RS67620B1

RS67620B1 - Čvrsti oblici i formulacije (s)-4-(8-amino-3-(1-(but-2-inoil)pirolidin-2-il)imidazo[1,5-a]pirazin-1-il)-n-(piridin-2-il)benzamida

Info

Publication number: RS67620B1
Application number: RS20260025A
Authority: RS
Inventors: Fritz Blatter; Tim Ingallinera; Tjeerd Barf; Edwin Aret; Cecile Krejsa; Jerry Evarts
Original assignee: Acerta Pharma Bv
Priority date: 2015-07-02
Filing date: 2016-07-01
Publication date: 2026-02-27
Also published as: WO2017002095A1; EP3954690B1; JP2022120156A; RS64195B1; AU2016286548B2; MA50817B1; DK3613745T3; US10167291B2; US10640509B2; CN113480542B; LT4209493T; IL256633A; FI4209493T3; SMT202100597T1; CL2017003445A1; LT3317281T; PT4209493T; PT3613745T; HUE062258T2; DK3954690T3

Description

[0001] Opis

[0002] UNAKRSNA REFERENCA NA POVEZANE PRIJAVE OBLAST PRONALASKA

[0003] Pronalazak se odnosi na kristalni Oblik III (S)-4-(8-amino-3-(1-(but-2-inoil)pirolidin-2-il)imidazo[1,5-a]pirazin-1-il)-N-(piridin-2-il)benzamida, kako je definisano ispod. U drugim otelotvorenjima, pronalazak se odnosi na farmaceutski kompozicije koje sadrže Oblik III (S)-4-(8-amino-3-(1-(but-2-inoil)pirolidin-2-il)imidazo[1,5-a]pirazin-1-il)-N-(piridin-2-il)benzamida, kako je definisano ispod, uključujući farmaceutske sastave koji prevazilaze efekata agenasa za redukciju kiselosti, i farmaceutske sastave koji se koriste za tretman raka ili drugih poremećaja.

[0005] POZADINA PRONALASKA

[0006] Brutonova tirozin kinaza (BTK) je ne-receptorska protein kinaza iz porodice Tec koja se eksprimira u B ćelijama i mijeloidnim ćelijama. BTK se sastoji od domena pleckstrin homologije (PH), Tec homologije (TH), Src homologije 3 (SH3), Src homologije 2 (SH2) i tirozin kinaze ili Src homologije 1 (TK ili SH1). Dobro je poznata funkcija BTK u signalnim putevima aktivirana angažovanjem receptora B ćelija (BCR) u zrelim B ćelijama i FCER1 na mastocitima. Funkcionalne mutacije u BTK kod ljudi rezultuju bolešću primarne imunodeficijencije (X-povezana agamaglobuinemija) koju karakteriše defekt u razvoju B ćelija sa blokom između pro- i pre- B faza. Rezultat je gotovo potpuno odsustvo B limfocita, što izaziva izrazito smanjenje serumskog imunoglobulina svih klasa. Ovi nalazi podržavaju ključnu ulogu BTK u regulisanju proizvodnje auto-antitela kod autoimunih bolesti.

[0008] [0003] BTK se eksprimira u brojnim limfomima i leukemijama B ćelija. Ostale bolesti koje imaju važnu ulogu za disfunkcionalne B ćelije su maligniteti B ćelija, kako je opisano kod Hendriks, i dr, Nat. Rev. Cancer, 2014, 14, 219-231. Prijavljena uloga BTK u regulaciji proliferacije i apoptoze B ćelija ukazuje na potencijal BTK inhibitora u tretmanu limfoma B ćelija. BTK inhibitori su stoga razvijeni kao potencijalna terapija za mnoge od tih malignih oboljenja, kako je opisano kod D'Cruz, i dr, OncoTargets and Therapy 2013, 6, 161-176. Objava međunarodne prijave patenta br. WO 2013/010868 obelodanjuje BTK inhibitore, uključujući (S)-4-(8-amino-3-(1-(but-2-inoil)pirolidin-2-il)imidazo[1,5-a]pirazin-1-il)-N-(piridin-2-il)benzamid za upotrebu u terapiji.

[0010] Predmetni pronalazak uključuje neočekivano otkriće novih kristalnog čvrstog Oblika III (S)-4-(8-amino-3-(1-(but-2-inoil)pirolidin-2-il)imidazo[1,5-a]pirazin-1-il)-N-(piridin-2-il)benzamida, koji se ovde naziva Formula (1). Formula (1) je BTK inhibitor koji je koristan, između ostalog, u farmaceutskim sastavima i za upotrebu u tretmanu raka, upale, imunih i autoimunih bolesti. Ovde obelodanjeni novi kristalni Oblik III Formule (1) ima iznenađujuća i korisna svojstva.

[0012] REZIME PRONALASKA

[0013] Pronalazak pruža kompoziciju koja sadrži kristalni (S)-4-(8-amino-3-(1-(but-2-inoil)pirolidin-2-il)imidazo[1,5-a]pirazin-1-il)-N-(piridin-2-il)benzamid oblika III, okarakterisan difraktogramom X-zraka praha koji obuhvata vrhove na 7,6° ± 0,2° 2θ, 8,5° ± 0,2° 2θ, 12,6° ± 0,2° 2θ, 12,8° ± 0,2° 2θ, 14,6° ± 0,2° 2θ, 16,8° ± 0,2° 2θ i 23,2° ± 0,2° 2θ, pri čemu je difraktogram X-zraka praha dobijen korišćenjem izvora zračenja Cu-K<α1>.

[0015] KRATAK OPIS SLIKA

[0016] Prethodni rezime, kao i naredni detaljni opis pronalaska, biće bolje razumljivi kada se čitaju zajedno sa priloženim crtežima.

[0017] Slika 1 prikazuje transmisioni PXRD uzorak Oblika I (uzorak PP502-P1) slobodne baze Formule (1) (nije deo ovog pronalaska).

[0018] Slika 2 prikazuje Ramanov spektar Oblika I slobodne baze Formule (1) (nije deo ovog pronalaska).

[0019] Slika 3 prikazuje infracrveni (IR) spektar Oblika I slobodne baze Formule (1) (nije deo ovog pronalaska).

[0020] Slika 4 prikazuje transmisioni PXRD uzorak Oblika II slobodne baze Formule (1) (nije deo ovog pronalaska).

[0021] Slika 5 prikazuje Ramanov spektar Oblika II slobodne baze Formule (1) (nije deo ovog pronalaska).

[0022] Slika 6 prikazuje transmisioni PXRD uzorak Oblika III slobodne baze Formule (1).

[0023] Slika 7 prikazuje Ramanov spektar Oblika III slobodne baze Formule (1).

[0024] Slika 8 prikazuje PXRD uzorak metastabilnog Oblika IV slobodne baze Formule (1) (nije deo ovog pronalaska).

[0025] Slika 9 prikazuje PXRD uzorak metastabilnog Oblika V slobodne baze Formule (1) (nije deo ovog pronalaska).

[0026] Slika 10 prikazuje PXRD uzorak metastabilnog Oblika VI slobodne baze Formule (1) (nije deo ovog pronalaska).

[0027] Slika 11 prikazuje PXRD uzorak metastabilnog Oblika VII slobodne baze Formule (1) (nije deo ovog pronalaska).

[0028] Slika 12 prikazuje PXRD uzorak metastabilnog Oblika VIII slobodne baze Formule (1) (nije deo ovog pronalaska).

[0029] Slika 13 prikazuje PXRD uzorak amorfne Formule (1) (nije deo ovog pronalaska).

[0030] Slika 14 prikazuje Ramanov spektar amorfne Formule (1) (nije deo ovog pronalaska).

[0031] Slika 15 prikazuje refleksni PXRD uzorak Oblika A fumaratne soli Formule (1) (nije deo ovog pronalaska).

[0032] Slika 16 prikazuje refleksni PXRD uzorak Oblika A maleatne soli Formule (1) (nije deo ovog pronalaska).

[0033] Slika 17 prikazuje PXRD uzorak Oblika A fosfatne soli Formule (1) (nije deo ovog pronalaska).

[0034] Slika 18 prikazuje PXRD uzorak Oblika A L-tartaratne soli Formule (1) (nije deo ovog pronalaska).

[0035] Slika 19 prikazuje PXRD uzorak Oblika A citratne soli Formule (1) (uzorak SP211-CIT-P4) kristalizovane iz aceton-vode (nije deo ovog pronalaska).

[0036] Slika 20 prikazuje PXRD uzorak Oblika A citratne soli Formule (1) (uzorak SP211-CIT-P6) kristalizovane iz 1-propanola (nije deo ovog pronalaska).

[0037] Slika 21 prikazuje PXRD uzorak uzorka Oblika A monohidrata gentizatne soli Formule (1) (nije deo ovog pronalaska).

[0038] Slika 22 prikazuje PXRD uzorak Oblika A oksalat soli Formule (1) (nije deo ovog pronalaska).

[0039] Slika 23 prikazuje PXRD uzorak uzorka Oblika A sulfatne soli Formule (1) (nije deo ovog pronalaska).

[0040] Slika 24 prikazuje raspodelu vrsta za Formulu (1) na osnovu izračunatih vrednosti pH: 2,2, 6,1 i 11,5 (nije deo ovog pronalaska).

[0041] Slika 25 prikazuje rastvorljivost rastvorljive slobodne baze Formule (1) (uzorak PP502-P1) sa rastvorom HCl i puferima kao medijumom rastvarača. Kružne oznake odgovaraju rezultatima iz prvog seta eksperimenata, i dijamantske oznake odgovaraju rezultatima iz drugog seta eksperimenata (nije deo ovog pronalaska).

[0042] Slika 26 prikazuje raspodelu vrsta i rastvorljivost kao funkciju pH za Formulu (1) (nije deo ovog pronalaska).

[0043] Slika 27 prikazuje temperaturno zavisnu rastvorljivost Formule (1) u acetonu (kvadratići), etanolu (tačkice i linije), 96%-etanolu (trouglovi) i 1-propanolu (dijamanti). Vertikalna linija prikazuje temperaturu ključanja etanola (nije deo ovog pronalaska).

[0044] Slika 28 pokazuje unutrašnje rezultate brzine rastvaranja za Oblik I i II slobodne baze Formule (1) (nije deo ovog pronalaska).

[0045] Slika 29 prikazuje podatke o izloženosti kod pasa za slobodne baze Formule I i II Formule (1) (nije deo ovog pronalaska).

[0046] Slika 30 prikazuje poređenje profila rastvaranja formulacija Formule (1) pri pH od 3,4 (nije deo ovog pronalaska).

[0047] Slika 31 prikazuje poređenje profila rastvaranja formulacija Formule (1) pri pH od 5,5 (nije deo ovog pronalaska).

[0048] Slika 32 prikazuje trendove u AUC, C<max>, i T<max>za kondicionirane pse tretirane formulacijom Formule (1) sa zakiseljivačem i četiri oblika soli Formule (1). Tečne kapsule („liq cap“) (100 mg) su primenjene za poređenje sa čvrstim oblicima. Čvrste kapsule jačine 100 mg u kliničkoj formulaciji Oblika I Formule (1) su primenjene psima pre ili nakon svakodnevnog tretmana omeprazolom radi smanjenja želudčane kiselosti. Naredne faze ispitivanja pratile su 4 dana doziranja omeprazolom (10 mg/dan); tretman omeprazolom je nastavljen tokom čitave studije. Formulacija zakiseljivača Oblika I Formule (1) („FA-3“) je upoređena sa F-1 maleat, F-1 fosfat, F-1 fumarat, F-1 tartarat solima, kao i sa kontrolnim formulacijama (F -1 slobodna baza i F-2) i primenjuje se u 100 mg ekvivalentima slobodne baze u kapsulama. Izloženosti soli i kapsula Oblika I Formule (1) formulisanih sa zakiseljivačem ili korišćenjem oblika soli Formule (1) povećane su u odnosu na izloženost Oblika I u prisustvu omeprazola (nije deo ovog pronalaska).

[0049] Slika 33 prikazuje AUC i Cmax za normalizaciju doze Formule (1) kod pasa, upoređujući tečne kapsule („Liq Caps“) (prosek n = 2), formulaciju F-2 (prosek n = 5), formulaciju F-2 sa omeprazolom („F-2/Omep“, koji pokazuju gubitak izloženosti Formuli (1)), i pet formulacija predmetnog pronalaska koji obnavljaju izloženost u prisustvu omeprazola: FA-3 (sa zakiseljivačem, FA-3/Omep“), F-1 maleat („Maleat/Omep“), F-1 fosfat („Fosfat/Omep“), F-1 fumarat („Fumarat/Omep“), i F-1 tartarat („Tartrat/Omep“) (nije deo ovog pronalaska).

[0050] DETALJNI OPIS PRONALASKA

[0051] Iako su ovde prikazane i opisane poželjne realizacije pronalaska, takve realizacije su date samo kao primer i nemaju za cilj da na drugi način ograniče obim pronalaska. Obim pronalaska je definisan u priloženim zahtevima.

[0053] Definicije

[0054] Ako nije drugačije definisano, svi tehnički i naučni izrazi koji se ovde koriste imaju isto značenje kao što je uobičajeno shvaćeno od strane stručnjaka u oblasti kojoj ovaj pronalazak pripada.

[0056] Izraz „čvrsti oblik“ može se odnositi na čvrsti kristalni oblik ili fazu, uključujući kristalnu slobodnu bazu i kristalnu so.

[0058] Izrazi „zajednička primena“, „zajedničko primenjivanje“, „ primena u kombinaciji sa“ i „ primenjivanje u kombinaciji sa“, kako se ovde koriste, obuhvataju primenu dva ili više agenasa pacijentu tako da su oba agensa i/ili njihovi metaboliti istovremeno prisutni kod pacijenta. Zajednička primena uključuje istovremenu primenu u odvojenim sastavima, primenu u različito vreme u odvojenim sastavima ili primenu u sastavu u kom su prisutna dva ili više agenasa.

[0060] Izraz „efikasna količina“ ili „terapeutski efikasna količina“ odnosi se na onu količinu jedinjenja, ili kombinacije jedinjenja koja su ovde opisana, koja je dovoljna da izvrši predviđenu namenu uključujući, ali ne ograničavajući se na, tretman bolesti. Terapeutski efikasna količina može varirati u zavisnosti od namene (in vitro ili in vivo), ili pacijenta i bolesti koja se tretira (npr., težina, starost i pol pacijenta), težine bolesti, načina primene, itd. što stručnjak može lako odrediti. Izraz se takođe odnosi na dozu koja će izazvati određeni odgovor u ciljnim ćelijama (npr., smanjenje adhezije trombocita i/ili migracije ćelije).

[0061] Specifična doza će varirati u zavisnosti od odabranih jedinjenja, režima doziranja kog se treba pridržavati, da li se jedinjenje primenjuje u kombinaciji sa drugim jedinjenjima, vremena primene, tkiva kome se primenjuje i fizičkog sistema za dostavu u koji prenosi se jedinjenje.

[0063] [0012] Izrazi „QD“, „qd“ ili „q.d.“ značiti quaque die, jednom dnevno ili jedan put dnevno. Izrazi „BID“, „bid“ ili „b.i.d.“ značiti bis in die, dva puta dnevno ili dvaput dnevno. Izrazi „TID“, „tid“ ili „t.i.d.“ značiti ter in die, tri puta dnevno ili triput dnevno. Izrazi „QID“, „qid“ ili „q.i.d.“ značiti quater in die, ili četiri puta dnevno.

[0065] „Terapeutski efekat“ kako se izraz ovde koristi, obuhvata terapeutsku korist i/ili profilaktičku korist kao što je opisano iznad. Profilaktički efekat uključuje odlaganje ili uklanjanje pojave bolesti ili stanja, odlaganje ili eliminisanje pojave simptoma bolesti ili stanja, usporavanje, zaustavljanje ili preokret napredovanja bolesti ili stanja, ili bilo koja kombinacije navedenog.

[0067] Izraz „farmaceutski prihvatljiva so“ odnosi se na soli dobijene iz raznih organskih i neorganskih kontra jona, uključujući jone fumarata, maleata, fosfata, L-tartarata, citrata, gentizata, oksalata i sulfata. Farmaceutski prihvatljive adicione soli mogu se formirati sa neorganskim kiselinama i organskim kiselinama.

[0069] „Farmaceutski prihvatljiv nosač“ ili „farmaceutski prihvatljiv ekscipijens“ treba da uključuje bilo koji i sve rastvarače, disperzione podloge, obloge, antibakterijske i antifungalne agense, izotonične i apsorpcione agense. Osim ako je bilo koji uobičajeni medijum ili agens nekompatabilan sa aktivnim sastojkom, razmatra se njegova upotreba u terapijskim sastavima predmetnog pronalaska. Dodatni aktivni sastojci se takođe mogu ugraditi u opisane sastave.

[0071] Izraz „in vivo“ odnosi se na događaj koji se odvija u telu pacijenta.

[0073] Izraz „in vitro“ odnosi se na događaj koji se odvija izvan tela pacijenta. In vitro ispitivanja obuhvataju testove zasnovane na ćelijama u kojima se ćelije koriste žive ili mrtve i mogu takođe obuhvatati ispitivanje bez ćelija, gde nisu iskorišćene netaknute ćelije.

[0075] Izraz „ekstragranularni“ odnosi se na supstance koje su izvan granule, npr., supstanca dodata granulama (kompakti sa više čestica formirani postupkom granulacije) i fizički pomešana sa granulama, ali se ne nalazi u granulama.

[0077] Izraz „intragranularno“ odnosi se na supstance koje se nalaze u granulama (kompakti sa više čestica nastao postupkom granulacije). Granule se mogu formirati procesima poput vlažne granulacije (tj. pripremljene korišćenjem vlage ili pare, toplote, topljenja, smrzavanja, pena i drugih procesa) ili suve granulacije.

[0078] Izraz „zakiseljivač“ odnosi se na supstancu koja povećava kiselost.

[0080] Izrazi „transmisija“ ili „režim transmisije“, kada se koriste u kombinaciji sa rendgenskom difraktometrijom praha, odnose se na režim uzorkovanja transmisije (takođe poznat kao Debye-Scherrer). Izrazi „refleksija“ ili „režim refleksije“, kada se koriste u kombinaciji sa rendgenskom difraktometrijom praha, odnose se na režim uzorkovanja refleksije (takođe poznat kao Bragg-Brentano).

[0082] Ako nije drugačije navedeno, hemijske strukture koje su ovde prikazane treba da sadrže jedinjenja koja se razlikuju samo u prisustvu jednog ili više izotopno obogaćenih atoma. Na primer, jedinjenja gde su jedan ili više atoma vodonika zamenjeni deuterijumom ili tricijumom, ili gde su jedan ili više atoma ugljenika zamenjeni sa<13>C- ili<14>C-obogaćenim ugljenicima, u okviru su predmetnog pronalaska.

[0084] Kada se rasponi koriste ovde za opisivanje, na primer, fizičkih ili hemijskih svojstava kao što su molekulska masa ili hemijske formule, sve kombinacije i podkombinacije raspona i posebna njihova otelotvorenja su predviđeni da budu uključene. Upotreba izraza „otprilike“ ili „približno“, kada se odnosi na broj ili numerički raspon, znači da je navedeni broj ili numerički raspon aproksimacija unutar eksperimentalne promenljivosti (ili u okviru statističke eksperimentalne greške), i samim tim broj ili numerički raspon mogu varirati od, na primer, između 1% i 15% navedenog broja ili numeričkog raspona. Izraz „sadrži“ (i srodni izraze kao što su „ima“ ili „obuhvata“ ili „uključuje“) uključuje ona otelotvorenja kao što su, na primer, otelovljenje bilo kog sastava materije, postupka ili procesa koji se „sastoje“ od ili se „suštinski sastoji“ od opisanih karakteristika.

[0086] [0024] „Enantiomerna čistoća“ kako se ovde koristi odnosi se na relativne količine, izražene u procentima, prisustva specifičnog enantiomera u odnosu na drugi enantiomer. Na primer, ako je jedinjenje, koje potencijalno može imati (R)- ili (S)-izomernu konfiguraciju, prisutno kao racemska smeša, enantiomerna čistoća je oko 50% u odnosu na (R)- ili (S)-izomer. Ako to jedinjenje ima jedan izomerni oblik koji preovlađuje nad drugim, na primer, 80% (S)-izomer i 20% (R)-izomer, enantiomerna čistoća jedinjenja u odnosu na (S)-izomerni oblik je 80%. Enantiomerna čistoća jedinjenja može se odrediti na više načina, uključujući, ali ne ograničavajući se na hromatografiju, korišćenje hiralnog nosača, polarimetrijskim merenjima rotacije polarizovanog svetla, spektroskopiju nuklearne magnetne rezonance korišćenje reagenasa hiralnog pomeranja koji uključuju, ali nisu ograničeni na lantanid koji sadrži hiralne komplekse ili Pirkl-ove reagense, ili derivatizaciju jedinjenja koristeći hiralno jedinjenje poput Mosher-ove kiseline praćeno hromatografijom ili nuklearno magnetnom rezonancom.

[0088] U poželjnim otelotvorenjima, enantiomerno obogaćen sastav ima veću potenciju u smislu terapeutske korisnosti po jedinici mase u odnosu na racemsku smešu ovog sastava. Enantiomeri se mogu izolovati iz smeša postupcima poznatim stručnjacima, uključujući hiralnu tečnu hromatografiju visokog pritiska (HPLC) i formiranje i kristalizaciju hiralnih soli; ili poželjni enantiomeri mogu da se pripreme asimetričnim sintezama. Pogledati, na primer, Jacques, i dr., Enantiomers, Racemates and Resolutions, Wiley Interscience, New York, 1981; Eliel, Stereochemistry of Carbon Compounds, McGraw-Hill, NY, 1962; i Eliel i Wilen, Stereochemistry of Organic Compounds, Wiley-Interscience, New York, 1994.

[0090] Izrazi „enantiomerno obogaćeni“ i „ne-racemski“, kako se ovde koriste, odnose se na sastave u kojima je težinski procenat jednog enantiomera veći od količine tog jednog enantiomera u kontrolnoj smeši racemskog sastava (npr., više od 1:1 po težini). Na primer, enantiomerno obogaćena priprema (S)-enantiomer, znači pripremu jedinjenja koje ima više od 50% težine (S)-enantiomera u odnosu na (R)-enantiomer, kao što je najmanje 75% težine ili kao što je najmanje 80% težine. U nekim otelotvorenjima, obogaćivanje može biti značajno veće od 80% težine, što pruža „suštinski enantiomerno obogaćenu“ ili „suštinski neracemsku“ pripremu, što se odnosi na pripreme sastava koje imaju najmanje 85% težine jednog enantiomera u odnosu na druge enantiomere, kao što je najmanje 90% težine ili kao što je najmanje 95% težine. Izrazi „enantiomerno čist“ ili „suštinski enantiomerno čist“ odnosi se na pripremu koja sadrži najmanje 98% jednog enantiomera i manje od 2% suprotnog enantiomera.

[0092] „Deo“ se odnosi na određeni segment ili funkcionalnu grupu molekula. Hemijske jedinice su često prepoznati hemijski entiteti koji su ugrađeni ili pridruženi nekom molekulu.

[0094] „Tautomeri“ su strukturno različiti izomeri koji se prepliću tautomerizacijom.

[0095] „Tautomerizacija“ je oblik izomerizacije i uključuje prototropsku tautomerizaciju ili tautomerizaciju protonskog pomaka, što se smatra podskupom kiselo-bazne hemije.

[0096] „Prototropska tautomerizacija“ ili „tautomerizacija protonskog pomaka“ uključuje migraciju protona praćenu promenama u redosledu veze, često zamenu jedne veze sa susednom dvostrukom vezom. Tamo gde je moguća tautomerizacija (npr., u rastvoru) može se postići hemijska ravnoteža tautomera. Primer tautomerizacije je keto-enol tautomerizacija.

[0097] Specifičan primer keto-enol tautomerizacije je međusobna konverzija pentan-2,4-dion i 4-hidroksipant-3-en-2-on tautomera. Drugi primer tautomerizacije je fenol-keto tautomerizacija. Formiranje čvrstih oblika u različitim tautomerizacijskim stanjima poznato je pod nazivom „dezmotropija“, i takvi oblici su poznati i kao „dezmotropi".

[0099] Sastavi predmetnog pronalaska takođe uključuju kristalne oblike Formule (1), uključujući, na primer, polimorfe, pseudopolimorfe, solvate, hidrate, nesolvatirane polimorfe (uključujući anhidrate) i konformacione polimorfe, kao i njihove smeše. „Kristalni oblik“, „oblik“ i „polimorf“ su predviđeni da obuhvate sve kristalne oblike ovog jedinjenja, uključujući, na primer, polimorfe, pseudopolimorfe, solvate, hidrate, nesolvatirane polimorfe (uključujući anhidrate) i konformacione polimorfe, kao i njihove smeše, osim ako se ne odnosi na određeni kristalni oblik.

[0101] „Solvat“ se odnosi na kristalnu fazu jedinjenja u fizičkoj povezanosti sa jednim ili više molekula rastvarača. Kristalna faza jedinjenja u fizičkoj povezanosti sa jednim ili više molekula vode naziva se „hidratom“.

[0103] „Amorfni oblik“ odnosi se na oblik jedinjenja, ili soli ili molekulskog kompleksa jedinjenja, kome nedostaje kristalni redosled dugog dometa.

[0105] Kristalni oblici

[0106] Pronalazak obezbeđuje kristalni čvrsti oblik (S)-4-(8-amino-3-(1-(but-2-inoil)pirolidin-2-il)imidazo[1,5-a]pirazin-1-il)-N-(piridin-2-il)benzamida u obliku III, okarakterisan rendgenskim difraktogramom praha koji obuhvata vrhove na 7,6° ± 0,2° 2θ, 8,5° ± 0,2° 2θ, 12,6° ± 0,2° 2θ, 12,8° ± 0,2° 2θ, 14,6° ± 0,2° 2θ, 16,8° ± 0,2° 2θ i 23,2° ± 0,2° 2θ, pri čemu je rendgenski difraktogram praha dobijen koristeći Cu-Kαl izvor zračenja (Formula (1)). Formula (1) ima sledeću hemijsku strukturu:

[0109] 1

[0110]

[0113] U struci je poznato da se može dobiti praškasti uzorak rendgenske difraktometrije koji ima jednu ili više grešaka merenja u zavisnosti od uslova merenja (kao što su oprema, priprema uzorka ili korišćeni instrument). Konkretno, poznato je da intenziteti u praškastom uzorku rendgenske difraktometrije mogu varirati u zavisnosti od uslova merenja i pripreme uzorka. Na primer, stručnjaci u oblasti rendgenske difraktometrije praha razumeće da relativni intenziteti vrhova mogu da variraju u zavisnosti od orijentacije uzorka koji se ispituje, i na osnovu vrste i podešavanja instrumenta koji se koristi. Stručnjak će takođe shvatiti da na položaj refleksija može da utiče tačna visina na kojoj uzorak stoji u difraktometru, planarnost površine uzorka i nulta kalibracija difraktometra. Stoga će stručnjak razumeti da ovde prikazane podatke uzorka difraktometrije ne treba shvatiti kao apsolutne, i bilo koji kristalni oblik koji daje uzorak difraktometrije koji je suštinski isti kao oni ovde obelodanjeni spada u obim predmetnog obelodanjenja. Za dodatne informacije pogledati Jenkins and Snyder, Introduction to X-Ray Powder Diffractometry, John Wiley & Sons, 1996.

[0115] [0034] Takođe je poznato u struci da se mogu dobiti IR i Ramanovi spektri koji mogu varirati u zavisnosti od uslova merenja. Instrument, način uzorkovanja (npr. oslabljeno ukupno uzorkovanje IR refleksije u odnosu na uzorkovanje IR transmisije) i kalibracija instrumenta mogu uticati na vršne položaje i intenzitete. Stručnjak će razumeti da ovde prikazane spektre ne treba smatrati apsolutnim, i bilo koji kristalni oblik koji daje spektar suštinski isti kao oni obelodanjeni ovde spada u obim predmetnog obelodanjenja. Za dodatne informacije pogledati Colthup, i dr, Introduction to Infrared and Raman Spectroscopy, 3rd Ed., Academic Press, 1990.

[0117] Farmaceutski sastavi

[0118] U jednom otelotvorenju, pronalazak pruža farmaceutski sastav koji sadrži kristalni oblik III BTK inhibitora Formule (1) kako je ovde definisano.

[0120] Farmaceutski sastavi su obično formulisani da pruže terapeutski efikasnu količinu kristalnog oblika III Formule (1), kao aktivnog sastojka, ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, estar, prolek, solvat, hidrat ili derivat. Po potrebi, farmaceutski sastavi sadrže njegovu farmaceutski prihvatljivu so i jedan ili više farmaceutski prihvatljivih ekscipijenasa, nosača, uključujući inertne čvrste razblaživače i punioce, razblaživače, pojačivače propusnosti, solubilizatore ili adjuvanse. Farmaceutski sastavi takođe mogu da sadrže kiselinu, kako je ovde opisano, za smanjenje ili prevazilaženje efekata agenasa za redukciju kiselosti na izloženost kristalnog oblika III Formule (1).

