noći. Sledeći krugovi sortiranja su izvedeni korišćenjem protočne citometrije. Otprilike se 1x10<8>kvasca istaloži, ispere tri puta sa puferom za ispiranje, i inkubira sa opadajućim koncentracijama biotinilovanog monomernog ili ActRII-Fc fuzionog antigena (100 do 1 nM) u uslovima ravnoteže na sobnoj temperaturi. Kvasac je onda ispran dva puta i bojen sa LC-FITC (razblaženje 1:100) i sa SA-633 (razblaženje 1:500) ili EA-PE (razblaženje 1:50) kao sekundarnim reagensima tokom 15 minuta na 4°C. Posle ispiranja dva puta sa ledenohladnim puferom za ispiranje, ćelije iz taloga se resuspenduju u 0.4 mL pufera za ispiranje i prenesu u epruvete za sortiranje sa prebojavanjem. Sortiranje je izvedeno korišćenjem FACS ARIA sortera (BD Biosciences) i označeni su izborni izlazi da bi se izvršila selekcija za specifične vezivače u odnosu na pozadinsku kontrolu. Naredni krugovi selekcije su izvedeni u cilju smanjivanja broja ne-specifičnih reagens vezivača korišćenjem rastvorljivih membranskih proteina iz CHO ćelija (Vidi, npr., WO14/179363 i Xu et al., Protein Eng. Des. Sel.26(10):663-670 (2013)), i da bi se identifikovali vezivači sa poboljšanim afinitetom za ActRII (ActRIIB ili ActRIIA) primenom ActRII-Fc (ActRIIB-Fc odnosno, ActRIIA-Fc antigen). Posle poslednjeg kruga sortiranja, kvasac je zasejan na ploče i pojedinačne kolonije su sakupljene radi opisa i za određivanje klonova za afinitetno sazrevanje.

Afinitetno sazrevanje

[0365] Optimizacija vezivanja nativnih klonova je izvedena korišćenjem tri strategije sazrevanja: diverzifikacijom lakog lanca; diverzifikacijom CDRH i/CDRH2; i izvođenjem sekvencijalne VH i VL mutageneze.

[0366] Diverzifikacija lakog lanca: Plazmidi teškog lanca su ekstrahovani nativnom proizvodnjom (prethodno opisano) i transformisani u biblioteku lakog lanca sa diverzitetom od 1<x 106>. Izbori su izvedeni kako je prethodno opisano sa jednim krugom MACS sortiranja i dva kruga FACS sortiranja korišćenjem 10 nM ili 1 nM biotinilovanog ActRII-Fc antigena (ActRIIBFc ili ActRIIA-Fc) za odgovarajući krug.

[0367] CDRH1 i CDRH2 selekcija: CDRH3s iz klonova odabranih iz procedure diverzifikacije lakog lanca su rekombinovani u prethodno formiranu biblioteku sa CDRH1 i CDRH2 varijantama diverziteta 1 x 10<8>i izvedeni su paralelni izbori korišćenjem ActRIIB odnosno, ActRIIA antigena. Kako je prethodno opisano, primenjeni su afinitetni pritisci inkubiranjem biotinilovanog antigenantitelo kompleksa kvasca sa ne-biotinilovanim antigenom tokom različitih vremenskih perioda kako bi se izvršila selekcija antitela sa najvećim afinitetom.

[0368] VHmut/VKmut selekcija: klonovi dobijeni procedurom selekcije CDRH1 i CDRH2 su podvrgnuti dodatnim krugovima afinitetnog sazrevanja putem mutageneze teškog lanca i/ili lakog lanca na bazi greškama sklonog PCR. Izbori su izvedeni korišćenjem ActRIIB ili ActRIIA kao antigena generalno na način kako je gore opisan ali uz dodatak primene FACS sortiranja u svim krugovima selekcije. Smanjena je koncentracija antigena i povećano je vreme kompeticije hladnog antigena radi daljeg pritiska za optimalni afinitet.

Proizvodnja i prečišćavanje antitela

[0369] U cilju proizvodnje dovoljnih količina izabranih antitela za dalju karakterizaciju, klonovi kvasca su uzgajani do zasićenja i onda indukovani tokom 48 h na 30°C uz mućkanje. Posle indukcije, ćelije kvasca su istaložene i supernatanti su sakupljeni za prečišćavanje. IgGs su prečišćeni korišćenjem kolone Protein A i eluirano je sa sirćetnom kiselinom, pH 2.0. Fab fragmenti su generisani papainskom digestijom i prečišćeni preko KappaSelect (GE Healthcare LifeSciences).

ForteBio merenja KD

[0370] ForteBio merenja afiniteta odabranih antitela su izvedena uopšteno kako je prethodno opisano (vidi, npr., Estep et al., Mabs, 5(2):270-278 (2013)). Ukratko, ForteBio merenja afiniteta su izvedena punjenjem IgG-a on-line na AHQ senzore. Senzori su uravnoteženi off-line u test puferu tokom 30 minuta i zatim su praćeni on-line tokom 60 sekundi za utvrđivanje osnovne linije. Senzori sa napunjenim IgG-a su izloženi tokom 5 minuta antigenu od 100 nM, posle čega su preneseni u test pufer tokom 5 minuta za off-rate merenja. Kinetike su analizirane korišćenjem 1:1 modela vezivanja.

MSD-SET merenja KD

[0371] Merenja afiniteta u ravnoteži odabranih antitela su izvedena uopšteno kako je prethodno opisano (Estep et al., Mabs 5(2):270-278 (2013)). Ukratko, izvedene ravnotežne titracije u rastvoru (SET) u PBS 0.1% IgG-Free BSA (PBSF) sa antigenom (ActRIIB monomer ili ActRIIA monomer) imale su konstantu od 10-100 pM i inkubirano je sa 3-do 5-puta serijskim razblaženjima Fab ili mAbs polazeći od 10pM-10nM. Antitela (20 nM u PBS) su obložena preko standardnih vezujućih MSD-ECL ploča preko noći na 4°C ili na sobnoj temperaturi u toku 30 minuta. Ploče su zatim blokirane pomoću BSA u toku 30 minuta uz mućkanje na 700 rpm, a zatim su tri puta isprane sa puferom za ispiranje (PBSF 0.05% Tween 20). SET uzorci su aplikovani i inkubirani na pločama u toku 150s uz mućkanje na 700 rpm a potom su jednom isprani. Antigen zarobljen na ploči je detektovan sa 250ng/mL sulfotag-obeleženim streptavidinom u PBSF inkubacijom na ploči u toku 3 minuta. Ploče su isprane tri puta sa puferom za ispiranje i zatim pročitane na MSD Sector Imager 2400 instrumentu korišćenjem 1x Read Buffer T sa surfaktantom. Procenat slobodnog antigena je postavljen na krivu kao funkcija titriranog antitela u Prism i podešen u kvadratnu jednačinu da bi se ekstrahovala KD. TokomMSD-SET eksperimenata, korišćeni su roboti za rukovanje tečnostima, uključujući pripremu SET uzoraka, a sve zbog poboljašanja propusnosti.

Octet Red384 okupiranje epitopa/ligand blokiranje

[0372] Okupiranje epitopa/ligand blokiranje odabranih antitela je izvedeno korišćenjem standardnog testa unakrsnog blokiranja u sandwich formatu. Kontrolni anti-ciljni IgG je napunjen na AHQ senzore i nezauzeti Fc-vezujući položaji na senzoru su blokirani sa irelevantnim humanim IgG1 antitelom. Senzori su onda izloženi ciljnom antigenu od 100 nM a zatim drugom anti-ciljnom antitelu ili ligandu. Podaci su obrađeni korišćenjem ForteBio’s Data Analysis Software 7.0. Dodatno vezivanje od strane drugog antitela ili liganda posle asocijacije antigena ukazuje na neokupirani epitop (ne-kompetitor), dok situacija kada nema vezivanja ukazuje na blokiranje epitopa (kompetitor ili ligand blokiranje).

Hromatografija isključivanja prema veličini

[0373] TSKgel SuperSW mAb HTP kolona (22855) je korišćena za brzu SEC analizu mAbs proizvedenih u kvascu pri 0.4 mL/minut sa vremenom ciklusa od 6 min/run. Kao mobilna faza su korišćeni 200 mM natrijum fosfat i 250 mM natrijum hlorid.

Dinamička skenirajuća fluorimetrija

[0374] Dodato je 10 uL 20x Sypro Orange u 20 uL 0.2-1mg/mL mAb ili Fab rastvor. Korišćen je RT-PCR instrument (BioRad CFX96 RT PCR) za podešavanje temperature ploče sa uzorcima od 40° do 95°C sa 0.5°C porasta, sa 2 minutnim uravnoteženjem na svakoj temperaturi. Za ekstrakciju Tm je korišćen negativ prvog derivata za neobrađene podatke.

[0375] Na osnovu gornjih analiza, potvrđene su sekvence od 8 nativnih ActRII-vezujućih antitela sa poželjnim karakteristikama i izabrane su za optimizaciju vezivanja primenom strategija sazrevanja, koje su prethodno opisane.

Primer 2. Opisivanje ActRII-vezujućih nativnih i optimizovanih antitela

[0376] Primeri nativnih i ActRII-vezujući proteini optimizovanog vezivanja, stvoreni prema prethodnom primeru, dalje su opisani sekvencom, SPR, i analizama reporter testa na ćelijama.

[0377] Sekvence primera nativnih i ActRII-vezujućih antitela optimizovanog vezivanja, koja su stvorena prema postupcima opisanim u Primeru 1, prezentovane su u Tabeli 1 (sekvence primera CDR su podvučene).

Tabela 1: Primeri ActRII-vezujućih proteina

ActRIIB- i ActRIIA-vezujuća antitela

ActRIIA-vezujuća antitela

[0380] SPR (BIACORE™-zasnovana analiza) i reporter test na ćelijama su korišćeni da bi se potpunije opisalo vezivanje ActRII-vezujućih proteina opisanih u Tabeli 1.

Antitela A01 loze

[0381] Kinetičko opisivanje antitela A01 loze (A01 (nativno matično), B01, C01, D01, E01 i F01) koja se vezuju za monomerni i dimerni hActRIIB i hActRIIA, izvedeno je korišćenjem standardne BIACORE® analize na 37°C Ukratko, antitela su zarobljena na anti-hFcIgG Biacore čipovima i, u duplikatima se injektuju različite koncentracije dimernog i monomernog ActRIIB ili ActRIIA preko zarobljenog antitela i kontrolne površine. Da bi se dobile kinetičke konstante brzina, podaci su dvostruko uzimani i podešeni u model 1:1 interakcije korišćenjem BiaEvaluation software (GE Healthcare). Konstanta ravnoteže vezivanja KD je određena odnosom konstantibrzine vezivanja kd/ka

[0382] Rezultati analize parametara vezivanja antitela A01 loze A01-F01 su predstavljeni u Tabeli 2 i na Slikama 1A-1N.

[0383] Optimizovana antitela A01 loze B01, C01, D01, E01, i F01 sva pokazuju poboljšane kinetičke parametre konstante ravnoteže disocijacije (KD) za ActRIIB monomer i dimer vezujući se više od A01 matičnog antitela.

[0384] ActRIIB sposobnost neutralizacije antitela A01 loze A01, B01, C01, D01, E01 i F01 je ispitana na ćelijski zasnovanom testu signaliziranja aktivina A u F2.35 (IIA uklonjen) ćelijama dobijenim CRISPE-Cas9 modifikacijom 293FT ćelija. Ćelije su ko-transfektovane sa eksperimentalnim luciferaza reporter plazmidom koji sadrži Smad2/3 uzvratni element pGL3(CAGA)12 i kontrolni luciferaza reporter plazmid pRL-CMV. Sledećeg dana, napravljena je serija razblaženja mAb i dodata u transfektovane ćelije i inkubirano je 30 minuta, posle čega su dodati faktori aktivacije kao Aktivin A (konačna koncentracija 5ng/ml) za dodatnih 6 časova inkubacije. Ćelije su isprane 1x u PBS, lizirane i testirane korišćenjem Dual-Luciferase Reporter Assay System-a (Promega) prema uputstvima proizvođača. Hemiluminescencija je izmerena na Infinite M200 čitaču ploča. Aktivnost luciferaze eksperimentalnog reportera je normalizovana pomoću aktivnosti luciferaze dobijene kod kontrolnog reportera. [. Za ispitivanje anti-ActRIIA neutrališuće aktivnosti, A204 ćelije su transfektovane istim reporter genima. A204 ekspresuju ActRIIA i niske nivoe endogenog ActRIIB. Transfektovane ćelije su ispitane na prethodno opisan način.

[0385] Svako od optimizovanih antitela A01 loze, B01, C01, D01, E01, i F01, prikazalo je porast inhibicije ActRIIB-posredovanog signaliziranja u poređenju sa A01 matičnim antitelom. Vidi, Sliku 2.

Antitela G01 loze

[0386] Kinetičko opisivanje G01 (nativan matični) i optimizovanih H01 antitela za monomerni i dimerni hActRIIB i hActRIIA je izvedeno korišćenjem standardne BIACORE® analize na 37°C

[0387] Rezultati analize parametara vezivanja G01 i H01 antitela su predstavljeni u Tabeli 3 i na Slikama 3A-3F.

[0388] H02 optimizovano antitelo pokazuje poboljšanu konstantu ravnoteže disocijacije (KD) kinetičkih parametara za ActRIIB monomer i dimer vezujući se više od G01 matičnog antitela.

[0389] Sposobnost neutralizacije ActRIIB matičnog G01 i optimizovanog H01 antitela je ispitana ćelijski zasnovanim testom aktivin A signaliziranja u F2.35 (IIA uklonjen) ćelijama. H01 optimizovano antitelo ispoljilo je povećanu inhibiciju ActRIIB-posredovanog signala u poređenju sa G01 matičnim antitelom. Vidi, Sliku 4.

Antitela A02 loze

[0390] Kinetičko opisivanje loze A02 antitela (A01 (nativno matično), B02, C02, D02, i D03) koja se vezuju za monomerni i dimerni hActRIIB i hActRIIA, izvedeno je korišćenjem standardne BIACORE® analize na 37°C.

[0391] Rezultati analize parametara vezivanja A02 loze antitela A02-D02 su prikazani u Tabeli 4 i Slikama 5A-5T.

[0392] Optimizovana antitela A02 loze B02, C02, D02, i D03, sva su ispoljila poboljšanu konstantu ravnoteže disocijacije (KD) za vezivanje sa ActRIIB i ActRIIA monomerima, kao i ActRIIA dimerima u odnosu na A02 matično antitelo.

[0393] Sposobnost neutralizacije ActRIIB za antitela A02, B02, C02, D02, i D03 je ispitana ćelijski zasnovanim testom aktivin A signaliziranja u F2.35 (IIA uklonjen) ćelijama. Svako od optimizovanih antitela, B02, C02, D02, i D03 ispoljilo je povećanu inhibiciju ActRIIB-posredovanog signala u poređenju sa A02 antitelom. Vidi, Slike 6A-6B.

Antitela E02 loze

[0394] Kinetičko opisivanje E02 (nativno matično) i optimizovanog F02 antitela prema monomernom i dimernom hActRIIB i hActRIIA je izvedeno korišćenjem standardne BIACORE® analize na 37°C

[0395] Rezultati analize parametara vezivanja E02 i F02 antitela su prikazani u Tabeli 5 i Slikama 7A-7F.

[0396] F02 optimizovano antitelo pokazuje poboljšane kinetičke parametre ravnotežne konstante disocijacije (KD) za ActRIIB monomer i dimer vezujući se više od E02 matičnog antitela.

[0397] Sposobnost neutralizacije ActRIIB za E02 i F02 antitela je ispitana ćelijski zasnovanim testom aktivin A signaliziranja u F2.35 (IIA uklonjen) ćelijama. Slika 9 prikazuje neutrališuću aktivnost E02 matičnog i F02 varijante antitela u testu. Kako je demonstrirano, F02 antitelo pokazuje porast inhibicije signaliziranja u poređenju sa E02.

G02 antitelo

[0398] Kinetičko opisivanje vezivanja G02 antitela za monomerni i dimerni hActRIIB i hActRIIA je izvedeno korišćenjem standardne BIACORE® analize na 37°C. Slike 8A-8D prikazuju kinetičke karakteristike vezivanja G02 antitela za monomerni i dimerni hActRIIB i hActRIIA (Slike 8A-8D) kako je određeno analizom na osnovu BIACORE® na 37°C. Rezultati analize parametara vezivanja G02 antitela su prikazani u Tabeli 6.

Primer 3. Reporter gen test na A204 ćelijama

[0399] Reporter gen test na A204 ćelijama može da se koristi za određivanje sposobnosti ActRII-vezujućih proteina kao što su anti-ActRII Fabs i rekombinantna antitela da neutrališu ActRII (npr., ActRIIB). Ovaj test se može zasnovati na ćelijskoj liniji humanog rabdomiosarkoma transfektovanoj sa pGL3(CAGA)12 reporter plazmidom (Dennler et al., EMBO 17:3091-3100 (1998)) kao i sa ReniUa reporter plazmidom (pRLCMV) za kontrolu efikasnosti transfekcije. CAGA12 motiv je prisutan u TGF-beta uzvratnim genima (PAI-1 gen), tako da ovaj vektor ima opštu primenu za faktore signaliziranja preko Smad2 i Smad3. Kako A204 ćelijska linija ekspresuje primarno ActRIIA pre nego ActRIIB, nije moguće direktno testirati antitela na moguću ActRIIB neutrališuću sposobnost. Umesto toga, ovaj test se može dizajnirati da detetktuje sposobnost test artikala da neutrališu inhibitorni efekat rastvorljivog fuzionog proteina ActRIIB-Fc na aktivaciju endogenog ActRIIA pomoću liganada (kao što su aktivin A, GDF11, ili miostatin) koji se mogu vezati sa visokim afinitetom i za ActRIIB i za ActRIIA.

[0400] Tako, u ovom testu, ligandom posredovana aktivacija ActRIIA će se javiti uprkos prisustvu ActRIIB-Fc ukoliko je anti-ActRIIB Fab ili antitelo neutrališuće. Prvog dana testiranja, A204 ćelije (ATCC HTB-82) se podele u ploče sa 48 pozicija u količini od 10<5>ćelija po poziciji.Drugog dana, rastvor koji sadrži 10 µg pGL3(CAGA)12, 1 µg pRLCMV, 30 µL Fugene 6 (Roche Diagnostics), i 970 µL OptiMEM (Invitrogen) se preinkubira tokom 30 min, zatim se doda u McCoyev medijum za rast, koji se aplikuje na ćelije zasejane u pločama (500 µl/poziciji) zbog inkubacije preko noći na sobnoj temperaturi. Trećeg dana, medijum se uklanja, i ćelije se inkubiraju u toku 6 h na 37°C sa smešom liganada i inhibitora pripremljenih na način opisan u nastavku.

[0401] Da bi se ispitali test ActRII-vezujući proteini na sposobnost neutralisanja, napravljena je serija razblaženja test artikla u ploči sa 48 pozicija u 200 µL-skom volumenu test pufera (McCoy’s medijum 0.1 % BSA). Zatim se doda isti volumen ActRIIB-Fc (200 µg/ml) u test puferu. Test rastvori se inkubiraju na 37°C u toku 30 minuta, a zatim se u svaku poziciju doda 400 µL GDF11 (10 ng/ml) ili aktivin A (10 ng/ml), i 350 µl ove mešavine se doda u svaku poziciju na ploči sa 48 pozicija sa A204 ćelijama. Svaka koncentracija test ActRII-vezujućeg proteina je testirana u duplikatu. Konačna koncentracija ActRIIB-Fc je 50 ng/ml (što je IC50za ovaj inhibitor aktivin A signaliziranja kada je finalna koncentracija aktivina A 5 ng/ml). Posle inkubacije sa test rastvorima tokom 6 h, ćelije se isperu sa fosfatno puferovanim slanim rastvorom koji sadrži 0.1% BSA, zatim se liziraju sa puferom pasivnog liziranja (Promega El 941) i drže preko noći na -70°C. Četvrtog i poslednjeg dana, ploče se zagreju na sobnu temperaturu uz pažljivo mućkanje. Ćelijski lizati u duplikatu se prenesu u hemoluminescentne ploče (96 pozicija) i analiziraju u luminometru sa reagensima Dual-Luciferase Reporter Assay system-a (Promega El 980) da bi se odredila normalizovana aktivnost luciferaze. Razlike u aktivnosti luciferaze između test artikla i kontrole u kojoj nema test artikla odražavaju razlike u ćelijskom signaliziranju nastale zbog prisustva testiranog artikla.

Primer 4. Precizno mapiranje epitopa

[0402] Mapiranje ActRIIB i ActRIIA ECD epitopa koje antitela prepoznaju je izvedeno pomoću Pepscan Presto BV korišćenjem peptidnih biblioteka izrađenih po narudžbini. Sekvence ECDs humanih ActRIIB i ActRIIA su prevedene u biblioteke preklapanja linearnih 15-mera i cirkularizovanih 15-mera CLIPS primenom dizajna kombinatorskog matriksa. CLIPS (Chemical Linkage of Peptides onto Scaffolds) tehnologija strukturno fiksira peptide u definisane trodimenzionalne strukture (pojedinačne, dvostruke, trostruke, itd. petlje) stvarajući funkcionalne imitacije kompleksnih položaja vezivanja. Peptidi su sintetisani na čvrstom nosaču. Vezivanje antitela za svaki od sintetisanih peptida je testirano ELISA-om i kvantitativno su određeni afiniteti vezivanja. Peptidne konstrukcije predstavljajući oba dela diskontinuiranog epitopa u ispravnoj konformaciji vezuju specifično antitelo sa najvišim afinitetom. Peptidne konstrukcije koje prezentuju nepotpuni epitop vezuju specifično antitelo sa nižim afinitetom, dok se konstrukcije koje ne sadrže ispravan epitop ne vezuju uopšte. Svakom peptidu je dodeljen skor na osnovu afiniteta.

[0403] Određeno je da se antitelo D04 vezuje duž nizova tri sekvence na AcRIIA, sa vezujućim epitopima mapiranim na amino kiselinskim ostacima 9 sve do 20 (ECLFFNANWEKD (SEQ ID NO: 162)), amino kiselinskim ostacima 58 sve do 69 (CWLDDINCYDRT (SEQ ID NO: 163)) i amino kiselinskim ostacima 84 sve do 93 (CCEGNMCNEK (SEQ ID NO:161)) u SEQ ID NO: 138.

[0404] Određeno je takođe da se antitelo D04 vezuje duž nizova tri sekvence na AcRIIB, sa vezujućim epitopima mapiranim na amino kiselinama 9 pa do 17 (NANWELERT (SEQ ID NO: 157)), amino kiselinama 52 pa do 63 (GCWLDDFNCYDR (SEQ ID NO: 160)) i vezujućem položaju amino kiselina 79 sve do 88 (CCEGNFCNER (SEQ ID NO: 59)) u SEQ ID NO: 138.

[0405] Određeno je da se antitelo I01 vezuje duž dva niza položaja na AcRIIB, sa vezujućim epitopima mapiranim na amino kiselinama 9 sve do 17 (NANWELERT (SEQ ID NO: 157)) i amino kiselinama 49 sve do 63 (VKKGCWLDD (SEQ ID NO:158)) u SEQ ID NO: 139.

LISTA SEKVENCI

<110> ACCELERON PHARMA INC.

