RS66866B1 - Postupak za ojačanje komponente armiranog betona - Google Patents

Description

Opis pronalaska

Predmetni pronalazak odnosi se na postupak za izradu pojedinačnog ojačanja budućeg elementa od armiranog betona od prefabrikovanih armaturnih elemenata.

Građevinski statičar obično izrađuje plan ojačanja za element od armiranog betona, optimalno prilagođen u pogledu količine čelika i neutralan u pogledu proizvoda, često već elektronski u 3D obliku pomoću modula za armaturu u okviru CAD programa. Na osnovu tog plana ojačanja izrađuje se armatura elementa od armiranog betona na licu mesta ili u fabrici gotovih betonskih elemenata, nakon čega se izrađuje element od armiranog betona. Takav plan ojačanja obuhvata položaj i količinu čeličnih armaturnih šipki koje treba da se postave u gornjem i donjem sloju površinskog osnovne armature, kao i dodatne armaturne elemente raspoređene između tih slojeva, kao što su razmaknice, kuke, savijene šipke, korpe i slično. Takav plan ojačanja, koji već postoji u elektronskom trodimenzionalnom obliku, često se konvertuje u 2D planove i koristi odštampan na papiru.

Praktična realizacija plana ojačanja na gradilištu u suštini se vrši ručnim postavljanjem pojedinačnih isečenih i savijenih čeličnih armaturnih šipki, koje se međusobno ručno povezuju veznom žicom. Ovaj postupak je nezgrapan, zahteva značajno vreme rada i, posebno u uslovima rastućeg nedostatka radne snage, neisplativ je i naročito podložan greškama. Stoga je u načelu poželjno da se za realizaciju plana ojačanja koriste standardizovani elementi ojačanja, na primer, u obliku mrežastih prostirki, rešetkastih mreža, mrežastih korpi ili slično, koji su prethodno izrađeni i uskladišteni i mogu se brzo primeniti na gradilištu.

Brošura „Informationsbroschüre BAMTEC“, StahlPartner, 13. jul 2017, strane 1–12, (URL: https://stahlpartner.com/wp-content/uploads/2017/07/Bamtec_Informationsbroschuere.pdf) opisuje postupak za izradu pojedinačnog površinskog ojačanja elementa od armiranog betona.

Takođe su poznati pojedinačni armaturni elementi u obliku jednoosnih, razvijajućih mreža od čeličnih armaturnih šipki, kod kojih je veći broj paralelnih čeličnih armaturnih šipki međusobno povezan na više mesta duž svoje dužine pomoću traka koje nemaju statičku funkciju, a zatim su izrađene, transportovane i uvedene u nastajući element u obliku rolne, gde je dovoljno samo njihovo razvijanje.

Nedostatak ovog pristupa je u tome što se pojedinačne karakteristike konkretnog gradilišta ne mogu u dovoljnoj meri uzeti u obzir, te je stoga često i dalje potrebno ručno povezivanje čeličnih šipki.

Stoga je cilj predmetnog pronalaska da se ovaj nedostatak otkloni.

Ovaj cilj se postiže postupkom za izradu pojedinačnog pločastog ojačanja elementa od armiranog betona od pretežno prefabrikovanih pločastih armaturnih elemenata time što postupak obuhvata najmanje sledeće korake:

- učitavanje prvog plana ojačanja budućeg elementa od armiranog betona, zasnovanog na čeličnim armaturnim šipkama, koji obuhvata pločastu osnovnu armaturu;

- konvertovanje pločaste (dvorimenzionalne) osnovne armature u modifikovanu pločastu osnovnu armaturu, koje obuhvata armaturne šipke neograničene dužine tako da unutar pločaste osnovne armature ne dolazi do preklapanja šipki;

- proračun više pojedinačnih pločastih armaturnih elemenata iz modifikovaneg površinske osnovne armature i dodatnih armaturnih elemenata iz prvog plana ojačanja, uključujući i promene pojedinačnih čeličnih armaturnih šipki u pogledu njihovog broja, oblika, dužine, prečnika, položaja, kvaliteta čelika, kao i uz definisanje redosleda ugradnje radi izrade pojedinačnog plana ojačanja;

kao i – izmena najmanje jednog pločastog armaturnog elementa u poređenju sa modifikovanom pločastom osnovnom armaturom u pogledu prisustva, rasporeda, dužine i prečnika najmanje jedne čelične armaturne šipke uz dodatak žrtvenog ili dopunskog materijala.