[0122] U nekim otelotvorenjima, koncentracija kristalnog oblika III Formule (1) data u farmaceutskim sastavima pronalaska je nezavisno manja od, na primer, 100%, 90%, 80%, 70%, 60%, 50%, 40%, 30%, 20%, 19%, 18%, 17%, 16%, 15%, 14%, 13%, 12%, 11%, 10%, 9%, 8%, 7%, 6%, 5%, 4%, 3%, 2%, 1%, 0,5%, 0,4%, 0,3%, 0,2%, 0,1%, 0,09%, 0,08%, 0,07%, 0,06%, 0,05%, 0,04%, 0,03%, 0,02%, 0,01%, 0,009%, 0,008%, 0,007%, 0,006%, 0,005%, 0,004%, 0,003%, 0,002%, ili 0,001% w/w, w/v, ili v/v, relativno u odnosu na ukupnu masu ili zapreminu farmaceutskog sastava.

[0124] [0038] U nekim otelotvorenjima, koncentracija kristalnog oblika III Formule (1) data u farmaceutskim sastavima pronalaska je nezavisno veća od 90%, 80%, 70%, 60%, 50%, 40%, 30%, 20%, 19,75%, 19,50%, 19,25% 19%, 18,75%, 18,50%, 18,25% 18%, 17,75%, 17,50%, 17,25% 17%, 16,75%, 16,50%, 16,25% 16%, 15,75%, 15,50%, 15,25% 15%, 14,75%, 14,50%, 14,25% 14%, 13,75%, 13,50%, 13,25% 13%, 12,75%, 12,50%, 12,25% 12%, 11,75%, 11,50%, 11,25% 11%, 10,75%, 10,50%, 10,25% 10%, 9,75%, 9,50%, 9,25% 9%, 8,75%, 8,50%, 8,25% 8%, 7,75%, 7,50%, 7,25% 7%, 6,75%, 6,50%, 6,25% 6%, 5,75%, 5,50%, 5,25% 5%, 4,75%, 4,50%, 4,25%, 4%, 3,75%, 3,50%, 3,25%, 3%, 2,75%, 2,50%, 2,25%, 2%, 1,75%, 1,50%, 125%, 1%, 0,5%, 0,4%, 0,3%, 0,2%, 0,1%, 0,09%, 0,08%, 0,07%, 0,06%, 0,05%, 0,04%, 0,03%, 0,02%, 0,01%, 0,009%, 0,008%, 0,007%, 0,006%, 0,005%, 0,004%, 0,003%, 0,002%, ili 0,001% w/w, w/v, ili v/v, relativno u odnosu na ukupnu masu ili zapreminu farmaceutskog sastava.

[0126] U nekim otelotvorenjima, koncentracija kristalnog oblika III Formule (1) pronalaska je nezavisno u rasponu od otprilike 0,0001% do otprilike 50%, otprilike 0,001% do otprilike 40%, otprilike 0,01% do otprilike 30%, otprilike 0,02% do otprilike 29%, otprilike 0,03% do otprilike 28%, otprilike 0,04% do otprilike 27%, otprilike 0,05% do otprilike 26%, otprilike 0,06% do otprilike 25%, otprilike 0,07% do otprilike 24%, otprilike 0,08% do otprilike 23%, otprilike 0,09% do otprilike 22%, otprilike 0,1% do otprilike 21%, otprilike 0,2% do otprilike 20%, otprilike 0,3% do otprilike 19%, otprilike 0,4% do otprilike 18%, otprilike 0,5% do otprilike 17%, otprilike 0,6% do otprilike 16%, otprilike 0,7% do otprilike 15%, otprilike 0,8% do otprilike 14%, otprilike 0,9% do otprilike 12% ili otprilike 1% do otprilike 10% w/w, w/v ili v/v, relativno u odnosu na ukupnu masu ili zapreminu farmaceutskog sastava.

[0128] U nekim otelotvorenjima, koncentracija kristalnog oblika III Formule (1) pronalaska je nezavisno u rasponu od otprilike 0,001% do otprilike 10%, otprilike 0,01% do otprilike 5%, otprilike 0,02% do otprilike 4,5%, otprilike 0,03% do otprilike 4%, otprilike 0,04% do otprilike 3,5%, otprilike 0,05% do otprilike 3%, otprilike 0,06% do otprilike 2,5%, otprilike 0,07% do otprilike 2%, otprilike 0,08% do otprilike 1,5%, otprilike 0,09% do otprilike 1%, otprilike 0,1% do otprilike 0,9% w/w, w/v, ili v/v, relativno u odnosu na ukupnu masu ili zapreminu farmaceutskog sastava.

[0130] U nekim otelotvorenjima, količina kristalnog oblika III Formule (1) pronalaska je nezavisno jednaka ili manja od 3,0 g, 2,5 g, 2,0 g, 1,5 g, 1,0 g, 0,95 g, 0,9 g, 0,85 g, 0,8 g, 0,75 g, 0,7 g, 0,65 g, 0,6 g, 0,55 g, 0,5 g, 0,45 g, 0,4 g, 0,35 g, 0,3 g, 0,25 g, 0,2 g, 0,15 g, 0,1 g, 0,09 g, 0,08 g, 0,07 g, 0,06 g, 0,05 g, 0,04 g, 0,03 g, 0,02 g, 0,01 g, 0,009 g, 0,008 g, 0,007 g, 0,006 g, 0,005 g, 0,004 g, 0,003 g, 0,002 g, 0,001 g, 0,0009 g, 0,0008 g, 0,0007 g, 0,0006 g, 0,0005 g, 0,0004 g, 0,0003 g, 0,0002 g ili 0,0001 g.

[0132] U nekim otelotvorenjima, količina kristalnog oblika III Formule (1) pronalaska je nezavisno veća od 0,0001 g, 0,0002 g, 0,0003 g, 0,0004 g, 0,0005 g, 0,0006 g, 0,0007 g, 0,0008 g, 0,0009 g, 0,001 g, 0,0015 g, 0,002 g, 0,0025 g, 0,003 g, 0,0035 g, 0,004 g, 0,0045 g, 0,005 g, 0,0055 g, 0,006 g, 0,0065 g, 0,007 g, 0,0075 g, 0,008 g, 0,0085 g, 0,009 g, 0,0095 g, 0,01 g, 0,015 g, 0,02 g, 0,025 g, 0,03 g, 0,035 g, 0,04 g, 0,045 g, 0,05 g, 0,055 g, 0,06 g,

[0135] 1

[0136] 0,065 g, 0,07 g, 0,075 g, 0,08 g, 0,085 g, 0,09 g, 0,095 g, 0,1 g, 0,15 g, 0,2 g, 0,25 g, 0,3 g, 0,35 g, 0,4 g, 0,45 g, 0,5 g, 0,55 g, 0,6 g, 0,65 g, 0,7 g, 0,75 g, 0,8 g, 0,85 g, 0,9 g, 0,95 g, 1 g, 1,5 g, 2 g, 2,5, ili 3 g.

[0138] Kristalni oblik III Formule (1) prema pronalasku je efikasan u širokom rasponu doza. Na primer, kod tretmana odraslih ljudi, doze se nezavisno kreću od 0,01 do 1000 mg, od 0,5 do 100 mg, od 1 do 50 mg dnevno, od 2 do 40 mg dnevno, i od 5 do 25 mg dnevno, što su primeri doza koje se mogu koristiti. Tačna doza zavisi od načina primene, oblika u kome se primenjuje jedinjenje, pola i starosti pacijenta koji se tretira, telesne težine pacijenta koji se tretira i sklonosti i iskustva lekara koji sprovodi tretman.

[0140] U odabranim otelotvorenjima, pronalazak pruža farmaceutski sastav za oralnu primenu koji sadrži kristalni oblik III Formule (1) i farmaceutski ekscipijens pogodan za oralnu primenu.

[0142] U odabranim otelotvorenjima, pronalazak pruža čvrst farmaceutski sastav za oralnu primenu koja sadrži: (i) efikasnu količinu kristalnog oblika III Formule (1) i (ii) farmaceutski ekscipijens pogodan za oralnu primenu. U odabranim otelotvorenjima, sastav dalje sadrži (iii) efikasnu količinu drugog aktivnog farmaceutskog sastojka.

[0144] U odabranim otelotvorenjima, farmaceutski sastav može biti tečan farmaceutski sastav pogodna za oralnu upotrebu. Farmaceutski sastavi pronalaska pogodni za oralnu primenu mogu se predstaviti kao diskretni oblici doziranja, kao što su kapsule, vrećice ili tablete, ili tečnosti ili aerosolni sprejevi, koji sadrže unapred određenu količinu aktivnog sastojka u obliku praha ili u granulama, rastvor, ili suspenzija u vodenoj ili bezvodnoj tečnosti, emulzija ulje u vodi ili emulzija voda u ulju. Farmaceutski sastavi predmetnog pronalaska takođe uključuju prah za rekonstituciju, prahove za oralni unos, boce (poput boce za prah ili tečnost), filmove za oralno rastvaranje, pastile, paste, epruvete, gume i pakovanja. Takvi dozni oblici se mogu pripremiti bilo kojim farmaceutskim postupcima, ali svi postupci uključuju korak povezivanja aktivnog sastojka sa nosačem, koji čini jedan ili više potrebnih sastojaka.

[0145] Generalno, sastavi se pripremaju ravnomernim i bliskim mešanjem aktivnog sastojka sa tečnim nosačima ili fino podeljenim čvrstim nosačima, ili oba, i zatim, ako je potrebno, oblikovanjem proizvoda u željeni preparat. Na primer, tableta se može pripremiti kompresovanjem ili izlivanjem, opciono sa jednim ili više dodatnih sastojaka. Kompresovane tablete mogu se pripremiti kompresovanjem u pogodnoj mašini aktivnog sastojka u slobodnom obliku kao što su prah ili granule, opciono pomešanog sa ekscipijensom kao što su, ali bez ograničavanja na veznik, lubrikant, inertni razblaživač i/ili površinski aktivan agens ili agens za raspršivanje. Oblikovane tablete mogu se proizvesti oblikovanjem u pogodnoj mašini smeše praškastih jedinjenja ovlaženih inertnim tečnim rastvaračem.

[0147] Pronalazak dalje obuhvata bezvodne farmaceutske sastave i oblike doziranja jer voda može olakšati razgradnju nekih jedinjenja. Na primer, u farmaceutskoj struci može se dodati voda (npr., 5%) kao agens za simuliranje dugoročnog skladištenja u cilju određivanja karakteristika kao što su rok trajanja ili stabilnost formulacija tokom vremena. Bezvodni farmaceutski sastavi i oblici doziranja predmetnog pronalaska mogu se pripremiti korišćenjem bezvodnih sastojaka, ili sa malo vlage i uslovima niske vlage ili niske vlažnosti. Farmaceutski sastavi i oblici doziranja predmetnog pronalaska koji sadrže laktozu mogu biti bezvodni ako se očekuju znatan dodir sa vlagom i/ili vlažnost tokom proizvodnje, pakovanja i/ili skladištenja. bezvodni farmaceutski sastav može se pripremiti i čuvati tako da se održi njegova bezvodna priroda. Shodno tome, bezvodni sastavi mogu da se pakuju koristeći materijale za koje je poznato da sprečavaju izloženost vodi tako da se mogu uključiti u odgovarajuće formulacije. Primeri pogodne ambalaže uključuju, ali nisu ograničeni na, hermetički zatvorene folije, plastične ili slične, kontejnere sa jediničnom dozom, blister pakete i trake.

[0149] Kristalni oblik III Formule (1) može se kombinovati u bliskoj mešavini sa farmaceutskim nosačem, u skladu sa uobičajenim farmaceutskim tehnikama pravljenja jedinjenja. Nosač može imati široki spektar oblika u zavisnosti od oblika pripreme koji je namenjen za primenu. Prilikom pripreme sastav za oralni oblik doziranja, bilo koji uobičajeni farmaceutski medijum se može koristiti kao nosač, kao što su, na primer, voda, glikoli, ulja, alkoholi, arome, konzervansi, boje i slično, u slučaju oralnih tečnih preparata (poput suspenzija, rastvora i eliksira) ili aerosola; ili nosači poput skroba, šećera, mikrokristalne celuloze, razblaživači, granulacioni agensi, lubrikanti, agensi za pospešivanje klizanja, veznici i agensi za razgradnju mogu se koristiti u slučaju čvrstih oralnih preparata, u nekim otelotvorenjima bez korišćenja laktoze. Na primer, pogodni nosači uključuju prah, kapsule i tablete, sa čvrstim oralnim preparatima. Po želji, tablete se mogu obložiti standardnim vodenim ili bezvodnim tehnikama.

[0152] 1

[0153] Veznici pogodna za upotrebu u farmaceutskim sastavima i doznim oblicima uključuju, ali nisu ograničeni na, kukuruzni skrob, krompirov skrob ili druge skrobove, želatin, prirodne i sintetičke gume poput akacije, natrijum alginata, alginske kiseline, drugih alginata, tragakanta u prahu, guar gume, celuloze i njenih derivata (npr., etil celuloza, acetat celuloza, kalcijum karboksimetil celuloza, natrijum karboksimetil celuloza), polivinil pirolidon, metil celuloza, prethodno želatinirani skrob, hidroksipropil metil celuloza, mikrokristalna celuloza i njihove smeše.

[0155] Primeri pogodnih punioca za upotrebu u farmaceutskim sastavima i oblicima doziranja koji su obelodanjeni ovde uključuju, ali nisu ograničeni na, talk, kalcijum karbonat (npr., granule ili prah), mikrokristalna celuloza, celuloza u prahu, dekstrati, kaolin, manitol, silicijumska kiselina, sorbitol, skrob, prethodno želatinirani skrob i njihove smeše.

[0157] Agensi za razgradnju se mogu koristiti u sastavima predmetnog pronalaska za dobijanje tableta koje se razgrađuju kada su izložene vodenoj sredini. Previše agensa za razgradnju može da proizvede tablete koje se raspadaju u boci. Premalo može biti nedovoljno za razgradnju, menjajući na taj način brzinu i stepen oslobađanja aktivnih sastojaka iz doznog oblika. Prema tome, dovoljna količina agensa za raspadanje koja nije ni premala ni previše štetna za promenu oslobađanja aktivnog sastojka može se upotrebiti za formiranje oblika doziranja jedinjenja koja su ovde obelodanjena. Količina upotrebljenog agensa za razgradnju može da varira u zavisnosti od tipa formulacije i načina primene, i stručnjak je može lako odrediti. Oko 0,5 do oko 15% težine agensa za razgradnju, ili oko 1 do oko 5% težine agensa za razgradnju, može se koristiti u farmaceutskom sastavu. Agensi za razgradnju koji se mogu koristiti za formiranje farmaceutskih sastava i oblika doziranja predmetnog pronalaska uključuju, ali nisu ograničeni na, agar-agar, alginsku kiselinu, kalcijum karbonat, mikrokristalnu celulozu, natrijum kroskarmelozu, krospovidon, polakrin kalijum, natrijum skrob glikolat, krompirov skrob ili tapioka skrob, drugi skrobovi, prethodno želatinirani skrob, drugi skrob, glina, druge alge, ostale celuloze, gume ili njihove mešavine.

[0159] Lubrikanti koji se mogu koristiti za formiranje farmaceutskih sastava i oblika doziranja predmetnog pronalaska uključuju, ali nisu ograničeni na, kalcijum stearat, magnezijum stearat, mineralno ulje, lako mineralno ulje, glicerin, sorbitol, manitol, polietilen glikol, druge glikole, stearinsku kiselinu natrijum stearil fumarat, natrijum lauril sulfat, talk, hidrogenizovano biljno ulje (npr., kikirikijevo ulje, pamučno ulje, suncokretovo ulje,

[0162] 1

[0163] susamovo ulje, maslinovo ulje, kukuruzno ulje i sojino ulje), cink stearat, etil oleat, etilaureat, agar ili njihove mešavine. Dodatni lubrikanti uključuju, na primer, siloidni silika gel, koagulisani aerosol od sintetičkog silicijuma, silikatnu mikrokristalnu celulozu ili njihove smeše. Lubrikant se opciono može dodati u količini manjoj od oko 1% težine farmaceutskog sastava.

[0165] Kada su vodene suspenzije i/ili eliksiri namenjeni za oralnu primenu, osnovni aktivni sastojak u njima može se kombinovati sa različitim agensima za zaslađivanje ili aromatizovanje, bojama i, ako je to poželjno, emulgatorima i/ili suspenzijama, zajedno sa razblaživačima kao što su voda, etanol, propilen glikol, glicerin njihove različite kombinacije.

[0167] Tablete mogu biti presvučene ili obložene poznatim tehnikama kako bi se odložili raspad i apsorpciju u gastrointestinalnom traktu, i na taj način omogućilo delovanje održano tokom dužeg perioda. Na primer, može se koristiti materijal sa vremenskim odlaganjem, kao što su gliceril monostearat ili gliceril distearat. Formulacije za oralnu upotrebu mogu se takođe predstaviti kao tvrde želatinske kapsule u kojima je aktivni sastojak pomešan sa inertnim čvrstim razblaživačem, na primer, kalcijum karbonatom, kalcijum fosfatom ili kaolinom, ili kao meke želatinske kapsule u kojima je aktivni sastojak pomešan sa vodom ili uljana sredina, na primer, kikirikijevo ulje, tečni parafinski ili maslinovo ulje.

[0169] Surfaktanti koji se mogu koristiti za formiranje farmaceutskih sastava i oblika doziranja predmetnog pronalaska uključuju, ali nisu ograničeni na, hidrofilne surfaktante, lipofilne surfaktante i njihove smeše. Odnosno, može se koristiti smeša hidrofilnih surfaktanata, može se koristiti smeša lipofilnih surfaktanata ili smeša najmanje jednog hidrofilnog surfaktanta i najmanje jednog lipofilnog surfaktanta.

[0171] Empirijski parametar koji se koristi za karakterizaciju relativne hidrofilnosti i hidrofobnosti nejonskih amfifilnih jedinjenja je hidrofilno-lipofilna ravnoteža („HLB“ vrednost). Pogodni hidrofilni surfaktanti mogu generalno da imaju HLB vrednost od najmanje 10, dok pogodni lipofilni surfaktanti mogu generalno da imaju HLB vrednost jednaku ili manju od oko 10. Surfaktanti sa nižim HLB vrednostima su više lipofilni ili više hidrofobni, i imaju veću rastvorljivost u uljima, dok su surfaktanti sa višim HLB vrednostima više hidrofilne, i imaju veću rastvorljivost u vodenim rastvorima. Hidrofilnim površinski aktivnim agensima uglavnom se smatraju ona jedinjenja koja imaju HLB vrednost veću od

[0174] 1

[0175] oko 10, kao i anjonska, katjonska ili cviterjonska jedinjenja za koja HLB skala generalno nije primenljiva. Slično tome, lipofilni (tj. hidrofobni) surfaktanti su jedinjenja koja imaju HLB vrednost jednaku ili manju od oko 10. Međutim, HLB vrednost surfaktanta je samo grubi vodič koji se uglavnom koristi kako bi se omogućila formulacija industrijskih, farmaceutskih i kozmetičkih emulzija.

[0177] Hidrofilni surfaktanti mogu biti ili jonski ili nejonski. Pogodni jonski surfaktanti uključuju, ali nisu ograničeni na, soli alkilamonijuma; soli fuzidne kiseline; masne derivate aminokiselina, oligopeptida i polipeptida; glicerid derivate aminokiselina, oligopeptida i polipeptida; lektine i hidrogenizovani lektine; lizolektinie i hidrogenizovane lizolektine; fosfolipide i njihove derivate; lizofosfolipide i njihove derivate; soli estara karnitinskih masnih kiselina; soli alkilsulfata; soli masnih kiselina; natrijum dokukat; acilaktilate; mono- i di-acetilirane estre vinske kiseline mono- i di-glicerida; sukcinilirane mono- i di-gliceride; estre limunske kiseline mono- i di-glicerida; i njihove smeše.

[0179] Unutar gore navedene grupe, jonski surfaktanti uključuju, na primer, lektine, lizolektin, fosfolipide, lizofosfolipide i njihove derivate; soli estara karnitinskih masnih kiselina; soli alkilsulfata; soli masnih kiselina; natrijum dokukat; acilaktilate; mono- i diacetilirane estre vinske kiseline mono- i di-glicerida; sukcinilirane mono- i di-gliceride; estri limunske kiseline mono- i di-glicerida; i njihove smeše.

[0181] Jonski surfaktanti mogu biti jonizovani oblici lektina, lizolektina, fosfatidilholina, fosfatidiletanolamina, fosfatidilglicerola, fosfatidne kiseline, fosfatidilserina, lizofosfatidilholina, lizofosfatidiletanolamina, lizofosfatidilglicerola, lizofosfatidne kiseline, lizofosfatidilserina, PEG-fosfatidiletanolamina, PVP-fosfatidiletanolamina, laktilički estri masnih kiselina, stearoil-2-laktilata, stearoil laktilata, sukciniliranih monoglicerida, mono/diacetiliranh estra vinske kiseline mono/diglicerida, estara limunske kiseline mono/diglicerida, holilsarkozina, kaproata, kaprilata, kaprata, laurata, miristata, palmitata, oleata, ricinoleata, linoleata, stearata, lauril sulfata, teracecil sulfata, dokusata, lauroil karnitina, palmitoil karnitina, miristoil karnitina, i njihovih soli i smeša.

[0183] Hidrofilni nejonski surfaktanti mogu da uključuju, ali nisu ograničeni na, alkilglukozide; alkilmaltoside; alkiltioglukozide; lauril makrogolgliceride; polioksialkilen alkilne etre kao što su polietilen glikol alkil etri; polioksialkilen alkilfenole kao što su

[0186] 1

[0187] polietilen glikol alkil fenoli; polioksialkilen alkil-fenol masne kiseline kao što su polietilen glikol masne kiseline i dietari polietilen glikol masnih kiselina; polietilen glikol glicerol estri masnih kiselina; poliglicerol estri masnih kiselina; polioksialkilen sorbitanske estre masnih kiselina kao što su polietilen glikol sorbitanski estri masnih kiselina; proizvode hidroterilne transetarifikacije poliola sa najmanje jednim članom grupe koja se sastoji od glicerida, biljnih ulja, hidrogenizovanih biljnih ulja, masnih kiselina i sterola; polioksietilen steroli, njihovi derivati i analozi; polioksietilirani vitamini i njihovi derivati; polioksietilen-polioksipropilen blok kopolimeri; i njihove smeše; polietilen glikol sorbitanski estri masnih kiselina i hidrofilni proizvodi za transestarifikaciju poliola sa najmanje jednim članom grupe koja se sastoji od triglicerida, biljnih ulja i hidrogenizovanih biljnih ulja. Poliol može biti glicerol, etilen glikol, polietilen glikol, sorbitol, propilen glikol, pentaeritritol ili saharid.

[0189] Ostali hidrofilni nejonski surfaktanti uključuju, ali nisu ograničeni na, PEG-10 laurat, PEG-12 laurat, PEG-20 laurat, PEG-32 laurat, PEG-32 dilaurat, PEG-12 oleat, PEG-15 oleat, PEG-20 oleat, PEG-20 dioleat, PEG-32 oleat, PEG-200 oleat, PEG-400 oleat, PEG-15 stearat, PEG-32 distearat, PEG-40 stearat, PEG-100 stearat, PEG-20 dilaurat, PEG-25 gliceril trioleat, PEG-32 dioleat, PEG-20 gliceril laurat, PEG-30 gliceril laurat, PEG-20 gliceril stearat, PEG-20 gliceril oleat, PEG-30 gliceril oleat, PEG-30 gliceril laurat, PEG-40 gliceril laurat, PEG-40 ulja palminog zrna, PEG-50 hidrogenizovano ricinusovo ulje, PEG-40 ricinusovo ulje, PEG-35 ricinusovo ulje, PEG-60 ricinusovo ulje, PEG-40 hidrogenizovano ricinusovo ulje, PEG-60 hidrogenizovano ricinusovo ulje, PEG-60 kukuruzno ulje, PEG-6 kaprat/kaprilat gliceridi, PEG-8 kaprat/kaprilat gliceridi, poligliceril-10 laurat, PEG-30 holesterol, PEG-25 fito sterol, PEG-30 sojin sterol, PEG-20 trioleat, PEG-40 sorbitan oleat, PEG-80 sorbitan laurat, polisorbat 20, polisorbat 80, POE-9 lauril etar, POE-23 lauril etar, POE-10 oleil etar, POE-20 oleil etar, POE-20 stearil etar, tokofenil PEG-100 sukcinat, PEG-24 holesterol, poligliceril-10-oleat, Tween 40, Tween 60, saharoza monostearat, saharoza monolaurat, saharoza monopalmitat, PEG 10-100 nonil fenol serija, PEG 15-100 oktil-fenol serija i poloksameri.

[0191] Pogodni lipofilni surfaktanti uključuju, kao primer, članove grupe koju čine: masni alkoholi, estri glicerinskih masnih kiselina, acetilirani estri glicerinskih masnih kiselina, estri masnih kiselina nižeg alkohola, estri propilenglikol masne kiseline, estri masnih kiselina sorbitana, polietilen glikol masne kiseline sorbitana, steroli i derivati sterola, polioksietilirani steroli i derivati sterola, polietilen glikol alkil etri, šećerni estri, šećerni etri, derivati mlečne

[0194] 1

[0195] kiseline mono- i di-glicerida i hidrofobni proizvodi za transestarifikaciju poliola sa najmanje jednim članom grupe koju čine gliceridi, biljna ulja, hidrogenizovana biljna ulja, masne kiseline i steroli, vitamini/derivati vitamina i vitamini rastvorljivi u ulju i njihove mešavine. U ovoj grupi poželjni lipofilni surfaktanti uključuju estre glicerinskih masnih kiselina, estre masnih kiselina propilen glikola i njihove mešavine, ili su hidrofobni proizvodi za transestarifikaciju poliola sa najmanje jednim članom grupe koja se sastoji od biljnih ulja, hidrogenizovanih biljnih ulja i triglicerida.

[0197] U jednom otelotvorenju, sastav može da sadrži solubilizator kako bi pružio dobru solubilizaciju i/ili rastvaranje jedinjenja predmetnog pronalaska, i kako bi se minimizivalo taloženje jedinjenja predmetnog pronalaska. Ovo može biti posebno važno za sastave za upotrebu koja nije oralna - na primer, sastavi za injekcije. Takođe se može dodati solubilizator kako bi se povećala rastvorljivost hidrofilnog leka i/ili drugih komponenti, kao što su surfaktanti, ili kako bi se zadržao sastav kao stabilan ili homogen rastvor ili disperzija.

[0199] Primeri pogodnih solubilizatora uključuju, ali nisu ograničeni na, naredno: alkoholi i polioli, kao što su etanol, izopropanol, butanol, benzil alkohol, etilen glikol, propilen glikol, butanedioli i njihovi izomeri, glicerol, pentaeritritol, sorbitol, manitol, ksilitol transkutil, dimetil izosorbid, polietilen glikol, polipropilen glikol, polivinilalkohol, hidroksipropil metilceluloza i drugi derivati celuloze, ciklodekstrini i derivati ciklodekstrina; etri polietilen glikola prosečne molekulske težine od oko 200 do oko 6000, kao što je tetrahidrofurfuril alkohol PEG etar (glikofurol) ili metoksi PEG; amidi i druga jedinjenja koja sadrže azot, kao što su 2-pirolidon, 2-piperidon, ε-kaprolaktam, N-alkilpirolidon, N-hidroksialkilpirolidon, N-alkilpiperidon, N-alkilkaprolaktam, dimetilacetamid i polivinilpirolidon; estri kao što su etil propionat, tributilcitrat, acetil trietilcitrat, acetil tributil citrat, trietilcitrat, etil oleat, etil kapilat, etil butirat, triacetin, propilen glikol monoacetat, propilen glikol diacetat, .epsilon.-kaprolakton i njihovi izomeri, δ-valerolakton njegovi izomeri, β-butirolakton i njegovi izomeri; i drugi rastvarači poznati u struci, kao što su dimetil acetamid, dimetil izosorbid, N-metil pirolidoni, monooktanoin, dietilen glikol monoetil etar i voda.

[0201] Takođe se mogu koristiti i smeše rastvarača. Primeri uključuju, ali nisu ograničeni na, naredno: triacetin, trietilcitrat, etil oleat, etil kapilat, dimetilacetamid, N-metilpirolidon, N-hidroksietilpirolidon, polivinilpirolidon, hidroksipropil metilceluloza, hidroksipropil ciklodekstrini, etanol, polietilen glikol 200-100, glikofurol, transkutil, propilen glikol i

[0204] 2

[0205] dimetil izosorbid. Posebno poželjni solubilizatori uključuju sorbitol, glicerol, triacetin, etil alkohol, PEG-400, glikofurol i propilen glikol.

