RS66401B1 - Polimorfi antifungalnog jedinjenja triazola, pc945 - Google Patents

Description

Opis

Oblast pronalaska

[0001] Pronalazak se odnosi na kristalne polimorfne manifestacije jedinjenja korisnog u lečenju mikoza i na kompozicije i njihove upotrebe.

Osnov pronalaska

[0002] Učestalost gljivičnih infekcija značajno se povećala u poslednje dve decenije, a invazivni oblici su vodeći uzroci morbiditeta i mortaliteta, posebno među imunokompromitovanim ili imunosuprimovanim pacijentima. Diseminovana kandidijaza, plućna aspergiloza i nove oportunističke gljive su najčešći agensi koji proizvode ove ozbiljne mikoze. Posebna karakteristika gljiva je to da su u stanju da generišu ekstracelularni matriks (ECM) koji ih vezuje zajedno i omogućava im da adheriraju na svoje in vitro ili in vivo supstrate. Ovi biofilmovi služe da ih zaštite od neprijateljskih okruženja imunog sistema domaćina i da se odupru aktivnosti antifungalnih agenasa (Kaur and Singh, 2013).

[0003] Plućna aspergiloza može da se segmentira na neinvazivno ili invazivno stanje. Dalja podela se koristi za karakterizaciju stanja kod pacijenata koji pokazuju simptome koji imaju alergijsku komponentu u aspergilozi (poznata kao ABPA; alergijska bronhopulmonalna aspergiloza) u poređenju sa onima koji nemaju. Faktori koji ubrzavaju plućnu aspergilozu mogu da budu akutni, kao što je izlaganje visokim dozama imunosupresivnih lekova ili intubacija u jedinici intenzivne nege. Alternativno, oni mogu da budu hronični, nastali usled prethodne infekcije, kao što je TB (Denning et al., 2011a). Hronične plućne infekcije sa aspergilusom mogu ostaviti pacijente sa velikim i trajnim oštećenjem pluća, što zahteva doživotni tretman oralnim azolnim lekovima (Limper et al., 2011).

[0004] Sve veći broj istraživanja sugeriše da infekcija aspergilusom može da igra važnu ulogu u kliničkoj astmi (Chishimba et al., 2012; Pasqualotto et al., 2009) . Štaviše, nedavno objavljeni rad je povezao infekciju aspergilusom sa lošijim kliničkim ishodima kod pacijenata sa HOBP (Bafadhel et al., 2013). Slično tome, jednokratne opservacione studije pokazale su povezanost između prisustva Aspergillus spp. i Candida spp. u sputumu pacijenata i njihove pogoršane funkcije pluća (Chotirmall et al., 2010; Agbetile et al., 2012).

[0005] Invazivna aspergiloza (IA) rezultira visokim stopama smrtnosti među imunokompromitovanim pacijentima, na primer, oni koji su podvrgnuti alogenoj transplantaciji matičnih ćelija ili transplantaciji čvrstih organa (kao što su transplantacije pluća). Prvi slučaj IA prijavljen kod imunokompromitovanog pacijenta dogodio se 1953. godine. Ovaj događaj je bio istovremen sa uvođenjem kortikosteroida i citotoksične hemoterapije u režime lečenja (Rankin, 1953). Invazivna aspergiloza je glavna briga u lečenju leukemije i drugih hematoloških maligniteta s obzirom na visoku učestalost i povezani mortalitet. Stope smrtnosti obično prelaze 50% (Lin et al., 2001) i dugoročne stope mogu dostići 90% kod alogenih primalaca transplantacije hematopoetskih matičnih ćelija, uprkos dostupnosti oralnih triazolnih lekova (Salmeron et al., 2012). Kod pacijenata koji su podvrgnuti transplantaciji čvrstih organa, posebno pluća, usled upotrebe visokih doza steroida pacijenti su podložni infekcijama (Thompson i Patterson, 2008). Bolest se takođe pojavila u manje ozbiljno imunokompromitovanim populacijama pacijenata. To uključuje one koji pate pre svega od HOBP ili ciroze, pacijente koji primaju visoke doze steroida i pojedince opremljene centralnim venskim kateterima ili podržane mehaničkom ventilacijom (Dimopoulos et al., 2012).

[0006] Postojeći anti-fungalni lekovi se pretežno doziraju oralno ili sistemski. Ove najčešće eksploatisane ruteisporuke su loše za lečenje infekcija disajnih puteva u plućima, jer koncentracije lekova, postignute na mestu infekcije, imaju tendenciju da budu niže od onih u organima koji nisu pogođeni. Ovo posebno važi za jetru, koja je glavno mesto toksičnosti u do 15% pacijenata lečenih vorikonazolom i koji pate od povišenog nivoa transaminaza (Levin et al., 2007; Lat i Thompson, 2011). Izlaganje jetre takođe rezultira značajnim interakcijama sa lekovima koje proizilaze iz inhibicije hepatičnih P450 enzima (Jeong et al., 2009; Wexler et al., 2004).

[0007] Štaviše, široko rasprostranjena upotreba triazola, kako u klinici tako iu poljoprivredi, dovela je do rastuće i problematične pojave rezistentnih mikoza na nekim lokacijama (Denning et al., 2011b; Bowyer and Denning, 2014).

[0008] Jedinjenja koja imaju primenu u lečenju mikoza opisana su u WO2016/087878 A1 (Sunose et al., 2016) i WO2016/087880 A1 (Colley et al., 2016). Jedinjenje I je otkriveno u prethodno pomenutim objavama patentnih prijava i predstavlja 4-(4-(4-(((3R,5R)-5-((1H-1,2,4-triazol-1-il)metil)-5-(2,4-difluorofenil)tetrahidrofuran-3-il)metoksi)-3-metilfenil)piperazin-1-il)-N-(4-fluorofenil)benzamid:

[0009] Jedinjenje I je potentan inhibitor Aspergillus fumigatus sterol 14α-demetilaze (CYP51A i CYP51B) i okarakterisan je kao moćan, dugotrajni anti-fungalni agens in vitro i in vivo (Colley et al., 2017). Štaviše, otkriveno je da je topikalni tretman jedinjenjem I, u kombinaciji sa poznatim, sistemskim agensom triazola, pokazao sinergističke antifungalne efekte protiv Aspergillus fumigatus u in vitro modelu dvosloja humane alveole i u plućima neutropeničnih, imunokompromitovanih miševa (Colley et al., 2019). Utvrđeno je i da je jedinjenje I potentniji inhibitor od posakonazola, vorikonazola i flukonazola za izolate Candida auris koji su prikupljeni globalno (Shivaprakash et al., 2019). Analiza biomarkera, nakon intranazalnog doziranja jedinjenja I kod imunokompromitovanih miševa, pokazala je da su se antifungalni efekti akumulirali nakon ponovljenog doziranja i da su bili perzistentni (Kimura et al., 2017).

[0010] Polimorfizam je važan faktor u razvoju medicinskog proizvoda zbog svog uticaja na fizičko-hemijska i biofarmaceutska svojstva jedinjenja. Ova karakteristika se javlja kad god entitet, kao što je mali molekul, može da usvoji različite kristalne rešetke. Dobijena varijacija u pakovanju čvrstog stanja može da dovede do razlika u stabilnosti skladištenja, profilima rastvorljivosti i gustine, čime utiče na formulaciju i proizvodnju proizvoda, kao i karakteristike rastvaranja: važan faktor u određivanju bioraspoloživosti in vivo.

[0011] Ostaje potreba da se obezbede polimorfni oblici jedinjenja I za upotrebu u tretmanu mikoza. Konkretno, postoji zahtev da se obezbedi jedinjenje I u kristalnom obliku koji ima odgovarajuću fizičku i hemijsku stabilnost i druge osobine lekova koje se odnose na njegovu topikalnu primenu u plućima. To uključuje njegovu osetljivost na mikronizaciju, njegovo formulisanje u vidu lako disperzibilne, vodene suspenzije, pored adekvatne bioraspoloživosti i prihvatljivih farmakokinetičke osobine.

Kratak opis pronalaska

[0012] Pronalazak obezbeđuje jedinjenje formule (I):

koje je 4-(4-(4-(((3R,5R)-5-((1H-1,2,4-triazol-1-il)metil)-5-(2,4-difluorofenil)tetrahidrofuran-3-il)metoksi)-3-metilfenil)piperazin-1-il)-N-(4-fluorofenil)benzamid u kristalnom obliku, gde je kristalni oblik polimorfni oblik 1.

[0013] Pronalazak obezbeđuje jedinjenje formule (I):

koje je 4-(4-(4-(((3R,5R)-5-((1H-1,2,4-triazol-1-il)metil)-5-(2,4-difluorofenil)tetrahidrofuran-3-il)metoksi)-3-metilfenil)piperazin-1-il)-N-(4-fluorofenil)benzamid u kristalnom obliku, gde je kristalni oblik polimorfni oblik 2.

[0014] Stručnjak u oblasti razume da, iako je prethodno u tekstu prikazan specifičan tautomer, jedinjenje može da postoji u više tautomernih oblika. Pronalazak obuhvata sve takve tautomerne oblike.

[0015] Jedinjenje formule (I) se ovde naziva jedinjenje I.

[0016] Kao što je opisano u primerima, kristalni polimorfni oblik 1 i kristalni polimorfni oblik 2 poseduju izrazito različite kristalne strukture. Konkretno, polimorfni oblici 1 i 2 prema pronalasku imaju sledeće karakteristike i osobine koje ih čine posebno pogodnim za upotrebu kao terapeutska sredstva. Polimorfi prikazuju visoke tačke topljenja [~ 202 °C (oblik 1) i ~183 °C (oblik 2)]; fizički su robusni (kako je određeno XRPD, TGA i DSC analizom); imaju dobre hemijske stabilnosti (kao što je određeno<1>H NMR spektroskopijom i HPLC analizom); lako se mikronizuju na veličinu čestica koje mogu da se udišu; i bioraspoloživi su kada se primenjuju kao vodena suspenzija inhalacijom. Zbog toga se očekuje da će polimorf oblika 1 i polimorf oblika 2 biti korisni u različitim terapijskim primenama kao što je ovde opisano.

Kratak opis slika

[0017]

Slika 1: XRPD obrazac visoke rezolucije za reprezentativni uzorak polimorfnog oblika 1.

Slika 2: XRPD obrazac visoke rezolucije za reprezentativni uzorak polimorfnog oblika 2.

Slika 3: Vertikalno poravnanje XRPD obrazaca visoke rezolucije polimorfnih oblika 1 i 2.

Slika 4: Preklapanje XRPD obrazaca visoke rezolucije polimorfnih oblika 1 i 2

Slika 5: Izračunati XRPD obrazac za polimorfni oblik 1.

Slika 6: Izračunati XRPD obrazac za polimorfni oblik 2.

Slika 7: XRPD obrazac uzorka iz prethodnog stanja tehnike oblika 3 upoređen sa XRPD obrascima reprezentativnih uzoraka oblika 1, 2 i 3.

Slika 8: Termička analiza (DSC i TGA) sirovog ulaznog materijala (polimorfni oblik 3). Slika 9: DSC trag polimorfnog oblika 1 dobijen iz vodenog acetona (5% H2O).

Slika 10: XRPD obrazac polimorfnog oblika 1 dobijenog iz vodenog acetona (5% H2O) nakon mikronizacije.

Slika 11: XRPD trag polimorfnog oblika 2 dobijenog iz THF/TBME.

Slika 12: DSC trag polimorfnog oblika 2 dobijenog iz THF/TBME.

Slika 13: XRPD obrazac visoke rezolucije polimorfnog oblika 2 dobijenog iz THF/TBME, nakon mikronizacije.

Slika 14: Kristalna struktura polimorfnog oblika 1, gledano duž a-ose

Slika 15: Kristalna struktura polimorfnog oblika 2, gledano duž b-ose

Slika 16: Brzo skenirajući DSC trag polimorfnog oblika 1 (40°C/min).

Slika 17: Brzo skenirajući DSC trag polimorfnog oblika 2 (40°C/min).

Slika 18: Termička analiza (DSC i TGA) polimorfnog oblika 2 dobijenog iz MIBK.

Slika 19: Srednje koncentracije leka u plazmi nakon inhalacione primene polimorfnog oblika 1 kod muških pacova u nominalnoj dozi od 2,2 mg/kg.

Slika 20: Srednje koncentracije leka u plazmi nakon inhalacione primene polimorfnog oblika 2 kod muških pacova u nominalnoj dozi od 2,2 mg/kg.

Detaljan opis pronalaska

[0018] Obrazac rendgenske difrakcije praha (XRPD) se sastoji od nanošenja na grafikon intenziteta difrakcionog zraka u zavisnosti od 2θ, ugla difrakcije. Pozicije 2θ pikova u obrascu rendgenske difrakcije praha odnose se direktno na jediničnu ćeliju kristalne faze, što rezultira obrascem koji je jedinstven za svaki polimorfni oblik. Shodno tome, XRPD obrazac je karakterističan za svaki polimorf i može da se koristi za razlikovanje jednog polimorfa od drugog. Obrasci rendgenske difrakcije praha su dobijeni direktno iz uzoraka polimorfnih oblika 1 i 2, pripremljenih kao što je ovde opisano (sl. 1 i 2). Iz vizuelnog poređenja dva obrasca (sl.3 i 4) jasno sevidi da oblici 1 i 2 jedinjenja I predstavljaju dva distinktna kristalna stanja.

[0019] Smatra se da su refleksije u 2θ jedinstvene (i stoga karakteristične za kristalni oblik) pod uslovom da se refleksija ne uočava unutar ± 0,2° 2θ, kada se uporede dva (ili više) difrakcionih obrazaca. Polimorfni oblici 1 i 2 pokazuju niz jedinstvenih refleksija (tabela 1).