ADIMAB, LLC

KUMAR, RAVINDRA

BELK, JONATHAN

GRINBERG, ASYA

SAKO, DIANNE

CASTONGUAY, ROSELYNE

<120> PROTEINI KOJI VEZUJU RECEPTORE AKTIVIN TIPA 2 I NJIHOVA UPOTREBA

<130> AB2396 EP

<140> EP 17 76 4253.5

<141> 2017-03-10

<150> US 62/306,354

<151> 2016-03-10

<160> 177

<170> Patentna verzija 3,5

<210> 1

<211> 390

<212> DNA

<213> Homo sapiens

<400> 1

cagctgcagc tgcaggagtc gggcccagga ctggtgaagc cttcggagac cctgtccctc 60

acctgcactg tctctggtgg ctccatcagc agtagtagtt acgcatgggg ctggatccgc 120

cagcccccag ggaaggggct ggagtggatt gggagtatct attatagtgg gagcacctac 180

tacaacccgt ccctcaagag tcgagtcacc atatccgtag acacgtccaa gaaccagttc 240

tccctgaagc tgagttctgt gaccgccgca gacacggcgg tgtactactg cgccagagac 300

tcaggaatag gatacagcta cgcctcatca catggctact actactacat ggacgtatgg 360

ggcaagggta caactgtcac cgtctcctca

390

<210> 2

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 2

Gln Leu Gln Leu Gln Glu Ser Gly Pro Gly Leu Val Lys Pro Ser Glu 1 5 10 15

Thr Leu Ser Leu Thr Cys Thr Val Ser Gly Gly Ser Ile Ser Ser Ser

20 25 30

Ser Tyr Ala Trp Gly Trp Ile Arg Gln Pro Pro Gly Lys Gly Leu Glu 35 40 45

Trp Ile Gly Ser Ile Tyr Tyr Ser Gly Ser Thr Tyr Tyr Asn Pro Ser 50 55 60

Leu Lys Ser Arg Val Thr Ile Ser Val Asp Thr Ser Lys Asn Gln Phe 65 70 75 80

Ser Leu Lys Leu Ser Ser Val Thr Ala Ala Asp Thr Ala Val Tyr Tyr

85 90 95

Cys Ala Arg Asp Ser Gly Ile Gly Tyr Ser Tyr Ala Ser Ser His Gly

100 105 110

Tyr Tyr Tyr Tyr Met Asp Val Trp Gly Lys Gly Thr Thr Val Thr Val 115 120 125

Ser Ser

130

<210> 3

<211> 9

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 3

Gly Gly Ser Ile Ser Ser Ser Ser Tyr

1 5

<210> 4

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 4

Tyr Tyr Ser Gly Ser

1 5

<210> 5

<211> 20

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 5

Asp Ser Gly Ile Gly Tyr Ser Tyr Ala Ser Ser His Gly Tyr Tyr Tyr 1 5 10 15

Tyr Met Asp Val

20

<210> 6

<211> 1380

<212> DNA

<213> Homo sapiens

<400> 6

cagctgcagc tgcaggagtc gggcccagga ctggtgaagc cttcggagac cctgtccctc 60

acctgcactg tctctggtgg ctccatcagc agtagtagtt acgcatgggg ctggatccgc 120

cagcccccag ggaaggggct ggagtggatt gggagtatct attatagtgg gagcacctac 180

tacaacccgt ccctcaagag tcgagtcacc atatccgtag acacgtccaa gaaccagttc 240

tccctgaagc tgagttctgt gaccgccgca gacacggcgg tgtactactg cgccagagac 300

tcaggaatag gatacagcta cgcctcatca catggctact actactacat ggacgtatgg 360

ggcaagggta caactgtcac cgtctcctca gctagcacaa aaggaccaag cgtgtttcca 420

ctggcaccta gcagcaaatc caccagcggc ggaacagcag ccctcgggtg cctggtgaag 480

gattacttcc ctgagccagt cacagtgtcc tggaactccg gagccctgac atccggcgtg 540

cacaccttcc ccgctgtgct gcaatccagc ggactgtata gcctcagctc cgtcgtgaca 600

gtcccttcca gcagcctggg cacacagact tacatttgca acgtgaacca caaaccttcc 660

aacactaagg tggacaaaaa ggtggaaccc aaatcctgtg ataagaccca tacatgccca 720

ccttgtcccg ctcctgagct gctgggggga ccttccgtct ttctgtttcc tccaaaacca 780

aaagacacac tcatgatcag ccggaccccc gaagtcacct gtgtggtggt ggacgtcagc 840

cacgaagatc cagaggtcaa gttcaattgg tacgtggatg gagtggaagt ccacaacgca 900

aaaaccaaac ctagagaaga acagtacaat agcacataca gggtggtgtc cgtcctgaca 960

gtgctccacc aggactggct caatggcaaa gagtataagt gcaaggtgag caacaaggcc 1020

ctgcctgcac caattgagaa aacaattagc aaggcaaagg ggcagccacg ggaaccccag 1080

gtgtataccc tgcccccaag ccgggatgaa ctgaccaaaa accaggtcag cctgacatgc 1140

ctggtgaaag ggttttaccc aagcgatatt gccgtcgagt gggagagcaa cggacagcca 1200

gaaaacaatt acaaaaccac cccacctgtg ctggactccg atgggagctt tttcctgtac 1260

agcaagctca cagtggacaa gtccagatgg caacagggca acgtgttttc ctgctccgtg 1320

atgcacgagg ccctccacaa ccactataca caaaagtccc tctccctcag cccaggaaag 1380

<210> 7

<211> 460

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 7

Gln Leu Gln Leu Gln Glu Ser Gly Pro Gly Leu Val Lys Pro Ser Glu 1 5 10 15

Thr Leu Ser Leu Thr Cys Thr Val Ser Gly Gly Ser Ile Ser Ser Ser

20 25 30

Ser Tyr Ala Trp Gly Trp Ile Arg Gln Pro Pro Gly Lys Gly Leu Glu 35 40 45

Trp Ile Gly Ser Ile Tyr Tyr Ser Gly Ser Thr Tyr Tyr Asn Pro Ser 50 55 60

Leu Lys Ser Arg Val Thr Ile Ser Val Asp Thr Ser Lys Asn Gln Phe 65 70 75 80

Ser Leu Lys Leu Ser Ser Val Thr Ala Ala Asp Thr Ala Val Tyr Tyr

85 90 95

Cys Ala Arg Asp Ser Gly Ile Gly Tyr Ser Tyr Ala Ser Ser His Gly

100 105 110

Tyr Tyr Tyr Tyr Met Asp Val Trp Gly Lys Gly Thr Thr Val Thr Val 115 120 125

Ser Ser Ala Ser Thr Lys Gly Pro Ser Val Phe Pro Leu Ala Pro Ser 130 135 140

Ser Lys Ser Thr Ser Gly Gly Thr Ala Ala Leu Gly Cys Leu Val Lys 145 150 155 160

Asp Tyr Phe Pro Glu Pro Val Thr Val Ser Trp Asn Ser Gly Ala Leu

165 170 175

Thr Ser Gly Val His Thr Phe Pro Ala Val Leu Gln Ser Ser Gly Leu

180 185 190

Tyr Ser Leu Ser Ser Val Val Thr Val Pro Ser Ser Ser Leu Gly Thr 195 200 205

Gln Thr Tyr Ile Cys Asn Val Asn His Lys Pro Ser Asn Thr Lys Val 210 215 220

Asp Lys Lys Val Glu Pro Lys Ser Cys Asp Lys Thr His Thr Cys Pro 225 230 235 240

Pro Cys Pro Ala Pro Glu Leu Leu Gly Gly Pro Ser Val Phe Leu Phe

245 250 255

Pro Pro Lys Pro Lys Asp Thr Leu Met Ile Ser Arg Thr Pro Glu Val

260 265 270

Thr Cys Val Val Val Asp Val Ser His Glu Asp Pro Glu Val Lys Phe 275 280 285

Asn Trp Tyr Val Asp Gly Val Glu Val His Asn Ala Lys Thr Lys Pro 290 295 300

Arg Glu Glu Gln Tyr Asn Ser Thr Tyr Arg Val Val Ser Val Leu Thr 305 310 315 320

Val Leu His Gln Asp Trp Leu Asn Gly Lys Glu Tyr Lys Cys Lys Val

325 330 335

Ser Asn Lys Ala Leu Pro Ala Pro Ile Glu Lys Thr Ile Ser Lys Ala

340 345 350

Lys Gly Gln Pro Arg Glu Pro Gln Val Tyr Thr Leu Pro Pro Ser Arg 355 360 365

Asp Glu Leu Thr Lys Asn Gln Val Ser Leu Thr Cys Leu Val Lys Gly 370 375 380

Phe Tyr Pro Ser Asp Ile Ala Val Glu Trp Glu Ser Asn Gly Gln Pro 385 390 395 400

Glu Asn Asn Tyr Lys Thr Thr Pro Pro Val Leu Asp Ser Asp Gly Ser

405 410 415

Phe Phe Leu Tyr Ser Lys Leu Thr Val Asp Lys Ser Arg Trp Gln Gln

420 425 430

Gly Asn Val Phe Ser Cys Ser Val Met His Glu Ala Leu His Asn His 435 440 445

Tyr Thr Gln Lys Ser Leu Ser Leu Ser Pro Gly Lys

450 455 460

<210> 8

<211> 321

<212> DNA

<213> Homo sapiens

<400> 8

gaaatagtgt tgacgcagtc tccagccacc ctgtctgtgt ctccagggga aagagccacc 60

ctctcctgca gggccagtca gagtgttggc agcaacttag cctggtacca gcagaaacct 120

ggccaggctc ccaggctcct catctatggt gcatccacca gggccactgg tatcccagcc 180

aggttcagtg gcagtgggtc tgggacagag ttcactctca ccatcagcag cctgcagtct 240

gaagattttg cagtttatta ctgtcagcag tacttccact tccctctcac ttttggcgga 300

gggaccaagg ttgagatcaa a

321

<210> 9

<211> 107

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 9

Glu Ile Val Leu Thr Gln Ser Pro Ala Thr Leu Ser Val Ser Pro Gly 1 5 10 15

Glu Arg Ala Thr Leu Ser Cys Arg Ala Ser Gln Ser Val Gly Ser Asn

20 25 30

Leu Ala Trp Tyr Gln Gln Lys Pro Gly Gln Ala Pro Arg Leu Leu Ile 35 40 45

Tyr Gly Ala Ser Thr Arg Ala Thr Gly Ile Pro Ala Arg Phe Ser Gly 50 55 60

Ser Gly Ser Gly Thr Glu Phe Thr Leu Thr Ile Ser Ser Leu Gln Ser 65 70 75 80

Glu Asp Phe Ala Val Tyr Tyr Cys Gln Gln Tyr Phe His Phe Pro Leu

85 90 95

Thr Phe Gly Gly Gly Thr Lys Val Glu Ile Lys

100 105

<210> 10

<211> 11

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 10

Arg Ala Ser Gln Ser Val Gly Ser Asn Leu Ala

1 5 10

<210> 11

<211> 7

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 11

Gly Ala Ser Thr Arg Ala Thr

1 5

<210> 12

<211> 9

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 12

Gln Gln Tyr Phe His Phe Pro Leu Thr

1 5

<210> 13

<211> 642

<212> DNA

<213> Homo sapiens

<400> 13

gaaatagtgt tgacgcagtc tccagccacc ctgtctgtgt ctccagggga aagagccacc ctctcctgca gggccagtca gagtgttggc agcaacttag cctggtacca gcagaaacct 120

ggccaggctc ccaggctcct catctatggt gcatccacca gggccactgg tatcccagcc 180

aggttcagtg gcagtgggtc tgggacagag ttcactctca ccatcagcag cctgcagtct 240

gaagattttg cagtttatta ctgtcagcag tacttccact tccctctcac ttttggcgga 300

gggaccaagg ttgagatcaa acgtacggtg gctgcacctt ccgtctttat ctttccacct 360

tccgatgagc agctgaagag cggaacagca agcgtggtgt gtctgctgaa caacttttat 420

ccccgggagg caaaggtgca gtggaaagtc gacaatgctc tccagtccgg caattcccaa 480

gagagcgtga cagagcaaga ttccaaggac tccacttaca gcctgtccag caccctcaca 540

ctgagcaagg ctgattacga gaaacacaaa gtgtacgctt gtgaagtcac ccaccaaggc 600

ctgagcagcc cagtcactaa gtcctttaac cggggcgaat gt

642

<210> 14

<211> 214

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 14

Glu Ile Val Leu Thr Gln Ser Pro Ala Thr Leu Ser Val Ser Pro Gly 1 5 10 15

Glu Arg Ala Thr Leu Ser Cys Arg Ala Ser Gln Ser Val Gly Ser Asn

20 25 30

Leu Ala Trp Tyr Gln Gln Lys Pro Gly Gln Ala Pro Arg Leu Leu Ile 35 40 45

Tyr Gly Ala Ser Thr Arg Ala Thr Gly Ile Pro Ala Arg Phe Ser Gly 50 55 60

Ser Gly Ser Gly Thr Glu Phe Thr Leu Thr Ile Ser Ser Leu Gln Ser 65 70 75 80

Glu Asp Phe Ala Val Tyr Tyr Cys Gln Gln Tyr Phe His Phe Pro Leu

85 90 95

Thr Phe Gly Gly Gly Thr Lys Val Glu Ile Lys Arg Thr Val Ala Ala

100 105 110

Pro Ser Val Phe Ile Phe Pro Pro Ser Asp Glu Gln Leu Lys Ser Gly 115 120 125

Thr Ala Ser Val Val Cys Leu Leu Asn Asn Phe Tyr Pro Arg Glu Ala 130 135 140

Lys Val Gln Trp Lys Val Asp Asn Ala Leu Gln Ser Gly Asn Ser Gln 145 150 155 160

Glu Ser Val Thr Glu Gln Asp Ser Lys Asp Ser Thr Tyr Ser Leu Ser

165 170 175

Ser Thr Leu Thr Leu Ser Lys Ala Asp Tyr Glu Lys His Lys Val Tyr

180 185 190

Ala Cys Glu Val Thr His Gln Gly Leu Ser Ser Pro Val Thr Lys Ser 195 200 205

Phe Asn Arg Gly Glu Cys

210

<210> 15

<211> 390

<212> DNA

<213> Homo sapiens

<400> 15

caggtgcagc tgcaggagtc gggcccagga ctggtgaagc cttcacagac cctgtccctc 60

acctgtactg tctctggtgg ctccatcggg agtggtggtt actactggag ctggatccgc 120

cagcacccag ggaagggcct ggagtggatt ggggggatct atggtagtgg gagcacctac 180

tacaacccgt ccctcaagag tcgagttacc atatcagtag acacgtctaa gaaccagttc 240

tccctgaagc tgagttctgt gaccgccgca gacacggcgg tgtactactg cgccagagac 300

tcaggaatag gatacagcta cgcctcatca catggctact actactacat ggacgtatgg 360

ggcaagggta caactgtcac cgtctcctca

390

<210> 16

<211> 130

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 16

Gln Val Gln Leu Gln Glu Ser Gly Pro Gly Leu Val Lys Pro Ser Gln 1 5 10 15

Thr Leu Ser Leu Thr Cys Thr Val Ser Gly Gly Ser Ile Gly Ser Gly

20 25 30

Gly Tyr Tyr Trp Ser Trp Ile Arg Gln His Pro Gly Lys Gly Leu Glu 35 40 45

Trp Ile Gly Gly Ile Tyr Gly Ser Gly Ser Thr Tyr Tyr Asn Pro Ser 50 55 60

Leu Lys Ser Arg Val Thr Ile Ser Val Asp Thr Ser Lys Asn Gln Phe 65 70 75 80

Ser Leu Lys Leu Ser Ser Val Thr Ala Ala Asp Thr Ala Val Tyr Tyr

85 90 95

Cys Ala Arg Asp Ser Gly Ile Gly Tyr Ser Tyr Ala Ser Ser His Gly

100 105 110

Tyr Tyr Tyr Tyr Met Asp Val Trp Gly Lys Gly Thr Thr Val Thr Val 115 120 125

Ser Ser

130

<210> 17

<211> 9

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 17

Gly Gly Ser Ile Gly Ser Gly Gly Tyr

1 5

<210> 18

<211> 4

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 18

Tyr Gly Ser Gly

1

<210> 19

<211> 1380

<212> DNA

<213> Homo sapiens

<400> 19

caggtgcagc tgcaggagtc gggcccagga ctggtgaagc cttcacagac cctgtccctc 60

acctgtactg tctctggtgg ctccatcggg agtggtggtt actactggag ctggatccgc 120

cagcacccag ggaagggcct ggagtggatt ggggggatct atggtagtgg gagcacctac 180

tacaacccgt ccctcaagag tcgagttacc atatcagtag acacgtctaa gaaccagttc 240

tccctgaagc tgagttctgt gaccgccgca gacacggcgg tgtactactg cgccagagac 300

tcaggaatag gatacagcta cgcctcatca catggctact actactacat ggacgtatgg 360

ggcaagggta caactgtcac cgtctcctca gctagcacaa aaggaccaag cgtgtttcca 420

ctggcaccta gcagcaaatc caccagcggc ggaacagcag ccctcgggtg cctggtgaag 480

gattacttcc ctgagccagt cacagtgtcc tggaactccg gagccctgac atccggcgtg 540

cacaccttcc ccgctgtgct gcaatccagc ggactgtata gcctcagctc cgtcgtgaca 600

gtcccttcca gcagcctggg cacacagact tacatttgca acgtgaacca caaaccttcc 660

aacactaagg tggacaaaaa ggtggaaccc aaatcctgtg ataagaccca tacatgccca 720

ccttgtcccg ctcctgagct gctgggggga ccttccgtct ttctgtttcc tccaaaacca 780

aaagacacac tcatgatcag ccggaccccc gaagtcacct gtgtggtggt ggacgtcagc 840

cacgaagatc cagaggtcaa gttcaattgg tacgtggatg gagtggaagt ccacaacgca 900

aaaaccaaac ctagagaaga acagtacaat agcacataca gggtggtgtc cgtcctgaca 960

gtgctccacc aggactggct caatggcaaa gagtataagt gcaaggtgag caacaaggcc 1020

ctgcctgcac caattgagaa aacaattagc aaggcaaagg ggcagccacg ggaaccccag 1080

gtgtataccc tgcccccaag ccgggatgaa ctgaccaaaa accaggtcag cctgacatgc 1140

ctggtgaaag ggttttaccc aagcgatatt gccgtcgagt gggagagcaa cggacagcca 1200

gaaaacaatt acaaaaccac cccacctgtg ctggactccg atgggagctt tttcctgtac 1260

agcaagctca cagtggacaa gtccagatgg caacagggca acgtgttttc ctgctccgtg 1320

atgcacgagg ccctccacaa ccactataca caaaagtccc tctccctcag cccaggaaag 1380

<210> 20

<211> 460

<212> PRT

<213> Homo sapiens

Gln Val Gln Leu Gln Glu Ser Gly Pro Gly Leu Val Lys Pro Ser Gln 1 5 10 15

Thr Leu Ser Leu Thr Cys Thr Val Ser Gly Gly Ser Ile Gly Ser Gly

20 25 30

Gly Tyr Tyr Trp Ser Trp Ile Arg Gln His Pro Gly Lys Gly Leu Glu 35 40 45

Trp Ile Gly Gly Ile Tyr Gly Ser Gly Ser Thr Tyr Tyr Asn Pro Ser 50 55 60

Leu Lys Ser Arg Val Thr Ile Ser Val Asp Thr Ser Lys Asn Gln Phe 65 70 75 80

Ser Leu Lys Leu Ser Ser Val Thr Ala Ala Asp Thr Ala Val Tyr Tyr

85 90 95

Cys Ala Arg Asp Ser Gly Ile Gly Tyr Ser Tyr Ala Ser Ser His Gly

100 105 110

Tyr Tyr Tyr Tyr Met Asp Val Trp Gly Lys Gly Thr Thr Val Thr Val 115 120 125

Ser Ser Ala Ser Thr Lys Gly Pro Ser Val Phe Pro Leu Ala Pro Ser 130 135 140

Ser Lys Ser Thr Ser Gly Gly Thr Ala Ala Leu Gly Cys Leu Val Lys 145 150 155 160

Asp Tyr Phe Pro Glu Pro Val Thr Val Ser Trp Asn Ser Gly Ala Leu

165 170 175

Thr Ser Gly Val His Thr Phe Pro Ala Val Leu Gln Ser Ser Gly Leu

180 185 190

Tyr Ser Leu Ser Ser Val Val Thr Val Pro Ser Ser Ser Leu Gly Thr 195 200 205

Gln Thr Tyr Ile Cys Asn Val Asn His Lys Pro Ser Asn Thr Lys Val 210 215 220

Asp Lys Lys Val Glu Pro Lys Ser Cys Asp Lys Thr His Thr Cys Pro 225 230 235 240

Pro Cys Pro Ala Pro Glu Leu Leu Gly Gly Pro Ser Val Phe Leu Phe

245 250 255

Pro Pro Lys Pro Lys Asp Thr Leu Met Ile Ser Arg Thr Pro Glu Val

260 265 270

Thr Cys Val Val Val Asp Val Ser His Glu Asp Pro Glu Val Lys Phe 275 280 285

Asn Trp Tyr Val Asp Gly Val Glu Val His Asn Ala Lys Thr Lys Pro 290 295 300

Arg Glu Glu Gln Tyr Asn Ser Thr Tyr Arg Val Val Ser Val Leu Thr 305 310 315 320

Val Leu His Gln Asp Trp Leu Asn Gly Lys Glu Tyr Lys Cys Lys Val

325 330 335

Ser Asn Lys Ala Leu Pro Ala Pro Ile Glu Lys Thr Ile Ser Lys Ala

340 345 350

Lys Gly Gln Pro Arg Glu Pro Gln Val Tyr Thr Leu Pro Pro Ser Arg 355 360 365

Asp Glu Leu Thr Lys Asn Gln Val Ser Leu Thr Cys Leu Val Lys Gly 370 375 380

Phe Tyr Pro Ser Asp Ile Ala Val Glu Trp Glu Ser Asn Gly Gln Pro 385 390 395 400

Glu Asn Asn Tyr Lys Thr Thr Pro Pro Val Leu Asp Ser Asp Gly Ser

405 410 415

Phe Phe Leu Tyr Ser Lys Leu Thr Val Asp Lys Ser Arg Trp Gln Gln

420 425 430

Gly Asn Val Phe Ser Cys Ser Val Met His Glu Ala Leu His Asn His 435 440 445

Tyr Thr Gln Lys Ser Leu Ser Leu Ser Pro Gly Lys

450 455 460

<210> 21

<211> 390

<212> DNA

<213> Homo sapiens

<400> 21

caggtgcagc tgcaggagtc gggcccagga ctggtgaagc cttcacagac cctgtccctc 60

acctgtactg tctctggtgg ctccatcaag agtggtgggt actactggag ctggatccgc 120

cagcacccag ggaagggcct ggagtggatt ggggggatct atccgagtgg gagcacctac 180

tacaacccgt ccctcaagag tcgagttacc atatcagtag acacgtctaa gaaccagttc 240

tccctgaagc tgagttctgt gaccgccgca gacacggcgg tgtactactg cgccagagac 300

tcaggaatag gatacagcta cgcctcatca catggctact actactacat ggacgtatgg 360

ggcaagggta caactgtcac cgtctcctca

390

<210> 22

<211> 130

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 22

Gln Val Gln Leu Gln Glu Ser Gly Pro Gly Leu Val Lys Pro Ser Gln 1 5 10 15

Thr Leu Ser Leu Thr Cys Thr Val Ser Gly Gly Ser Ile Lys Ser Gly

20 25 30

Gly Tyr Tyr Trp Ser Trp Ile Arg Gln His Pro Gly Lys Gly Leu Glu Trp Ile Gly Gly Ile Tyr Pro Ser Gly Ser Thr Tyr Tyr Asn Pro Ser 50 55 60

Leu Lys Ser Arg Val Thr Ile Ser Val Asp Thr Ser Lys Asn Gln Phe 65 70 75 80

Ser Leu Lys Leu Ser Ser Val Thr Ala Ala Asp Thr Ala Val Tyr Tyr

85 90 95

Cys Ala Arg Asp Ser Gly Ile Gly Tyr Ser Tyr Ala Ser Ser His Gly

100 105 110

Tyr Tyr Tyr Tyr Met Asp Val Trp Gly Lys Gly Thr Thr Val Thr Val 115 120 125

Ser Ser

130

<210> 23

<211> 9

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 23

Gly Gly Ser Ile Lys Ser Gly Gly Tyr

1 5

<210> 24

<211> 13

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 24

Trp Ile Gly Gly Ile Tyr Pro Ser Gly Ser Thr Tyr Tyr

1 5 10

<210> 25

<211> 1380

<212> DNA

<213> Homo sapiens

caggtgcagc tgcaggagtc gggcccagga ctggtgaagc cttcacagac cctgtccctc 60

acctgtactg tctctggtgg ctccatcaag agtggtgggt actactggag ctggatccgc 120

cagcacccag ggaagggcct ggagtggatt ggggggatct atccgagtgg gagcacctac 180

tacaacccgt ccctcaagag tcgagttacc atatcagtag acacgtctaa gaaccagttc 240

tccctgaagc tgagttctgt gaccgccgca gacacggcgg tgtactactg cgccagagac 300

tcaggaatag gatacagcta cgcctcatca catggctact actactacat ggacgtatgg 360

ggcaagggta caactgtcac cgtctcctca gctagcacaa aaggaccaag cgtgtttcca 420

ctggcaccta gcagcaaatc caccagcggc ggaacagcag ccctcgggtg cctggtgaag 480

gattacttcc ctgagccagt cacagtgtcc tggaactccg gagccctgac atccggcgtg 540

cacaccttcc ccgctgtgct gcaatccagc ggactgtata gcctcagctc cgtcgtgaca 600

gtcccttcca gcagcctggg cacacagact tacatttgca acgtgaacca caaaccttcc 660

aacactaagg tggacaaaaa ggtggaaccc aaatcctgtg ataagaccca tacatgccca 720

ccttgtcccg ctcctgagct gctgggggga ccttccgtct ttctgtttcc tccaaaacca 780

aaagacacac tcatgatcag ccggaccccc gaagtcacct gtgtggtggt ggacgtcagc 840

cacgaagatc cagaggtcaa gttcaattgg tacgtggatg gagtggaagt ccacaacgca 900

aaaaccaaac ctagagaaga acagtacaat agcacataca gggtggtgtc cgtcctgaca 960

gtgctccacc aggactggct caatggcaaa gagtataagt gcaaggtgag caacaaggcc 1020

ctgcctgcac caattgagaa aacaattagc aaggcaaagg ggcagccacg ggaaccccag 1080

gtgtataccc tgcccccaag ccgggatgaa ctgaccaaaa accaggtcag cctgacatgc 1140

ctggtgaaag ggttttaccc aagcgatatt gccgtcgagt gggagagcaa cggacagcca 1200

gaaaacaatt acaaaaccac cccacctgtg ctggactccg atgggagctt tttcctgtac 1260

agcaagctca cagtggacaa gtccagatgg caacagggca acgtgttttc ctgctccgtg 1320

atgcacgagg ccctccacaa ccactataca caaaagtccc tctccctcag cccaggaaag 1380

<210> 26

<211> 460

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 26

Gln Val Gln Leu Gln Glu Ser Gly Pro Gly Leu Val Lys Pro Ser Gln 1 5 10 15

Thr Leu Ser Leu Thr Cys Thr Val Ser Gly Gly Ser Ile Lys Ser Gly

20 25 30

Gly Tyr Tyr Trp Ser Trp Ile Arg Gln His Pro Gly Lys Gly Leu Glu 35 40 45

Trp Ile Gly Gly Ile Tyr Pro Ser Gly Ser Thr Tyr Tyr Asn Pro Ser 50 55 60

Leu Lys Ser Arg Val Thr Ile Ser Val Asp Thr Ser Lys Asn Gln Phe 65 70 75 80

Ser Leu Lys Leu Ser Ser Val Thr Ala Ala Asp Thr Ala Val Tyr Tyr

85 90 95

Cys Ala Arg Asp Ser Gly Ile Gly Tyr Ser Tyr Ala Ser Ser His Gly

100 105 110

Tyr Tyr Tyr Tyr Met Asp Val Trp Gly Lys Gly Thr Thr Val Thr Val 115 120 125

Ser Ser Ala Ser Thr Lys Gly Pro Ser Val Phe Pro Leu Ala Pro Ser 130 135 140

Ser Lys Ser Thr Ser Gly Gly Thr Ala Ala Leu Gly Cys Leu Val Lys 145 150 155 160

Asp Tyr Phe Pro Glu Pro Val Thr Val Ser Trp Asn Ser Gly Ala Leu

165 170 175

Thr Ser Gly Val His Thr Phe Pro Ala Val Leu Gln Ser Ser Gly Leu

180 185 190

Tyr Ser Leu Ser Ser Val Val Thr Val Pro Ser Ser Ser Leu Gly Thr 195 200 205

Gln Thr Tyr Ile Cys Asn Val Asn His Lys Pro Ser Asn Thr Lys Val 210 215 220

Asp Lys Lys Val Glu Pro Lys Ser Cys Asp Lys Thr His Thr Cys Pro 225 230 235 240

Pro Cys Pro Ala Pro Glu Leu Leu Gly Gly Pro Ser Val Phe Leu Phe

245 250 255

Pro Pro Lys Pro Lys Asp Thr Leu Met Ile Ser Arg Thr Pro Glu Val

260 265 270

Thr Cys Val Val Val Asp Val Ser His Glu Asp Pro Glu Val Lys Phe 275 280 285

Asn Trp Tyr Val Asp Gly Val Glu Val His Asn Ala Lys Thr Lys Pro 290 295 300

Arg Glu Glu Gln Tyr Asn Ser Thr Tyr Arg Val Val Ser Val Leu Thr 305 310 315 320

Val Leu His Gln Asp Trp Leu Asn Gly Lys Glu Tyr Lys Cys Lys Val

325 330 335 Ser Asn Lys Ala Leu Pro Ala Pro Ile Glu Lys Thr Ile Ser Lys Ala

340 345 350

Lys Gly Gln Pro Arg Glu Pro Gln Val Tyr Thr Leu Pro Pro Ser Arg 355 360 365

Asp Glu Leu Thr Lys Asn Gln Val Ser Leu Thr Cys Leu Val Lys Gly 370 375 380

Phe Tyr Pro Ser Asp Ile Ala Val Glu Trp Glu Ser Asn Gly Gln Pro 385 390 395 400

Glu Asn Asn Tyr Lys Thr Thr Pro Pro Val Leu Asp Ser Asp Gly Ser

405 410 415

Phe Phe Leu Tyr Ser Lys Leu Thr Val Asp Lys Ser Arg Trp Gln Gln

420 425 430

Gly Asn Val Phe Ser Cys Ser Val Met His Glu Ala Leu His Asn His 435 440 445

Tyr Thr Gln Lys Ser Leu Ser Leu Ser Pro Gly Lys

450 455 460

<210> 27

<211> 390

<212> DNA

<213> Homo sapiens

<400> 27

caggtgcagc tgcaggagtc gggcccagga ctggtgaagc cttcacagac cctgtccctc 60

acctgtactg tctctggtgg ctccatcgag agcggtggtt actactggag ctggatccgc 120

cagcacccag ggaagggcct ggagtggatt gggggtatct atgggagtgg gagcacctac 180

tacaacccgt ccctcaagag tcgagttacc atatcagtag acacgtctaa gaaccagttc 240

tccctgaagc tgagttctgt gaccgccgca gacacggcgg tgtactactg cgccagagac 300

tcaggaatag gatacagcta cgcctcatca catggctact actactacat ggacgtatgg ggcaagggta caactgtcac cgtctcctca

