RS67267B1

RS67267B1 - Stabilizujuće karakteristike u sklopu habajućeg elementa

Info

Publication number: RS67267B1
Application number: RS20250991A
Authority: RS
Inventors: Mohamad Bilal; Isai Diaz
Original assignee: Hensley Ind Inc
Priority date: 2016-05-13
Filing date: 2017-05-11
Publication date: 2025-10-31
Also published as: EP4299848A2; KR102569999B1; HUE073096T2; AU2021282516A1; EP4368782A2; CA3194767C; EP4299849A2; CN107624139A; KR102818418B1; MY192034A; PT3455419T; KR20230107906A; UA125027C2; AU2020203270A1; US11926996B2; MX2022013725A; AU2021282515B2; US20200291619A1; AU2023254941B2; CA3099242A1

Description

Opis

TEHNIČKA OBLAST

[0001] Ovo otkriće se uopšteno odnosi na sklopove habajućih elemenata za zahvatanje tla, uključujući adaptere za pričvršćivanje habajućih elemenata za iskopavanje na ivice kašika. Konkretnije, ovo otkriće se odnosi na stabilizaciju površina koje nose opterećenje između susednih habajućih elemenata.

POZADINA PRONALASKA

[0002] Uređaji za pomeranje materijala, kao što su kašike za iskopavanje koje se nalaze na građevinskoj, rudarskoj i drugoj opremi za zemljane radove, često uključuju zamenljive delove koji se habaju, kao što su zubi koji zahvataju zemlju. Oni su često odvojivo pričvršćeni za veće noseće strukture, kao što su iskopne kašike, i dolaze u abrazivni, habajući kontakt sa zemljom ili drugim materijalom koji se pomera. Na primer, sklopovi zuba za iskopavanje koji se nalaze na opremi za kopanje, kao što su iskopne kašike i slično, obično sadrže relativno masivni adapterski deo koji je odgovarajuće čvrsto učvršćen za prednju ivicu kašike. Adapterski deo obično uključuje nos koji je isturen napred. Zamenljivi zub obično uključuje šupljinu okrenutu unazad koja može da odvojivo prihvati nos adaptera. Da bi se zub zadržao na nosu adaptera, generalno poravnati poprečni otvori mogu da se formiraju i na zubu i na nosu adaptera, a odgovarajuća spojna struktura konektora se uvodi i prisilno zadržava unutar poravnatih otvora kako bi zamenljivi zub mogao da se odvojivo učvrsti na svoj pridruženi nos adaptera.

[0003] Tokom normalnog rada, zub je izložen opterećenjima u više pravaca. Ako zub nije stabilno postavljen na nos, opterećenja koja zub trpi mogu da prouzrokuju dodatno habanje adaptera. Shodno tome, postoji potreba za poboljšanim nosem adaptera i odgovarajućim otvorom u zubu.

[0004] Upućuje se na dokument CN 102864813A, koji otkriva držač zuba lopate za iskopavanje, gde prednji deo držača zuba ima glavu držača zuba sa otvorom za klin za zaključavanje, gde prednji kraj glave držača zuba ima prednju krajnju površinu čija je centralna osa ortogonalna u odnosu na glavu držača zuba. Dalje se upućuje na dokumente US 2014/360062 A1, US 2013/247428 A1, DE 4345100 A1, US 7980011 B2, koji su navedeni kao reprezentativni za stanje tehnike.

SUŠTINA PRONALASKA

[0005] Razume se da je obim pronalaska utvrđen zahtevima. Specifikacija uključuje opis izvedbi koje nisu obuhvaćene tekućim zahtevima, ali su date da pomognu boljem razumevanju pronalaska.

[0006] Prema nekim primerima implementacija, sklop habajućeg elementa u skladu sa zahtevom 1 uključuje nos koji može da se pričvrstiti na ivicu kašike. Nos uključuje zadnji deo koji ima prvi skup od osam površina koje konvergiraju ka uzdužnoj osi nosa ka udaljenom kraju zadnjeg dela. Prvi skup od osam površina uključuje prvi podskup površina koji ima gornju i donju površinu, drugi podskup bočnih površina i treći podskup površina koje sadrže noseće površine. Treći podskup površina je pod uglom i pozicioniran između prvog podskupa površina i drugog podskupa površina. Nos takođe uključuje prednji deo pozicioniran ka napred u odnosu na zadnji deo, gde prednji deo ima drugi skup od osam površina koje konvergiraju ka uzdužnoj osi nosa ka udaljenom kraju prednjeg dela. Drugi skup suštinski planarnih površina uključuje četvrti podskup koji ima gornju i donju površinu, peti podskup vertikalnih bočnih površina i šesti podskup površina koje su pod uglom i pozicionirane između prvog podskupa površina i drugog podskupa površina; i srednji deo (209) postavljen između zadnjeg dela i prednjeg dela, gde srednji deo sadrži određeni broj površina (216a-f, 204a-d) u poprečnom preseku koji je veći od broja površina u poprečnom preseku prednjeg dela i u poprečnom preseku zadnjeg dela; Sklop habajućeg elementa može takođe da uključuje habajući element koji ima šupljinu koja se otvara prema zadnjem kraju, gde šupljina sadrži zadnje i prednje noseće površine koje odgovaraju bar nekim od površina (202, 204) prednjeg (205) i zadnjeg dela (207) nosa (203).

Dalje opcione karakteristike su date u skladu sa zavisnim zahtevima.

KRATAK OPIS CRTEŽA

[0007] Priloženi crteži ilustruju implementacije sistema, uređaja i postupaka otkrivenih ovde i zajedno sa opisom služe da objasne principe predmetnog otkrića.

Sl. 1 je pogled na sklop habajućeg elementa za zahvatanje zemlje u skladu sa pronalaskom.

Sl. 2 ilustruje pogled u perspektivi na nos adaptera sa delom noseće površine na gornjoj i donjoj površini u skladu sa primerom koji inkorporira principe opisane ovde.

Sl. 3A i 3B su dijagrami koji prikazuju uzdužne preseke dela noseće površine u nosu adaptera u skladu sa primerom koji inkorporira principe opisane ovde.

Sl. 4A i 4B su dijagrami koji prikazuju poprečne preseke dela noseće površine u nosu u skladu sa primerom koji inkorporira principe opisane ovde.

Sl. 5 je pogled odozgo na nos sa delom noseće površine u skladu sa primerom koji inkorporira principe opisane ovde.

Sl. 6 je pogled spreda na nos sa delom noseće površine u skladu sa primerom koji inkorporira principe opisane ovde.

Sl. 7A je pogled u perspektivi na zub koji ima izbočinu koja odgovara delu noseće površine u nosu u skladu sa primerom koji inkorporira principe opisane ovde.

Sl. 7B je pogled na uzdužni presek zuba sa izbočinom u skladu sa primerom koji inkorporira principe opisane ovde.

Sl. 8 i 9 su pogledi na poprečne preseke zuba sa izbočinom u skladu sa primerom koji inkorporira principe opisane ovde.

Sl. 10 je pogled od pozadi na zub gledajući u šupljinu u skladu sa primerom koji inkorporira principe opisane ovde.

Sl. 11A je pogled u perspektivi, u rastavljenom stanju, na sklop habajućeg elementa koji zahvata zemlju u skladu sa jednim primerom principa opisanih ovde.

Sl. 11B ilustruje nos adaptera gledajući duž uzdužne ose nosa u skladu sa jednim primerom principa opisanih ovde.

Sl. 11C ilustruje pogled sa strane na nos adaptera u skladu sa jednim primerom principa opisanih ovde.

Sl. 12A ilustruje zub gledajući u šupljinu u skladu sa jednim primerom principa opisanih ovde.

Sl. 12B ilustruje pogled sa strane na presek sklopa zuba u skladu sa jednim primerom principa opisanih ovde.

Sl. 13 ilustruje pogled u perspektivi na nos adaptera u skladu sa jednim primerom principa opisanih ovde.

Sl. 14A ilustruje nos adaptera sa karakteristikama za kontrolu torzije u skladu sa jednim primerom principa opisanih ovde.

Sl. 14B ilustruje pogled sa strane na nos adaptera sa karakteristikama za kontrolu torzije u skladu sa jednim primerom principa opisanih ovde.

Sl. 14C ilustruje pogled u perspektivi na nos adaptera sa karakteristikama za kontrolu torzije u skladu sa jednim primerom principa opisanih ovde.

Sl. 14D ilustruje pogled odozgo na nos adaptera sa karakteristikama za kontrolu torzije u skladu sa jednim primerom principa opisanih ovde.

Sl. 15 ilustruje dijagram koji prikazuje zub koji ima šupljinu dizajniranu tako da naleže na nos adaptera sa karakteristikama za kontrolu torzije u skladu sa jednim primerom principa opisanih ovde.

Sl. 16A ilustruje presek nosa adaptera ortogonalan na uzdužnu osu u skladu sa jednim primerom principa opisanih ovde.

Sl. 16B ilustruje poprečni presek nosa adaptera sa karakteristikama za kontrolu torzije ortogonalnim na uzdužnu osu u skladu sa jednim primerom principa opisanih ovde.