Konvertovanje u skladu sa pronalaskom najpre se sprovodi kroz fazu računarskog određivanja modifikovane osnovne armature elementa, pri čemu se armaturne šipke predviđene od strane projektanta konvertuju u takve koje se pružaju neprekidno od jedne strane budućeg elementa do suprotne strane. Modifikovana osnovna armatura odgovarajućih slojeva ojačanja budućeg elementa od armiranog betona, dakle, sadrži međusobno paralelne armaturne šipke proizvoljne dužine bez preklapanja. U skladu sa pronalaskom, armaturne šipke se mogu birati proizvoljno duge, nezavisno od stvarne dostupnosti takvih ekstremno dugih šipki. Ostali armaturni elementi iz prvog plana ojačanja, koji se nalaze između dva sloja osnovne armature, pri tome se u početku ne menjaju. U narednom koraku, iz te modifikovane osnovne armature i dodatnih armaturnih elemenata iz prvog plana ojačanja proračunava se više pojedinačnih armaturnih elemenata. Armaturne šipke određene za te elemente u skladu sa pronalaskom mogu se razlikovati od onih iz prvog plana ojačanja u pogledu broja, oblika, dužine, prečnika, položaja, kvaliteta čelika, uključujući i to da može biti određen redosled ugradnje ili predviđene dodatne ili drugačije tačke zavarivanja. Takođe, mogu da obuhvataju i dodatne armaturne elemente, ukoliko se time postiže jednostavnije i brže postavljanje.

Postupak prema pronalasku značajno poboljšava mogućnost postavljanja armature, iako može zahtevati veću količinu materijala. To se postiže naročito time što postupak prepoznaje prostorno nesmetane, jednostavne zone za ojačavanje i oprema ih jednostavno, brzo i ako je moguće bez komplikacija postavljivim armaturnim elementima, koji se po potrebi produžavaju dodatnim armaturnim elementima u složenije zone, što povećava utrošak materijala. Ovaj postupak je naročito pogodan za upotrebu kod tzv. BIM (building information modeling) – elemenata, dakle onih koji digitalno predstavljaju zgradu ili njene delove. To posebno važi kada se koristi IFC format. Drugim rečima, u skladu sa pronalaskom, iz količinski optimizovanog rešenja ojačanja se, uz određeni računarski napor, stvara rešenje ojačanja optimizovano za realizaciju. Ovo rešenje optimizovano za realizaciju se naročito ostvaruje u pojedinačno izrađenim telima ojačanja prilagođenim konkretnom gradilištu.

Postupak prema pronalasku može da obuhvata sledeće dodatne korake, pri čemu se svi koraci postupka, gde god je to smisleno moguće, sprovode računarom podržano:

• minimizacija broja armaturnih elemenata u pojedinačnom planu ojačanja, fiksiranje jednog pojedinačnog armaturnog elementa u pogledu vrste i rasporeda čeličnih armaturnih šipki u pojedinačnom planu ojačanja;

• generisanje mašinskog skupa podataka za izradu najmanje jednog proračunatog pojedinačnog armaturnog elementa;

• prenos mašinskog skupa podataka ka proizvodnoj mašini i izrada najmanje jednog pojedinačnog armaturnog elementa;

• izrada pojedinačnog ojačanja na licu mesta, tj. na gradilištu.