390

<210> 28

<211> 130

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 28

Gln Val Gln Leu Gln Glu Ser Gly Pro Gly Leu Val Lys Pro Ser Gln 1 5 10 15

Thr Leu Ser Leu Thr Cys Thr Val Ser Gly Gly Ser Ile Leu Ser Gly

20 25 30

Gly Tyr Tyr Trp Ser Trp Ile Arg Gln His Pro Gly Lys Gly Leu Glu 35 40 45

Trp Ile Gly Gly Ile Tyr Tyr Ser Gly Lys Thr Tyr Tyr Asn Pro Ser 50 55 60

Leu Lys Ser Arg Val Thr Ile Ser Val Asp Thr Ser Lys Asn Gln Phe 65 70 75 80

Ser Leu Lys Leu Ser Ser Val Thr Ala Ala Asp Thr Ala Val Tyr Tyr

85 90 95

Cys Ala Arg Asp Ser Gly Ile Gly Tyr Ser Tyr Ala Ser Ser His Gly

100 105 110

Tyr Tyr Tyr Tyr Met Asp Val Trp Gly Lys Gly Thr Thr Val Thr Val 115 120 125

Ser Ser

130

<210> 29

<211> 9

<212> PRT

<213> Homo sapiens

Gly Gly Ser Ile Leu Ser Gly Gly Tyr

1 5

<210> 30

<211> 5

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 30

Tyr Tyr Ser Gly Lys

1 5

<210> 31

<211> 1380

<212> DNA

<213> Homo sapiens

<400> 31

caggtgcagc tgcaggagtc gggcccagga ctggtgaagc cttcacagac cctgtccctc 60

acctgtactg tctctggtgg ctccatcgag agcggtggtt actactggag ctggatccgc 120

cagcacccag ggaagggcct ggagtggatt gggggtatct atgggagtgg gagcacctac 180

tacaacccgt ccctcaagag tcgagttacc atatcagtag acacgtctaa gaaccagttc 240

tccctgaagc tgagttctgt gaccgccgca gacacggcgg tgtactactg cgccagagac 300

tcaggaatag gatacagcta cgcctcatca catggctact actactacat ggacgtatgg 360

ggcaagggta caactgtcac cgtctcctca gctagcacaa aaggaccaag cgtgtttcca 420

ctggcaccta gcagcaaatc caccagcggc ggaacagcag ccctcgggtg cctggtgaag 480

gattacttcc ctgagccagt cacagtgtcc tggaactccg gagccctgac atccggcgtg 540

cacaccttcc ccgctgtgct gcaatccagc ggactgtata gcctcagctc cgtcgtgaca 600

gtcccttcca gcagcctggg cacacagact tacatttgca acgtgaacca caaaccttcc aacactaagg tggacaaaaa ggtggaaccc aaatcctgtg ataagaccca tacatgccca 720

ccttgtcccg ctcctgagct gctgggggga ccttccgtct ttctgtttcc tccaaaacca 780

aaagacacac tcatgatcag ccggaccccc gaagtcacct gtgtggtggt ggacgtcagc 840

cacgaagatc cagaggtcaa gttcaattgg tacgtggatg gagtggaagt ccacaacgca 900

aaaaccaaac ctagagaaga acagtacaat agcacataca gggtggtgtc cgtcctgaca 960

gtgctccacc aggactggct caatggcaaa gagtataagt gcaaggtgag caacaaggcc 1020

ctgcctgcac caattgagaa aacaattagc aaggcaaagg ggcagccacg ggaaccccag 1080

gtgtataccc tgcccccaag ccgggatgaa ctgaccaaaa accaggtcag cctgacatgc 1140

ctggtgaaag ggttttaccc aagcgatatt gccgtcgagt gggagagcaa cggacagcca 1200

gaaaacaatt acaaaaccac cccacctgtg ctggactccg atgggagctt tttcctgtac 1260

agcaagctca cagtggacaa gtccagatgg caacagggca acgtgttttc ctgctccgtg 1320

atgcacgagg ccctccacaa ccactataca caaaagtccc tctccctcag cccaggaaag 1380

<210> 32

<211> 460

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 32

Gln Val Gln Leu Gln Glu Ser Gly Pro Gly Leu Val Lys Pro Ser Gln 1 5 10 15

Thr Leu Ser Leu Thr Cys Thr Val Ser Gly Gly Ser Ile Glu Ser Gly

20 25 30

Gly Tyr Tyr Trp Ser Trp Ile Arg Gln His Pro Gly Lys Gly Leu Glu 35 40 45

Trp Ile Gly Gly Ile Tyr Gly Ser Gly Ser Thr Tyr Tyr Asn Pro Ser 50 55 60

Leu Lys Ser Arg Val Thr Ile Ser Val Asp Thr Ser Lys Asn Gln Phe 65 70 75 80

Ser Leu Lys Leu Ser Ser Val Thr Ala Ala Asp Thr Ala Val Tyr Tyr

85 90 95

Cys Ala Arg Asp Ser Gly Ile Gly Tyr Ser Tyr Ala Ser Ser His Gly

100 105 110

Tyr Tyr Tyr Tyr Met Asp Val Trp Gly Lys Gly Thr Thr Val Thr Val 115 120 125

Ser Ser Ala Ser Thr Lys Gly Pro Ser Val Phe Pro Leu Ala Pro Ser 130 135 140

Ser Lys Ser Thr Ser Gly Gly Thr Ala Ala Leu Gly Cys Leu Val Lys 145 150 155 160

Asp Tyr Phe Pro Glu Pro Val Thr Val Ser Trp Asn Ser Gly Ala Leu

165 170 175

Thr Ser Gly Val His Thr Phe Pro Ala Val Leu Gln Ser Ser Gly Leu

180 185 190

Tyr Ser Leu Ser Ser Val Val Thr Val Pro Ser Ser Ser Leu Gly Thr 195 200 205

Gln Thr Tyr Ile Cys Asn Val Asn His Lys Pro Ser Asn Thr Lys Val 210 215 220

Asp Lys Lys Val Glu Pro Lys Ser Cys Asp Lys Thr His Thr Cys Pro 225 230 235 240

Pro Cys Pro Ala Pro Glu Leu Leu Gly Gly Pro Ser Val Phe Leu Phe

245 250 255 Pro Pro Lys Pro Lys Asp Thr Leu Met Ile Ser Arg Thr Pro Glu Val

260 265 270

Thr Cys Val Val Val Asp Val Ser His Glu Asp Pro Glu Val Lys Phe 275 280 285

Asn Trp Tyr Val Asp Gly Val Glu Val His Asn Ala Lys Thr Lys Pro 290 295 300

Arg Glu Glu Gln Tyr Asn Ser Thr Tyr Arg Val Val Ser Val Leu Thr 305 310 315 320

Val Leu His Gln Asp Trp Leu Asn Gly Lys Glu Tyr Lys Cys Lys Val

325 330 335

Ser Asn Lys Ala Leu Pro Ala Pro Ile Glu Lys Thr Ile Ser Lys Ala

340 345 350

Lys Gly Gln Pro Arg Glu Pro Gln Val Tyr Thr Leu Pro Pro Ser Arg 355 360 365

Asp Glu Leu Thr Lys Asn Gln Val Ser Leu Thr Cys Leu Val Lys Gly 370 375 380

Phe Tyr Pro Ser Asp Ile Ala Val Glu Trp Glu Ser Asn Gly Gln Pro 385 390 395 400

Glu Asn Asn Tyr Lys Thr Thr Pro Pro Val Leu Asp Ser Asp Gly Ser

405 410 415

Phe Phe Leu Tyr Ser Lys Leu Thr Val Asp Lys Ser Arg Trp Gln Gln

420 425 430

Gly Asn Val Phe Ser Cys Ser Val Met His Glu Ala Leu His Asn His 435 440 445

Tyr Thr Gln Lys Ser Leu Ser Leu Ser Pro Gly Lys

450 455 460

<212> DNA

<213> Homo sapiens

<400> 33

caggtgcagc tgcaggagtc gggcccagga ctggtgaagc cttcacagac cctgtccctc 60

acctgtactg tctctggtgg ctccatctct agtggtggtt acttttggag ctggatccgc 120

cagcacccag ggaagggcct ggagtggatt ggggggatct attacagtgg gcggacctac 180

tacaacccgt ccctcaagag tcgagttacc atatcagtag acacgtctaa gaaccagttc 240

tccctgaagc tgagttctgt gaccgccgca gacacggcgg tgtactactg cgccagagac 300

tcaggaatag gatacagcta cgcctcatca catggctact actactacat ggacgtatgg 360

ggcaagggta caactgtcac cgtctcctca

390

<210> 34

<211> 130

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 34

Gln Val Gln Leu Gln Glu Ser Gly Pro Gly Leu Val Lys Pro Ser Gln 1 5 10 15

Thr Leu Ser Leu Thr Cys Thr Val Ser Gly Gly Ser Ile Ser Ser Gly

20 25 30

Gly Tyr Phe Trp Ser Trp Ile Arg Gln His Pro Gly Lys Gly Leu Glu 35 40 45

Trp Ile Gly Gly Ile Tyr Tyr Ser Gly Arg Thr Tyr Tyr Asn Pro Ser 50 55 60

Leu Lys Ser Arg Val Thr Ile Ser Val Asp Thr Ser Lys Asn Gln Phe 65 70 75 80 Ser Leu Lys Leu Ser Ser Val Thr Ala Ala Asp Thr Ala Val Tyr Tyr

85 90 95

Cys Ala Arg Asp Ser Gly Ile Gly Tyr Ser Tyr Ala Ser Ser His Gly

100 105 110

Tyr Tyr Tyr Tyr Met Asp Val Trp Gly Lys Gly Thr Thr Val Thr Val 115 120 125

Ser Ser

130

<210> 35

<211> 9

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 35

Gly Gly Ser Ile Ser Ser Gly Gly Tyr

1 5

<210> 36

<211> 6

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 36

Tyr Tyr Ser Gly Arg Thr

1 5

<210> 37

<211> 1380

<212> DNA

<213> Homo sapiens

<400> 37

caggtgcagc tgcaggagtc gggcccagga ctggtgaagc cttcacagac cctgtccctc 60

acctgtactg tctctggtgg ctccatctct agtggtggtt acttttggag ctggatccgc 120

cagcacccag ggaagggcct ggagtggatt ggggggatct attacagtgg gcggacctac 180

tacaacccgt ccctcaagag tcgagttacc atatcagtag acacgtctaa gaaccagttc 240

tccctgaagc tgagttctgt gaccgccgca gacacggcgg tgtactactg cgccagagac 300

tcaggaatag gatacagcta cgcctcatca catggctact actactacat ggacgtatgg 360

ggcaagggta caactgtcac cgtctcctca gctagcacaa aaggaccaag cgtgtttcca 420

ctggcaccta gcagcaaatc caccagcggc ggaacagcag ccctcgggtg cctggtgaag 480

gattacttcc ctgagccagt cacagtgtcc tggaactccg gagccctgac atccggcgtg 540

cacaccttcc ccgctgtgct gcaatccagc ggactgtata gcctcagctc cgtcgtgaca 600

gtcccttcca gcagcctggg cacacagact tacatttgca acgtgaacca caaaccttcc 660

aacactaagg tggacaaaaa ggtggaaccc aaatcctgtg ataagaccca tacatgccca 720

ccttgtcccg ctcctgagct gctgggggga ccttccgtct ttctgtttcc tccaaaacca 780

aaagacacac tcatgatcag ccggaccccc gaagtcacct gtgtggtggt ggacgtcagc 840

cacgaagatc cagaggtcaa gttcaattgg tacgtggatg gagtggaagt ccacaacgca 900

aaaaccaaac ctagagaaga acagtacaat agcacataca gggtggtgtc cgtcctgaca 960

gtgctccacc aggactggct caatggcaaa gagtataagt gcaaggtgag caacaaggcc 1020

ctgcctgcac caattgagaa aacaattagc aaggcaaagg ggcagccacg ggaaccccag 1080

gtgtataccc tgcccccaag ccgggatgaa ctgaccaaaa accaggtcag cctgacatgc 1140

ctggtgaaag ggttttaccc aagcgatatt gccgtcgagt gggagagcaa cggacagcca 1200

gaaaacaatt acaaaaccac cccacctgtg ctggactccg atgggagctt tttcctgtac 1260

agcaagctca cagtggacaa gtccagatgg caacagggca acgtgttttc ctgctccgtg 1320

atgcacgagg ccctccacaa ccactataca caaaagtccc tctccctcag cccaggaaag 1380

<210> 38

<211> 460

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 38

Gln Val Gln Leu Gln Glu Ser Gly Pro Gly Leu Val Lys Pro Ser Gln 1 5 10 15

Thr Leu Ser Leu Thr Cys Thr Val Ser Gly Gly Ser Ile Ser Ser Gly

20 25 30

Gly Tyr Phe Trp Ser Trp Ile Arg Gln His Pro Gly Lys Gly Leu Glu 35 40 45

Trp Ile Gly Gly Ile Tyr Tyr Ser Gly Arg Thr Tyr Tyr Asn Pro Ser 50 55 60

Leu Lys Ser Arg Val Thr Ile Ser Val Asp Thr Ser Lys Asn Gln Phe 65 70 75 80

Ser Leu Lys Leu Ser Ser Val Thr Ala Ala Asp Thr Ala Val Tyr Tyr

85 90 95

Cys Ala Arg Asp Ser Gly Ile Gly Tyr Ser Tyr Ala Ser Ser His Gly

100 105 110

Tyr Tyr Tyr Tyr Met Asp Val Trp Gly Lys Gly Thr Thr Val Thr Val 115 120 125

Ser Ser Ala Ser Thr Lys Gly Pro Ser Val Phe Pro Leu Ala Pro Ser 130 135 140

Ser Lys Ser Thr Ser Gly Gly Thr Ala Ala Leu Gly Cys Leu Val Lys 145 150 155 160 Asp Tyr Phe Pro Glu Pro Val Thr Val Ser Trp Asn Ser Gly Ala Leu

165 170 175

Thr Ser Gly Val His Thr Phe Pro Ala Val Leu Gln Ser Ser Gly Leu

180 185 190

Tyr Ser Leu Ser Ser Val Val Thr Val Pro Ser Ser Ser Leu Gly Thr 195 200 205

Gln Thr Tyr Ile Cys Asn Val Asn His Lys Pro Ser Asn Thr Lys Val 210 215 220

Asp Lys Lys Val Glu Pro Lys Ser Cys Asp Lys Thr His Thr Cys Pro 225 230 235 240

Pro Cys Pro Ala Pro Glu Leu Leu Gly Gly Pro Ser Val Phe Leu Phe

245 250 255

Pro Pro Lys Pro Lys Asp Thr Leu Met Ile Ser Arg Thr Pro Glu Val

260 265 270

Thr Cys Val Val Val Asp Val Ser His Glu Asp Pro Glu Val Lys Phe 275 280 285

Asn Trp Tyr Val Asp Gly Val Glu Val His Asn Ala Lys Thr Lys Pro 290 295 300

Arg Glu Glu Gln Tyr Asn Ser Thr Tyr Arg Val Val Ser Val Leu Thr 305 310 315 320

Val Leu His Gln Asp Trp Leu Asn Gly Lys Glu Tyr Lys Cys Lys Val

325 330 335

Ser Asn Lys Ala Leu Pro Ala Pro Ile Glu Lys Thr Ile Ser Lys Ala

340 345 350

Lys Gly Gln Pro Arg Glu Pro Gln Val Tyr Thr Leu Pro Pro Ser Arg 355 360 365

Asp Glu Leu Thr Lys Asn Gln Val Ser Leu Thr Cys Leu Val Lys Gly 370 375 380

Phe Tyr Pro Ser Asp Ile Ala Val Glu Trp Glu Ser Asn Gly Gln Pro 385 390 395 400

Glu Asn Asn Tyr Lys Thr Thr Pro Pro Val Leu Asp Ser Asp Gly Ser

405 410 415

Phe Phe Leu Tyr Ser Lys Leu Thr Val Asp Lys Ser Arg Trp Gln Gln

420 425 430

Gly Asn Val Phe Ser Cys Ser Val Met His Glu Ala Leu His Asn His 435 440 445

Tyr Thr Gln Lys Ser Leu Ser Leu Ser Pro Gly Lys

450 455 460

<210> 39

<211> 390

<212> DNA

<213> Homo sapiens

<400> 39

caggtgcagc tgcaggagtc gggcccagga ctggtgaagc cttcacagac cctgtccctc 60

acctgtactg tctctggtgg ctccatcgag agcggtggtt actactggag ctggatccgc 120

cagcacccag ggaagggcct ggagtggatt gggggtatct atgggagtgg gagcacctac 180

tacaacccgt ccctcaagag tcgagttacc atatcagtag acacgtctaa gaaccagttc 240

tccctgaagc tgagttctgt gaccgccgca gacacggcgg tgtactactg cgccagagac 300

tcaggaatag gatacagcta cgcctcatca catggctact actactacat ggacgtatgg 360

ggcaagggta caactgtcac cgtctcctca

390

<210> 40

<211> 130

<212> PRT

<213> Homo sapiens

Gln Val Gln Leu Gln Glu Ser Gly Pro Gly Leu Val Lys Pro Ser Gln 1 5 10 15

Thr Leu Ser Leu Thr Cys Thr Val Ser Gly Gly Ser Ile Glu Ser Gly

20 25 30

Gly Tyr Tyr Trp Ser Trp Ile Arg Gln His Pro Gly Lys Gly Leu Glu 35 40 45

Trp Ile Gly Gly Ile Tyr Gly Ser Gly Ser Thr Tyr Tyr Asn Pro Ser 50 55 60

Leu Lys Ser Arg Val Thr Ile Ser Val Asp Thr Ser Lys Asn Gln Phe 65 70 75 80

Ser Leu Lys Leu Ser Ser Val Thr Ala Ala Asp Thr Ala Val Tyr Tyr

85 90 95

Cys Ala Arg Asp Ser Gly Ile Gly Tyr Ser Tyr Ala Ser Ser His Gly

100 105 110

Tyr Tyr Tyr Tyr Met Asp Val Trp Gly Lys Gly Thr Thr Val Thr Val 115 120 125

Ser Ser

130

<210> 41

<211> 9

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 41

Gly Gly Ser Ile Glu Ser Gly Gly Tyr

1 5

<210> 42

<211> 1380

<212> DNA

<213> Homo sapiens

caggtgcagc tgcaggagtc gggcccagga ctggtgaagc cttcacagac cctgtccctc 60

acctgtactg tctctggtgg ctccatcgag agcggtggtt actactggag ctggatccgc 120

cagcacccag ggaagggcct ggagtggatt gggggtatct atgggagtgg gagcacctac 180

tacaacccgt ccctcaagag tcgagttacc atatcagtag acacgtctaa gaaccagttc 240

tccctgaagc tgagttctgt gaccgccgca gacacggcgg tgtactactg cgccagagac 300

tcaggaatag gatacagcta cgcctcatca catggctact actactacat ggacgtatgg 360

ggcaagggta caactgtcac cgtctcctca gctagcacaa aaggaccaag cgtgtttcca 420

ctggcaccta gcagcaaatc caccagcggc ggaacagcag ccctcgggtg cctggtgaag 480

gattacttcc ctgagccagt cacagtgtcc tggaactccg gagccctgac atccggcgtg 540

cacaccttcc ccgctgtgct gcaatccagc ggactgtata gcctcagctc cgtcgtgaca 600

gtcccttcca gcagcctggg cacacagact tacatttgca acgtgaacca caaaccttcc 660

aacactaagg tggacaaaaa ggtggaaccc aaatcctgtg ataagaccca tacatgccca 720

ccttgtcccg ctcctgagct gctgggggga ccttccgtct ttctgtttcc tccaaaacca 780

aaagacacac tcatgatcag ccggaccccc gaagtcacct gtgtggtggt ggacgtcagc 840

cacgaagatc cagaggtcaa gttcaattgg tacgtggatg gagtggaagt ccacaacgca 900

aaaaccaaac ctagagaaga acagtacaat agcacataca gggtggtgtc cgtcctgaca 960

gtgctccacc aggactggct caatggcaaa gagtataagt gcaaggtgag caacaaggcc 1020

ctgcctgcac caattgagaa aacaattagc aaggcaaagg ggcagccacg ggaaccccag gtgtataccc tgcccccaag ccgggatgaa ctgaccaaaa accaggtcag cctgacatgc 1140

ctggtgaaag ggttttaccc aagcgatatt gccgtcgagt gggagagcaa cggacagcca 1200

gaaaacaatt acaaaaccac cccacctgtg ctggactccg atgggagctt tttcctgtac 1260

agcaagctca cagtggacaa gtccagatgg caacagggca acgtgttttc ctgctccgtg 1320

atgcacgagg ccctccacaa ccactataca caaaagtccc tctccctcag cccaggaaag 1380

<210> 43

<211> 460

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 43

Gln Val Gln Leu Gln Glu Ser Gly Pro Gly Leu Val Lys Pro Ser Gln 1 5 10 15

Thr Leu Ser Leu Thr Cys Thr Val Ser Gly Gly Ser Ile Glu Ser Gly

20 25 30

Gly Tyr Tyr Trp Ser Trp Ile Arg Gln His Pro Gly Lys Gly Leu Glu 35 40 45

Trp Ile Gly Gly Ile Tyr Gly Ser Gly Ser Thr Tyr Tyr Asn Pro Ser 50 55 60

Leu Lys Ser Arg Val Thr Ile Ser Val Asp Thr Ser Lys Asn Gln Phe 65 70 75 80

Ser Leu Lys Leu Ser Ser Val Thr Ala Ala Asp Thr Ala Val Tyr Tyr

85 90 95

Cys Ala Arg Asp Ser Gly Ile Gly Tyr Ser Tyr Ala Ser Ser His Gly

100 105 110

Tyr Tyr Tyr Tyr Met Asp Val Trp Gly Lys Gly Thr Thr Val Thr Val Ser Ser Ala Ser Thr Lys Gly Pro Ser Val Phe Pro Leu Ala Pro Ser 130 135 140

