RS66485B1 - Pogonska jedinica - Google Patents

Description

Opis

[0001] Predmetni pronalazak se odnosi na pogonsku jedinicu za zatvaranje krila vrata ili prozora, koja sadrži skladište energije za obezbeđivanje sile zatvaranja za zatvaranje krila, posebno zatvarajuću oprugu, uređaj za prigušivanje koji deluje suprotno sili zatvaranja, a koji uključuje elektromotor koji može raditi kao generator i koji se može povezati sa elementom za aktivaciju pogonske jedinice, kao i kontrolnu jedinice za aktiviranje elektromotora.

[0002] Ovakve pogonske jedinice se naročito koriste na vratima i kapijama kako bi se određeno krilo vrata ili kapije automatski zatvorilo nakon što je prethodno ručno otvoreno i potom pušteno. Često je komponenta pogonske jedinice koja obezbeđuje silu zatvaranja pričvršćena na gornji rub krila vrata i povezana preko jedne ili više poluga sa ležajnim elementom postavljenim iznad krila vrata, poput šine za vođenje ili zakretnog ležaja. Međutim, može se desiti i da je ležajni element pričvršćen na krilo vrata, a pogonska jedinica je pričvršćena na okvir, zid ili plafon.

[0003] Kontrolna jedinica može sadržati jedan ili više prekidača i biti konstruisana tako da kontroliše ili reguliše prigušenje selektivnim kratkim spajanjem i prekidanjem klema motora elektromotora, čime se omogućava modulacija širine impulsa struje motora, kao što je opisano u DE 102015200284 B3. Ovakva modulacija širine impulsa struje motora omogućava, na primer, održavanje željenog vremena zatvaranja bez obzira na temperaturu i efekte starenja.

[0004] U DE 42 31 984 A1 opisan je elektromehanički pogon za rotirajuća vrata, koji za proces zatvaranja koristi energiju uskladištenu u opružnom elementu i istovremeno upravlja zupčastim motorom, koji se koristi za otvaranje, u regulisanom generatorskom režimu tokom zatvaranja.

[0005] U US 2009/265992 A1 opisan je pogon za vrata sa motorom koji otvara vrata suprotno sili opruge i senzorom položaja vrata za prenos signala koji pokazuje položaj vrata.

[0006] US 2010/242368 A1 prikazuje pogon za vrata sa krakom koji se pruža iz pogona vrata i motorom koji pomera krak kako bi pomerio vrata između zatvorenog i otvorenog položaja, kao i između otvorenog i zatvorenog položaja. Senzor struje generiše signal koji odgovara struji ka motoru. Senzor položaja povezan sa krakom vrata generiše signal položaja koji odgovara položaju vrata u odnosu na okvir. Kontrolna jedinica komunicira sa senzorom i motorom. Kontrolna jedinica upravlja strujom motora u zavisnosti od signala struje i signala položaja.

[0007] Kupci zatvarača za vrata i sličnog postaju sve zahtevniji i posebno žele dodatno poboljšanje udobnosti rukovanja i prolaska kroz vrata.

[0008] Rešenje ovog zadatka ostvaruje se pogonskom jedinicom sa karakteristikama zahteva 1.

[0009] Prema ovom pronalasku, kontrolna jedinica je dizajnirana da definiše ciljnu putanju, koja određuje položaj krila ili brzinu zatvaranja krila u zavisnosti od vremena i da aktivira elektromotor za prigušivanje kretanja zatvaranja krila na osnovu definisane ciljne putanje. Podešavanjem toka zatvaranja moguće je, u okviru mogućnosti upravljanja motorom, prilagoditi željeno ponašanje pri zatvaranju vrata. Na taj način omogućava se prilagođeno zatvaranje vrata u zavisnosti od situacije. Udobnost prolaska kroz određena vrata je time značajno povećan. Kontrolna jedinica može biti posebno konstruisana za regulaciju položaja krila ili brzine zatvaranja krila u skladu sa ciljnom putanjom, dakle može vršiti ili regulaciju položaja ili regulaciju brzine na osnovu ciljne putanje. Ciljna putanja može naročito navesti ugaoni položaj krila ili ugaonu brzinu krila u zavisnosti od vremena. Dalja izvođenja pronalaska navedena su u zavisnim zahtevima, opisu, kao i priloženim crtežima.