Poslednja tri koraka nisu obavezni deo postupka. Velika prednost je u tome što pojedinačne armaturne šipke više ne moraju ručno da se postavljaju i povezuju žicom za vezivanje, već se prema pronalasku pretežno ili isključivo mogu koristiti prethodno izrađeni armaturni elementi koji zamenjuju veliki broj prvobitno pojedinačnih čeličnih armaturnih šipki, a koji se pojedinačno proračunavaju za svako gradilište. Time se značajno smanjuje radno vreme potrebno za ugradnju ojačanja na licu mesta. Takođe, verovatnoća grešaka pri postavljanju se zahvaljujući znatno manjem broju delova koji se ugrađuju i međusobno povezuju znatno smanjuje. Zahvaljujući postupku predviđenoj minimizaciji, pojedinačni armaturni elementi se u pogledu veličine i oblika optimizuju tako da ih je potrebno što manje, čime se dodatno smanjuje vreme potrebno za međusobno povezivanje elemenata.

Poželjno je da postupak obuhvata i sprovođenje kontrole sudara šipki, tako da promene u pogledu broja, oblika, dužine, položaja i redosleda ugradnje ne dovode do problema.

Pri tome, postupak bira vrstu armaturnih elemenata koji se izrađuju ili koriste među jednoosnim armaturnim mrežama, naročito jednoosnim mrežama od čeličnih armaturnih šipki koje se mogu razmotavati, dvoosnim armaturnim mrežama, ivičnim korpama, priključnim korpama, zavarivanim armaturnim korpama i pojedinačnim čeličnim armaturnim šipkama. Takođe, ovim postupkom je moguća i upotreba pločastih ojačanja. Ova ojačanja su statička rešenja ojačanja koja obuhvataju veliki broj različitih šipki u pogledu prečnika, dužine i razmaka, objedinjene u pločastu betonsku oblogu. Dodatno se mogu integrisati odstojnici i druga dodatna ojačanja koja se nalaze između dva sloja osnovne armature, iako to nije obavezno. U slučaju jednoosnih armaturnih mreža, svaki gornji i donji sloj osnovne armature sadrži po dva sloja mreža koje su međusobno orijentisane ortogonalno. Dvoosne mreže ili tzv. crtačke mreže koriste se kada je njihova primena pogodnija na konkretnom gradilištu. Ivične i priključne korpe služe za spajanje pojedinačnih armaturnih elemenata ili za povezivanje pločastih i zidnih ojačanja, što omogućava značajnu uštedu vremena u poređenju sa postavljanjem i savijanjem pojedinačnih priključnih armaturnih šipki. Prema pronalasku, ove korpe nisu standardizovane, već se pojedinačno proračunavaju i izrađuju za svako gradilište, čime se optimalno prilagođavaju lokalnim uslovima spoja i ivica. Dodatna ojačanja prema pronalasku naročito obuhvataju odstojnike, ali i nepromenljive, u pogledu čelika optimizovane armaturne šipke iz prvobitnog proračuna.

Postupak prema pronalasku rešava pitanje preklapanja ili spojeva na način koji je dalje opisan u daljem tekstu, kroz odgovarajuće izmene.