Tabela 1: Jedinstvene XRPD refleksije polimorfnih oblika 1 i 2.

[0020] Razjašnjavanje struktura polimorfnih oblika 1 i 2, pomoću rendgenske kristalografije sa sinhrotronskim izvorom svetlosti, omogućilo je da se iz eksperimentalnih vrednosti difrakcije, dobijenih iz skupa podataka za jedan kristal, izračunaju XRPD obrasci polimorfnih oblika 1 i 2. Za oba polimorfa uočena je veoma bliska korelacija između eksperimentalnih podataka (sl.1 i 2) i izračunatih obrazaca (sl.5 i 6).

[0021] Tako je obezbeđen kristalni oblik jedinjenja I u polimorfnom obliku 1 koji ima obrazac rendgenske difrakcije praha u suštini kao što je prikazano na sl.1.

[0022] Pogodno, obezbeđen je kristalni oblik jedinjenja I u polimorfnom obliku 1 gde pomenuti kristalni oblik ima obrazac rendgenske difrakcije praha koji sadrži tri, četiri, pet, šest ili sedam pikova izabranih od (± 0,2) 7,0, 7,4, 7,9, 18,2, 19,7, 20,8 i 24,7 stepeni 2-teta.

[0023] Dodatni pikovi XRPD obrazaca za polimorfni oblik 1 su prikazani u tabeli 3.Tako, na odgovarajući način je obezbeđen kristalni oblik jedinjenja I u polimorfnom obliku 1, gde pomenuti kristalni oblik ima obrazac rendgenske difrakcije praha koji sadrži sledećih sedam pikova: (± 0,2) 7,0, 7,4, 7,9, 18,2, 19,7, 20,8 i 24,7 stepeni 2-teta, i jedan, dva, tri, četiri ili pet pikova izabranih od (± 0,2) 10,2, 16,7, 17,9, 23,3 i 24,2 stepeni 2-teta.

[0024] Pogodno, obezbeđen je kristalni oblik jedinjenja I u polimorfnom obliku 1 gde pomenuti kristalni oblik ima dimenzije jedinične ćelija od 16,80 Å, 23,58 Å i 25,58 Å, i α, β i γ uglove od 90°.

[0025] Tako je obezbeđen kristalni oblik jedinjenja I u polimorfnom obliku 2 koji ima obrazac rendgenske difrakcije praha u suštini kao što je prikazano na sl.2.

[0026] Takođe je obezbeđen kristalni oblik jedinjenja I u polimorfnom obliku 2 gde pomenuti kristalni oblik ima obrazac rendgenske difrakcije praha koji sadrži tri, četiri, pet ili šest pikova izabranih od (± 0,2) 10,8, 17,0, 20,3, 22,7, 23,9 i 24,3 stepeni 2-teta.

[0027] Dodatni pikovi XRPD obrazaca za polimorfni oblik 2 su prikazani u tabeli 3.Tako, na odgovarajući način je obezbeđen kristalni oblik jedinjenja I u polimorfnom obliku 2 gde pomenuti kristalni oblik ima obrazac rendgenske difrakcije praha koji sadrži sledećih šest pikova: (± 0,2) 10,8, 17,0, 20,3, 22,7, 23,9 i 24,3 stepeni 2-teta, i jedan, dva, tri, četiri, pet ili šest pikova izabranih od (± 0,2) 16,6, 19,5, 20,3, 22,0, 26,6 i 26,9 stepeni 2-teta.

[0028] Pogodno, obezbeđen je kristalni oblik jedinjenja I u polimorfnom obliku 2 gde pomenuti kristalni oblik ima dimenzije jedinične ćelije 16,81 Å, 5,65 Å i 35,56 Å, i α ugao od 90°, β ugao od 101.54° i γ ugao od 90°.

Polimorf oblika 3 (prethodno stanje tehnike)

[0029] Jedinjenje I je otkriveno u prethodnom stanju tehnike u publikacijama patentnih prijava WO2016/087878 A1 i WO2016/087880 A1. U ovim prijavama, jedinjenje I, pripremljeno kao što je u njima otkriveno, izolovano je jednom od metoda koje obuhvataju:

(a) dodavanje vode u reakcionu smešu koja sadrži jedinjenje I u piridinu, kako bi se dobilo sirovo, čvrsto jedinjenje I, nakon čega sledi prečišćavanje "flash" hromatografijom na koloni, uz eluiranje sa 0-3% MeOH u DCM; (b) dodavanje vode u ohlađenu reakcionu smešu koja sadrži jedinjenje I u DMF nakon čega sledi dalje hlađenje reakcione smeše i prikupljanje filtracijom da bi se dobilo čvrsto jedinjenja I, nakon čega sledi suspendovanje filter kolača u vodi i prikupljanje čvrstih materija filtracijom ili; (c) dodavanje vode u reakcionu smešu koja sadrži jedinjenje I u DMSO, zatim ekstrakcija jedinjenja I sa EtOAc, uparavanje isparljivih materija in vacuo i prečišćavanje ostatka "flash" hromatografije na koloni, eluiranje sa 0-2% MeOH u DCM i ponovno prečišćavanje "flash" hromatografijom na koloni uz eluiranje sa 0-50% EtOAc u DCM.

[0030] Za potrebe predmetnog prikaza, jedinjenje I kao što je prethodno otkriveno, koje je rezultat prethodno opisanih sintetičkih puteva, je slabo kristalna manifestacija jedinjenja I koje se ovde označava kao oblik 3. Zajednička karakteristika ovih puteva je da polimorfni oblik 3 nastaje brzom proizvodnjom jedinjenja I, bilo dodavanjem vode u rastvor jedinjenja I u mešljivom organskom rastvaraču (kao što su DMF ili DMSO) ili uparavanjem smeše rastvarača nakon prečišćavanja hromatografijom. Kao što je prikazano u nastavku teksta, voda je snažan anti-rastvarač za jedinjenje I što dovodi do njegovog brzog taloženja, u ovim slučajevima, u skoro amorfnom stanju. Isti princip važi i za uzorke izdvojene nakon hromatografije, gde brzo isparavanje eluenta koji sadrži jedinjenje I dovodi do nastanka polimorfnog oblika 3, pre nego uređenijeg kristalnog oblika, kao što je oblik 1 ili oblik 2.

[0031] Bez ograničenja teorijom, eksperimentalni podaci uče da taloženje jedinjenja I brzim uparavanjem rastvora u isparljivom rastvaraču (kao što je DCM) dovodi do poremećenog čvrstog stanja. Isto važi i za (skoro trenutno) taloženje jedinjenja I dodavanjem antirastvarača; na primer, gašenjem rastvora jedinjenja I u organskom rastvaraču koji se meša sa vodom. Oba ova procesa, prethodno prikazana, ne obezbeđuju dovoljno vremena da jedinjenje formule I postigne termodinamički stabilnija, visoko uređena, kristalna stanja ilustrovana polimorfnim oblicima 1 i 2, otkrivenim u ovom tekstu.

[0032] Reprezentativni uzorak oblika 3 pripremljen je sledećom procedurom. U suspenziju 4-(4-(4-(((3R,5R)-5-((1H-1,2,4-triazol-1-il) metil)-5-(2,4-difluorofenil) tetrahidrofuran-3-il) metoksi)-3-metilfenil) piperazin-1-il) benzojeve kiseline (2,50 g, 4,24 mmol), EDCI (1,63 g, 8,48 mmol) i DMAP (0,03 g, 0,21 mmol) u piridinu (30 mL) dodat je 4-fluoroanilin (0,41 mL, 4,32 mmol). Reakciona smeša je mešana na 60°C tokom 2 sata, a zatim ohlađena na RT, razblažena vodom (60 mL) i mešana 5 min. Dobijena čvrsta supstanca je sakupljena filtracijom, isprana vodom (3 x 10 mL) i dietil etrom (2 x 15 mL), kako bi se dobio prah boje pudera. Tako dobijeni sirovi proizvod prečišćen je "flash" hromatografijom na koloni (SiO2, 40 g, 0-3% MeOH u DCM, elucija sa gradijentom). Dobijena žuta čvrsta supstanca (2,37 g) suspendovana je u DMSO (6,50 ml) i smeša je zagrevana na 60°C dok se rastvaranje nije završilo. Rastvor je ohlađen na RT i u mešani rastvora je dodata voda (20 ml), što je rezultiralo taloženjem bele čvrste supstance. Čvrsta supstanca je sakupljena filtracijom, isprana vodom (3 x 10 mL) i dietil etrom (3 x 5 mL), a zatim sušena u vakuumu na 50°C tokom 3 dana kako bi se dobilo jedinjenje I kao beličasta čvrsta supstanca (2,25 g, 77%).

[0033] Slika 7 prikazuje XRPD obrazac jedinjenja I kao polimorfni oblik 3 pripremljen kao što je prethodno u tekstu opisano ("uzorak iz prethodnog stanja tehnike"), u poređenju sa uzorkom oblika 3 tipičnog za serije koje se koriste u predmetnim studijama ("referentni oblik 3") i u poređenju sa XRPD obrascima dobijenim za polimorfe oblika 1 i oblika 2. XRPD tragovi materijala oblika 3 otkrivaju da je on slabo kristalan i samim tim nije smatrano da predstavlja entitet koji može lako da se razvije. Kao rezultat toga, za ovaj polimorfni oblik nisu dobijeni uporedni podaci o bioraspoloživosti (vidi primere).

Svojstva polimorfnog oblika 1 i oblika 2

Termodinamička stabilnost polimorfnih oblika 1 i 2 na različitim temperaturama

[0034] Utvrđeno je da su kristalna stanja, koja su ovde označena kao oblik 1 i oblik 2, čine enantiotropni polimorfni par. Ovo svojstvo proizilazi iz temperaturne zavisnosti njihovih relativnih termodinamičkih stabilnosti, pri čemu je jedan od polimorfa termodinamički najstabilnija manifestacija materijala do karakteristične (empirijski određene) temperature; iznad koje se njihov redosled stabilnosti obrće. U ovom slučaju suspenzije koje sadrže jednake količine dva polimorfa su sazrele, u jednom od šest različitih rastvarača, na 50°C, 70°C i 135°C (tabela 6).U svim eksperimentima sprovedenim na 50°C i 70°C smeše 1:1

1

kovertovale su se u suspenzije koje sadrže samo polimorf oblika 2. Nasuprot tome, sve smeše koje se održavaju na temperaturi od 135 °C transformisane su u oblik 1. Ovi podaci podržavaju postulat da je termodinamički odnos između oblika 1 i 2 enantiotropan i da je temperatura na kojoj se stabilnost obrće (enantiotropna prelazna tačka) u temperaturnom opsegu 70-135°C.

[0035] Predispozicija bilo oblika 1 ili oblika 2 da se generiše, iz različitih kondicionih okruženja, na temperaturama ispod enantiotropne prelazne tačke je ispitivan korišćenjem eksperimenata unakrsnog sejanja (vidi tabele 8 do 13 u ovom tekstu). U sistemima sa samo jednim organskim rastvaračem, opisanim u tabeli 8, smeše koje sadrže jednake količine oblika 1 i oblika 2 izmenile su se tako da su dale suspenzije koje sadrže isključivo polimorf oblika 2. Izuzetak je bila binarna smeša IPA dopirana sa 5% vode koja je ostala polimorfna smeša. (tabela 8, stavke 10-12). Moguće je protumačiti da ovaj rezultat nastaje na dva različita načina. Prvi je da se zaključi da je u vodenoj IPA rastvorljivost jedinjenja I, u bilo kom obliku, preniska da bi se polimorfna interkonverzija odvijala i da otuda kinetički faktori određuju ishod. Drugi postulat je da prisustvo vode vrši uticaj na polimorfnu smešu, u korist oblika 1, uprkos činjenici da on ostaje metastabilni polimorf u temperaturnom opsegu eksperimenta.

[0036] Ova hipoteza je ispitivana u nizu eksperimenata pravljenja suspenzija i unakrsnog sejanja (tabele 9 do 13) tokom kojih je utvrđeno da prisustvo vode, u niskim nivoima, deluje kao ko-rastvarač koji favorizuje dominaciju polimorfnog oblika 1. Ova karakteristika je uočena kada je polimorf oblika 2 suspendovan samo u acetonu i samo u vodi, i u njihovim smešama (tabela 9); u THF i vodenom THF (tabela 10); u smešama dioksan/voda (tabela 11) i u MEK koji sadrži sve veće udele vode (tabela 12).

[0037] Iz podataka je bilo očigledno da je prisustvo vode, dodate ovim rastvaračima, ono što indukuje polimorfnu tranziciju. Međutim, osim u niskim nivoima, voda je takođe potentan anti-rastvarač i značajno smanjuje rastvorljivost oba polimorfa. Posledica ovog profila rastvorljivosti je da se u samoj vodi ili u smešama rastvarača koje su bogate vodom, proces prelaska iz oblika 2 u oblik 1, ili ne javlja, ili je inhibiran zanemarljivo malom rastvorljivošću (tabela 11, stavke 3, 6 i 8).

[0038] Primećeno je da se polimorfna interkonverzija odvija lakše uz zagrevanje (tabele 9, 10 i 12) kao što se i očekivalo na osnovu zavisnosti brzine metabolizma od temperature (po Arenijusovoj jednačini) i verovatno je uvećana povećanjem rastvorljivosti suspendovanih čvrstih materija. Utvrđeno je da sudbina polimorfa kada su u ravnoteži u ohlađenom MEK ili THF, zavisi ne samo od prisustva ili odsustva vode u sistemu, već je i pod uticajem njihovog početnog polimorfnog sastava (tabela 13). Smeše dva polimorfa konvertovale su u suspenzije oblika 2 u nominalno suvim medijumima, kao što se i očekivalo, dok su pojedinačni polimorfi bili nepromenjeni. Nasuprot tome, prisustvo vode ponovo je favorizovalo stanje oblika 1, a bilo je i dodatnih dokaza da je inicijalno prisustvo ovog polimorfa u početnoj smeši (deluje kao seme) promovisalo interkonverziju.