[0010] Prema ovom pronalasku, kontrolna jedinica je konstruisana tako da pri definisanju ciljne putanje uzima u obzir dozvoljeni opseg, koji je određen sa dve granične krive. Dakle, kontrolna jedinica omogućava samo one ciljne putanje koje se mogu ostvariti u okviru upravljanja motorom. Jedna od graničnih krivih može proizilaziti izostavljanjem bilo kakvog prigušivanja, dok druga granična kriva može proizilaziti usled maksimalnog prigušivanja tokom celog procesa zatvaranja.

[0011] Granične krive mogu biti određene u zavisnosti od zadate putanje kretanja za zatvaranje krila, posebno u odnosu na ciljno vreme zatvaranja i/ili ciljnu krajnju brzinu. U ovom obliku realizacije, kontrolna jedinica ne samo da osigurava poštovanje željenog toka zatvaranja, već i održavanje važnih ukupnih parametara, nezavisno od spoljašnjih uticaja.

[0012] Prema pronalasku, granične krive su dodatno određene na osnovu utvrđenog početnog položaja krila koje se zatvara, maksimalne sile prigušivanja prigušne jedinice i regulacione rezerve. Time se dodatno ograničava opseg dozvoljenih ciljnih putanja uz povećanje pouzdanosti upravljanja.

[0013] Kontrolna jedinica može biti konstruisana tako da bira ciljnu putanju iz skupa diskretnih ciljnih putanja na osnovu kriterijuma izbora. Ovo omogućava posebno jednostavno i brzo upravljanje, jer nije potrebno izračunavati ciljnu putanju. Pre svega nije neophodno da kontrolna jedinica bude projektovana za visok računarski napor. Diskretne ciljne putanje mogu biti sačuvane u memoriji kontrolne jedinice ili u eksternoj memoriji.

[0014] Ciljne putanje iz skupa diskretnih ciljnih putanja mogu biti iste u pogledu bar jednog zadatog parametra, dok se mogu razlikovati u pogledu bar jednog varijabilnog parametra. Zadata vrednost može, na primer, biti zadati tok kretanja, poput vremena zatvaranja. Kao varijabilni parametri mogu se uzeti u obzir početni nagib putanje, krajnji nagib putanje ili oblikovni faktor putanje.

[0015] Prema daljem obliku realizacije ovog pronalaska, kontrolna jedinica je konstruisana tako da određuje ciljnu putanju u zavisnosti od trenutnog datuma, tačnog vremena i/ili aktuelnog dana u nedelji. Na primer, u vremenskim periodima kada se očekuje veća frekvencija prolaska kroz vrata, može se odabrati sporiji proces zatvaranja u poređenju sa periodima kada se očekuje manja frekvencija prolaska.

[0016] Prema još jednom obliku izvođenja ovog pronalaska, kontrolna jedinica je konstruisana tako da određuje ciljnu putanju u zavisnosti od utvrđenog parametra okruženja, posebno temperature, temperaturne razlike i/ili vazdušnog pritiska. Na primer, pri niskim temperaturama i/ili velikoj temperaturnoj razlici između unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora, može se zadati relativno brzo zatvaranje vrata. U slučaju prisustva pritiska vetra, može biti korisno povećati brzinu zatvaranja ili krajnju brzinu kako bi se osiguralo potpuno zatvaranje vrata.

[0017] Kontrolna jedinica može biti konstruisana tako da određuje ciljnu putanju u zavisnosti od učestalosti prethodnih otvaranja krila u određenom vremenskom periodu. Drugim rečima, zatvaranje krila može se prilagoditi trenutnoj frekvenciji prolaska kroz vrata. Posebno je korisno da krilo ostane duže otvoreno kada je frekvencija prolaska visoka nego kada je frekvencija prolaska niža.

[0018] Prema daljem obliku realizacije pronalaska, kontrolna jedinica je konstruisana tako da određuje ciljnu putanju u zavisnosti od maksimalnog otvaranja krila, brzine otvaranja krila i/ili oblika stvarne putanje krila tokom prethodnog otvaranja. Na primer, može biti predviđeno da se krilo duže zadrži u otvorenom položaju ako je prethodno bilo potpuno otvoreno. Nasuprot tome, relativno brzo zatvaranje može biti predviđeno u slučaju nepotpunog otvaranja krila.

[0019] Takođe može biti predviđeno da kontrolna jedinica sadrži sredstva za komunikaciju sa kontrolnom jedinicom druge pogonske jedinice i da je konstruisana da određuje ciljnu putanju u zavisnosti od radnog stanja te druge pogonske jedinice. Kontrolna jedinica može, na primer, odložiti zatvaranje vrata ako se susedna vrata otvaraju, dok su predmetna vrata još uvek otvorena ili delimično otvorena. Na taj način, osoba koja je otvorila susedna vrata može proći kroz predmetna vrata bez potrebe da ih ponovo otvara.