Ove izmene obuhvataju promene u pogledu prisustva, rasporeda, dužine i prečnika najmanje jedne čelične armaturne šipke, naročito uz dodavanje žrtvenog ili dodatnog materijala. Promena modifikovane osnovne armature radi izrade pojedinačnih armaturnih elemenata prema pronalasku se naročito realizuje produženjem najmanje jedne armaturne šipke u poređenju sa prvobitnim planom ojačanja, uz dodavanje žrtvenog ili isključivo konstrukcionog dodatnog materijala. Pojmom žrtveni materijal ovde se označava dodatni materijal koji nije bio predviđen u proračunu prvobitnog plana ojačanja. Takvo dodavanje žrtvenog materijala, koje u osnovi povećava troškove i zbog toga bi se trebalo izbegavati, ima naročite prednosti u zonama koje nisu pretežno izložene konstantnim opterećenjima, u kojima zavarivanje nije dozvoljeno, pa se krajevi armaturnih šipki ne mogu povezivati trakama. Takođe, prema pronalasku, predviđeno je produženje armaturnih šipki kako bi se armaturne mreže mogle povezivati sa ivicama ili priključnim korpama, ili kako bi se armaturna šipka mogla voditi do naredne montažne trake ili šipke, radi omogućavanja pričvršćivanja za najmanje dva montažna elementa, bez potrebe za dodatnim pojedinačnim priključnim armaturnim šipkama. Produženje je predviđeno i kod onih armaturnih elemenata koji, nakon prevazilaženja prepreke, moraju da obezbede dovoljan preklop spoja za armiranje. Alternativno, takav produženi element ojačanja može biti upravo ta produžena veza, tj. omogućiti međusobno preklapanje dva pojedinačna elementa za ojačanje, poput jednoosnih mreža koje se ne mogu zajedno razmotavati jer su razdvojene preprekom. Prema pronalasku, produženje armaturnih šipki preko prvobitno proračunate i statički potrebne mere jeste skuplje, ali omogućava jednostavnije i brže postavljanje, što dovodi do značajne uštede vremena pri izradi ojačanja. Ovo je naročito povoljno, jer troškovi radne snage čine veliki deo ukupnih troškova izgradnje ojačanja.

Prema predmetnom pronalasku, predviđeno je da se kod međusobno susednih spojeva elemenata armature preklapanja ostvaruju pomoću produženih čeličnih armatura jednog armaturnog elementa. Prema predmetnom pronalasku, predviđeno je i pomeranje čeličnih armatura jednog armaturnog elementa u odnosu na one kod dva susedna armaturna elementa, čime dolazi do odstupanja u položaju tih pomerenih armaturnih elemenata u odnosu na izračunatu modifikovanu osnovnu armaturu. Ovo pomeranje se posebno izvodi za veličinu prečnika jedne čelične armature, čime se omogućava da se dve susedne mreže (armaturni elementi) postave preklopno bez da čelične armature leže jedna na drugoj. U tom kontekstu je, takođe u okviru predmetnog pronalaska, predviđeno da se prilikom proizvodnje armaturnih elemenata u vidu jednoosnih, savitljivih armaturnih mreža, jedna ili više traka koje se nalaze u budućoj zoni preklapanja pomere duž uzdužne ose čeličnih armatura, kako bi se izbegao sudar po visini i sačuvala ravnina armaturnog sloja. Među promenama se ubraja i automatsko pomeranje čeličnih armatura usled mašinskih zahteva u proizvodnom procesu, kao što je minimalno rastojanje između čeličnih armatura koje diktira sama proizvodna oprema.

Pored pomenutih promena, predmetni pronalazak obuhvata i dodatno proračunavanje i izradu preklopnih armaturnih elemenata, posebno u vidu aksijalno kratkih preklopnih mreža koje se sastoje od paralelnih čeličnih armatura povezanih montažnim elementima i koje se preklopno polažu između susednih, međusobno spojenih armaturnih mreža. Montažni elementi u ovom slučaju predstavljaju statički neaktivne trake kod jednoosnih mreža, odnosno statički aktivne ili neaktivne montažne šipke kod jedno- ili dvoosnih mreža.

Prema predmetnom pronalasku, dva ili više armaturnih elemenata mogu biti međusobno povezani pomoću neprekinutih montažnih elemenata već u toku proizvodnje i transportovani kao jedinstvena jedinica, pri čemu se ovi elementi pri ugradnji na gradilištu, posebno na obeleženim mestima, razdvajaju presecanjem montažnih elemenata.

Posebno za armaturne elemente koji čine gornji sloj osnovne armature, predmetni pronalazak predviđa pomeranje čeličnih armatura i/ili dodavanje dodatnih čeličnih armatura, eventualno uz smanjenje prečnika postojećih armatura, ukoliko bi u suprotnom rastojanje između njih bilo preveliko za bezbedno kretanje radnika, npr. prilikom betoniranja elementa od armiranog betona. I kod ovog rešenja primenjuje se osnovni princip predmetnog pronalaska: korišćenjem dodatnog materijala pojednostaviti i ubrzati postavljanje armature, tako što se od planski optimizovane količine prelazi na postavljanjem optimizovan plan. Ovo se poželjno sprovodi elektronski.