[0039] Podaci dobijeni iz eksperimenata sa pravljenjem suspenzija i unakrsnim sejanjem, koji su ovde otkriveni, pokazuju da na prevalenciju polimorfnih oblika 1 i 2 pri izlaganju sistemima rastvarača utiče izbor organskog rastvarača, sadržaj vode u njemu, temperatura suspenzije, kontaktno vreme i čistoća (tj. njegov polimorfni sastav). Ipak, studije opisane ovde obezbeđuju razumevanje ovih parametara koji omogućavaju da njihova manipulacija da generiše i zadrži fizički integritet bilo oblika 1 ili oblika 2, po želji. Štaviše, utvrđeno je da, dok je kristalno stanje oblika 1 poželjno u vodenim organskim medijumima, oni u kojima je voda glavna komponenta su u suštini inertni prema polimorfnoj interkonverziji.

[0040] Ponašanje ovih sistema i saznanja koja ono obezbeđuje, od značaja je pri dizajniranju odgovarajućih formulacija pomoću kojih jedinjenje I može da se isporučuje pacijentima.

[0041] Polimorfi oblika 1 i 2 mogu lako da se mikronizuju. To znači da su pogodni za upotrebu u formulacijama za isporuku u respiratorni trakt (npr. pluća).

[0042] Studije opisane ovde ukazuju na to da je polimorf oblika 2, posebno, pogodna kristalna manifestacija jedinjenja I za formulaciju u vidu vodene suspenzije, uprkos dokazima da je ovaj oblik metastabilan u takvim sredinama na ambijentalnim temperaturama. Podaci dobijeni iz ovde prikazanih studija otkrivaju da, u medijumima koji sadrže visok procenat vode, izuzetno niska rastvorljivost jedinjenja I u vodi obezbeđuje efikasnu kinetičku barijeru za gubitak polimorfnog integriteta. Fizičko-hemijska svojstva jedinjenja I (visoka molekulska težina i lipofilnost) osigurava da dva glavna kristalna oblika ne podležu lako interkonverziji pod takvim uslovima i samim tim zadržavaju svoj inicijalni polimorfni sastav. Kao što je prikazano na drugom mestu u tekstu, polimorf oblika 2 neočekivano i povoljno pokazuje superiornu bioraspoloživost u odnosu na polimorf oblika 1 kada se formuliše kao vodena suspenzija i primeni inhalacijom. Shodno tome, polimorf oblika 2 je favorizovana prezentacija jedinjenja I za upotrebu kao inhalirano terapeutsko sredstvo u nebulizovanim vodenim suspenzijama.

[0043] Svojstva polimorfne stabilnosti zajedno sa nižom sistemskom bioraspoloživošću oblika 1, kada se primenjuje inhalacijom, favorizuju alternativne indikacije i prezentacije za ovaj polimorf, o čemu se govori u nastavku teksta.

Opšte metode sinteze

Solvati

[0044] U jednom aspektu, obezbeđeno je jedinjenje I u solvatiranom obliku. Pogodni solvati se dobijaju kada jedinjenje I sazreva u određenom broju aromatičnih rastvarača, kao što su anizol, acetofenon, benzil alkohol, hlorobenzen i kumen. Alternativno, pogodan solvat se dobija kada jedinjenje I sazreva u THF. Pogodno, ovako dobijeni solvat jedinjenja I sadrži oko 13-14% po težini rastvarača, kada se analizira pomoću TGA. Pogodno, odnos jedinjenja I i rastvarača je približno stehiometrijski (1:1).

[0045] Utvrđeno je da su identifikovani solvati jedinjenja I termički desolvatizuju kako bi se dobio kristalni polimorf oblika 1. Solvat anizola, na primer, pokazao je dve oštre endoterme pri DSC analizi. Prva, koja se javlja na 112-114°C, poklapa se sa smanjenjem težine od 13,4% kako je određeno iz TGA profila, što odgovara nešto manje nego jednom ekvivalentu rastvarača i u skladu sa<1>H NMR podacima. Druga endoterma, koja je dostigla vrhunac na 202 °C, odgovarala je tački topljenja oblika 1.

[0046] Tako je u jednom aspektu obezbeđen proces za pripremu jedinjenja I kao kristalnog polimorfnog oblika 1 koji obuhvata zagrevanje jedinjenja I u solvatiranom obliku, npr. solvat formiran sa anizolom, acetofenonom, benzil alkoholom, hlorobenzenom ili kumenom, kako bi se uklonio rastvarač i na taj način proizvelo jedinjenje I kao kristalni polimorfni oblik 1. Pogodno, jedinjenje I u solvatiranom obliku je intermedijer u sintezi polimorfnog oblika 1.

Polimorf oblika 1

[0047] U jednom primeru izvođenja obezbeđen je proces za pripremu jedinjenja I kao polimorfnog oblika 1, koji obuhvata korak kristalizacije jedinjenja I kao polimorfnog oblika 1 iz rastvora jedinjenja I u rastvaraču, pri čemu je rastvarač izabran iz grupe koja se sastoji od toluena, 2-metoksietanola, vodene IPA (npr. koja sadrži 3-6% H2O zap./zap., kao što je 5% H2O zap./zap.) i vodeni aceton (npr. koji sadrži 5-10% H2O zap./zap.).

[0048] Pogodno, rastvarač je vodeni aceton (koji sadrži 5% H2O zap./zap.).

1

Polimorf oblika 2

[0049] U jednom primeru izvođenja obezbeđen je proces za pripremu jedinjenja I kao polimorfnog oblika 2 koji sadrži korak kristalizacije jedinjenja I kao polimorfnog oblika 2 iz rastvora jedinjenja I u nominalno suvom organskom rastvaraču, pri čemu je rastvarač izabran iz grupe koja se sastoji od MIBK, THF, PrOAc, EtOH, DME, MeOH, MeCN, MeNO2, nheptana, Et2O, IPA, MEK, acetona, TBME, i-BuOH ili smeše THF i TBME. Pogodno, proces obuhvata korak kristalizacije jedinjenja I kao polimorfnog oblika 2 iz rastvora jedinjenja I u nominalno suvoj smeši organskih rastvarača, pri čemu smeša rastvarača sadrži dva ili više rastvarača odabranih iz grupe koja se sastoji od MIBK, THF, PrOAc, EtOH, DME, MeOH, MeCN, MeNO2, n-heptana, Et2O, IPA, MEK, acetona, TBME i i-BuOH.

[0050] Za potrebe ovog pronalaska, "nominalno suvo" znači da u rastvarač nije dodata voda. U zavisnosti od hidrofilnosti izabranog rastvarača, voda u tragovima može da bude prisutna, iako su eksperimentalni uslovi dizajnirani da je isključe.

[0051] Pogodno, rastvarač je MIBK. Alternativno, sistem rastvarača je smeša THF i toluena, pri čemu smeša pogodno sadrži između 2: 1 i 1: 2 THF: toluen (kao što je 10: 5 zap./zap.; 9: 5 zap./zap.; 8: 4 zap./zap.; 8: 16 zap./zap. THF: toluen redom). Alternativno, sistem rastvarača je smeša THF i TBME, pri čemu smeša pogodno sadrži između 4: 1 i 1: 2 THF: TBME (kao što je 8: 2 zap./zap.; 8: 2.5 zap./zap.; 8: 4 zap./zap.; 8: 6 zap./zap. 8: 8 zap./zap.; 8: 10 zap./zap. ili 8: 12 zap./zap. THF: TBME redom).

Farmaceutske formulacije

[0052] U primeru izvođenja je obezbeđena farmaceutska kompozicija koja sadrži jedinjenje prema pronalasku opciono u kombinaciji sa jednim ili više farmaceutski prihvatljivih razblaživača ili nosača.

[0053] Pogodno, jedinjenje prema pronalasku se primenjuje topikalno u pluća ili nos, posebno, topikalno u pluća. Dakle, u primeru izvođenja je obezbeđena farmaceutska kompozicija koja sadrži jedinjenje prema pronalasku opciono u kombinaciji sa jednim ili više topikalno prihvatljivih razblaživača ili nosača. Pogodno, jedinjenje prema pronalasku se primenjuje inhalacijom.

[0054] Pogodno, farmaceutski prihvatljiv razblaživač ili nosač je voda.

[0055] Kompozicije mogu pogodno da se primenjuju u jediničnom obliku doziranja i mogu da se pripremaju bilo kojom od metoda koje su dobro poznate u oblasti u farmacije, na primer kao što su opisane u Remington's Pharmaceutical Sciences, 17th ed., Mack Publishing Company, Easton, PA., (1985) . Kompozicije takođe mogu pogodno da se primenjujuu više jediničnih oblika doziranja.

[0056] Pogodne kompozicije za plućnu ili intranazalnu primenu uključuju praškove, tečne rastvore, tečne suspenzije, vodene suspenzije, kapi za nos koje sadrže rastvore ili suspenzije ili aerosole pod pritiskom ili koji nisu pod pritiskom.

[0057] Topikalna primena u nos ili pluća može da se postigne upotrebom formulacije koja nije pod pritiskom, kao što je vodena suspenzija. Takve formulacije mogu da se primenjuju nebulizacijom, tj. pomoću nebulizera, npr. nekog koji može da bude ručni i prenosivi ili neprenosivi i namenjen za kućnu ili bolničku upotrebu. Primer takvog uređaja je inhalator RESPIMAT.

[0058] Tečna suspenzija i formulacije aerosola (bilo da su pod pritiskom ili ne) obično sadrže jedinjenje prema pronalasku u obliku čestica, na primer sa D50od 0,5-10 μm, pogodno oko 1-5 μm, kao što je 1-2 μm. Pogodno, jedinjenje prema pronalasku u obliku čestica ima D10od 0,2 do 1 μm, kao što je 0,2 do 0,5 μm. Pogodno, jedinjenje prema pronalasku u obliku čestica ima D90od 2 do 6 μm, kao što je 3 do 4 μm. Oblik jedinjenja sa česticama može, na primer, da bude mikronizovani oblik. Mikronizacija može da se izvodi pomoću mlaznog mlina kao što su oni koje proizvodi firma Hosokawa Alpine. Dobijena distribucija čestica po veličini može da se meri korišćenjem laserske difrakcije (npr. instrumentom Malvern Mastersizer2000S). Distribucije čestica po veličini mogu da se predstave pomoću D10, D50i D90vrednosti. D50vrednost medijane za distribucije čestica po veličini je definisana kao veličina čestica u mikronima koja deli distribuciju na pola. Merenje izvedeno iz laserske difrakcije se preciznije opisuje kao distribucija zapremina i samim tim ima više smisla da se D50vrednost dobijena korišćenjem ove procedure označava kao Dv50vrednost (medijana za distribuciju zapremina). Kao što se ovde koristi, Dv vrednosti se odnose na distribucije čestica po veličini, mereno laserskom difrakcijom. Slično tome, uzima se da D10i D90vrednosti, koje se koriste u kontekstu laserske difrakcije, označavaju Dv10i Dv90vrednosti i odnose se na veličinu čestica pri čemu 10% distribucije leži ispod D10vrednosti, a 90% distribucije leži ispod D90vrednosti, redom.

[0059] Prema jednom specifičnom aspektu pronalaska obezbeđena je farmaceutska kompozicija koja sadrži jedinjenje prema pronalasku u vidu vodene suspenzije, tj. u obliku čestica suspendovanih u vodenom medijumu.

1

[0060] Vodeni medijum obično sadrži vodu i jedan ili više ekscipijenasa izabranih od pufera, sredstava za podešavanje toničnosti (kao što je natrijum hlorid), sredstava za podešavanje pH, modifikatora viskoznosti, ko-rastvarača (kao što je propilen glikol) i surfaktanata (kao što je Lipoid S100).

[0061] Pogodno, vodeni medijum sadrži najmanje 40% vode, kao što je najmanje 60% vode, najmanje 80% vode, najmanje 95% vode ili najmanje 99% vode, kao što je najmanje 99% vode.

[0062] Pogodno, kada se jedinjenje I primenjuje kao vodena suspenzija, jedinjenje I se koristi kao kristalni polimorfni oblik 2. Pogodno, koncentracija jedinjenja I u formulaciji vodene suspenzije je 1-10 mg/mL, kao što je 4-6 mg/mL.

[0063] Tako, prema jednom primeru izvođenja, obezbeđena je farmaceutska kompozicija koja sadrži jedinjenje I, iskorišćeno kao kristalni polimorfni oblik 2, u obliku čestica suspendovanih u vodenom medijumu.

[0064] Topikalna primena u nos ili pluća može da se postigne i upotrebom formulacije aerosola pod pritiskom. Formulacije aerosola obično sadrže aktivni sastojak suspendovan ili rastvoren u odgovarajućem propelantu za aerosol, kao što je hlorofluorokarbon (CFC) ili hidrofluorokarbon (HFC). Pogodni CFC propelanti uključuju trihloromonofluorometan (propelant 11), dihlorotetrafluorometan (propelant 114) i dihlorodifluorometan (propelant 12). Pogodni HFC propelanti uključuju tetrafluoroetan (HFC-134a) i heptafluoropropan (HFC-227). Propelant obično sadrži 40% -99,5%, npr.40% -90%, po težini ukupnog kompozicije za inhalaciju. Formulacija može da sadrži ekscipijense, uključujući ko-rastvarače (npr. etanol) i surfaktante (npr. lecitin, sorbitan trioleat i slično). Drugi mogući ekscipijensi uključuju polietilen glikol, polivinilpirolidon, glicerin i slično. Formulacije aerosola se pakuju u kanistere i odgovarajuća doza se isporučuje pomoću domernog ventila (npr. kao što ih isporučuju firme Bespak, Valois ili 3M ili alternativno Aptar, Coster ili Vari).