[0207] Količina solubilizatora koja se može uključiti nije posebno ograničena. Količina datog rastvarača može biti ograničena na bioprihvatljivu količinu, koju stručnjak može lako da odredi. U nekim okolnostima, može biti korisno uključiti količine solubilizatora daleko veće od bioprihvatljivih količina, na primer kako bi se maksimizovala koncentracija leka, i višak solubilizatora se uklanja pre nego što se sastav pruži pacijentu korišćenjem konvencionalnih tehnika, poput destilacije ili isparavanja. Prema tome, ako je prisutan, solubilizator može biti u težinskom odnosu od 10%, 25%, 50%, 100%, ili do oko 200% težine, na osnovu kombinovane težine leka i drugih ekscipijenasa. Po želji se mogu koristiti i vrlo male količine rastvarača, kao što su 5%, 2%, 1% ili čak manje. Tipično, solubilizator može biti prisutan u količini od oko 1% do oko 100%, tačnije oko 5% do oko 25% težine.

[0209] Sastav može dalje da sadrži jedan ili više farmaceutski prihvatljivih aditiva i ekscipijenasa. Takvi aditivi i ekscipijensi uključuju, ali nisu ograničeni na, naredno: agense za smanjenje lepljivosti, agense za uklanjanje pena, agense za puferovanje, polimere, antioksidanse, konzervanse, agense za heliranje, viskomodulatore, tofifikatore, arome, boje, mirise, agense za omekšavanje, agense za suspendovanje, veznike, punioce, plastifikatore, lubrikante i njihove smeše.

[0211] [0068] Pored toga, kiselina ili baza mogu biti uključene u farmaceutski sastav kako bi se olakšala obrada, povećala stabilnost, ili iz drugih razloga. Primeri farmaceutski prihvatljivih baza uključuju aminokiseline, estre aminokiselina, amonijum hidroksid, kalijum hidroksid, natrijum hidroksid, natrijum hidrogenkarbonat, aluminijum hidroksid, kalcijum karbonat, magnezijum hidroksid, magnezijum aluminijum silikat, sintetički aluminijum silikat, sintetički hidrokalcit, magnezijum aluminijum hidroksid, diizopropiletilamin, etanolamin, etilendiamin, trietanolamin, trietilamin, triizopropanolamin, trimetilamin, tris(hidroksimetil)aminometan (TRIS) i slično. Takođe su pogodne baze koje su soli farmaceutski prihvatljive kiseline, kao što su sirćetna kiselina, akrilna kiselina, adipinska kiselina, alginska kiselina, alkanesulfonska kiselina, aminokiseline, askorbinska kiselina, benzojeva kiselina, borna kiselina, maslačna kiselina, ugljena kiselina, limunska kiselina, masne kiseline, mravlja kiseline, fumarna kiselina, glukonska kiselina, hidrohinosulfonska kiselina, izoaskorbinska kiselina, mlečna kiselina, maleinska kiselina, oksalna kiselina, para bromfenilsulfonska kiselina, propionska kiselina, p-toluensulfonska kiselina, salicilna kiselina, stearinska kiselina, sukcinska kiselina, taninska kiselina, vinska kiselina, tioglikolna kiselina, toluensulfonska kiselina, mokraćna kiselina i slično. Takođe se mogu koristiti soli poliprotskih kiselina, kao što su natrijum fosfat, dinatrijum hidrogen fosfat i natrijum dihidrogen fosfat. Kada je baza so, katjon može biti bilo koji pogodan i farmaceutski prihvatljiv katjon, kao što su amonijum, alkalni metali i zemnoalkalni metali. Primer može da uključuje, ali nije ograničen na, natrijum, kalijum, litijum, magnezijum, kalcijum i amonijum.

[0213] Pogodne kiseline su farmaceutski prihvatljive organske ili neorganske kiseline.

[0214] Primeri pogodnih neorganskih kiselina uključuju hlorovodoničnu kiselinu, bromovodoničnu kiselinu, hidrodionatnu kiselinu, sumpornu kiselinu, azotnu kiselinu, bornu kiselinu, fosfornu kiselinu i slično. Primeri pogodnih organskih kiselina uključuju sirćetnu kiselinu, akrilnu kiselinu, adipinsku kiselinu, alginsku kiselinu, alkanesulfonske kiseline, aminokiseline, askorbinsku kiselinu, benzojevu kiselinu, bornu kiselinu, maslačnu kiselinu, ugljeničnu kiselinu, limunsku kiselinu, masne kiseline, mravlju kiselinu, fumarnu kiselinu, glukonsku kiselinu, hidrohinosulfonsku kiselinu, izoaskorbinsku kiselinu, mlečnu kiselinu, maleinsku kiselinu, metansulfonsku kiselinu, oksalnu kiselinu, para-bromofenilsulfonsku kiselinu, propionsku kiselinu, p-toluensulfonsku kiselinu, salicilnu kiselinu, stearinsku kiselinu, sukcinsku kiselinu, taninsku kiselinu, vinsku kiselinu, tioglikolnu kiselinu, toluensulfonsku kiselinu i mokraćnu kiselinu.

[0216] Doziranje i režimi doziranja

[0217] Količine kristalnog oblika III Formule (1) koje se primenjuju biće zavisne od sisara koji se tretira, težine poremećaja ili stanja, brzine primene, raspoređivanja jedinjenja i diskrecionog prava lekara koji propisuje tretman. Međutim, efikasna doza je u rasponu od oko 0,001 do oko 100 mg po kg telesne težine dnevno, kao što je oko 1 do oko 35 mg/kg/dan, u pojedinačnim ili podeljenim dozama. Za čoveka od 70 kg, to bi iznosilo oko 0,05 do 7 g/dan, kao što je oko 0,05 do oko 2,5 g/dan. U nekim slučajevima, nivoi doziranja ispod donje granice gore navedenog raspona mogu biti više nego adekvatni, dok se u drugim slučajevima još uvek mogu koristiti veće doze bez uzrokovanja štetnih nuspojava, na primer deljenjem takvih većih doza na nekoliko malih doza za primenu tokom dana.

[0219] [0071] U odabranim otelotvorenjima, kristalni oblik III Formule (1) se primenjuje u jednoj dozi. Tipično, takva primena će biti injekcijom, na primer intravenskom injekcijom, kako bi se aktivni farmaceutski sastojci brzo uneli. Međutim, prema potrebi mogu se koristiti i drugi putevi primene. Jedna doza kristalnog oblika III Formule (1) takođe se može koristiti za tretman akutnog stanja.

[0221] U odabranim otelotvorenjima, kristalni oblik III Formule (1) se primenjuje u više doza. Doziranje može biti otprilike jednom, dva puta, tri puta, četiri puta, pet puta, šest puta ili više od šest puta dnevno. Doziranje može biti otprilike jednom mesečno, jednom u dve nedelje, jednom nedeljno ili jednom svakog drugog dana. U drugim otelotvorenjima, kristalni oblik III Formule (1) se primenjuje otprilike jednom dnevno do oko 6 puta dnevno. U drugom otelotvorenju, primena kristalnog oblika III Formule (1) traje manje od oko 7 dana. U još jednom otelotvorenju, primena traje više od oko 6, 10, 14, 28 dana, dva meseca, šest meseci ili godinu dana. U nekim slučajevima se postiže kontinuirano doziranje i održava onoliko dugo koliko je potrebno.

[0223] Primena aktivnih farmaceutskih sastojaka predmetnog pronalaska može se nastaviti onoliko dugo koliko je potrebno. U odabranim otelotvorenjima, kristalni oblik III Formule (1) se primenjuje više od 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 14 ili 28 dana. U nekim otelotvorenjima, kristalni oblik III Formule (1) primenjuje se za manje od 28, 14, 7, 6, 5, 4, 3, 2, ili 1 dan. U odabranim otelotvorenjima, kristalni oblik III Formule (1) primenjuje se hronično i kontinuirano - npr., za tretman hroničnih efekata.

[0225] U nekim otelotvorenjima, efikasna doza kristalnog oblika III Formule (1) je u rasponu od oko 1 mg do oko 500 mg, oko 10 mg do oko 300 mg, oko 20 mg do oko 250 mg, oko 25 mg do oko 200 mg, oko 10 mg do oko 200 mg, oko 20 mg do oko 150 mg, oko 30 mg do oko 120 mg, oko 10 mg do oko 90 mg, oko 20 mg do oko 80 mg, oko 30 mg do oko 70 mg, oko 40 mg do oko 60 mg, oko 45 mg do oko 55 mg, oko 48 mg do oko 52 mg, oko 50 mg do oko 150 mg, oko 60 mg do oko 140 mg, oko 70 mg do oko 130 mg, oko 80 mg do oko 120 mg, oko 90 mg do oko 110 mg, oko 95 mg do oko 105 mg, oko 150 mg do oko 250 mg, oko 160 mg do oko 240 mg, oko 170 mg do oko 230 mg, oko 180 mg do oko 220 mg, oko 190 mg do oko 210 mg, oko 195 mg do oko 205 mg, ili oko 198 do oko 202 mg. U nekim otelotvorenjima, efikasna doza kristalnog oblika III Formule (1) je oko 25 mg, oko 50 mg, oko 75 mg, oko 100 mg, oko 125 mg, oko 150 mg, oko 175 mg, oko 200 mg, oko 225 mg, oko 250 mg, oko 275 mg, oko 300 mg, oko 325 mg, oko 350 mg, oko 375 mg, oko 400 mg, oko 425 mg, oko 450 mg, oko 475 mg, ili oko 500 mg. U nekim otelotvorenjima, efikasna

[0228] 2

[0229] doza kristalnog oblika III Formule (1) je 25 mg, 50 mg, 75 mg, 100 mg, 125 mg, 150 mg, 175 mg, 200 mg, 225 mg, 250 mg, 275 mg, 300 mg, 325 mg, 350 mg, 375 mg, 400 mg, 425 mg, 450 mg, 475 mg, ili 500 mg.

[0231] U nekim otelotvorenjima, efikasna doza kristalnog oblika III Formule (1) je u rasponu od oko 0,01 mg/kg do oko 4,3 mg/kg, oko 0,15 mg/kg do oko 3,6 mg/kg, oko 0,3 mg/kg do oko 3,2 mg/kg, oko 0,35 mg/kg do oko 2,85 mg/kg, oko 0,15 mg/kg do oko 2,85 mg/kg, oko 0,3 mg do oko 2,15 mg/kg, oko 0,45 mg/kg do oko 1,7 mg/kg, oko 0,15 mg/kg do oko 1,3 mg/kg, oko 0,3 mg/kg do oko 1,15 mg/kg, oko 0,45 mg/kg do oko 1 mg/kg, oko 0,55 mg/kg do oko 0,85 mg/kg, oko 0,65 mg/kg do oko 0,8 mg/kg, oko 0,7 mg/kg do oko 0,75 mg/kg, oko 0,7 mg/kg do oko 2,15 mg/kg, oko 0,85 mg/kg do oko 2 mg/kg, oko 1 mg/kg do oko 1,85 mg/kg, oko 1,15 mg/kg do oko 1,7 mg/kg, oko 1,3 mg/kg mg do oko 1,6 mg/kg, oko 1,35 mg/kg do oko 1,5 mg/kg, oko 2,15 mg/kg do oko 3,6 mg/kg, oko 2,3 mg/kg do oko 3,4 mg/kg, oko 2,4 mg/kg do oko 3,3 mg/kg, oko 2,6 mg/kg do oko 3,15 mg/kg, oko 2,7 mg/kg do oko 3 mg/kg, oko 2,8 mg/kg do oko 3 mg/kg, ili oko 2,85 mg/kg do oko 2,95 mg/kg. U nekim otelotvorenjima, efikasna doza kristalnog oblika III Formule (1) je oko 0,35 mg/kg, oko 0,7 mg/kg, oko 1 mg/kg, oko 1,4 mg/kg, oko 1,8 mg/kg, oko 2,1 mg/kg, oko 2,5 mg/kg, oko 2,85 mg/kg, oko 3,2 mg/kg, ili oko 3,6 mg/kg.

[0233] U nekim otelotvorenjima, kristalni oblik III Formule (1) se primenjuje u dozi od 10 do 400 mg jednom dnevno (QD), uključujuću doze od 5 mg, 10 mg, 12,5 mg, 25 mg, 50 mg, 75 mg, 100 mg, 150 mg, 175 mg, 200 mg, 225 mg, 250 mg, 275 mg, 300 mg, 325 mg, 350 mg, 375 mg, 400 mg, 425 mg, 450 mg, 475 mg, i 500 mg jednom dnevno (QD).

[0235] U nekim otelotvorenjima, kristalni oblik III Formule (1) se primenjuje u dozi od 10 do 400 mg BID, uključujuću doze od 5 mg, 10 mg, 12,5 mg, 25 mg, 50 mg, 75 mg, 100 mg, 150 mg, 175 mg, 200 mg, 225 mg, 250 mg, 275 mg, 300 mg, 325 mg, 350 mg, 375 mg, 400 mg, 425 mg, 450 mg, 475 mg, i 500 mg BID.

[0237] U nekim otelotvorenjima, kristalni oblik III Formule (1) se primenjuje u dozi od 10 do 400 mg TID, uključujuću doze od 5 mg, 10 mg, 12,5 mg, 25 mg, 50 mg, 75 mg, 100 mg, 150 mg, 175 mg, 200 mg, 225 mg, 250 mg, 275 mg, 300 mg, 325 mg, 350 mg, 375 mg, 400 mg, 425 mg, 450 mg, 475 mg, i 500 mg TID.

[0238] Efikasna količina kristalnog oblika III Formule (1) može se primeniti u jednoj ili više doza bilo kojim od prihvaćenih načina primene aktivnih farmaceutskih sastojaka koji imaju slične korisne sadržaje, uključujući rektalni, bukalni, intranazalni i transdermalni put, intraarterijskom injekcijom, intravenski, intraperitonealno, parenteralno, intramuskularno, supkutano, oralno, topički ili kao inhalant.

[0240] Farmaceutski sastavi za upotrebu pri prevazilaženju dejstva agenasa za redukciju kiselosti

[0241] Ovde opisani sastavi i korišćenje mogu se koristiti za prevazilaženje efekata agenasa za redukciju kiselosti. Agensi koji redukuju kiselost mogu u velikoj meri da ograniče izloženost slabo kiselih lekova (poput slobodne baze Formule (1)) kod sisara. Smelick, i dr, Mol. Pharmaceutics 2013,10, 4055-4062. Agensi za redukciju kiselosti uključuju inhibitore protonske pumpe, poput omeprazola, esomeprazola, lansoprazola, dekslansoprazola, pantoprazola, rabeprazola i ilaprazola; receptori H<2>antagonisti, poput cimetidina, ranitidina i famotidina; i antacidi kao što su bikarbonati, karbonati i hidroksidi aluminijuma, kalcijuma, magnezijuma, kalijuma i natrijuma, kao i smeše antacida sa agensima koji ciljaju mehanizme želudačnog lučenja. Prevazilaženje dejstva agenasa za redukciju kiselosti značajno je pitanje u tretmanu pacijenata sa rakom, upalnim bolestima, imunološkim bolestima i autoimunim bolestima, jer se ovim pacijentima najčešće istovremeno primenjuje agens za redukciju kiselosti kod iritacije želuca, koje često prati njihova stanja. Agensi za redukciju kiselosti su najčešći propisivani lekovi u Severnoj Americi i zapadnoj Evropi. Nedavno odobreni oralni terapeutici za rak imaju rastvorljivost zavisnu od pH, i samim tim i potencijalnu lek-lek interakciju u vezi sa agensima za redukciju kiselosti. Kod pacijenata obolelih od raka, procenjuje se da 20-33% svih pacijenata koristi neki oblik agensa za redukciju kiselosti. Kod određenih rakova, kao što su rak pankreasa ili gastrointestinalni rak, upotreba agensa za redukciju kiselosti je kod čak 60-80% pacijenata. Smelick, i dr, Mol. Pharmaceutics 2013,10, 4055-4062.

[0243] U jednom otelotvorenju, farmaceutski sastav sadrži kristalni oblik III prema Formuli (1) i zakiseljivač. U jednom otelotvorenju, farmaceutski sastav sadrži kristalni oblik III prema Formuli (1) i zakiseljivač izabran iz grupe koja se sastoji od fumarne kiseline, vinske kiseline, askorbinske kiseline, alginske kiseline, natrijum alginata, kalijum alginata i Carbopola 971P (karboksipolimetilen). U jednom otelotvorenju, farmaceutski sastav sadrži kristalni oblik III prema Formuli (1) i zakiseljivač izabran iz grupe koju čine fumarna kiselina, sukcinska

[0246] 2

[0247] kiselina, D-vinska kiselina, L-vinska kiselina, racemska vinska kiselina, askorbinska kiselina, izoaskorbinska kiselina (poznata i kao eritorbinska kiselina i D-araboaskorbinska kiselina), alginska kiselina, Protacid F 120 NM, Protacid AR 1112 (takođe poznat kao Kelacid NF), Carbomer 941 (poliakrilna kiselina), i Carbopol 971P (karboksipolimetin). U jednom otelotvorenju, zakiseljivač je ekstragranularni. U jednom otelotvorenju, zakiseljivač je intragranularni.

[0249] Alginska kiselina je polisaharidni kopolimer, β-D-mannuronska kiselina (M) i α-L-guluronska kiselina (G) povezana 1-4 glikozidnim vezama. U jednom otelotvorenju, farmaceutski sastav sadrži kristalni oblik III prema Formuli (1) i zakiseljivač koji je alginska kiselina ili njihove soli, gde alginska kiselina ili njihove soli ispoljavaju M/G odnos izabran iz grupe koji čini između 0,1 i 0,5, između 0,2 i 0,6, između 0,3 i 0,7, između 0,4 i 0,8, između 0,5 i 0,9, između 0,6 i 1,0, između 0,7 i 1,1, između 0,8 i 1,2, između 0,9 i 1,3, između 1,0 i 1,4, između 1,1 i 1,5, između 1,2 i 1,6, između 1,3 i 1,7, između 1,4 i 1,8, između 1,5 i 1,9, između 1,6 i 2,0, između 1,7 i 2,1, između 1,8 i 2,2, između 1,9 i 2,3, između 2,0 i 2,4, i između 2,1 i 2,5. U jednom otelotvorenju, farmaceutski sastav sadrži kristalni oblik III prema Formuli (1) i zakiseljivač koji je alginska kiselina ili njihove soli, gde alginska kiselina ili njihove soli ispoljavaju M/G odnos izabran iz grupe koja se sastoji od manje od 0,5, manje od 1,0, manje od 1,5, manje od 2,0 i manje od 2,5. U jednom otelotvorenju, farmaceutski sastav sadrži kristalni oblik III prema Formuli (1) i zakiseljivač koji je alginska kiselina ili njihove soli, gde alginska kiselina ili njihove soli ispoljavaju M/G odnos izabran iz grupe koja se sastoji od većeg od 0,5, većeg od 1,0, većeg od 1,5, većeg od 2,0 i većeg od 2,5. U jednom otelotvorenju, farmaceutski sastav sadrži kristalni oblik III prema Formuli (1) i zakiseljivač koji je alginska kiselina ili njihove soli, gde alginska kiselina ili njihove soli ispoljavaju M/G odnos izabran iz grupe koju čine 0,1, 0,2, 0,3, 0,4, 0,5, 0,6, 0,7, 0,8, 0,9, 1,0, 1,1, 1,2, 1,3, 1,4, 1,5, 1,6, 1,7, 1,8, 1,9, 2,0, 2,1, 2,2, 2,3, 2,4, i 2,5. Odnos M/G, kao i deo M i G grupa, fragmenti MM i GG „dijada“, fragmenti „trijada“ (npr., MGG), i fragmenti većih sekvenci M i G grupa, mogu se odrediti postupcima poznatim stručnjacima, uključujući spektroskopiju nuklearne magnetne rezonance (NMR) (sa ili bez digestije) i masenu spektrometriju. Larsen, i dr, Carbohydr. Res., 2003, 338, 2325-2336.

[0251] U jednom otelotvorenju, farmaceutski sastav sadrži kristalni oblik III prema Formuli (1) i zakiseljivač koncentracije (% težine) koja je odabrana iz grupe koju čine između 1% i 5%, između 5% i 10%, između 10% i 15%, između 15% i 20%, između 20% i 25%, između

[0254] 2

[0255] 25% i 30%, i između 30% i 35%. U jednom otelotvorenju, farmaceutski sastav sadrži kristalni oblik III prema Formuli (1) i zakiseljivač koncentracije (% težine) koja je odabrana iz grupe koja se sastoji između 1% i 5%, između 5% i 10%, između 10% i 15%, između 15% i 20%, između 20% i 25%, između 25% i 30%, i između 30% i 35%, gde je zakiseljivač izabran iz grupe koju čine fumarna kiselina, sukcinska kiselina, D-vinska kiselina, L-vinska kiselina, racemska vinska kiselina, askorbinska kiselina, izoaskorbinska kiselina (poznata i kao eritorbinska kiselina i D-araboaskorbinska kiselina), alginska kiselina, natrijum alginat, kalijum alginat, Protacid F 120 NM, Protacid AR 1112 (takođe poznat kao Kelacid NF) i Carbopol 971P (karboksipolimetilen).

[0257] U jednom otelotvorenju, farmaceutski sastav sadrži kristalni oblik III prema Formuli (1) i zakiseljivač koncentracije (% težine) koja je odabrana iz grupe koju čine manje od 1%, manje od 5%, manje od 10%, manje od 15%, manje od 20%, manje od 25%, manje od 30%, i manje od 35%. U jednom otelotvorenju, farmaceutski sastav sadrži kristalni oblik III prema Formuli (1) i zakiseljivač koncentracije (% težine) koja je odabrana iz grupe koju čine manje od 1%, manje od 5%, manje od 10%, manje od 15%, manje od 20%, manje od 25%, manje od 30%, i manje od 35%, gde je zakiseljivač izabran iz grupe koju čine fumarna kiselina, sukcinska kiselina, D-vinska kiselina, L-vinska kiselina, racemska vinska kiselina, askorbinska kiselina, izoaskorbinska kiselina (poznata i kao eritorbinska kiselina i D-araboaskorbinska kiselina), alginska kiselina, natrijum alginat, kalijum alginat, Protacid F 120 NM, Protacid AR 1112 (poznat i kao Kelacid NF) i Carbopol 971P (karboksipolimetilen).

[0259] U jednom otelotvorenju, farmaceutski sastav sadrži kristalni oblik III prema Formuli (1) i zakiseljivač u koncentraciji (% težine) odabranoj iz grupe koja se sastoji od veće od 1%, veće od 5%, veće od 10%, veći od 15%, veće od 20%, veće od 25%, veće od 30%, i veće od 35%. U jednom otelotvorenju, farmaceutski sastav sadrži kristalni oblik III prema Formuli (1) i zakiseljivač u koncentraciji (% težine) odabranoj iz grupe koja se sastoji od veće od 1%, veće od 5%, veće od 10%, veće od 15%, veće od 20%, veće od 25%, veće od 30%, i veće od 35%, gde je zakiseljivač izabran iz grupe koju čine fumarna kiselina, sukcinska kiselina, D-vinska kiselina, L-vinska kiselina, racemska vinska kiselina, askorbinska kiselina, izoaskorbinska kiselina (poznata i kao eritorbinska kiselina i D-araboaskorbinska kiselina), alginska kiselina, natrijum alginat, kalijum alginat, Protacid F 120 NM, Protacid AR 1112 (poznat i kao Kelacid NF) i Carbopol 971P (karboksipolimetilen).

[0262] 2

[0263] U jednom otelotvorenju, farmaceutski sastav sadrži kristalni oblik III prema Formuli (1) i zakiseljivač koncentracije (% težine) koja je odabrana iz grupe koju čine oko 1%, oko 2%, oko 3%, oko 4%, oko 5%, oko 6%, oko 7%, oko 8%, oko 9%, oko 10%, oko 11%, oko 12%, oko 13%, oko 14%, oko 15%, oko 16%, oko 17%, oko 18%, oko 19%, oko 20%, oko 21%, oko 22%, oko 23%, oko 24%, oko 25%, oko 26%, oko 27%, oko 28%, oko 29%, oko 30%, oko 31%, oko 32%, oko 33%, oko 34%, oko 35%, oko 36%, oko 37%, oko 38%, oko 39%, i oko 40%. U jednom otelotvorenju, farmaceutski sastav sadrži kristalni oblik III prema Formuli (1) i zakiseljivač koncentracije (% težine) koja je odabrana iz grupe koju čine oko 1%, oko 2%, oko 3%, oko 4%, oko 5%, oko 6%, oko 7%, oko 8%, oko 9%, oko 10%, oko 11%, oko 12%, oko 13%, oko 14%, oko 15%, oko 16%, oko 17%, oko 18%, oko 19%, oko 20%, oko 21%, oko 22%, oko 23%, oko 24%, oko 25%, oko 26%, oko 27%, oko 28%, oko 29%, oko 30%, oko 31%, oko 32%, oko 33%, oko 34%, oko 35%, oko 36%, oko 37%, oko 38%, oko 39%, i oko 40%, gde je zakiseljivač izabran iz grupe koju čine fumarna kiselina, sukcinska kiselina, D-vinska kiselina, L-vinska kiselina, racemska vinska kiselina, askorbinska kiselina, izoaskorbinska kiselina (poznata i kao eritorbinska kiselina i D-araboaskorbinska kiselina), alginska kiselina, natrijum alginat, kalijum alginat, Protacid F 120 NM, Protacid AR 1112 (takođe poznat kao Kelacid NF) i Carbopol 971P (karboksipolimetilen).

[0265] U jednom otelotvorenju, farmaceutski sastav sadrži kristalni oblik III prema Formuli (1) i ekstragranularni zakiseljivač, gde je ekstragranularni zakiseljivač izabran iz grupe koju čine fumarna kiselina, sukcinska kiselina, D-vinska kiselina, L-vinska kiselina, racemska vinska kiselina, askorbinska kiselina, izoaskorbinska kiselina (poznata i kao eritorbinska kiselina i D-araboaskorbinska kiselina), alginska kiselina, natrijum alginat, kalijum alginat, Protacid F 120 NM, Protacid AR 1112 (poznat i kao Kelacid NF) i Carbopol 971P (karboksipolimetilen), i njihove kombinacije. U jednom otelotvorenju, farmaceutski sastav sadrži kristalni oblik III prema Formuli (1) i ekstragranularni zakiseljivač, gde je ekstragranularni zakiseljivač fumarna kiselina u koncentraciji od oko 15% do oko 33% težine. U jednom otelotvorenju, farmaceutski sastav sadrži kristalni oblik III prema Formuli (1) i ekstragranularni zakiseljivač, gde je ekstragranularni zakiseljivač alginska kiselina ili njihove soli (poput natrijum alginata ili kalijum alginata) u koncentraciji između oko 5% do oko 33% težine. U jednom otelotvorenju, farmaceutski sastav sadrži kristalni oblik III prema Formuli (1) i ekstragranularni zakiseljivač, gde je ekstragranularni zakiseljivač L-vinska

[0268] 2

[0269] kiselina u koncentraciji od oko 25% do oko 33% težine. U jednom otelotvorenju, farmaceutski sastav sadrži kristalni oblik III prema Formuli (1) i ekstragranularni zakiseljivač, gde je ekstragranularni zakiseljivač askorbinska kiselina u koncentraciji između oko 20% do oko 50% težine i Carbopol 971P (karboksipolimetilen) u koncentraciji između oko 2,5% do oko 10% težine. U jednom otelotvorenju, farmaceutski sastav sadrži kristalni oblik III prema Formuli (1) i ekstragranularni zakiseljivač, gde je ekstragranularni zakiseljivač fumarna kiselina u koncentraciji između oko 5% do oko 15% težine i alginska kiselina ili njihove soli u koncentraciji od oko 15% do oko 33% težine. U jednom otelotvorenju, farmaceutski sastav sadrži kristalni oblik III prema Formuli (1) i ekstragranularni zakiseljivač, gde je ekstragranularni zakiseljivač L-vinska kiselina u koncentraciji od oko 5% do 15% težine i alginska kiselina u koncentraciji između oko 15% do oko 33% težine.

[0271] U jednom otelotvorenju, farmaceutski sastav sadrži kristalni oblik III prema Formuli (1) i zakiseljivač, gde je zakiseljivač odabran iz grupe koja se sastoji od fumarne kiseline, maleinske kiseline, fosforne kiseline, L-vinske kiseline, limunske kiseline, gentizinske kiseline, oksalne kiseline i sumporne kiseline. U jednom otelotvorenju, farmaceutski sastav sadrži kristalni oblik III prema Formuli (1) i zakiseljivač, gde je zakiseljivač odabran iz grupe koja se sastoji od fumarne kiseline, maleinske kiseline, fosforne kiseline, L-vinske kiseline, limunske kiseline, gentizinske kiseline, oksalne kiseline i sumporne kiseline, i gde je zakiseljivač kontrajon soli uključen u jednu kristalnu fazu sa kristalnim oblikom III sa Formulom (1).