[0020] Prema još jednom obliku izvođenja pronalaska, kontrolna jedinica je konstruisana tako da određuje ciljnu putanju u zavisnosti od kriterijuma za sprečavanje nesreća. Na primer, kontrolna jedinica može, odgovarajućim definisanjem ciljne putanje, osigurati da maksimalna kinetička energija krila ne pređe kritičnu granicu.

[0021] Prema ovom pronalasku, kontrolna jedinica je konstruisana tako da pre svakog zatvaranja vrata ponovo određuje ciljnu putanju. Na taj način, zatvaranje krila sa pogonskom jedinicom nije trajno unapred određeno, kao kod hidrauličkih zatvarača vrata, već se može prilagođavati u zavisnosti od primene i situacije.

[0022] Nadalje kontrolna jedinica može biti konstruisana tako da po potrebi ponovo određuje ciljnu putanju i tokom već započetog procesa zatvaranja. Ova dinamička prilagodljivost zatvaranja može biti korisna u mnogim situacijama, na primer, kada se detektuje otpor pri zatvaranju kontrolna jedinica može povećati brzinu zatvaranja kako bi osigurala pouzdano zatvaranje vrata.

[0023] U osnovi kontrolna jedinica bi mogla biti konstruisana i tako da trajno određuje ciljnu putanju u zavisnosti od bar jednog konfiguracionog parametra. Konfiguracioni parametar može na primer biti izabran od strane instalatera prilikom ugradnje pogonske jedinice, na primer, pomoću jednog ili više upravljačkih elemenata.

[0024] Jedno specifično izvođenje ovog pronalaska predviđa da kontrolna jedinica može naučiti ciljnu putanju na osnovu ručno izvedenog zatvaranja vrata. Tokom instalacije, monter može ručno zatvoriti krilo na način koji odgovara ciljnom automatskom zatvaranju. Ovo omogućava naročito jednostavno i precizno zadavanje načina zatvaranja vrata.

[0025] Kontrolna jedinica može biti konstruisana tako da pri aktivaciji elektromotora na osnovu zadate ciljne putanje vrši interpolaciju među potpornim tačkama ciljne putanje. Ovo omogućava izuzetno precizno upravljanje.

[0026] Alternativno, kontrolna jedinica može biti konstruisana tako da učitava ciljnu putanju iz tabele za proveru. Računarski napor je ovde minimalan.

[0027] Kontrolna jedinica može biti konstruisana tako da preračunava ciljnu putanju u ciljni tok rotacije osovine motora elektromotora ili izlazne osovine pogonske jedinice i da aktivira elektromotor na osnovu ciljnog toka rotacije. Na ovaj način moguće je uzeti u obzir prenosni odnos motornih zupčanika i/ili šipki zatvarača vrata pri upravljanju i tako sprovesti upravljanje na način da položaj krila direktno odgovara zadatoj putanji.

[0028] Pronalazak se takođe odnosi na postupak za zatvaranje krila vrata ili prozora pomoću pogonske jedinice, koja uključuje energetsko skladište za obezbeđivanje sile zatvaranja za zatvaranje krila, uređaj za prigušivanje koji deluje suprotno sili zatvaranja, a koji obuhvata elektromotor koji može raditi kao generator i koji se može povezati s aktivacionim elementom pogonske jedinice, i kontrolnu jedinicu za aktivaciju elektromotora, pri čemu se koristi pogonska jedinica kao što je prethodno opisana.

[0029] Prema pronalasku određuje se ciljna putanja, koja definiše položaj krila ili brzinu zatvaranja krila u zavisnosti od vremena, a upravljanje elektromotorom za prigušivanje pokreta zatvaranja krila sprovodi se na osnovu utvrđene ciljne putanje.

[0030] Pronalazak će u nastavku biti opisan primerima uz upućivanje na crteže.

Slika 1 prikazuje šematski prikaz zatvarača vrata prema pronalasku.

Slika 2 je blok dijagram koji prikazuje regulaciju položaja zatvarača vrata prikazanog na slici 1.

Slika 3 je blok dijagram koji prikazuje regulaciju brzine zatvarača vrata prikazanog na slici 1. Slika 4 je dijagram koji pokazuje opseg dopuštenih putanja krila vrata.