Sl. 16C ilustruje poprečni presek prednjeg dela nosa adaptera u skladu sa jednim primerom principa opisanih ovde.

Sl. 16D ilustruje presek nosa adaptera sa pomerenim karakteristikama za kontrolu torzije ortogonalnim na uzdužnu osu u skladu sa jednim primerom principa opisanih ovde.

[0008] Ove Slike će se bolje razumeti uz upućivanje na sledeći detaljni opis.

DETALJAN OPIS

[0009] Predmetno otkriće se odnosi na sklop habajućeg elementa za zahvatanje zemlje koji uključuje nos adaptera koji može da se pričvrsti za ivicu kašike. Sklop habajućeg elementa za zahvatanje zemlje takođe uključuje zub ili drugi habajući element, kao što je srednji adapter, koji može da se pričvrsti za nos adaptera. Habajući element uključuje šupljinu okrenutu ka pozadi, dizajniranu da naleže preko nosa adaptera. Nos može da uključuje prednji skup površina i zadnji skup površina, a u nekim implementacijama, i prednji skup površina i zadnji skup površina mogu da formiraju suštinski osmougaoni oblik u poprečnom preseku. Različite površine i prednjeg skupa površina i zadnjeg skupa površina mogu da budu površine za naleganje (ili noseće), dok druge površine prednjeg skupa površina i zadnjeg skupa površina mogu da budu površine koje nisu za naleganje (ili nisu noseće). U nekim naročitim primerima izvođenja, gornja površina i donja površina zadnjeg skupa površina mogu da budu površine za naleganje i da uključuju noseću karakteristiku za čvrsto naleganje, kao što je izbočina na jednom od elemenata, zubu ili adapteru, i odgovarajuće udubljenje na drugom od elemenata, zubu ili adapteru. Oni mogu da sarađuju kako bi raspodelili vertikalno opterećenje na način koji pomaže u pogledu stabilnosti i poravnanju habajućeg elementa na nosu adaptera. Kako se ovde koristi, površina za naleganje je površina koja nosi opterećenje.

[0010] U nekim implementacijama, adapter habajućeg sklopa za zahvatanje zemlje uključuje površine za naleganje na bočnim površinama pod uglom. Ove površine za naleganje mogu da budu raspoređene na način koji obezbeđuje stabilizujući kontakt na više od jedne površine za naleganje kada je habajući sklop za zahvatanje zemlje izložen vertikalnom opterećenju ili horizontalnom opterećenju. Na primer, primenjeno vertikalno opterećenje na dole može da bude podržano sa dve površine za naleganje pod uglom, a primenjeno vertikalno opterećenje na gore može da bude podržano sa dve odvojene površine za naleganje pod uglom. Slično tome, levo horizontalno opterećenje može da bude podržano sa dve površine za naleganje pod uglom, a desno horizontalno opterećenje može da bude podržano sa dve površine za naleganje pod uglom. U nekim implementacijama, skup površina za naleganje pod uglom postavljen je na daljem ili prednjem delu nosa adaptera, a drugi skup površina za naleganje pod uglom postavljen je na bližem ili zadnjem delu nosa adaptera. Na ovaj način, habajući element, kao što je zub, može da bude podržan površinama za naleganje pod uglom i na daljem i na bližem kraju nosa adaptera.

[0011] Sl.1 je pogled na primerni sklop 100 habajućeg elementa za zahvatanje zemlje prema jednom primeru predmetnog otkrića. U prikazanoj implementaciji, sklop 100 habajućeg elementa za zahvatanje zemlje uključuje zub 104 (ili habajući element), adapter 102 i klin 106 za zaključavanje. U ovom primeru, habajući sklop 100 takođe uključuje zaštitni habajući element 108. Adapter 102 uključuje rupu (nije prikazana) za primanje klina 106 za zaključavanje. Zub 104 takođe uključuje rupu kroz koju može da se umetne klin 106 za zaključavanje. Klin 106 za zaključavanje može da pričvrsti zub 104 na adapter 102. Adapter 102 ovde takođe može da se naziva i potpornom strukturom jer pruža stabilizujuću potporu dodatnoj komponenti, koja je u ovoj implementaciji zub 104.

[0012] Sl.2 ilustruje pogled u perspektivi na adapter 102. U skladu sa predmetnim primerom, adapter 102 uključuje prednji kraj 201 i zadnji kraj 212. Prednji kraj 201 uključuje nos 203, a zadnji kraj 212 uključuje par razdvojenih nogu 214a, 214b raspoređenih da pričvrste adapter 102 za ivicu kašike (nije prikazana). Uzdužna osa 211 je prikazana kroz prednji deo 201 i zadnji kraj 212. Poprečna osa 215 je prikazana radi reference u položaju koji bi se protezao paralelno sa ivicom kašike (nije prikazana).

[0013] Prema ovom primeru, nos 203 uključuje prednji deo 205, zadnji deo 207 i srednji deo 209 koji se proteže između prednjeg dela 205 i zadnjeg dela 207. Prednji deo 205 uključuje krajnju površinu 220 okrenutu napred i mnoštvo površina 202 okrenutih ka spolja u osmougaonom rasporedu pored krajnje površine 220. U ovoj implementaciji, svaka od površina 202 je pod uglom u odnosu na uzdužnu osu 211. Dalje, najmanje četiri površine su pod uglom u odnosu na poprečnu osu 215. U nekim primerima, najmanje četiri od mnoštva površina 202 mogu da budu površine za nošenje opterećenja. Na primer, u nekim implementacijama, površine 202 mogu da uključuju površine 202a, 202b, 202c i 202d pod uglom kao površine za nošenje opterećenja. U drugim implementacijama, površine 202 mogu da uključuju vertikalne i horizontalne površine 202e, 202f, 202g i 202h kao površine za nošenje opterećenja. U nekim implementacijama, svaka od površina 202 može da bude suštinski ravna, dok su u drugim implementacijama samo četiri od osam površina 202 suštinski ravne. U pak nekim drugim implementacijama, neki drugi broj od osam površina 202 je suštinski ravan.

[0014] U predmetnom primeru, zadnji deo 207 takođe uključuje mnoštvo površina 204 okrenutih ka spolja u osmougaonom rasporedu. Svaka od površina 204 je pod uglom u odnosu na uzdužnu osu. Svaka od zadnjih površina 204 može da bude pod različitim uglom u odnosu na uzdužnu osu. Na primer, bočne površine 204f, 204h mogu da budu pod različitim uglom u odnosu na uzdužnu osu nego što su gornja površina 204e i donja površina 204g. U predmetnom primeru, zadnje površine 204 su pod različitim uglom u odnosu na uzdužnu osu nego što su prednje površine 202. Konkretno, zadnje površine 204 su pod većim uglom u odnosu na uzdužnu osu nego što su prednje površine 202. U primerima različite prednje površine 202 mogu da imaju različite uglove u odnosu na uzdužnu osu. Slično tome, zadnje površine 204 imaju različite uglove u odnosu na uzdužnu osu. U takvim primerima, prosečan ugao pod kojim svaka od zadnjih površina 204 konvergira ka uzdužnoj osi može da bude veći od prosečnog ugla pod kojim prednje površine 202 konvergiraju ka uzdužnoj osi. Kao što je prikazano na pogledu u perspektivi na Sl. 2, zadnje površine 204 uključuju površine 204a, 204b, 204c pod uglom. Suprotna strana nosa 203 uključuje dodatnu površinu 204d pod uglom, koja je, na primer, identifikovana na Sl. 4A i 4B. Zadnje površine 204 takođe uključuju gornju površinu 204e i bočnu površinu 204h. Nos 203 takođe uključuje donju površinu 204g i suprotnu bočnu površinu 204f koje su, na primer, identifikovane na Sl. 4A i 4B. Zadnje površine 204 takođe mogu da budu noseće ili površine za naleganje. U nekim primerima, svaka od zadnjih površina 204 može da bude noseća površina za naleganje. U nekim primerima, samo ugaone površine 204a, 204b, 204c, 204d mogu biti površine za naleganje. U nekim primerima, samo horizontalne i vertikalne površine 204e, 204f, 204g, 204h mogu da budu površine za naleganje. U nekim implementacijama, svaka od površina 204 može da bude suštinski ravna, dok su u drugim implementacijama samo četiri od osam površina 204 suštinski ravne. U pak drugim implementacijama, drugi broj površina 204 je suštinski ravan.

[0015] U predmetnom primeru, srednji deo 209 uključuje mnoštvo površina 216 okrenutih ka spolja. Ove površine 216 okrenute ka spolja mogu da se protežu između i da presecaju površine 202 i površine 204. U nekim implementacijama, površine 216 mogu da budu pod drugačijim uglom od površina 202 i površina 204 u odnosu na uzdužnu osu 211. Pozivajući se na Sl. 2, površine 216 okrenute ka spolja mogu da uključuju mnoštvo površina, uključujući, između ostalih površina, površinu 216a okrenutu na gore, površinu 216b okrenutu na dole (Sl.

3A i 3B). U ovoj implementaciji, bočne površine srednjeg dela 209 mogu da obuhvataju rupu 206. Dodatne površine 216c, 216d, 216e, 216f pod uglom (najbolje se vide na Sl. 5 i 6) raspoređene su oko srednjeg dela nosa.