U jednom obliku realizacije predmetnog postupka, predviđeno je da se produžene čelične armature u zoni tzv. „žrtvenog materijala“ povežu sa eventualno takođe produženim montažnim elementom, poput trake ili šipke. Ako se originalni krajevi produženih armatura nalaze u zonama u kojima zavarivanje nije dozvoljeno, tada se montažne trake ne mogu zavariti na tim mestima. U tom slučaju bi krajevi armatura ostali nepovezani i nestabilni. Produžavanje čeličnih armatura za jednu konstrukcionu, statički nerelevantnu dužinu omogućava zavarivanje u dozvoljenoj zoni i na taj način pričvršćivanje montažnih elemenata koji povezuju armature, što rezultira stabilizacijom njihovog položaja.

U daljoj razradi postupka, predviđeno je dodavanje dodatnih armatura u rubnim zonama armaturnih mreža, tamo gde su armature skraćene. Drugim rečima, ako u ivicama armaturnih mreža postoje urezi/izrezi, tada se čelične armature presečene tim izrezima na susednim krajevima dodatno pojačavaju posebno izračunatim čeličnim armaturama. Time se obezbeđuje prenos sila pritiska i zatezanja između skraćenih armatura i onih koje se nalaze u području ureza, bez potrebe da se armaturna mreža razvuče ili položi preko samog ureza, što bi bilo otežano ili onemogućeno. Ovo rešenje ponovo donosi značajnu uštedu vremena prilikom postavljanja, što u smislu optimizacije procesa kompenzuje upotrebu dodatnog materijala.

Pojedinačni elementi armature se, prema predmetnom pronalasku, takođe proračunavaju sa usecima, pri čemu se za armature koje otpadaju u području useka dodatno proračunavaju i ubacuju pojedinačne čelične armature. One se po potrebi produžavaju kako bi mogle biti pričvršćene na dva montažna elementa. Useci mogu biti neophodni zbog otvora, udubljenja ili vertikalno u armaturni sloj ulazećih zidnih priključaka i slično. Na tim mestima se razvijaju samo montažne trake, dok dodatne čelične armature, predviđene prema predmetnom pronalasku, omogućavaju prenos sila oko takvih prepreka. Neophodan dodatni materijal se i u ovom slučaju nadoknađuje značajnom uštedom vremena prilikom ugradnje.

Predmetni postupak takođe predviđa da se čelične armature proračunavaju po dužini tako da se armaturne mreže i ivični koševi mogu povezati tako što čelične armature iz armaturne mreže preklapaju u ivične koševe. Na taj način se armaturne mreže i ivični koševi mogu međusobno povezati bez potrebe za dodatnim čeličnim armaturama.

Prilikom proračunskog formiranja armaturnih elemenata iz osnovne armature, prema predmetnom pronalasku, moguće je i pojedinačno dodavanje dodatnih šipki (tzv. „Zulagestäbe“) za armaturne elemente koje nije moguće integrisati u te elemente. Na taj način se prefabrikacija armaturnih elemenata može izvesti i kada, iz tehničkih razloga proizvodnje ili armiranja, neka čelična armatura ne može biti integrisana u prefabrikovani armaturni element. Ručno dodavanje odgovarajuće čelične armature i dalje obezbeđuje potrebnu armaturu sa stanovišta statike.

Predmetni postupak, takođe, predviđa da se pojedinačni armaturni elementi fiksiraju po vrsti, obliku, položaju ili realizaciji prilikom njihovog nastajanja iz modifikovane osnovne armature. Stvarni uslovi na gradilištu mogu se razlikovati od prethodno izračunatih. Potreba za promenama u pojedinim delovima armature tada se rešava ponovnim generisanjem armaturnih elemenata iz modifikovane osnovne armature i ostalih armatura iz prvobitnog plana armiranja, pri čemu se fiksirani armaturni elementi više ne menjaju. Ovo sa velikom prednošću sprečava da se zbog lokalne izmene mora menjati veliki broj armaturnih elemenata.