Slika 5 prikazuje opseg dopuštenih putanja krila vrata ograničen dodatnim uslovima.

Slika 6 prikazuje dodatno ograničen opseg dopuštenih putanja krila vrata.

Slika 7 prikazuje još uži opseg dopuštenih putanja krila vrata, ograničen regulacionom rezervom.

Slika 8 prikazuje skup diskretnih ciljnih putanja za krilo vrata.

Slika 9 prikazuje dva zatvarača vrata prema pronalasku koja međusobno komuniciraju.

[0031] Zatvarač vrata 1 prikazan na slici 1 ima kućište 3, unutar kojeg je smešteno mehaničko skladište energije u obliku zatvarajuće opruge 28 i kočioni uređaj 20. Zatvarajuća opruga 28 se prilikom ručnog otvaranja rotirajućeg krila 5 vrata puni potencijalnom energijom, koja oslobođeno krilo vrata 5 ponovo zatvara. Kočioni uređaj 20 prigušuje kretanje 5 krila vrata i obuhvata elektromotor 22, koji može da radi kao generator, čija se osovina 24 motora može okretati usled kretanja krila 5 vrata , pri čemu se na njegovim, ovde neprikazanim, priključnim klemama stvara napon zavisan od kretanja, koji se primenjuje na kočiono strujno kolo. Kočiono strujno kolo sadrži jedan ili više prekidača pomoću kojih se kleme motora mogu kratko spojiti. Elektronska kontrolna jedinica 10, koja je predviđena za aktiviranje elektromotora 22, sprovodi impulsno širinsku modulaciju struje motora i podešava efektivnu kočionu silu za prigušivanje kretanja krila 5 vrata. Poželjno kontrolna jedinica 10 sadrži mikrokontroler. Elektromotor 22 je po mogućnosti izveden kao motor jednosmerne struje sa stalnim magnetnim pobuđivanjem. Impulsno širinska modulacija može se pre svega izvesti tako kao što je opisano u DE 102015200284 B3.

[0032] U primeru izvođenja prikazanom na slici 1, kućište 3 je fiksno montirano na gornju levu rubnu oblast krila 5 vrata. Osovina 24 motora elektromotora 22 povezana je preko prenosnika 26 sa izlaznom osovinom 27, koja je spojena sa kliznim krakom 7. Klizni krak 7 na svom slobodnom kraju ima klizač 7.1, koji se vodi unutar montirane klizne šine 9. Pri otvaranju i zatvaranju krila vrata 5, se preko prenosnika 26 osovina motora 24 elektromotora 22 se okreće. Umesto kombinacije kliznog kraka 7 i klizne šine 9, mogao bi se koristiti i mehanizam makazaste poluge, čiji je jedan kraj smešten u čvrsto montiranom zglobnom ležištu.

[0033] Kontrolna jedinica 10 je konstruisana tako da definiše ciljnu putanju, koja navodi ugao α otvaranja krila 5 vrata u zavisnosti od vremena t. Prigušivanje pokreta zatvaranja krila 5 vrata pomoću elektromotora 22 sprovodi se u skladu sa definisanom ciljnom putanjom. Regulacija se sprovodi prema opšte poznatim principima, na primer, pomoću regulatora 14 položaja, kao što je prikazano na slici 2, ili pomoću regulatora 16 brzine, kao što je prikazano na slici 3. Na slikama 2 i 3, oznaka αM(t) označava stvarni ugaoni položaj osovine 24 motora ili izlazne osovine 27 u funkciji vremena, ωM(t) označava stvarnu ugaonu brzinu osovine 24 motora ili izlazne osovine 27 u funkciji vremena, α(t) označava ugaoni položaj krila 5 vrata u funkciji vremena, αMS(t) označava ciljni ugaoni položaj osovine 24 motora ili izlazne osovine 27 u funkciji vremena i ωMS(t) označava ciljnu ugaonu brzinu osovine 24 motora ili izlazne osovine 27 u funkciji vremena. Definisanje zadate putanje može obuhvatiti interpolaciju unapred definisanih potpornih tačaka. Alternativno, ciljna putanja može se očitati iz tabele za proveru. Kontrolna jedinica 10 unutar oblasti putanja koje su tehnički izvodljive definiše one koje idu uz određeni nivo komfora pri prolasku kroz vrata.