[0016] Pozivajući se na Sl. 2, 3A, 3B, 5 i 6, površina 216a, okrenuta na gore, srednjeg dela 209 može da se proteže pod uglom koji je drugačiji od ugla i susedne gornje površine 204e zadnjeg dela 207 i susedne gornje površine 202e prednjeg dela 205. Prema tome, površina 216a okrenuta na gore može da ne bude u ravni sa susednom gornjom površinom 204e zadnjeg dela 207 i da ne bude u ravni sa susednom gornjom površinom 202e prednjeg dela 205. Na sličan način, površina 216b okrenuta na dole srednjeg dela 209 može da se proteže pod uglom koji je drugačiji od ugla i susedne donje površine 204g zadnjeg dela 207 i donje površine 202g prednjeg dela 205.

[0017] U predmetnom primeru, gornja površina 204e uključuje pozicioniranu na sebi konkavnu noseću površinu 210. U nekim primerima, gornja površina 204e okružuje konkavnu noseću površinu 210. U nekim implementacijama, konkavna noseća površina 210 premošćuje presek površine 216a okrenute na gore i gornje površine 204e. Konkavna noseća površina 210, u ovoj implementaciji, udubljenje je koje može da deluje u sadejstvu sa odgovarajućom izbočinom na habajućem elementu 104 kako bi se obezbedila stabilnost za nosivost, kao i bočna stabilnost. Iako se ne vidi iz ovog prikaza u perspektivi, nos 203 takođe može da ima sličan konkavni deo noseće površine na donjoj površini koja je nasuprot gornjoj površini 204e. U nekim implementacijama, konkavna noseća površina na donjoj površini može da bude identično oblikovana kao konkavna noseća površina 210 na gornjoj površini 204e. U predmetnom primeru, konkavna noseća površina 210 suštinski je eliptičnog oblika. Razmatraju se i drugi oblici. Na primer, umesto eliptičnog oblika, konkavna noseća površina 210 može da bude kružna ili može da ima neku drugu konfiguraciju.

[0018] Nos 203 takođe uključuje rupu 206 koja se proteže od bočne površine 204h do suprotne bočne površine (nije prikazana u ovoj perspektivi). U ovoj implementaciji, rupa 206 je formirana u srednjem delu 209 nosa 203. Rupa 206 je dimenzionisana i oblikovana tako da primi klin za zaključavanje. U predmetnom primeru, rupa 206 pozicionirana je ispred konkavne noseće površine 210. Drugim rečima, barem deo konkavne noseće površine 210 pozicioniran je iza rupe 206. U nekim primerima, čitava konkavna noseća površina 210 može da bude pozicionirana iza rupe 206. U drugim implementacijama, rupa 206 proteže se samo delimično kroz nos 203. Odgovarajuća rupa 206 može da bude formirana na suprotnoj strani nosa 203. U ovim implementacijama, dva odvojena klina za zaključavanje mogu da se koriste za pričvršćivanje habajućeg elementa 104 za adapter 102 (videti Sl.1).

[0019] Nos takođe uključuje površine 230b, 230d za kontrolu torzije. Površine 230a, 230c za kontrolu torzije ilustrovane su na Sl. 4B i 6. Karakteristike 230a, 230b, 230c i 230d za kontrolu torzije mogu da budu suštinski planarne površine koje su okrenute ka spolja i dimezionisane su i oblikovane tako da na odgovarajuće površine unutar šupljine zuba, što će biti detaljnije opisano u nastavku. U predmetnom primeru, površine 230a, 230b, 230c, 230d za kontrolu torzije, respektivno, presecaju površine 204a, 204b, 204c, 204d pod uglom zadnjeg dela 207. Naročito, površine 230a, 230b, 230c, 230d za kontrolu torzije presecaju površine 204a, 204b, 204c, 204d pod uglom blizu mesta gde se takve površine susreću sa vertikalnim površinama 204f, 204h. U nekim primerima, površine 230a, 230b, 230c, 230d za kontrolu torzije mogu da budu u ravni sa vertikalnim površinama 204f, 204h.

[0020] U nekim primerima, ugaone površine i prednjih površina 202 i zadnjih površina 204 mogu da budu noseće površine (ili za naleganje). Konkretno, površine 202a, 202b, 202c, 202d, 204a, 204b, 204c, 204d mogu da budu noseće površine za nošenje. Dodatno, horizontalne i gornje površine prednjih površina 202 i zadnjih površina 204 mogu da budu nenoseće površine (ili nisu za naleganje). Konkretno, površine 202e, 202f, 202g, 202h, 204e, 204f, 204g, 204h mogu da budu nenoseće površine. Takođe se razmatraju i druge kombinacije nosećih i nenosećih površina.

[0021] Sl. 3A i 3B su dijagrami koji prikazuju uzdužne poprečne preseke dela adaptera 102, prikazujući gornje konkavne noseće površine 210 i donju konkavnu noseću površinu 213. Naročito Sl. 3B prikazuje deo 213 noseće površine u donjoj površini 204g nosa adaptera 102. U nekim primerima izvođenja, gornja površina 204e i donja površina 204g mogu obe da budu površine za naleganje. U takvom slučaju, druge površine, kao što su bočne površine ili površine pod uglom, mogu da budu površine ili za naleganje ili koje nisu za naleganje. Na primer, može biti slučaj da su sve površine pod uglom površine koje nisu za naleganje, dok gornje površine, donje i bočne površine jesu površine za naleganje. Kao što je naznačeno gore, neke implementacije konkavne noseće površine 210 premošćuju presek površine 216a okrenute na gore i gornje površine 204e. U takvim implementacijama, površina 216a okrenuta na gore može da bude površina koja nije za naleganje, dok konkavna noseća površina 210 formira površinu za naleganje. U nekim primerima, konkavne površine 210, 213 mogu da budu nenoseće površine. U takvim primerima, različite kombinacije horizontalnih, vertikalnih i površina pod uglom mogu biti površine za naleganje, a u nekim slučajevima, samo su površine pod uglom su površine za naleganje. Može biti slučaj da sve površine jesu površine za naleganje. Razmatraju se i druge kombinacije površina za naleganje i koje nisu za naleganje. Na primer, površine pod uglom mogu da budu površine za naleganje, dok horizontalne i vertikalne površine nisu površine za naleganje na način sličan onom opisanom ispod u tekstu koji prati Sl.11A-16D.

[0022] Donja konkavna noseća površina 213 može da bude suštinski identična konkavnom delu 210 gornje noseće površine. U nekim primerima, položaj i oblik konkavnog dela 213 donje noseće površine mogu da odražavaju položaj i oblik konkavnog dela 210 gornje noseće površine. Prema tome, slično rasporedu opisanom gore, donja konkavna noseća površina 213 može da premošćuje presek površine 216b okrenute na dole i donje površine 204g. U takvim implementacijama, površina 216b okrenuta na dole može da bude površina koja nije za naleganje, dok donja konkavna noseća površina 213 formira površinu za naleganje. U nekim primerima, konkavni deo 213 noseće površine može da bude uzdužno pomeren u odnosu na konkavni deo 210 gornje noseće površine. Na primer, konkavni deo 213 donje noseće površine može da bude bliže ili dalje od prednjeg dela nosa nego konkavni deo 210 noseće površine.

[0023] Delovi konkavnih nosećih površina 210, 213 u ovoj implementaciji oblikovani su kao udubljenja koja imaju glatke zaobljene površine kako oblik prelazi sa konkavne površine na ravnu gornju površinu 204e. Udubljenje pruža bočnu stabilnost zadnjem delu habajućeg elementa 104 kada je izložen opterećenju tokom upotrebe. Pored toga, kada su vertikalna opterećenja usmerena na vodeći vrh habajućeg elementa 104, udubljenje raspoređuje opterećenje na zadnjem delu habajućeg elementa i opterećenje se prenosi kroz konkavne delove 210, 213 nosećih površina na adapter (ili srednji adapter ako je u sklopu opreme). Pored toga, konkavni delovi 210, 213 nosećih površina pružaju glatku površinu, sa zakrivljenim stranama koje pomažu bočnoj stabilnosti. Prema tome, bočna opterećenja na vodećem vrhu habajućeg elementa 104 koja rezultiraju suprotnim opterećenjima na kraju habajućeg elementa mogu donekle da se ublaže zakrivljenim bočnim stranama konkavnih delova 210, 213 nosećih površina. Kao što može da se vidi, udubljenja su formirana na gornjoj površini 204e koja je uzdužno pod uglom tako da je okrenuta ka vodećoj krajnjoj površini 220 adaptera 102. Prema tome, odgovarajuće izbočine na unutrašnjoj površini habajućeg elementa 104 mogu direktno da nalegnu u udubljene delove 210 i 213 nosećih površina.