Ser Lys Ser Thr Ser Gly Gly Thr Ala Ala Leu Gly Cys Leu Val Lys 145 150 155 160

Asp Tyr Phe Pro Glu Pro Val Thr Val Ser Trp Asn Ser Gly Ala Leu

165 170 175

Thr Ser Gly Val His Thr Phe Pro Ala Val Leu Gln Ser Ser Gly Leu

180 185 190

Tyr Ser Leu Ser Ser Val Val Thr Val Pro Ser Ser Ser Leu Gly Thr 195 200 205

Gln Thr Tyr Ile Cys Asn Val Asn His Lys Pro Ser Asn Thr Lys Val 210 215 220

Asp Lys Lys Val Glu Pro Lys Ser Cys Asp Lys Thr His Thr Cys Pro 225 230 235 240

Pro Cys Pro Ala Pro Glu Leu Leu Gly Gly Pro Ser Val Phe Leu Phe

245 250 255

Pro Pro Lys Pro Lys Asp Thr Leu Met Ile Ser Arg Thr Pro Glu Val

260 265 270

Thr Cys Val Val Val Asp Val Ser His Glu Asp Pro Glu Val Lys Phe 275 280 285

Asn Trp Tyr Val Asp Gly Val Glu Val His Asn Ala Lys Thr Lys Pro 290 295 300

Arg Glu Glu Gln Tyr Asn Ser Thr Tyr Arg Val Val Ser Val Leu Thr 305 310 315 320

Val Leu His Gln Asp Trp Leu Asn Gly Lys Glu Tyr Lys Cys Lys Val

325 330 335 Ser Asn Lys Ala Leu Pro Ala Pro Ile Glu Lys Thr Ile Ser Lys Ala

340 345 350

Lys Gly Gln Pro Arg Glu Pro Gln Val Tyr Thr Leu Pro Pro Ser Arg 355 360 365

Asp Glu Leu Thr Lys Asn Gln Val Ser Leu Thr Cys Leu Val Lys Gly 370 375 380

Phe Tyr Pro Ser Asp Ile Ala Val Glu Trp Glu Ser Asn Gly Gln Pro 385 390 395 400

Glu Asn Asn Tyr Lys Thr Thr Pro Pro Val Leu Asp Ser Asp Gly Ser

405 410 415

Phe Phe Leu Tyr Ser Lys Leu Thr Val Asp Lys Ser Arg Trp Gln Gln

420 425 430

Gly Asn Val Phe Ser Cys Ser Val Met His Glu Ala Leu His Asn His 435 440 445

Tyr Thr Gln Lys Ser Leu Ser Leu Ser Pro Gly Lys

450 455 460

<210> 44

<211> 363

<212> DNA

<213> Homo sapiens

<400> 44

cagctgcagc tgcaggagtc gggcccagga ctggtgaagc cttcggagac cctgtccctc 60

acctgcactg tctctggtgg ctccatcagc agtagtagtt acgcatgggg ctggatccgc 120

cagcccccag ggaaggggct ggagtggatt gggagtatct attatagtgg gagcacctac 180

tacaacccgt ccctcaagag tcgagtcacc atatccgtag acacgtccaa gaaccagttc 240

tccctgaagc tgagttctgt gaccgccgca gacacggcgg tgtactactg cgccagagct 300

ggaaaatacc gatggcacgg aatggacgta tggggccagg gaacaactgt caccgtctcc 360

tca

363

<210> 45

<211> 121

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 45

Gln Leu Gln Leu Gln Glu Ser Gly Pro Gly Leu Val Lys Pro Ser Glu 1 5 10 15

Thr Leu Ser Leu Thr Cys Thr Val Ser Gly Gly Ser Ile Ser Ser Ser

20 25 30

Ser Tyr Ala Trp Gly Trp Ile Arg Gln Pro Pro Gly Lys Gly Leu Glu 35 40 45

Trp Ile Gly Ser Ile Tyr Tyr Ser Gly Ser Thr Tyr Tyr Asn Pro Ser 50 55 60

Leu Lys Ser Arg Val Thr Ile Ser Val Asp Thr Ser Lys Asn Gln Phe 65 70 75 80

Ser Leu Lys Leu Ser Ser Val Thr Ala Ala Asp Thr Ala Val Tyr Tyr

85 90 95

Cys Ala Arg Ala Gly Lys Tyr Arg Trp His Gly Met Asp Val Trp Gly

100 105 110

Gln Gly Thr Thr Val Thr Val Ser Ser

115 120

<210> 46

<211> 11

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 46

Ala Gly Lys Tyr Arg Trp His Gly Met Asp Val

<210> 47

<211> 1353

<212> DNA

<213> Homo sapiens

<400> 47

cagctgcagc tgcaggagtc gggcccagga ctggtgaagc cttcggagac cctgtccctc 60

acctgcactg tctctggtgg ctccatcagc agtagtagtt acgcatgggg ctggatccgc 120

cagcccccag ggaaggggct ggagtggatt gggagtatct attatagtgg gagcacctac 180

tacaacccgt ccctcaagag tcgagtcacc atatccgtag acacgtccaa gaaccagttc 240

tccctgaagc tgagttctgt gaccgccgca gacacggcgg tgtactactg cgccagagct 300

ggaaaatacc gatggcacgg aatggacgta tggggccagg gaacaactgt caccgtctcc 360

tcagctagca caaaaggacc aagcgtgttt ccactggcac ctagcagcaa atccaccagc 420

ggcggaacag cagccctcgg gtgcctggtg aaggattact tccctgagcc agtcacagtg 480

tcctggaact ccggagccct gacatccggc gtgcacacct tccccgctgt gctgcaatcc 540

agcggactgt atagcctcag ctccgtcgtg acagtccctt ccagcagcct gggcacacag 600

acttacattt gcaacgtgaa ccacaaacct tccaacacta aggtggacaa aaaggtggaa 660

cccaaatcct gtgataagac ccatacatgc ccaccttgtc ccgctcctga gctgctgggg 720

ggaccttccg tctttctgtt tcctccaaaa ccaaaagaca cactcatgat cagccggacc 780

cccgaagtca cctgtgtggt ggtggacgtc agccacgaag atccagaggt caagttcaat 840

tggtacgtgg atggagtgga agtccacaac gcaaaaacca aacctagaga agaacagtac 900

aatagcacat acagggtggt gtccgtcctg acagtgctcc accaggactg gctcaatggc 960

aaagagtata agtgcaaggt gagcaacaag gccctgcctg caccaattga gaaaacaatt 1020

agcaaggcaa aggggcagcc acgggaaccc caggtgtata ccctgccccc aagccgggat 1080

gaactgacca aaaaccaggt cagcctgaca tgcctggtga aagggtttta cccaagcgat 1140

attgccgtcg agtgggagag caacggacag ccagaaaaca attacaaaac caccccacct 1200

gtgctggact ccgatgggag ctttttcctg tacagcaagc tcacagtgga caagtccaga 1260

tggcaacagg gcaacgtgtt ttcctgctcc gtgatgcacg aggccctcca caaccactat 1320

acacaaaagt ccctctccct cagcccagga aag

1353

<210> 48

<211> 451

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 48

Gln Leu Gln Leu Gln Glu Ser Gly Pro Gly Leu Val Lys Pro Ser Glu 1 5 10 15

Thr Leu Ser Leu Thr Cys Thr Val Ser Gly Gly Ser Ile Ser Ser Ser

20 25 30

Ser Tyr Ala Trp Gly Trp Ile Arg Gln Pro Pro Gly Lys Gly Leu Glu 35 40 45

Trp Ile Gly Ser Ile Tyr Tyr Ser Gly Ser Thr Tyr Tyr Asn Pro Ser 50 55 60

Leu Lys Ser Arg Val Thr Ile Ser Val Asp Thr Ser Lys Asn Gln Phe 65 70 75 80

Ser Leu Lys Leu Ser Ser Val Thr Ala Ala Asp Thr Ala Val Tyr Tyr

85 90 95 Cys Ala Arg Ala Gly Lys Tyr Arg Trp His Gly Met Asp Val Trp Gly

100 105 110

Gln Gly Thr Thr Val Thr Val Ser Ser Ala Ser Thr Lys Gly Pro Ser 115 120 125

Val Phe Pro Leu Ala Pro Ser Ser Lys Ser Thr Ser Gly Gly Thr Ala 130 135 140

Ala Leu Gly Cys Leu Val Lys Asp Tyr Phe Pro Glu Pro Val Thr Val 145 150 155 160

Ser Trp Asn Ser Gly Ala Leu Thr Ser Gly Val His Thr Phe Pro Ala

165 170 175

Val Leu Gln Ser Ser Gly Leu Tyr Ser Leu Ser Ser Val Val Thr Val

180 185 190

Pro Ser Ser Ser Leu Gly Thr Gln Thr Tyr Ile Cys Asn Val Asn His 195 200 205

Lys Pro Ser Asn Thr Lys Val Asp Lys Lys Val Glu Pro Lys Ser Cys 210 215 220

Asp Lys Thr His Thr Cys Pro Pro Cys Pro Ala Pro Glu Leu Leu Gly 225 230 235 240

Gly Pro Ser Val Phe Leu Phe Pro Pro Lys Pro Lys Asp Thr Leu Met

245 250 255

Ile Ser Arg Thr Pro Glu Val Thr Cys Val Val Val Asp Val Ser His

260 265 270

Glu Asp Pro Glu Val Lys Phe Asn Trp Tyr Val Asp Gly Val Glu Val 275 280 285

His Asn Ala Lys Thr Lys Pro Arg Glu Glu Gln Tyr Asn Ser Thr Tyr 290 295 300

Arg Val Val Ser Val Leu Thr Val Leu His Gln Asp Trp Leu Asn Gly 305 310 315 320

Lys Glu Tyr Lys Cys Lys Val Ser Asn Lys Ala Leu Pro Ala Pro Ile

325 330 335

Glu Lys Thr Ile Ser Lys Ala Lys Gly Gln Pro Arg Glu Pro Gln Val

340 345 350

Tyr Thr Leu Pro Pro Ser Arg Asp Glu Leu Thr Lys Asn Gln Val Ser 355 360 365

Leu Thr Cys Leu Val Lys Gly Phe Tyr Pro Ser Asp Ile Ala Val Glu 370 375 380

Trp Glu Ser Asn Gly Gln Pro Glu Asn Asn Tyr Lys Thr Thr Pro Pro 385 390 395 400

Val Leu Asp Ser Asp Gly Ser Phe Phe Leu Tyr Ser Lys Leu Thr Val

405 410 415

Asp Lys Ser Arg Trp Gln Gln Gly Asn Val Phe Ser Cys Ser Val Met

420 425 430

His Glu Ala Leu His Asn His Tyr Thr Gln Lys Ser Leu Ser Leu Ser 435 440 445

Pro Gly Lys

450

<210> 49

<211> 321

<212> DNA

<213> Homo sapiens

<400> 49

gacatccaga tgacccagtc tccatcttcc gtgtctgcat ctgtaggaga cagagtcacc 60

atcacttgtc gggcgagtca gggtattagc agctggttag cctggtatca gcagaaacca 120

gggaaagccc ctaagctcct gatctatgct gcatccaatt tgcaaagtgg ggtcccatca 180

aggttcagcg gcagtggatc tgggacagat ttcactctca ccatcagcag cctgcagcct 240

gaagattttg caacttatta ctgtcagcag gcacccgacc tccctatcac ttttggcgga 300

gggaccaagg ttgagatcaa a

321

<210> 50

<211> 107

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 50

Asp Ile Gln Met Thr Gln Ser Pro Ser Ser Val Ser Ala Ser Val Gly 1 5 10 15

Asp Arg Val Thr Ile Thr Cys Arg Ala Ser Gln Gly Ile Ser Ser Trp

20 25 30

Leu Ala Trp Tyr Gln Gln Lys Pro Gly Lys Ala Pro Lys Leu Leu Ile 35 40 45

Tyr Ala Ala Ser Asn Leu Gln Ser Gly Val Pro Ser Arg Phe Ser Gly 50 55 60

Ser Gly Ser Gly Thr Asp Phe Thr Leu Thr Ile Ser Ser Leu Gln Pro 65 70 75 80

Glu Asp Phe Ala Thr Tyr Tyr Cys Gln Gln Ala Pro Asp Leu Pro Ile

85 90 95

Thr Phe Gly Gly Gly Thr Lys Val Glu Ile Lys

100 105

<210> 51

<211> 11

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 51

Arg Ala Ser Gln Gly Ile Ser Ser Trp Leu Ala

<210> 52

<211> 7

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 52

Ala Ala Ser Asn Leu Gln Ser

1 5

<210> 53

<211> 9

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 53

Gln Gln Ala Pro Asp Leu Pro Ile Thr

1 5

<210> 54

<211> 642

<212> DNA

<213> Homo sapiens

<400> 54

gacatccaga tgacccagtc tccatcttcc gtgtctgcat ctgtaggaga cagagtcacc 60

atcacttgtc gggcgagtca gggtattagc agctggttag cctggtatca gcagaaacca 120

gggaaagccc ctaagctcct gatctatgct gcatccaatt tgcaaagtgg ggtcccatca 180

aggttcagcg gcagtggatc tgggacagat ttcactctca ccatcagcag cctgcagcct 240

gaagattttg caacttatta ctgtcagcag gcacccgacc tccctatcac ttttggcgga 300

gggaccaagg ttgagatcaa acgtacggtg gctgcacctt ccgtctttat ctttccacct 360

tccgatgagc agctgaagag cggaacagca agcgtggtgt gtctgctgaa caacttttat 420

ccccgggagg caaaggtgca gtggaaagtc gacaatgctc tccagtccgg caattcccaa 480

gagagcgtga cagagcaaga ttccaaggac tccacttaca gcctgtccag caccctcaca 540

ctgagcaagg ctgattacga gaaacacaaa gtgtacgctt gtgaagtcac ccaccaaggc 600

ctgagcagcc cagtcactaa gtcctttaac cggggcgaat gt

642

<210> 55

<211> 214

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 55

Asp Ile Gln Met Thr Gln Ser Pro Ser Ser Val Ser Ala Ser Val Gly 1 5 10 15

Asp Arg Val Thr Ile Thr Cys Arg Ala Ser Gln Gly Ile Ser Ser Trp

20 25 30

Leu Ala Trp Tyr Gln Gln Lys Pro Gly Lys Ala Pro Lys Leu Leu Ile 35 40 45

Tyr Ala Ala Ser Asn Leu Gln Ser Gly Val Pro Ser Arg Phe Ser Gly 50 55 60

Ser Gly Ser Gly Thr Asp Phe Thr Leu Thr Ile Ser Ser Leu Gln Pro 65 70 75 80

Glu Asp Phe Ala Thr Tyr Tyr Cys Gln Gln Ala Pro Asp Leu Pro Ile

85 90 95

Thr Phe Gly Gly Gly Thr Lys Val Glu Ile Lys Arg Thr Val Ala Ala

100 105 110

Pro Ser Val Phe Ile Phe Pro Pro Ser Asp Glu Gln Leu Lys Ser Gly 115 120 125

Thr Ala Ser Val Val Cys Leu Leu Asn Asn Phe Tyr Pro Arg Glu Ala 130 135 140

Lys Val Gln Trp Lys Val Asp Asn Ala Leu Gln Ser Gly Asn Ser Gln 145 150 155 160

Glu Ser Val Thr Glu Gln Asp Ser Lys Asp Ser Thr Tyr Ser Leu Ser

165 170 175

Ser Thr Leu Thr Leu Ser Lys Ala Asp Tyr Glu Lys His Lys Val Tyr

180 185 190

Ala Cys Glu Val Thr His Gln Gly Leu Ser Ser Pro Val Thr Lys Ser 195 200 205

Phe Asn Arg Gly Glu Cys

210

<210> 56

<211> 360

<212> DNA

<213> Homo sapiens

<400> 56

caggtgcagc tgcaggagtc gggcccagga ctggtgaagc cttcggagac cctgtccctc 60

acctgcgctg tctctggtta ctccatcagc agtggtgttt actggatgtg gatccggcag 120

cccccaggga aggggctgga gtggattggg agtatcgttc atagtgggca tacctactac 180

aacccgtccc tcaagagtcg agtcaccata tcagtagaca cgtccaagaa ccagttctcc 240

ctgaagctga gttctgtgac cgccgcagac acggcggtgt actactgcgc cagagctgga 300

aaataccgat ggcacggaat ggacgtatgg ggccagggaa caactgtcac cgtctcctca 360

<210> 57

<211> 120

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 57

Gln Val Gln Leu Gln Glu Ser Gly Pro Gly Leu Val Lys Pro Ser Glu 1 5 10 15 Thr Leu Ser Leu Thr Cys Ala Val Ser Gly Tyr Ser Ile Ser Ser Gly

20 25 30

Val Tyr Trp Met Trp Ile Arg Gln Pro Pro Gly Lys Gly Leu Glu Trp 35 40 45

Ile Gly Ser Ile Val His Ser Gly His Thr Tyr Tyr Asn Pro Ser Leu 50 55 60

Lys Ser Arg Val Thr Ile Ser Val Asp Thr Ser Lys Asn Gln Phe Ser 65 70 75 80

Leu Lys Leu Ser Ser Val Thr Ala Ala Asp Thr Ala Val Tyr Tyr Cys

85 90 95

Ala Arg Ala Gly Lys Tyr Arg Trp His Gly Met Asp Val Trp Gly Gln

100 105 110

Gly Thr Thr Val Thr Val Ser Ser

115 120

<210> 58

<211> 8

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 58

Gly Tyr Ser Ile Ser Ser Gly Val

1 5

<210> 59

<211> 5

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 59

Val His Ser Gly His

1 5

<210> 60

<211> 1350

<212> DNA

<213> Homo sapiens

<400> 60

caggtgcagc tgcaggagtc gggcccagga ctggtgaagc cttcggagac cctgtccctc 60

acctgcgctg tctctggtta ctccatcagc agtggtgttt actggatgtg gatccggcag 120

cccccaggga aggggctgga gtggattggg agtatcgttc atagtgggca tacctactac 180

aacccgtccc tcaagagtcg agtcaccata tcagtagaca cgtccaagaa ccagttctcc 240

ctgaagctga gttctgtgac cgccgcagac acggcggtgt actactgcgc cagagctgga 300

aaataccgat ggcacggaat ggacgtatgg ggccagggaa caactgtcac cgtctcctca 360

gctagcacaa aaggaccaag cgtgtttcca ctggcaccta gcagcaaatc caccagcggc 420

ggaacagcag ccctcgggtg cctggtgaag gattacttcc ctgagccagt cacagtgtcc 480

tggaactccg gagccctgac atccggcgtg cacaccttcc ccgctgtgct gcaatccagc 540

ggactgtata gcctcagctc cgtcgtgaca gtcccttcca gcagcctggg cacacagact 600

tacatttgca acgtgaacca caaaccttcc aacactaagg tggacaaaaa ggtggaaccc 660

aaatcctgtg ataagaccca tacatgccca ccttgtcccg ctcctgagct gctgggggga 720

ccttccgtct ttctgtttcc tccaaaacca aaagacacac tcatgatcag ccggaccccc 780

gaagtcacct gtgtggtggt ggacgtcagc cacgaagatc cagaggtcaa gttcaattgg 840

tacgtggatg gagtggaagt ccacaacgca aaaaccaaac ctagagaaga acagtacaat 900

agcacataca gggtggtgtc cgtcctgaca gtgctccacc aggactggct caatggcaaa 960

gagtataagt gcaaggtgag caacaaggcc ctgcctgcac caattgagaa aacaattagc 1020

aaggcaaagg ggcagccacg ggaaccccag gtgtataccc tgcccccaag ccgggatgaa 1080

ctgaccaaaa accaggtcag cctgacatgc ctggtgaaag ggttttaccc aagcgatatt 1140

gccgtcgagt gggagagcaa cggacagcca gaaaacaatt acaaaaccac cccacctgtg 1200

ctggactccg atgggagctt tttcctgtac agcaagctca cagtggacaa gtccagatgg 1260

caacagggca acgtgttttc ctgctccgtg atgcacgagg ccctccacaa ccactataca 1320

caaaagtccc tctccctcag cccaggaaag

1350

<210> 61

<211> 450

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 61

Gln Val Gln Leu Gln Glu Ser Gly Pro Gly Leu Val Lys Pro Ser Glu 1 5 10 15

Thr Leu Ser Leu Thr Cys Ala Val Ser Gly Tyr Ser Ile Ser Ser Gly

20 25 30

Val Tyr Trp Met Trp Ile Arg Gln Pro Pro Gly Lys Gly Leu Glu Trp 35 40 45

Ile Gly Ser Ile Val His Ser Gly His Thr Tyr Tyr Asn Pro Ser Leu 50 55 60

Lys Ser Arg Val Thr Ile Ser Val Asp Thr Ser Lys Asn Gln Phe Ser 65 70 75 80

Leu Lys Leu Ser Ser Val Thr Ala Ala Asp Thr Ala Val Tyr Tyr Cys

85 90 95

Ala Arg Ala Gly Lys Tyr Arg Trp His Gly Met Asp Val Trp Gly Gln

100 105 110

Gly Thr Thr Val Thr Val Ser Ser Ala Ser Thr Lys Gly Pro Ser Val 115 120 125

Phe Pro Leu Ala Pro Ser Ser Lys Ser Thr Ser Gly Gly Thr Ala Ala 130 135 140

Leu Gly Cys Leu Val Lys Asp Tyr Phe Pro Glu Pro Val Thr Val Ser 145 150 155 160

Trp Asn Ser Gly Ala Leu Thr Ser Gly Val His Thr Phe Pro Ala Val

165 170 175

Leu Gln Ser Ser Gly Leu Tyr Ser Leu Ser Ser Val Val Thr Val Pro

180 185 190

Ser Ser Ser Leu Gly Thr Gln Thr Tyr Ile Cys Asn Val Asn His Lys 195 200 205

Pro Ser Asn Thr Lys Val Asp Lys Lys Val Glu Pro Lys Ser Cys Asp 210 215 220

Lys Thr His Thr Cys Pro Pro Cys Pro Ala Pro Glu Leu Leu Gly Gly 225 230 235 240

Pro Ser Val Phe Leu Phe Pro Pro Lys Pro Lys Asp Thr Leu Met Ile

245 250 255

Ser Arg Thr Pro Glu Val Thr Cys Val Val Val Asp Val Ser His Glu

260 265 270

Asp Pro Glu Val Lys Phe Asn Trp Tyr Val Asp Gly Val Glu Val His 275 280 285

Asn Ala Lys Thr Lys Pro Arg Glu Glu Gln Tyr Asn Ser Thr Tyr Arg 290 295 300

Val Val Ser Val Leu Thr Val Leu His Gln Asp Trp Leu Asn Gly Lys 305 310 315 320

Glu Tyr Lys Cys Lys Val Ser Asn Lys Ala Leu Pro Ala Pro Ile Glu Lys Thr Ile Ser Lys Ala Lys Gly Gln Pro Arg Glu Pro Gln Val Tyr

340 345 350

Thr Leu Pro Pro Ser Arg Asp Glu Leu Thr Lys Asn Gln Val Ser Leu 355 360 365

Thr Cys Leu Val Lys Gly Phe Tyr Pro Ser Asp Ile Ala Val Glu Trp 370 375 380

Glu Ser Asn Gly Gln Pro Glu Asn Asn Tyr Lys Thr Thr Pro Pro Val 385 390 395 400

Leu Asp Ser Asp Gly Ser Phe Phe Leu Tyr Ser Lys Leu Thr Val Asp

405 410 415

Lys Ser Arg Trp Gln Gln Gly Asn Val Phe Ser Cys Ser Val Met His

420 425 430

Glu Ala Leu His Asn His Tyr Thr Gln Lys Ser Leu Ser Leu Ser Pro 435 440 445

Gly Lys

450

<210> 62

<211> 363

<212> DNA

<213> Homo sapiens

<400> 62

gaggtgcagc tgttggagtc tgggggaggc ttggtacagc ctggggggtc cctgagactc 60

tcctgtgcag cctctggatt cacctttagc agctatgcca tgagctgggt ccgccaggct 120

ccagggaagg ggctggagtg ggtctcagga attagtggta gtggtggtag cacatactac 180

gcagactccg tgaagggccg gttcaccatc tccagagaca attccaagaa cacgctgtat 240

ctgcaaatga acagcctgag agccgaggac acggcggtgt actactgcgc caaggaccct ttgtctctac ttctaggcta ctttgactac tggggacagg gtgcattggt caccgtctcc 360