[0273] U jednom otelotvorenju, pored zakiseljivača, farmaceutski sastav uključuje ekscipijens za produženje izloženosti kristalnog oblika III Formule (1) kiselom mikro okruženju. U jednom otelotvorenju, ovaj ekscipijens je polimer prirodnog, sintetičkog ili polu-sintetičkog porekla. Polimer može da sadrži kisele, anjonske ili nejonske monomere, oligomere ili polimere ili mešavinu kiselih, anjonskih i nejonskih monomera ili kopolimera. U jednoj verziji ekscipijens je izabran iz grupe koja se sastoji od hidroksipropilmetilceluloze, nisko supstituisane hidroksipropilceluloze, hidroksipropilceluloze, tokoferol polietilenoksid sukcinata (D-α-tokoferol polietilen glikol sukcinat, TPGS ili vitamin E TPGS), metilakrilata, etilakrilata, kopolimera metil i etil akrilata, hidroksipropilmetilceluloza acetat sukcinata, želatina, kukuruznog skroba, graškovog skroba, modifikovanog kukuruznog skroba, krompirovog skroba, modifikovanog krompirovog skroba, natrijum skrob glikolata,

[0276] 2

[0277] kroskarmeloze, krospovidona, kopovidona, polietilen glikola, polipropilen glikola, polietilena i kopolimera polietilena i polipropilen glikola, polivinilalakohola, kopolimeri polivinilalkohola i polietilena oksida. Kopolimeri gore navedenih polimera, kada je to moguće, takođe se mogu koristiti. Kopolimeri mogu biti blok, razgranati ili terminalni kopolimeri. U jednom otelotvorenju, polimer pokazuje svojstva bubrenja, vezivanja ili želiranja koja inhibiraju raspad, rastvaranje i eroziju farmaceutskog sastava kako bi se produžilo rastvaranje ili povećalo ukupno rastvaranje. U jednom otelotvorenju, uključivanje polimera povećava brzinu rastvaranja i stepen rastvaranja tokom upotrebe samog zakiseljivača. Svojstva bubrenja, vezivanja ili želiranja u jednom otelotvorenju zavise od pH, gde polimer bubri, vezuje se ili želira pri jednom pH ili rasponu pH na drugačiji način nego na drugom pH. U jednom otelotvorenju ovo može smanjiti rastvaranje pri nižem pH nego pri višem pH ili obrnuto. U drugom otelotvorenju ovo dovodi do sličnog rastvaranja Formule I u kiselom, neutralnom ili baznom pH. To dovodi do slične izloženosti plazme nezavisno od pH želuca.

[0279] Profil rastvaranja formulacije koja sadrži jedan ili više ekscipijenasa za bubrenje, želiranje ili vezivanje može da ima nulti, prvi ili drugi diferencijalni redosled brzine pri jednoj ili više pH vrednosti ili smešu različitih redosleda brzine, pri različitim vrednostima pH. U jednom otelotvorenju, farmaceutski sastav će rastvaranjem pružiti konstantni nivo leka u gastrointestinalnom traktu sisara. Tamo gde se kristalni oblik III formule (1) apsorbuje, to dovodi do održanog nivoa leka u plazmi tokom određenog perioda, odlaže t<max>, i smanjuje c<max>ekvivalentne doze formulacije sa trenutnim oslobađanjem kristalnog oblika III Formule (1). U drugom otelotvorenju ovo dovodi do slične izloženosti kod sisara bez obzira na pH želuca.

[0281] Kompozicije za upotrebu u tretmanu kanera čvrstog tumora, hematoloških malignih oboljenja, upalnih bolesti, autoimunih poremećaja, imunih poremećaja i drugih bolesti [0091] Ovde opisani farmaceutski sastavi mogu se koristiti za tretman bolesti. U poželjnim otelotvorenjima, oni se koriste za tretman hiperproliferativnih poremećaja. Takođe se mogu koristiti u tretmanu drugih poremećaja kako je opisano ovde i u narednim paragrafima.

[0283] [0092] U nekim otelotvorenjima, pronalazak pruža kristalni čvrsti oblik III Formule (1), ili farmaceutski sastav koji sadrži kristalni čvrsti oblik III Formule (1) kako je ovde opisan za upotrebu u tretmanu hiperproliferativnog poremećaja kod sisara. U poželjnim otelotvorenjima, sisar je čovek. U nekim otelotvorenjima, hiperproliferativni poremećaj je rak. U poželjnim otelotvorenjima, rak je izabran iz grupe koja se sastoji od hronične limfocitne leukemije, ne-Hodžkinovog limfoma, difuznog krupnoćelijskog B limfoma, limfoma plaštastih ćelija, folikularnog limfoma i Valdenstromove makroglobulinemije. U poželjnim otelotvorenjima, rak je izabran iz grupe koja se sastoji od ne-Hodžkinovih limfoma (poput difuznog krupnoćelijskog B limfoma), akutne mijeloidne leukemije, raka timusa, mozga, pluća, skvamoznih ćelija, kože, oka, retinoblastoma, intraokularnog melanoma, usne šupljine i orofaringeusa, bešike, želuca, želuca, pankreasa, bešike, dojke, grlića materice, glave, vrata, bubrega, renalni rak, rak jetre, jajnika, prostate, kolorektalni rak, rak kostiju (npr., metastatski rak kostiju), jednjaka, testisa, ginekološki rak, rak štitne žlezde, CNS, PNS, rak povezan sa AIDS-om (npr., limfom i Kaposijev sarkom), rak indkuovan virusom, kao što su rak grlića materice (humani papiloma virus), limfoproliferativna bolest B ćelije i rak nazofarinksa (Epstein-Barr virus), Kaposijev sarkom i primarni efuzionu limfom (Kaposijev sarkoma herpes virus), hepatocelularni rak (virusi hepatitisa B i hepatitisa C) i leukemije T ćelija (virus-1 ljudske leukemije T ćelija), akutna limfoblastična leukemija B ćelija, Burkitova leukemija, juvenilna mijelomonocitna leukemija, leukemija dlakavih ćelijska, Hodžkinova bolest, multipli mijelom, leukemija mastocita i mastocitoza. U odabranim otelotvorenjima, upotreba se odnosi na tretman ne-kancerogenog hiperproliferativnog poremećaja kao što su benigna hiperplazija kože (npr. psorijaza), restenoza ili stanja prostate (npr., benigna hipertrofija prostate (BPH)). U nekim otelotvorenjima, hiperproliferativni poremećaj je upalni, imuni ili autoimuni poremećaj. U nekim otelotvorenjima, hiperproliferativni poremećaj je izabran iz grupe koja se sastoji od tumorske angiogeneze, hronične upalne bolesti, reumatoidnog artritisa, ateroskleroze, upalne bolesti creva, kožnih bolesti poput psorijaze, ekcema i skleroderma, dijabetesa, dijabetske retinopatije, juvenilne retinopatije, starosne degeneracije makule, hemangioma, glioma i melanoma, ulceroznog kolitisa, atopijskog dermatitisa, pouhitisa, spondilartritisa, uveitisa, Behčetove bolesti, polimijalgije reumatika, artritisa džinovskih ćelija, sarkoidoze, Kavasakijeve bolesti, juvenilnog idiopatskog sindroma, gnojno zapaljenje znojnih žlezda, Sjogrenovog sindroma, psorijatičnog artritisa, juvenilnog reumatoidnog artritisa, ankilozirajućeg spondilitisa, Kronove bolesti, lupusa i lupus nefritisa. U jednom otelotvorenju, upotreba bilo kog od prethodnih otelotvorenja dalje uključuje korak primene sisaru agensa za redukciju kiselosti. U jednom otelotvorenju, agens za redukciju kiselosti je izabran iz grupe koja se sastoji od inhibitora protonske pumpe, poput omeprazola, esomeprazola, lansoprazola, dekslansoprazola, pantoprazola, rabeprazola i ilaprazola; receptora H<2>antagonista, poput

[0286] 1

[0287] cimetidina, ranitidina i famotidina; i antacidi kao što su bikarbonati, karbonati i hidroksidi aluminijuma, kalcijuma, magnezijuma, kalijuma i natrijuma.

[0289] U nekim otelotvorenjima, pronalazak pruža ovde opisane farmaceutske sastave kristalnog oblika III Formule (1) za upotrebu u tretmanu raka kao što su rak timusa, rak mozga (npr., glioma), rak pluća, skvamozni rak, rak kože (npr., melanom), rak oka, retinoblastom, melanom intraokularnog raka, rak usne šupljine, rak orofaringeusa, rak mokraćne bešike, rak želuca, rak stomaka, rak pankreasa, rak mokraćne bešike, rak dojke, rak grlića materice, rak glave i vrata, rak bubrega, renalni rak, rak jetre, rak jajnika, rak prostate, kolorektalni rak, rak debelog creva, rak jednjaka, rak testisa, ginekološki rak, rak jajnika, rak štitne žlezde, rak CNS, rak PNS, rak povezan sa AIDS-om (npr., limfom i Kaposijev sarkom), rak izazvan virusom i rak epidermoida. U nekim otelotvorenjima, pronalazak pruža farmaceutske sastave kristalnog oblika III Formule (1) ovde opisane za upotrebu u tretmanu nekancerogenog hiperproliferativnog poremećaja kao što je benigna hiperplazija kože (npr., psorijaza), restenoze ili prostate (npr., benigna hipertrofija prostate (BPH). U nekim otelotvorenjima, pronalazak pruža farmaceutske sastave kristalnog oblika III Formule (1) ovde opisane za upotrebu u tretmanu poremećaja kao što su mijeloproliferativni poremećaji (MPD), mijeloproliferativne neoplazme, policitemija vera (PV), esencijalna trombocitemija (ET), primarna mijelofibroza (PMF), mijelodisplastični sindrom, hronična mijeloična leukemija (BCR-ABL1-pozitivna), hronična neutrofilna leukemija, hronična eozinofilna leukemija ili mastocitoza. Pronalazak takođe pruža sastave za upotrebu u tretmanu bolesti povezane sa vaskulogenezom ili angiogenezom kod sisara, koja se može manifestovati kao angiogeneza tumora, hronična upalna bolest poput reumatoidnog artritisa, upalne bolesti creva, ateroskleroze, kožna oboljenja poput psorijaze, ekcema i skleroderma, dijabetes, dijabetska retinopatija, juvenilna retinopatija, starosna degeneracija makule i hemangiom.

[0291] U nekim otelotvorenjima, pronalazak pruža kompoziciju koja sadrži kristalni oblik III Formule (1) opisan ovde za upotrebu u lečenju raka solidnog tumora. U nekim otelotvorenjima, pronalazak pruža kompoziciju koja sadrži kristalni oblik III Formule (1) opisan ovde za upotrebu u lečenju raka pankreasa, raka dojke, raka jajnika, melanoma, raka pluća, skvamoznog ćelijskog karcinoma, uključujući rak glave i vrata. U jednom otelotvorenju, pronalazak pruža kombinaciju koja sadrži kristalni oblik III Formule (1) opisan ovde i drugo sredstvo za upotrebu u lečenju raka pankreasa, raka dojke, raka jajnika, melanoma, raka pluća, raka glave i vrata i kolorektalnog karcinoma, pri čemu je drugo sredstvo izabrano iz grupe koja

[0294] 2

[0295] se sastoji od bendamustina, venetoklaksa, gemcitabina, paklitaksela vezanog za albumin, rituksimaba, obinutuzumaba, ofatumumaba, pembrolizumaba, nivolumaba, durvalumaba, avelumaba i atezolizumaba. U jednom otelotvorenju, pronalazak pruža kombinaciju za upotrebu u lečenju raka pankreasa, raka dojke, raka jajnika, melanoma, raka pluća, raka glave i vrata i kolorektalnog karcinoma, pri čemu kombinacija sadrži kristalni oblik III Formule (1) opisan ovde i bendamustin, venetoklaks, gemcitabin, paklitaksel vezan za albumin, rituksimab, obinutuzumab, ofatumumab, pembrolizumab, nivolumab, durvalumab, avelumab i atezolizumab.

[0297] U nekim otelotvorenjima, pronalazak se odnosi na kompoziciju koja sadrži kristalni oblik III Formule (1) opisan ovde za upotrebu u lečenju inflamatornog, imunog ili autoimunog poremećaja kod sisara. U odabranim otelotvorenjima, pronalazak se takođe odnosi na kompoziciju koja sadrži kristalni oblik III Formule (1) opisan ovde za upotrebu u lečenju bolesti, gde je bolest izabrana iz grupe koja se sastoji od angiogeneze tumora, hronične upalne bolesti, reumatoidnog artritisa, ateroskleroze, upalne bolesti creva, kožne bolesti poput psorijaze, ekcema i skleroderma, dijabetesa, dijabetske retinopatije, juvenilne retinopatije, starosne degeneracije makule, hemangioma, glioma i melanoma, ulceroznog kolitisa, atopijskog dermatitisa, poučitisa, spondilartritisa, uvenditisa, Behčetove bolesti, polimijalgije reumatika, arteritisa džinovskih ćelija, sarkoidoze, Kavasakijeve bolesti, juvenilnog idiopatskog artritisa, gnojnog zapaljenja znojnih žlezda, Sjogrenovog sindroma, psorijatičnog artritisa, juvenilnog reumatoidnog artritisa, ankilozirajućeg spondilitisa, Kronove bolesti, lupusa i lupis nefritisa.

[0299] [0096] U nekim otelotvorenjima, pronalazak se odnosi na sastav koji obuhvata kristalni oblik III Formule (1) ovde opisan za upotrebu u tretmanu hiperproliferativnog poremećaja kod sisara, gde je hiperproliferativni poremećaj hematološka malignost B ćelija izabrana iz grupe koju čine hronična limfocitna leukemija (CLL), mala limfocitna leukemija (SLL), ne-Hodžkinov limfom (NHL), difuzni krupnoćelijski B limfom (DLBCL), folikularni limfom (FL), limfom plaštastih ćelija (MCL), Hodžkinov limfom, akutna limfoblastična leukemija B ćelija (B-ALL), Burkitov limfom, Valdenstromova makroglobulinemija (WM), Burkitov limfom, multipli mijelom, mijelodisplatični sindrom ili mijelofibroza. U nekim otelotvorenjima, pronalazak se odnosi na sastav koji obuhvata kristalni oblik III Formule (1) ovde opisane za upotrebu u tretmanu hiperproliferativnog poremećaja kod sisara, gde je hiperproliferativni poremećaj izabran iz grupe koja se sastoji od hronične mijelocitne leukemije, akutne mijeloidne leukemije, DLBCL (uključujući aktivirane B ćelije (ABC) i B ćelije germinalnog centra (GCB)), limfom folikulnog centra, Hodžkinovu bolest, multipli mijelom, indolentni ne-Hodžkinov limfom i ALL zrelih B ćelija.

[0301] U nekim otelotvorenjima, hiperproliferativni poremećaj je podvrsta CLL-a. Opisani su brojni podtipovi CLL-a. CLL se često u leukemijskim ćelijama klasifikuje kao mutacioni status varijabilnog reigiona teškog lanca imunoglobulina (IgV<H>). R. N. Damle, i dr, Blood 1999, 94, 1840-47; T. J. Hamblin, i dr, Blood 1999, 94, 1848-54.Pacijenti sa IgV<H>mutacijama uglavnom prežive duže od pacijenata bez IgV<H>mutacija. ZAP70 eksprimiranje (pozitivno ili negativno) se takođe koristi za karakterizaciju CLL. L. Z. Rassenti, i dr, N. Engl. J. Med.2004, 351, 893-901.. Metilacija ZAP-70 na CpG3 takođe se koristi za karakterizaciju CLL-a, na primer pirosekvenciranjem. R. Claus, i dr, J. Clin. Oncol.2012, 30, 2483-91; J. A. Woyach, i dr, Blood 2014,123, 1810-17. CLL se takođe klasifikuje prema stadijumu bolesti prema Binet ili Rai kriterijumima. J. L. Binet, i dr, Cancer 1977, 40, 855-64; K. R. Rai, T. Han, Hematol. Oncol. Clin. North Am.1990, 4, 447-56. Ostale uobičajene mutacije, poput 11q brisanja, 13q brisanja i 17p brisanja mogu se proceniti korišćenjem dobro poznatih tehnika kao što je fluorescentna in situ hibridizacija (FISH). U jednom otelotvorenju, pronalazak se odnosi na sastav koji obuhvata kristalni oblik III Formule (1) ovde opisan za upotrebu u tretmanu CLL kod čoveka, gde je CLL izabran iz grupe koja se sastoji od IgV<H>mutaciono negativnog CLL, ZAP-70 pozitivnog CLL, ZAP-70 metiliran na CpG3 CLL, CD38 pozitivnog CLL, hronične limfocitne leukemije koju karakteriše 17p13.1 (17p) brisanje, i CLL koju karakteriše 11q22.3 (11q) brisanje.

[0303] U nekim otelotvorenjima, hiperproliferativni poremećaj je CLL gde je CLL pretrpeo Rihterovu transformaciju. Postupci za procenu Rihterove transformacije, koje su takođe poznate kao Rihterov sindrom, opisane su kod Jain i O'Brien, Oncology, 2012, 26, 1146-52. Rihterova transformacija je podvrsta CLL-a koja se primećuje kod 5-10% pacijenata. To uključuje razvoj agresivnog limfoma iz CLL-a, i obično ima lošu prognozu.

[0305] U nekim otelotvorenjima, hiperproliferativni poremećaj kod pacijenta je CLL ili SLL, gde je pacijent osetljiv na limfocitozu. U jednom otelotvorenju, pronalazak se odnosi na sastav koji obuhvata kristalni oblik III Formule (1) ovde opisane za upotrebu u tretmanu CLL ili SLL kod pacijenta, gde pacijent pokazuje limfocitozu uzrokovanu poremećajem odabranim iz grupe koju čine virusna infekcija, bakterijska infekcija, protozoalna infekcija ili

[0308] 4

[0309] stanje posle splenektomije. U jednom otelotvorenju, virusna infekcija u bilo kom od prethodnih otelotvorenja je izabrana iz grupe koja se sastoji od infektivne mononukleoze, hepatitisa i citomegalovirusa. U jednom otelotvorenju, bakterijska infekcija u bilo kom od prethodnih otelotvorenja je izabrana iz grupe koja se sastoji od pertusisa, tuberkuloze i bruceloze.

[0311] PRIMERI

[0312] Referenti Primer 1. Kristalni anhidrat Oblika I (S)-4-(8-Amino-3-(1-(but-2-inoil)pirolidin-2-il)imidazo[1,5-a]pirazin-1-il)-N-(piridin-2-il)benzamida (slobodna baza)

[0313] Referenti Primer 1.1. Priprema kristalnog anhidrata Oblika I

[0314] Ispitivanje kristalizacije je izvedeno koristeći amofrni (S)-4-(8-amino-3-(1-(but-2-inoil)pirolidin-2-il)imidazo[1,5-a]pirazin-1-il)-N-(piridin-2-il)benzamid kao početni materijal. amorfni karakter ove serije potvrđen je koristeći PXRD. Za eksperimente hlađenja kristalizacije, 25 mg amorfne Formule (1) je rastvoreno u 300 µL rastvarača, zagrejano na 60°C brzinom 5°C/sat, držano tokom 1 sata na toj temperaturi, i zatim ohlađeno do 5°C istom brzinom. Za eksperimente suspenzije, 25 mg amorfne Formule (1) je suspendovano u 150 µL rastvarača na 20°C tokom 3 dana. Sve čvrste materije su izolovane za PXRD analizu.

[0315] Rastvarači su ispareni u vakuumu (200 mbar) kada je dobijen bistri rastvor. Rezultati su sumirani u Tabeli 1.

[0317] TABELA 1. Rezultati eksperimenata kristalizacije i suspenzije za (S)-4-(8-amino-3-(1-(but-2-inoil)pirolidin-2-il)imidazo[1,5-a]pirazin-1-il)-N-(piridin-2-il)benzamid.

[0319]

[0320]

[0321]

[0322]

[0323]

[0324]

[0327] 4

[0330] Rezultati pokazuju da kada se dobije čvrsta supstanca, amorfni oblik Formule (1) se dobija iz većine rastvarača, i da je Oblik I teško kristalizovati, ali može da se pripremi iz vrlo ograničenog skupa rastvarača, naročito određenih smeša sa n-heptanom (npr., sa acetonom). Oblik I se takođe može kristalizovati ili re-kristalizovati iz etanola u većim razmerama, uključujući i u razmeri od 60 g.

[0332] Eksperimenti sa dodavanjem anti-rastvarača izvedeni su postupnim dodavanjem antirastvarača do kristalizacije, bistrom rastvoru Formule (1) u rastvaraču prikazanom u Tabeli 2. Rezultati ponovo ukazuju na poteškoće u pripremi kristalne Formule (1).

[0334] TABELA 2. Rezultati eksperimenata sa dodatkom rastvarača za (S)-4-(8-amino-3-(1-(but-2-inoil)pirolidin-2-il)imidazo[1,5-a]pirazin-1-il)-N-(piridin-2-il)benzamida.

[0336]

[0337]

[0340] Referentni Primer 1.2. Fizička karakterizacija kristalnog anhidrata Oblika I [0103] Karakterizacija Oblika I slobodne baze Formule (1) dobijena kristalizacijom iz acetona u prisustvu metanola (pominje se ovde uzorak PP502-P1) izvedena je korišćenjem različitih tehnika uključujući: transmisionu PXRD (Slika 1), Raman (Slika 2) i infracrvenu spektroskopiju (Slika 3), NMR spektroskopiju u stanju rastvora nakon rastvaranja Oblika I, TG-FTIR, diferencijalnu skenirajuću kalorimetriju (DSC), polukvantitativno ispitivanje rastvorljivosti i dinamičku sorpciju pare (DVS; takođe poznata kao gravimetrijska sorpcija pare ili GVS).

[0342] Transmisioni PXRD uzorak Oblika I dobijen je korišćenjem Stoe Stadi P visoko preciznog goniometar instrumenta sa dva kruga, opremljenog sa Mythen1K detektorom i Cu-K<α1>izvorom zračenja koji radi u standardnim uslovima merenja:40 kV napon cevi i 40 mA struja cevi; zakrivljeni Ge monohromator; 0,02 °2θ veličina koraka; 48 sekundi vreme koraka, raspon skeniranja 1,5-50,5 °2θ; i režim detektora koji uključuje skeniranje u koraku na koraku detektora od 1 °2θ. Uzorci su pripremljeni postavljanjem 10 do 20 mg materijala između dve acetatne folije u Stoe nosaču transmisionog, koji je rotiran tokom merenja.

[0343] Merenja korišćenjem Stoe Stadi difraktometra izvršena su u režimu transmisije (Debye-Scherrer). Ovim instrumentom se takođe može upravljati u režimu refleksije (Bragg-Brentano).

[0345] [0105] Slika 1 prikazuje PXRD uzorak za Oblik I, mereno upotrebom transmisione geometrije. Naredni vrhovi su identifikovani u PXRD uzorku sa Slike 1: 6,4, 8,7, 10,5, 11,0, 11,4, 11,6, 12,8, 13,5, 14,3, 14,9, 15,1, 15,5, 15,7, 16,1, 17,3, 18,2, 19,1, 19,2, 19,5, 19,8, 20,6, 20,8, 21,2, 21,4, 21,6, 22,0, 22,2, 22,3, 22,6, 22,8, 23,3, 23,7, 24,9, 25,2, 25,4, 25,8, 26,1, 26,5, 26,8, 27,0, 27,1, 27,7, 28,7, 29,2, 29,9, 30,5, 31,7, 32,0, 32,6, 33,1, 33,2, 33,5, 34,5, i 35,1 °2θ ± 0,2 °2θ. Oblik I pokazuje karakteristične vrhove (u odnosu na ostale oblike) na 6.4, 8.6, 10.5, 11.6, i 15.7 °2θ ± 0.2 °2θ, i pokazuje dalje karakteristične vrhove (u odnosu na ostale oblike) na 10.9, 12.7, 13.4, 14.3, 14.9, i 18.2 °2θ ± 0.2 °2θ. PXRD uzorak sa Slike 1, zajedno sa primećenim dvojnim prelamanjem za polarizovane slike optičke mikroskopije Oblika I (uzorak PP502-P1), pokazuje da je anhidrat Oblika I Formule (1) kristalni.

[0347] Refleksijska PXRD merenja su takođe izvršena pomoću drugog instrumenta, Bruker D8 Advance rendgenskog difraktometra praha opremljenog sa LynxEye detektorom, koji radi u režimu Bragg-Brentano geometrije refleksije. 2θ vrednosti su uglavnom tačne unutar greške od ± 0,2°. Uzorci su generalno pripremljeni bez posebnog tretmana, osim primene blagog pritiska kako bi se dobila ravna površina. Uzorci su mereni nepokriveni, osim ako nije drugačije naznačeno. Radni uslovi su uključivali napon cevi od 40 kV i struju od 40 mA. Korišćen je promenljivi razvodni prorez sa 3° prozorom. Veličina koraka je bila 0,02 °2θ, a vreme koraka 37 sekundi. Uzorak je rotiran pri 0,5 rps tokom merenja. Kada se kalibrira, PXRD uzorak Oblika I može da se uporedi sa modelom prenosa PXRD uzorka Oblika I, mada će stručnjak razumeti da uzorci difraktometrije mogu da variraju, naročito u odnosu na vršne intenzitete, kako je ovde opisano.

[0349] Izmeren je refleksioni PXRD uzorak za Oblik I Formule (1), i naredni vrhovi su identifikovani u refleksionom PXRD uzorku: 6,36, 8,60, 10,50, 10,90, 11,32, 11,57, 12,73, 13,4, 14,27, 14,86, 15,08, 15,66, 16,09, 17,28, 18,17, 19,15, 19,39, 19,76, 20,70, 21,10, 21,36, 21,56, 21,94, 22,59, 23,3, 23,63, 24,87, 25,19, 25,37, 25,72, 26,05, 26,42, 26,77, 26,93, 27,68, 28,62, 29,11, 29,42, 30,14, 30,49, 31,69, 31,90, 32,22, 32,57, 33,05, 33,39, 34,45, 35,87, 36,09, 36,80, 37,42, 38,08, 38,86, i 39,54 °2θ ± 0,20°2θ.

[0351] Ramanov spektar Fourier-ove transformacije (FT) Oblika I dobijen je korišćenjem Bruker RFS 100 FT-Raman spektrofotometra opremljenog detektorom germanijuma koji se hladi tečnim azotom i skoro-IR Nd:YAG laserom koji radi na 1064 nm sa podešavanjem snage na 100 mW. Spektri su rezultat 64 skeniranja sakupljenih rezolucijom od 2 cm<-1>u rasponu između 3500 i 50 cm<-1>. FT-Ramanov spektar Oblika I prikazan je na Slici 2, i

[0354] 4

[0355] pokazuje vrhove u 1680, 1620, 1609, 1574, 1547, 1514, 1495, 1454, 1433, 1351, 1312, 1255, 1232, 1187, 1046, 995, 706, 406 i 280 (Ramanov pomak, cm<-1>± 2 cm<-1>).

[0357] IR spektar Oblika I (uzorak PP502-P1) je dobijen korišćenjem IR spektroskopije. Spektri su dobijeni snimanjem 32 skeniranja uz pomoć uzorkovanja atenuirane ukupne refleksije (ATR) i Perkin Elmer BXII IR spektrometrom u rezoluciji 2 talasna broja (cm<-1>). Za ovde prikazani spektar, originalni spektri u režimu transmisije su pretvoreni u režim apsorpcije pomoću OPUS 7,0 softvera od Bruker-a, i generisane su tabele vrhova. IR spektar Oblika I je prikazan na Slici 3. Karakteristični vrhovi Oblika I primećeni su u 3367, 3089, 2246, 1682, 1621, 1608, 1574, 1514, 1504, 1454, 1428, 1403, 1345, 1303, 1248, 1194, 1177, 1149, 1109, 1049, 1023, 1003, 947, 900, 858, 842, 816, 764, 734, 729, 701, 689, 665, 623 i 612 (IR frekvencija, cm<-1>± 4 cm<-1>).

[0359] <1>H NMR spektar Oblika I zabeležen je u deuteriranim dimetil sulfoksidom (d<6>-DMSO) potvrđenoj molekulskj strukturi (S)-4-(8-amino-3-(1-(but-2-inoil)pirolidin-2-il)imidazo[1,5-a]pirazin-1-il)-N-(piridin-2-il)benzamid prisutnog u ovom kristalnom anhidratu.

[0361] TGA i TG-FTIR analiza je izvršena korišćenjem Netzsch Thermo-Microbalance TG 209 spojenog sa Bruker FTIR spektrometrom (model instrumenta Vector 22). Posude za uzorke sa rupom su izmerene pre unošenja uzorka i zatim i zagrevane na 350°C brzinom grejanja od 10°C/minut pod stalnim protokom azota. TG-FTIR analiza uzorka Oblika I otkrila je gubitak mase od oko 0,8% nakon zagrevanja do 250°C. TG-FTIR spektroskopija pokazala je da se posmatrani gubitak mase do 250°C suštinski može pripisati acetonskom rastvaraču, koji izgleda da snažno zadržava praškove Oblika I, jer se gubitak mase dešava iznad 200°C. Gubitak težine iznad 250°C najviše se može pripisati razgradnji.

[0363] [0112] DSC je izveden sa Perkin Elmer DSC-7 ili sa TA Instruments Q2000 instrumentom. Uzorci su pripremljeni u zatvorenoj zlatnoj posudi sa brzinom rampe od 10°C/minut ili 20°C/minut do približno 250°C. Topljenje započinje na oko 200°C, i maksimum je primećen na oko 214,7°C sa toplotnim tokom od otprilike 16 mW (81,9 J/g) za endoterm topljenja; međutim, topljenje je bilo istovremeno sa termičkim raspadanjem, pa je entalpija fuzije stoga procena. Ipak, temperaturni raspon gubitka mase primećen u TGA analizi ukazuje da Oblik I mora biti istopljen kako bi se oslobodio zaostali rastvarač. DSC termogram je pokazao da nakon topljenja na oko 214,7°C dolazi do egzotermne razgradnje na 226,4°C.