[0024] Sl. 4A i 4B su dijagrami koji prikazuju poprečne preseke konkavnih delova 210, 213 nosećih površina u adapteru 102. Sl.4A i 4B takođe prikazuju svaku od zadnjih površina 204. Konkretno, Sl.4A i 4B ilustruju gornju površinu 204e okrenutu na gore, bočne površine 204f, 204h okrenute ka spolja i donju površinu 204g okrenutu na dole. Sl.4A i 4B takođe ilustruju površine 204a, 204b, 204c, 204d pod uglom okrenute ka spolja. U prikazanoj primernoj implementaciji, konkavni delovi 210, 213 nosećih površina formirani su u zadnjem delu 207 samo na gornjoj površini 204e okrenutoj na gore i donjoj površini 204g okrenutoj na dole, dok su bočne površine 204f, 204h okrenute ka spolja i površine 204a, 204b, 204c, 204d pod uglom okrenute ka spolja sve formirane da budu relativno planarne. Ovo može da obezbedi dodatnu potporu površinama za naleganje za vertikalno opterećenje na podržani zub 104, dok istovremeno pruža standardnu potporu za horizontalno ili opterećenje sa strane na stranu.

[0025] Sl. 5 je pogled odozgo na nos 203 adaptera 102. Konkavni deo 210 noseće površine prikazan je kako se proteže u i preko preseka površine 216a okrenute na gore i gornje površine 204e. U nekim primerima, poprečna širina 504 konkavnog dela 210 noseće površine može da bude unutar opsega od oko 60–80 procenata poprečne širine 508 gornje površine 204e. U nekim primerima, poprečna širina 504 konkavnog dela 210 noseće površine može da bude oko 70% poprečne širine 508 gornje površine 204e. Uzdužna dužina 502 konkavnog dela 210 noseće površine može da bude slična poprečnoj širini 504 konkavnog dela 210 noseće površine. U nekim primerima, uzdužna dužina 502 konkavnog dela 210 noseće površine može da bude unutar opsega od oko 0–50 procenata veća od poprečne širine 504. Konkavni deo 210 noseće površine može da bude dimenzionisan tako da obezbedi stabilnost i poveća površinu oblasti gornje površine 204e, uz minimizaciju slabljenja adaptera 102 usled koncentracije napona. Prema tome, dubina udubljenog dela noseće površine može da bude odabrana tako da obezbedi neophodnu ravnotežu stabilnosti i čvrstoće. U nekim implementacijama, dubina dela noseće površine odabrana je da bude unutar opsega od oko 0,1 inča do oko 0,625 inča, iako se razmatraju i druge dubine.

[0026] Sl. 6 je prednji, blago nagnut pogled na adapter 102 sa konkavnim delom 210 noseće površine. Sl.6 takođe ilustruje gornju površinu 204e i gornju površinu 202e, i gornju površinu 216a. Sl. 6 takođe ilustruje zadnje površine 204a, 204b pod uglom, prednje površine 202a, 202b pod uglom i srednje površine 216c i 216f nenoseće.

[0027] Sl.7A je pogled u perspektivi na habajući element 104 koji uključuje izbočine koje se protežu od unutrašnjih površina šupljine. Habajući element 104 takođe može se da se naziva šupljim habajućim elementom za zahvatanje zemlje. Iako habajući element 104 može da naziva i zubom, habajući element 104 takođe može da formira srednji adapter ili drugi habajući element konfigurisan da bude podržan od ili da podržava druge habajuće elemente. Habajući element 104 uključuje vodeći kraj 708 na prednjem kraju 701 habajućeg elementa. Vodeći kraj 708 je raspoređen tako da zahvata ili da prodire u tlo i generalno može da se naziva radnim krajem. Habajući element 104 takođe uključuje zadnji kraj, koji ima šupljinu (prikazanu u poprečnom preseku na Sl.7B) koja je dimenzionisana i oblikovana da primi nos 203 adaptera 102.

[0028] U predmetnom primeru, strana 709 habajućeg elementa 104 uključuje rupu 711 koja je dimenzionisana i oblikovana da primi osiguravajući klin 106 za zaključavanje (Sl. 1). U nekim implementacijama, suprotna strana habajućeg elementa 104 može da uključuje sličnu rupu. Rupa 711 može da bude pozicionirana tako da je, kada je habajući element 104 pravilno postavljen na nos 203, rupa 711 poravnata sa rupom 206 adaptera 102. Dakle, klin 106 za zaključavanje može da bude umetnut kroz obe rupe 206, 711 i podešen tako da drži habajući element 104 na adapteru 102.

[0029] U predmetnom primeru, habajući element 104 uključuje indikator 731 habanja. Indikator 731 habanja može da bude ulegnuće ili udubljenje u habajućem elementu 104 koje operateru ukazuje kada habajući element 104 treba da se zameni. Konkretno, habajući element 104 se troši dok se koristi za operacije kopanja. Kada se istroši do tačke gde je dno indikatora 731 habanja u ravni sa ostatkom habajućeg elementa 104, to operateru ukazuje da je vreme za zamenu habajućeg elementa 104. Indikator 731 habanja može da bude dimenzionisan i oblikovan tako da ima dubinu pridruženu sa očekivanom količinom habanja pre nego što habajući element 104 treba da se zameni. Ova očekivana količina habanja može da bude zasnovana na istorijskim podacima koji predstavljaju način na koji se habajući element 104 haba tokom normalnog rada. Indikator 731 habanja može da bude pozicioniran i na drugim mestima na habajućem elementu 104.

[0030] Sl. 7B je pogled na uzdužni presek habajućeg elementa 104 koji prikazuje gornju izbočinu 706 i donju izbočinu 707 koje su uređene tako da odgovaraju konkavnim nosećim površinama 210, 213 na adapteru 102. Habajući element 104 uključuje vodeći kraj 708 i zadnji kraj 703. Šupljina 702 je formirana u zadnjem kraju 703, protežući se uzdužno ka unutra od zadnjeg kraja 703. Šupljina 702 se otvara ka zadnjem delu habajućeg elementa 104 i oblikovana je i dimenzionisana tako da nalegne preko nosa 203 adaptera 102.

[0031] U nekim implementacijama, šupljina 702 oblikovana je tako da ima površine koje odgovaraju različitim površinama nosa 203. U nekim implementacijama, pošto nisu sve površine za naleganje, samo površine za naleganje šupljine 702 i nosa 203 imaju isti oblik. To jest, šupljina 702 može da bude oblikovana tako da se površine za naleganje šupljine 702 poklapaju sa površinama za naleganje adaptera 102. Zbog toga, opisi koji se ovde primenjuju u vezi sa spoljašnjim površinama nosa 203 podjednako su primenjivi i na unutrašnje površine šupljine 702 habajućeg elementa 104. Slično nosu 203, šupljina 702 uključuje prednji deo 720, zadnji deo 722 i srednji deo 724. Šupljina 702 takođe uključuje uzdužnu osu 718 koja je u ovoj implementaciji koaksijalna sa uzdužnom osom habajućeg elementa 104. Poprečna osa 719 (Sl. 7A i 10) proteže se upravno na uzdužnu osu 718 i raspoređena je tako da leži suštinski paralelno sa vodećim krajem ivice kašike.

[0032] Prema predmetnom primeru, šupljina 702 uključuje prednji deo 720, srednji deo 724 i zadnji deo 722. Prednji deo 720 uključuje mnoštvo suštinski planarnih površina 721a, 721b, 721e, 721f, 721g, okrenutih ka unutra, u osmougaonom obliku (nisu svih osam površina prikazane na poprečnom preseku na Sl. 7B). Ove površine 721a, 721b, 721e, 721f, 721g mogu da odgovaraju nekim od površina 202, okrenutih ka spolja, prednjeg dela 205 adaptera 102. Kao što je opisano gore, neke površine 202 prednjeg dela 205 mogu da budu površine za naleganje, dok neke mogu da budu površine koje nisu za naleganje. Površine za naleganje adaptera 102 mogu da naležu na površine za naleganje šupljine 702, dok površine adaptera 102 koje nisu za naleganje mogu da imaju malo drugačije oblike od površina koje nisu za naleganje šupljine 702 ili mogu da budu pomerene od površina šupljine 702 koje nisu za naleganje.

[0033] Srednji deo 724 uključuje mnoštvo suštinski planarnih površina 723a, 723b, 723e, 723f, 723g okrenutih ka unutra (nisu sve površine prikazane na poprečnom preseku na Sl.

7B). Ove površine 723a, 723b, 723e, 723f, 723g mogu da odgovaraju nekim od površina 216 okrenutih ka spolja srednjeg dela 209 adaptera 102. Konkretno, površine za naleganje adaptera 102 mogu da naležu na površine za naleganje šupljine 702, dok površine adaptera 102 koje nisu za naleganje mogu da imaju malo drugačije oblike od površina šupljine 702 koje nisu za naleganje ili mogu da budu pomerene od površina šupljine 702 koje nisu za naleganje.

[0034] Zadnji deo 722 uključuje mnoštvo suštinski planarnih površina 704a, 704b, 704c, 704d, 704e, 704f, 704g i 704h, okrenutih ka unutra, u osmougaonom obliku (neke površine su bolje prikazane na Sl. 8A i 8B). Ove površine uključuju gornju unutrašnju površinu 704e i donju unutrašnju površinu 704g (koje su vertikalno razdvojene), horizontalno razdvojene bočne površine 704f, 704h, gornje unutrašnje površine 704a, 704c pod uglom i donje unutrašnje površine 704b, 704g pod uglom. Ove površine 704a, 704b, 704c, 704d, 704e, 704f, 704g 704h mogu da odgovaraju površinama 204 okrenutim ka spolja prednjeg dela 207 adaptera 102. Konkretno, površine za naleganje adaptera 102 mogu da naležu na površine za naleganje šupljine 702, dok površine adaptera 102 koje nisu za naleganje mogu da imaju malo drugačije oblike od površina šupljine 702 koje nisu za naleganje ili mogu da budu pomerene od površina šupljine 702 koje nisu za naleganje.