tca

363

<210> 63

<211> 121

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 63

Glu Val Gln Leu Leu Glu Ser Gly Gly Gly Leu Val Gln Pro Gly Gly 1 5 10 15

Ser Leu Arg Leu Ser Cys Ala Ala Ser Gly Phe Thr Phe Ser Ser Tyr

20 25 30

Ala Met Ser Trp Val Arg Gln Ala Pro Gly Lys Gly Leu Glu Trp Val 35 40 45

Ser Gly Ile Ser Gly Ser Gly Gly Ser Thr Tyr Tyr Ala Asp Ser Val 50 55 60

Lys Gly Arg Phe Thr Ile Ser Arg Asp Asn Ser Lys Asn Thr Leu Tyr 65 70 75 80

Leu Gln Met Asn Ser Leu Arg Ala Glu Asp Thr Ala Val Tyr Tyr Cys

85 90 95

Ala Lys Asp Pro Leu Ser Leu Leu Leu Gly Tyr Phe Asp Tyr Trp Gly

100 105 110

Gln Gly Ala Leu Val Thr Val Ser Ser

115 120

<210> 64

<211> 7

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 64

Gly Phe Thr Phe Ser Ser Tyr

1 5

<210> 65

<211> 6

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 65

Ser Gly Ser Gly Gly Ser

1 5

<210> 66

<211> 12

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 66

Asp Pro Leu Ser Leu Leu Leu Gly Tyr Phe Asp Tyr

1 5 10

<210> 67

<211> 1353

<212> DNA

<213> Homo sapiens

<400> 67

gaggtgcagc tgttggagtc tgggggaggc ttggtacagc ctggggggtc cctgagactc 60

tcctgtgcag cctctggatt cacctttagc agctatgcca tgagctgggt ccgccaggct 120

ccagggaagg ggctggagtg ggtctcagga attagtggta gtggtggtag cacatactac 180

gcagactccg tgaagggccg gttcaccatc tccagagaca attccaagaa cacgctgtat 240

ctgcaaatga acagcctgag agccgaggac acggcggtgt actactgcgc caaggaccct 300

ttgtctctac ttctaggcta ctttgactac tggggacagg gtgcattggt caccgtctcc 360

tcagctagca caaaaggacc aagcgtgttt ccactggcac ctagcagcaa atccaccagc 420

ggcggaacag cagccctcgg gtgcctggtg aaggattact tccctgagcc agtcacagtg 480

tcctggaact ccggagccct gacatccggc gtgcacacct tccccgctgt gctgcaatcc 540

agcggactgt atagcctcag ctccgtcgtg acagtccctt ccagcagcct gggcacacag 600

acttacattt gcaacgtgaa ccacaaacct tccaacacta aggtggacaa aaaggtggaa 660

cccaaatcct gtgataagac ccatacatgc ccaccttgtc ccgctcctga gctgctgggg 720

ggaccttccg tctttctgtt tcctccaaaa ccaaaagaca cactcatgat cagccggacc 780

cccgaagtca cctgtgtggt ggtggacgtc agccacgaag atccagaggt caagttcaat 840

tggtacgtgg atggagtgga agtccacaac gcaaaaacca aacctagaga agaacagtac 900

aatagcacat acagggtggt gtccgtcctg acagtgctcc accaggactg gctcaatggc 960

aaagagtata agtgcaaggt gagcaacaag gccctgcctg caccaattga gaaaacaatt 1020

agcaaggcaa aggggcagcc acgggaaccc caggtgtata ccctgccccc aagccgggat 1080

gaactgacca aaaaccaggt cagcctgaca tgcctggtga aagggtttta cccaagcgat 1140

attgccgtcg agtgggagag caacggacag ccagaaaaca attacaaaac caccccacct 1200

gtgctggact ccgatgggag ctttttcctg tacagcaagc tcacagtgga caagtccaga 1260

tggcaacagg gcaacgtgtt ttcctgctcc gtgatgcacg aggccctcca caaccactat 1320

acacaaaagt ccctctccct cagcccagga aag

1353

<210> 68

<211> 451

<212> PRT

<213> Homo sapiens

Glu Val Gln Leu Leu Glu Ser Gly Gly Gly Leu Val Gln Pro Gly Gly 1 5 10 15

Ser Leu Arg Leu Ser Cys Ala Ala Ser Gly Phe Thr Phe Ser Ser Tyr

20 25 30

Ala Met Ser Trp Val Arg Gln Ala Pro Gly Lys Gly Leu Glu Trp Val 35 40 45

Ser Gly Ile Ser Gly Ser Gly Gly Ser Thr Tyr Tyr Ala Asp Ser Val 50 55 60

Lys Gly Arg Phe Thr Ile Ser Arg Asp Asn Ser Lys Asn Thr Leu Tyr 65 70 75 80

Leu Gln Met Asn Ser Leu Arg Ala Glu Asp Thr Ala Val Tyr Tyr Cys

85 90 95

Ala Lys Asp Pro Leu Ser Leu Leu Leu Gly Tyr Phe Asp Tyr Trp Gly

100 105 110

Gln Gly Ala Leu Val Thr Val Ser Ser Ala Ser Thr Lys Gly Pro Ser 115 120 125

Val Phe Pro Leu Ala Pro Ser Ser Lys Ser Thr Ser Gly Gly Thr Ala 130 135 140

Ala Leu Gly Cys Leu Val Lys Asp Tyr Phe Pro Glu Pro Val Thr Val 145 150 155 160

Ser Trp Asn Ser Gly Ala Leu Thr Ser Gly Val His Thr Phe Pro Ala

165 170 175

Val Leu Gln Ser Ser Gly Leu Tyr Ser Leu Ser Ser Val Val Thr Val

180 185 190

Pro Ser Ser Ser Leu Gly Thr Gln Thr Tyr Ile Cys Asn Val Asn His 195 200 205

Lys Pro Ser Asn Thr Lys Val Asp Lys Lys Val Glu Pro Lys Ser Cys 210 215 220

Asp Lys Thr His Thr Cys Pro Pro Cys Pro Ala Pro Glu Leu Leu Gly 225 230 235 240

Gly Pro Ser Val Phe Leu Phe Pro Pro Lys Pro Lys Asp Thr Leu Met

245 250 255

Ile Ser Arg Thr Pro Glu Val Thr Cys Val Val Val Asp Val Ser His

260 265 270

Glu Asp Pro Glu Val Lys Phe Asn Trp Tyr Val Asp Gly Val Glu Val 275 280 285

His Asn Ala Lys Thr Lys Pro Arg Glu Glu Gln Tyr Asn Ser Thr Tyr 290 295 300

Arg Val Val Ser Val Leu Thr Val Leu His Gln Asp Trp Leu Asn Gly 305 310 315 320

Lys Glu Tyr Lys Cys Lys Val Ser Asn Lys Ala Leu Pro Ala Pro Ile

325 330 335

Glu Lys Thr Ile Ser Lys Ala Lys Gly Gln Pro Arg Glu Pro Gln Val

340 345 350

Tyr Thr Leu Pro Pro Ser Arg Asp Glu Leu Thr Lys Asn Gln Val Ser 355 360 365

Leu Thr Cys Leu Val Lys Gly Phe Tyr Pro Ser Asp Ile Ala Val Glu 370 375 380

Trp Glu Ser Asn Gly Gln Pro Glu Asn Asn Tyr Lys Thr Thr Pro Pro 385 390 395 400

Val Leu Asp Ser Asp Gly Ser Phe Phe Leu Tyr Ser Lys Leu Thr Val

405 410 415

Asp Lys Ser Arg Trp Gln Gln Gly Asn Val Phe Ser Cys Ser Val Met

420 425 430

His Glu Ala Leu His Asn His Tyr Thr Gln Lys Ser Leu Ser Leu Ser 435 440 445

Pro Gly Lys

450

<210> 69

<211> 321

<212> DNA

<213> Homo sapiens

<400> 69

gacatccaga tgacccagtc tccttccacc ctgtctgcat ctgtaggaga cagagtcacc 60

atcacttgcc gggccagtca gagtattagt agctggttgg cctggtatca gcagaaacca 120

gggaaagccc ctaagctcct gatctatgat gcctccagtt tggaaagtgg ggtcccatca 180

aggttcagcg gcagtggatc tgggacagaa ttcactctca ccatcagcag cctgcagcct 240

gatgattttg caacttatta ctgccagcag tacaatcgcc actctcctac ttttggcgga 300

gggaccaagg ttgagatcaa a

321

<210> 70

<211> 107

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 70

Asp Ile Gln Met Thr Gln Ser Pro Ser Thr Leu Ser Ala Ser Val Gly 1 5 10 15

Asp Arg Val Thr Ile Thr Cys Arg Ala Ser Gln Ser Ile Ser Ser Trp

20 25 30

Leu Ala Trp Tyr Gln Gln Lys Pro Gly Lys Ala Pro Lys Leu Leu Ile 35 40 45

Tyr Asp Ala Ser Ser Leu Glu Ser Gly Val Pro Ser Arg Phe Ser Gly 50 55 60

Ser Gly Ser Gly Thr Glu Phe Thr Leu Thr Ile Ser Ser Leu Gln Pro 65 70 75 80

Asp Asp Phe Ala Thr Tyr Tyr Cys Gln Gln Tyr Asn Arg His Ser Pro

85 90 95

Thr Phe Gly Gly Gly Thr Lys Val Glu Ile Lys

100 105

<210> 71

<211> 11

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 71

Arg Ala Ser Gln Ser Ile Ser Ser Trp Leu Ala

1 5 10

<210> 72

<211> 7

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 72

Asp Ala Ser Ser Leu Glu Ser

1 5

<210> 73

<211> 9

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 73

Gln Gln Tyr Asn Arg His Ser Pro Thr

1 5

<210> 74

<211> 642

<212> DNA

<213> Homo sapiens

gacatccaga tgacccagtc tccttccacc ctgtctgcat ctgtaggaga cagagtcacc 60

atcacttgcc gggccagtca gagtattagt agctggttgg cctggtatca gcagaaacca 120

gggaaagccc ctaagctcct gatctatgat gcctccagtt tggaaagtgg ggtcccatca 180

aggttcagcg gcagtggatc tgggacagaa ttcactctca ccatcagcag cctgcagcct 240

gatgattttg caacttatta ctgccagcag tacaatcgcc actctcctac ttttggcgga 300

gggaccaagg ttgagatcaa acgtacggtg gctgcacctt ccgtctttat ctttccacct 360

tccgatgagc agctgaagag cggaacagca agcgtggtgt gtctgctgaa caacttttat 420

ccccgggagg caaaggtgca gtggaaagtc gacaatgctc tccagtccgg caattcccaa 480

gagagcgtga cagagcaaga ttccaaggac tccacttaca gcctgtccag caccctcaca 540

ctgagcaagg ctgattacga gaaacacaaa gtgtacgctt gtgaagtcac ccaccaaggc 600

ctgagcagcc cagtcactaa gtcctttaac cggggcgaat gt

642

<210> 75

<211> 214

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 75

Asp Ile Gln Met Thr Gln Ser Pro Ser Thr Leu Ser Ala Ser Val Gly 1 5 10 15

Asp Arg Val Thr Ile Thr Cys Arg Ala Ser Gln Ser Ile Ser Ser Trp

20 25 30

Leu Ala Trp Tyr Gln Gln Lys Pro Gly Lys Ala Pro Lys Leu Leu Ile 35 40 45

Tyr Asp Ala Ser Ser Leu Glu Ser Gly Val Pro Ser Arg Phe Ser Gly 50 55 60

Ser Gly Ser Gly Thr Glu Phe Thr Leu Thr Ile Ser Ser Leu Gln Pro 65 70 75 80

Asp Asp Phe Ala Thr Tyr Tyr Cys Gln Gln Tyr Asn Arg His Ser Pro

85 90 95

Thr Phe Gly Gly Gly Thr Lys Val Glu Ile Lys Arg Thr Val Ala Ala

100 105 110

Pro Ser Val Phe Ile Phe Pro Pro Ser Asp Glu Gln Leu Lys Ser Gly 115 120 125

Thr Ala Ser Val Val Cys Leu Leu Asn Asn Phe Tyr Pro Arg Glu Ala 130 135 140

Lys Val Gln Trp Lys Val Asp Asn Ala Leu Gln Ser Gly Asn Ser Gln 145 150 155 160

Glu Ser Val Thr Glu Gln Asp Ser Lys Asp Ser Thr Tyr Ser Leu Ser

165 170 175

Ser Thr Leu Thr Leu Ser Lys Ala Asp Tyr Glu Lys His Lys Val Tyr

180 185 190

Ala Cys Glu Val Thr His Gln Gly Leu Ser Ser Pro Val Thr Lys Ser 195 200 205

Phe Asn Arg Gly Glu Cys

210

<210> 76

<211> 363

<212> DNA

<213> Homo sapiens

<400> 76

gaggtgcagc tgttggagtc tgggggaggc ttggtacagc ctggggggtc cctgagactc 60

tcctgtgcag cctctggatt cacctttagc cgttatgcca tgtcgtgggt ccgccaggct ccagggaagg ggctggagtg ggtctcaggt attagtggaa gtggtggtgc gacatactac 180

gcagactccg tgaagggccg gttcaccatc tccagagaca attccaagaa cacgctgtat 240

ctgcaaatga acagcctgag agccgaggac acggcggtgt actactgcgc caaggaccct 300

ttgtctctac ttctaggcta ctttgactac tggggacagg gtgcattggt caccgtctcc 360

tca

363

<210> 77

<211> 121

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 77

Glu Val Gln Leu Leu Glu Ser Gly Gly Gly Leu Val Gln Pro Gly Gly 1 5 10 15

Ser Leu Arg Leu Ser Cys Ala Ala Ser Gly Phe Thr Phe Ser Arg Tyr

20 25 30

Ala Met Ser Trp Val Arg Gln Ala Pro Gly Lys Gly Leu Glu Trp Val 35 40 45

Ser Gly Ile Ser Gly Ser Gly Gly Ala Thr Tyr Tyr Ala Asp Ser Val 50 55 60

Lys Gly Arg Phe Thr Ile Ser Arg Asp Asn Ser Lys Asn Thr Leu Tyr 65 70 75 80

Leu Gln Met Asn Ser Leu Arg Ala Glu Asp Thr Ala Val Tyr Tyr Cys

85 90 95

Ala Lys Asp Pro Leu Ser Leu Leu Leu Gly Tyr Phe Asp Tyr Trp Gly

100 105 110

Gln Gly Ala Leu Val Thr Val Ser Ser

<210> 78

<211> 7

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 78

Gly Phe Thr Phe Ser Arg Tyr

1 5

<210> 79

<211> 6

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 79

Ser Gly Ser Gly Gly Ala

1 5

<210> 80

<211> 12

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 80

Asp Pro Leu Ser Leu Leu Leu Gly Tyr Phe Asp Tyr

1 5 10

<210> 81

<211> 1353

<212> DNA

<213> Homo sapiens

<400> 81

gaggtgcagc tgttggagtc tgggggaggc ttggtacagc ctggggggtc cctgagactc 60

tcctgtgcag cctctggatt cacctttagc cgttatgcca tgtcgtgggt ccgccaggct 120

ccagggaagg ggctggagtg ggtctcaggt attagtggaa gtggtggtgc gacatactac 180

gcagactccg tgaagggccg gttcaccatc tccagagaca attccaagaa cacgctgtat 240

ctgcaaatga acagcctgag agccgaggac acggcggtgt actactgcgc caaggaccct 300

ttgtctctac ttctaggcta ctttgactac tggggacagg gtgcattggt caccgtctcc 360

tcagctagca caaaaggacc aagcgtgttt ccactggcac ctagcagcaa atccaccagc 420

ggcggaacag cagccctcgg gtgcctggtg aaggattact tccctgagcc agtcacagtg 480

tcctggaact ccggagccct gacatccggc gtgcacacct tccccgctgt gctgcaatcc 540

agcggactgt atagcctcag ctccgtcgtg acagtccctt ccagcagcct gggcacacag 600

acttacattt gcaacgtgaa ccacaaacct tccaacacta aggtggacaa aaaggtggaa 660

cccaaatcct gtgataagac ccatacatgc ccaccttgtc ccgctcctga gctgctgggg 720

ggaccttccg tctttctgtt tcctccaaaa ccaaaagaca cactcatgat cagccggacc 780

cccgaagtca cctgtgtggt ggtggacgtc agccacgaag atccagaggt caagttcaat 840

tggtacgtgg atggagtgga agtccacaac gcaaaaacca aacctagaga agaacagtac 900

aatagcacat acagggtggt gtccgtcctg acagtgctcc accaggactg gctcaatggc 960

aaagagtata agtgcaaggt gagcaacaag gccctgcctg caccaattga gaaaacaatt 1020

agcaaggcaa aggggcagcc acgggaaccc caggtgtata ccctgccccc aagccgggat 1080

gaactgacca aaaaccaggt cagcctgaca tgcctggtga aagggtttta cccaagcgat 1140

attgccgtcg agtgggagag caacggacag ccagaaaaca attacaaaac caccccacct 1200

gtgctggact ccgatgggag ctttttcctg tacagcaagc tcacagtgga caagtccaga 1260

tggcaacagg gcaacgtgtt ttcctgctcc gtgatgcacg aggccctcca caaccactat 1320

acacaaaagt ccctctccct cagcccagga aag

1353

<210> 82

<211> 451

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 82

Glu Val Gln Leu Leu Glu Ser Gly Gly Gly Leu Val Gln Pro Gly Gly 1 5 10 15

Ser Leu Arg Leu Ser Cys Ala Ala Ser Gly Phe Thr Phe Ser Arg Tyr

20 25 30

Ala Met Ser Trp Val Arg Gln Ala Pro Gly Lys Gly Leu Glu Trp Val 35 40 45

Ser Gly Ile Ser Gly Ser Gly Gly Ala Thr Tyr Tyr Ala Asp Ser Val 50 55 60

Lys Gly Arg Phe Thr Ile Ser Arg Asp Asn Ser Lys Asn Thr Leu Tyr 65 70 75 80

Leu Gln Met Asn Ser Leu Arg Ala Glu Asp Thr Ala Val Tyr Tyr Cys

85 90 95

Ala Lys Asp Pro Leu Ser Leu Leu Leu Gly Tyr Phe Asp Tyr Trp Gly

100 105 110

Gln Gly Ala Leu Val Thr Val Ser Ser Ala Ser Thr Lys Gly Pro Ser 115 120 125

Val Phe Pro Leu Ala Pro Ser Ser Lys Ser Thr Ser Gly Gly Thr Ala 130 135 140

Ala Leu Gly Cys Leu Val Lys Asp Tyr Phe Pro Glu Pro Val Thr Val 145 150 155 160

Ser Trp Asn Ser Gly Ala Leu Thr Ser Gly Val His Thr Phe Pro Ala

165 170 175 Val Leu Gln Ser Ser Gly Leu Tyr Ser Leu Ser Ser Val Val Thr Val

180 185 190

Pro Ser Ser Ser Leu Gly Thr Gln Thr Tyr Ile Cys Asn Val Asn His 195 200 205

Lys Pro Ser Asn Thr Lys Val Asp Lys Lys Val Glu Pro Lys Ser Cys 210 215 220

Asp Lys Thr His Thr Cys Pro Pro Cys Pro Ala Pro Glu Leu Leu Gly 225 230 235 240

Gly Pro Ser Val Phe Leu Phe Pro Pro Lys Pro Lys Asp Thr Leu Met

245 250 255

Ile Ser Arg Thr Pro Glu Val Thr Cys Val Val Val Asp Val Ser His

260 265 270

Glu Asp Pro Glu Val Lys Phe Asn Trp Tyr Val Asp Gly Val Glu Val 275 280 285

His Asn Ala Lys Thr Lys Pro Arg Glu Glu Gln Tyr Asn Ser Thr Tyr 290 295 300

Arg Val Val Ser Val Leu Thr Val Leu His Gln Asp Trp Leu Asn Gly 305 310 315 320

Lys Glu Tyr Lys Cys Lys Val Ser Asn Lys Ala Leu Pro Ala Pro Ile

325 330 335

Glu Lys Thr Ile Ser Lys Ala Lys Gly Gln Pro Arg Glu Pro Gln Val

340 345 350

Tyr Thr Leu Pro Pro Ser Arg Asp Glu Leu Thr Lys Asn Gln Val Ser 355 360 365

Leu Thr Cys Leu Val Lys Gly Phe Tyr Pro Ser Asp Ile Ala Val Glu 370 375 380

Trp Glu Ser Asn Gly Gln Pro Glu Asn Asn Tyr Lys Thr Thr Pro Pro Val Leu Asp Ser Asp Gly Ser Phe Phe Leu Tyr Ser Lys Leu Thr Val

405 410 415

Asp Lys Ser Arg Trp Gln Gln Gly Asn Val Phe Ser Cys Ser Val Met

420 425 430

His Glu Ala Leu His Asn His Tyr Thr Gln Lys Ser Leu Ser Leu Ser 435 440 445

Pro Gly Lys

450

<210> 83

<211> 360

<212> DNA

<213> Homo sapiens

<400> 83

caggttcagc tggtgcagtc tggagctgag gtgaagaagc ctggggcctc agtgaaggtc 60

tcctgcaagg cttctggtta cacctttacc agctatggta tcagctgggt gcgacaggcc 120

cctggacaag ggcttgagtg gatgggatgg atcagccctt acaatggtaa cacaaactat 180

gcacagaagc tccagggcag agtcaccatg accacagaca catccacgag cacagcctac 240

atggagctga ggagcctgag atctgacgac acggcggtgt actactgcgc tagagtatct 300

atgtacgccc cagagccaat ggacgtatgg ggccagggaa caactgtcac cgtctcctca 360

<210> 84

<211> 120

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 84

Gln Val Gln Leu Val Gln Ser Gly Ala Glu Val Lys Lys Pro Gly Ala 1 5 10 15 Ser Val Lys Val Ser Cys Lys Ala Ser Gly Tyr Thr Phe Thr Ser Tyr

20 25 30

Gly Ile Ser Trp Val Arg Gln Ala Pro Gly Gln Gly Leu Glu Trp Met 35 40 45

Gly Trp Ile Ser Pro Tyr Asn Gly Asn Thr Asn Tyr Ala Gln Lys Leu 50 55 60

Gln Gly Arg Val Thr Met Thr Thr Asp Thr Ser Thr Ser Thr Ala Tyr 65 70 75 80

Met Glu Leu Arg Ser Leu Arg Ser Asp Asp Thr Ala Val Tyr Tyr Cys

85 90 95

Ala Arg Val Ser Met Tyr Ala Pro Glu Pro Met Asp Val Trp Gly Gln

100 105 110

Gly Thr Thr Val Thr Val Ser Ser

115 120

<210> 85

<211> 7

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 85

Gly Tyr Thr Phe Thr Ser Tyr

1 5

<210> 86

<211> 6

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 86

Ser Pro Tyr Asn Gly Asn

1 5

<210> 87

<211> 11

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 87

Val Ser Met Tyr Ala Pro Glu Pro Met Asp Val

1 5 10

<210> 88

<211> 1350

<212> DNA

<213> Homo sapiens

<400> 88

caggttcagc tggtgcagtc tggagctgag gtgaagaagc ctggggcctc agtgaaggtc 60

tcctgcaagg cttctggtta cacctttacc agctatggta tcagctgggt gcgacaggcc 120

cctggacaag ggcttgagtg gatgggatgg atcagccctt acaatggtaa cacaaactat 180

gcacagaagc tccagggcag agtcaccatg accacagaca catccacgag cacagcctac 240

atggagctga ggagcctgag atctgacgac acggcggtgt actactgcgc tagagtatct 300

atgtacgccc cagagccaat ggacgtatgg ggccagggaa caactgtcac cgtctcctca 360

gctagcacaa aaggaccaag cgtgtttcca ctggcaccta gcagcaaatc caccagcggc 420

ggaacagcag ccctcgggtg cctggtgaag gattacttcc ctgagccagt cacagtgtcc 480

tggaactccg gagccctgac atccggcgtg cacaccttcc ccgctgtgct gcaatccagc 540

ggactgtata gcctcagctc cgtcgtgaca gtcccttcca gcagcctggg cacacagact 600

tacatttgca acgtgaacca caaaccttcc aacactaagg tggacaaaaa ggtggaaccc 660

aaatcctgtg ataagaccca tacatgccca ccttgtcccg ctcctgagct gctgggggga 720

ccttccgtct ttctgtttcc tccaaaacca aaagacacac tcatgatcag ccggaccccc 780

gaagtcacct gtgtggtggt ggacgtcagc cacgaagatc cagaggtcaa gttcaattgg tacgtggatg gagtggaagt ccacaacgca aaaaccaaac ctagagaaga acagtacaat 900

agcacataca gggtggtgtc cgtcctgaca gtgctccacc aggactggct caatggcaaa 960

gagtataagt gcaaggtgag caacaaggcc ctgcctgcac caattgagaa aacaattagc 1020

aaggcaaagg ggcagccacg ggaaccccag gtgtataccc tgcccccaag ccgggatgaa 1080

ctgaccaaaa accaggtcag cctgacatgc ctggtgaaag ggttttaccc aagcgatatt 1140

gccgtcgagt gggagagcaa cggacagcca gaaaacaatt acaaaaccac cccacctgtg 1200

ctggactccg atgggagctt tttcctgtac agcaagctca cagtggacaa gtccagatgg 1260

caacagggca acgtgttttc ctgctccgtg atgcacgagg ccctccacaa ccactataca 1320

caaaagtccc tctccctcag cccaggaaag

1350

<210> 89

<211> 450

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 89

Gln Val Gln Leu Val Gln Ser Gly Ala Glu Val Lys Lys Pro Gly Ala 1 5 10 15

Ser Val Lys Val Ser Cys Lys Ala Ser Gly Tyr Thr Phe Thr Ser Tyr

20 25 30

Gly Ile Ser Trp Val Arg Gln Ala Pro Gly Gln Gly Leu Glu Trp Met 35 40 45

Gly Trp Ile Ser Pro Tyr Asn Gly Asn Thr Asn Tyr Ala Gln Lys Leu 50 55 60

Gln Gly Arg Val Thr Met Thr Thr Asp Thr Ser Thr Ser Thr Ala Tyr Met Glu Leu Arg Ser Leu Arg Ser Asp Asp Thr Ala Val Tyr Tyr Cys

85 90 95

Ala Arg Val Ser Met Tyr Ala Pro Glu Pro Met Asp Val Trp Gly Gln

100 105 110

Gly Thr Thr Val Thr Val Ser Ser Ala Ser Thr Lys Gly Pro Ser Val 115 120 125

Phe Pro Leu Ala Pro Ser Ser Lys Ser Thr Ser Gly Gly Thr Ala Ala 130 135 140

Leu Gly Cys Leu Val Lys Asp Tyr Phe Pro Glu Pro Val Thr Val Ser 145 150 155 160

Trp Asn Ser Gly Ala Leu Thr Ser Gly Val His Thr Phe Pro Ala Val

165 170 175

Leu Gln Ser Ser Gly Leu Tyr Ser Leu Ser Ser Val Val Thr Val Pro

180 185 190

Ser Ser Ser Leu Gly Thr Gln Thr Tyr Ile Cys Asn Val Asn His Lys 195 200 205

Pro Ser Asn Thr Lys Val Asp Lys Lys Val Glu Pro Lys Ser Cys Asp 210 215 220

Lys Thr His Thr Cys Pro Pro Cys Pro Ala Pro Glu Leu Leu Gly Gly 225 230 235 240

Pro Ser Val Phe Leu Phe Pro Pro Lys Pro Lys Asp Thr Leu Met Ile

245 250 255

Ser Arg Thr Pro Glu Val Thr Cys Val Val Val Asp Val Ser His Glu

260 265 270

Asp Pro Glu Val Lys Phe Asn Trp Tyr Val Asp Gly Val Glu Val His 275 280 285

Asn Ala Lys Thr Lys Pro Arg Glu Glu Gln Tyr Asn Ser Thr Tyr Arg 290 295 300

Val Val Ser Val Leu Thr Val Leu His Gln Asp Trp Leu Asn Gly Lys 305 310 315 320

Glu Tyr Lys Cys Lys Val Ser Asn Lys Ala Leu Pro Ala Pro Ile Glu

325 330 335

Lys Thr Ile Ser Lys Ala Lys Gly Gln Pro Arg Glu Pro Gln Val Tyr

340 345 350

Thr Leu Pro Pro Ser Arg Asp Glu Leu Thr Lys Asn Gln Val Ser Leu

355 360 365

Thr Cys Leu Val Lys Gly Phe Tyr Pro Ser Asp Ile Ala Val Glu Trp

370 375 380

Glu Ser Asn Gly Gln Pro Glu Asn Asn Tyr Lys Thr Thr Pro Pro Val 385 390 395 400

Leu Asp Ser Asp Gly Ser Phe Phe Leu Tyr Ser Lys Leu Thr Val Asp

405 410 415

Lys Ser Arg Trp Gln Gln Gly Asn Val Phe Ser Cys Ser Val Met His

420 425 430

Glu Ala Leu His Asn His Tyr Thr Gln Lys Ser Leu Ser Leu Ser Pro

435 440 445

Gly Lys

450

<210> 90

<211> 321

<212> DNA

<213> Homo sapiens

<400> 90

gacatccaga tgacccagtc tccatcttcc gtgtctgcat ctgtaggaga cagagtcacc 60

atcacttgtc gggcgagtca gggtattagc aggtggttag cctggtatca gcagaaacca 120

gggaaagccc ctaagctcct gatctatgct gcatccagtt tgcaaagtgg ggtcccatca 180

aggttcagcg gcagtggatc tgggacagat ttcactctca ccatcagcag cctgcagcct 240

gaagattttg caacttatta ctgtcagcag gcattctccc acccttggac ttttggcgga 300

gggaccaagg ttgagatcaa a

321

<210> 91

<211> 107

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 91

Asp Ile Gln Met Thr Gln Ser Pro Ser Ser Val Ser Ala Ser Val Gly 1 5 10 15

Asp Arg Val Thr Ile Thr Cys Arg Ala Ser Gln Gly Ile Ser Arg Trp

20 25 30

Leu Ala Trp Tyr Gln Gln Lys Pro Gly Lys Ala Pro Lys Leu Leu Ile 35 40 45

Tyr Ala Ala Ser Ser Leu Gln Ser Gly Val Pro Ser Arg Phe Ser Gly 50 55 60

Ser Gly Ser Gly Thr Asp Phe Thr Leu Thr Ile Ser Ser Leu Gln Pro 65 70 75 80

Glu Asp Phe Ala Thr Tyr Tyr Cys Gln Gln Ala Phe Ser His Pro Trp

85 90 95

Thr Phe Gly Gly Gly Thr Lys Val Glu Ile Lys

100 105

<210> 92

<211> 11

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 92

Arg Ala Ser Gln Gly Ile Ser Arg Trp Leu Ala

1 5 10

<210> 93

<211> 6

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 93

Ala Ser Ser Leu Gln Ser

1 5

<210> 94

<211> 9

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 94

Gln Gln Ala Phe Ser His Pro Trp Thr

1 5

<210> 95

<211> 642

<212> DNA

<213> Homo sapiens

<400> 95

gacatccaga tgacccagtc tccatcttcc gtgtctgcat ctgtaggaga cagagtcacc 60

atcacttgtc gggcgagtca gggtattagc aggtggttag cctggtatca gcagaaacca 120

gggaaagccc ctaagctcct gatctatgct gcatccagtt tgcaaagtgg ggtcccatca 180

aggttcagcg gcagtggatc tgggacagat ttcactctca ccatcagcag cctgcagcct 240

gaagattttg caacttatta ctgtcagcag gcattctccc acccttggac ttttggcgga 300

gggaccaagg ttgagatcaa acgtacggtg gctgcacctt ccgtctttat ctttccacct 360

tccgatgagc agctgaagag cggaacagca agcgtggtgt gtctgctgaa caacttttat 420

ccccgggagg caaaggtgca gtggaaagtc gacaatgctc tccagtccgg caattcccaa 480

gagagcgtga cagagcaaga ttccaaggac tccacttaca gcctgtccag caccctcaca 540

ctgagcaagg ctgattacga gaaacacaaa gtgtacgctt gtgaagtcac ccaccaaggc 600

ctgagcagcc cagtcactaa gtcctttaac cggggcgaat gt

642

<210> 96

<211> 107

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 96

Asp Ile Gln Met Thr Gln Ser Pro Ser Ser Val Ser Ala Ser Val Gly 1 5 10 15

Asp Arg Val Thr Ile Thr Cys Arg Ala Ser Gln Gly Ile Ser Arg Trp

20 25 30

Leu Ala Trp Tyr Gln Gln Lys Pro Gly Lys Ala Pro Lys Leu Leu Ile 35 40 45

Tyr Ala Ala Ser Ser Leu Gln Ser Gly Val Pro Ser Arg Phe Ser Gly 50 55 60

Ser Gly Ser Gly Thr Asp Phe Thr Leu Thr Ile Ser Ser Leu Gln Pro 65 70 75 80

Glu Asp Phe Ala Thr Tyr Tyr Cys Gln Gln Ala Phe Ser His Pro Trp

85 90 95

Thr Phe Gly Gly Gly Thr Lys Val Glu Ile Lys

100 105

<210> 97

<211> 360

<212> DNA

<213> Homo sapiens

<400> 97

caggtgcagc tggtgcagtc tggggctgag gtgaagaagc ctggggcctc agtgaaggtc 60

tcctgcaagg cttctggata caccttcacc ggccataaga tgcactgggt gcgacaggcc 120

cctggacaag ggcttgagtg gatgggatgg atcaaccctg ctagtggttg gacaaactat 180

gcacagaagt ttcagggcag ggtcaccatg accagggaca cgtccatcag cacagcctac 240

atggagctga gcaggctgag atctgacgac acggcggtgt actactgcgc cagagtatct 300

atgtacgccc cagagccaat ggacgtatgg ggccagggaa caactgtcac cgtctcctca 360

<210> 98

<211> 120

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 98

Gln Val Gln Leu Val Gln Ser Gly Ala Glu Val Lys Lys Pro Gly Ala 1 5 10 15

Ser Val Lys Val Ser Cys Lys Ala Ser Gly Tyr Thr Phe Thr Gly His

20 25 30

Lys Met His Trp Val Arg Gln Ala Pro Gly Gln Gly Leu Glu Trp Met 35 40 45

Gly Trp Ile Asn Pro Ala Ser Gly Trp Thr Asn Tyr Ala Gln Lys Phe 50 55 60

Gln Gly Arg Val Thr Met Thr Arg Asp Thr Ser Ile Ser Thr Ala Tyr 65 70 75 80

Met Glu Leu Ser Arg Leu Arg Ser Asp Asp Thr Ala Val Tyr Tyr Cys

85 90 95

Ala Arg Val Ser Met Tyr Ala Pro Glu Pro Met Asp Val Trp Gly Gln Gly Thr Thr Val Thr Val Ser Ser