[0065] Topikalna primena u plućima može da se postigne i upotrebom formulacije suvog praška. Formulacija suvog praška će sadržati jedinjenje prema prikazu u obliku čestica, obično sa MMAD od 1-10 μm ili D50od 0,5-10 μm, npr. oko 1-5 μm. Praškovi jedinjenja prema pronalasku u obliku čestica mogu da se pripreme procesom mikronizacije ili sličnim procesom za smanjenje veličine. Mikronizacija može da se izvodi i meri kao što je prethodno u tekstu opisano. Formulacija će obično sadržati topikalno prihvatljiv razblaživač kao što su laktoza, glukoza ili manitol (poželjno laktoza), obično relativno velike veličine čestica, npr.

1

MMAD od 50 μm ili više, npr.100 μm ili više ili D50od 40-150 μm. Kao što se ovde koristi, termin "laktoza" se odnosi na komponentu koja sadrži laktozu, uključujući α-laktozu monohidrat, β-laktozu monohidrat, anhidrovanu α-laktozu, anhidrovanu β-laktozu i amorfnu laktozu. Laktozne komponente mogu da se obrađuju mikronizacijom, prosejavanjem, mlevenjem, kompresijom, aglomeracijom ili sušenjem putem raspršivanja. Komercijalno dostupni oblici laktoze u različitim oblicima su takođe obuhvaćeni, na primer, proizvodi Lactohale<®>(laktoza u kvalitetu za inhalaciju; DFE Pharma), lnhaLac<®>70 (prosejana laktoza za inhalator za suvi prašak; Meggle), Pharmatose<®>(DFE Pharma) i Respitose<®>(prosejana laktoza u kvalitetu za inhalaciju; DFE Pharma). U jednom primeru izvođenja, komponenta laktoze je izabrana iz grupe koja se sastoji od α-laktoza monohidrata, bezvodne α-laktoze i amorfne laktoze. Poželjno, laktoza je α-laktoza monohidrat.

[0066] Formulacije suvog praška mogu da sadrže i druge pomoćne materije kao što su natrijum stearat, kalcijum stearat ili magnezijum stearat.

[0067] Formulacija suvog praška se obično isporučuje pomoću uređaja za inhaliranje suvog praška (DPI). Primeri sistema za isporuku suvog praška uključuju SPINHALER, DISKHALER, TURBOHALER, DISKUS, SKYEHALER, ACCUHALER i CLICKHALER. Dodatni šrimeri sistema za isporuku suvog praška uključuju ECLIPSE, NEXT, ROTAHALER, HANDIHALER, AEROLISER, CYCLOHALER, BREEZHALER/NEOHALER, MONODOSE, FLOWCAPS, TWINCAPS, X-CAPS, TURBOSPIN, ELPENHALER, MIATHALER, TWISTHALER, NOVOLIZER, PRESSAIR, ELLIPTA, ORIEL dry powder inhaler, MICRODOSE, PULVINAL, EASYHALER, ULTRAHALER, TAIFUN, PULMOJET, OMNIHALER, GYROHALER, TAPER, CONIX, XCELOVAIR i PROHALER.

[0068] U formulacijama koje nisu vodene suspenzije, kao što su kreme i pesari, jedinjenje I se pogodno koristi kao kristalni polimorfni oblik 1.

Medicinska upotreba

[0069] Jedinjenje I je korisno u lečenju mikoza i za prevenciju ili lečenje bolesti povezanih sa mikozama.

[0070] U jednom aspektu pronalaska je obezbeđen kristalni oblik 1 ili kristalni oblik 2 jedinjenja I za upotrebu u lečenju mikoza ili za upotrebu u prevenciji ili lečenju bolesti povezanih sa mikozama.

1

[0071] U drugom aspektu pronalaska je obezbeđena efikasna količina kristalnog oblika 1 ili kristalnog oblika 2 jedinjenja I za upotrebu u postupku prevencije ili lečenja bolesti povezanih sa mikozom pluća ili nosa (posebno pluća) kod subjekta, kada se primenjuje kod pomenutog subjekta, inhalacijom.

[0072] Mikoze mogu, naročito, da budu uzrokovane sa Aspergillus spp. kao što su Aspergillus fumigatus ili Aspergillus pullulans. posebno Aspergillus fumigatus. Mikoze takođe mogu da budu uzrokovane sa Candida spp., npr. Candida albicans ili Candida glabrata; sa Rhizopus spp., npr. Rhizopus oryzae; sa Cryptococcus spp., npr. Cryptococcus neoformans; sa Chaetomium spp., npr. Chaetomium globosum; sa Penicillium spp., npr. Penicillium chrysogenum i sa Trichophyton spp., npr. Trichophyton rubrum.

[0073] Bolest povezana sa mikozom je, na primer, plućna aspergiloza.

[0074] Pogodno, obezbeđeno je jedinjenje I u obliku polimorfa oblika 2 za upotrebu u lečenju mikoza i bolesti povezanih sa mikozom.

[0075] Alternativno, obezbeđeno je jedinjenje I u obliku polimorfa oblika 1 za upotrebu u lečenju mikoza i bolesti povezanih sa mikozom.

[0076] Jedinjenje I može da se koristi u profilaktičkom okruženju primenom jedinjenja I pre početka mikoze. Na primer, jedinjenje I može da se primenjuje profilaktički kod subjekata sa rizikom od razvoja mikoze, kao što su prevremeno rođena deca, deca sa urođenim defektima pluća ili srca, imunokompromitovani subjekti (npr. oni koji pate od HIV infekcije), astmatičari, subjekti sa cističnom fibrozom, starije osobe i subjekti koji pate od hroničnog zdravstvenog stanja koje pogađa srce ili pluća (npr. kongestivna srčana insuficijencija ili hronična opstruktivna bolest pluća).

[0077] Pogodno, obezbeđeno je jedinjenje I u obliku polimorfa oblika 1 za upotrebu u lečenju mikoza i bolesti povezanih sa mikozom.

[0078] Pogodno, obezbeđeno je jedinjenje I u obliku polimorfa oblika 2 za upotrebu u lečenju mikoza i bolesti povezanih sa mikozom.

[0079] Subjekti uključuju ljudske i životinjske subjekte, posebno ljudske subjekte.

[0080] Jedinjenje prema pronalasku je posebno korisno za lečenje mikoza kao što je infekcija sa Aspergillus fumigatus i za prevenciju ili lečenje bolesti povezanih sa mikozama, kao što je

1

infekcija sa Aspergillus fumigatus kod subjekata koji su u riziku. Subjekti u riziku su ranije u tekstu definisani.

[0081] Jedinjenje prema pronalasku je takođe korisno za lečenje mikoza rezistentnih na azole, kao što je azol-rezistentna infekcija sa Aspergillus fumigatus, posebno u kombinaciji sa posakonazolom.

[0082] Jedinjenje prema pronalasku može da se primenjuje u kombinaciji sa drugim ili dodatnim aktivnim sastojkom. Drugi ili dodatni aktivni sastojci mogu, na primer, da se izaberu drugih anti-fungalnih agenasa (kao što su vorikonazol ili posakonazol), amfotericina B, ehinokandina (kao što je kaspofungin) i inhibitora 3-hidroksi-3-metil-glutaril-CoA reduktaze (kao što su lovastatin, pravastatin ili fluvastatin).

[0083] Drugi ili dodatni aktivni sastojci uključuju aktivne sastojke pogodne za lečenje ili prevenciju mikoze kao što je infekcija sa Aspergillus fumigatus, ili bolesti povezane sa mikozom kao što je infekcija sa Aspergillus fumigatus, ili stanja komorbidnih sa mikozom kao što je infekcija sa Aspergillus fumigatus.

[0084] Jedinjenje prema pronalasku može da bude ko-formulisano sa drugim ili dodatnim aktivnim sastojkom, ili drugi ili dodatni aktivni sastojak može da bude formulisan da se primenjuje odvojeno, istom ili drugačijom rutom.

[0085] Na primer, jedinjenje prema pronalasku može da se primenjuje kod pacijenata koji se već sistemski leče anti-fungalni sredstvom, kao što su vorikonazol ili posakonazol.

[0086] Na primer, jedinjenje prema pronalasku može da se primenjuje zajedno, npr. koformulisano, sa jednim ili više agenasa izabranih os amfotericina B, ehinokandina, kao što je kaspofungin, i inhibitora 3-hidroksi-3-metil-glutaril-CoA reduktaze, kao što su lovastatin, pravastatin ili fluvastatin.

[0087] jedinjenje prema pronalasku može alternativno (ili dodatno) da se ko-primenjuje, npr. ko-formuliše, sa jednim ili više agenasa odabranih od kandicidina, filipina, hamicina, natamicina, nistatina, rimocidina, bifonazola, butokonazola, klotrimazola, ekonazola, fentikonazola, izokonazola, ketokonazola, lulikonazola, mikonazola, omokonazola, oksikonazola, sertakonazola, sulkonazola, tiokonazola, albakonazola, efinakonazola, epoksikonazola, flukonazola, izavukonazola, itrakonazola, propikonazola, ravukonazola, terkonazola, abafungina, amorolfina, butenafina, naftifina, terbinafina, anidulafungina,

1

mikafungina, benzojeve kiseline, ciklopiroksa, flucitozina (5-fluorocitozin), griseofulvina, tolnaftata i undecilenske kiseline.

[0088] Poželjni kombinovani partneri uključuju intrakonazol, vorikonazol, kaspofungin i posakonazol.

[0089] Takođe je obezbeđen komplet delova koji sadrži: (a) farmaceutsku kompoziciju koji sadrži jedinjenje prema pronalasku opciono u kombinaciji sa jednim ili više razblaživača ili nosača; (b) farmaceutsku kompoziciju koji sadrži drugi aktivni sastojak opciono u kombinaciji sa jednim ili više razblaživača ili nosača; (c) opciono jednu ili više dodatnih farmaceutskih kompozicija od kojih svaka sadrži treći ili dodatni aktivni sastojak, opciono u kombinaciji sa jednim ili više razblaživača ili nosača i (d) uputstva za primenu farmaceutskih kompozicija kod subjekta kome je to potrebno. Subjekt kome je to potrebno može da pati od ili da bude podložan mikozi kao što je infekcija sa Aspergillus fumigatus.

[0090] Jedinjenje prema pronalasku može da se primenjuje u odgovarajućem intervalu, na primer jednom nedeljno, jednom svaki drugi dan, jednom dnevno, dva puta dnevno, tri puta dnevno ili četiri puta dnevno.

[0091] Očekuje se da će odgovarajuća količina u dozi za čoveka prosečne težine (50-70 kg) biti oko 50 μg do 10 mg/dan, npr. 500 μg do 5 mg/dan, iako preciznu dozu koju treba primeniti može da odredi stručnjak u oblasti.

[0092] Očekuje se da jedinjenje I u kristalnom obliku polimorfnog oblika 1 ima jedan ili više od sledećih povoljnih atributa:

• da pokazuje širok spektar toplotne stabilnosti, o čemu svedoči visoka tačka topljenja (>200°C);

• da bude podložan mikronizaciji uz zadržavanje svog polimorfnog integriteta; i

• da se odupre konverziji u oblik 2, u formulacijama namenjenim za njegovu primenu, kao što su formulacije koje nisu vodene suspenzije.

[0093] Očekuje se da jedinjenje I u kristalnom obliku polimorfnog oblika 2 ima jedan ili više od sledećih povoljnih atributa:

• da pokazuje širok spektar toplotne stabilnosti, o čemu svedoči visoka tačka topljenja (>180°C);

2

• da poseduje efikasnu bioraspoloživost za topikalni lek, posebno lek koji je namenjen za lečenje bolesti pluća i da prikaže veću bioraspoloživost od oblika 1 kada se primenjuje inhalacijom kao vodena suspenzija;

• da bude podložan mikronizaciji uz zadržavanje svog polimorfnog integriteta; i

• da se odupre konverziji u oblik 1 u vodenim suspenzijama namenjenim za njegovu upotrebu kod pacijenata.

Eksperimentalni deo

Skraćenice

[0094] Predviđeno je da sve skraćenice koje nisu definisane saopštavaju svoje opšteprihvaćeno značenje.

aq vodeni

AUC oblast ispod krive

BW srednja telesna težina u grupi

conc. koncentracija

c-heksan cikloheksan

D trajanje izlaganja

DME 1,2-dimetoksietan

DMSO dimetil sulfoksid

DSC diferencijalna skenirajuća kalorimetrija

Et2O dietil etar

EtOH etanol

Eksp eksperiment

Evap uparavanje

<1>H-NMR protonska nuklearna magnetna rezonanca (spektroskopija)

HPLC tečna hromatografija visokog pritiska

i-BuOH izo-butanol (2-metil-1-propanol)

IPA izo-propil alkohol (2-propanol)

K2EDTA dikalijum etilendiamintetrasirćetna kiselina

KF Karl Fišer (titracija)

LC-MS/MS tečna hromatografija-tandemska masena spektrometrija

LGC tečno-gasna hromatografija

2-ME 2-metoksietanol

MeCN acetonitril

MEK metil etil keton

MeNOz nitrometan

MIBK metil izobutil keton

min minut(i)

MMAD srednji maseni aerodinamički prečnik

MTBE metil terc-butil etar

N/D nije primenljivo

NMP N-metilpirolidon

Nema broja

PLM polarizovana svetlosna mikroskopija

PrOAc propil acetat

RH relativna vlažnost

RSD relativna standardna devijacija

RT sobna temperatura

RV reverzna faza

TBME tercijarni butil metil etar

temp temperatura

TGA termo-gravimetrijska analiza

THF tetrahidrofuran

Vol Zapremina(e)

SC monokristal

TBME terci-butil metil etar

sec sekunda(e)

UPLC tečna hromatografija ultra visokih performansi

VT promenljiva temperatura

XRPD rendgenska difrakcija praha (kristalografija)

Instrumenti i metodologija

[0095] Sledeći opisi instrumenata, metodologija i procedura, odnose se na eksperimente koji su izvedeni u velikom broju različitih laboratorija i lokacija, zbog čega je neophodna upotreba različitih instrumenata, metodologija i procedura, koji su ekvivalentni po svom efektu. Stručnjaci u oblasti razumeju da mnogi takvi parametri mogu da budu različiti, bez ometanja željenog rezultata. Stoga, iako su takvi instrumenti, metodologije i procesi opisani u nastavku teksta korišćeni u nekim okolnostima, oni takođe predstavljaju primere eksperimentalnih uslova koji mogu da se koriste za praktikovanje predmetnog pronalaska. Dakle, instrumente, metodologije i procese koji slede ne treba tumačiti kao ograničavanje predmetnog pronalaska na bilo koji način.