[0035] Šupljina 702 uključuje gornju površinu 704e okrenutu ka unutra koja je dizajnirana da naleže na površinu 204e, okrenutu na gore, nosa 203. U nekim implementacijama, gornja površina 204e, okrenuta ka unutra, može da bude suštinski planarna. Gornja površina 704e okrenuta ka unutra takođe uključuje gornju izbočinu 706 koja se proteže iz nje. Gornja izbočina 706 može da se opiše i kao deo noseće površine 706 koja izviruje ka unutra, jer izviruje ka unutra prema uzdužnoj osi 718 habajućeg elementa 104 i šupljine 702. Deo 706 gornje noseće površine koji je izbočen ka unutra dimenzionisan je i oblikovan tako da naleže na konkavni deo 210 noseće površine nosa 203. Slično tome, šupljina uključuje donju površinu 704g, okrenutu ka unutra, koja je dizajnirana da naleže na površinu 204g, okrenutu na dole, nosa 203. Donja površina 704g, okrenuta ka unutra, takođe uključuje deo 707 noseće površine koji izviruje ka unutra. Šupljina takođe uključuje druge površine koje odgovaraju površinama 202, 204 nosa 203. Delovi 706, 707 nosećih površina koji izviruju ka unutra konveksni su i raspoređeni tako da podupiru vertikalno nametnuta opterećenja na vodećem kraju.

[0036] Izbočine 706, 707 mogu da budu centralno postavljene na svojim respektivnim površinama 704e, 704g. Na taj način, izbočine 706, 707 mogu da budu ograničene planarnim delovima površina 704e, 704g. Pored toga, izbočine 706, 707 mogu da budu bočno pomerene jedna u odnosu na drugu ako su odgovarajući konkavni delovi 210, 213 nosećih površina nosa 203 pomereni jedan u odnosu na drugi. I gornja izbočina 706 i donja izbočina 706 mogu da formiraju luk poprečnog preseka sa tangentama pod uglovima koji nisu pravi (oštri ili tupi). U nekim primerima, može da bude samo jedna izbočina 706 na gornjoj površini 704 i samo jedna izbočina 707 na donjoj površini 704g. U nekim primerima, međutim, mogu da postoje dodatne izbočine na svakoj površini 704e, 704g.

[0037] U predmetnom primeru, površine izbočina 706, 707 mogu da deluju kao noseće površine u odnosu na delove 210, 213 nosećih površina nosa adaptera 203. Na taj način, karakteristike za čvrsto naleganje koje sadrže izbočine 706, 707 i delove 210, 213 nosećih površina mogu da pruže dodatnu potporu za opterećenja u različitim pravcima. Štaviše, zbog svoje zakrivljene prirode, izbočine i udubljenja pružaju bočnu stabilnost, a isto tako deluju i kao vertikalne noseće površine.

[0038] Šupljina 702 može takođe da uključuje rupu 725 koja se poravnava sa rupom 206 kada se habajući element 104 postavi na adapter 102. Takvo poravnanje omogućava da se klin za zaključavanje umetne kroz istu. U nekim primerima, habajući element 104 može da sadrži jednu rupu na jednoj strani šupljine, a u nekim primerima, habajući element 104 može da uključuje dve rupe, po jednu na svakoj strani šupljine 702.

[0039] Šupljina 702 takođe uključuje površine 727a, 727c za kontrolu torzije, okrenute ka unutra. Površine 727b, 727d za kontrolu torzije prikazane su na Sl. 10. Površine 727a, 727b, 727c, 727d za kontrolu torzije, okrenute ka unutra, dimenzionisane su i oblikovane tako da naležu na karakteristike 230a, 230b, 230c, 230d za kontrolu torzije, okrenutim ka spolja, nosa adaptera.

[0040] Sl. 8 i 9 su poprečni preseci zuba sa izbočinom. Sl. 8 ilustruje vertikalno razdvojene suprotne unutrašnje zidove 704e, 704g, koji odgovaraju zidovima 204e, 204g nosa 203. Sl.8 takođe ilustruje horizontalno razdvojene suprotne unutrašnje zidove 704f, 804h, koji odgovaraju zidovima 204f, 204h nosa 203. Sl. 8 takođe ilustruje zidove 704a, 704b, 704c, 704d, koji su pod uglom posmatrano poprečno, okrenute ka unutra, koji odgovaraju zidovima 204a, 204b, 204c, 204d, koji su pod uglom posmatrano poprečno, okrenutim ka spolja, nosa 203.

[0041] Sl.10 je pogled od pozadi na zub gledajući u šupljinu 702. Gledajući u šupljinu, mogu da se vide površine 721a, 721b, 721c, 721d, 721e, 721f, 721g, 721h prednjeg dela 720 šupljine 702. Pored toga, mogu da se vide površine 723a, 723b, 723c, 723d, 723e, 723f, 723g, 723h srednjeg dela 724 šupljine 702. Štaviše, mogu da se vide površine 704a, 704b, 704c, 704d, 704e, 704g, kao i izbočine 706, 707.

[0042] Iako su konkavni delovi 210, 213 nosećih površina i izbočine 706, 707 suštinski eliptičnog oblika, neki primeri izvođenja mogu da imaju delove nosećih površina i izbočine koji su oblika mnogougla. U nekim primerima, delovi nosećih površina mogu da budu postavljeni na bočnoj površini blizu ili pored rupa 206, 711 kroz koje se ubacuje klin za zaključavanje. Pošto su izbočine 706, 707 dimenzionisane i oblikovane tako da se poklapaju sa veličinom i oblikom konkavnih delova nosećih površina, opis bilo kojeg od dva podjednako se odnosi i na ono drugo.

[0043] Iako su udubljenja opisana na adapteru 102, a izbočine opisane na unutrašnjim površinama habajućeg elementa 104, treba napomenuti da su neke implementacije suprotno raspoređene tako da imaju izbočinu na adapteru 102, a udubljenja na habajućem elementu 104.

[0044] Predmetno otkriće se takođe odnosi na sklop habajućeg elementa za zahvatanje zemlje, koji uključuje nos adaptera koji može da se pričvrsti za ivicu kašike i zub. Nos uključuje noseće površine pod uglom raspoređene tako da se prime u šupljinu zuba. Šupljina uključuje noseće površine koje odgovaraju sa i naležu na noseće površine nosa. Prema nekim primerima, nos adaptera može da uključuje prednji deo na daljem kraju nosa i zadnji deo na bližem kraju nosa. Zadnji deo može da uključuje osam suštinski planarnih površina koje konvergiraju ka uzdužnoj osi nosa. Prednji deo takođe može da uključuje osam suštinski planarnih površina koje konvergiraju ka uzdužnoj osi nosa, ali pod manjim uglom. U nekim implementacijama, i prednji i zadnji deo stoga imaju suštinski osmougaone poprečne preseke. U nekim implementacijama, u zadnjem delu, horizontalne i vertikalne površine osmougaonog poprečnog preseka mogu da budu nenoseće površine, a površine pod uglom (npr. površine koje nisu horizontalne i nisu vertikalne) mogu da budu noseće površine. U prednjem delu, površine pod uglom mogu da budu i noseće površine.

[0045] Sl. 11A je pogled u perspektivi na rastavljeni sklop 10 habajućeg elementa za zahvatanje zemlje. Prema predmetnom primeru, sklop 10 habajućeg elementa uključuje nos 1100 i habajući element 1200. Primerna implementacija habajućeg elementa 1200 je zub 1200. U drugoj implementaciji, habajući element 1200 je srednji adapter. Razmatraju se i drugi habajući elementi. Nos 1100 uključuje prednji deo 1124 i zadnji deo 1122. U prikazanom primeru, nos 1100 proteže se od bazne strukture koja je prikazana kao blok, ali predstavlja bilo koju dodatnu strukturu za pričvršćivanje koja pruža potporu nosu, uključujući deo za prijem kašike koji ima razdvojene noge adaptera, slično adapteru 102 na Sl. 1. U nekim implementacijama, nos može da se pričvrsti za ivicu kašike bagera. Nos može da formira deo adaptera ili srednjeg adaptera, a ovde može da se naziva i potpornom strukturom, jer pruža stabilizujuću potporu dodatnoj komponenti, koja je u ovoj implementaciji zub 1200. Nos 1100 takođe uključuje rupu 12 za primanje klina za zaključavanje. U predmetnom primeru, nos uključuje karakteristike 18 za kontrolu torzije. Zub 1200 takođe uključuje rupu 14 kroz koju može da se umetne klin za zaključavanje. Pošto ovde može da se primeni bilo koji od brojnih poznatih klinova za zaključavanje, detalji klina za zaključavanje nisu uključeni. Zub 1200 takođe uključuje šupljinu okrenutu ka pozadi (nije prikazana na Sl.11A) i kraj za zahvatanje zemlje kao vodeći kraj 16. Osa 1105 se proteže kroz sklop habajućeg elementa 10.