[0365] Oblik I je takođe testiran u pogledu rastvorljivosti u različitim mešavinama vode i rastvarača, kao i bezvodnim rastvaračima. Studije rastvorljivosti su sprovedene postupnim razblaživanjem suspenzije od oko 10 mg Oblika I u 0,1 ml analitičkog rastvarača. Rezultati približne rastvorljivosti prikazani su u Tabeli 3. Vrednosti rastvorljivosti su procenjene aproksimacije i podložne su varijabilnoj eksperimentalnoj grešci.

[0367] TABELA 3. Približna merenja rastvorljivosti za Oblik I.

[0370]

[0374] 4

[0375]

[0378] Vodena rastvorljivost Oblika I određena je nakon ravnoteže na 25°C tokom tri dana. Tečna hromatografija visokih performansi (HPLC) korišćena je za određivanje koncentracije u filtriranom rastvoru, što je rezultovalo sa S ∼ 68 µg/mL. PXRD čvrstog ostatka potvrdio je da je Oblik I zadržan.

[0380] Istraživanje gravimetrijske sorpcije pare izvedeno je koristeći standardnu proceduru. Uzorci su izvedeni korišćenjem analizatora dinamičke sorpcije pare (DVS). Veličine uzorka su bile približno 10 mg. Izoterm adsorpcije i desorpcije vlage izveden je kao što je navedeno u nastavku. Uzorci su bili izloženi početnoj 50% RH, smanjenju vlažnosti na 0% RH, povećanju vlažnosti na 95% RH, i konačno smanjenju vlažnosti do početnih 50% RH. DVS rezultati, uključujući izotermne krive sorpcije i desorpcije, pokazuju da je ukupni dobitak težine primećen između 0% RH i 80% RH oko 0,17%, što ukazuje da je Oblik I nehigroskopski prema European Pharmacopoeia (EP) klasifikaciji (ne-higroskopski: <0,2%; blago higroskopski: ≥ 0,2% i <2%; higroskopski: ≥ 2% i <15%; vrlo higroskopski: ≥ 15%; delikvescent: apsorbuje se dovoljno vode kako bi se formirala tečnost; sve vrednosti su izmerene kako se povećava težina na 80% RH i 25°C). Kriva desorpcije ukazuje na to da je Oblik I gubio vlagu pri brzini sličnj dobijenoj vlazi tokom sorpcije, uz ograničenu histerezu. Na kraju DVS eksperimenta uklonjena je gotovo sva adsorbovana voda. Nakon DVS eksperimenta, nije primećena promena oblika pomoću PXRD.

[0382] Referentni Primer 2. Oblik II (S)-4-(8-amino-3-(1-(but-2-inoil)pirolidin-2-il)imidazo[1,5-a]pirazin-1-il)-N- trihidrat (piridin-2-il)benzamida (slobodna baza) Referentni Primer 2.1. Priprema kristalnog trihidrata Oblika II

[0383] Gore opisana studija kristalizacije i prikazana u Tabeli 1 takođe je dala Oblik II u veoma ograničenom setu rastvarača.

[0385] Oblik II (uzorak PP502-P21) slobodne baze Formule (1) takođe je dobijen rastvaranjem Oblika I u aceton-voda smeši (8:2) na temperaturi refluksa, praćeno hlađenjem rastvora i uklanjanjem 50% zapremine rastvarača pod blagim pročišćavanjem azota. Dobijeni uzorci su osušeni na sobnoj temperaturi na vazduhu i pri sobnim uslovima (na oko 45% RH).

[0388] 4

[0389] Primećen je gubitak mase od oko 9,7% nakon sušenja, što odgovara približno 2,7 molekula vode po molekulu Formule (1) (tj. trihidrat).

[0391] Referentni Primer 2.2. Fizička karakteristika kristalnog trihidrata Oblika II

[0392] Karakterizacija Oblika II slobodne baze Formule (1) izvedena je korišćenjem različitih tehnika, uključujući PXRD (Slika 4), optičku mikroskopiju, Ramanovu spektroskopiju (Slika 5), IR spektroskopiju, TG-FTIR, DSC, DVS i polukvantitativno ispitivanje rastvorljivosti. Postupci karakterizacije korišćeni za Oblik II izvedeni su kako je ranije opisano za karakterizaciju Oblika I.

[0394] Slika 4 prikazuje PXRD uzorak za Oblik II Formule (1) mereno u režimu transmisije. Naredni karakteristični vrhovi su identifikovani u PXRD uzorku sa Slike 4: 6,6, 9,9, 11,0, 13,6, 14,0, 14,3, 18,1, 18,4, 18,9, 19,3, 20,2, 21,1, 22,0, 22,2, 22,5, 22,7, 22,9, 23,4, 23,5, 23,9, 24,2, 24,6, 25,0, 26,1, 26,6, 26,9, 27,5, 28,2, 31,0, 32,1, 32,4, 32,7, 33,4, 33,9, i 34,4 °2θ ± 0,2 °2θ. PXRD uzorci Oblika I i Oblika II pokazuju različite refleksije za svaki od ovih oblika slobodne baze Formule (1). Oblik II pokazuje karakteristične vrhove (u odnosu na ostale oblike) na 5,7, 6,6, 8,2, i 9,8 °2θ ± 0,2 °2θ, i pokazuje dalje karakteristične vrhove (u odnosu na ostale oblike) na 11,0, 14,1, 14,3, 18,9, 20,1, i 24,6 °2θ ± 0,2 °2θ. Optička mikroskopska slika Oblika II pokazala je da uzorak Oblika II (PP502-P21) ima čestice u obliku štapa dužine do oko 50 µm, koje mogu negativno uticati na svojstva protoka i obrade ovog oblika, kao što je opisano u referentnom Primeru 12.

[0396] FT-Ramanov spektar Oblika II prikazan je na Slici 5, i pokazuje vrhove (Ramanov pomak, cm<-1>± 2 cm<-1>) na 1668, 1611, 1580, 1564, 1537, 1506, 1493, 1454, 1436, 1416, 1401, 1349, 1321, 1287, 1272, 1252, 1244, 1183, 1165, 1097, 1039, 1025, 996, 950, 871, 853, 776, 730, 645, 633, 375, 352, 279, i 247.

[0398] IR spektar Oblika II (uzorak PP502-P21) pokazao je karakteristične vrhove na 212, 2206, 1665, 1618, 1577, 1548, 1535, 1504, 1465, 1452, 1432, 1416, 1397, 1348, 1316, 1243, 1208, 1181, 1164, 1149, 1095, 1038, 1004, 948, 891, 869, 821, 776, 736, 716, 643, i 617 (IR frekvencija, cm<-1>± 4 cm<-1>).

[0400] TG-FTIR priprema uzorka Oblika II sastojala se u izlaganju dva uzorka (PP502-P14 i PP502-P21) na 60% RH tokom otprilike tri dana, kada su oba sadržala identične količine

[0403] 4

[0404] vode. TG-FTIR analiza uzoraka Oblika II pokazala je gubitak mase od oko 10,2% nakon zagrevanja na približno 130°C. Ovaj pad se suštinski pripisuje otpuštanju vode i dobro se podudara sa teoretskim sadržajem vode za trihidrat od 10,4%. Gubitak mase od oko 0,3% posle zagrevanja do približno 250°C nastao je pre svega razgradnjom.

[0406] Izvršena je reprezentativna DSC analiza uzorka Oblika II. Uzorak je stabilizovan na ravnoteži pod oko 62% RH pre analize korišćenjem brzine zagrevanja od 10°C/minut ili 20°C/minut do približno 150°C. Topljenje započinje na oko 75°C, i maksimum je primećen na oko 109°C sa entalpijom fuzije od oko 127 J/g. DSC termogram pokazuje blago rame na levoj strani vrha što upućuje na to kako bi se nešto hidratne vode moglo izbaciti iz uzorka u preostalu zapreminu hermetički zatvorene posude za uzorke.

[0408] DVS analiza Oblika II (uzorak PP502-P14) izvedena je izlaganjem uzoraka početnoj 50% RH, smanjenjem vlažnosti na 0% RH, povećanjem vlažnosti na 95% RH, i konačno smanjenjem vlažnosti na početnih 50% RH. DVS rezultati, uključujući krive sorpcije i desorpcije, pokazuju da se značajni gubici vode dešavaju ispod oko 10% RH, kada se sadržaj trihidrata u vodi brzo smanji sa otprilike 10% na oko 0%. Ovaj rezultat je u skladu sa gubitkom mase u TGA analizi. Nakon povećanja RH na 95%, voda je ponovo adsorbovana kako bi se postigao maksimalni sadržaj vode od oko 10,4%, što odgovara očekivanom sadržaju vode u trihidratu. Takođe je primećena histereza između kriva sorpcije i desorpcije. Oblik II se tako ponaša kao promenljivi hidrat. DVS rezultati, uključujući izotermne krive sorpcije i desorpcije, pokazuju da je ukupni dobitak težine primećen između 0% RH i 80% RH oko 10%, što ukazuje da je Oblik II higroskopski u skladu sa EP klasifikacijom (pogledati referentni Primer 1.2).

[0410] Konačno, Oblik II je testiran u odnosu na rastvorljivosti u različitim mešavinama vode i rastvarača i bezvodnim rastvaračima. Vodena rastvorljivost Oblika II je određena nakon ravnoteže na 25°C tokom tri dana. Tečna hromatografija visokih performansi (HPLC) korišćena je za određivanje koncentracije Oblika II u filtriranom rastvoru od približno 14 µg/mL, što se pretvara u kritičnu aktivnost vode (a<w>) od oko 0,59. Za poređenje, rastvorljivost u vodi za Oblik I je oko 68 µg/mL.

[0412] Kritična aktivnost vode je merilo relativne termodinamičke stabilnosti Oblika I u poređenju sa trihidratnim Oblikom II. Ispod a<w>od oko 0,59, Oblik I je stabilniji na sobnoj

[0415] 4

[0416] temperaturi, dok je iznad ove vrednosti Oblik II stabilniji. Ovo ukazuje da je u smešama rastvarača sa malim sadržajem vode, koje su poželjnije za kristalizaciju Formule (1), Oblik I stabilniji oblik. Eksperimenti ravnoteže suspenzije u etanol-voda smešama, od kojih svaka ima različitu aktivnost vode, potvrdili su ovaj zaključak. Aktivnosti vode uključene u eksperimente održavane su na: oko 0,35 (etanol-voda odnos 95:5, PP502-P32), oko 0,53 (etanol-voda odnos 9:1, PP502-P33) i oko 0,77 (etanol-voda odnos 7:3, PP502-P34). Pri a<w>od oko 0,53, eksperimenti suspenzije sa smešama Oblika I i Oblika II rezultovali su čistim Oblikom I, dok je pri a<w>od oko 0,77, rezultat bio čisti Oblik II.

[0418] Primer 3. Dihidrat Oblika III (S)-4-(8-amino-3-(1-(but-2-inoil)pirolidin-2-il)imidazo[1,5-a]pirazin-1-il)-N-(piridin-2-il)benzamida (slobodna baza)

[0419] Primer 3.1. Priprema kristalnog dihidrata Oblika III

[0420] Oblik III slobodne baze Formule (1) je pripremljena iz eksperimenta prosejane kristalizacije koristeći semena Oblika I. Zasićeni rastvori Formule (1) su pripremljeni na 60°C. Rastvori su ohlađeni i dodata su semena Oblika I pre nego što je došlo do spontane kristalizacije. Rezultati su sumirani u Tabeli 4.

[0422] TABELA 4. Rezultati eksperimenta prosejane kristalizacije za (S)-4-(8-amino-3-(1-(but-2-inoil)pirolidin-2-il)imidazo[1,5-a]pirazin-1-il)-N-(piridin-2-il)benzamid.

[0425]

[0429] 4

[0430]

[0433] Oblik III se može pripremiti kristalizacijom amorfne slobodne baze Formule (1) u čistoj vodi. Na primer, uzorak PP502-P120 bio je rezultat suspenzije slobodne baze amorfne Formule (1) (uzorak PP502-P107A) u vodi. Nakon jednog dana, u suspenziji je pronađen Oblik III, i nakon mešanja dužeg od tri dana, Oblik III je i dalje zadržan. Međutim, s obzirom da se Oblik II može dobiti i u drugim eksperimentima pod sličnim uslovima, razvijeni su dodatni postupci za dobijanje Oblika III.

[0435] Oblik III se takođe može dobiti iz amorfne Formule (1) suspendovane u vodi. U oko 160 mg amorfne Formule (1) doda se 5,0 ml vode i dobijena suspenzija se meša na sobnoj temperaturi. Ispitivanje čvrste supstance posle približno 24 sata ravnoteže na sobnoj temperaturi dovelo je do kristalizacije Oblika III.

[0437] Oblik III se takođe može pripremiti direktnim taloženjem putem prilagođavanja pH.

[0438] 940 mg Formule (1) Oblika I je rastvoreno u 4,0 ml 1 N vodenog rastvora hlorovodonične kiseline. Rastvor je neutralizovan sa istom količinom 1 N vodenog rastvora natrijum hidroksida. Dalje razblaživanje sa 8,0 ml vode dovodi do guste suspenzije iz koje se čvrsta supstanca odvaja filtracijom. Staklena boca se ispere sa 16 ml vode i tečnost za pranje se sipa na stakleni filter i provlači kroz jedinicu za filtriranje primenom vakuuma. Dobijeni čvrsti materijal se suši u sušaču na vazduhu na 40°C tokom oko 24 sata. uzorak rendgenske difraktometrije praha potvrđuje da je dobijena Formula (1) Oblika III, i termogravimetrija u kombinaciji sa infracrvenom spektroskopijom pokazuje da uzorak sadrži oko 6% vode, što upućuje na zaključak da je materijal malo presušen. Otkriveni sadržaj vode i dalje je u skladu sa rezultatima DVS testiranja, jer je taj sadržaj vode blizu 40% RH.

[0440] Primer 3.2. Fizička karakteristika kristalnog dihidrata Oblika III

[0441] Početna ispitivanja TGA i DSC karakterizacije Oblika III slobodne baze Formule (1) izvedena su korišćenjem Mettler Toledo TGA/DSC1 STARe sistema sa 34-pozicionim autosempletom. Uzorci su pripremljeni pomoću aluminijumskih retorti (40 µL; probušene). Tipično, 5-10 mg uzorka se stavi u prethodno izmerenu aluminijumsku retortu i drži se na 30°C tokom 5 minuta, nakon čega se zagreva na 10°C/min od 30°C do 300°C. Pročišćavanje azota od 40 mL/min je održano preko uzorka. Kao provera da li je sistem odgovarajući, indijum i cink se koriste kao reference. Softver koji se koristi za prikupljanje i procenu podataka je STARe Software v10.00 build 2480. Na termogram se ne primenjuju nikakve ispravke. Dalja DSC karakterizacija Oblika III je izvedena kao što je opisano u referentnim primerima 1 i 2, korišćenjem brzine zagrevanja od 20°C/min i konfiguracije sa otvorenim poklopcem.

[0443] PXRD uzorak prenosa Oblika III je prikazan na Slici 6 (uzorak PP502-P120). Naredni vrhovi su identifikovani u PXRD uzorku sa Slike 6:10,4, 12,6, 12,8, 17,9, 21,3, 21,7, 23,1, 24,2, 25,2, i 27,0 °2θ ± 0,2 °2θ. Oblik III pokazuje karakteristične vrhove (u odnosu na ostale oblike) na 7,6, 8,5, 12,6, 12,8, 14,6, 16,8, i 23,2 °2θ ± 0,2 °2θ. Slaba priroda PXRD uzorka` ukazuje da je Oblik III slabo kristalni. Slika dobijena optičkom mikroskopijom Oblika III pokazala je prisustvo nekog kristalnog materijala sa nepravilnom navikom.

[0445] Ramanov spektar Oblika III je dobijen na sličan način kao što je opisano u referentnom Primeru 1.2 za Oblik I, prikazan je na Slici 7, i pokazuje vrhove (Ramanov pomak, cm<-1>± 2 cm<-1>) na 1609, 1562, 1535, 1494, 1450, 1350, 1324, 1306, 1264, 1245, 1190,

[0448] 1

[0449] 997, i 272.

[0451] IR spektar Oblika III je dobijen korišćenjem istog postupka kao što je opisano u referentnom Primeru 1.2 za Oblik I. IR spektar Oblika III (uzorak PP502-P120) pokazuje karakteristične vrhove na 3446, 2248, 1667, 1592, 1531, 1504, 1428, 1349, 1305, 1243, 1189, 1158, 1089, 1001, 896, 862, 829, 780, 759, 736, i 6993446, 2248, 1667, 1592, 1531, 1504, 1428, 1349, 1305, 1243, 1189, 1158, 1089, 1001, 896, 862, 829, 780, 759, 736, i 699 (IR frekvencija, cm<-1>± 4 cm<-1>).

[0453] DSC termogram Oblika III pokazao je događaje na 147°C (-23,7 J/g) i 215°C (141 J/g) dodeljene gubitku i topljenju rastvarača, respektivno. Korišćenjem otvorene posude i brzinom zagrevanja od 20°C/minut, dobijen je DSC termogram koji je pokazao endoterm na 128,6°C. Pomoću TGA, primećeno je da Oblik III gubi 4,8% težine u temperaturnom rasponu od 40-130°C. Dodatni eksperimenti sa TGA potvrdili su da je primećeno da Oblik III gubi 6,9% težine tokom raspona temperature od oko 25-200°C.

[0455] Pronađene su vrlo male promene PXRD uzorka Oblika III kada je uzorak Oblika III podvrgnut sušenju pod vakuumom na 40°C tokom oko 20 sati. Promene su bile neznatne, i uzorak je i dalje bio karakterističan za Oblik III. Međutim, sušenjem između 90 i 100°C u vazdušnoj sušilici primećen je značajan pomak vrha u PXRD uzorku.

[0457] Pošto je bilo poznato da je Oblik III metastabilni hidrat, DVS analiza Oblika III (uzorak PP502-P120) programirana je tako da počne sa povećanjem relativne vlažnosti umesto smanjenja relativne vlažnosti. Eksperiment je počeo sa 50% RH, koji je povećan na 95% RH, smanjen je na 0% RH, i na kraju je povećan na početnih 50% RH. Rezultujući DVS pokazuje maksimalni udeo vode od oko 8,5% pri 95% RH, dok se gotovo sva voda se pri 0% RH. DVS rezultati, uključujući izotermne krive sorpcije i desorpcije, pokazuju da je ukupni dobitak težine primećen između 0% RH i 80% RH oko 8%, što ukazuje da je Oblik III higroskopski prema EP klasifikaciji (pogledati referentni Primer 1.2). Primećena je mala histereza između kriva sorpcije i desorpcije. DVS rezultati, kombinovani sa PXRD podacima pre i posle DVS eksperimenata, pokazuju da je Oblik III hidrat ne-stehiometrijskog kanala, pre nego dihidrat, jer sadržaj vode može stalno da varira u celom relativnom rasponu vlažnosti. Kao i Oblik II, i Oblik III se stoga ponaša kao promenljivi hidrat.

[0460] 2

[0461] Referentni Primer 4. Obrasci pripremljeni iz Oblika II (Oblici IV-VIII slobodne baze Formule (1))

[0462] Pored Oblika II, koji je trihidrat sa tipičnim sadržajem vode od oko 10%, takođe je istraženo nekoliko drugih derivata Oblika II. Na primer, kada je Oblik II dehidriran ispod oko 20% relativne vlažnosti (RH), dobija se drugi nesolvatirani oblik. Ovaj oblik je označen kao Oblik IV. Karakterizacija Oblika IV je izvedena korišćenjem različitih tehnika, uključujući PXRD i DSC, koje su izvedene kao što je prethodno opisano za karakterizaciju Oblika I i II.

[0464] Kako bi se ocenilo stanje dehidriranog Oblika II, uzorak trihidrata (Oblik II) je stavljen u držač PXRD uzorka od 1,0 mm i preko noći je držan u suvom azotu. Nakon 24 sata, držač uzorka je prekriven kupolom od poli(metilmetakrilata) (PMMA) kako bi se uzorak držao pod azotom i zabeležen je PXRD uzorak. Slika 8 prikazuje PXRD uzorak Oblika IV. Naredni vrhovi su identifikovani u PXRD uzorku sa Slike 8: 7,0, 8,5, 9,6, 10,3, 11,5, 11,9, 14,3, 14,9, 16,1, 17,0, 18,2, 19,3, 20,2, 20,6, 21,1, 21,6, 22,1, 22,8, 23,1, 24,0, 25,4, 26,9, 27,6, 28,4, 28,7, 29,3, 30,4, 31,8, 32,5, 33,5, 33,9, i 34,9 °2θ ± 0,2 °2θ.

[0466] Pošto DVS rezultati Oblika II ukazuju na reverzibilno ponašanje sorpcije-desorpcije vlage (pogledati iznad), izvedena su ispitivanja kako bi se potvrdilo skladištenje dehidriranog uzorka Oblika II (tj. Oblik IV) na oko 60% RH, što bi opet dovelo do trihidratnog oblika (Oblik II). Preispitivanje pomoću PXRD potvrđuje da se dehidrirani Oblik IV vraća u Oblik II nakon skladištenja pri 60% RH tokom tri dana.

[0468] DSC analiza Oblika IV je izvršena nakon što je uzorak uravnotežen pod suvim azotom tokom oko 60 sati. Dehidrirani uzorak bio je izložen stopi podizanja temperature od 10°C/minut ili 20°C/minut do približno 240°C. DSC termogram prikazuje vrh topljenja na približno 159°C ,sa entalpijom fuzije od oko 57 J/g. Termičko razlaganje počinje odmah nakon topljenja.

[0470] [0142] Drugi dehidrirani oblik je dobijen kada je Oblik II osušen na 100°C u vakuumu tokom 2 sata. Ovaj oblik je označen kao Oblik V. Iz DVS analize Oblika II (pogledati gore), poznato je da Oblik II gubi vodu kada se drži pod suvim azotom. Oblik V je identifikovana tokom proučavanja ponašanja Oblika II nakon izloženosti povišenim temperaturama. Karakterizacija Oblika V izvedena je korišćenjem različitih tehnika uključujući: PXRD (Slika 9); TG-FTIR; DSC; i Ramanovu spektroskopiju. Oblik V pokazuje jasan PXRD uzorak i novi Ramanov spektar, koji su izvedeni kao što je ranije opisano za karakterizaciju Oblika I i II.<1>H NMR spektroskopija potvrdila je hemijski integritet ovog jedinjenja.

[0472] Slika 9 prikazuje PXRD uzorak Oblika V, tačnije, uzorak PP502-P44. Naredni vrhovi su identifikovani u PXRD uzorku sa Slike 9:4,5, 5,5, 5,9, 8,1, 10,6, 11,1, 11,9, 13,2, 17,9, 19,2, 19,9, 20,4, 21,3, 21,8, 22,6, 23,9, 24,3, 24,7, 25,0, 26,0, 26,3, 27,6, 28,6, i 30,0 °2θ ± 0,2 °2θ. Poređenja između PXRD uzorka Oblika II i PXRD uzorka Oblika V pokazuju vrhove koji se preklapaju na 11,0, 19,3, 22,0, 22,5, 22,7, 23,9, 24,2, 24,6, 25,0, 26,1, 27,5 °2θ ± 0,2 °2θ za Oblik II i 11,1, 19,2, 21,8, 22,6, 23,9, 24,3, 24,7, 25,0, 26,0, 27,6 °2θ ± 0,2 °2θ za Oblik V, gde naredni vrhovi Oblika II ili potpuno nestaju, ili im se smanjuje intenzitet: 9,9, 11,0, 14,3, 18,1, 18,4, 18,9, 20,2, 22,0, 22,2, 22,5, 22,7, 22,9, 23,9, 24,6, 26,1, 26,6, 28,2, i 32,7 °2θ.

[0474] Termoanalitička karakterizacija Oblika V izvedena je korišćenjem TG-FTIR i DSC analitičkih tehnika. TG-FTIR termogram je pokazao da uzorak odmah nakon grejanja brzinom od 10°C u minutu do oko 100°C do 120°C gubi oko 5% svoje vodene mase. Uzorak ostaje stabilan do oko 200°C, kada se nakon dodatnog zagrevanja do oko 340°C do 350°C primećuje dodatna promena mase od oko 17%.

[0476] DSC Oblika V je izveden u posudi za uzorke zapečaćenoj pod sobnim uslovima. DSC termogram je pokazao veoma širok endoterm sa vrhom od oko 125°C. Značajan deo ovog endotermičkog signala odgovara oslobađanju vode iz uzorka u praznu zapreminu hermetički zatvorene posude za uzorke, jer termogram TG-FTIR pokazuje da otpuštanje vode počinje malo iznad temperature okoline, što ukazuje da će voda verovatno biti slabo vezana u strukturi kristala.

[0478] FT-Ramanov spektar Oblika V u odgovarajućem regionu otiska prsta (200 cm<-1>) do 1800 cm<-1>) pokazuje vrhove (Ramanov pomak, cm<-1>± 2 cm<-1>) na 1686, 1613, 1574, 1540, 1504, 1488, 1349, 1314, 1288, 1266, 1193, 1153, 1052, 1027, 852, 775, 708, i 378. Razlike u Ramanovim spektrima Oblika V i Oblika II su istaknuti vrhovima na 1686, 1574, 1488, 1314, 1266, 1193, 1153, 1052 i 708 cm<-1>spektra Oblika V, koji se ne pojavljuju u spektru Oblika II. Dalje, vrhovi koji se pojavljuju na 11668, 1580, 1564, 1493, 1454, 1436, 1416, 1401, 1321, 1272, 1252, 1244, 1183, 1165, 1097, 1039, 996, 950, 871, 730, 645, 633, 352, 279, i 247 cm<-1>spektra Oblika II nisu prisutni u spektrima Oblika V, što ukazuje na prisustvo različitih faza.

[0481] 4

[0482] Kristalizacija Formule (1) u metanolu i metanol-voda smešama (95:5) dovela je do uzoraka sa novim PXRD uzorcima (uzorci P502-P26 i PP502-P16, respektivno). Oblik VI je produkt eksperimenta kristalizacije sproveden u metanol-voda smeši (95:5) na 5°C (uzorak PP502-P16). Oblik VI pokazuje jedinstveni PXRD uzorak (Slika 10) i Ramanov spektar. Poređenje PXRD uzorka Oblika VI sa onim od Oblika I i Oblika II pokazuje da u uzorku PP502-P16 nisu prisutni ni Oblik I ni Oblik II. Naredni karakteristični vrhovi su identifikovani u PXRD uzorku Oblika VI: 6,5, 6,8, 8,5, 11,8, 12,6, 13,5, 13,8, 14,8, 15,0, 16,2, 16,4, 16,9, 18,5, 19,4, 19,9, 20,6, 21,6, 22,1, 22,7, 23,6, 24,5, 24,8, 25,3, 26,0, 27,2, 27,8, 28,5, 28,9, 30,2, i 34,3 °2θ ± 0,2 °2θ. Karakteristični Ramanovi vrhovi za Oblik VI primećeni su na 1667, 1609, 1580, 1562, 1535, 1495, 1450, 1350, 1323, 1306, 1264, 1245, 1190, 1161, 1042, 997, 838, 762, 717, 630, i 272 cm<-1>± 2 cm<-1>.

[0484] Oblik VII je dobijen iz eksperimenta kristalizacije sprovedenog u čistom metanolu, gde je dobijeni čvrsti uzorak PP502-P26 taložen kada se čuva na 4°C. Oblik VII pokazuje jedinstveni PXRD uzorak (Slika 11) i Ramanov spektar. Poređenje PXRD uzorka Oblika VII sa onim od Oblika I i Oblika II pokazuje da u uzorku PP502-P26 nisu prisutni ni Oblik I ni Oblik II. Naredni karakteristični vrhovi su identifikovani u PXRD uzorku Oblika VII: 5,9, 6,5, 6,9, 7,8, 8,5, 9,6, 9,9, 10,4, 13,4, 13,9, 15,0, 16,5, 16,9, 17,7, 18,5, 19,0, 19,9, 20,8, 21,6, 22,4, 23,7, 23,9, 24,8, 25,2, 27,5, 28,3, i 30,0 °2θ ± 0,2 °2θ. Karakteristični Ramanov vrhovi za Oblik VII primećeni su na 1687, 1663, 1604, 1578, 1561, 1534, 1486, 1462, 1443, 1397, 1361, 1348, 1327, 1305, 1251, 1234, 1184, 1163, 1037, 1001, 835, 774, 757, 717, 653, 606, 422, 348, i 268 cm<-1>± 2 cm<-1>.

[0486] <1>H NMR spektroskopija pokazuje da i Oblik VI i Oblik VII sadrže oko 0,7 ekvivalenta metanola, i prema TG-FTIR, oba oblika takođe sadrže znatne količine vode. Oblik VI i Oblik VII će verovatno biti metastabilni solvati metanola ili mešani solvati-hidrati (tj. metanolathidrat). Eksperimenti za uravnoteženje suspenzije sprovedeni na 5°C u metanolu sa mešavinom Oblika I, VI i VII pokazuju da se čisti Oblik I oporavio nakon pet dana, što sugeriše da je čak i u čistom metanolu Oblik I verovatno stabilniji od Oblika VI ili Oblika VII.