[0034] Pošto je zatvarač 1 vrata prikazan na slici 1 izveden autonomno, kočioni uređaj 20 može samo da koči krilo 5 vrata, ali ne i da ga ubrzava ili zadrži u određenom položaju. Pored toga, konstrukcija zatvarača 1 vrata, usled neizbežnih gubitaka usled trenja, ne dopušta proizvoljno veliku kočionu silu. Ove i slične okolnosti ograničavaju izbor putanja koje kontrolna jedinica 10 može koristiti za prigušivanje kretanja zatvaranja krila 5 vrata . Na slici 4 je prikazan prvi dozvoljeni opseg 33 mogućih putanja u dijagramu ugao otvaranja – vreme. Oznaka α0označava početni ugao, tminminimalno vreme zatvaranja, a tmaxmaksimalno vreme zatvaranja. Gornja granična kriva 35 prvog dozvoljenog opsega 33 određena je time što je predviđeno maksimalno prigušivanje, što znači da su kleme motora elektromotora 22 tokom celog procesa zatvaranja kratko spojene. Donja granična putanja 37 određena je time što uopšte nije predviđeno prigušivanje, što znači da su kleme motora elektromotora 22 tokom celog procesa zatvaranja odvojene.

[0035] Ako se postavi zahtev da krilo 5 vrata dostigne zatvoreni položaj sa krajnjom ugaonom brzinom ωe, izbor mogućih putanja se ograničava na drugi dozvoljeni opseg 43 prikazan na slici 5. Segment 45 granične krive proizlazi iz toga što krilo 5 vrata počinje pri α0sa početnom ugaonom brzinom 0 i tokom zatvaranja se prigušuje maksimalno mogućim kočionim momentom. Segment 45 granične krive proizlazi iz toga što se zatvoreni položaj postiže sa krajnjom ugaonom brzinom ωe, a prelaz na graničnu krivu 45 je bez teškoća.

[0036] Segment 49 granične krive proizlazi iz toga što krilo 5 vrata počinje pri α0sa početnom ugaonom brzinom 0 i nije prigušeno, tako da je ubrzanje maksimalno. Segment 51 granične krive proizlazi iz toga što se zatvoreni položaj postiže ciljnom krajnjom ugaonom brzinom ωe, a prelaz na graničnu krivu 49 je bez teškoća. U odnosu na prvi dozvoljeni opseg 33, vremenski trenuci za početak i kraj zatvaranja pomeraju se sa vremena tmini tmaxna vremena t1mini t1max.

[0037] Ako se dodatno postavi zahtev da krilo 5 vrata dostigne zatvoreni položaj sa krajnjom ugaonom brzinom ω3nakon unapred definisanog vremena zatvaranja t1, dobija se dodatno ograničen treći dozvoljeni opseg 53, kao što je prikazano na slici 6. Segment 55 granične krive proizlazi iz toga što krilo vrata 5 potpuno neprigušeno dostiže zatvoreni položaj sa ciljnom krajnjom ugaonom brzinom ωe. Segment 56 granične krive proizlazi iz toga što krilo 5 vrata maksimalno prigušeno dostiže zatvoreni položaj sa ciljnom krajnjom ugaonom brzinom ωe. Treći dozvoljeni opseg 53 predstavlja skup svih mogućih putanja pri kojima krilo 5 vrata u vremenu t1iz početnog ugla α0dostiže zatvoreni položaj sa krajnjom ugaonom brzinom ωe. Oblik ostvarivih putanja unutar opsega 53 podleže određenim ograničenjima jer elektromotor 22, na primer, ne može ubrzati ili zadržati krilo vrata 5.

[0038] Da bi za regulaciju na izabranu ciljnu putanju ostalo dovoljno regulacione rezerve opseg mogućih putanja se dodatno ograničava tako što, kao što je prikazano na slici 7, ivične oblasti 57, 58 trećeg dozvoljenog opsega 53 ostaju slobodne.

[0039] Unutar trećeg dozvoljenog opsega 53 sada se definišu ciljne putanje za proces zatvaranja, koje se odlikuju posebnim karakteristikama. Primeri različitih definisanih ciljnih putanja 61-68 prikazani su na slici 8. Sve prikazane ciljne putanje 61-68 zatvaraju krilo vrata 5 u vremenu t1iz ugla otvaranja α0i dostižu zatvoreni položaj sa krajnjom ugaonom brzinom ωe.