115 120

<210> 99

<211> 10

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 99

Gly Tyr Thr Phe Thr Gly His Lys Met His

1 5 10

<210> 100

<211> 6

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 100

Asn Pro Ala Ser Gly Trp

1 5

<210> 101

<211> 11

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 101

Val Ser Met Tyr Ala Pro Glu Pro Met Asp Val

1 5 10

<210> 102

<211> 1350

<212> DNA

<213> Homo sapiens

<400> 102

caggtgcagc tggtgcagtc tggggctgag gtgaagaagc ctggggcctc agtgaaggtc 60

tcctgcaagg cttctggata caccttcacc ggccataaga tgcactgggt gcgacaggcc 120

cctggacaag ggcttgagtg gatgggatgg atcaaccctg ctagtggttg gacaaactat 180

gcacagaagt ttcagggcag ggtcaccatg accagggaca cgtccatcag cacagcctac 240

atggagctga gcaggctgag atctgacgac acggcggtgt actactgcgc cagagtatct 300

atgtacgccc cagagccaat ggacgtatgg ggccagggaa caactgtcac cgtctcctca 360

gctagcacaa aaggaccaag cgtgtttcca ctggcaccta gcagcaaatc caccagcggc 420

ggaacagcag ccctcgggtg cctggtgaag gattacttcc ctgagccagt cacagtgtcc 480

tggaactccg gagccctgac atccggcgtg cacaccttcc ccgctgtgct gcaatccagc 540

ggactgtata gcctcagctc cgtcgtgaca gtcccttcca gcagcctggg cacacagact 600

tacatttgca acgtgaacca caaaccttcc aacactaagg tggacaaaaa ggtggaaccc 660

aaatcctgtg ataagaccca tacatgccca ccttgtcccg ctcctgagct gctgggggga 720

ccttccgtct ttctgtttcc tccaaaacca aaagacacac tcatgatcag ccggaccccc 780

gaagtcacct gtgtggtggt ggacgtcagc cacgaagatc cagaggtcaa gttcaattgg 840

tacgtggatg gagtggaagt ccacaacgca aaaaccaaac ctagagaaga acagtacaat 900

agcacataca gggtggtgtc cgtcctgaca gtgctccacc aggactggct caatggcaaa 960

gagtataagt gcaaggtgag caacaaggcc ctgcctgcac caattgagaa aacaattagc 1020

aaggcaaagg ggcagccacg ggaaccccag gtgtataccc tgcccccaag ccgggatgaa 1080

ctgaccaaaa accaggtcag cctgacatgc ctggtgaaag ggttttaccc aagcgatatt 1140

gccgtcgagt gggagagcaa cggacagcca gaaaacaatt acaaaaccac cccacctgtg 1200

ctggactccg atgggagctt tttcctgtac agcaagctca cagtggacaa gtccagatgg 1260

caacagggca acgtgttttc ctgctccgtg atgcacgagg ccctccacaa ccactataca 1320

caaaagtccc tctccctcag cccaggaaag

1350

<210> 103

<211> 450

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 103

Gln Val Gln Leu Val Gln Ser Gly Ala Glu Val Lys Lys Pro Gly Ala 1 5 10 15

Ser Val Lys Val Ser Cys Lys Ala Ser Gly Tyr Thr Phe Thr Gly His

20 25 30

Lys Met His Trp Val Arg Gln Ala Pro Gly Gln Gly Leu Glu Trp Met 35 40 45

Gly Trp Ile Asn Pro Ala Ser Gly Trp Thr Asn Tyr Ala Gln Lys Phe 50 55 60

Gln Gly Arg Val Thr Met Thr Arg Asp Thr Ser Ile Ser Thr Ala Tyr 65 70 75 80

Met Glu Leu Ser Arg Leu Arg Ser Asp Asp Thr Ala Val Tyr Tyr Cys

85 90 95

Ala Arg Val Ser Met Tyr Ala Pro Glu Pro Met Asp Val Trp Gly Gln

100 105 110

Gly Thr Thr Val Thr Val Ser Ser Ala Ser Thr Lys Gly Pro Ser Val 115 120 125

Phe Pro Leu Ala Pro Ser Ser Lys Ser Thr Ser Gly Gly Thr Ala Ala 130 135 140

Leu Gly Cys Leu Val Lys Asp Tyr Phe Pro Glu Pro Val Thr Val Ser 145 150 155 160 Trp Asn Ser Gly Ala Leu Thr Ser Gly Val His Thr Phe Pro Ala Val

165 170 175

Leu Gln Ser Ser Gly Leu Tyr Ser Leu Ser Ser Val Val Thr Val Pro

180 185 190

Ser Ser Ser Leu Gly Thr Gln Thr Tyr Ile Cys Asn Val Asn His Lys 195 200 205

Pro Ser Asn Thr Lys Val Asp Lys Lys Val Glu Pro Lys Ser Cys Asp 210 215 220

Lys Thr His Thr Cys Pro Pro Cys Pro Ala Pro Glu Leu Leu Gly Gly 225 230 235 240

Pro Ser Val Phe Leu Phe Pro Pro Lys Pro Lys Asp Thr Leu Met Ile

245 250 255

Ser Arg Thr Pro Glu Val Thr Cys Val Val Val Asp Val Ser His Glu

260 265 270

Asp Pro Glu Val Lys Phe Asn Trp Tyr Val Asp Gly Val Glu Val His 275 280 285

Asn Ala Lys Thr Lys Pro Arg Glu Glu Gln Tyr Asn Ser Thr Tyr Arg 290 295 300

Val Val Ser Val Leu Thr Val Leu His Gln Asp Trp Leu Asn Gly Lys 305 310 315 320

Glu Tyr Lys Cys Lys Val Ser Asn Lys Ala Leu Pro Ala Pro Ile Glu

325 330 335

Lys Thr Ile Ser Lys Ala Lys Gly Gln Pro Arg Glu Pro Gln Val Tyr

340 345 350

Thr Leu Pro Pro Ser Arg Asp Glu Leu Thr Lys Asn Gln Val Ser Leu 355 360 365

Thr Cys Leu Val Lys Gly Phe Tyr Pro Ser Asp Ile Ala Val Glu Trp Glu Ser Asn Gly Gln Pro Glu Asn Asn Tyr Lys Thr Thr Pro Pro Val 385 390 395 400

Leu Asp Ser Asp Gly Ser Phe Phe Leu Tyr Ser Lys Leu Thr Val Asp

405 410 415

Lys Ser Arg Trp Gln Gln Gly Asn Val Phe Ser Cys Ser Val Met His

420 425 430

Glu Ala Leu His Asn His Tyr Thr Gln Lys Ser Leu Ser Leu Ser Pro 435 440 445

Gly Lys

450

<210> 104

<211> 360

<212> DNA

<213> Homo sapiens

<400> 104

caggtgcagc tggtgcagtc tggggctgag gtgaagaagc ctggggcctc agtgaaggtt 60

tcctgcaagg catctggata caccttcacc agctacaata tggcgtgggt gcgacaggcc 120

cctggacaag ggcttgagtg gatgggaata atcaggccta gtgttggtag cacaagctac 180

gcacagaagt tccagggcag agtcaccatg accagggaca cgtccacgag cacagtctac 240

atggagctga gcagcctgag atctgaggac acggcggtgt actactgcgc tagagtatct 300

atgtacgccc cagagccaat ggacgtatgg ggccagggaa caactgtcac cgtctcctca 360

<210> 105

<211> 120

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 105

Gln Val Gln Leu Val Gln Ser Gly Ala Glu Val Lys Lys Pro Gly Ala 1 5 10 15

Ser Val Lys Val Ser Cys Lys Ala Ser Gly Tyr Thr Phe Thr Ser Tyr

20 25 30

Asn Met Ala Trp Val Arg Gln Ala Pro Gly Gln Gly Leu Glu Trp Met 35 40 45

Gly Ile Ile Arg Pro Ser Val Gly Ser Thr Ser Tyr Ala Gln Lys Phe 50 55 60

Gln Gly Arg Val Thr Met Thr Arg Asp Thr Ser Thr Ser Thr Val Tyr 65 70 75 80

Met Glu Leu Ser Ser Leu Arg Ser Glu Asp Thr Ala Val Tyr Tyr Cys

85 90 95

Ala Arg Val Ser Met Tyr Ala Pro Glu Pro Met Asp Val Trp Gly Gln

100 105 110

Gly Thr Thr Val Thr Val Ser Ser

115 120

<210> 106

<211> 7

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 106

Gly Tyr Thr Phe Thr Ser Tyr

1 5

<210> 107

<211> 6

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 107

Arg Pro Ser Val Gly Ser

1 5

<211> 11

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 108

Val Ser Met Tyr Ala Pro Glu Pro Met Asp Val

1 5 10

<210> 109

<211> 1350

<212> DNA

<213> Homo sapiens

<400> 109

caggtgcagc tggtgcagtc tggggctgag gtgaagaagc ctggggcctc agtgaaggtt 60

tcctgcaagg catctggata caccttcacc agctacaata tggcgtgggt gcgacaggcc 120

cctggacaag ggcttgagtg gatgggaata atcaggccta gtgttggtag cacaagctac 180

gcacagaagt tccagggcag agtcaccatg accagggaca cgtccacgag cacagtctac 240

atggagctga gcagcctgag atctgaggac acggcggtgt actactgcgc tagagtatct 300

atgtacgccc cagagccaat ggacgtatgg ggccagggaa caactgtcac cgtctcctca 360

gctagcacaa aaggaccaag cgtgtttcca ctggcaccta gcagcaaatc caccagcggc 420

ggaacagcag ccctcgggtg cctggtgaag gattacttcc ctgagccagt cacagtgtcc 480

tggaactccg gagccctgac atccggcgtg cacaccttcc ccgctgtgct gcaatccagc 540

ggactgtata gcctcagctc cgtcgtgaca gtcccttcca gcagcctggg cacacagact 600

tacatttgca acgtgaacca caaaccttcc aacactaagg tggacaaaaa ggtggaaccc 660

aaatcctgtg ataagaccca tacatgccca ccttgtcccg ctcctgagct gctgggggga 720

ccttccgtct ttctgtttcc tccaaaacca aaagacacac tcatgatcag ccggaccccc 780

gaagtcacct gtgtggtggt ggacgtcagc cacgaagatc cagaggtcaa gttcaattgg 840

tacgtggatg gagtggaagt ccacaacgca aaaaccaaac ctagagaaga acagtacaat 900

agcacataca gggtggtgtc cgtcctgaca gtgctccacc aggactggct caatggcaaa 960

gagtataagt gcaaggtgag caacaaggcc ctgcctgcac caattgagaa aacaattagc 1020

aaggcaaagg ggcagccacg ggaaccccag gtgtataccc tgcccccaag ccgggatgaa 1080

ctgaccaaaa accaggtcag cctgacatgc ctggtgaaag ggttttaccc aagcgatatt 1140

gccgtcgagt gggagagcaa cggacagcca gaaaacaatt acaaaaccac cccacctgtg 1200

ctggactccg atgggagctt tttcctgtac agcaagctca cagtggacaa gtccagatgg 1260

caacagggca acgtgttttc ctgctccgtg atgcacgagg ccctccacaa ccactataca 1320

caaaagtccc tctccctcag cccaggaaag

1350

<210> 110

<211> 450

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 110

Gln Val Gln Leu Val Gln Ser Gly Ala Glu Val Lys Lys Pro Gly Ala 1 5 10 15

Ser Val Lys Val Ser Cys Lys Ala Ser Gly Tyr Thr Phe Thr Ser Tyr

20 25 30

Asn Met Ala Trp Val Arg Gln Ala Pro Gly Gln Gly Leu Glu Trp Met 35 40 45

Gly Ile Ile Arg Pro Ser Val Gly Ser Thr Ser Tyr Ala Gln Lys Phe Gln Gly Arg Val Thr Met Thr Arg Asp Thr Ser Thr Ser Thr Val Tyr 65 70 75 80

Met Glu Leu Ser Ser Leu Arg Ser Glu Asp Thr Ala Val Tyr Tyr Cys

85 90 95

Ala Arg Val Ser Met Tyr Ala Pro Glu Pro Met Asp Val Trp Gly Gln

100 105 110

Gly Thr Thr Val Thr Val Ser Ser Ala Ser Thr Lys Gly Pro Ser Val 115 120 125

Phe Pro Leu Ala Pro Ser Ser Lys Ser Thr Ser Gly Gly Thr Ala Ala 130 135 140

Leu Gly Cys Leu Val Lys Asp Tyr Phe Pro Glu Pro Val Thr Val Ser 145 150 155 160

Trp Asn Ser Gly Ala Leu Thr Ser Gly Val His Thr Phe Pro Ala Val

165 170 175

Leu Gln Ser Ser Gly Leu Tyr Ser Leu Ser Ser Val Val Thr Val Pro

180 185 190

Ser Ser Ser Leu Gly Thr Gln Thr Tyr Ile Cys Asn Val Asn His Lys 195 200 205

Pro Ser Asn Thr Lys Val Asp Lys Lys Val Glu Pro Lys Ser Cys Asp 210 215 220

Lys Thr His Thr Cys Pro Pro Cys Pro Ala Pro Glu Leu Leu Gly Gly 225 230 235 240

Pro Ser Val Phe Leu Phe Pro Pro Lys Pro Lys Asp Thr Leu Met Ile

245 250 255

Ser Arg Thr Pro Glu Val Thr Cys Val Val Val Asp Val Ser His Glu

260 265 270

Asp Pro Glu Val Lys Phe Asn Trp Tyr Val Asp Gly Val Glu Val His 275 280 285

Asn Ala Lys Thr Lys Pro Arg Glu Glu Gln Tyr Asn Ser Thr Tyr Arg 290 295 300

Val Val Ser Val Leu Thr Val Leu His Gln Asp Trp Leu Asn Gly Lys 305 310 315 320

Glu Tyr Lys Cys Lys Val Ser Asn Lys Ala Leu Pro Ala Pro Ile Glu

325 330 335

Lys Thr Ile Ser Lys Ala Lys Gly Gln Pro Arg Glu Pro Gln Val Tyr

340 345 350

Thr Leu Pro Pro Ser Arg Asp Glu Leu Thr Lys Asn Gln Val Ser Leu 355 360 365

Thr Cys Leu Val Lys Gly Phe Tyr Pro Ser Asp Ile Ala Val Glu Trp 370 375 380

Glu Ser Asn Gly Gln Pro Glu Asn Asn Tyr Lys Thr Thr Pro Pro Val 385 390 395 400

Leu Asp Ser Asp Gly Ser Phe Phe Leu Tyr Ser Lys Leu Thr Val Asp

405 410 415

Lys Ser Arg Trp Gln Gln Gly Asn Val Phe Ser Cys Ser Val Met His

420 425 430

Glu Ala Leu His Asn His Tyr Thr Gln Lys Ser Leu Ser Leu Ser Pro 435 440 445

Gly Lys

450

<210> 111

<211> 360

<212> DNA

<213> Homo sapiens

caggtgcagc tggtgcagtc tggggctgag gtgaagaagc ctggggcctc agtgaaggtt 60

tcctgcaagg catctggata caccttcacc tcgtaccgta tgcactgggt gcgacaggcc 120

cctggacaag ggcttgagtg gatgggattt atcgtgccta gtggtggtag cacaagctac 180

gcacagaagt tccagggcag agtcaccatg accagggaca cgtccacgag cacagtctac 240

atggagctga gcagcctgag atctgaggac acggcggtgt actactgcgc tagagtatct 300

atgtacgccc cagagccaat ggacgtatgg ggccagggaa caactgtcac cgtctcctca 360

<210> 112

<211> 120

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 112

Gln Val Gln Leu Val Gln Ser Gly Ala Glu Val Lys Lys Pro Gly Ala 1 5 10 15

Ser Val Lys Val Ser Cys Lys Ala Ser Gly Tyr Thr Phe Thr Ser Tyr

20 25 30

Arg Met His Trp Val Arg Gln Ala Pro Gly Gln Gly Leu Glu Trp Met 35 40 45

Gly Phe Ile Val Pro Ser Gly Gly Ser Thr Ser Tyr Ala Gln Lys Phe 50 55 60

Gln Gly Arg Val Thr Met Thr Arg Asp Thr Ser Thr Ser Thr Val Tyr 65 70 75 80

Met Glu Leu Ser Ser Leu Arg Ser Glu Asp Thr Ala Val Tyr Tyr Cys

85 90 95

Ala Arg Val Ser Met Tyr Ala Pro Glu Pro Met Asp Val Trp Gly Gln

100 105 110

Gly Thr Thr Val Thr Val Ser Ser

115 120

<210> 113

<211> 7

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 113

Gly Tyr Thr Phe Thr Ser Tyr

1 5

<210> 114

<211> 6

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 114

Val Pro Ser Gly Gly Ser

1 5

<210> 115

<211> 11

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 115

Val Ser Met Tyr Ala Pro Glu Pro Met Asp Val

1 5 10

<210> 116

<211> 1350

<212> DNA

<213> Homo sapiens

<400> 116

caggtgcagc tggtgcagtc tggggctgag gtgaagaagc ctggggcctc agtgaaggtt 60

tcctgcaagg catctggata caccttcacc tcgtaccgta tgcactgggt gcgacaggcc 120

cctggacaag ggcttgagtg gatgggattt atcgtgccta gtggtggtag cacaagctac 180

gcacagaagt tccagggcag agtcaccatg accagggaca cgtccacgag cacagtctac atggagctga gcagcctgag atctgaggac acggcggtgt actactgcgc tagagtatct 300

atgtacgccc cagagccaat ggacgtatgg ggccagggaa caactgtcac cgtctcctca 360

gctagcacaa aaggaccaag cgtgtttcca ctggcaccta gcagcaaatc caccagcggc 420

ggaacagcag ccctcgggtg cctggtgaag gattacttcc ctgagccagt cacagtgtcc 480

tggaactccg gagccctgac atccggcgtg cacaccttcc ccgctgtgct gcaatccagc 540

ggactgtata gcctcagctc cgtcgtgaca gtcccttcca gcagcctggg cacacagact 600

tacatttgca acgtgaacca caaaccttcc aacactaagg tggacaaaaa ggtggaaccc 660

aaatcctgtg ataagaccca tacatgccca ccttgtcccg ctcctgagct gctgggggga 720

ccttccgtct ttctgtttcc tccaaaacca aaagacacac tcatgatcag ccggaccccc 780

gaagtcacct gtgtggtggt ggacgtcagc cacgaagatc cagaggtcaa gttcaattgg 840

tacgtggatg gagtggaagt ccacaacgca aaaaccaaac ctagagaaga acagtacaat 900

agcacataca gggtggtgtc cgtcctgaca gtgctccacc aggactggct caatggcaaa 960

gagtataagt gcaaggtgag caacaaggcc ctgcctgcac caattgagaa aacaattagc 1020

aaggcaaagg ggcagccacg ggaaccccag gtgtataccc tgcccccaag ccgggatgaa 1080

ctgaccaaaa accaggtcag cctgacatgc ctggtgaaag ggttttaccc aagcgatatt 1140

gccgtcgagt gggagagcaa cggacagcca gaaaacaatt acaaaaccac cccacctgtg 1200

ctggactccg atgggagctt tttcctgtac agcaagctca cagtggacaa gtccagatgg 1260

caacagggca acgtgttttc ctgctccgtg atgcacgagg ccctccacaa ccactataca caaaagtccc tctccctcag cccaggaaag

1350

<210> 117

<211> 450

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 117

Gln Val Gln Leu Val Gln Ser Gly Ala Glu Val Lys Lys Pro Gly Ala 1 5 10 15

Ser Val Lys Val Ser Cys Lys Ala Ser Gly Tyr Thr Phe Thr Ser Tyr

20 25 30

Arg Met His Trp Val Arg Gln Ala Pro Gly Gln Gly Leu Glu Trp Met 35 40 45

Gly Phe Ile Val Pro Ser Gly Gly Ser Thr Ser Tyr Ala Gln Lys Phe 50 55 60

Gln Gly Arg Val Thr Met Thr Arg Asp Thr Ser Thr Ser Thr Val Tyr 65 70 75 80

Met Glu Leu Ser Ser Leu Arg Ser Glu Asp Thr Ala Val Tyr Tyr Cys

85 90 95

Ala Arg Val Ser Met Tyr Ala Pro Glu Pro Met Asp Val Trp Gly Gln

100 105 110

Gly Thr Thr Val Thr Val Ser Ser Ala Ser Thr Lys Gly Pro Ser Val 115 120 125

Phe Pro Leu Ala Pro Ser Ser Lys Ser Thr Ser Gly Gly Thr Ala Ala 130 135 140

Leu Gly Cys Leu Val Lys Asp Tyr Phe Pro Glu Pro Val Thr Val Ser 145 150 155 160

Trp Asn Ser Gly Ala Leu Thr Ser Gly Val His Thr Phe Pro Ala Val Leu Gln Ser Ser Gly Leu Tyr Ser Leu Ser Ser Val Val Thr Val Pro

180 185 190

Ser Ser Ser Leu Gly Thr Gln Thr Tyr Ile Cys Asn Val Asn His Lys 195 200 205

Pro Ser Asn Thr Lys Val Asp Lys Lys Val Glu Pro Lys Ser Cys Asp 210 215 220

Lys Thr His Thr Cys Pro Pro Cys Pro Ala Pro Glu Leu Leu Gly Gly 225 230 235 240

Pro Ser Val Phe Leu Phe Pro Pro Lys Pro Lys Asp Thr Leu Met Ile

245 250 255

Ser Arg Thr Pro Glu Val Thr Cys Val Val Val Asp Val Ser His Glu

260 265 270

Asp Pro Glu Val Lys Phe Asn Trp Tyr Val Asp Gly Val Glu Val His 275 280 285

Asn Ala Lys Thr Lys Pro Arg Glu Glu Gln Tyr Asn Ser Thr Tyr Arg 290 295 300

Val Val Ser Val Leu Thr Val Leu His Gln Asp Trp Leu Asn Gly Lys 305 310 315 320

Glu Tyr Lys Cys Lys Val Ser Asn Lys Ala Leu Pro Ala Pro Ile Glu

325 330 335

Lys Thr Ile Ser Lys Ala Lys Gly Gln Pro Arg Glu Pro Gln Val Tyr

340 345 350

Thr Leu Pro Pro Ser Arg Asp Glu Leu Thr Lys Asn Gln Val Ser Leu 355 360 365

Thr Cys Leu Val Lys Gly Phe Tyr Pro Ser Asp Ile Ala Val Glu Trp 370 375 380

Glu Ser Asn Gly Gln Pro Glu Asn Asn Tyr Lys Thr Thr Pro Pro Val 385 390 395 400

Leu Asp Ser Asp Gly Ser Phe Phe Leu Tyr Ser Lys Leu Thr Val Asp

405 410 415

Lys Ser Arg Trp Gln Gln Gly Asn Val Phe Ser Cys Ser Val Met His

420 425 430

Glu Ala Leu His Asn His Tyr Thr Gln Lys Ser Leu Ser Leu Ser Pro 435 440 445

Gly Lys

450

<210> 118

<211> 360

<212> DNA

<213> Homo sapiens

<400> 118

caggtgcagc tggtgcagtc tggggctgag gtgaagaagc ctggggcctc agtgaaggtt 60

tcctgcaagg catctggata caccttcacc tcgtaccgta tgcactgggt gcgacaggcc 120

cctggacaag ggcttgagtg gatgggattt atcgtgccta gtggtggtag cacaggctac 180

gcacagaagt tccagggcag agttaccatg accagggaca cgtccacgag cacagtctac 240

atggagctga gcagcctgag atctgaggac acggcggtgt actactgcgc tagagtatct 300

aggtacgccc cagagccaat ggacgtatgg ggccagggaa caactgtcac cgtctcctca 360

<210> 119

<211> 120

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 119

Gln Val Gln Leu Val Gln Ser Gly Ala Glu Val Lys Lys Pro Gly Ala Ser Val Lys Val Ser Cys Lys Ala Ser Gly Tyr Thr Phe Thr Ser Tyr