[0046] Sl. 11B prikazuje pogled na nos 1100 gledano duž uzdužne ose 1105 nosa 1100. Sl.

11C prikazuje pogled sa strane na nos 1100, gledano duž poprečne ose 1107. Poprečna osa 1107 je poravnata u položaju koji bi se protezao paralelno sa ivicom kašike (nije prikazano). Kao što je gore opisano, nos 1100 može da bude pričvršćen za ivicu kašike i uključuje prednji deo 1124 i zadnji deo 1122. Zadnji deo 1122 uključuje skup od osam suštinski planarnih površina. Naročito, skup uključuje podskup koji ima gornju površinu 1108a i donju površinu 1108b, podskup od dve bočne površine 1106a, 1106b i podskup od četiri površine 1110a, 1110b, 1110c, 1110d pod uglom. Gornja i donja površina mogu da se nazivaju horizontalnim površinama, a bočne površine mogu da se nazivaju vertikalnim površinama, jer su takve površine horizontalne i vertikalne u poprečnom preseku. Četiri površine 1110a, 1110b, 1110c, 1110d pod uglom mogu da budu noseće površine raspoređene tako da se naležu i stupaju u spregu sa površinama zuba 1200. Pošto je svaka noseća površina pod uglom, svaka noseća površina ležaja u stanju je da se odupre i horizontalnom i vertikalnom opterećenju. Površine pod uglom takođe mogu da se nazivaju dijagonalnim ili kosim površinama. I horizontalne površine 1108a, 1108b i vertikalne površine 1106a, 1106b mogu da budu nenoseće površine.

[0047] U ovoj primernoj implementaciji, svaka od osam suštinski planarnih površina konvergira ka uzdužnoj osi 1105 nosa 1100. U nekim primerima, ugao osam suštinski planarnih površina u odnosu na uzdužnu osu 1105 može da bude u opsegu od oko 5-25 stepeni. U nekim primerima, ugao može da bude u opsegu od oko 8-15 stepeni. Razmatraju se i drugi opsezi. U ovoj implementaciji, gornja površina 1108a i donja površina 1108b mogu da budu šire od bočnih površina 1106a, 1106b. Na taj način, poprečni presek u obliku osmougla može da bude drugačiji po širini 1132 nego po visini 1134. Ovo pomaže za kontrolu torzije i stabilnost.

[0048] U prikazanoj primernoj implementaciji, prednji deo 1124 takođe uključuje skup od osam suštinski planarnih površina. Naročito, skup uključuje podskup koji ima gornju površinu 1114a i donju površinu 1114b, podskup od dve bočne površine 1112a, 1112b i podskup od četiri površine 1116a, 1116b, 1116c, 1116d pod uglom. Četiri površine 1116a, 1116b, 1116c, 1116d pod uglom mogu da budu noseće površine raspoređene tako da naležu na i stupaju u spregu sa površinama zuba 1200. Pošto je svaka noseća površina pod uglom, svaka noseća površina je u stanju da se odupre i horizontalnom i vertikalnom opterećenju. Gornja površina 1114a i donja površina 1114b takođe mogu da budu nenoseće površine. U nekim primerima, bočne površine 1112a, 1112b mogu da budu noseće površine. Međutim, u nekim primerima, bočne površine 1112a, 1112b mogu da budu nenoseće površine. U nekim implementacijama, nenoseće površine prednjeg dela 1124 ili zadnjeg dela 1122 možda nisu suštinski planarne.

[0049] U nekim implementacijama, svaka od osam suštinski planarnih površina prednjeg dela 1124 konvergira ka uzdužnoj osi 1105 nosa 1100, ali pod uglom koji je manji od ugla pod kojim osam suštinski planarnih površina zadnjeg dela 1122 konvergiraju ka uzdužnoj osi 1105. U nekim primerima, ugao osam suštinski planarnih površina prednjeg dela 1124 u odnosu na uzdužnu osu 1105 može da bude unutar opsega od oko 0-15 stepeni. U nekim primerima, ugao može da bude unutar opsega od oko 1-8 stepeni. Pored toga, gornja površina 1114a i donja površina 1114b mogu da budu šire od bočnih površina 1112a, 1112b. Na taj način, poprečni presek u obliku osmougla drugačiji je po širini 1132 nego što je po visini 1134. Ovo takođe pomaže sa stabilnošću i kontrolom torzije. U nekim primerima, odnos širine gornje ili donje površine i širine bočne površine drugačiji je u prednjem delu 1124 nego što je u zadnjem delu 1122. Na primer, odnos širine gornje ili donje površine i širine bočne površine može da bude veći u prednjem delu 1124 nego što je u zadnjem delu 1122.

[0050] Sl.12A prikazuje pogled na zub 1200 koji gleda u šupljinu 1205. Sl.12B je pogled na presek zuba 1200 duž uzdužne ose 1105, uzet duž linija 12B-12B na Sl.12A. Šupljina 1205 je formirana na zadnjem kraju 1209 zuba 1200, protežući se uzdužno ka unutra od zadnjeg kraja 1204. Šupljina 1205 ima noseće površine koje odgovaraju i stupaju u spregu sa nosećim površinama nosa 1100. Ona takođe ima referentnu uzdužnu osu 1105 i poprečnu osu 1107. Šupljina 1205 takođe uključuje prednji deo 1224 i zadnji deo 1222. Zadnji deo 1222 uključuje skup od osam uglavnom planarnih površina. Prema tome, u ovoj primernoj implementaciji, skup suštinski planarnih površina uključuje podskup koji ima gornju površinu 1208a i donju površinu 1208b, podskup od dve bočne površine 1206a, 1206b i podskup od četiri površine 1210a, 1210b, 1210c, 1210d pod uglom. Četiri površine 1210a, 1210b, 1210c, 1210d pod uglom mogu da budu noseće površine. Pošto je svaka noseća površina pod uglom, svaka noseća površina u stanju je da se odupre i horizontalnom i vertikalnom opterećenju koje može da bude primenjeno na zub 1200 tokom upotrebe. I gornja površina 1208a i donja površina 1208b i bočne površine 1206a, 1206b mogu da budu nenoseće površine. U nekim primerima, nenoseće površine mogu da budu suštinski planarne. Na primer, nenoseće površine mogu da budu zakrivljene.

[0051] Prednji deo 1224 takođe uključuje prednji skup od osam suštinski planarnih površina. Naročito, prednji skup uključuje podskup koji ima gornju površinu 1214a i donju površinu 1214b, podskup od dve bočne površine 1212a, 1212b i podskup od četiri površine 1216a, 1216b, 1216c, 1216d pod uglom. Četiri površine 1216a, 1216b, 1216c, 1216d pod uglom mogu da budu noseće površine. Ponovo, pošto je svaka noseća površina pod uglom, svaka noseća površina u stanju je da se odupre i horizontalnom i vertikalnom opterećenju. Horizontalne površine 1214a, 1214b takođe mogu da budu nenoseće površine. U nekim primerima, vertikalne površine 1212a, 1212b mogu da budu noseće površine. U nekim primerima, međutim, vertikalne površine 1212a, 1212b mogu da budu nenoseće površine.

[0052] Pozivajući se sada na Sl. 11C, nos 1100 uključuje zadnju površinu 1101 i prednju površinu 1118 osmougaonog oblika za potporu. Prednja potporna površina 1118 može da ima osmougaoni oblik. Prednja potporna površina 1118 može da bude površina za naleganje, jer je dizajnirana da uspostavi kontakt sa prednjom potpornom površinom 1218 šupljine 1205 (prikazano na Sl. 12A i 12B). Prednja potporna površina 1218 šupljine 1205 takođe može da ima osmougaoni oblik. Zadnja površina 1201 na zadnjem kraju 1109 zuba 1200 može, ali i ne mora, da uspostavi kontakt sa zadnjom površinom 1101 nosa 1100.

[0053] U nekim implementacijama, nos 1100 i zub 1200 mogu da budu dizajnirani simetrično tako da zub može da rotira za 180 stepeni, a da i dalje pravilno naleže na zub. Ovo omogućava da se zub 1200 obrne nakon određenog perioda habanja. Zub 1200 zatim može da nastavi da se koristiti u obrnutom položaju. Ovo produžava vek trajanja zuba 1200.