[0040] Zadana putanja označena sa 67 predstavlja putanju kod koje krilo 5 vrata započinje proces zatvaranja sa maksimalnim prigušivanjem, zadržava maksimalno prigušivanje što je duže moguće, a zatim se zatvaranje odvija što brže kako bi se dostigao krajnji položaj sa zadatom krajnjom ugaonom brzinom ωe. Zadana putanja označena sa 61 predstavlja putanju kod koje krilo 5 vrata započinje zatvaranje što je brže moguće, a zatim se neposredno pre dostizanja zatvorenog položaja zatvaranje odvija što sporije. Ovo može biti korisno, posebno iz bezbednosnih razloga. Zadana putanja označena sa 64 predstavlja putanju kod koje se krilo 5 vrata zatvara što je duže moguće konstantnom ugaonom brzinom kako bi dostiglo zatvoreni položaj sa ciljnom krajnjom ugaonom brzinom ωe. Ciljne putanje označene sa 62, 63, 65 i 66 su takozvane međuputanje, čiji broj u suštini može biti proizvoljan. Izbor zadate putanje za određeni proces zatvaranja vrši se dodeljivanjem parametra putanje od 1 do 7. U principu, moguće su i druge forme ciljnih putanja unutar trećeg dozvoljenog opsega 53, kao što je ciljna putanja 68, kod koje se krilo 5 vrata u početku prigušuje maksimalno, zatim se zatvara konstantnom ugaonom brzinom, a potom dostiže zatvoreni položaj sa ciljnom krajnjom ugaonom brzinom ωe.

[0041] Kontrolna jedinica 10 izračunava ciljne putanje 61-68 pre svakog zatvaranja interpolacijom pomoću potpornih tačaka ili ih učitava iz tabele za proveru. Kao ulazni parametar koristi se, po mogućstvu, trenutni ugao αM(t) osovine 24 motora ili izlazne osovine 27, koji se meri pomoću inkrementalnog davača. Uzimajući u obzir način montaže, kontrolna jedinica 10 preračunava odgovarajuće putanje za krilo 5 vrata u putanje za osovinu 24 motora ili pogonsku osovinu 27. Time se omogućava regulacija putanje za krila 5 vrata nezavisno od načina montaže.

[0042] Ciljnu putanju 61-68, koja se koristi za regulaciju, monter može parametarski podesiti i statički definisati prilikom ugradnje zatvarača 1 vrata. U tom slučaju, zatvarač 1 vrata zatvara krilo vrata 5 u zadatom vremenu zatvaranja t1sa zadatom krajnjom ugaonom brzinom ωe, nezavisno od uticaja okoline, kao što su temperatura ili pritisak vetra.

[0043] Međutim, poželjno je da kontrolna jedinica 10 bira ciljnu putanju 61-68 koja se koristi za regulaciju zatvaranja zavisno od situacije pre svakog zatvaranja ili je čak dinamički prilagođava tokom zatvaranja. Konkretno, izbor ciljne putanje 61-68 može zavisiti od učestalosti prolaska kroz krilo 5 vrata. Poželjno je da krilo 5 vrata ostane duže otvoreno kada je učestalost prolaska visoka nego kada je niska. Alternativno ili dodatno, ciljna putanja 61-68 može se birati na osnovu vremena, dana u nedelji ili datuma. Posebno, ako se očekuje velika učestalost prolaska, vrata mogu ostati otvorena što je duže moguće. Ako se očekuje mali broj prolazaka, može se predvideti relativno brzo zatvaranje krila 5 vrata. Ciljna putanja 61-68 može se takođe odabrati u zavisnosti od temperature. Konkretno, može se predvideti posebno brzo zatvaranje krila 5 vrata kada postoji velika temperaturna razlika između unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora. U tu svrhu, zatvarač 1 vrata može biti opremljen odgovarajućim ulazima za senzore. Takođe, može biti predviđeno da se krilo vrata 5 što duže drži otvorenim, odnosno da bude maksimalno prigušeno, ako je prethodno potpuno otvoreno, na primer do ugla otvaranja od 90°. S druge strane, ako prethodno nije bilo potpuno otvoreno, poželjno je da se zatvaranje obavi relativno brzo.

[0044] Takođe može biti predviđeno da se krilo 5 vrata zatvara relativno sporo ako je prilikom prethodnog zatvaranja otkrivena prepreka. Pored toga, može biti predviđeno da se krilo 5 vrata zatvara relativno brzo ako je prethodno i otvoreno brzo. Suprotno tome, može biti predviđeno sporije zatvaranje ako je krilo vrata 5 prethodno bilo otvoreno sporo ili neujednačeno. U potonjem slučaju, verovatno je da kroz vrata prolazi osoba sa teškim prtljagom ili starija osoba.