Rendgenska difrakcija praha

[0096] Obrasci rendgenske difrakcije praha su sakupljeni na difraktometru PANalytical koristeći Cu Kα zračenje (45 kV, 40 mA), θ - θ goniometar, ogledalo za fokusiranje, divergentni prorez (1/2"), solarne proreze i na upadnom i na divergentnom snopu (4 mm) i PlXcel detektor. Softver korišćen za prikupljanje podataka bio je X'Pert Data Collector, verzija 2.2f, a podaci su predstavljeni pomoću X'Pert Data Viewer, verzija 1.2d. XRPD obrasci su snimani u ambijentalnim uslovima preko transmisione folije postolja za uzorke (poliimid - Kapton, 12,7 μm debljine filma) u ambijentalnim uslovima koristeći PANalytical X'Pert PRO. Opseg prikupljanja podataka bio je 2,994-35°2θ sa kontinuiranom brzinom skeniranja od 0,202 s<-1>.

[0097] Alternativno, obrasci rendgenske difrakcije praha su prikupljeni na difraktometru Bruker AXS C2 GADDS koristeći Cu Kα zračenje (40 kV, 40 mA), koristeći automatizovano XZY postolje, laserski video mikroskop za automatsko pozicioniranje uzorka i HiStar 2-dimenzionalni detektor oblasti. Rendgenska optika se sastojala od jednog Gobelovog višeslojnog ogledala u kombinaciji sa kolimatorom sa rupicom od 0,3 mm. Nedeljna provera performansi je sprovedena korišćenjem sertifikovanog standarda NIST 1976 korund (ravna ploča). Divergencija snopa bila je približno 4 mm. θ -θ kontinuirani režim skeniranja je korišćen sa rastojanjem od uzorka do detektora od 20 cm, čime se obezbeđuje efektivni 2θ opseg od 3,2 °-29,7 °. Tipično uzorci su bili izloženi rendgenskom zraku tokom 120 sekundi. Softver koji se koristi za prikupljanje podataka je GADDS za XP/2000 4.1.43, a podaci su analizirani i predstavljeni pomoću Diffrac Plus EVA v15.0.0.0.

[0098] Uzorci koji su analizirani u ambijentalnim uslovima pripremljeni su kao uzorci na ravnoj ploči, koristeći prah, kako je primljen, bez mlevenja. Približno 1-2 mg uzorka je lagano pritisnuto na staklenoj pločici, kako bi se dobila ravna površina. Uzorci koji su analizirani u ne-ambijentalnim uslovima postavljeni su na silikonsku pločicu sa toplotno provodljivim jedinjenjem. Uzorak je zatim zagrejan na odgovarajuću temperaturu pri

2

20 °C/min i zatim održan izotermno tokom 1 min pre nego što je inicirano prikupljanje podataka.

[0099] Obrasci rendgenske difrakcije praha su prikupljeni na Bruker D8 difraktometru koristeći Cu Kα zračenje (40 kV, 40 mA), θ-2θ goniometar, i divergenciju od V4 i prijemne proreze, Ge monohromator i Lynxeye detektor. Performanse instrumenta su proverene pomoću sertifikovanog standarda korunda (NIST 1976) . Softver korišćen za prikupljanje podataka bio je Diffrac Plus XRD Commander v2.6.1 i podaci su analizirani i predstavljeni pomoću Diffrac Plus EVA v15.0.0.0.

[0100] Uzorci su analizirani u ambijentalnim uslovima kao uzorci na ravnoj ploči, koristeći prah kako je primljen. Uzorak je pažljivo upakovan u šupljinu isečenu u poliranoj silikonskoj pločici sa nulom kao osnovnom vrednošću (510). Uzorak je rotiran u sopstvenoj ravni tokom analize. Podaci su sakupljeni na sledeći način:

Ugaoni opseg: 2° do 42° 2θ

Veličina koraka: 0.05 ° 2θ

Vreme sakupljanja: 0.5 sek/koraku

Rendgenska kristalografija u organizaciji Diamond Light Source

[0101] Podaci su sakupljeni na difraktometru Fluid Film Devices sa tri kruga, koristeći detektor Dectris Pilatus 2M. Kristal je postavljen u MiTeGen petlju pomoću perfluoropolietarskog ulja. Talasna dužina koja se koristi je bila 0,6889 Å. Svi podaci su prikupljeni na 295 K. Struktura je razrešena rutinskim automatskim direktnim metodama i rafinirana rafinacijom najmanjim kvadratima na svim jedinstvenim izmerenim F<2>vrednostima.

<1>H NMR spektroskopija

[0102] NMR spektri su prikupljeni na Bruker 400 MHz instrumentu koji je opremljen autosamplerom i kontrolisan DRX400 konzolom. Automatizovani eksperimenti su snimani pomoću ICON-NMR v4.0.7 koji radi sa Topspin v1.3 koristeći standardne Bruker eksperimente sa opterećenjem. Za nerutinsku spektroskopiju, podaci su prikupljeni samo upotrebom Topspin softvera. Uzorci su pripremljeni u DMSO-d6, osim ako nije drugačije navedeno. Vanlinijska analiza je sprovedena pomoću alata ACD Spectrus Processor 2012.

Diferencijalna skenirajuća kalorimetrija

[0103] DSC podaci su sakupljeni na TA instrumentu Q2000 koji je opremljen autosamplerom sa 50 pozicija. Kalibracija za toplotni kapacitet je izvršena korišćenjem safira, a kalibracija za energiju i temperaturu je izvršena korišćenjem sertifikovanog indijuma. Tipično 0,5-3 mg uzorka, sadržanog u aluminijumskoj posudi sa rupicama, zagrejano je pri 10°C/min od 25°C do 300°C (za spora skeniranja) ili pri 40°C/min od 25°C do 300°C (za brza skeniranja). Pročišćavanje suvim azotom pri 50 mL/min je održavano preko uzorka. Softver za kontrolu instrumenta je bio Advantage za Q Series v2.8.0.394 i Thermal Advantage v5.5.3, a podaci su analizirani korišćenjem programa Universal Analysis v4.5A.

Termo-gravimetrijska analiza

[0104] TGA podaci su sakupljeni na TA Instrumentu Q500 TGA, opremljen auto-semplerom sa 16 pozicija. Instrument je temperaturno kalibrisan korišćenjem sertifikovanih Alumel i Nickel. Tipično 5-10 mg uzorka je ubačen na prethodno tarirani aluminijumski DSC posudu i zagreva na 10 °C/min od temperature okoline do 350 °C. Pročišćavanje suvim azotom pri 60 mL/min je održavano preko uzorka. Softver za kontrolu instrumenta je bio Advantage za Q Series v2.5.0.256 i Thermal Advantage v5.5.3, a podaci su analizirani korišćenjem programa Universal Analysis v4.5A.

Određivanje hemijske čistoće pomoću HPLC

[0105] Analiza čistoće je izvršena na sistemu serije Agilent HP1100 opremljenom detektorom sa diodnim nizom, pomoću softvera ChemStation vB.04.03. Uzorci su pripremljeni rastvaranjem u aq MeCN (1: 1 smeša) zagrevanjem na 50°C, kako bi se dobio rastvor od 0,5 mg/mL. Uzorci su analizirani korišćenjem parametara datih u nastavku teksta (tabela 2).

Tabela 2: HPLC parametri / Metod za određivanje hemijske čistoće.

2

Priprema polimorfa oblika 1 i oblika 2

[0106] Smatra se da pozivanje na "sirovi ulazni materijal" ovde označava oblik 3 koji je sintetisan i izolovan prema bilo kojoj od metoda koje su razmatrane prethodno u tekstu. Reprezentativni referentni XRPD trag ovog materijala prikazan je na sl. 7 i u skladu je sa materijalom niske kristalnosti.

Priprema mikronizovanog oblika 1 putem rekristalizacije iz vodenog acetona (5% H2O zap./zap.)

[0107] Uzorak sirovog ulaznog materijala (100 g, oblik 3) suspendovan je u smeši 5% vode u acetonu (1,00 L), dodato je seme oblika 1 (100 mg) i smeša je mešana na RT preko noći. Suspenzija je filtrirana i filter kolač je ispran smešom 5% vode u acetonu (20 ml) i čvrste materije su osušene na 40°C kako bi bio obezbeđen polimorfni oblik 1 u vidu belog praha (85,5 g, 85,5% izdvajanje, 98,7% čistoća na osnovu HPLC) kao što je određeno iz njegovog DSC traga (sl. 9).Mikronizacija tako dobijenog proizvoda obezbedila je prah za koji je distribucija čestica po veličini, izražena u D vrednostima, bila sledeća: D10= 0,75 μM; D50= 1,59 μM i D90= 3,23 μM. XRPD trag mikronizovane čvrste supstance (sl. 10) potvrdio je da je njegov polimorfni integritet zadržan tokom ovog procesa.

Priprema polimorfnog oblika 2 sazrevanjem u MIBK

[0108] Sirovi ulazni materijal (10 g) je suspendovan u MIBK (30 zap., 300 mL) na RT. Suspenzija je sazrevala između 25°C i 50°C (ciklus zagrevanja i hlađenja, 8 sati po ciklusu) tokom 24 sata. Alikvot je prikupljen nakon 3 sata na 50°C, filtriran, osušen na vazduhu i analiziran pomoću XRPD. Posle 24 sata preostala čvrsta supstanca je filtrirana na RT i sušena

2

na vazduhu 2 sata. Dobijena čvrsta supstanca označena je kao polimorfni oblik 2. XRPD obrazac reprezentativnog uzorka je prikazan na sl.2.

Priprema mikronizovanog oblika 2 preko rekristalizacije iz THF / TBME

[0109] Sirovi ulazni materijal (476,4 g) je pruzet u THF (3,82 L) na 45-55°C pod azotom. Topli rastvor je izbistren kroz linijski filter uz održavanje unutrašnje temperature od 45-55°C. TBME (0,72 L) je dodavan kap po kap u periodu od 1,5 sata uz održavanje unutrašnje temperature od 45-55°C. Dodato je seme polimorfa oblika 2 (500 mg), nakon čega je kap po kap dodat izbistreni TBME (5,01 L) tokom 10,5 sata na 45-55°C. Nakon što je dodavanje završeno, smeša je hlađena na 0°C tokom 3,5 sata. Mešanje je nastavljeno na ovoj temperaturi tokom još 7,5 sati, a dobijena suspenzija je filtrirana in vacuo i čvrste materije isprane smešom izbistrenog THF (380 mL) i TBME (570 mL). Filter kolač je usisan do suva i izolovane čvrste materije su osušene in vacuo na 45°C pod azotom tokom 21 sata, kako bi se dobila beličasta čvrsta supstanca (401,4 g, 84,2%) za koji je XRPD i DSC analizama potvrđeno da je polimorf oblika 2 (sl.11 i 12, redom).

[0110] Mikronizacija tako dobijenog proizvoda obezbedila je prah za koji je distribucija čestica po veličini, izražena u D vrednostima, bila sledeća: D10= 0,42 µM; D50= 1,24 µM and D90= 3,57 µM. Stručnjaci u ovoj oblasti razumeju da su ove karakteristike pogodne za proizvod namenjen za primenu inhalacijom. Održavanje integriteta polimorfa tokom mikronizacije potvrđeno je na osnovu XRPD traga dobijenog nakon mlevenja (sl.13) koji ne pokazuje značajnu promenu u poređenju sa promenom dobijenom pre nego što je preduzeto smanjenje veličine čestica (sl. 11). Polimorf oblika 2 je stoga podložan i stabilan prema procesu mikronizacije koji je potreban za izvođenje materijala sa svojstvima neophodnim za njegovu namenu.

Karakterizacija polimorfa oblika 1 i oblika 2

Rendgenska kristalografija na prahu

[0111] XRPD tragovi visoke rezolucije za polimorfni oblik 1 (sl. 1) i oblik 2 (sl. 2) koji su pripremljeni ovde otkrivenim metodama, pokazuju izrazito različite obrasce koji su karakteristični za dva alternativna čvrsta stanja. Utvrđeno je da se eksperimentalno određeni obrasci slažu sa onima koji su izračunati iz podataka prikupljenih na sinhrotronskom izvoru (sl. 5 i 6 redom), iz kojih su izvedene kristalne strukture. Poređenje dva obrasca (sl. 3 i 4) pokazuje pouzdanost XRPD analize prilikom utvrđivanja polimorfne prirode datog uzorka.