[0488] [0150] Oblik VIII (uzorak PP502-P23) je potencijalni rastvor sirćetne kiseline. PXRD uzorak Oblika VIII prikazan je na Slici 12. Naredni vrhovi su identifikovani u PXRD uzorku Oblika VIII:4,3, 6,2, 6,6, 8,6, 11,8, 12,0, 12,4, 15,6, 17,2, 18,0, 18,6, 19,4, 20,0, 20,9, 22,1, 22,7, 23,7, 25,1, 26,0, 26,4, i 27,5 °2θ ± 0,2 °2θ. Karakteristični Ramanov vrhovi za Oblik VIII primećeni su na 1681, 1580, 1529, 1497, 1456, 1437, 1349, 1313, 1302, 1268, 1243, 1193, 1157, 1047, 1025, 1006, 951, 896, 851, 775, i 264 cm<-1>± 2 cm<-1>.

[0490] Pregled oblika dat je u Tabeli 5.

[0492] TABELA 5. Pregled kristalnih oblika slobodne baze Formule (1).

[0495]

[0498] Referentni Primer 5. Priprema i karakterizacija amorfnog (S)-4-(8-amino-3-(1-(but-2-inoil)pirolidin-2-il)imidazo[1,5-a]pirazin-1-il)-N-(piridin-2-il)benzamida

[0499] Amorfni (S)-4-(8-amino-3-(1-(but-2-inoil)pirolidin-2-il)imidazo[1,5-a]pirazin-1-il)-N(piridin-2-il)benzamid može se pripremiti različitim postupcima, uključujući postupak opisan u Primeru 6 od SAD publikacije patentne prijave US 2014/0155385 A1 i Međunarodne prijave patenta br. WO 2013/010868 A1. Brzo isparavanje rastvarača iz rastvora u dihlorometanu ili u smeši dihlorometana sa ko-rastvaračem, npr., acetonom ili alkoholom, može se koristiti za pripremu amorfnog oblika. Pored toga, amorfni oblik se može proizvesti sušenjem smrznutim vodenim rastvorom koji sadrži malu količinu kiseline, npr., mravlje kiseline ili sirćetne kiseline, za rastvaranje slobodne baze Oblika I.

[0501] Amorfni (S)-4-(8-amino-3-(1-(but-2-inoil)pirolidin-2-il)imidazo[1,5-a]pirazin-1-il)-N-(piridin-2-il)benzamid može da se pripremi dodavanjem 3,0 ml vode u 200 mg kristalnog Oblika I. Zatim se dodaje kap po kap, dok se rastvaranje čvrstog materijala ne završi. Oko 50 mikrolitara mravlje kiseline je obično dovoljno da se postigne potpuno rastvaranje Oblika I. Bistri rastvor se filtrira u okruglu bocu od 100 mL kroz politetrafluoroetilenski filter sa 0,22 µm mikroporama (PTFE) (na primer korišćenjem špriceva) i rastvor u okrugloj boci se suši zamrzavanjem. Dobijeni proizvod (uzorak PP502-P107) je amorfni oblik. Karakterizacija proizvoda uzorkom rendgenske difraktometrije praha nakon sušenja smrzavanjem otkriva da se dobija amorfni oblik. Rezultujući PXRD uzorak je prikazan na Slici 13. Ne primećuju se Braggove refleksije, i PXRD uzorak karakteriše difuzno raspršivanje tipično za amorfni materijal.

[0503] Ramanov spektar slično pripremljenog uzorka amorfne Formule (1) (uzorak PP502-P118) prikazan je na Slici 14. Spektar se razlikuje od spektra drugih kristalnih oblika Formule (1). Karakteristični Ramanov vrhovi primećeni su na 1674, 1608, 1577, 1537, 1492, 1449, 1348, 1307, 1238, 1188, i 992 cm<-1>+/- 2 cm<-1>.

[0505] IR spektar slično pripremljenog uzorka amorfne Formule (1) (broj uzorka P502-P148) dobijenog uzimanjem ATR uzorka pokazuje spektar različit od spektra drugih kristalnih oblika Formule (1). Karakteristični IR vrhovi primećeni su na 1668, 1605, 1505, 1428, 1302, 1237, 1200, 1153, 1091, 997, 944, 894, 863, 776 i 735 cm<-1>+/- 4 cm<-1>.

[0507] [0156] Dalja karakterizacija proizvoda nakon sušenja smrzavanjem pomoću TG-FTIR pokazala je da postoji mala količina mravlje kiseline. Zbog toga se dobijeni amorfni uzorak dalje suši pod vakuumom na 80°C tokom oko 20 sati i ponovo se testira pomoću TG-FTIR i DSC (uzorak PP502-P107A). TG-FTIR osušenog uzorka je pokazao da je prisutno samo vrlo malo vode i zaostalog rastvarača. DSC amorfnog oblika koji je suštinski bez rastvarača pokazuje temperaturu tranzicije stakla na oko 130°C sa ΔC<p>od oko 0,3 J/(g · K). Manja promena toplotnog kapaciteta na oko 120°C može biti posledica drugog fragmenta amorfnog materijala koja može sadržati tragove rastvarača, što pokazuje smanjenu temperaturu stakla. Termička degradacija počinje iznad oko 160°C.

[0509] DVS rezultati za slično pripremljen uzorak amorfne Formule (1) (uzorak P502-P148), uključujući krive sorpcije i desorpcije, izvedeni su izlaganjem uzoraka početnoj 50% RH, smanjenjem vlažnosti na 0% RH, povećanjem vlažnosti na 95% RH i konačno smanjenjem vlažnosti na početnih 50% RH. DVS rezultati, uključujući krive sorpcije i desorpcije, pokazuju da se značajan dobitak vode dogodi tokom sorpcije počevši od oko 20% RH.

[0510] Ukupni dobitak vode primećen između 0% RH i 80% RH iznosi oko 6% težine, što ukazuje da je Oblik II higroskopski u skladu sa EP klasifikacijom (pogledati referentni Primer 1.2). Dalje, ukupna masa dobijena do 95% RH je otprilike 13%, i masa je nepovratno dobijena nakon sorpcije (gde konačno smanjenje na 50% RH samo uklanjanja 5% od 10% vlage dobijene u 50 do 95% RH rasponu). Rezultati ilustruju higroskopsku prirodu amorfnog oblika, uključujući nepovratni unos velike količine vode nakon izloženosti visokoj relativnoj vlažnosti.

[0512] Referentni Primer 6. Kristalne soli (S)-4-(8-amino-3-(1-(but-2-inoil)pirolidin-2-il)imidazo[1,5-a]pirazin-1-il)-N-(piridin-2-il)benzamida

[0513] Pregled soli sa slobodnom bazom (S)-4-(8-amino-3-(1-(but-2-inoil)pirolidin-2-il)imidazo[1,5-a]pirazin-1-il)-N-(piridin-2-il)benzamida (uzorak PP502-P1, pripremljen kao što je opisano iznad) obuhvatao je eksperimente kristalizacije sa 11 različitih kiselina, uključujući: benzojevu kiselinu, benzensulfonsku kiselinu, limunsku kiselinu, fumarnu kiselinu, hlorovodoničnu kiselinu, maleinsku kiselinu, nikotinsku kiselinu, fosfornu kiselinu, saharin, sukcinsku kiselinu i L-vinsku kiselinu. Od njih su dobijeni kristalni uzorci sa limunskom kiselinom, fumarnom kiselinom, maleinskom kiselinom, fosfornom kiselinom, sukcinskom kiselinom i L-vinskom kiselinom.

[0515] Sažetak početnih materijala za pripreme soli dat je u Tabeli 6. Svakom pripremljenom proizvodu dat je identifikator uzorka na naredni način: SP221-XXX-Pn (XXX = identifikacioni kod soli i n = broj eksperimenta/uzorka).

[0516] TABELA 6. Sažetak početnih materijala za pripremu soli.

[0519]

[0522] Sprovedena je karakteristika fumaratne soli, maleatne soli, fosfatne soli i L-tartaratne soli koristeći<1>H NMR spektroskopiju, TG-FTIR, DSC, dinamičku sorpciju pare, optičku mikroskopija, čistoću tečne hromatografije visokih performansi (HPLC), lasersku difrakciju, približnu količinu i pogodnu gustinu, i analitičke tehnike rastvorljivosti u vodi.

[0524] Jednom kada se dobiju kristali za prosejavanje, pokazalo se da se formiranje kristalnih soli može reprodukovati, i razne soli pokazuju dobru tendenciju ka kristalizaciji. Pregled svojstava soli detaljno je prikazan u Tabeli 7.

[0526] TABELA 7. Pregled svojstava soli Formule (1) u poređenju sa slobodnom bazom.

[0529]

[0530]

[0533] Pošto je rastvorljivost merena posle vremena ravnoteže od samo tri sata i bez prilagođavanja pH, rastvorljivost svih soli dramatično je povećana u poređenju sa slobodnom bazom. Dok je slobodna baza loše lako rastvorljiva u vodi, soli su bile dobro rastvorljive u vodi.

[0535] Čini se da sve gore opisane soli formiraju hidrate. Preliminarni test eksperimenti sastojali su se od jednog do tri eksperimenta uravnotežavanja suspenzije za svaku so.

[0536] Rezultati pokazuju da sve četiri soli mogu postojati u više čvrstih oblika, uključujući polimorfne oblike.

[0538] Referentni Primer 6.1. Oblik A fumaratne soli Formule (1)

[0539] [0164] Kristalni Oblik A fumaratne soli Formule (1) je pripremljen rastvaranjem 16,294 g PP502-P1 slobodne baze i 4,065 g fumarne kiseline u 500 mL acetona. Smeša je zatim zagrejana do 50°C, kada je dodato 50 ml vode. Dodavanje vode je dovelo do bistrog rastvora, kada je rastvor ostavljen da se ohladi do sobne temperature uz mešanje na oko 300 o/min. Na sobnoj temperaturi, bistri rastvor je posejan sa oko 20 mg SP221-FUM-P5 i nakon oko 48 sati, suspenzija je filtrirana kako bi se dobila čvrsta supstanca koja je sušena na vazduhu na 40°C tokom oko 24 sata. Početna karakterizacija dobijene čvrste supstance dala je prinos od približno 13,6 grama (oko 64%) pri čistoći od oko 99,9%, mereno tečnom hromatografijom visokih performansi (HPLC).

[0541] Oblik A fumaratne soli je karakterisan pomoću<1>H NMR spektroskopije; optičke mikroskopije, Fraunhofer-ove laserske difrakcije, reflekcionu PXRD (Slika 15), TG-FTIR, DSC i dinamičke sorpcije pare (DVS).

[0543] Hemijski identitet fumaratne soli potvrđen je<1>H NMR spektroskopijom.<1>H NMR spektar fumaratne soli (uzorak SP221-FUM-P9) snimljen u acetonskom rastvaraču je u skladu sa 1:1 fumaratnom soli. Vrh blizu 2,1 ppm ukazao je na trag acetona kao zaostalog rastvarača koji je i dalje prisutan nakon sušenja.

[0545] Fumaratna dobijena je kao sitne čestice. Pošto je dobijena so grudvasta, osušeni materijal je prosejan kroz sito od 500 µm pre dalje karakterizacije. Ispitivanje polarizovanom svetlosnom optičkom mikroskopijom sprovedeno je raspršivanjem jedinjenja u heptanu i potom soniranjem za kratko vreme dovoljno za disperziju kristala. Optičkom mikroskopijom otkrivene su vrlo male kristalne čestice koje su nakon prosejavanja i raspršivanja još uvek u velikoj meri aglomerisane.

[0547] Ispitivanje raspodele veličina čestica je provedeno pomoću Fraunhofer-ove laserske difrakcije sa vrednostima za maksimalnu veličinu čestica za dati procenat zapremina uzorka prikazanim u Tabeli 8 u nastavku. Na primer, dimenzija veličine pri x50 (42 µm) predstavlja maksimalni prečnik čestica ispod kog postoji 50% zapremine uzorka. Ovaj parametar je takođe poznat kao medijana veličine čestica po zapremini.

[0549] TABELA 8. Rezultati raspodele veličina čestica za fumaratnu so.

[0552]

[0555] Praćenjem ova tri parametra (x10, x50, x90) moguće je utvrditi da li postoje značajne promene glavne veličine čestica, kao i promene na krajnjim mestima raspodele, verovatno usled prisustva sitnih ili prevelikih čestica ili aglomerata u raspodeli veličina čestica.

[0558] 1

[0559] Rezultati se sastoje od optičke mikroskopije koja pokazuje funkciju raspodele veličina čestica gde je prisutan značajan udeo aglomerata.

[0561] Tehnike statičkog raspršivanja svetlosti, poput laserske difrakcije, daju zapreminski ponderisanu raspodelu, gde se doprinos svake čestice u raspodeli odnosi na zapreminu te čestice (ekvivalentnu masi ako je gustina jednaka). Ovo je izuzetno korisno jer raspodela predstavlja sastav uzorka uzimajući u obzir njegovu zapreminu/masu.

[0563] PXRD je zajedno sa optičkom mikroskopijom potvrdio kristalnu prirodu soli.

[0564] Reflekcioni PXRD uzorak uzorka fumaratne soli SP221-FUM-P9 prikazan je na Slici 15 i ispoljava naredne reprezentativne vrhove na:4,9, 5,4, 7,0, 9,8, 10,8, 11,5, 12,1, 14,1, 16,1, 16,6, 17,8, 18,5, 19,4, 20,3, 20,5, 21,8, 22,1, 22,5, 23,1, 24,0, 24,8, 26,6, 26,8, 27,3, i 28,2 ± 0,2 °2θ.

[0566] Termoanalitička karakterizacija Oblika A fumaratne soli izvedena je korišćenjem TG-FTIR (uzorak SP221-FUM-P9) i DSC (uzorak SP221-FUM-P9a). TG-FTIR analiza reprezentativnog kristalnog uzorka fumarata Formule (1) pokazala je gubitak mase od oko 4,5%; ovo se suštinski pripisuje gubitku vode. Količina vode pripisana gubitku mase blisko se podudara sa teoretskim sadržajem vode u seskvihidratu od 4,6%. Gubitak mase od oko 12,75% posle zagrevanja do približno 300°C nastao je pre svega razgradnjom. DSC istog uzorka pokazuje endotermički maksimum blizu 162°C koji odstupa od osnovice iznad oko 120°C i polako raste. Međutim, zbog egzotermičke razgradnje koja počinje na oko 170°C, entalpija fuzije se ne može pouzdano proceniti.

[0568] Higroskopsko ponašanje fumaratne soli (uzorak SP221-FUM-P9a) je izmereno korišćenjem dinamičke sorpcije pare. DVS rezultati sorpcije i desorpcije pokazuju da so gubi gotovo sav sadržaj vode u uslovima niske vlažnosti, dok dostiže maksimalno zasićenje od oko 6% pri relativnoj težini od oko 95%. Promena sadržaja vode između 20% i 80% RH iznosi oko 0,8%. Slično prethodno opisanim izotermima adsorpcije-desorpcije vlage, uzorci su izloženi početnoj 50% RH, smanjenju vlažnosti na 0% RH, povećanju vlažnosti na 95% RH, i na kraju smanjenju vlažnosti na početnih 50% RH.

[0570] Referentni Primer 6.2. Oblik A maleatne soli Formule (1)

[0571] Kristalni Oblik A maleatne soli (primer SP221-MLE-P9) je pripremljena rastvaranjem

[0574] 2

[0575] 16,296 g PP502-P1 slobodne baze u 350 mL acetona i 35 mL vodene smeše. Smeša je zatim zagrejana do 50°C, što je dovelo do bistrog rastvora. Nakon toga, dodato je 20 mL vodenog rastvora koji sadrži 4,043 g maleinske kiseline. Štaviše, posuda i pipeta koje drže vodeni rastvor maleinske kiseline su isprani sa 1,0 ml vode i rastvor za pranje je takođe uključen u smešu. Rastvor je ostavljen da se ohladi uz mešanje na oko 300 o/min. Na oko 45°C, rastvor je posejan sa oko 20 mg SP221-MLE-8 i dalje ohlađen do približno 20°C. Nakon otprilike 24 sata, suspenzija je filtrirana kako bi se dobila čvrsta supstanca koja je sušena na vazduhu na 40°C tokom oko 20 sati. Početna karakterizacija dobijene čvrste supstance dala je prinos od približno 14,1 grama (oko 66%).

[0577] Maleatna so je karakterisana pomoću<1>H NMR spektroskopije, optičke mikroskopije, Fraunhofer-ove laserske difrakcije, reflekcionu PXRD (Slika 16), TG-FTIR, DSC i DVS.

[0579] Hemijski identitet maleatne soli potvrđen je koristeći<1>H NMR spektroskopiju.<1>H NMR spektar maleatne soli (uzorak SP221-MLE-P9) snimljen u acetonskom rastvaraču je u skladu sa 1:1 maleatnom soli. Slično<1>H NMR analizi fumaratne soli Formule (1), mali trag (0,7%) acetona kao zaostalog rastvarača takođe je prisutan u spektrima.

[0581] Ispitivanjem polarizovanom optičkom mikroskopijom otkriveno je da se maleatna so sastoji od malih kristalnih čestica veličine od oko 10 µm do oko 100 µm. Pripremljena maleatna so bila je znatno veća od čestica fumaratne soli (razmatrano iznad), fosfatne soli i L-tartaratne soli (poslednja dva su razmatrana u daljem tekstu). Fini prah je pokazao povoljna svojstva protoka i nije bilo potrebno prosejavanje nakon sušenja.

[0583] Ispitivanje raspodele veličina čestica je provedeno pomoću Fraunhofer-ove laserske difrakcije sa vrednostima za maksimalnu veličinu čestica za dati procenat zapremine uzorka prikazan u Tabeli 9 u nastavku.

[0585] TABELA 9. Rezultati raspodele veličina čestica za maleatnu so.

[0588]

[0591] [0179] Funkcija raspodele veličina čestica maleatne soli potvrdila je analizu optičke mikroskopije ilustrirajući raspodelu veličine čestica koja se kreće otprilike između 10 µm i 100 µm.

[0593] uzorak rendgenske difraktometrije praha, zajedno sa slikama optičke mikroskopije, potvrdila je kristalnu prirodu soli. Reflekcioni PXRD uzorak uzoraka maleatne soli SP221-MLE-P9 prikazan je na Slici 16 i ispoljava naredne reprezentativne vrhove na: 5,3, 9,8, 10,6, 11,6, 13,5, 13,8, 13,9, 14,3, 15,3, 15,6, 15,8, 15,9, 16,6, 17,4, 17,5, 18,7, 19,3, 19,6, 19,8, 20,0, 20,9, 21,3, 22,1, 22,3, 22,7, 23,2, 23,4, 23,7, 23,9, 24,5, 24,8, 25,2, 25,6, 26,1, 26,4, 26,7, 26,9, 27,1, 27,6, 28,8, 29,5, 30,0, 30,3, 30,9, 31,5, 31,9, 32,5, 34,0, i 35,1 °2θ ± 0,2 °2θ.

[0595] Termoanalitička karakterizacija maleatne soli izvedena je korišćenjem TG-FTIR i DSC. TG-FTIR analiza reprezentativnog kristalnog uzorka maleata Formule (1) pokazala je gubitak mase od oko 5,3%; ovo se suštinski pripisuje gubitku vode. Količina vode koja se pripisuje gubitku mase blisko se podudara sa teoretskim sadržajem vode u seskvihidratima od 4,6%. Međutim, nije detektovan aceton. Gubitak mase od oko 10,1% nakon zagrevanja do približno 300°C je prvenstveno posledica raspadanja. DSC istog uzorka pokazuje endotermički vrh blizu 174°C, nakon čega sledi raspadanje.

[0597] Higroskopsko ponašanje maleatne soli (uzorak SP221-MLE-P9) je izmereno korišćenjem dinamičke sorpcije pare. DVS rezultati sorpcije i desorpcije pokazuju da so gubi vrlo malo vode pri 0% relativne vlage. Uzorak dostiže maksimalnu zasićenost od oko 5,8% pri relativnoj koncentraciji od oko 95%. Promena sadržaja vode između 20% i 80% RH iznosi oko 0,5%. Uzorci su bili izloženi početnoj 50% RH, smanjenju vlažnosti na 0% RH, povećanju vlažnosti na 95% RH, i konačno smanjenju vlažnosti do početnih 50% RH.

[0599] Referentni Primer 6.3. Oblik A fosfatne soli Formule (1)

[0600] Dobijanje Oblika A fosfatne soli Formule (1) je izvršeno na naredni način. Prvo, 350 ml acetona i 35 ml vode je dodato u 16,2998 grama (35 mmol) slobodne baze Formule (1) PP502-P1. Posle zagrevanja na 50°C dobijen je bistri rastvor. U ovaj rastvor je polako dodato 2,5 ml 85-90% fosforne kiseline (35 mmol). Rastvor je ostavljen da se ohladi uz mešanje na oko 300 o/min. Na oko 38°C primećena je kristalizacija bez prosejavanja. Nakon oko 80 sati suspenzija je filtrirana i dobijena čvrsta supstanca je sušena na vazduhu na 40°C tokom oko 24 sata. Prinos je bio oko 20,48 grama (97%). Fosfatna so je dobijena kao sitne čestice.

[0601] Nakon sušenja materijal je bio grudvast i primećene su veoma snažno aglomerisane čestice.

[0604] 4

[0605] Kako bi se dobio prašak za slobodan protok za ispitivanje gustoće i analizu veličine čestica, osušeni materijal je prosejan kroz sito od 500 µm. Nakon sušenja uzorak je nazvan SP221-PO4-P5, dok je uzorak nakon prosejavanja nazvan SP221-PO4-P5a.

[0607] Početna karakterizacija dobijene čvrste supstance dala je čistoću od oko 99,9%, mereno koristeći HPLC. Na osnovu DVS i TG-FTIR, dobijeni oblik fosfatne soli verovatno je dihidrat koji ima teoretski sadržaj fosfora od oko 5,2%. Sadržaj fosfora je ispitivan induktivno spojenom plazmatskom optičkom emisionom spektrometrijom (ICP-OES) i utvrđeno je da iznosi približno 4,7%, što je nešto ispod potrebnog sadržaja za 1:1 so.

[0609] Fosfatna so je karakterisana koristeći<1>H NMR spektroskopiju, optičku mikroskopiju, Fraunhofer-ovu lasersku difrakciju, reflekcionu PXRD (Slika 17), TG-FTIR, DSC i DVS.

[0611] Hemijska identičnost fosfatne soli (uzorak SP221-PO4-P5) je potvrđena koristeći<1>H NMR spektroskopiju je u skladu sa strukturom kristalne fosfatne soli. Ispitivanjem polarizovanom optičkom mikroskopijom otkriveno je da je fosfatna so kristalni materijal koji se sastojao od vrlo sitnih čestica, od kojih je većina bila prečnika manjeg od oko 10 µm. Čestice su u uzorku SP221-PO4-P4 jasno imale oblik igle.

[0613] Ispitivanje raspodele veličina čestica je provedeno pomoću Fraunhofer-ove laserske difrakcije sa vrednostima za maksimalnu veličinu čestica za dati procenat zapremine uzorka prikazan u Tabeli 10 u nastavku.

[0615] TABELA 10. Rezultati raspodele veličina čestica fosfatne soli.

[0618]

[0621] [0188] PXRD je zajedno sa analizom optičke mikroskopije potvrdio kristalnu prirodu soli. Reflekcioni PXRD uzorak uzorka uzetog iz serije od 20 grama (uzorak SP221-PO4-P5) fosfatne soli prikazan je na Slici 17 i ispoljava naredne reprezentativne vrhove na:4,5, 6,0, 7,2, 10,4, 12,0, 12,5, 13,1, 14,3, 15,5, 17,4, 18,0, 18,3, 18,9, 19,3, 20,2, 20,5, 20,9, 21,4, 21,9, 22,0, 22,6, 22,9, 23,1, 23,3, 24,2, 24,6, 25,0, 25,7, 26,2, 26,4, 26,9, 27,3, 27,5, 29,3, 30,0, 30,3, 30,5, 30,9, 31,2, 31,9, i 35,7 °2θ ± 0,2 °2θ. Fosfatna so postoji u najmanje dva različita kristalna oblika, bezvodni oblik kristalne strukture i hidratni oblik kristalne strukture, gde svaki oblik pokazuje jedinstvene PXRD obrasce. Vrhovi sa Slike 17 odgovaraju hidratnom obliku kristalne fosfatne soli.

[0623] Termoanalitička karakterizacija fosfatne soli izvedena je korišćenjem TG-FTIR i DSC. TG-FTIR analiza kristalne fosfatne soli Formule (1) (uzorak SP221-PO4-P1) otkrila je gubitak mase od oko 5,9%; ovo se suštinski pripisuje gubitku vode. Ovaj rezultat sugeriše da je dobijeni kristalni oblik fosfata dihidrat, jer je 5,9% sadržaja vode u uzorku fosfata blizu očekivanog sadržaja dihidrata (6,0%). Dodatni gubici mase nakon zagrevanja do približno 250°C nastali su pre svega razgradnjom. DSC istog uzorka pokazuje širok endotermički maksimum blizu 138°C. Entalpija fuzije se procenjuje na oko 134 J/g.

[0625] Higroskopsko ponašanje fosfatne soli (uzorak SP221-PO4-P1) je izmereno korišćenjem DVS. DVS rezultati sorpcije i desorpcije pokazuju da so gubi gotovo sav sadržaj vode pri niskim uslovima RH dok dostiže maksimalno zasićenje od oko 6,6% pri relativnoj RH od oko 95%. DVS analiza sugeriše da fosfatna so formira dihidrat sa sadržajem vode od oko 6,0%. Uzorci su bili izloženi početnoj 50% RH, smanjenju vlažnosti na 0% RH, povećanju vlažnosti na 95% RH, i konačno smanjenju vlažnosti do početnih 50% RH.

[0627] Referentni Primer 6.4. Oblik A L-tartaratne soli Formule (1)

[0628] Kristalni Oblik A L-tartaratne soli Formule (1) pripremljen je rastvaranjem 16,298 g PP502-P1 slobodne baze u 350 mL acetona i 35 mL vodene smeše. Smeša je zatim zagrejana do 50°C, što je dovelo do bistrog rastvora. Nakon toga je u bistri rastvor dodato 20 ml vodenog rastvora koji sadrži 5,257 g L-vinske kiseline. Rastvor je ostavljen da se ohladi na približno 20°C uz mešanje na oko 300 o/min. Nakon otprilike 24 sata, suspenzija je filtrirana kako bi se dobila čvrsta supstanca koja je sušena na vazduhu na 40°C tokom oko 20 sati. Početna karakterizacija dobijene čvrste supstance dala je prinos od približno 20,1 grama (oko 89%) pri čistoći od oko 99,78%, mereno koristeći HPLC.

[0630] L-tartaratna so je karakterisana koristeći<1>H NMR spektroskopiju, optičku mikroskopiju, Fraunhofer-ovu lasersku difrakciju, reflekcionu PXRD (Slika 18), TG-FTIR, DSC i DVS.

[0631] Hemijski identitet L-tartaratne soli (uzorak SP221-LTA-P8) je potvrđen koristeći<1>H NMR spektroskopiju je u skladu sa strukturom 1:1 kristalne L-tartaratne soli. Dobijena je L-tartaratna so kao kristalni materijal; ispitivanje polarizovanom optičkom mikroskopijom otkrilo je da se materijal sastoji od delimično aglomeriranih finih iglica koje se razlikuju u dužini od oko 2 do oko 40 µm, dok se po širini razlikuju redom veličine od nekoliko µm.

[0633] Ispitivanje raspodele veličina čestica je provedeno pomoću Fraunhofer-ove laserske difrakcije sa vrednostima za maksimalnu veličinu čestica za dati procenat zapremine uzorka prikazan u Tabeli 11 u nastavku.

[0635] TABELA 11. Rezultati raspodele veličina čestica za L-tartaratnu so.

[0638]

[0641] PXRD, zajedno sa snimcima optičke mikroskopije sa Slike 18, potvrdio je kristalnu prirodu soli. Reflekcioni PXRD uzorak uzorka L-tartaratne soli SP221-LTA-P8 prikazan je na Slici 18 i ispoljava naredne reprezentativne vrhove na:4,6, 5,5, 7,2, 9,3, 10,7, 10,9, 11,8, 14,3, 14,9, 16,4, 17,0, 17,7, 19,2, 19,4, 19,5, 20,3, 21,6, 22,4, 23,3, 23,8, 24,3, 24,5, 24,7, 25,1, 25,6, 26,8, 27,2, 27,8, 28,4, 28,7, 29,0, 29,5, 30,0, 30,9, 31,6, 32,1, 32,4, 33,0, 33,5, i 33,9 °2θ ± 0,2 °2θ.