[0045] Ako se, kao što je prikazano na slici 9, susedno krilo 5 vrata otvori dok se dotično krilo 5 vrata još nije zatvorilo, zatvarač 1 vrata može povećati prigušivanje na maksimalnu vrednost, kako bi osobi 70 omogućio da eventualno prođe kroz druga vrata bez potrebe da otvara njihovo krilo 5 vrata. U tu svrhu, odgovarajući zatvarači 1 vrata mogu biti povezani putem signalne linije 71 ili da budu bežično međusobno umreženi.

[0046] Ovim pronalaskom se na jednostavan način omogućava prilagođavanje ponašanja zatvaranja zatvarača 1 vrata u skladu sa situacijom.

Lista pozivnih oznaka

[0047]

1 Zatvarač vrata

3 Kućište

5 Krilo vrata

7 Klizni krak

7.1 Klizač

9 Klizna šina

10 Kontrolna jedinica

14 Regulator položaja

16 Regulator brzine

20 Kočioni uređaj

22 Elektromotor

24 Osovina motora

26 Prenosnik

27 Izlazna osovina

28 Zatvarajuća opruga

33 Prvi dozvoljeni opseg

35 Gornja granična kriva

37 Donja granična kriva

43 Drugi dozvoljeni opseg

45 Segment granične krive

47 Segment granične krive

49 Segment granične krive

Segment granične krive Treći dozvoljeni opseg Segment granične krive Segment granične krive Ivična oblast

Ivična oblast

-68 Ciljna putanja

Osoba

Signalna linija

Claims (16)

PATENTNI ZAHTEVI

1. Pogonska jedinica (1) za zatvaranje krila (5) vrata ili prozora, sa energetskim skladištem (28) za obezbeđivanje sile zatvaranja za zatvaranje krila (5), posebno sa oprugom za zatvaranje, sa uređajem (20) za prigušivanje koji deluje protiv sile zatvaranja i obuhvata elektromotor (22), koji može raditi kao generator i može se povezati sa elementom (27) za aktivaciju pogonske jedinice (1), i sa kontrolnom jedinicom (10) za aktiviranje električnog motora (22),

naznačena time što

je kontrolna jedinica (10) dizajnirana da definiše ciljnu putanju (61-68) koja pokazuje poziciju krila (5) ili brzinu zatvaranja krila (5) u funkciji vremena, i da sprovodi aktiviranje električnog motora (22) za prigušivanje pokreta zatvaranja krila (5) na osnovu definisane ciljne putanje (61-68), pri čemu je kontrolna jedinica (10) dizajnirana da pri definisanju ciljne putanje (61-68) uzme u obzir dozvoljeni opseg (33, 43, 53) koji je određen dvema graničnim krivama (35, 37), a kontrolna jedinica (10) je dizajnirana da ponovo definiše ciljnu putanju (61-68) pre svakog procesa zatvaranja,

pri čemu su granične krive (35, 37) nadalje određene u zavisnosti od utvrđene početne pozicije krila (5), koje treba zatvoriti, maksimalne sile prigušivanja uređaja (20) za prigušivanje i regulacione rezerve.

2. Pogonska jedinica prema zahtevu 1, naznačena time što su granične krive (35, 37) određene u zavisnosti od specifikacije kretanja za krilo (5), koje treba da se zatvori, posebno od željenog vremena za zatvaranje i/ili željene krajnje brzine.

3. Pogonska jedinica prema najmanje jednom od prethodnih zahteva, naznačena time što je kontrolna jedinica (10) dizajnirana da odabere ciljnu putanju (61-68) iz skupa diskretnih ciljnih putanja (61-68) u zavisnosti od kriterijuma selekcije.

4. Pogonska jedinica prema zahtevu 3, naznačena time što ciljne putanje (61-68) iz skupa diskretnih ciljnih putanja odgovaraju barem jednom unapred definisanom parametru i razlikuju se u najmanje jednom varijabilnom parametru.

5. Pogonska jedinica prema najmanje jednom od prethodnih zahteva, naznačena time što je kontrolna jedinica (10) konstruisana tako da ciljnu putanju (61-68) određuje u zavisnosti od trenutnog datuma, trenutnog vremena u toku dana i/ili trenutnog dana u nedelji.