20 25 30

Arg Met His Trp Val Arg Gln Ala Pro Gly Gln Gly Leu Glu Trp Met 35 40 45

Gly Phe Ile Val Pro Ser Gly Gly Ser Thr Gly Tyr Ala Gln Lys Phe 50 55 60

Gln Gly Arg Val Thr Met Thr Arg Asp Thr Ser Thr Ser Thr Val Tyr 65 70 75 80

Met Glu Leu Ser Ser Leu Arg Ser Glu Asp Thr Ala Val Tyr Tyr Cys

85 90 95

Ala Arg Val Ser Arg Tyr Ala Pro Glu Pro Met Asp Val Trp Gly Gln

100 105 110

Gly Thr Thr Val Thr Val Ser Ser

115 120

<210> 120

<211> 6

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 120

Val Pro Ser Gly Gly Ser

1 5

<210> 121

<211> 11

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 121

Val Ser Arg Tyr Ala Pro Glu Pro Met Asp Val

1 5 10

<210> 122

<212> DNA

<213> Homo sapiens

<400> 122

caggtgcagc tggtgcagtc tggggctgag gtgaagaagc ctggggcctc agtgaaggtt 60

tcctgcaagg catctggata caccttcacc tcgtaccgta tgcactgggt gcgacaggcc 120

cctggacaag ggcttgagtg gatgggattt atcgtgccta gtggtggtag cacaggctac 180

gcacagaagt tccagggcag agttaccatg accagggaca cgtccacgag cacagtctac 240

atggagctga gcagcctgag atctgaggac acggcggtgt actactgcgc tagagtatct 300

aggtacgccc cagagccaat ggacgtatgg ggccagggaa caactgtcac cgtctcctca 360

gctagcacaa aaggaccaag cgtgtttcca ctggcaccta gcagcaaatc caccagcggc 420

ggaacagcag ccctcgggtg cctggtgaag gattacttcc ctgagccagt cacagtgtcc 480

tggaactccg gagccctgac atccggcgtg cacaccttcc ccgctgtgct gcaatccagc 540

ggactgtata gcctcagctc cgtcgtgaca gtcccttcca gcagcctggg cacacagact 600

tacatttgca acgtgaacca caaaccttcc aacactaagg tggacaaaaa ggtggaaccc 660

aaatcctgtg ataagaccca tacatgccca ccttgtcccg ctcctgagct gctgggggga 720

ccttccgtct ttctgtttcc tccaaaacca aaagacacac tcatgatcag ccggaccccc 780

gaagtcacct gtgtggtggt ggacgtcagc cacgaagatc cagaggtcaa gttcaattgg 840

tacgtggatg gagtggaagt ccacaacgca aaaaccaaac ctagagaaga acagtacaat 900

agcacataca gggtggtgtc cgtcctgaca gtgctccacc aggactggct caatggcaaa 960

gagtataagt gcaaggtgag caacaaggcc ctgcctgcac caattgagaa aacaattagc aaggcaaagg ggcagccacg ggaaccccag gtgtataccc tgcccccaag ccgggatgaa 1080

ctgaccaaaa accaggtcag cctgacatgc ctggtgaaag ggttttaccc aagcgatatt 1140

gccgtcgagt gggagagcaa cggacagcca gaaaacaatt acaaaaccac cccacctgtg 1200

ctggactccg atgggagctt tttcctgtac agcaagctca cagtggacaa gtccagatgg 1260

caacagggca acgtgttttc ctgctccgtg atgcacgagg ccctccacaa ccactataca 1320

caaaagtccc tctccctcag cccaggaaag

1350

<210> 123

<211> 450

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 123

Gln Val Gln Leu Val Gln Ser Gly Ala Glu Val Lys Lys Pro Gly Ala 1 5 10 15

Ser Val Lys Val Ser Cys Lys Ala Ser Gly Tyr Thr Phe Thr Ser Tyr

20 25 30

Arg Met His Trp Val Arg Gln Ala Pro Gly Gln Gly Leu Glu Trp Met 35 40 45

Gly Phe Ile Val Pro Ser Gly Gly Ser Thr Gly Tyr Ala Gln Lys Phe 50 55 60

Gln Gly Arg Val Thr Met Thr Arg Asp Thr Ser Thr Ser Thr Val Tyr 65 70 75 80

Met Glu Leu Ser Ser Leu Arg Ser Glu Asp Thr Ala Val Tyr Tyr Cys

85 90 95

Ala Arg Val Ser Arg Tyr Ala Pro Glu Pro Met Asp Val Trp Gly Gln

100 105 110

Gly Thr Thr Val Thr Val Ser Ser Ala Ser Thr Lys Gly Pro Ser Val 115 120 125

Phe Pro Leu Ala Pro Ser Ser Lys Ser Thr Ser Gly Gly Thr Ala Ala 130 135 140

Leu Gly Cys Leu Val Lys Asp Tyr Phe Pro Glu Pro Val Thr Val Ser 145 150 155 160

Trp Asn Ser Gly Ala Leu Thr Ser Gly Val His Thr Phe Pro Ala Val

165 170 175

Leu Gln Ser Ser Gly Leu Tyr Ser Leu Ser Ser Val Val Thr Val Pro

180 185 190

Ser Ser Ser Leu Gly Thr Gln Thr Tyr Ile Cys Asn Val Asn His Lys 195 200 205

Pro Ser Asn Thr Lys Val Asp Lys Lys Val Glu Pro Lys Ser Cys Asp 210 215 220

Lys Thr His Thr Cys Pro Pro Cys Pro Ala Pro Glu Leu Leu Gly Gly 225 230 235 240

Pro Ser Val Phe Leu Phe Pro Pro Lys Pro Lys Asp Thr Leu Met Ile

245 250 255

Ser Arg Thr Pro Glu Val Thr Cys Val Val Val Asp Val Ser His Glu

260 265 270

Asp Pro Glu Val Lys Phe Asn Trp Tyr Val Asp Gly Val Glu Val His 275 280 285

Asn Ala Lys Thr Lys Pro Arg Glu Glu Gln Tyr Asn Ser Thr Tyr Arg 290 295 300

Val Val Ser Val Leu Thr Val Leu His Gln Asp Trp Leu Asn Gly Lys 305 310 315 320 Glu Tyr Lys Cys Lys Val Ser Asn Lys Ala Leu Pro Ala Pro Ile Glu

325 330 335

Lys Thr Ile Ser Lys Ala Lys Gly Gln Pro Arg Glu Pro Gln Val Tyr

340 345 350

Thr Leu Pro Pro Ser Arg Asp Glu Leu Thr Lys Asn Gln Val Ser Leu 355 360 365

Thr Cys Leu Val Lys Gly Phe Tyr Pro Ser Asp Ile Ala Val Glu Trp 370 375 380

Glu Ser Asn Gly Gln Pro Glu Asn Asn Tyr Lys Thr Thr Pro Pro Val 385 390 395 400

Leu Asp Ser Asp Gly Ser Phe Phe Leu Tyr Ser Lys Leu Thr Val Asp

405 410 415

Lys Ser Arg Trp Gln Gln Gly Asn Val Phe Ser Cys Ser Val Met His

420 425 430

Glu Ala Leu His Asn His Tyr Thr Gln Lys Ser Leu Ser Leu Ser Pro 435 440 445

Gly Lys

450

<210> 124

<211> 366

<212> DNA

<213> Homo sapiens

<400> 124

caggtgcagc tgcaggagtc gggcccagga ctggtgaagc cttcacagac cctgtccctc 60

acctgtactg tctctggtgg ctccatcagc agtggtagct actactggag ctggatccgc 120

cagcacccag ggaagggcct ggagtggatt gggtacatct attacagtgg gagcacctac 180

tacaacccgt ccctcaagag tcgagttacc atatcagtag acacgtctaa gaaccagttc 240

tccctgaagc tgagttctgt gaccgccgca gacacggcgg tgtactactg cgccagagga 300

ctaggaatgt actaccacgt gccattcgac atatggggtc agggtacaat ggtcaccgtc 360

tcctca

366

<210> 125

<211> 122

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 125

Gln Val Gln Leu Gln Glu Ser Gly Pro Gly Leu Val Lys Pro Ser Gln 1 5 10 15

Thr Leu Ser Leu Thr Cys Thr Val Ser Gly Gly Ser Ile Ser Ser Gly

20 25 30

Ser Tyr Tyr Trp Ser Trp Ile Arg Gln His Pro Gly Lys Gly Leu Glu 35 40 45

Trp Ile Gly Tyr Ile Tyr Tyr Ser Gly Ser Thr Tyr Tyr Asn Pro Ser 50 55 60

Leu Lys Ser Arg Val Thr Ile Ser Val Asp Thr Ser Lys Asn Gln Phe 65 70 75 80

Ser Leu Lys Leu Ser Ser Val Thr Ala Ala Asp Thr Ala Val Tyr Tyr

85 90 95

Cys Ala Arg Gly Leu Gly Met Tyr Tyr His Val Pro Phe Asp Ile Trp

100 105 110

Gly Gln Gly Thr Met Val Thr Val Ser Ser

115 120

<210> 126

<211> 9

<212> PRT

<213> Homo sapiens

Gly Gly Ser Ile Ser Ser Gly Ser Tyr

1 5

<210> 127

<211> 5

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 127

Tyr Tyr Ser Gly Ser

1 5

<210> 128

<211> 12

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 128

Gly Leu Gly Met Tyr Tyr His Val Pro Phe Asp Ile

1 5 10

<210> 129

<211> 1356

<212> DNA

<213> Homo sapiens

<400> 129

caggtgcagc tgcaggagtc gggcccagga ctggtgaagc cttcacagac cctgtccctc 60

acctgtactg tctctggtgg ctccatcagc agtggtagct actactggag ctggatccgc 120

cagcacccag ggaagggcct ggagtggatt gggtacatct attacagtgg gagcacctac 180

tacaacccgt ccctcaagag tcgagttacc atatcagtag acacgtctaa gaaccagttc 240

tccctgaagc tgagttctgt gaccgccgca gacacggcgg tgtactactg cgccagagga 300

ctaggaatgt actaccacgt gccattcgac atatggggtc agggtacaat ggtcaccgtc 360

tcctcagcta gcacaaaagg accaagcgtg tttccactgg cacctagcag caaatccacc 420

agcggcggaa cagcagccct cgggtgcctg gtgaaggatt acttccctga gccagtcaca 480

gtgtcctgga actccggagc cctgacatcc ggcgtgcaca ccttccccgc tgtgctgcaa 540

tccagcggac tgtatagcct cagctccgtc gtgacagtcc cttccagcag cctgggcaca 600

cagacttaca tttgcaacgt gaaccacaaa ccttccaaca ctaaggtgga caaaaaggtg 660

gaacccaaat cctgtgataa gacccataca tgcccacctt gtcccgctcc tgagctgctg 720

gggggacctt ccgtctttct gtttcctcca aaaccaaaag acacactcat gatcagccgg 780

acccccgaag tcacctgtgt ggtggtggac gtcagccacg aagatccaga ggtcaagttc 840

aattggtacg tggatggagt ggaagtccac aacgcaaaaa ccaaacctag agaagaacag 900

tacaatagca catacagggt ggtgtccgtc ctgacagtgc tccaccagga ctggctcaat 960

ggcaaagagt ataagtgcaa ggtgagcaac aaggccctgc ctgcaccaat tgagaaaaca 1020

attagcaagg caaaggggca gccacgggaa ccccaggtgt ataccctgcc cccaagccgg 1080

gatgaactga ccaaaaacca ggtcagcctg acatgcctgg tgaaagggtt ttacccaagc 1140

gatattgccg tcgagtggga gagcaacgga cagccagaaa acaattacaa aaccacccca 1200

cctgtgctgg actccgatgg gagctttttc ctgtacagca agctcacagt ggacaagtcc 1260

agatggcaac agggcaacgt gttttcctgc tccgtgatgc acgaggccct ccacaaccac 1320

tatacacaaa agtccctctc cctcagccca ggaaag

1356

<210> 130

<211> 452

<212> PRT

<213> Homo sapiens

Gln Val Gln Leu Gln Glu Ser Gly Pro Gly Leu Val Lys Pro Ser Gln 1 5 10 15

Thr Leu Ser Leu Thr Cys Thr Val Ser Gly Gly Ser Ile Ser Ser Gly

20 25 30

Ser Tyr Tyr Trp Ser Trp Ile Arg Gln His Pro Gly Lys Gly Leu Glu 35 40 45

Trp Ile Gly Tyr Ile Tyr Tyr Ser Gly Ser Thr Tyr Tyr Asn Pro Ser 50 55 60

Leu Lys Ser Arg Val Thr Ile Ser Val Asp Thr Ser Lys Asn Gln Phe 65 70 75 80

Ser Leu Lys Leu Ser Ser Val Thr Ala Ala Asp Thr Ala Val Tyr Tyr

85 90 95

Cys Ala Arg Gly Leu Gly Met Tyr Tyr His Val Pro Phe Asp Ile Trp

100 105 110

Gly Gln Gly Thr Met Val Thr Val Ser Ser Ala Ser Thr Lys Gly Pro 115 120 125

Ser Val Phe Pro Leu Ala Pro Ser Ser Lys Ser Thr Ser Gly Gly Thr 130 135 140

Ala Ala Leu Gly Cys Leu Val Lys Asp Tyr Phe Pro Glu Pro Val Thr 145 150 155 160

Val Ser Trp Asn Ser Gly Ala Leu Thr Ser Gly Val His Thr Phe Pro

165 170 175

Ala Val Leu Gln Ser Ser Gly Leu Tyr Ser Leu Ser Ser Val Val Thr

180 185 190

Val Pro Ser Ser Ser Leu Gly Thr Gln Thr Tyr Ile Cys Asn Val Asn 195 200 205

His Lys Pro Ser Asn Thr Lys Val Asp Lys Lys Val Glu Pro Lys Ser 210 215 220

Cys Asp Lys Thr His Thr Cys Pro Pro Cys Pro Ala Pro Glu Leu Leu 225 230 235 240

Gly Gly Pro Ser Val Phe Leu Phe Pro Pro Lys Pro Lys Asp Thr Leu

245 250 255

Met Ile Ser Arg Thr Pro Glu Val Thr Cys Val Val Val Asp Val Ser

260 265 270

His Glu Asp Pro Glu Val Lys Phe Asn Trp Tyr Val Asp Gly Val Glu 275 280 285

Val His Asn Ala Lys Thr Lys Pro Arg Glu Glu Gln Tyr Asn Ser Thr 290 295 300

Tyr Arg Val Val Ser Val Leu Thr Val Leu His Gln Asp Trp Leu Asn 305 310 315 320

Gly Lys Glu Tyr Lys Cys Lys Val Ser Asn Lys Ala Leu Pro Ala Pro

325 330 335

Ile Glu Lys Thr Ile Ser Lys Ala Lys Gly Gln Pro Arg Glu Pro Gln

340 345 350

Val Tyr Thr Leu Pro Pro Ser Arg Asp Glu Leu Thr Lys Asn Gln Val 355 360 365

Ser Leu Thr Cys Leu Val Lys Gly Phe Tyr Pro Ser Asp Ile Ala Val 370 375 380

Glu Trp Glu Ser Asn Gly Gln Pro Glu Asn Asn Tyr Lys Thr Thr Pro 385 390 395 400

Pro Val Leu Asp Ser Asp Gly Ser Phe Phe Leu Tyr Ser Lys Leu Thr

405 410 415

Val Asp Lys Ser Arg Trp Gln Gln Gly Asn Val Phe Ser Cys Ser Val Met His Glu Ala Leu His Asn His Tyr Thr Gln Lys Ser Leu Ser Leu 435 440 445

Ser Pro Gly Lys

450

<210> 131

<211> 321

<212> DNA

<213> Homo sapiens

<400> 131

gaaattgtgt tgacacagtc tccagccacc ctgtctttgt ctccagggga aagagccacc 60

ctctcctgca gggccagtca gagtgttagc agctacttag cctggtacca acagaaacct 120

ggccaggctc ccaggctcct catctatgat gcatccaaca gggccactgg catcccagcc 180

aggttcagtg gcagtgggtc tgggacagac ttcactctca ccatcagcag cctagagcct 240

gaagattttg cagtttatta ctgtcagcag tacttccact ggcctcctac ttttggcgga 300

gggaccaagg ttgagatcaa a

321

<210> 132

<211> 107

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 132

Glu Ile Val Leu Thr Gln Ser Pro Ala Thr Leu Ser Leu Ser Pro Gly 1 5 10 15

Glu Arg Ala Thr Leu Ser Cys Arg Ala Ser Gln Ser Val Ser Ser Tyr

20 25 30

Leu Ala Trp Tyr Gln Gln Lys Pro Gly Gln Ala Pro Arg Leu Leu Ile 35 40 45

Tyr Asp Ala Ser Asn Arg Ala Thr Gly Ile Pro Ala Arg Phe Ser Gly 50 55 60

Ser Gly Ser Gly Thr Asp Phe Thr Leu Thr Ile Ser Ser Leu Glu Pro 65 70 75 80

Glu Asp Phe Ala Val Tyr Tyr Cys Gln Gln Tyr Phe His Trp Pro Pro

85 90 95

Thr Phe Gly Gly Gly Thr Lys Val Glu Ile Lys

100 105

<210> 133

<211> 11

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 133

Arg Ala Ser Gln Ser Val Ser Ser Tyr Leu Ala

1 5 10

<210> 134

<211> 7

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 134

Asp Ala Ser Asn Arg Ala Thr

1 5

<210> 135

<211> 9

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 135

Gln Gln Tyr Phe His Trp Pro Pro Thr

1 5

<210> 136

<211> 642

<212> DNA

<213> Homo sapiens

gaaattgtgt tgacacagtc tccagccacc ctgtctttgt ctccagggga aagagccacc 60

ctctcctgca gggccagtca gagtgttagc agctacttag cctggtacca acagaaacct 120

ggccaggctc ccaggctcct catctatgat gcatccaaca gggccactgg catcccagcc 180

aggttcagtg gcagtgggtc tgggacagac ttcactctca ccatcagcag cctagagcct 240

gaagattttg cagtttatta ctgtcagcag tacttccact ggcctcctac ttttggcgga 300

gggaccaagg ttgagatcaa acgtacggtg gctgcacctt ccgtctttat ctttccacct 360

tccgatgagc agctgaagag cggaacagca agcgtggtgt gtctgctgaa caacttttat 420

ccccgggagg caaaggtgca gtggaaagtc gacaatgctc tccagtccgg caattcccaa 480

gagagcgtga cagagcaaga ttccaaggac tccacttaca gcctgtccag caccctcaca 540

ctgagcaagg ctgattacga gaaacacaaa gtgtacgctt gtgaagtcac ccaccaaggc 600

ctgagcagcc cagtcactaa gtcctttaac cggggcgaat gt

642

<210> 137

<211> 214

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 137

Glu Ile Val Leu Thr Gln Ser Pro Ala Thr Leu Ser Leu Ser Pro Gly 1 5 10 15

Glu Arg Ala Thr Leu Ser Cys Arg Ala Ser Gln Ser Val Ser Ser Tyr

20 25 30

Leu Ala Trp Tyr Gln Gln Lys Pro Gly Gln Ala Pro Arg Leu Leu Ile 35 40 45

Tyr Asp Ala Ser Asn Arg Ala Thr Gly Ile Pro Ala Arg Phe Ser Gly 50 55 60

Ser Gly Ser Gly Thr Asp Phe Thr Leu Thr Ile Ser Ser Leu Glu Pro 65 70 75 80

Glu Asp Phe Ala Val Tyr Tyr Cys Gln Gln Tyr Phe His Trp Pro Pro

85 90 95

Thr Phe Gly Gly Gly Thr Lys Val Glu Ile Lys Arg Thr Val Ala Ala

100 105 110

Pro Ser Val Phe Ile Phe Pro Pro Ser Asp Glu Gln Leu Lys Ser Gly 115 120 125

Thr Ala Ser Val Val Cys Leu Leu Asn Asn Phe Tyr Pro Arg Glu Ala 130 135 140

Lys Val Gln Trp Lys Val Asp Asn Ala Leu Gln Ser Gly Asn Ser Gln 145 150 155 160

Glu Ser Val Thr Glu Gln Asp Ser Lys Asp Ser Thr Tyr Ser Leu Ser

165 170 175

Ser Thr Leu Thr Leu Ser Lys Ala Asp Tyr Glu Lys His Lys Val Tyr

180 185 190

Ala Cys Glu Val Thr His Gln Gly Leu Ser Ser Pro Val Thr Lys Ser 195 200 205

Phe Asn Arg Gly Glu Cys

210

<210> 138

<211> 118

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 138

Ile Leu Gly Arg Ser Glu Thr Gln Glu Cys Leu Phe Phe Asn Ala Asn 1 5 10 15 Trp Glu Lys Asp Arg Thr Asn Gln Thr Gly Val Glu Pro Cys Tyr Gly

20 25 30

Asp Lys Asp Lys Arg Arg His Cys Phe Ala Thr Trp Lys Asn Ile Ser 35 40 45

Gly Ser Ile Glu Ile Val Lys Gln Gly Cys Trp Leu Asp Asp Ile Asn 50 55 60

Cys Tyr Asp Arg Thr Asp Cys Val Glu Lys Lys Asp Ser Pro Glu Val 65 70 75 80

Tyr Phe Cys Cys Cys Glu Gly Asn Met Cys Asn Glu Lys Phe Ser Tyr

85 90 95

Phe Pro Glu Met Glu Val Thr Gln Pro Thr Ser Asn Pro Val Thr Pro

100 105 110

Lys Pro Pro Tyr Tyr Asn

115

<210> 139

<211> 106

<212> PRT

<213> Homo sapiens

<400> 139

Glu Thr Arg Glu Cys Ile Tyr Tyr Asn Ala Asn Trp Glu Leu Glu Arg 1 5 10 15

Thr Asn Gln Ser Gly Leu Glu Arg Cys Glu Gly Glu Gln Asp Lys Arg

20 25 30

Leu His Cys Tyr Ala Ser Trp Arg Asn Ser Ser Gly Thr Ile Glu Leu 35 40 45

Val Lys Lys Gly Cys Trp Leu Asp Asp Phe Asn Cys Tyr Asp Arg Gln 50 55 60

Glu Cys Val Ala Thr Glu Glu Asn Pro Gln Val Tyr Phe Cys Cys Cys Glu Gly Asn Phe Cys Asn Glu Arg Phe Thr His Leu Pro Glu Ala Gly

85 90 95

Gly Pro Glu Val Thr Tyr Glu Pro Pro Pro

100 105

<210> 140

<211> 9

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> domen za vezivanje humanog antigena DO3 antitela <400> 140

Tyr Thr Phe Thr Ser Tyr Arg Met His

1 5

<210> 141

<211> 17

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> domen za vezivanje humanog antigena DO3 antitela <400> 141

Phe Ile Val Pro Ser Gly Gly Ser Thr Gly Tyr Ala Gln Lys Phe Gln 1 5 10 15

Gly

<210> 142

<211> 13

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> domen za vezivanje humanog antigena DO3 antitela <400> 142

Ala Arg Val Ser Arg Tyr Ala Pro Glu Pro Met Asp Val

<210> 143

<211> 354

<212> DNA

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> VH sekvenca

<400> 143

gaggtgcagc tgttggagtc tgggggaggc ttggtacagc ctggggggtc cctgagactc 60

tcctgtgcag cctctggatt cacctttggg agctatggca tgacttgggt ccgccaggct 120

ccagggaagg ggctggagtg ggtctcagtt attagtggaa gtggtggtgg gacatactac 180

gcagactccg tgaagggccg gttcaccatc tccagagaca attccaagaa cacgctgtat 240

ctgcaaatga acagcctgag agccgaggac acggcggtgt actactgcgc caagggtcct 300

agaatagtgg gcatggatgt gtggggccag ggaacaactg tcaccgtctc ctca 354

<210> 144

<211> 117

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> VH sekvenca

<400> 144

Glu Val Gln Leu Leu Glu Ser Gly Gly Gly Leu Val Gln Pro Gly Gly 1 5 10 15

Ser Leu Arg Leu Ser Cys Ala Ala Ser Gly Phe Thr Phe Gly Ser Tyr

20 25 30

Gly Met Thr Trp Val Arg Gln Ala Pro Gly Lys Gly Leu Glu Trp Val 35 40 45

Ser Val Ile Ser Gly Ser Gly Gly Gly Thr Tyr Tyr Ala Asp Ser Val Lys Gly Arg Phe Thr Ile Ser Arg Asp Asn Ser Lys Asn Thr Leu Tyr 65 70 75 80

Leu Gln Met Asn Ser Leu Arg Ala Glu Asp Thr Ala Val Tyr Tyr Cys

85 90 95

Ala Lys Gly Pro Arg Ile Val Gly Met Asp Val Trp Gly Gln Gly Thr

100 105 110

Thr Val Thr Val Ser

115

<210> 145

<211> 5

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> CDR1 aminokiselinski ostaci 31-35 SEQ ID NO 144

<400> 145

Ser Tyr Gly Met Thr

1 5

<210> 146

<211> 17

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> CDR2 aminokiselinski ostaci 50-65 SEQ ID NO 144

<400> 146

Val Ile Ser Gly Ser Gly Gly Gly Thr Tyr Tyr Ala Asp Ser Val Lys 1 5 10 15

Gly

<210> 147

<211> 9

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> CDR3 aminokiselinski ostaci 95-102 SEQ ID NO 144