[0643] Termoanalitička karakterizacija L-tartaratne soli izvedena je korišćenjem TG-FTIR i DSC. TG-FTIR analiza kristalne soli Formule (1) L-tartarata (uzorak SP221-LTA-P8) otkrila je gubitak mase od oko 4,8%; ovo se suštinski pripisuje gubitku vode. Ova količina vode je blizu teoretske količine vode za seskvihidrat, koja iznosi 4,3%. Dodatni gubitak mase od oko 20% nakon zagrevanja do oko 300°C nastao je pre svega razgradnjom. DSC uzorka SP221-LTA-P8a pokazuje endotermički vrh blizu 156,5°C sa entalpijom fuzije od oko 40,70 J/g.

[0645] [0197] Higroskopsko ponašanje L-tartaratne soli (uzorak SP221-LTA-P8a) je izmereno korišćenjem dinamičke sorpcije pare. DVS rezultati sorpcije i desorpcije pokazuju da so gubi vodu pri uslovima niske vlažnosti, dok dostiže maksimalno zasićenje od približno 5,4% pri RH od oko 95%. Štaviše, od početnog sadržaja vode od oko 4,8% pri 50% RH (potvrđeno koristeći TG-FTIR, koji je pokazao ukupni sadržaj vode od oko 4,8%), DVS analiza pokazuje da je oko 30% ove vode uklonjeno unutar vremenske skale merenja. Promena sadržaja vode između 20% i 80% RH iznosi oko 0,7%. Izotermi adsorpcije i desorpcije vlage pripremljeni su na sličan način kao što je opisano iznad.

[0647] Referentni Primer 6.5. Oblik A citratne soli Formule (1)

[0648] Limunska kiselina ima molekulsku formulu C<6>H<8>O<7>i molekulsku masa 192,12 g/mol. pK<a>vrednosti tri grupe karboksilne kiseline u limunskoj kiselini su 2,93, 4,76 i 6,40.

[0649] Kristalizacija citratne soli iz aceton-voda smeša dovela je do uzoraka koji su sadržali značajne količine acetona i nešto vode, dok je kristalizacija iz 1-propanola dovela do uzorka koji je sadržao veliku količinu 1-propanola, što ukazuje da obe faze mogu biti solvati.

[0651] Uzorak SP221-CIT-P4 je pripremljen na naredni način: 941 mg slobodne baze Formule (1) (PP502-P1) i 384,5 mg limunske kiseline je rastvoreno u 22 ml aceton-vode (10:1) zagrevanjem smeše na 32°C. Nakon hlađenja do sobne temperature, formirana je razblažena suspenzija koja je mešana u otvorenoj bočici kako bi deo rastvarača ispario.

[0652] Dodato je još acetona, što je dovelo do gušće suspenzije i filtrirano je posle mešanja na sobnoj temperaturi oko jednog sata. Oko 436 mg belog čvrstog proizvoda je dobijeno nakon sušenja na vazduhu na sobnoj temperaturi. Proizvod iz eksperimenta SP221-CIT-P4 je dalje sušen na vazduhu na 40°C tokom 24 sata kako bi se dobio uzorak SP221-CIT-P4A. Serije proizvedene postupcima koji se koriste za SP221-CIT-P4 i SP221-CIT-P4A mogu biti dodatno izložene kontrolisanoj vlažnosti kako bi se aceton zamenio za vodu.

[0654] Uzorak SP221-CIT-P6 je pripremljen na naredni način:466 mg slobodne baze Formule (1) (PP502-P1) i 96,4 mg limunske kiseline je rastvoreno u 10 ml 1-propanola 10:1 zagrevanjem smeše na 70°C. Na 50°C smeša je posejana sa SP221-CIT-P4 i ostavljena da se ohladi do sobne temperature. Nastala je suspenzija iz koje je čvrsti proizvod filtriran nakon mešanja na sobnoj temperaturi oko jednog sat. Oko 660 mg belog čvrstog proizvoda je dobijeno nakon sušenja na vazduhu na sobnoj temperaturi. Serije proizvedene postupkom koji se koristi za SP221-CIT-P6 mogu se dodatno izložiti kontrolisanoj vlažnosti kako bi se 1-propanol zamenio za vodu.

[0656] [0201]<1>H NMR spektroskopija proizvoda iz eksperimenta SP221-CIT-P4 otkrila je odnos Formule (1) prema limunskoj kiselini od oko 2:1 (1,83) na osnovu zbira integrala za 10 aromatičnih protona Formule (1) podeljenih sa integralom iz četiri protona iz metilen grupa limunske kiseline između 2,6 i 2,9 ppm. 1:2 limunska kiselina:Formula (I) može biti faza koja sadrži i jonizovanu limunsku kiselinu (kao u soli) i nejonizovanu limunsku kiselinu (kao u kristalu). Molekulska formula 2:1 soli ili ko-kristala Formule (1) sa limunskom kiselinom je 2·[C<26>H<23>N<7>O<2>] C<6>H<8>O<7>, sa molekulskom težinom od 1123,1 g/mol. U početnom pokušaju pretvaranja acetonskog solvata u hidratni uzorak, SP221-CIT-P4 je podvrgnut uravnoteženju suspenzije u vodi na 25°C tokom 24 sata, što je rezultovalo konverzijom u Oblik III slobodne baze Formule (1) (dihidrat).

[0658] Refleksioni PXRD uzorci citratne soli dobijene iz aceton-vode (SP221-CIT-P4) i 1-propanola (SP221-CIT-P6) prikazani su na Slici 19 i Slici 20, respektivno. Poređenje dva PXRD uzorka pokazuje da PXRD uzorci dva oblika imaju izuzetne sličnosti, što ukazuje na sličnu kristalnu rešetku za oba uzorka, i stoga ova dva obrasca verovatno predstavljaju dva različita stanja solvacije pojedinačne strukture domaćina koja sadrži citrat i Formulu (1). Oba uzorka su stoga označena kao Oblik A. Oblik A citratne soli Formule (1) takođe može da sadrži druge male organske rastvarače i vodu u promenljivim količinama. Naredni vrhovi su karakteristični za Oblik A citratne soli Formule (1), kada je u stanju približnom solvaciji uzorka SP221-CIT-P4a: 6,1, 6,6, 7,2, 7,9, 8,3, 9,7, 10,8, 11,1, 12,2, 13,5, 14,1, 14,9, 15,9, 16,6, 17,5, 17,9, 18,3, 18,9, 19,5, 20,3, 21,5, 21,9, 22,7, 23,8, 24,4, 24,8, 26,1, 26,3, 27,2, 27,4, 27,9, i 29,3 °2θ ± 0,2 °2θ. Naredni vrhovi su karakteristični za Oblik A citratne soli Formule (1), kada je u stanju približnom solvaciji uzorka SP221-CIT-P6: 6,1, 6,4, 7,2, 7,9, 8,2, 9,6, 10,9, 12,0, 13,4, 13,8, 14,0, 14,9, 15,5, 15,9, 16,4, 17,3, 17,5, 18,2, 18,6, 19,3, 20,1, 20,4, 21,4, 21,6, 22,6, 23,2, 23,7, 24,3, 26,0, 27,0, 27,3, 27,8, i 29,2 °2θ ± 0,2 °2θ. Prethodno okarakterisani vrhovi mogu varirati po svom položaju sa razmenom rastvarača u ovoj kristalnoj fazi.

[0660] Ramanova spektroskopija Oblika A citratne soli Formule (1) izvedena je na uzorcima SP221-CIT-P4a i SP221-CIT-P6. Dobijen je Ramanov spektar osušenog uzorka SP221-CIT-P4, nazvan uzorak SP221-CIT-P4a. Karakteristični Ramanovi vrhovi za Oblik A citratne soli Formule (1), kada je u stanju približnom solvaciji uzorka SP221-CIT-P4a, primećeni su na 3068, 2921, 2237, 1682, 1612, 1551, 1505, 1436, 1332, 1313, 1241, 1188, 993 i 712 (Ramanov pomak, cm<-1>± 2 cm<-1>). Takođe je dobijen Ramanov spektar za uzorak SP221-CIT-P6. Karakteristični Ramanovi vrhovi za Oblik A citratne soli Formule (1), kada je u stanju približnom solvaciji uzorka SP221-CIT-P6, primećeni su na 3055, 2920, 2237, 1685, 1612, 1549, 1504, 1436, 1333, 1313, 1286, 1240, 1187, 993 i 712 (Ramanov pomak, cm<-1>± 2 cm<-1>).

[0661] Prethodno okarakterisani vrhovi mogu varirati po svom položaju sa razmenom rastvarača u ovoj kristalnoj fazi.

[0663] ATR-IR spektroskopija Oblika A citratne soli Formule (1) izvedena je na uzorcima SP221-CIT-P4a i SP221-CIT-P6. Dobijen je IR spektar uzorka SP221-CIT-P4a.

[0664] Karakteristični IR vrhovi za Oblik A citratne soli Formule (1), kada je u stanju približnom solvaciji uzorka SP221-CIT-P4a, primećeni su na 3396, 2234, 1673, 1606, 1537, 1428, 1304, 1264, 1200, 1092, 1008, 893, 866, 773, 735 i 693 (IR frekvencija, cm<-1>± 4 cm<-1>). Takođe je dobijen IR spektar uzorka SP221-CIT-P6. Karakteristični IR vrhovi za Oblik A citratne soli Formule (1), kada je u stanju približnom solvaciji uzorka SP221-CIT-P6, primećeni su na 3403, 2960, 2872, 2233, 1678, 1608, 1582, 1538, 1434, 1403, 1352, 1302, 1253, 1201, 1094, 1055, 1010, 967, 895, 813, 772, 750, 735, 693 i 612 (IR frekvencija, cm<-1>± 4 cm<-1>).

[0665] Prethodno okarakterisani položaji vrhova mogu varirati po svom položaju sa razmenom rastvarača u ovoj kristalnoj fazi.

[0667] TG-FTIR analiza je izvršena na tri različita uzorka citratne soli. TG-FTIR termogram uzorka SP221-CIT-P4 pokazao je da uzorak sadrži i vodu i aceton, i da je voda manje vezana od acetona. Uzorak SP221-CIT-P4 čuvan je tri meseca nakon pripreme u ambijentalnim uslovima i označen je kao uzorak SP221-CIT-P3. TG-FTIR analiza ovog uzorka otkrila je da je najveći deo gubitka mase usled vode. Ovo pruža dokaze da je aceton tokom vremena polako zamenjen vodom, sa povećanjem sadržaja vode na oko 8%. Ovo zapažanje je potkrepljeno konstatacijom da se gubitak mase obično događa u dva koraka. U prvom koraku se oslobađaju voda i nešto acetona, dok je u drugom koraku gubitak mase pretežno posledica acetona. Teoretski sadržaj acetona za Formula (1):citrat 2:1 so aceton monosolvata bi bio 5%, i teoretski sadržaj vode za pentahidrat bi bio 8%. Zbog toga, pored aceton solvata (ili mešanog aceton solvata-hidrata), može se pripremiti čisto hidrirano stanje Oblika A citratne soli Formule (1). Rezultat TG-FTIR analize 1-propanol solvata pokazao je dva različita koraka, što može ukazati na postojanje druge solvatne faze 1-propanola sa različitom stehiometrijom.

[0669] [0206] Uzorak SP221-CIT-P3 Oblika A citratne soli Formule (1) izabran je za DSC test u zatvorenoj posudi za uzorke i primećeno je da pokazuje širok endoterm koji je sakrio topljenje. Za drugi DSC eksperiment, uzorak SP221-CIT-P3 citrata je čuvan pod 33% relativne vlage tokom nekoliko dana nakon uravnoteženja. Rezultujući DSC termogram nije pokazao značajne razlike. Maksimum endotermnog signala je na 90°C; međutim, odstupanje od osnovice počinje čak ispod 60°C, i izraženo rame se nalazi na oko 82°C. Egzoterm koji počinje na oko 140°C verovatno je rezultat toplotne degradacije.

[0671] Analiza dinamičke sorpcije pare (DVS) citratne soli (uzorak SP221-CIT-P4) pokazuje da dati oblik soli apsorbuje znatnu količinu vode u uslovima visoke vlažnosti (do 12% u rasponu od 0 do 100% RH), dok na kraju testa sadržaj vode iznosi oko 7,5% težine.

[0672] Verovatno je da je deo acetona koji je pronađen pomoću TG-FTIR izmenjen vodom tokom DVS testa.

[0674] Referentni Primer 6.6. Oblik A i drugi oblici gentizatne soli Formule (1)

[0675] Gentizinska kiselina ima hemijski naziv 2,5-dihidroksibenzojeva kiselina, molekulsku formulu C<7>H<6>O<4>, i molekulsku masu 154,12 g/mol. pK<a>gentizinske kiseline je 2,93.

[0676] Gentizatna so najore je identifikovana u gore opisanom ispitivanju (uzorak SP221-GEN-P1) i reprodukovana je kristalizacijom iz aceton-voda smeše kao aceton hemisolvat (SP221-GEN-P2). Suspenzija ravnoteže aceton hemisolvata u acetonitrilu dovela je do kristalnog uzorka koji nije sadržao zaostali organski rastvarač (uzorak SP221-GEN-P3). TG-FTIR je pokazao da ovaj uzorak sadrži oko 2,6% vode. Ovaj rezultat se dobro slagao sa teoretskim sadržajem vode u gentizat monohidratu od 2,8%.

[0678] Uzorak SP221-GEN-P1 je pripremljen na naredni način: 235,6 mg slobodne baze Formule (1) (PP502-P1, 0,5 mmol) je rastvoreno u 4,0 ml aceton-vodi (9:1) na 57°C i dodato je 5,0 ml 0,1 M osnovnog rastvora gentizinske kiseline u acetonu. Smeša je ostavljena da se ohladi do sobne temperature i mešana dok je poklopac držan otvoren kako bi aceton ispario. Nakon što je dobijena suspenzija zapremine oko 3 mL, čvrsti proizvod je filtriran i osušen na vazduhu na sobnoj temperaturi.

[0680] Uzorak SP221-GEN-P2 je pripremljen na naredni način:470 mg slobodne baze Formule (1) (PP502-P1, 0,5 mmol) je rastvoreno u 11,0 ml 0,1 M osnovnog rastvora gentizinske kiseline u acetonu. U ovaj rastvor je dodato 2,0 ml vode. Rastvor je posejan sa malom količinom SP221-GEN-P1 i mešan u otvorenoj bočici kako bi se omogućilo isparavanje rastvarača. Rastvor je ostavljen da se ohladi do sobne temperature i mešan je dok je poklopac ostavljen otvoren da aceton ispari. Nakon što je dobijena suspenzija zapremine oko 3 mL, čvrsti proizvod je filtriran i osušen na vazduhu na sobnoj temperaturi.

[0683] 1

[0684] Uzorak SP221-GEN-P3 je pripremljen na naredni način: 2,0 ml acetonitrila je dodato u 58 mg uzorka SP221-GEN-P2, i dobijena suspenzija je mešana na sobnoj temperaturi tokom tri dana. Čvrsti ostaci su filtrirani i osušeni na vazduhu na sobnoj temperaturi.

[0686] Uzorak SP221-GEN-P4 je pripremljen na naredni način:466 mg PP502-P1 (0,5 mmol) i 154 mg gentizinske kiseline rastvoreno je u 10,0 ml 2-propanola zagrevanjem na 70°C. Kako bi se olakšalo rastvaranje, dodato je 0,2 mL mravlje kiseline. Rastvor je ostavljen da se ohladi do sobne temperature i posejan je sa SP221-GEN-P2 na oko 45°C, i dodato je 5,0 ml 2-propanola. U toku oko četiri sata dobijena je suspenzija iz koje je čvrsti proizvod filtriran i osušen na vazduhu na sobnoj temperaturi.

[0688] Dodatna serija (uzorak SP221-GEN-P5) monohidrata gentizatne soli Formule (1) pripremljena je sličnim postupkom kao što je onaj korišćen za dobijanje SP221-GEN-P3. U oko 400 mg uzorka SP221-GEN-P4 dodato je 4,2 ml acetonitrila koji sadrži 5% vode.

[0689] Dobijena suspenzija je mešana na sobnoj temperaturi tokom jednog dana. Čvrsti ostaci su filtrirani i osušeni na vazduhu na sobnoj temperaturi. Uzorak SP221-GEN-P5A je pripremljen držanjem uzorka SP221-GEN-P5 na 33% relativne vlažnosti dve nedelje.

[0691] Nakon testa rastvorljivosti kao čvrsti ostatak dobijen je drugi hidrat, verovatno dihidrat (uzorak SP221-GEN-P6).

[0693] <1>H NMR spektroskopija proizvoda iz eksperimenta SP221-GEN-P5 otkrila je odnos slobodne baze Formule (1) prema gentizinskoj kiselini od 1:1 na osnovu zbira integrisanih signala četiri aromatična protona Formule (1) između 7,5 i 8,5 ppm i dva aromatična protona gentizinske kiseline koji se pojavljuju između 6,6 i 7,0 ppm.<1>H NMR spektar takođe je pokazao da dobijeni materijal suštinski nema organski rastvarač.

[0695] Pored toga, uzorak SP221-GEN-P5 je analiziran na CHNO sadržaj analizom elementarnog sastava. Očekuje se da će molekulska formula 1:1 soli Formule (1) sa gentizinskom kiselinom biti C<33>H<29>N<7>O<6>sa molekulskom težinom od 619,6 g/mol.

[0696] Monohidrat 1:1 soli Formule (1) sa gentizinskom kiselinom imao bi molekulsku formulu C<33>H<31>N<7>O<7>i molekulsku težinu od 637,65 g/mol (sa sadržajem vode od 2,8%). Rezultati prikazani u Tabeli 12 u saglasnosti su sa očekivanom formulom za monohidrat.

[0699] 2

[0700] TABELA 12. Rezultati analize elementarnog sastava i određivanja sadržaja vode za uzorak

[0701] SP221-GEN-P5.

[0704]

[0707] Optička mikroskopija monohidrata gentizatne soli Formule (1) (uzorak SP221-GEN-P5) pokazala je kristalni materijal sa pretežno iglastim česticama dužine oko 5 do 50 µm i širine od oko 1 do 10 µm.

[0709] Reflekcioni PXRD uzorak monohidrata gentizatne soli Formule (1) prikazana je na Slici 21 (uzorak SP221-GEN-P3). PXRD uzorak SP221-GEN-P5 (nije prikazan) se nije razlikovao od PXRD uzorka od uzorka SP221-GEN-P3, što ukazuje da su oba uzorka reprezentativna za istu kristalnu fazu. Ova kristalna faza je označena kao Oblik A (monohidrat) gentizatne soli Formule (1). Naredni vrhovi su karakteristični za Oblik A (monohidrat) gentizatne soli Formule (1):4,6, 8,2, 9,0, 9,7, 11,8, 12,9, 13,8, 14,5, 15,5, 16,6, 16,8, 18,4, 19,6, 20,5, 21,1, 24,1, 24,5, 25,5, 25,8, 26,0, 26,6, 26,9, 27,4, i 29,8 °2θ ± 0,2 °2θ.

[0711] Ramanova spektroskopija je izvedena korišćenjem uzorka Oblika A (monohidrata) gentizatne soli Formule (1) (uzorak SP221-GEN-P5). Ramanov spektar je dobijen na sličan način kao što je opisano u referentnom Primeru 1.2 za Oblik I. Karakteristični Ramanovi vrhovi za Oblik A (monohidrat) gentizatne soli Formule (1) primećeni su na 3057, 2919, 2223, 1681, 1613, 1576, 1552, 1518, 1437, 1333, 1312, 1228, 1192, 1156, 990, 716, 485 i 257 (Ramanov pomak, cm<-1>± 2 cm<-1>).

[0713] [0220] IR spektroskopija je izvedena korišćenjem uzorka Oblika A (monohidrata) gentizatne soli Formule (1) (uzorak SP221-GEN-P5). IR spektar je dobijen na sličan način kao što je opisano u referentnom Primeru 1.2 za Oblik I. Karakteristični IR vrhovi za Oblik A (monohidrat) gentizatne soli Formule (1) su primećeni na 2957, 1682, 1668, 1602, 1574, 1523, 1504, 1481, 1429, 1377, 1346, 1302, 1274, 1228, 1157, 1092, 1010, 939, 896, 865, 826, 810, 778, 748, 734, 686, 660, i 617 (IR frekvencija, cm<-1>± 4 cm<-1>).

[0715] TG-FTIR termogram Oblika A (monohidrat) gentizatne soli Formule (1) (uzorak SP221-GEN-P3) pokazao je gubitak mase od 2,64% na 120°C i razgradnju počevši od 220°C. DSC Oblika A (monohidrat) gentizatne soli Formule (1) (uzorak SP221-GEN-P5A) pokazao je dva mala endotermička vrha na 106°C i 121°C. Ovi vrhovi verovatno neće odgovarati topljenju soli, ali mogu se dodeliti faznim transformacijama. Odstupanje od osnovice na 180°C uslovno se pripisuje početku procesa topljenja; međutim, termička degradacija je dominantan fenomen iznad 195°C i DSC ne može da prepozna jasnu tačku topljenja.

[0717] DVS analiza Oblika A (monohidrat) gentizatne soli Formule (1) (uzorak SP221-GEN-P5) otkriva nekoliko koraka od približno 2% sadržaja vode prilikom skeniranja sa visokog na niži RH. Ovo sugeriše da možda postoji više hidrata. Iako posmatrana histereza nije bila simetrična, drugi test istog uzorka pokazao je da je ceo ciklus hidratacije-dehidratacije DVS reverzibilan. PXRD uzorka prikupljenog iz posude sa DVS uzorkom je pokazao isti obrazac kao i čvrsti ostatak eksperimenata rastvorljivosti. Sadržaj vode od 5,2% suštinski odgovara sadržaju vode u dihidratu. Naredni vrhovi su karakteristični za dihidratnu gentizatnu so Formule (1) dobijenu nakon DVS testa:4,6, 8,7, 11,7, 12,5, 12,8, 13,1, 14,1, 15,1, 15,6, 16,5, 16,8, 19,7, 24,1, 24,5, 25,3, 25,7, 25,9, 26,6, 26,9, i 29,4 °2θ ± 0,2 °2θ.

[0719] Ukupno je dobijeno pet različitih PXRD uzoraka za šest različitih uzoraka gentizatne soli Formule (1). PXRD uzorak aceton solvata gentizatne soli (uzorak SP221-GEN-P2) je bio različit. TG-FTIR analiza ovog solvata (uzorak SP221-GEN-P2) pokazala je gubitak mase od 5,0% od 150°C (što odgovara acetonu i vodi) sa raspadanjem počevši od 220°C. PXRD uzorak solvata mravlje kiseline gentizatne soli Formule (1) (uzorak SP221-GEN-P2) takođe je bio različit. TG-FTIR analiza ovog solvata (uzorak SP221-GEN-P4) pokazala je 8,6% gubitak mase od 150°C (što odgovara mravljevoj kiselini i vodi), i raspadanje počinje na 220°C. Konačno, PXRD uzorak dihidrata gentizatne soli Formule (1) (uzorak SP221-GEN-P6) takođe se razlikovao od ostalih faza.

[0721] Referentni Primer 6.7. Oblik A oksalatne soli Formule (1)

[0724] 4

[0725] Oksalna kiselina ima molekulsku formulu C<2>H<2>O<4>sa molekulskom masom od 90,04 g/mol. pKa vrednosti za dve kisele grupe su 1,27 i 4,27. Oksalatna so je najpre identifikovana u gore opisanom ispitivanju.

[0727] Uzorak SP221-OXA-P1 je pripremljen na naredni način: 236 mg uzorka PP502-P1 i 45,4 mg oksalne kiseline (Sigma Aldrich # 75688) je dodato u 5,0 ml aceton:vodu (95:5) i smeša je zagrevana do oko 55°C. Jedinjenje se nije rastvaralo; smeša je ostavljena da se ohladi do sobne temperature i mešana je preko noći, nakon čega je čvrsta supstanca filtrirana i osušena na vazduhu na sobnoj temperaturi.

[0729] Uzorak SP221-OXA-P2 je pripremljen na naredni način:468,2 mg uzorka PP502-P1 i 90,9 mg oksalne kiseline (Sigma Aldrich # 75688) je dodato u 10,0 ml 1-propanola i zagrevano na 70°C. Dobijen je želatin koji suštinski ne može da se meša, kome je dodato još 15,0 ml 1-propanola i 1,0 ml vode. Mešanje je nastavljeno na sobnoj temperaturi tri dana pre nego što se čvrsta supstanca filtrira i ispita koristeći PXRD nakon kratkog sušenja na vazduhu na sobnoj temperaturi.

[0731] Uzorak SP221-OXA-P3 je pripremljen na naredni način:468 mg uzorka PP502-P1 je rastvoreno u 10,0 mL metanola pri refluksu, i dodato je 90 mg oksalne kiseline rastvorene u 2,0 mL metanola. Materijal je ohlađen do sobne temperature, posejan je sa SP221-OXA-P2, i polovina suspenzije je uzeta i mešana na sobnoj temperaturi, i zatim ponovo zagrevana do 50°C; nakon čega se cela čvrsta supstanca rastvara. Rastvor je ostavljen da se ponovo ohladi do sobne temperature i meša pre nego što je deo uzorka filtriran, i čvrsta supstanca je ispitana nakon sušenja na vazduhu na sobnoj temperaturi. Ovaj uzorak je označen sa SP221-OXA-P3A. U drugu polovinu suspenzije sa dodato je 3,0 ml vode. Sva čvrsta supstanca se odmah rastvorila, zatim je smeša mešana pod azotnim pročišćavanjem na sobnoj temperaturi dok nisu uklonjeni svi rastvarači. Suvom ostatku je dodato 2,0 ml acetonitrila, 2,0 ml etanola i 0,2 ml vode, i mešano je tokom dva dana na sobnoj temperaturi. Dobijena je suspenzija iz koje je čvrsta supstanca filtrirana i osušena na vazduhu na sobnoj temperaturi. Ovaj uzorak je označen sa SP221-OXA-P3B.

[0733] [0228] Uzorak SP221-OXA-P4 je pripremljen na naredni način:468 mg uzorka PP502-P1 je rastvoreno u 10,0 mL acetona i 1,0 mL vode uz refluks, i dodato je 45 mg oksalne kiseline (Sigma Aldrich # 75688) rastvorene u 1,0 mL vode. Nije primećena kristalizacija. Dodato je dodatnih 46 mg čvrste oksalne kiseline i 5,0 ml acetona i mešanje na sobnoj temperaturi je nastavljeno dok je bočica držana otvorena. Nakon mešanja preko noći, dobijena je gusta pasta. Zagrevanje smeše na 50°C dovelo je do potpunog rastvaranja, i hlađenje do sobne temperature je opet dovelo do vrlo guste suspenzije. Deo suspenzije je filtriran, i čvrsta supstanca je osušena na vazduhu na sobnoj temperaturi.

[0735] Uzorak SP221-OXA-P5 je pripremljen na naredni način:470 mg uzorka PP502-P1 i 90 mg oksalne kiseline (Sigma Aldrich # 75688) su kombinovani u 10,0 mL tetrahidrofurana i 1,0 mL metanola zagrevanog do refluksa kako bi se postiglo rastvaranje čvrstih supstanci. Posle prosejavanja sa SP221-OXA-P2 i hlađenja do sobne temperature, dobijena je gusta pasta koja je zagrevana na 60°C do 65°C i mešana dva dana pre nego što je čvrsta supstanca filtrirana i osušena na vazduhu na sobnoj temperaturi.

[0737] Uzorak SP221-OXA-P7 je pripremljen na naredni način: preostali proizvodi iz eksperimenata SP221-OXA-P4 i SP221-OXA-P5 (oko 300 mg) su kombinovani i suspendovani u 5,0 ml vode. Smeša je mešana na sobnoj temperaturi tokom četiri dana. Suspenzija je filtrirana, i čvrste supstance su sušene na vazduhu na sobnoj temperaturi tokom 24 sata.

[0739] <1>H NMR spektroskopija oksalata nije izvršena zbog nedostatka nepromenljivih vodonika u oksalnoj kiselini. Sadržaj CHNO u SP221-OXA-P1 određen je analizom elementarnog sastava, i rezultati su prikazani u Tabeli 13. Predviđa se da molekulska formula 1:1 soli Formule (1) sa oksalnom kiselinom jeste C<28>H<25>N<7>O<6>sa molekulskom težinom od 555,55 g/mol. Hidrat sa stehiometrijom od 2,5 mola vode naspram 1 mola Formule (1) imao bi molekulsku formulu C<28>H<30>N<7>O<8>.5 i molekulsku masu 602,6 g/mol (sa sadržajem vode od 7,5%). Rezultati kao što su predstavljeni za uzorak SP221-OXA-P7 su u odgovarajućoj saglasnosti sa molekulskom formulom za takav „2,5 hidrat“. Pretpostavljeni sadržaj vode od oko 7,5% zasnovan je na rezultatu iz TG-FTIR koji je otkrio gubitak mase od 8,3% koji se suštinski može pripisati vodi. Trihidrat bi sadržavao 8,9% vode, pa je i trihidrat takođe moguć.

[0741] TABELA 13. Rezultati analize elementarnog sastava oksalatnih soli i teoretski sastavi.