Jedna realizacija pronalaska biće u nastavku objašnjena pomoću više crteža, pri čemu crteži prikazuju sledeće:

Sl. 1: na tri podslike a), b) i c) je prikazan šematski plan ojačanja pre i nakon primene postupka prema pronalasku i

Sl. 2a–d: detalji modifikovanih pojedinačnih armaturnih elemenata.

Slika 1 prikazuje u tri podslike šematski plan ojačanja za jedan građevinski element, pre i nakon primene postupka prema predmetnom pronalasku.

Podslika a) prikazuje prvobitni plan ojačanja jednog u obrisima naznačenog elementa od armiranog betona 1, koji potiče od statičara, pri čemu je plan, ukoliko je moguće, optimizovan s obzirom na količinu materijala i neutralan u pogledu proizvoda. On se zasniva na čeličnim armaturama (armaturnim šipkama) 3 i sadrži čitav niz preklapanja 6. Ona su proizvoljno raspoređena u zavisnosti od upotrebljene dužine osnovnih čeličnih armatura 2. Odstojnici i drugi elementi armature koji se nalaze ispod ili iznad ravni prikaza nisu prikazani. Prikazan je isključivo jedan sloj površinske osnovne armature, koji se često u većoj meri menja pomoću predmetnog postupka nego pomenuti, neprikazani elementi armature.

Podslika b) prikazuje modifikovanu osnovnu armaturu koja je u prvom koraku predmetnog postupka računarski generisana iz prvobitnog, početnog plana ojačanja, pri čemu su u računskom smislu korišćene neograničeno duge čelične armature 3, tako da se proračunava potpuno bespreklopna modifikovana osnovna armatura.

Podslika c) šematski prikazuje više armaturnih elemenata proračunatih za konkretnu građevinsku lokaciju, koji su prema predmetnom postupku generisani iz modifikovane osnovne armature — ovde dva armaturna elementa 4 i 4’. Kod njih je, u smislu predmetnog pronalaska, postignuto lakše polaganje po cenu veće količine upotrebljenog materijala. U stvarnoj primeni, naravno, računa se znatno više od prikazana dva armaturna elementa 4, 4’.

Tako proračunati armaturni elementi 4 i 4’ sastoje se od čeličnih armatura 3, koje su međusobno povezane montažnim elementima 5 i raspoređene na određenim razmacima. Kako bi se uprkos razdvajanju postigla dovoljna statička efikasnost, u krajevima koji se naslanjaju jedan na drugi između armaturnih elemenata 4 i 4’, ubačen je dodatni materijal 7 u vidu produžetaka čeličnih armatura 3, čime su formirana preklapanja 6 između armatura ova dva elementa. Montažne trake 5 obezbeđuju stabilno rastojanje između čeličnih armatura 3 u armaturnim elementima 4 i 4’ i istovremeno sprečavaju širenje krajeva armatura 3, što bi izazvalo neželjene bočne ili vertikalne sile. Može se uočiti i da je traka 5’ prvog armaturnog elementa 4 pomerena duž ose čeličnih armatura 3 od kraja ka unutra, kako bi se izbeglo vertikalno nagomilavanje dva elementa 4 i 4’. U prikazanom primeru time je određena i sekvenca ugradnje, jer se najpre mora razvući element 4’, a zatim, preklapajući se, i element 4. Takođe je vidljivo da su čelične armature 3 elementa 4 u odnosu na one iz elementa 4’ pomerene za jedan prečnik armature, kako bi se izbegla kolizija. Ovu meru predmetni postupak automatski sprovodi. Nadalje, može se videti i da su čelične armature 3 elementa 4 dodatno produžene radi formiranja preklapanja 6. Ovo preklapanje nije postojalo u prvobitnom planu ojačanja iz podslike a); umesto jednog neprekidnog, uređenog spoja postojala je mnoštvo „nasumično“ raspoređenih spojeva.