<400> 147

Gly Pro Arg Ile Val Gly Met Asp Val

1 5

<210> 148

<211> 1338

<212> DNA

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> H sekvenca

<400> 148

gaggtgcagc tgttggagtc tgggggaggc ttggtacagc ctggggggtc cctgagactc 60

tcctgtgcag cctctggatt cacctttggg agctatggca tgacttgggt ccgccaggct 120

ccagggaagg ggctggagtg ggtctcagtt attagtggaa gtggtggtgg gacatactac 180

gcagactccg tgaagggccg gttcaccatc tccagagaca attccaagaa cacgctgtat 240

ctgcaaatga acagcctgag agccgaggac acggcggtgt actactgcgc caagggtcct 300

agaatagtgg gcatggatgt gtggggccag ggaacaactg tcaccgtctc ctcagcttcc 360

accaagggcc catccgtctt ccccctggcg ccctgctcca ggagcacctc cgagagcaca 420

gccgccctgg gctgcctggt caaggactac ttccccgaac cggtgacggt gtcgtggaac 480

tcaggcgccc tgaccagcgg cgtgcacacc ttcccggctg tcctacagtc ctcaggactc 540

tactccctca gcagcgtggt gaccgtgccc tccagcagct tgggcacgaa gacctacacc 600

tgcaacgtag atcacaagcc cagcaacacc aaggtggaca agagagttga gtccaaatat 660

ggtcccccat gcccaccctg cccagcacct gagttcctgg ggggaccatc agtcttcctg ttccccccaa aacccaagga cactctcatg atctcccgga cccctgaggt cacgtgcgtg 780

gtggtggacg tgagccagga agaccccgag gtccagttca actggtacgt ggatggcgtg 840

gaggtgcata atgccaagac aaagccgcgg gaggagcagt tcaacagcac gtaccgtgtg 900

gtcagcgtcc tcaccgtcct gcaccaggac tggctgaacg gcaaggagta caagtgcaag 960

gtctccaaca aaggcctccc gtcctccatc gagaaaacca tctccaaagc caaagggcag 1020

ccccgagagc cacaggtgta caccctgccc ccatcccagg aggagatgac caagaaccag 1080

gtcagcctga cctgcctggt caaaggcttc taccccagcg acatcgccgt ggagtgggag 1140

agcaatgggc agccggagaa caactacaag accacgcctc ccgtgctgga ctccgacggc 1200

tccttcttcc tctacagcag gctaaccgtg gacaagagca ggtggcagga ggggaatgtc 1260

ttctcatgct ccgtgatgca tgaggctctg cacaaccact acacacagaa gagcctctcc 1320

ctgtctctgg gtaaatga

1338

<210> 149

<211> 445

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> H sekvenca

<400> 149

Glu Val Gln Leu Leu Glu Ser Gly Gly Gly Leu Val Gln Pro Gly Gly 1 5 10 15

Ser Leu Arg Leu Ser Cys Ala Ala Ser Gly Phe Thr Phe Gly Ser Tyr

20 25 30

Gly Met Thr Trp Val Arg Gln Ala Pro Gly Lys Gly Leu Glu Trp Val 35 40 45

Ser Val Ile Ser Gly Ser Gly Gly Gly Thr Tyr Tyr Ala Asp Ser Val 50 55 60

Lys Gly Arg Phe Thr Ile Ser Arg Asp Asn Ser Lys Asn Thr Leu Tyr 65 70 75 80

Leu Gln Met Asn Ser Leu Arg Ala Glu Asp Thr Ala Val Tyr Tyr Cys

85 90 95

Ala Lys Gly Pro Arg Ile Val Gly Met Asp Val Trp Gly Gln Gly Thr

100 105 110

Thr Val Thr Val Ser Ser Ala Ser Thr Lys Gly Pro Ser Val Phe Pro 115 120 125

Leu Ala Pro Cys Ser Arg Ser Thr Ser Glu Ser Thr Ala Ala Leu Gly 130 135 140

Cys Leu Val Lys Asp Tyr Phe Pro Glu Pro Val Thr Val Ser Trp Asn 145 150 155 160

Ser Gly Ala Leu Thr Ser Gly Val His Thr Phe Pro Ala Val Leu Gln

165 170 175

Ser Ser Gly Leu Tyr Ser Leu Ser Ser Val Val Thr Val Pro Ser Ser

180 185 190

Ser Leu Gly Thr Lys Thr Tyr Thr Cys Asn Val Asp His Lys Pro Ser 195 200 205

Asn Thr Lys Val Asp Lys Arg Val Glu Ser Lys Tyr Gly Pro Pro Cys 210 215 220

Pro Pro Cys Pro Ala Pro Glu Phe Leu Gly Gly Pro Ser Val Phe Leu 225 230 235 240

Phe Pro Pro Lys Pro Lys Asp Thr Leu Met Ile Ser Arg Thr Pro Glu

245 250 255 Val Thr Cys Val Val Val Asp Val Ser Gln Glu Asp Pro Glu Val Gln

260 265 270

Phe Asn Trp Tyr Val Asp Gly Val Glu Val His Asn Ala Lys Thr Lys 275 280 285

Pro Arg Glu Glu Gln Phe Asn Ser Thr Tyr Arg Val Val Ser Val Leu 290 295 300

Thr Val Leu His Gln Asp Trp Leu Asn Gly Lys Glu Tyr Lys Cys Lys 305 310 315 320

Val Ser Asn Lys Gly Leu Pro Ser Ser Ile Glu Lys Thr Ile Ser Lys

325 330 335

Ala Lys Gly Gln Pro Arg Glu Pro Gln Val Tyr Thr Leu Pro Pro Ser

340 345 350

Gln Glu Glu Met Thr Lys Asn Gln Val Ser Leu Thr Cys Leu Val Lys 355 360 365

Gly Phe Tyr Pro Ser Asp Ile Ala Val Glu Trp Glu Ser Asn Gly Gln 370 375 380

Pro Glu Asn Asn Tyr Lys Thr Thr Pro Pro Val Leu Asp Ser Asp Gly 385 390 395 400

Ser Phe Phe Leu Tyr Ser Arg Leu Thr Val Asp Lys Ser Arg Trp Gln

405 410 415

Glu Gly Asn Val Phe Ser Cys Ser Val Met His Glu Ala Leu His Asn

420 425 430

His Tyr Thr Gln Lys Ser Leu Ser Leu Ser Leu Gly Lys

435 440 445

<210> 150

<211> 321

<212> DNA

<213> Veštačka sekvenca

<223> VL sekvenca

<400> 150

gacatccaga tgacccagtc tccatcttcc gtgtctgcat ctgtaggaga cagagtcacc 60

atcacttgtc gggcgagtca gggtattagc agctggttag cctggtatca gcagaaacca 120

gggaaagccc ctaagctcct gatctatgct gcatccagtt tgcaaagtgg ggtcccatca 180

aggttcagcg gcagtggatc tgggacagat ttcactctca ccatcagcag cctgcagcct 240

gaagattttg caacttatta ctgtcagcag gtattcagtt accctctcac ttttggcgga 300

gggaccaagg ttgagatcaa a

321

<210> 151

<211> 107

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> VL sekvenca

<400> 151

Asp Ile Gln Met Thr Gln Ser Pro Ser Ser Val Ser Ala Ser Val Gly 1 5 10 15

Asp Arg Val Thr Ile Thr Cys Arg Ala Ser Gln Gly Ile Ser Ser Trp

20 25 30

Leu Ala Trp Tyr Gln Gln Lys Pro Gly Lys Ala Pro Lys Leu Leu Ile 35 40 45

Tyr Ala Ala Ser Ser Leu Gln Ser Gly Val Pro Ser Arg Phe Ser Gly 50 55 60

Ser Gly Ser Gly Thr Asp Phe Thr Leu Thr Ile Ser Ser Leu Gln Pro 65 70 75 80 Glu Asp Phe Ala Thr Tyr Tyr Cys Gln Gln Val Phe Ser Tyr Pro Leu

85 90 95

Thr Phe Gly Gly Gly Thr Lys Val Glu Ile Lys

100 105

<210> 152

<211> 11

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> CDR1 aminokiselinski ostaci 24-34 SEQ ID NO 151 <400> 152

Arg Ala Ser Gln Gly Ile Ser Ser Trp Leu Ala

1 5 10

<210> 153

<211> 7

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> CDR2 aminokiselinski ostaci 50-56 SEQ ID NO 151 <400> 153

Ala Ala Ser Ser Leu Gln Ser

1 5

<210> 154

<211> 9

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> CDR3 aminokiselinski ostaci 89-97 SEQ ID NO 151 <400> 154

Gln Gln Val Phe Ser Tyr Pro Leu Thr

1 5

<210> 155

<211> 645

<212> DNA

<213> Veštačka sekvenca

<223> L sekvenca

<400> 155

gacatccaga tgacccagtc tccatcttcc gtgtctgcat ctgtaggaga cagagtcacc 60

atcacttgtc gggcgagtca gggtattagc agctggttag cctggtatca gcagaaacca 120

gggaaagccc ctaagctcct gatctatgct gcatccagtt tgcaaagtgg ggtcccatca 180

aggttcagcg gcagtggatc tgggacagat ttcactctca ccatcagcag cctgcagcct 240

gaagattttg caacttatta ctgtcagcag gtattcagtt accctctcac ttttggcgga 300

gggaccaagg ttgagatcaa acgaactgtg gctgcaccat ctgtcttcat cttcccgcca 360

tctgatgagc agttgaaatc tggaactgcc tctgttgtgt gcctgctgaa taacttctat 420

cccagagagg ccaaagtaca gtggaaggtg gataacgccc tccaatcggg taactcccag 480

gagagtgtca cagagcagga cagcaaggac agcacctaca gcctcagcag caccctgacg 540

ctgagcaaag cagactacga gaaacacaaa gtctacgcct gcgaagtcac ccatcagggc 600

ctgagctcgc ccgtcacaaa gagcttcaac aggggagagt gttag

645

<210> 156

<211> 214

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> L sekvenca

<400> 156

Asp Ile Gln Met Thr Gln Ser Pro Ser Ser Val Ser Ala Ser Val Gly 1 5 10 15

Asp Arg Val Thr Ile Thr Cys Arg Ala Ser Gln Gly Ile Ser Ser Trp Leu Ala Trp Tyr Gln Gln Lys Pro Gly Lys Ala Pro Lys Leu Leu Ile 35 40 45

Tyr Ala Ala Ser Ser Leu Gln Ser Gly Val Pro Ser Arg Phe Ser Gly 50 55 60

Ser Gly Ser Gly Thr Asp Phe Thr Leu Thr Ile Ser Ser Leu Gln Pro 65 70 75 80

Glu Asp Phe Ala Thr Tyr Tyr Cys Gln Gln Val Phe Ser Tyr Pro Leu

85 90 95

Thr Phe Gly Gly Gly Thr Lys Val Glu Ile Lys Arg Thr Val Ala Ala

100 105 110

Pro Ser Val Phe Ile Phe Pro Pro Ser Asp Glu Gln Leu Lys Ser Gly 115 120 125

Thr Ala Ser Val Val Cys Leu Leu Asn Asn Phe Tyr Pro Arg Glu Ala 130 135 140

Lys Val Gln Trp Lys Val Asp Asn Ala Leu Gln Ser Gly Asn Ser Gln 145 150 155 160

Glu Ser Val Thr Glu Gln Asp Ser Lys Asp Ser Thr Tyr Ser Leu Ser

165 170 175

Ser Thr Leu Thr Leu Ser Lys Ala Asp Tyr Glu Lys His Lys Val Tyr

180 185 190

Ala Cys Glu Val Thr His Gln Gly Leu Ser Ser Pro Val Thr Lys Ser 195 200 205

Phe Asn Arg Gly Glu Cys

210

<210> 157

<211> 9

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Peptidna sekvenca humanog ActRIIB <400> 157

Asn Ala Asn Trp Glu Leu Glu Arg Thr

1 5

<210> 158

<211> 9

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Peptidna sekvenca humanog ActRIIB <400> 158

Val Lys Lys Gly Cys Trp Leu Asp Asp

1 5

<210> 159

<211> 10

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Peptidna sekvenca humanog ActRIIB <400> 159

Cys Cys Glu Gly Asn Phe Cys Asn Glu Arg

1 5 10

<210> 160

<211> 12

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Peptidna sekvenca humanog ActRIIB <400> 160

Gly Cys Trp Leu Asp Asp Phe Asn Cys Tyr Asp Arg 1 5 10

<210> 161

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Peptidna sekvenca humanog ActRIIA

<400> 161

Cys Cys Glu Gly Asn Met Cys Asn Glu Lys

1 5 10

<210> 162

<211> 12

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Peptidna sekvenca humanog ActRIIA

<400> 162

Glu Cys Leu Phe Phe Asn Ala Asn Trp Glu Lys Asp

1 5 10

<210> 163

<211> 12

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> Peptidna sekvenca humanog ActRIIA

<400> 163

Cys Trp Leu Asp Asp Ile Asn Cys Tyr Asp Arg Thr

1 5 10

<210> 164

<211> 360

<212> DNA

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> VH sekvenca

<400> 164

caggtgcagc tggtgcagtc tggggctgag gtgaagaagc ctggggcctc agtgaaggtt 60

tcctgcaagg catctggata caccttcacc tcgtaccgta tgcactgggt gcgacaggcc cctggacaag ggcttgagtg gatgggattt atcgtgccta gtggtggtag cacaggctac 180

gcacagaagt tccagggcag agttaccatg accagggaca cgtccacgag cacagtctac 240

atggagctga gcagcctgag atctgaggac acggcggtgt actactgcgc tagagtatct 300

aggtacgccc cagagccaat ggacgtatgg ggccagggaa caactgtcac cgtctcctca 360

<210> 165

<211> 120

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> VH sekvenca

<400> 165

Gln Val Gln Leu Val Gln Ser Gly Ala Glu Val Lys Lys Pro Gly Ala 1 5 10 15

Ser Val Lys Val Ser Cys Lys Ala Ser Gly Tyr Thr Phe Thr Ser Tyr

20 25 30

Arg Met His Trp Val Arg Gln Ala Pro Gly Gln Gly Leu Glu Trp Met 35 40 45

Gly Phe Ile Val Pro Ser Gly Gly Ser Thr Gly Tyr Ala Gln Lys Phe 50 55 60

Gln Gly Arg Val Thr Met Thr Arg Asp Thr Ser Thr Ser Thr Val Tyr 65 70 75 80

Met Glu Leu Ser Ser Leu Arg Ser Glu Asp Thr Ala Val Tyr Tyr Cys

85 90 95

Ala Arg Val Ser Arg Tyr Ala Pro Glu Pro Met Asp Val Trp Gly Gln

100 105 110

Gly Thr Thr Val Thr Val Ser Ser

<210> 166

<211> 5

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> CDR1 aminokiselinski ostaci 31-35 SEQ ID NO 165 <400> 166

Ser Tyr Arg Met His

1 5

<210> 167

<211> 17

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> CDR2 aminokiselinski ostaci 50-66 SEQ ID NO 165 <400> 167

Phe Ile Val Pro Ser Gly Gly Ser Thr Gly Tyr Ala Gln Lys Phe Gln 1 5 10 15

Gly

<210> 168

<211> 11

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> CDR3 aminokiselinski ostaci 99-109 SEQ ID NO 165 <400> 168

Val Ser Arg Tyr Ala Pro Glu Pro Met Asp Val

1 5 10

<210> 169

<211> 1344

<212> DNA

<213> Veštačka sekvenca

<223> H sekvenca

<400> 169

caggtgcagc tggtgcagtc tggggctgag gtgaagaagc ctggggcctc agtgaaggtt 60

tcctgcaagg catctggata caccttcacc tcgtaccgta tgcactgggt gcgacaggcc 120

cctggacaag ggcttgagtg gatgggattt atcgtgccta gtggtggtag cacaggctac 180

gcacagaagt tccagggcag agttaccatg accagggaca cgtccacgag cacagtctac 240

atggagctga gcagcctgag atctgaggac acggcggtgt actactgcgc tagagtatct 300

aggtacgccc cagagccaat ggacgtatgg ggccagggaa caactgtcac cgtctcctca 360

gcttccacca agggcccatc cgtcttcccc ctggcgccct gctccaggag cacctccgag 420

agcacagccg ccctgggctg cctggtcaag gactacttcc ccgaaccggt gacggtgtcg 480

tggaactcag gcgccctgac cagcggcgtg cacaccttcc cggctgtcct acagtcctca 540

ggactctact ccctcagcag cgtggtgacc gtgccctcca gcagcttggg cacgaagacc 600

tacacctgca acgtagatca caagcccagc aacaccaagg tggacaagag agttgagtcc 660

aaatatggtc ccccatgccc accctgccca gcacctgagt tcctgggggg accatcagtc 720

ttcctgttcc ccccaaaacc caaggacact ctcatgatct cccggacccc tgaggtcacg 780

tgcgtggtgg tggacgtgag ccaggaagac cccgaggtcc agttcaactg gtacgtggat 840

ggcgtggagg tgcataatgc caagacaaag ccgcgggagg agcagttcaa cagcacgtac 900

cgtgtggtca gcgtcctcac cgtcctgcac caggactggc tgaacggcaa ggagtacaag 960

tgcaaggtct ccaacaaagg cctcccgtcc tccatcgaga aaaccatctc caaagccaaa 1020

gggcagcccc gagagccaca ggtgtacacc ctgcccccat cccaggagga gatgaccaag 1080

aaccaggtca gcctgacctg cctggtcaaa ggcttctacc ccagcgacat cgccgtggag 1140

tgggagagca atgggcagcc ggagaacaac tacaagacca cgcctcccgt gctggactcc 1200

gacggctcct tcttcctcta cagcaggcta accgtggaca agagcaggtg gcaggagggg 1260

aatgtcttct catgctccgt gatgcatgag gctctgcaca accactacac acagaagagc 1320

ctctccctgt ctctgggtaa atga

1344

<210> 170

<211> 447

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> H sekvenca

<400> 170

Gln Val Gln Leu Val Gln Ser Gly Ala Glu Val Lys Lys Pro Gly Ala 1 5 10 15

Ser Val Lys Val Ser Cys Lys Ala Ser Gly Tyr Thr Phe Thr Ser Tyr

20 25 30

Arg Met His Trp Val Arg Gln Ala Pro Gly Gln Gly Leu Glu Trp Met 35 40 45

Gly Phe Ile Val Pro Ser Gly Gly Ser Thr Gly Tyr Ala Gln Lys Phe 50 55 60

Gln Gly Arg Val Thr Met Thr Arg Asp Thr Ser Thr Ser Thr Val Tyr 65 70 75 80

Met Glu Leu Ser Ser Leu Arg Ser Glu Asp Thr Ala Val Tyr Tyr Cys

85 90 95 Ala Arg Val Ser Arg Tyr Ala Pro Glu Pro Met Asp Val Trp Gly Gln

100 105 110

Gly Thr Thr Val Thr Val Ser Ser Ala Ser Thr Lys Gly Pro Ser Val 115 120 125

Phe Pro Leu Ala Pro Cys Ser Arg Ser Thr Ser Glu Ser Thr Ala Ala 130 135 140

Leu Gly Cys Leu Val Lys Asp Tyr Phe Pro Glu Pro Val Thr Val Ser 145 150 155 160

Trp Asn Ser Gly Ala Leu Thr Ser Gly Val His Thr Phe Pro Ala Val

165 170 175

Leu Gln Ser Ser Gly Leu Tyr Ser Leu Ser Ser Val Val Thr Val Pro

180 185 190

Ser Ser Ser Leu Gly Thr Lys Thr Tyr Thr Cys Asn Val Asp His Lys 195 200 205

Pro Ser Asn Thr Lys Val Asp Lys Arg Val Glu Ser Lys Tyr Gly Pro 210 215 220

Pro Cys Pro Pro Cys Pro Ala Pro Glu Phe Leu Gly Gly Pro Ser Val 225 230 235 240

Phe Leu Phe Pro Pro Lys Pro Lys Asp Thr Leu Met Ile Ser Arg Thr

245 250 255

Pro Glu Val Thr Cys Val Val Val Asp Val Ser Gln Glu Asp Pro Glu

260 265 270

Val Gln Phe Asn Trp Tyr Val Asp Gly Val Glu Val His Asn Ala Lys 275 280 285

Thr Lys Pro Arg Glu Glu Gln Phe Asn Ser Thr Tyr Arg Val Val Ser 290 295 300

Val Leu Thr Val Leu His Gln Asp Trp Leu Asn Gly Lys Glu Tyr Lys 305 310 315 320 Cys Lys Val Ser Asn Lys Gly Leu Pro Ser Ser Ile Glu Lys Thr Ile

325 330 335

Ser Lys Ala Lys Gly Gln Pro Arg Glu Pro Gln Val Tyr Thr Leu Pro

340 345 350

Pro Ser Gln Glu Glu Met Thr Lys Asn Gln Val Ser Leu Thr Cys Leu 355 360 365

Val Lys Gly Phe Tyr Pro Ser Asp Ile Ala Val Glu Trp Glu Ser Asn 370 375 380

Gly Gln Pro Glu Asn Asn Tyr Lys Thr Thr Pro Pro Val Leu Asp Ser 385 390 395 400

Asp Gly Ser Phe Phe Leu Tyr Ser Arg Leu Thr Val Asp Lys Ser Arg

405 410 415

Trp Gln Glu Gly Asn Val Phe Ser Cys Ser Val Met His Glu Ala Leu

420 425 430

His Asn His Tyr Thr Gln Lys Ser Leu Ser Leu Ser Leu Gly Lys 435 440 445

<210> 171

<211> 321

<212> DNA

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> VL sekvenca

<400> 171

gacatccaga tgacccagtc tccatcttcc gtgtctgcat ctgtaggaga cagagtcacc 60

atcacttgtc gggcgagtca gggtattagc aggtggttag cctggtatca gcagaaacca 120

gggaaagccc ctaagctcct gatctatgct gcatccagtt tgcaaagtgg ggtcccatca 180

aggttcagcg gcagtggatc tgggacagat ttcactctca ccatcagcag cctgcagcct 240

gaagattttg caacttatta ctgtcagcag gcattctccc acccttggac ttttggcgga 300

gggaccaagg ttgagatcaa a

321

<210> 172

<211> 107

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> VL sekvenca

<400> 172

Asp Ile Gln Met Thr Gln Ser Pro Ser Ser Val Ser Ala Ser Val Gly 1 5 10 15

Asp Arg Val Thr Ile Thr Cys Arg Ala Ser Gln Gly Ile Ser Arg Trp

20 25 30

Leu Ala Trp Tyr Gln Gln Lys Pro Gly Lys Ala Pro Lys Leu Leu Ile 35 40 45

Tyr Ala Ala Ser Ser Leu Gln Ser Gly Val Pro Ser Arg Phe Ser Gly 50 55 60

Ser Gly Ser Gly Thr Asp Phe Thr Leu Thr Ile Ser Ser Leu Gln Pro 65 70 75 80

Glu Asp Phe Ala Thr Tyr Tyr Cys Gln Gln Ala Phe Ser His Pro Trp

85 90 95

Thr Phe Gly Gly Gly Thr Lys Val Glu Ile Lys

100 105

<210> 173

<211> 11

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> CDR1 aminokiselinski ostaci 24-34 SEQ ID NO 172

Arg Ala Ser Gln Gly Ile Ser Arg Trp Leu Ala

1 5 10

<210> 174

<211> 7

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> CDR2 aminokiselinski ostaci 50-56 SEQ ID NO 172

<400> 174

Ala Ala Ser Ser Leu Gln Ser

1 5

<210> 175

<211> 9

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> CDR3 aminokiselinski ostaci 89-97 SEQ ID NO 172

<400> 175

Gln Gln Ala Phe Ser His Pro Trp Thr

1 5

<210> 176

<211> 727

<212> DNA

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> L sekvenca

<400> 176

gacatccaga tgacccagtc tccatcttcc gtgtctgcat ctgtaggaga cagagtcacc 60

atcacttgtc gggcgagtca gggtattagc aggtggttag cctggtatca gcagaaacca 120

gggaaagccc ctaagctcct gatctatgct gcatccagtt tgcaaagtgg ggtcccatca 180

aggttcagcg gcagtggatc tgggacagat ttcactctca ccatcagcag cctgcagcct 240

gaagattttg caacttatta ctgtcagcag gcattctccc acccttggac ttttggcgga 300

gggaccaagg ttgagatcaa acgtaagggg ctcacagtta attaattgag gtctggacat 360

atacatgggt gacaatgaca tccactttgc ctttctctcc acaggaactg tggctgcacc 420

atctgtcttc atcttcccgc catctgatga gcagttgaaa tctggaactg cctctgttgt 480

gtgcctgctg aataacttct atcccagaga ggccaaagta cagtggaagg tggataacgc 540

cctccaatcg ggtaactccc aggagagtgt cacagagcag gacagcaagg acagcaccta 600

cagcctcagc agcaccctga cgctgagcaa agcagactac gagaaacaca aagtctacgc 660

ctgcgaagtc acccatcagg gcctgagctc gcccgtcaca aagagcttca acaggggaga 720

gtgttag

727

<210> 177

<211> 214

<212> PRT

<213> Veštačka sekvenca

<220>

<223> L sekvenca

<400> 177

Asp Ile Gln Met Thr Gln Ser Pro Ser Ser Val Ser Ala Ser Val Gly 1 5 10 15

Asp Arg Val Thr Ile Thr Cys Arg Ala Ser Gln Gly Ile Ser Arg Trp

20 25 30

Leu Ala Trp Tyr Gln Gln Lys Pro Gly Lys Ala Pro Lys Leu Leu Ile 35 40 45

Tyr Ala Ala Ser Ser Leu Gln Ser Gly Val Pro Ser Arg Phe Ser Gly 50 55 60

Ser Gly Ser Gly Thr Asp Phe Thr Leu Thr Ile Ser Ser Leu Gln Pro 65 70 75 80

Glu Asp Phe Ala Thr Tyr Tyr Cys Gln Gln Ala Phe Ser His Pro Trp

85 90 95

Thr Phe Gly Gly Gly Thr Lys Val Glu Ile Lys Arg Thr Val Ala Ala

100 105 110

Pro Ser Val Phe Ile Phe Pro Pro Ser Asp Glu Gln Leu Lys Ser Gly 115 120 125

Thr Ala Ser Val Val Cys Leu Leu Asn Asn Phe Tyr Pro Arg Glu Ala 130 135 140

Lys Val Gln Trp Lys Val Asp Asn Ala Leu Gln Ser Gly Asn Ser Gln 145 150 155 160

Glu Ser Val Thr Glu Gln Asp Ser Lys Asp Ser Thr Tyr Ser Leu Ser

165 170 175

Ser Thr Leu Thr Leu Ser Lys Ala Asp Tyr Glu Lys His Lys Val Tyr

180 185 190

Ala Cys Glu Val Thr His Gln Gly Leu Ser Ser Pro Val Thr Lys Ser 195 200 205

Phe Asn Arg Gly Glu Cys

210

Claims (14)

Patentni zahtevi

1. ActRII-vezujući protein koji obuhvata:

(i) VH koji ima sekvencu SEQ ID NO:165, i

(ii) VL koji ima sekvencu SEQ ID NO:172,

pri čemu je ActRII-vezujući protein antitelo koje specifično vezuje ActRIIA i ActRIIB.

2. ActRII-vezujući protein prema zahtevu 1, pri čemu je antitelo monoklonsko antitelo, rekombinantno antitelo, humano antitelo, humanizovano antitelo, himerično antitelo, bispecifično antitelo, multi-specifično antitelo, ili fragment ActRII-vezujućeg antitela.

3. ActRII-vezujući protein prema zahtevu 2, pri čemu je fragment ActRII-vezujućeg antitela odabran iz grupe, koju čine: Fab fragment, Fab’ fragment, F(ab’)2 fragment, Fv fragment, diatelo, i jednolančani molekul antitela.

4. ActRII-vezujući protein prema bilo kom od zahteva 1-3, pri čemu antitelo dalje sadrži konstantni domen teškog lanca imunoglobulina, odabranog iz grupe koju čine:

(a) konstantni domen humanog IgA;

(b) konstantni domen humanog IgD;

(c) konstantni domen humanog IgE;

(d) konstantni domen humanog IgG1;

(e) konstantni domen humanog IgG2;

(f) konstantni domen humanog IgG3;

(g) konstantni domen humanog IgG4; i

(h) konstantni domen humanog IgM.

5. ActRII-vezujući protein prema bilo kom od zahteva 1-4, pri čemu antitelo dalje sadrži konstantni domen lakog lanca imunoglobulina, odabranog iz grupe koju čine:

(a) konstantni domen kappa humanog Ig; i

(b) konstantni domen lambda humanog Ig.

6. ActRII-vezujući protein prema bilo kom od zahteva 1-5, pri čemu antitelo dalje obuhvata konstantni domen teškog lanca humanog IgG1 i konstantni domen humanog lambda lakog lanca.

7. Molekul nukleinske kiseline ili set molekula nukleinskih kiselina koje kodiraju ActRII-vezujući protein prema bilo kom od zahteva 1-6.

8. Vektor koji obuhvata molekul nukleinske kiseline prema zahtevu 7.

9. Ćelija domaćina koja obuhvata molekul nukleinske kiseline prema zahtevu 7, ili vektor prema zahtevu 8.

10. Postupak izrade ActRII-vezujućeg proteina prema bilo kom od zahteva 1-5 koji obuhvata uzgajanje ćelija domaćina prema zahtevu 9, pod pogodnim uslovima za proizvodnju ActRII-vezujućeg proteina.

11. Farmaceutska kompozicija koja obuhvata ActRII-vezujući protein prema bilo kom od zahteva 1-6 i farmaceutski prihvatljiv nosač.

12. Farmaceutska kompozicija prema zahtevu 11, za upotrebu kao lek.

13. Farmaceutska kompozicija prema zahtevu 11, za upotrebu u lečenju i/ili ublažavanju bolseti ili stanja, gde je bolest ili stanje član odabran iz grupe, koju čine: degenerativna mišićna bolest, mišićna distrofija, mišićna atrofija, gubitak mišićne mase, stanje fibroze (jetre, pluća, vaskularno ili stanje fibroze oka), fibroza miokarda, idiopatska fibroza pluća, metabolička bolest, tip II dijabetes, gojaznost, inflamatorna bolest, autoimuna bolest, bolest oka, makularna degeneracija koja je u vezi sa starenjem, kardiovaskularna bolest, kongestivna insuficijencija srca, hipertenzija, bolest pluća, muskuloskeletna bolest, skeletna bolest, osteoporoza, neuromuskularna bolest, degenerativna bolest, zarastanje rana, i kancer.

14. ActRII-vezujući protein prema bilo kom od zahteva 1-6, za upotrebu u postupku smanjivanja ActRII aktivnosti kod subjekta koji boluje od mišićnog poremećaja, metaboličkog stanja, stanja fibroze pluća ili jetre ili kancera.