2

Vrednosti 2θ (u stepenima), d-razmak i relativni intenziteti pikova, izvedeni iz njihovih respektivnih XRPD tragova, koji karakterišu polimorfe oblika 1 i 2, tabelarno su prikazani u nastavku teksta (tabela 3).

Tabela 3: Pikovi rendgenske difrakcije praha za polimorfne oblike 1 i 2 jedinjenja I.

Oblik 1 Oblik 2

2

Određivanje strukture oblika 1 i 2 rendgenskom kristalografijom sa sinhrotronskim izvorom svetlosti

[0112] Određivanje strukture za polimorfne oblike 1 i 2 su preduzete u laboratorijama Diamond Light Source, Oxfordshire, VB. Podaci za oblik 1 sakupljeni su iz monokristala 7 x 12 x 140 μm na liniji zraka I19. Podaci za kristale i parametri za rafinaciju strukture za kristalne polimorfe oblika 1 su dati u nastavku teksta (tabela 4), a uključena je i slika razrešene strukture posmatrano duž a-ose (sl.14).

2

Tabela 4: Podaci za kristale i parametri za rafinaciju strukture za polimorfni oblik 1.

[0113] Podaci za oblik 2 prikupljeni su iz monokristala 5 x 5 x 50 μm na liniji zraka I19. Podaci za kristale i parametri za rafinaciju strukture za kristalne polimorfe oblika 2 su dati u nastavku teksta (tabela 5), a uključena je i slika razrešene strukture posmatrano duž njene bose (sl. 15).

Tabela 5: Podaci za kristale i parametri za rafinaciju strukture za polimorfni oblik 2

Odnosi termodinamičke stabilnosti

Termodinamička stabilnost polimorfnih oblika 1 i 2 na različitim temperaturama

[0114] Cevi za kristalizaciju su napunjene smešom jednakih količina oblika 1 i 2 (100 mg), a zatim je dodat izabrani rastvarač. Suspenzije su zagrevane do naznačenih temperatura (tabela 6) tokom 72 sata, tokom kojih su uzorci uzimani u intervalima od 24 sata Čvrste materije su izolovane filtracijom na temperaturi sazrevanja, a zatim osušene in vacuo na 45°C tokom 20 sati. U dva slučaja (tabela 6, stavke 1 i 2) suspenzije su zadržane na 135°C gde su sadržale oblik I iz vremenske tačke od 24 sata do završetka eksperimenta. U preostalim slučajevima (tabela 6, stavke 4-6) rastvori su se formirali posle 72 sata, a čvrste materije su se izdvojile blagim hlađenjem, i za sve je utvrđeno da su oblik 1. One koje su sazrevale na nižim temperaturama sve su dale oblik 2 u roku od 24 sata.

Tabela 6: XRPD analiza suspenzija oblika 1 i 2 sazrelih na različitim temperaturama.

1

Profilisanje diferencijalnom skenirajućom kalorimetrijom

[0115] DSC ispitivanja su sprovedene prema postupcima koji su opisani ranije u tekstu.

[0116] Uzorak sirovog ulaznog materijala čistoće 98,4% bio je podvrgnut diferencijalnoj skenirajućoj kalorimetriji koja je pokazala niz termalnih događaja pri zagrevanju uzorka. Mala endoterma na 166 °C prethodila je drugoj, većoj endotermi na 180°C koja je praktično neposredno praćena egzotermom na -183°C i finalnom endotermom na ~ 201°C (vidi s. 8). Ove analize otkrivaju da se niz termički indukovanih transformacija odvija, tokom kojih se početni, slabo kristalni materijal (oblik 3) konvertuje u polimorfni oblik 2 (m.p.180-185°C), koji se zatim topi i transformiše u oblik 1 (m.p.201-202°C).

[0117] Da bi se dobila tačna vrednost za toplotu fuzije (ΔHf) polimorfnog oblika 1 i polimorfnog oblika 2, brzo skenirajuća DSC (koja koristi brzinu grejanja od 40 °C/min) je korišćena da bi se eliminisao događaj rekristalizacije oblika 1 iz topljenja oblika 2 koji se javlja pri sporijim stopama skeniranja (10 C/min). Analiza replikata (n = 10) istih uzoraka polimorfa pokazala je da su oblici 1 i 2 imali srednje toplote fuzije od 72,28 J/g i 77,15 J/g, redom (tabela 7).

Tabela 7: Fuzija podataka iz brzo skenirajućih DSC tragova za oblike 1 i 2.

[0118] Slika 16 sadrži brzo skenirajući DSC trag ovog uzorka polimorfnog oblika 1 i otkriva da on ima tačku topljenja od 202,6 °C. Slično tome, slika 17 prikazuje brzo skenirajući DSC trag ovog uzorka polimorfnog oblika 2 i pokazuje da ovaj oblik ima tačku topljenja od 182,6 °C.

[0119] Pravila prema autorima Burger i Ramburger (1979) glase da "ako oblik sa višim topljenjem ima nižu toplotu fuzije, dva oblika su obično enantiotropni, inače su monotropni". DSC analiza više serija potvrdila je da je toplota fuzije za oblik 1 bila konzistentno niža od

2

toplote fuzije za oblik 2 iz čega može da se zaključi da su polimorfni oblici 1 i 2 enantiotropno povezani. Sledi da je oblik 2 termodinamički stabilnije stanje (ima najnižu Gibsovu slobodnu energiju) od apsolutne nule do tačke tranzicije, što je temperatura na kojoj oblici 1 i 2 imaju jednaku termodinamičku stabilnost. Iznad ove temperature tranzicije, polimorf oblika 1 je termodinamički poželjniji, dok se ne postigne njegova tačka topljenja.

Termo-gravimetrijska analiza (TGA)

[0120] TGA profilisanje je sprovedeno prema gore opisanim metodama i korišćeno je za određivanje količine zaostalih rastvarača povezanih sa polimorfima jedinjenja I. Pored toga, korišćen je za merenje količine rastvarača oslobođenog na zagrevanju iz solvatnih oblika jedinjenja I. Tipični rezidualni nivoi rastvarača pronađeni u uzorcima polimorfa jedinjenja I su sledeći.

[0121] Polimorf oblika 1 pripremljen iz toluena pokazao je smanjenje težine od 0,3% tež./tež. pri grejanju od 25-120°C, što je u skladu sa gubitkom od 0,1 mola vode. Degradacija je bila očigledna od 320°C (podaci nisu prikazani).

[0122] Uzorak oblika 2 izveden iz EtOH pokazao je pad težine od 0,2% tež./tež. za temperature od 25-150°C, što se pripisuje gubitku od 0,03 mola EtOH, Degradacija jedinjenja I počela je na 320 °C. Polimorfni materijal oblika 2 izolovan iz MIBK prikazao je odsustvo gubitka težine sve dok uzorak nije počeo da se degraduje na 320°C (sl. 18).Kod solvata anizola se desio gubitak od 13,4% tež./tež. kada je uzorak zagrejan od 25 i 160 °C (podaci nisu prikazani).

Pravljenje suspenzija i eksperimenti unakrsnog sejanja

[0123] Pripremljena je smeša oblika 1 i 2 (50% tež./tež.) i uzorak smeše (20 mg) je zatim suspendovan u sistemu rastvarača (50 zap., 1,0 ml) i protresen na različitim temperaturama tokom 96 sati. Čvrste materije su filtrirane, osušene na vazduhu i analizirane pomoću XRPD. Dobijeni rezultati (tabela 8) otkrivaju da, u svim ispitivanim sistemima osim jednog (stavke 10-12), smeša polimorfnih oblika se pretvara u oblik 2 kada se održava i na RT i na 50°C. Uočeno je da je transformacija u propil acetat posebno laka jer je obrazac 2 takođe izolovan iz suspenzije koja je održavana na 5°C (stavka 1). Naime, uočeno je da se konverzija dešava ne samo u ovom rastvaraču i u TBME (stavke 4-6), već iu aromatičnom rastvaraču toluenu (stavke 7-9) koji je prethodno isporučio obrazac 1 iz sirovog ulaznog materijala (obrazac 3).

Utvrđeno je da je materijal oporavljen od vodenog izopropil alkohola smeša oba oblika (stavke 10-12).

Tabela 8: Eksperimenti unakrsnog sejanja oblika 1 i 2 na 5°C, 25°C i 50°C.

[0124] Ovo zapažanje sugeriše ili da je rastvorljivost jedinjenja I preniska u ovom sistemu rastvarača da bi moglo da dođe do potpune transformacije ili da su ovi uslovi suštinski manje povoljni za transformaciju oblika I u oblik 2. Da bi se utvrdio uticaj vode u određivanju izlaza iz takvih eksperimenata kondicioniranja, ponašanje polimorfa oblika 2 ispitano je u nominalno suvim organskim medijumima, kao i u monofaznim, vodenim smešama sa rastvaračima koji se mešaju sa vodom.

[0125] Kada je čvrsta supstanca oblika 2 suspendovana u heptanu, TBME, toluenu ili u cikloheksanu, kao jedinom rastvaraču, na 25 ili 50 °C u periodu od 24 sata, nije došlo do uočljive promene u kristalnoj strukturi. Isti rezultat je takođe dobijen kada je medijum za kondicioniranje bio ili čist aceton (tabela 9, stavke 1 i 6) ili samo voda (tabela 9, stavke 5 i 10). Međutim, u smešama acetona i vode na 50°C tokom 24 sata bilo je jasnih dokaza da je u dva slučaja oblik 2 transformisan u oblik 1 (tabela 9, stavke 7 i 9).Ovaj rezultat je bio neočekivan s obzirom na to da je ovaj polimorf jedinjenja I metastabilan u ovom temperaturnom opsegu u poređenju sa oblikom 2.

4

Tabela 9: Sudbina oblika 2 suspendovanog u acetonu, vodi i smešama aceton/voda.

[0126] Da bi se ispitalo da li ova nepredviđena transformacija ima opšti karakter, sličan eksperiment je sproveden u THF i u smešama THF/voda. U skladu sa gore navedenim podacima, utvrđeno je da inkubacija jedinjenja I kao polimorfnog oblika 2 samo u THF, i na 25 i na 50°C u periodu od najmanje 4 sata, nije imala uticaja na polimorfni sastav smeše. Međutim, dodavanje vode je pokazalo izražen efekat na konverziju polimorfa oblika 2 u oblik 1, za koju je uočeno da se odvija i na nižim i višim temperaturama (tabela 10). Na 25 °C te smeše koje sadrže 10% i 20% vode dale su oblik 1 posle 4 i 24 sata, redom (tabela 10, stavke 2 i 3). Zapanjujuće, na 50°C sve aq THF smeše dovele su do generisanja kristalnog stanja oblika 1 (tabela 10, stavke 6-8).

Tabela 10: Sudbina oblika 2 suspendovanog u THF i smešama THF/voda.

[0127] Očigledno je da prisustvo vode izaziva polimorfnu tranziciju koja je zabeležena prethodno u tekstu. Međutim, kada nije na niskim nivoima, voda je moćan anti-rastvarač u ovim sistemima i značajno smanjuje rastvorljivost lekovite supstance u vodenoj smeši rastvarača kako se njen udeo povećava. Posledica ovog profila rastvorljivosti je da se u vodi samoj ili u smešama rastvarača koje su bogate vodom, proces prelaska iz oblika 2 u oblik 1 ili ne javlja ili je inhibiran zanemarljivo malom rastvorljivošću, naročito na ambijentalnoj temperaturi. U slučaju acetona, a posebno u THF, podizanje temperature povećava rastvorljivost unetog oblika 2 i ubrzava njegovu transformaciju u stanje oblika 1.

[0128] Sličan, otkrivajući obrazac interkonverzije je izveden iz eksperimenta u kom je oblik 2 suspendovan u različitim smešama dioksana i vode na ambijentalnoj i povišenoj temperaturi (tabela 11).U prisustvu 10% vode, polimorf oblika 1 je evidentan u smeši suspenzije, u roku od sat vremena na 25°C. Međutim, kada je sadržaj vode povišen na 40%, tranzicija je usporena u toj meri da je otkriveno da je samo uzorak koji je uzet posle 24 sata prisutan kao oblik 1. Ovaj trostruki sistem se ponašao slično na 50°C. Međutim, na višoj temperaturi od 65°C stopa prelaska se povećava tako da je oblik 1 generisan nakon 3 sata. U skladu sa podacima dobijenim iz eksperimenata opisanih gore, povećanje udela vode na 80% u ovom sistemu bilo je dovoljno da se zaustavi polimorfna interkonverzija na 25°C, 50°C, pa čak i na 65°C.

Tabela 11: Sudbina oblika 2 suspendovanog u smešama 1,4-dioksan/voda.

[0129] Interakcija prirode organskog rastvarača, prisustvo slučajne vode i temperature suspenzije (i time kontaktnog vremena) je otkrivena sazrevanjem čvrste supstance oblika 2 u MEK u kome je sadržaj vode progresivno povećavan od 1 do 8% po zapremini i na 25 i na 50 °C (tabela 12).Uočeno je da je integritet oblika 2 održavan najmanje 24 sata na nižoj temperaturi dok sadržaj vode nije premašio 6%, uprkos povećanju rastvorljivosti jedinjenja I od 19 do 30 mg/mL (podaci nisu prikazani). Kada je procenat vode dostigao 8%, smeša suspenzija je dala polimorf oblika 1, iako se rastvorljivost leka smanjila na 23 mg/mL.

[0130] Povišenje temperature na 50°C pospešilo je transformativni proces tako da je polimorfna interkonverzija uočena u vremenskoj tački posle 24 sata, za smeše u kojima sadržaj vode premašuje 2%. Iz ovih podataka je očigledno da uslovi okoline kojima je izloženo jedinjenje I određuju ne samo koji od dva polimorfa, 1 ili 2, se proizvodi, već i brzinu kojom se odvija interkonverzija.