Na slici 2 su u detaljnim podslikama 2a) do 2d) prikazani detalji preprojektovanih pojedinačnih elemenata armature. Preprojektovanje se sprovodi posebno tako da se iz modifikovane osnovne armature 2 identifikuju neometani prostorni delovi i za njih se generišu odgovarajući armaturni elementi, koji se mogu neometano odmotati ili položiti i koji se dopunjuju dodatno generisanim i posebno polaganim armaturama u građevinski ometane delove.

Tako je na slici 2a šematski prikazan primer plana ojačanja za element 1 od armaturnog betona, koji je generisan pomoću predmetnog postupka. Armatura je izvedena na osnovu armaturnog elementa 4 u obliku jednoosne armaturne mreže, koja na razmacima sadrži čelične armature 3 povezane međusobno pomoću montažnih traka 5. Jedan ometajući element 9 je pri tom uzet u obzir tako što je jedna traka 5’ pomerena iz prvobitnog, isprekidano prikazanog položaja u prikazani puni položaj, kako bi se slobodni krajevi 3’ čeličnih armatura 3 skratili i time omogućila ugradnja. Gornje dve čelične armature (armaturne šipke) 3 takođe su skraćene kako bi se izbegao deo ometan elementom 9 i omogućilo odmotavanje.

Slika 2b šematski prikazuje još jedan armaturni element 4 sa montažnim trakama 5 i čeličnim armaturama 3. Inače slobodni krajevi 10 kraćih armatura 3 produženi su dodatnim materijalom 7, kako bi mogli da se pričvrste na narednu montažnu traku 5, tj. na najmanje dva montažna elementa 5.

Slika 2c prikazuje deo prefabrikovanog, odmotavajućeg armaturnog elementa 4. Armaturni element 4 je namenjen za ugradnju u oblastima u kojima, zbog dinamičkog opterećenja, zavarivanje nije dozvoljeno, odnosno gde zavaren čelični armaturom 3 od mesta zavara više ne može biti relevantan za statički proračun. Granica zavarivanja 11 seče čelične armature 3, koje stoga, prema modifikovanoj osnovnoj armaturi, tu i završavaju. Kako bi se ti slobodni krajevi 10 ipak mogli ugraditi, dodat je isprekidano prikazan dodatni materijal 7, kako bi se omogućilo zavarivanje na najbližu montažnu traku 5. Taj var, međutim, nema statički značaj, jer statički efikasni delovi (puno prikazani) armatura 3 nisu time pogođeni. Montažni element 5 je stoga, takođe, produžen u taj deo.

Slika 2d šematski prikazuje deo prefabrikovanog armaturnog elementa 4 koji u okviru svoje površine sadrži jedan urez 12, na primer otvor u ploči. Da bi se armaturni element 4 mogao položiti preko te smetnje, armature 3 su u tom delu skraćene. Prema predmetnom pronalasku, za preusmerenje sila u području ureza 12 dodat je dodatni materijal 7 u obliku dodatnih čeličnih armatura 3’, koje su takođe produžene radi pričvršćivanja na montažne trake 5. Time je, prema predmetnom pronalasku, omogućena armatura na osnovu prefabrikovanog armaturnog elementa 4 i u prisustvu ureza putem dodatnog materijala 7.

Nije prikazan armaturni element kod kojeg je smanjen prečnik čeličnih armatura i istovremeno smanjen njihov razmak, niti onaj kod kog je prečnik čeličnih armatura povećan, a njihov razmak povećan. Takva prilagođavanja su, takođe, obuhvaćena predmetnim pronalaskom, isto kao i prilagođavanje kvaliteta čelika.