6. Pogonska jedinica prema makar jednom od prethodnih zahteva, naznačena time što je kontrolna jedinica (10) dizajnirana tako da ciljnu putanju (61-68) određuje u zavisnosti od utvrđenog parametra okruženja, posebno temperature, razlike u temperaturi i/ili vazdušnog pritiska.

7. Pogonska jedinica prema najmanje jednom od prethodnih zahteva, naznačena time što je kontrolna jedinica (10) dizajnirana da ciljnu putanju (61-68) određuje u zavisnosti od učestalosti prethodnih procesa otvaranja krila (5) unutar definisanog vremenskog perioda.

8. Pogonska jedinica prema najmanje jednom od prethodnih zahteva, naznačena time što je kontrolna jedinica (10) dizajnirana da ciljnu putanju (61-68) određuje u zavisnosti od maksimalnog položaja otvaranja krila (5), brzine otvaranja krila (5) i/ili oblika stvarne putanje kretanja krila (5) tokom prethodnog procesa otvaranja.

9. Pogonska jedinica prema najmanje jednom od prethodnih zahteva, naznačena time što kontrolna jedinica (10) sadrži sredstva (71) za komunikaciju sa kontrolnom jedinicom (10) druge pogonske jedinice (1) i da je dizajnirana tako da ciljnu putanju (61-68) određuje u zavisnosti od radnog stanja druge pogonske jedinice (1).

10. Pogonska jedinica prema najmanje jednom od prethodnih zahteva, naznačena time što je kontrolna jedinica (10) dizajnirana da određuje ciljnu putanju (61-68) u zavisnosti od kriterijuma za sprečavanje nezgoda.

11. Pogonska jedinica prema najmanje jednom od prethodnih zahteva, naznačena time što je kontrolna jedinica (10) dizajnirana da, prema potrebi, iznova odredi ciljnu putanju (61-68) tokom već započetog procesa zatvaranja.

12. Pogonska jedinica prema najmanje jednom od prethodnih zahteva, naznačena time što je kontrolna jedinica (10) dizajnirana da uči ciljnu putanju (61-68) na osnovu ručno izvedenog procesa zatvaranja.

13. Pogonska jedinica prema najmanje jednom od prethodnih zahteva, naznačena time što je kontrolna jedinica (10) dizajnirana da za aktiviranje elektromotora (22) prema utvrđenoj ciljnoj putanji (61-68) izvodi interpolaciju potpornih tačaka ciljne putanje (61-68).

14. Pogonska jedinica prema najmanje jednom od prethodnih zahteva, naznačena time što je kontrolna jedinica (10) dizajnirana da očita ciljnu putanju (61-68) iz tabele za proveru.

15. Pogonska jedinica prema najmanje jednom od prethodnih zahteva, naznačena time što je kontrolna jedinica (10) dizajnirana da ciljnu putanju (61-68) preračunava u željeni tok rotacije osovine (24) motora elektromotora (22) ili izlazne osovine (27) pogonske jedinice (1) i da na osnovu ciljnog toka rotacije aktivira elektromotor (22).

16. Postupak za zatvaranje krila (5) vrata ili prozora pomoću pogonske jedinice (1) prema bilo kojem od prethodnih zahteva, pri čemu pogonska jedinica (1) sadrži skladište (28) energije za obezbeđivanje sile zatvaranja za zatvaranje krila (5), uređaj za prigušivanje (20) koji deluje suprotno sili zatvaranja i sadrži elektromotor (22), koji se može koristiti kao generator i koji se može povezati sa elementom (27) za aktivaciju pogonske jedinice (1), i ima kontrolnu jedinicu (10) za aktiviranje elektromotora (22), naznačen time

da se određuje ciljna putanja (61-68), koja navodi položaj krila (5) ili brzinu zatvaranja krila (5) u funkciji vremena, te da se aktiviranje elektromotora (22) za prigušivanje kretanja zatvaranja krila (5) izvodi na osnovu određene ciljne putanje (61-68), pri čemu je kontrolna jedinica (10) konstruisana tako da prilikom određivanja ciljne putanje (61-68) uzima u obzir dozvoljeni opseg (33, 43, 53), koji je određen sa dve granične krive (35, 37), i da je kontrolna jedinica (10) konstruisana tako da zadatu putanju (61-68) određuje iznova pre svakog procesa zatvaranja, pri čemu se granične krive (35, 37) nadalje određuju u zavisnosti od utvrđenog početnog položaja krila (5) koje se zatvara, maksimalne sile prigušivanja uređaja (20) za prigušenje (20) i regulacione rezerve.