Tabela 12: Sudbina oblika 2 suspendovanog u smešama MEK/voda .

[0131] Uticaj početne polimorfne kompozicije na sudbinu uzoraka je ispitan tako što je uravnotežen ili pojedinačni polimorfi ili jednaka smeša i u anhidrovanom MEK i THF, kao i u istiprastvaračima dopiranim sa 5% vode.

Tabela 13: Ravnoteža oblika 1 i 2, pojedinačno i kao smeše, u MEK i THF samoim, i u prisustvu vode.

Oblik XRPD

[0132] Dobijeni rezultati (tabela 13) otkrivaju da u anhidrovanim medijumima dva polimorfa zadržavaju svoj strukturni integritet, ako su prisutni pojedinačno (tabela 13, stavke 1, 2, 4 i 5). Neki manji dokazi prelaska su uočeni u THF na 10 °C (tabela 13, unos 4) koji mogu da se pripišu prisustvu tragova vlage u visoko higroskopnom rastvaraču. Međutim, smeše dva polimorfa transformisale su se u oblik 2 bilo u MEK ili u THF na obe temperature (tabela 13, stavke 3 i 6),, pokazujući da je ovaj oblik poželjan u anhidrovanim ili skoro anhidrovanim uslovima.

[0133] Rezultati uočeni kada je 5% vode pomešano sa dva rastvarača ukazuju na to da je dominacija dva oblika obrnuta pod ovim uslovima, uzimajući u obzir kinetičke faktore. U vodenom MEK (5% vode) pojedinačni polimorfi su ponovo nepromenjeni za vreme trajanja eksperimenta (tabela 13, stavke 7 i 8). Nasuprot tome, binarna polimorfna smeša konvertovala se u oblik 1 u ovom medijumu (tabela 13, unos 9).U vodenom THF (5% vode), dominacija oblika 1 kao najpoželjnijeg polimorfa je posebno očigledna. U ovom okruženju suspenzija oblika 1 je ostala nepromenjena (tabela 13, unos 10), u skladu sa ishodom uočenim za aq MEK pod istim uslovima.

[0134] Međutim, u THF dopiranom sa 5% vode, i suspenzija koja sadrži binarnu smešu, kao i ona sačinjena samo od polimorfa oblika 2, transformisane su u suspenzije koje sadrže samo oblik 1 (tabela 13, stavke 11 i 12).Ovi podaci su posebno iznenađujuće jer prisustvo vode, kao manje zastupljene komponente u ovim smešama, menja hijerarhiju stabilnosti, i uočava se da favorizuje oblik 2 kada je odsutna. Ovaj rezultat je neočekivan s obzirom na to da otkrivamo, na drugim mestima ovde, dokaze da je polimorf oblika 2 termodinamički stabilniji enantiotrop jedinjenja I u temperaturnom opsegu (5-10°C) ovog eksperimenta i ispod temperature od najmanje 70°C.

Komparativno farmakokinetičko profilisanje oblika 1 i 2 inhalacionom primenom kod pacova.

[0135] Studija je preduzeta kako bi se uporedio vremenski tok nepromenjenih koncentracija leka u plazmi nakon jedne inhalacione doze bilo oblika 1 ili oblika 2 kod pacova.

[0136] Muški RccHan<™>: WIST pacov je smatran pogodnom vrstom i sojem zbog toga što ga prihvataju regulatorne agencije. Inhalacioni put primene je izabran kako bi bili simulirani uslovi kliničke primene. U studiji je korišćeno ukupno 14 životinja (šest životinja po grupi sa dve rezervne životinje), starosti od 10 do 12 nedelja i težine od 306 do 341 g na početku tretmana lekovima. Tretman se sastojao od jednog inhalacionog izlaganja od 2 sata sa nebulizovanom formulacijom bilo mikronizovanog oblika 1 (98,94% čistoće) životinja grupe 1 ili mikronizovanog oblika 2 (98,10% čistoće) životinja grupe 2. Utvrđeno je da farmakokinetički parametri ova dva polimorfna oblika podržavaju farmakološke i toksikološki studije na životinjama i kliničke studije na čoveku.

[0137] Suspenzije su proizvedene tako što su prvo pripremljen koncentrovani rastvor surfaktanata (rastvor za vlaženje) i slani rastvor. Oni su zatim korišćeni za izradu vehikuluma. Slani rastvor je pripremljen na sledeći način. Natrijum hlorid (50 g) je odmeren u volumetrijsku bocu od 5000 mL, dopunjen do pune zapremine vodom, mešan magnetnom mešalicom 10 minuta, a zatim provučen kroz membranski filter od 0,22 μm. Rastvor za vlaženje je pripremljen na sledeći način. Lipoid S100 (10 g) je odmeren u Duran bocu od 2000 mL, dodato je 1000 g propilen glikola i smeša je mešana na Silverson mešalici opremljenoj sa 1" sitom sa visokim smicanjem, 1 min na 8000 rpm, a zatim provučen kroz membranski filter od 0,22 μm. Vozilo je pripremljeno na sledeći način. Rastvor za vlaženje (500 mL) prebačen je u volumetrijsku bocu od 5000 mL, slani rastvor je dodat do pune zapremine, mešan je magnetnim mešalicom 10 minuta, a zatim provučen kroz membranski filter od 0,22 μm.

[0138] 1000 mL serije sa 4 mg/mL suspenzije jedinjenja I je pripremljen na sledeći način. Jedinjenje I (4,00 g) je odmereno u malu čašu, dodato je 100 ml rastvora za vlaženje i smeša je mešana Silverson mešalicom opremljenom sa 1" sitom sa visokim smicanjem, 5 min na 8000 rpm. Smeša je zatim prebačena u Duran bocu od 5000 mL koristeći slani rastvor i mešana pomoću Silverson mešalice opremljene sa 1" sitom sa visokim smicanjem, 5 min na 8000 rpm.i, nakon čega je čuvana na temperaturi između 2 i 8°C. Suspenzije više ili niže snage (opseg 0,2 do 20 mg/mL) su pripremljene tako što je podešena ulazna težina API, po potrebi, za suspenzije sa više mg/mL ili daljim razblaživanje sa vehikulumom za suspenzije sa manje mg/mL. Sve formulacije su mešane magnetom najmanje 30 min, i vizuelno procenjene pre primene.

[0139] Pacovi su aklimatizovani na postupak doziranja inhalacijom tokom tri uzastopna dana pre doziranja. Životinje su tretirane ispitivanom supstancom inhalacionom primenom aerosola tokom 120 min preko izlaganja samo njuške, pri ciljnoj koncentraciji aerosola od 25,2 μg/L. Procene inhalirane doze na osnovu trajanja izlaganja od 2 sata i pretpostavljene telesne težine od 300 g izračunate su pomoću formule:

gde: C je koncentracija aerosola (μg/L); RMV je respiratorna zapremina u minuti (L/min); D je trajanje izlaganja (120 min), a BW je srednja telesna težina u grupi (kg). Srednje postignute koncentracije aerosola, zbirni podaci za procenjenu inhaliranu dozu i distribuciju čestica po veličini (PSD) su prikazani u nastavku teksta (tabela 14).

4

Tabela 14: Koncentracije aerosola u komori i procenjene inhalirane doze jedinjenja I postignute tokom inhalacione primene aerosola.

[0140] Kao što je prikazano u tabeli 14, ciljne koncentracije aerosola od 25,2 μg/L su izabrane kako bi se isporučile nominalne doze od 2,2 mg/kg. Postignuta je stvarna koncentracija aerosola od 28,8 μg/L oblika 1, čime je obezbeđena procenjena inhalirana doza od približno 2,48 mg/kg kod životinja grupe 1. Koncentracija aerosola postignuta za oblik 2 bila je 32,6 μg/L, čime je isporučena procenjena inhalirana doza od približno 2,82 mg/kg za životinje grupe 2.

[0141] Postignute koncentracije aerosola bile su blizu ciljne vrednosti, a procenjene inhalirane doze bile su 113% i 128% ciljne doze za grupe 1 i 2, redom. Distribucija čestica po veličini potvrdila je da su generisani aerosoli bili respirabilni za pacova.

[0142] Uzorci venske krvi (0,3 mL) uzeti su iz repne vene životinja i uzorci prikupljeni nakon doziranja (2 sata od početka primene doze), a nakon toga u trenucima 3, 4, 6, 8, 12, 24, 28, 32, 36 i 48 sati nakon tretmana. Uzorci su tretirani sa K2EDTA antikoagulansom, centrifugirani na 2000 g 10 min na 4°C, a zatim uskladišteni zamrznuti (-20°C ±10) dok su čekali da budu analizirani. Jedinjenje I je posle toga analizirano u uzorcima plazme pomoću LGC koristeći validirani LC-MS/MS metod.

Postupci ekstrakcije i analize

[0143] Uzorci plazme pacova su mešani vorteksom i alikvot od 25 μL je uklonjen i tretiran sa 12,5 μL internog standardnog radnog rastvora (koji sadrži 20 ng/mL jedinjenja 2) i 25 μL 10 mM aq rastvora amonijum formata. Smeša je vorteksovana 5 min na 1400 rpm, nakon čega je dodato 300 μL MTBE, a uzorak je zatim mešan 10 min. Nakon centrifugiranja na 3500 g 5 min alikvot od 150 μL organskog sloja je uklonjen i uparen do suva pod azotom na 50°C tokom približno 15 min. Ostatak je rekonstituisan u 100 μL smeše acetonitrila i vode (50:50) koja sadrži 0,1% mravlje kiseline i promešan vorteksom tokom 5 min na 1400 rpm. Uzorci pripremljeni na ovaj način su zatim analizirani pomoću validirane LC-MS/MS da bi se odredila originalna koncentracija jedinjenja I u plazmi.

[0144] LC sistem je obuhvatao Acquity Binary Solvent Manager, opremljen analitičkom kolonom Acquiti UPLC C8 (50 x 2,1 mm), koja se održava na nominalnoj temperaturi od 40°C. Uzorci su analizirani tokom vremena od 2,3 min elucijom pomoću gradijenta (tabela 15) koristeći 0,1% mravlju kiselinu u acetonitrilu (mobilna faza A) i 0,1% mravlju kiselinu u vodi (mobilna faza B) pri protoku od 0,8 mL/min.

Tabela 15: HPLC profil elucije sa gradijentom.

[0145] Jedinjenje I je korišćeno kao referentni standard i tetra deutero derivat jedinjenje 2 je korišćen kao interni standard. Jedinjenje 2 je: 4-(4-(4-(((3R,5R)-5-((1H-1,2,4-triazol-1-il)metil)-5-(2,4-difluorofenil)tetrahidrofuran-3-il)metoksi) 3-metilfenil)piperazin-1-il)-N-(4-fluorofenil-2,3,5,6-d4)benzamid.

[0146] Sva kontrola instrumenta, prikupljanje podataka, integracija i skladištenje površine pikova izvršeno je pomoću MassLynx (verzija 4.1). Odgovor masenog spektrometra (odnos površine pika analita prema internom standardu) za svaki kalibracioni standarda izračunat je pomoću Watson LIMS (verzija 7.2) i nanoesen na grafik nasuprot nominalne (pripremljene) koncentracije. Ponderisana (1/x<2>) linearna regresiona analiza najmanjih kvadrata je korišćena za izračunavanje jednačine kalibracione krive. Koncentracije jedinjenja I u uzorcima su preračunate iz kalibracionih krivih do 3 značajne cifre. Za dalja izračunavanja je korišćen Microsoft Excel 2010. Svi procenti su prikazani sa jednim decimalnim mestom.

[0147] Farmakokinetička analiza je izvršena na Phoenix WinNonlin. Utvrđene su maksimalne srednje koncentracije u plazmi (Cmax) i njihovo vreme pojavljivanja (Tmax). Područja pod srednjim krivuljama koncentracije i vremena u plazmi do vremena poslednjeg kvantifikovanog uzorka (AUCt) procenjena su linearnim trapezoidnim pravilom. Nije bilo neželjenih efekata supstance leka nakon njegove primene, a serijski uzorci krvi uzeti su do 48 sati nakon početka izlaganja inhalacijom.

[0148] Srednji farmakokinetički parametri za dva polimorfa nakon njihove inhalacijske primene pacovima su sumirani u Tabela 16 i detaljnije opisano u nastavku.

Tabela 16: Srednja vrednost farmakokinetičkih parametara za oblike 1 i 2 jedinjenja I nakon njihove inhalacione primene kod pacova.

4

Koncentracije u plazmi

[0149] Koncentracije leka u plazmi nakon inhalacione primene oblika 1 i 2 ostale su kvantitativne do 48 sati nakon početka izlaganja za obe grupe i prikazane su u nastavku ( tabele 17 i 18 redom). Srednji profili koncentracije u plazmi i vremena izvedeni iz njih su grafički predstavljeni (sl.19 i 20 za oblike 1 i 2, redom).

Tabela 17: Koncentracije leka u plazmi nakon inhalacione primene oblika 1 kod mužjaka pacova na nominalnom nivou doze od 2,2 mg/kg.

uzorka.

Tabela 18: Koncentracije leka u plazmi nakon inhalacione primene oblika 2 kod mužjaka pacova na nominalnom nivou doze od 2,2 mg/kg.