POZIVNE OZNAKE:

1 Element od armiranog betona

2 Modifikovana osnovna armatura

3 Čelična armatura (čelična armaturna šipka) 3' Dodatna čelična armatura

4 Armaturni element

4' Dodatni armaturni element

5 Montažni element (montažna traka)

6 Preklapanje

7 Dodatni materijal

8 Obim

9 Urez

10 Slobodni kraj

11 Granica zavarivanja

12 Urez/izrez (otvor u elementu)

Claims (9)

Patentni zahtevi

1. Postupak za izradu pojedinačne pločaste armature elementa (1) od armiranog betona iz pretežno prefabrikovanih pločastih armaturnih elemenata (4), koji obuhvata najmanje sledeće korake:

– učitavanje prvog plana ojačanja budućeg elementa (1) od armiranog betona, zasnovanog na čeličnim armaturama (3), koji sadrži pločastu osnovnu armaturu;

– konverzija pločaste osnovne armature u modifikovanu pločastu osnovnu armaturu (2), koja sadrži čelične armature neograničene po dužini, tako da unutar pločaste osnovne armature ne dolazi do preklapanja šipki;

– izračunavanje više pojedinačnih pločastih armaturnih elemenata (4) na osnovu modifikovane pločaste osnovne armature (2) i dodatnih armaturnih elemenata iz prvog plana ojačanja, uz promene pojedinačnih čeličnih armatura (3) u pogledu njihovog broja, oblika, dužine, prečnika, položaja, kvaliteta čelika, kao i uz određivanje redosleda polaganja radi izrade pojedinačnog plana ojačanja; kao i

– modifikovanje najmanje jednog pločastog armaturnog elementa (4) u odnosu na modifikovanu pločastu osnovnu armaturu u pogledu prisustva, rasporeda, dužine i prečnika najmanje jedne čelične armature (3), uz dodatak žrtvenog ili dodatnog materijala (7).

2. Postupak prema zahtevu 1, koji dalje obuhvata jedan ili više od sledećih koraka:

– minimizacija broja pločastih armaturnih elemenata (4) u pojedinačnom planu ojačanja; – fiksiranje pojedinačnog pločastog armaturnog elementa (4) u pogledu vrste i rasporeda čeličnih armatura (3) u pojedinačnom planu ojačanja;

– generisanje mašinskog skupa podataka za izradu najmanje jednog izračunatog pojedinačnog pločastog armaturnog elementa (4);

– prenos mašinskog skupa podataka na mašinu za proizvodnju i izrada najmanje jednog pojedinačnog pločastog armaturnog elementa (4);

– izrada pojedinačne pločaste armature na licu mesta na gradilištu.

3. Postupak prema zahtevu 1 ili 2, u kome su pojedinačni pločasti armaturni elementi (4) izabrani iz jednoosnih armaturnih mreža, naročito iz odmotavajućih jednoosnih mreža od čeličnih armaturnih mreža i pojedinačnih čeličnih armaturnih šipki.

4. Postupak prema jednom od prethodnih zahteva, u kome se raspored montažnog elementa (5) pločastog armaturnog elementa (4) menja unutar pločastog armaturnog elementa (4).

5. Postupak prema jednom od prethodnih zahteva, u kome se učitavanje prvog plana ojačanja vrši elektronski, pri čemu je to prvi plan ojačanja posebno kvantitativno optimizovan i neutralan u pogledu proizvoda.

6. Postupak prema jednom od prethodnih zahteva, u kome su unutar odmotavajućeg pločastog armaturnog elementa obezbeđeni urezi (12), pri čemu se u graničnim zonama armaturnih mreža koje se graniče sa urezima (12) računarski ubacuju dodatne čelične armature (3’).

7. Postupak prema jednom od prethodnih zahteva, u kome se armaturne mreže i ivični koševi povezuju pri montaži na takav način da čelične armature (3) iz armaturnih mreža prelaze u ivične koševe.

8. Postupak prema jednom od prethodnih zahteva, u kome se montažni elementi (5) armaturnih mreža razdvajaju na obeleženim tačkama tokom montaže.

9. Postupak prema jednom od prethodnih zahteva, u kome se dodatne šipke dodaju za šipke pločaste osnovne armature (2) koje nije moguće integrisati u prefabrikovane pločaste armaturne elemente (4).