[0054] Sl. 13 je pogled u perspektivi na nos 1100. Pored suštinski planarnih površina 1106a, 1106b, 1108a, 1108b, 1110a, 1110b, 1110c, 1110d, 1112a, 1112b, 1114a, 1114b, 1116a, 1116b, 1116c, 1116d, i prednji deo 1124 i zadnji deo 1122 mogu da imaju zakrivljene površine pozicionirane između planarnih površina. U implementacijama koje imaju zadnju površinu 1101, nos 1100 može da uključuje površine 1302 raspoređene između i tako da prelaze sa zadnje površine 1101 na osam suštinski planarnih površina 1106a, 1106b, 1108a, 1108b, 1110a, 1110b, 1110c, 1110d zadnjeg dela 1122. Nos 1100 može takođe da uključuje izdužene zakrivljene površine 1304 između susednih ivica svake od planarnih površina 1106a, 1106b, 1108a, 1108b, 1110a, 1110b, 1110c, 1110d, 1112a, 1112b, 1114a, 1114b, 1116a, 1116b, 1116c, 1116d, i u prednjem delu 1124 i u zadnjem delu 1122. Nos 1100 može takođe da uključuje zakrivljene površine 1306 pozicionirane između planarnih površina 1106a, 1106b, 1108a, 1108b, 1110a, 1110b, 1110c, 1110d zadnjeg dela 1122 i planarnih površina prednjeg dela 1124. Nos 1100 može takođe da uključuje zakrivljene površine 1308 pozicionirane između prednje potporne površine 1118 i planarnih površina 1112a, 1112b, 1114a, 1114b, 1116a, 1116b, 1116c, 1116d prednjeg dela 1124. U nekim implementacijama, ove zakrivljene površine mogu da budu zaobljeni ili okrugli delovi namenjeni minimiziranju lokacijsko naprezanje tokom upotrebe. Zakrivljene površine takođe mogu da pomognu u obezbeđivanju prostora za šupljinu habajućeg elementa.

[0055] U nekim primerima, širina W1 poprečnog preseka nenosećih gornje površine 1108a i donje površine 1108b, različita je na daljem kraju 1307 zadnjeg dela 1122 od širine W3 poprečnog preseka na bližem kraju 1305 zadnjeg dela 1122. Na primer, širina W1 poprečnog preseka nenosećih gornje površine 1108a i donje površine 1108b, može da bude manja na daljem kraju 1307 zadnjeg dela 1122 od širine W3 poprečnog preseka na bližem kraju 1305 zadnjeg dela 1122 ili obrnuto. Štaviše, širina W2 poprečnog preseka nosećih površina 1110a, 1110b, 1110c i 1110d na daljem kraju 1307 zadnjeg dela 1122 može da bude različita od širine W4 poprečnog preseka na bližem kraju 1305. Na primer, širina W2 poprečnog preseka nosećih površina 1110a, 1110b, 1110c i 1110d na daljem kraju 1307 zadnjeg dela 1122 može da bude manja od širine W4 poprečnog preseka na bližem kraju 1305 ili obrnuto. Štaviše, širina W1 poprečnog preseka gornje površine 1108a i donje površine 1108b na daljem kraju 1307 zadnjeg dela 1122 može da bude različita od širine W2 poprečnog preseka nosećih površina 1110a, 1110b, 1110c, 1110d na daljem kraju 1307 zadnjeg dela 1122. Na primer, širina W1 poprečnog preseka gornje površine 1108a i donje površine 1108b na daljem kraju 1307 zadnjeg dela 1122 može da bude manja od širine W2 poprečnog preseka nosećih površina 1110a, 1110b, 1110c, 1110d na daljem kraju 1307 zadnjeg dela 1122 ili obrnuto. Štaviše, širina W3 poprečnog preseka gornje površine 1108a i donje površine 1108b na bližem kraju 1305 zadnjeg dela 1122 može da bude različita od širine W4 poprečnog preseka nosećih površina 1110a, 1110b, 1110c, 1110d na bližem kraju 1305 zadnjeg dela 1122. Na primer, širina W3 poprečnog preseka gornje površine 1108a i donje površine 1108b na bližem kraju 1305 zadnjeg dela 1122 može da bude veća od širine W4 poprečnog preseka nosećih površina 1110a, 1110b, 1110c, 1110d na bližem kraju 1305 zadnjeg dela 1122 ili obrnuto.

[0056] Sl. 14A prikazuje pogled na ilustrativni nos 1400 adaptera sa karakteristikama 1402a, 1402b, 1402c, 1402d za kontrolu torzije koje se odupiru torzionom kretanju habajućeg elementa 1200 u odnosu na nos 1100. Sl.14B prikazuje bočni pogled na nos 1400 adaptera sa karakteristikama za kontrolu torzije. Sl. 14C je pogled u perspektivi na nos 1400 adaptera sa karakteristikama za kontrolu torzije. Sl. 14D je pogled odozgo na nos 1400 adaptera sa karakteristikama za kontrolu torzije. U prikazanom primernom izvođenju, nos 1400 adaptera uključuje noseće površine pod uglom opisane uz pozivanje na Sl. 11A, 11B, 11C i 13. Radi jednostavnosti, ove noseće površine neće biti ponovo opisane uz pozivanje na Sl. 14A, 14B, 14C i 14D. Karakteristike 1402a, 1402b, 1402c, 1402d za kontrolu torzije sadrže izbočine koje se protežu iz nosa 1400. Svaka od karakteristika za kontrolu torzije uključuje vertikalne, planarne površine 1404a, 1404b, 1404c, 1404d okrenute ka spolja. Karakteristike 1402a, 1402b, 1402c, 1402d za kontrolu torzije pozicionirane su blizu zadnjeg kraja nosa 1400 adaptera. Karakteristike 1402a, 1402b, 1402c, 1402d za kontrolu torzije takođe su pozicionirane tako da se vertikalne površine 1404a, 1404b, 1404c, 1404d presecaju noseće površine 1110a, 1110b, 1110c, 1110d, pod uglom, nosa 1400. Kao što je ilustrovano na Sl.

14D, vertikalne površine 1404a, 1402b, 1402c, 1404d sužene su prema uzdužnoj osi. Ovo omogućava da se zub 1200 lakše ukloni sa nosa 1100.

[0057] Kao što se najbolje vidi u pogledu sa strane na Sl. 14B, karakteristike 1402a, 1402b, 1402c, 1402d za kontrolu torzije obuhvaćene su unutar granice koju stvaraju planarne površine 1108a i 1108b. U prikazanom primeru izvođenja, nos 1400 adaptera uključuje karakteristike 1402a, 1402b za kontrolu torzije raspoređene na gornjem delu i uključuje karakteristike 1402c, 1402d za kontrolu torzije raspoređene na donjem delu. U nekim implementacijama, nos 1400 adaptera uključuje karakteristike za kontrolu torzije samo na jednom od gornjeg ili donjeg dela. Takođe, u prikazanoj implementaciji, karakteristike 1402a, 1402b za kontrolu torzije prikazane su poravnate vertikalno sa karakteristikama 1402c, 1402d za kontrolu torzije. U nekim implementacijama, karakteristike za kontrolu torzije nisu vertikalno poravnate.

[0058] Sl.15 je dijagram koji prikazuje zub 1500 koji ima šupljinu 1505 dizajniranu da naleže na nos adaptera, kao što je nos 1400 adaptera, sa karakteristikama za kontrolu torzije, kao što su karakteristike 1402a, 1402b, 1402c, 1402d za kontrolu torzije. Šupljina 1505 može da uključuje određeni broj džepova 1502a, 1502b, 1502c, 1502d. Džepovi 1502a, 1502b, 1502c, 1502d mogu da budu dizajnirani da prime karakteristike 1402a, 1402b, 1402c, 1402d za kontrolu torzije nosa 1400 adaptera. U prikazanoj primernoj implementaciji, džepovi 1502a, 1502b, 1502c, 1502d uključuju vertikalne, planarne površine 1504a, 1504b, 1504c, 1504d, okrenute ka unutra, koje odgovaraju vertikalnim površinama 1404a, 1404b, 1404c, 1404d nosa 1400 adaptera. Stoga, vertikalne površine 1404a, 1404b, 1404c, 1404d nosa 1400 adaptera dizajnirane su da naležu na i stupaju u vezu sa vertikalnim površinama. 1504a, 1504b, 1504c, 1504d zuba 1500 kako bi se suprotstavilo pokretima uvijanja između nosa 1400 i zuba 1500. Zub 1500 može da ima, kao što je naznačeno sa pozivanjem na Sl. 12A i 12B, planarne noseće površine koje stupaju u spregu sa planarnim nosećim površinama na nosu 1400 adaptera.

[0059] Sl. 16A prikazuje poprečni presek nosa 1100 adaptera ortogonalnog na uzdužnu osu (npr. 1105, Sl. 11B) u sklopljenom stanju. Prema tome, Sl. 16A takođe ilustruje poprečni presek zuba 1200. Kao što je ilustrovano, noseće površine 1110a, 1110b, 1110c, 1110d, pod uglom, nosa1100 naležu na noseće površine 1210a, 1210b, 1210c, 1210d, pod uglom, zuba 1200. Ove noseće površine pod uglom minimiziraju ili sprečavaju i vertikalno i bočno kretanje zuba 1200 u odnosu na nos 1100 adaptera. U nekim primerima, može da postoji razmak između horizontalnih nenosećih površina 1108a, 1108b nosa i horizontalnih nenosećih površina 1208a, 1208b zuba 1200. Slično tome, može da postoji razmak između vertikalnih nenosećih površina 1106a, 1106b nosa i vertikalnih nenosećih površina 1206a, 1206b zuba 1200. Međutim, u nekim primerima, nenoseće površine i nosa 1100 i zuba 1200 mogu da dođu u kontakt kada zub 1200 nalegne preko nosa 1100. Zbog nosećih površina pod uglom, i vertikalno i bočno kretanje može da bude minimizirano.