[0150] Srednje koncentracije u plazmi oblika 1 (grupa 1) povećale su se na maksimum 6 sati nakon početka izlaganja i nakon toga su se stalno smanjivale do poslednjeg vremena uzorkovanja, 48 sati nakon početka izlaganja. Srednja vrednost Cmaxje bila 4,95 ng/mL i srednja vrednost AUCtje bila 122 ng.h/mL za oblik 1. Srednje vrednosti koncentracije u plazmi oblika 2 povećale su se na maksimum, 6 sati nakon početka izlaganja, a nakon toga su se stalno smanjivale sve do 48 sati nakon početka izlaganja. Srednja vrednost Cmaxje bila 8,59 ng/mL i srednja vrednost AUCtje bila 230 ng.h/mL za oblik 2. Oba polimorfa su imala slične Tmaxvrednosti, ali pojedinačne srednje vrednosti za koncentraciju u plazmi bile su većeg reda veličine u svih 11 trenutaka uzorkovanja u grupi pacova doziranih sa oblikom 2, u poređenju sa podacima za oblik 1. Shodno tome, Cmaxi AUCt vrednosti normalizovane za dozu su bile 1,5 i 1,7 puta veće, redom, za oblik 2.

Relativna bioraspoloživost

[0151] Relativna bioraspoloživost (RF) dva polimorfa nakon primene inhalacijom izračunata je pomoću formule:

[0152] AUCt vrednosti za polimorf oblika 2, normalizovane za dozu, (tabela 16) ukazuju na relativnu bioraspoloživost od 166% u odnosu na oblik 1 nakon inhalacione primene kod pacova.

[0153] Ova studija otkriva da su oba kristalna oblika bila sistemski dostupna putem inhalacione rute i da je izlaganje trajalo tokom perioda do 48 sati nakon početka primene. Međutim, primetno je da je oblik 2 (sl. 20) dao dosledno veće sistemske koncentracije leka

4

tokom 48 sati PK profila nego oblik 1 (sl.19).Vrednosti Cmaxi AUCtnormalizovane za dozu, za polimorf oblika 2 su približno 1,5 i 1,7 puta veće, redom, nego za oblik 1.

[0154] S obzirom na njegovu superiornu bioraspoloživost, može se očekivati da će polimorf oblika 2 biti od koristiu lečenju mikoza gde je potrebno brzo rastvaranje i pojačavanje koncentracije leka na mestu terapeutskog delovanja. izgleda da je tranzicija oblika 2 u oblik 1 sprečena u vodenoj suspenziji, iako se smatra da je oblik 2 metastabilan u ovoj sredini, kao što je razmatrano prethodno u tekstu. Stoga je polimorf oblika 2 posebno pogodan za primenu inhalacijom kao vodena suspenzija.

[0155] Može se očekivati da će oblik 1 biti od koristi u lečenju mikoza, kao što je prikazano sistemskom bioraspoloživošću ovog polimorfne forme. Pored toga, može se očekivati da će polimorf oblika 1 biti od koristi i u drugim formulacijama koje nisu vodene suspenzije, kao što su kreme i pesari. Ovakva primena može da bude od koristi u prevenciji mikoza kod osoba koje su u riziku da budu zaražene mikozama, kao što su one koje pogađaju na kožu i druga mesta koja mogu da se doziraju topikalno.

Kratak pregled podataka

[0156] Patentna prijava tkriva dva nova polimorfna oblika jedinjenja I: oblik 1 i oblik 2. Oba oblika imaju dobru termičku stabilnost o čemu svedoče njihove visoke tačke topljenja (vidi tabelu 7). Dodatno, oba polimorfa imaju prihvatljivu bioraspoloživost kada se primenjuju kao vodene suspenzije inhalacijom, iako je bioraspoloživost oblika 2 upadljivo veća nego oblika 1 (videti podatke o relativnoj bioraspoloživosti predstavljene ranije u tekstu). Oba kristalna oblika su podložna izmeni mikronizacijom, kako bi dali distribucije čestica po veličini koje su kompatibilne sa inhalacionom primenom (vidi sl. 10 i 13).Očekuje se da će polimorf oblika 1 biti posebno pogodan za upotrebu u formulacijama koje nisu vodene suspenzije. Polimorf oblika 2 je posebno pogodan za upotrebu u formulacijama vodenih suspenzija, kao što su one namenjene za primenu inhalacijom.

[0157] Kroz specifikaciju i patentne zahteve koji slede, osim ako kontekst ne zahteva drugačije, smatraće se da reč 'sadrže', i varijacije kao što su 'sadrži' i 'koji sadrži', impliciraju uključivanje navedenog celog broja, koraka, grupe celih brojeva ili grupe koraka, ali ne isključivanje bilo kog drugog celog broja, koraka, grupe celih brojeva ili grupe koraka.

[0158] Pronalazak obuhvata sve kombinacije poželjnih i poželjnijih grupa i pogodnih i pogodnijih grupa i primera izvođenja grupa koje se navode prethodno u tekstu.

4

Literatura

[0159] Burger A. and Ramburger R. On the polymorphism of pharmaceuticals and other molecular crystals. I Theory of Thermodynamic Rules. Mikrochim. Acta, 1979, 72, 259-271.

[0160] Sunose M., Colley T.C., Ito K., Rapeport G. and Strong P. WO 2016/087878, 9 Jun 2016; PCT/GB2015/053731 A1, 4 Dec 2015.

[0161] Colley T.C., Ito K., Rapeport G., Strong P., Murray P.J., Onions S.T. and Sunose M., WO 2016/087880 A1, 9 Jun 2016; PCT/GB2015/053733, 4 Dec 2015.

[0162] Colley T., Sehra G., Daly L., Kimura G., Nakaoki T., Nishimoto Y., Kizawa Y., Strong P., Rapeport G. and Ito K. Antifungal synergy of a topical triazole, PC945, with a systemic triazole against respiratory Aspergillus fumigatus infection. Nature Scientific Reports, 2019, 9:9482.

[0163] Colley T., Alanio A., Kelly, S.L., Sehra G., Kizawa Y., Warrilow A.G.S., Parker J.E., Kelly D.E., Kimura G., Anderson-Dring L., Nakaoki T., Sunose M., Onions S., Crepin D., Lagasse F., Critall M., Shannon J., Cooke M., Bretagne S., King-Underwood J., Murray J., Ito K., Strong P., Rapeport G. In Vitro and In Vivo Antifungal Profile of a Novel and Long-Acting Inhaled Azole on Aspergillus fumigatus Infection. Antimicrob. Agents Chemother., 2017, 61:e02280-16.

[0164] Shivaprakash M., Rudramurthy S.M., Colley T., Abdolrasouli A., Ashman J., Dhaliwal M., Kaur H., Armstrong-James D., Strong P., Rapeport G., Schelenz S., Ito K. and Chakrabarti A. In vitro antifungal activity of a novel topical triazole PC945 against emerging yeast Candida auris. J. Antimicrob. Chemother., 2019, 74(10); 2943-2949.

[0165] Kimura G., Nakaoki T., Colley T., Rapeport G., Strong P., Ito K., Kizawa Y. In vivo Biomarker Analysis of the Effects of Intranasally Dosed PC945, a Novel Antifungal Triazole, on Aspergillus fumigatus Infection in immunocompromised mice. Antimicrob. Agents Chemother., 2017, 61:e00124-17.

4

Claims (15)

1. Patentni zahtevi 1. Jedinjenje formule (I):

   koje je: 4-(4-(4-(((3R,5R)-5-((1H-1,2,4-triazol-1-il)metil)-5-(2,4-difluorofenil)tetrahidrofuran-3-il)metoksi)-3-metilfenil)piperazin-1-il)-N-(4-fluorofenil)benzamid u kristalnom obliku, gde je kristalni oblik polimorfni oblik 1, i pri čemu kristalni oblik ima: (a) obrazac rendgenske difrakcije praha koji sadrži sedam pikova na (± 0,2) 7,0, 7,4, 7,9, 18,2, 19,7, 20,8 i 24,7 stepeni 2-teta mereno korišćenjem Cu Kα zračenja; i/ili (b) dimenzije jedinične ćelije od 16,80 Å, 23,58 Å i 25,58 Å, i α, β i γ uglove od 90°.
2. 2. Jedinjenje formule (I):

   koje je: 4-(4-(4-(((3R,5R)-5-((1H-1,2,4-triazol-1-il)metil)-5-(2,4-difluorofenil)tetrahidrofuran-3-il)metoksi)-3-metilfenil)piperazin-1-il)-N-(4-fluorofenil)benzamid u kristalnom obliku, gde je kristalni oblik polimorfni oblik 2, i pri čemu kristalni oblik ima: (a) obrazac rendgenske difrakcije praha koji sadrži šest pikova na (± 0,2) 10,8, 17,0, 20,3, 22,7, 23,9 i 24,3 stepeni 2-teta, mereno korišćenjem Cu Kα zračenja; i/ili (b) dimenzije jedinične ćelije od 16,81 Å, 5,65 Å i 35,56 Å, i α ugao od 90°, β ugao od 101,54° i γ ugao od 90°.
3. 3. Kristalni oblik jedinjenja prema patentnom zahtevu 1 ili patentnom zahtevu 2, za upotrebu kao farmaceutik u kombinaciji sa drugim ili dodatnim aktivnim sastojkom. 4
4. 4. Farmaceutska kompozicija koja sadrži kristalni oblik jedinjenja prema patentnom zahtevu 1 ili patentnom zahtevu 2, opciono u kombinaciji sa jednim ili više farmaceutski prihvatljivih razblaživača ili nosača.
5. 5. Farmaceutska kompozicija prema patentnom zahtevu 4, naznačena time što je kristalni oblik jedinjenja prema patentnom zahtevu 1 ili patentnom zahtevu 2 u obliku čestica suspendovanih u vodenom medijumu.
6. 6. Farmaceutska kompozicija prema patentnom zahtevu 5, naznačena time što vodeni medijum sadrži najmanje 95% vode, poželjno najmanje 99% vode
7. 7. Farmaceutska kompozicija prema bilo kom od patentnih zahteva 4 do 6, naznačena time što vodeni medijum sadrži naelektrisani agens za podešavanje toničnost, koji je je poželjno natrijum hlorid.
8. 8. Farmaceutska kompozicija prema bilo kom od patentnih zahteva 4 do 7, naznačena time što vodeni medijum sadrži: (i) ko-rastvarač, poželjno propilen glikol; i/ili (ii) surfaktant, poželjno Lipoid S100.
9. 9. Farmaceutska kompozicija prema bilo kom od patentnih zahteva 4 do 8, koja sadrži drugi ili dodatni aktivan sastojak.
10. 10. Kristalni oblik jedinjenja za upotrebu prema patentnom zahtevu 3, pri čemu je drugi ili dodatni aktivni sastojak odabran iz grupe koja se sastoji od: anti-fungalnih agenasa (poželjno vorikonazola ili posakonazola), amfotericina B, ehinokandina (poželjno kaspofungina), inhibitora 3-hidroksi-3-metil-glutaril-CoA reduktaze (poželjno lovastatin, pravastatin ili fluvastatin), kandicidina, filipina, hamicina, natamicina, nistatina, rimocidina, bifonazola, butokonazola, klotrimazola, ekonazola, fentikonazola, izokonazola, ketokonazola, lulikonazola, mikonazola, omokonazola, oksikonazola, sertakonazola, sulkonazola, tiokonazola, albakonazola, efinakonazola, epoksikonazola, flukonazola, izavukonazola, itrakonazola, propikonazola, ravukonazola, terkonazola, abafungina, amorolfina, butenafina, naftifina, terbinafina, anidulafungina, mikafungina, benzojeve kiseline, ciklopiroksa, flucitozina (5-fluorocitozin), griseofulvina, tolnaftata i undecilenske kiseline. 4
11. 11. Kristalni oblik jedinjenja prema patentnom zahtevu 1 ili patentnom zahtevu 2 ili farmaceutska kompozicija prema bilo kom od patentnih zahteva 4 do 9, za upotrebu kao medikament.
12. 12. Kristalni oblik jedinjenja prema patentnom zahtevu 1 ili patentnom zahtevu 2 ili farmaceutska kompozicija prema bilo kom od patentnih zahteva 4 do 9, za upotrebu u lečenju mikoza ili za upotrebu u prevenciji ili lečenju bolesti povezane sa mikozama.
13. 13. Kristalni oblik jedinjenja ili farmaceutska kompozicija za upotrebu prema patentnom zahtevu 12, naznačen time što je mikoza uzrokovana sa: (i) Aspergillus spp.; (ii) Aspergillus fumigatus ili Aspergillus pullulans, poželjno Aspergillus fumigatus; (iii) azol-rezistentnim Aspergillus fumigatus; ili (iv) Candida spp.,poželjno Candida albicans ili Candida glabrata; Rhizopus spp.,poželjno Rhizopus orizae; Cryptococcus spp.,poželjno Cryptococcus neoformans; Chaetomium spp.,poželjno Chaetomium globosum; Penicillium spp., poželjno Penicillium chrysogenum ili Trichophyton spp., poželjno Trichophiton rubrum.
14. 14. Postupak za pripremanje jedinjenja I u kristalnom obliku, naznačen time što je kristalni oblik polimorfni oblik 2 prema patentnom zahtevu 2, koji obuhvata korake kristalizacije jedinjenja I kao polimorfnog oblika 2 iz rastvora jedinjenja I u nominalno suvom organskom rastvaraču, pri čemu je rastvarač: (i) odabran iz grupe koja se sastoji od MIBK, THF, PrOAc, EtOH, DME, MeOH, MeCN, MeNO2, n-heptana, Et2O, IPA, MEK, acetona, TBME i i-BuOH; (ii) smeša koja sadrži dva ili više rastvarača odabrana iz grupe koja se sastoji od MIBK, THF, PrOAc, EtOH, DME, MeOH, MeCN, MeNO2, n-heptana, Et2O, IPA, MEK, acetona, TBME i i-BuOH; (iii) smeša THF i toluena; ili (iv) smeša THF i TBME.
15. 15. Postupak prema patentnom zahtevu 14, naznačen time što je rastvarač smeša THF i TBME.