[0060] Sl. 16B prikazuje poprečni presek ortogonalan na uzdužnu osu nosa 1400 adaptera sa karakteristikama za kontrolu torzije. Kao što je opisano gore, vertikalne površine 1404a, 1404b, 1404c, 1404d nosa 1400 naležu na vertikalne površine 1504a, 1504b, 1504c, 1504d zuba 1500. Dakle, karakteristike 1402a, 1402b, 1402c, 1402d za kontrolu torzije raspoređene su tako da se suprotstavljaju pokretima uvijanja i torziji između nosa 1400 i zuba 1500. Ovo može da pomogne u stabilizaciji zuba 1500 na nosu 1400 adaptera tokom upotrebe.

[0061] Sl. 16C prikazuje poprečni presek prednjeg dela nosa 1100 adaptera. Sl. 16C takođe ilustruje poprečni presek zuba 1200. Kao što je prikazano noseće površine 1116a, 1116b, 1116c, 1116d pod uglom nosa 1100 naležu na noseće površine 1216a, 1216b, 1216c, 1216d pod uglom zuba 1200. U nekim primerima, može da postoji razmak između horizontalnih nenosećih površina 1114a, 1114b nosa i horizontalnih nenosećih površina 1214a, 1214b zuba 1200. U predmetnom primeru, vertikalne površine 1112a, 1112b nosa 1100 i vertikalne površine 1212a, 1212b zuba 1200 su noseće površine i stoga nema razmaka između njih. U nekim primerima, međutim, može da postoji razmak između vertikalnih površina 1112a, 1112b nosa 1100 i vertikalnih površina 1212a, 1212b zuba 1200. U ovoj primernoj implementaciji, noseće površine 1116c i 1116d pod uglom susedne su sa, ali ne čine njen deo, donjom površinom 1114b nosa adaptera 1100. Ovaj dizajn pod uglom može, u nekim slučajevima, da produži vek trajanja nosa 1100 adaptera. Nije neuobičajeno da operater tokom upotrebe istroši donji deo zuba, nenamerno izlažući i habajući donju površinu nosa 1100 adaptera. Kada se u konvencionalnim sistemima, koji koriste sasvim donju površinu nosa adaptera kao noseću površinu, to može negativno da utiče na stabilnost narednog zuba koji će biti postavljen na nos adaptera. Ishabana noseća površina može da unese klaćenje, dodatno ubrzavajući habanje i potencijalno trajno oštećujući nos adaptera. Međutim, primerna implementacija opisana ovde uključuje noseće površine na donjim površinama pod uglom, umesto na horizontalnoj donjoj površini. Zbog toga, ako operater nenamerno ishaba deo donje površine nosa adaptera, noseće površine pod uglom mogu i dalje da pružaju stabilnost zubu i u horizontalnom i u vertikalnom smeru. Ovo može da poveća vek trajanja nosa adaptera, jer zub može da bude pravilno podržan čak i sa ishabanom donjom površinom nosa adaptera.

[0062] Sl. 16D ilustruje poprečni presek nosa 1450 adaptera sa pomerenim karakteristikama za kontrolu torzije. Na primer, površina 1454a pomerena je od površine 1454c. Slično tome, površina 1454b pomerana je od površine 1454d. Zub 1550 uključuje odgovarajuće površine 1554a, 1554b, 1554c, 1554d. Pomeraji su takvi da zub 1550 i dalje može da se obrne naopako i nalegne na nos 1450. Drugim rečima, zub može da se spoji sa nosem 1450 adaptera u dva rotaciona položaja.

[0063] Stručnjaci u ovoj oblasti će razumeti da implementacije obuhvaćene predmetnim otkrićem nisu ograničene na konkretne primerne implementacije opisane gore. U tom smislu, iako su prikazane i opisane ilustrativne implementacije, u izloženom otkriću razmatran je širok spektar modifikacija, promena, kombinacija i izmena. Razume se da takve varijacije mogu da se naprave u odnosu na gore navedeno bez odstupanja od obima predmetnog pronalaska kako je definisano priloženim zahtevima.

Claims

Patentni zahtevi

1. Sklop habajućeg elementa (100, 10), koji sadrži:

nos (203, 1100, 1400) koji može da se pričvrsti na ivicu kašike, gde nos sadrži

zadnji deo (207, 1122) koji ima prvi skup od osam površina (204a-h) koje konvergiraju ka uzdužnoj osi (211, 1105) nosa prema daljem kraju zadnjeg dela, gde prvi skup od osam površina sadrži:

prvi podskup površina koji ima gornju površinu (204e) i donju površinu (204g); drugi podskup bočnih površina (204f, 204h); i

treći podskup površina, gde je treći podskup površina (204a-d) pod uglom i pozicioniran između prvog podskupa površina i drugog podskupa površina; i

prednji deo (205, 1124) pozicioniran ispred zadnjeg dela (207), gde prednji deo ima drugi skup od osam površina (202a-h) koje konvergiraju ka uzdužnoj osi (211) nosa prema daljem kraju prednjeg dela, gde drugi skup površina sadrži:

četvrti podskup koji ima gornju površinu (202e) i donju površinu (202g); peti podskup vertikalnih bočnih površina (202f, 202h); i

šesti podskup površina, gde je šesti podskup površina (202a-d) pod uglom i pozicioniran između četvrtog podskupa površina i petog podskupa površina; i

srednji deo (209) raspoređen između zadnjeg dela i prednjeg dela, gde srednji deo sadrži određeni broj površina (216a-f, 204a-d) u poprečnom preseku koji je veći od broja površina prednjeg dela u poprečnom preseku i zadnjeg dela u poprečnom preseku; i

habajući element (104, 1200) koji ima otvor šupljine (702) prema zadnjem kraju (703), gde šupljina sadrži prednji i zadnji deo, gde prednji i zadnji deo sadrže noseće površine koje odgovaraju bar nekim od površina (202, 204) prednjeg dela (205) i zadnjeg dela (207) nosa (203).

2. Sklop habajućeg elementa prema zahtevu 1, koji dalje sadrži potpornu površinu (220) osmougaonog oblika, okrenutu ka napred, na distalnom kraju nosa.

3. Sklop habajućeg elementa prema zahtevu 1, raspoređen prema jednom ili više od sledećeg:

(i) naznačen time da je prvi podskup površina (204e, 204g) duži u pravcu upravnom na uzdužnu osu (211) od drugog podskupa površina (204f, 204h);

(ii) naznačen time da prvi podskup površina sadrži noseće površine;

(iii) naznačen time da drugi podskup površina sadrži nenoseće površine;

(iv) naznačen time da je četvrti podskup površina (202e, 202g) duži u pravcu upravnom na uzdužnu osu (211) od drugog podskupa površina (204f, 204h);

(v) naznačen time da su treći podskup površina (204a-d) i šesti podskup površina (202a, 202b, 202c, 202d) raspoređeni tako da se odupiru horizontalnom i vertikalnom opterećenju.

4. Sklop habajućeg elementa prema zahtevu 1, koji dalje sadrži skup od četiri izbočine (1402a-d) koje se protežu od trećeg podskupa površina, gde su izbočine raspoređene prema jednom ili više od sledećeg:

(i) naznačen time da izbočine imaju vertikalne površine (1404a-d), okrenute ka spolja, raspoređene da se odupiru torzionom kretanju habajućeg elementa;

(ii) naznačen time da su sve od izbočina poravnate jedna sa drugom;

(iii) naznačen time da su dve od izbočina pomerene u odnosu na druge dve izbočine tako da habajući element može da se spoji sa nosem u dva rotaciona položaja.

5. Sklop habajućeg elementa prema zahtevu 1, koji dalje sadrži zakrivljene površine pozicionirane između svake od površina unutar prvog skupa površina (204a-h).

6. Sklop habajućeg elementa prema zahtevu 1, naznačen time da drugi skup površina (202a-h) ima manji ugao u odnosu na uzdužnu osu (211) nego prvi skup površina.

7. Sklop habajućeg elementa prema zahtevu 1, gde habajući element (104) ima dalji kraj (701) za zahvatanje zemlje i bliži kraj koji ima šupljinu.

8. Sklop habajućeg elementa prema zahtevu 7, dalje raspoređen prema jednom ili više od sledećeg:

(i) naznačen time da su i površine pod uglom i zadnjeg dela (207) i prednjeg dela (205) nosa (203) noseće površine raspoređene da se odupru horizontalnom i vertikalnom opterećenju;

(ii) naznačen time da su ivice između površina i zadnjeg dela (207) i prednjeg dela (205) zakošene.

9. Sklop habajućeg elementa prema zahtevu 7, koji dalje sadrži skup od četiri izbočine (1402a-d) koje se protežu od površina (207) pod uglom zadnjeg dela, naznačen time da su izbočine raspoređene prema jednom ili više od sledećeg:

(i) naznačen time da izbočine imaju bočne površine (1404a-d), okrenute ka spolja, raspoređene da se odupru torzionom kretanju habajućeg elementa;

(ii) naznačen time da su sve izbočine poravnate jedna sa drugom.

10. Sklop habajućeg elementa prema zahtevu 9, koji dalje sadrži zakrivljene površine pozicionirane između prednjeg dela (205) i zadnjeg dela (207).