[0742]

[0743]

[0746] Reflekcioni PXRD uzorak oksalatne soli monohidrata Formule (1) prikazan je na Slici 22 (uzorak SP221-OXA-P7). Ova kristalna faza je označena kao Oblik A (2,5 hidrat) oksalatne soli Formule (1). Naredni vrhovi su karakteristični za Oblik A (2.5 hidrat) oksalatne soli Formule (1): 5,5, 5,8, 7,4, 9,3, 11,0, 11,5, 12,7, 15,2, 16,5, 17,3, 18,5, 18,7, 19,1, 19,7, 20,2, 20,8, 22,0, 22,3, 23,3, 23,6, 24,8, 27,4, 28,6, 29,3, 29,6, 31,2, i 33,1 °2θ ± 0,2 °2θ.

[0748] Ramanova spektroskopija je izvedena korišćenjem uzorka Oblika A (2,5 hidrat) oksalatne soli Formule (1) (uzorak SP221-OXA-P7). Ramanov spektar je dobijen na sličan način kao što je opisano u referentnom Primeru 1.2 za Oblik I. Karakteristični Ramanovi vrhovi za Oblik A (2.5 hidrat) oksalatne soli Formule (1) su primećeni na 3073, 2992, 2950, 2922, 2247, 1671, 1612, 1584, 1552, 1504, 1469, 1440, 1336, 1311, 1273, 1235, 1191, 1162, 1095, 1012, 897, 718, 633, 409, 370, i 263 (Ramanov pomak, cm<-1>± 2 cm<-1>).

[0750] IR spektroskopija je izvedena korišćenjem uzorka Oblika A (2,5 hidrat) oksalatne soli Formule (1) (uzorak SP221-OXA-P7). IR spektar je dobijen na sličan način kao što je opisano u referentnom Primeru 1.2 za Oblik I. Karakteristični IR vrhovi za Oblik A (2.5 hidrat) oksalatne soli Formule (1) primećeni su na 3419, 2249, 1670, 1615, 1544, 1503, 1438, 1391, 1334, 1304, 1262, 1195, 1151, 1126, 1093, 1013, 894, 877, 823, 783, 765, 738 i 652 (IR frekvencija, cm<-1>± 4 cm<-1>).

[0752] [0235] Dobijen je TG-FTIR termogram Oblika A (2,5 hidrat) oksalatne soli Formule (1) (uzorak SP221-OXA-P7). Zapaženi gubitak mase, verovatno usled vode, je između očekivanog sadržaja vode u trihidratu (8,9%) i dihidratu (6,1%). Čini se da je voda slabo vezana, jer je početak gubitka mase u suštini na sobnoj temperaturi. Rezultati diferencijalne skenirajuće kalorimetrije za Oblik A (2,5 hidrat) oksalatne soli Formule (1) (uzorak SP221-OXA-P7) pokazali su endoterm topljenja pri 127°C sa entalpijom fuzije od oko 70 J/g.

[0753] Termički događaji primećeni u DSC iznad 150°C verovatno su posledica toplotnog raspadanja.

[0755] DVS analiza Oblika A (2,5 hidrat) oksalatne soli Formule (1) (uzorak SP221-OXA-P7) otkriva da se voda uklanja pri 0% RH, i primećuje se reverzibilni izoterm koji uključuje unos oko 6,5% vode u rasponu od 0% do 100%. PXRD uzorka prikupljenog iz DVS uzorka pokazao je isti obrazac kao i pre početka DVS testa. Na 50% RH sadržaj vode je oko 5,5%, i kod 95% RH sadržaj vode oko 6,5%. Ovaj rezultat sugeriše da Oblik A može formirati stabilan dihidrat.

[0757] Dva dodatna oblika PXRD su dobijena od ostalih preparata oksalata (uzorci SP221-OXA-P3B i SP221-OXA-P4). Na osnovu svojih PXRD uzoraka, ovi uzorci verovatno predstavljaju druge kristalne faze oksalatnih soli Formule (1).

[0759] Referentni Primer 6.8. Oblik A sulfatne soli Formule (1)

[0760] Sulfatna so Formule (1) (uzorak SP221-SO4-P1) je pripremljena na naredni način. U 5,0 mL 0,1 M osnovnog rastvora slobodne baze Formule (1) u aceton-vodi (uzorak SL20150415FB, 0,1 M) doda se ekvivalent sumporne kiseline u obliku koncentrovane sumporne kiseline (27,8 µL), koja se zagreva na 50°C i ostavljeno je da se ohladi do sobne temperature. Kako nije došlo do kristalizacije, smeša je posejana sa nekoliko mg kristalne fosfatne soli. Posle mešanja preko noći na sobnoj temperaturi, dobijena je žuto/bela suspenzija iz koje je čvrsta supstanca filtrirana i osušena na vazduhu na sobnoj temperaturi.

[0762] Uzorak SP221-SO4-P3 je pripremljen ponavljanjem eksperimenta korišćenog za proizvodnju SP221-SO4-P1 koristeći odnos sumporne kiseline i slobodne baze u odnosu 1:1.

[0764] Uzorak SP221-SO4-P4 je pripremljen rastvaranjem 941 mg PP502-P1 u 22 mL aceton-vode 10:1 na oko 50°C i dodavanjem jednog ekvivalenta koncentrovane sumporne kiseline (112 µL). Suspenzija formirana na 50°C; smeša je ostavljena da se ohladi do sobne temperature i zatim mešana preko noći na sobnoj temperaturi pre nego što je čvrsta supstanca filtrirana i osušena na vazduhu. Dobijeno je oko 880 mg blago žućkaste čvrste materije.

[0765] Uzorak SP221-SO4-P5 je pripremljen dodavanjem 300 mg SP221-SO4-P4 u 3,0 ml acetonitrila i 0,3 ml vode. Suspenzija je mešana na sobnoj temperaturi tokom jednog dana. Suspenzija je filtrirana, i čvrste supstance su sušene na vazduhu na sobnoj temperaturi.

[0767] Uzorak SP221-SO4-P6 je pripremljen dodavanjem 944 mg slobodne baze Formule (1) (uzorak PP502-P1) u 15,0 mL aceton:vode (9:1) i zagrevanjem do refluksa kako bi se postiglo rastvaranje. Zatim je dodata sumporna kiselina (0.8 mL/1 ekvivalent) u obliku 2,5M vodenog rastvora. Rastvor je posejan sa SP221-SO4-P1 i ostavljen je da se ohladi do 35°C, i mešanje je nastavljeno preko noći. Dobijena je suspenzija koja je tokom tri sata zagrevana do 50°C, zatim je ostavljena da se ponovo ohladi do sobne temperature i mešana tokom dva sata pre nego što je čvrsta supstanca filtrirana i osušena na vazduhu na sobnoj temperaturi.

[0768] Dobijen je prinos od oko 950 mg.

[0770] <1>H NMR spektroskopija (spektar nije prikazan) proizvoda iz eksperimenta SP221-SO4-P4 bila je u skladu sa Formulom (1). Uzorci SP221-SO4-P4 i SP221-SO4-P5 analizirani su CHONS analizom elementarnog sastava, sa rezultatima prikazanima u Tabeli 14. Zbirna molekulska formula koja se očekuje za monostehiometrijsku sulfatnu so Formule (1) bez rastvarača je C<26>H<25>N<7>O<6>S, sa molekulskom težinom od 563,6 g/mol. Očekuje se da trihidratna monostehiometrijska sulfatna so Formule (1) ima zbirnu molekulsku formulu C<26>H<31>N<7>O<9>S i molekulsku masu od 617,6 g/mol (sa sadržajem vode od 8,7%). Očekuje se da tetrahidratna monostehiometrijska sulfatna so Formule (1) ima zbirnu molekulsku formulu C<26>H<33>N<7>O<10>S i molekulsku masa od 635,7 g/mol (sa sadržajem vode od 11,3%). Tetrahidrat sa viškom sumporne kiseline ekvivalentan molarnom odnosu oko 1,25 se najbolje uklapa sa eksperimentalnim vrednostima za uzorak SP221-SO4-P4. Monosulfatna tetrahidratna so se najbolje uklapa u eksperimentalne vrednosti za uzorak SP221-SO4-P5 za, gde je otkrivena dobra saglasnost sa teoretski očekivanim sadržajem vodonika, kiseonika i sumpora, uz neznatno odstupanje ugljenika i azota.

[0772] TABELA 14. Rezultati analize elementarnog sastava (CHNOS analiza) za uzorke SP221-SO4-P4 i SP221-SO4-P5 sulfatne soli Formule (1).

[0774]

[0775]

[0778] Optička mikroskopija uzorka SP221-SO4-P5 pokazala je kristalni materijal sa pretežno iglastim česticama. Čestice u uzorku SP221-SO4-P5 bile su znatno manje od onih u uzorku SP221-SO4-P6, koje su pokazale dužinu čestica do oko 100 µm i širinu od oko 5 do 10 µm.

[0780] Reflekcioni PXRD uzorak od uzorka SP221-SO4-P6 prikazan je na Slici 23. Ova kristalna faza je označena kao Oblik A sulfatne soli Formule (1). Naredni vrhovi su karakteristični za Oblik A sulfatne soli Formule (1):4,6, 5,0, 8,0, 9,0, 9,8, 12,0, 12,7, 13,2, 14,6, 15,0, 15,6, 16,2, 17,5, 18,0, 19,8, 20,2, 21,9, 23,8, 24,4, 24,9, 25,7, 26,0, 27,2, 29,5, 30,4, 31,6, i 32,5 °2θ ± 0,2 °2θ. PXRD uzorci za tri druga uzorka (SP221-SO4-P1, SP221-SO4-P3 i SP221-SO4-P4) pokazuju da je isti kristalni oblik sulfatne soli dobijen i u ostalim eksperimentima.

[0782] Ramanova spektroskopija je izvedena korišćenjem uzorka Oblika A ko-kristala sulfatne soli Formule (1) (uzorak SP221-SO4-P4). Ramanov spektar je dobijen na sličan način kao što je opisano u referentnom Primeru 1.2 Oblika I. Karakteristični Ramanovi vrhovi za Oblik A sulfatne soli Formule (1) su primećeni na 3115, 2977, 2926, 2224, 1675, 1611, 1537, 1498, 1449, 1409, 1361, 1327, 1310, 1288, 1243, 1198, 1155, 1042, 1009, 978, 948, 906, 849, 771, 713, 652, 632, 464, 370, i 254 (Ramanov pomak, cm<-1>± 2 cm<-1>).

[0784] [0247] IR spektroskopija je izvedena korišćenjem uzorka Oblika A sulfatne soli Formule (1) (uzorak SP221-SO4-P4). IR spektar je dobijen na sličan način kao što je opisano u referentnom Primeru 1.2 za Oblik I. Karakteristični IR vrhovi za Oblik A sulfatne soli Formule (1) su primećeni na 3430, 3101, 3029, 2225, 1667, 1633, 1615, 1598, 1563, 1557, 1508, 1428, 1350, 1328, 1308, 1276, 1225, 1088, 1036, 1018, 925, 891, 848, 816, 783, 736, 723, 694, i 612 (IR frekvencija, cm<-1>± 4 cm<-1>).

[0786] TG-FTIR termogram Oblika A sulfatne soli Formule (1) (uzorak SP221-SO4-P4) pokazao je primećeni gubitak mase od 10,1%, što je posledica vode. Gubitak vode započinje zagrevanjem i kompletan je oko 110°C korišćenjem brzine zagrevanja od 10°C po minutu. Rezultati DSC za Oblik A sulfatne soli Formule (1) (uzorak SP221-SO4-P4) pokazali su endoterm topljenja sa maksimalnom temperaturom od 118°C i entalpijom fuzije od oko 92 J/g. DSC je otkrio endoterm topljenja na 127°C sa entalpijom fuzije oko 70 J/g.

[0788] DVS analiza je izvedena za Oblik A sulfatne soli Formule (1) (uzorak SP221-SO4-P4). DVS rezultati pokazuju da voda nije potpuno uklonjena na 0% relativne vlage nakon pet sati. Početni sadržaj vode u datom uzorku sulfata određen je Karl Fischer titracijom, i DVS izoterm je varirao od 2,5% do 12,5% u rasponu od 0% RH do 100% RH. Otkriveno je da je sorpcija pare većim delom reverzibilna; na kraju testa sadržaj vode je gotovo isti kao što je bio na početku merenja.

[0790] Referentni Primer 7. Rastvorljivost kao funkcija pH

[0791] Referentni Primer 7.1. Rastvorljivost osnovne baze

[0792] Vodena rastvorljivost slobodne baze Formule (1) ispitivana je kao funkcija pH.

[0793] Eksperimenti su vršeni u vodenom HCl rastvoru i puferskim rastvorima pri pH 1, 3, 5, 6,8, 7,4 i 9. Utvrđeno je da se pri niskim pH vrednostima 1 i 3, čvrsta supstanca potpuno rastvara tokom vremena ravnoteže dok se pH u sistem u oba eksperimenta stabilizovao na približno 3. Otkriveno je da rastvorljivost u HCl rastvoru koji ima pH od oko 1 iznosi najmanje 150 mg/mL. Rastvorljivost slobodne baze Oblika I (PP502-P1) pri različitim pH vrednostima većim od 3 prikazana je u Tabeli 15.

[0795] TABELA 15. Podaci o rastvorljivosti za slobodnu bazu Formule (1).

[0798]

[0802] 1

[0803] Podaci pokazuju da se rastvorljivost u vodi slobodne baze Formule (1) (uzorak PP502-P1) stabilizuje na približno 50 µg/ml, oko pH 6,7. Slika 24 prikazuje moguće vrste Formule (1) na osnovu izračunate pK<a>vrednosti u rasponu od 2,2 (bazno) do 6,1 (bazno) do 11,5 (kiselo). Stoga je dvostruko pozitivno naelektrisan molekul visoko rastvorljiv u vodi, dok su pojedinačno pozitivni i neutralni oblici slabo rastvorljivi. Ovo ukazuje na izazove sa uspešnom isporukom Formule (1) kroz stomak u dvanaestopalačno crevo sa višim pH.

[0805] Ravnotežni odnos pH-rastvorljivosti izračunat za slobodnu bazu Formule (1) prikazan je na Slici 25 u poređenju sa eksperimentalnim merenjima u odabranim intervalima. Pri pH 6,7 i većem, rastvorljivost u vodi dostiže konstantan nivo od oko 50 µg/mL, što dodatno ilustruje izazove sa isporukom Formule (1).

[0807] pK<a>vrednosti za slobodnu bazu Formule (1) su određene i korišćene za stvaranje grafikona specifikacije prikazanog na Slici 26, kako bi se ilustrovali kako vrste prisutne kao Formula (1) prolaze kroz gastrointestinalni trakt. pK<a>vrednosti uzorka su određene pomoću ultraljubičaste (UV) spektrometrijske tehnike. Uzorak je prvobitno titriran u brzo-UV trostrukoj titraciji između pH od 2 - 12 u koncentracijama od 31 - 19 µm, u vodenim uslovima. Utvrđene su tri pK<a>vrednosti, sa prosečnim vrednostima ∼3,6, ∼5,8 i ∼12,0. Uzorak je zatim titriran u šest titracija, pod vodenim uslovima u ukupnom rasponu pH 1,5 -12,5, u koncentracijama od 30 do 18 µm. Tri pKa vrednosti Formule (1), sa prosečnim vrednostima 3,54 ± 0,01, 5,77 ± 0,01 i 12,12 ± 0,03, određene su iz prikupljenih spektroskopskih podataka.

[0809] LogP slobodne baze Formule (1) je određen pomoću potenciometrijske (pH-metričke) tehnike. Uzorak je titriran u različitim odnosima oktanola/vode pri pH od 1,9 - 12,1 u koncentracijama od 1,1 - 0,5 mM na 25°C u jonskom okruženju od 0,15 M KCl. Prikupljeni potenciometrijski podaci korišćeni su za izračunavanje logP neutralne (2,03 ± 0,01) i katjonske (-0,31 ± 0,06) vrste.

[0811] Referentni Primer 7.2. Rastvorljivost soli

[0812] Usmereni su testovi da se odredi rastvorljivost maleatne soli u vodi kao funkciju pH. Eksperimenti su sprovedeni u vodenom rastvoru HCl i puferskim rastvorima pri pH 1, 3, 5, 6.8, 7.4 i 9. Utvrđeno je da pri niskim vrednostima pH 1 i 3 čvrsta se materija potpuno rastvorila tokom vremena ravnoteže, dok se stabilizovao pH u sistem na približno 3 u oba

[0815] 2

[0816] eksperimenta. Paralelno, vodena rastvorljivost fumarata, maleata, fosfata i L-tartarata je određivana u čistoj vodi. Podaci o rastvorljivosti soli fumarata, maleata, fosfata i L-tartarata u čistoj vodi prikazani su u Tabeli 16, pri čemu fosfatna so pokazuje najveću očiglednu rastvorljivost nakon 24 sata. Podaci o rastvorljivosti maleatne soli kao funkciju pH u različitim vodenim medijumima prikazani su u Tabeli 17.

[0818] TABELA 16. Podaci o rastvorljivosti za odabrane soli u čistoj vodi na 25 °C.

[0821]

[0824] TABELA 17. Podaci o rastvorljivosti maleatne soli kao funkciju pH u vodenom medijumu.

[0827]

[0830] Referentni Primer 8. Optimizacija kristalizacije za Oblik I slobodnu baze Formule (1)

[0831] [0256] Eksperimenti kristalizacije izvedeni su u pravcu optimizovane proizvodnje Oblika I slobodne baze Formule (1). Polazni materijal za eksperimente kristalizacije je re kristalizovan Oblik I Formule (1). Studija je dopunjena dodatnim kristalizacijama slobodne baze iz uzorka sirove nafte. Dobijeni proizvodi su okarakterisani korišćenjem rendgenske difraktometrije praha (PXRD) ili Ramanovom spektroskopijom za ispitivanje kristalnog oblika i pomoću TG-FTIR ili<1>H NMR, ili oba, radi ispitivanja zaostalog sadržaja rastvarača. Snimljene su polarizovane mikroskopske slike kako bi se odredila veličina čestica.

[0833] Aceton, etanol i 1-propanol su najperspektivniji rastvarači za re-kristalizaciju Oblika I. Budući da kristalni Oblik I ima malu rastvorljivost u mnogim ICH rastvaračima klase 3, ispitivano je dodavanje potencijalno korisnih ko-rastvarača. Na primer, etanol, voda i sirćetna kiselina su rastvarači koji se mogu koristiti za povećanje rastvorljivosti Oblika I, što je važno u dizajnu procesa kristalizacije koji maksimizuje zapreminsku efikasnost i prinos.

[0835] Podaci rastvorljivosti prikupljeni su za nekoliko sistema rastvarača. Temperaturna zavisnost rastvorljivosti Oblika I procenjena je na aceton, etanol, etanol-vodu 94:4 (v/v) i 1-propanol. Za poboljšanje kvaliteta kristalne prirode Oblika I primenjeni su linearni i nelinearni profili hlađenja i različite strategije cikličnog ciklusa.

[0837] Jedan postupak zasnovan je na kristalizaciji maleatne soli iz sirove nafte, gde se kristalna maleatna so neutralizuje bazom, i slobodna baza se ekstrahuje (verovatno u amorfnom obliku). Nakon toga, slobodna baza se kristalizuje iz acetona i dobija se kristalni Oblik I (bezvodni oblik). Dobijeni kristalni Oblik I konzistentno sadrži znatne količine zaostalog rastvarača iako su PXRD uzorci svih proizvedenih uzoraka identični.

[0839] Na primer, uzorak re-kristalizovanog Oblika I (uzorak PP502-P1) sadrži oko 0,9% acetona kako je određeno koristeći TG-FTIR. Nije opažen gubitak mase ispod oko 200°C; međutim, zagrevanje posle toga dovodi do oslobađanja acetonskog rastvarača zajedno sa topljenjem čvrstog oblika (tačka topljenja čvrstog oblika je približno 215°C). Produženo sušenje na uobičajenim temperaturama sušenja ne mora efikasno da umanji zaostale rastvarače. Međutim, pokazalo se da re-kristalizacija iz drugih rastvarača (npr., etanol) uklanja preostali rastvarač iz Oblika I.

[0841] Kristalizacija amorfnog materijala nakon pretvaranja soli u slobodnu bazu bitno se razlikuje od procesa re-kristalizacije stabilnog polimorfnog oblika kao što je Oblik I. Oblik I je mnogo manje rastvorljiv od amorfnog oblika, jer se obično prikuplja nakon ekstrakcije i

[0844] 4

[0845] isparavanje rastvarača; međutim, rastvorljivost se može promeniti ako se slobodna baza spontano kristališe nakon koraka ekstrakcije. Iako specifična razlika u rastvorljivosti između amorfnog i stabilnog kristalnog oblika nije poznata, ona se kreće od faktora od 10 do 100.

[0847] U trenutnoj metodologiji, 100 mg/mL stabilnog Oblika I je za potrebe re-kristalizacije poželjno pomešano u rastvarač ICH klase 3 ili smešu rastvarača. Mogućnosti rastvarača sužene su prikupljanjem detaljnih podataka o rastvorljivosti za najčešće rastvarača. Nije poznato da Formula (1) kristalizuje u različitim polimorfama, tj. nijedan drugi ne-solvatirani oblik nije dobijen eksperimentom kristalizacije iz zasićenog rastvora.

[0849] Studija polimorfizma pokazala je da je Oblik I stabilan i kako bi se ovaj oblik dobijao konzistentno kada je aktivnost vode bila ispod kritične granice za stvaranje hidrata. Proces prosejavanja se preporučuje zato što seme omogućava bolju kontrolu procesa kristalizacije kako bi se dobili oblik, veličina čestica i raspodela oblika koji se mogu bolje reprodukovati. Uzorci iz Tabele 18 korišćeni su u ovoj studiji.

[0851] TABELA 18. Uzorci koji su korišćeni u optimizaciji procesa kristalizacije za ispitivanje Oblika I slobodne baze Formule (1).

[0854]

[0857] Referentni Primer 8.1. Rastvorljivost koristeći HPLC

[0858] Rastvorljivost re-kristalizovane Formule (1) Oblika I testirana je u različitim mešavinama vode i rastvarača, kao i bezvodnim rastvaračima. Podaci potpune rastvorljivosti za ove i druge sisteme rastvarača prikazani su u Tabeli 19 u nastavku.

[0860] TABELA 19. Podaci o rastvorljivosti za Oblik I. MEK se odnosi na metil etil keton, a THF se odnosi na tetrahidrofuran.

[0863]

[0864]

[0867] Aceton, etanol, 96%-etanol i 1-propanol smatrani su obećavajućim sistemom rastvarača. Rastvorljivost u 96% etanolu je prilično visoka na sobnoj temperaturi (približno 22°C) i hlađenje do niske temperature bi bilo neophodno kako bi se dobili dobri prinosi. Hlađenje ispod 0°C nije istraženo tokom ispitivanja polimorfizma, jer kristalizacija na nižim temperaturama dovodi do stvaranja hidrata. Iako prisutnost vode u mešavinama rastvarača sa visokim temperaturama može dovesti do pogoršanja stabilnosti Formule (1) (naznačeno crvenom promenom boje), voda i dalje služi kao koristan ko-rastvarač pri niskim nivoima koncentracije od oko 0,5 do 4%.

[0869] Referentni Primer 8.2. Multimax testovi rastvorljivosti

[0870] Eksperimenti sa metastabilnom širinom zone izvedeni su u Mettler-Toledo Multimax sistemu optimizacije procesa kristalizacije, opremljenom sondama zamućenja, kako bi se demonstrirala kontrola kristalizacije Oblika I.

[0872] [0267] Kao sistemi rastvarača izabrani su aceton, etanol i etanol-voda (96:4). Odabrane su tri različite koncentracije za aceton i etanol; odabrane su dve različite koncentracije za etanol voda sistem rastvarača (96:4). Podaci rastvorljivosti dobijeni Multimax eksperimentima bili su u skladu sa prethodno dobijenim podacima; međutim, vrednosti iz Multimax eksperimenta su nešto niže od stvarnih vrednosti usled kinetičke prirode Multimax eksperimenta.

[0873] Temperaturna zavisnost rastvorljivosti Oblika I slobodne baze Formule (1) u etanolu i acetonu je prikazana na Slici 27.

[0875] Etanol i 1-propanol pokazuju slične karakteristike rastvorljivosti s obzirom da se čini da se tačke podataka za rastvarač 1-propanola dobro poklapaju sa krivom koja odgovara tačkama podataka o etanolu. Štaviše, pošto tačka ključanja 1-propanola iznosi 97°C, u odnosu na tačku ključanja od 78°C za etanol, 1-propanol se smatra održivom alternativom etanolu, što rezultuje znatnim povećanjem zapreminske efikasnosti i prinosa.

[0877] [027069] Bez prosejavanja, eksperimenti kristalizacije od hlađenja zasićenih rastvora nisu doveli do kristalizacije ni u jednom ispitivanom rastvaraču. Kao posledica toga, metastabilne zone u svim ispitivanim rastvaračima su veoma široke. Zbog toga je prosejavanje obavezno za kontrolu procesa kristalizacije i primenjuje se ubrzo nakon što je postignuta zasićenost.

[0879] Referentni Primer 9. Poređenje brzine rastvaranja i izloženosti kod pasa za slobodnu baznu formu I i slobodnu baznu formu II

[0880] Izmerena je unutrašnja brzina rastvaranja (IDR) za Oblik I i Oblik II slobodne baze Formule (1). IDR je meren korišćenjem lopatice preko aparata za rastvaranje opremljenog sa stacionarnim diskom, i koncentracija je određena korišćenjem tečne hromatografske analize u poređenju sa standardom. Normalizovani rezultati y-presretanja prikazani su na Slici 28 sa prikazanim koeficijentom nagiba i regresijom. Oblik I ima IDR od 6,8 mg/cm<2>/min u simuliranoj želudačnoj tečnosti (SGF) (pH 1,2) i IDR od 0,44 mg/cm<2>/min u pH 2,5 HCl/NaCl puferu. Oblik II ima IDR od 5,4 mg/cm<2>/min u SGF i IDR od 0,35 mg/cm<2>/min u pH 2,5 HCl/NaCl puferu. Oblik I stoga pokazuje oko 26% povećanje IDR pod oba uslova u odnosu na Oblik II, što pruža značajno veću brzinu rastvaranja koja je povoljna.

[0882] [0271] Izloženost plazme Oblika I i Oblika II slobodne baze Formule (1) upoređena je kod devet bigl pasa kojima je uskraćivana hrana, nakon jedne oralnog primene od 6 mg/kg bilo kog oblika koristeći serije sa sličnom raspodelom veličina čestica. Eksperiment je izveden u pet nedeljnih faza, i poslednja je bila faza Oblika II. Površina ispod krive koncentracije leka u plazmi i vremena (AUC), prikazana na Slici 29, odražava izloženost leku nakon primene svakog preparata Formule (1) i izražena je kao ng*h/L. Oblik II pokazuje niži AUC od Oblika I kod svih pasa. Oblik II takođe pokazuje niži C<max>(maksimalna koncentracija) od Oblika I kod svih pasa. Zaključeno je da je Oblik I imao veću izloženost kod bigla nego Oblik II. Postojala je dobra in vitro in vivo korelacija za brzine rastvaranja Oblika 1 i Oblika II i performanse svakog oblika Formule (1) kada se oralnim kapsulama isporuči psima.

[0883] Superiorni učinak Oblika I u ovoj studiji na psima pokazuje da je moguće povoljnije doziranje kod ljudi u odnosu na Oblik II.

[0885] Referentni Primer 10. Prevazilaženje efekata agenasa za redukciju kiselosti formulacijama (S)-4-(8-amino-3-(1-(but-2-inoil)pirolidin-2-il)imidazo[1,5-a]pirazin-1-il)-N-(piridin-2-il)benzamida

[0886] Agensi za redukciju kiselosti, poput omeprazola, mogu ograničiti izloženost slobodne baze Formule (1) kod sisara zbog prethodno razmatranog profila pH rastvorljivosti Formule (1). Ovo je značajno pitanje u tretmanu pacijenata sa rakom, upalnim bolestima, imunološkim bolestima i autoimunim bolestima, pošto se ovim pacijentima, usled iritacije želuca često prati njihova stanja, najčešće istovremeno primenjuju agensi za redukciju kiselosti. Agensi za redukciju kiselosti su najčešći propisivani lekovi u Severnoj Americi i zapadnoj Evropi. Od nedavno odobrenih oralnih medikamenata protiv raka, >50% ima rastvorljivost zavisnu od pH, te stoga imaju potencijalnu lek-lek interakciju u dodiru sa agensima za redukciju kiselosti. Za pacijente obolele od raka, procenjuje se da 20-33% svih pacijenata koristi neki oblik agensa za redukciju kiselosti. Kod specifičnih kancera, kao što su rak pankreasa ili gastrointestinalni rak, upotreba agensa za redukciju kiselosti se primećuje kod čak 60-80% pacijenata. Smelick, i dr., Mol. Pharmaceutics 2013, 10, 4055-4062.

[0888] Zabrinutost zbog potencijalnih lek-lek interakcija sa agensima za redukciju kiselosti za slabo bazne lekove dovela je do razvoja strategija procene rizika i dizajna studija lek-lek interakcija za nove lekove koji pokazuju rastvorljivost i rastvaranje koje zavisi od pH.

[0889] Smelick, i dr., Mol. Pharmaceutics 2013, 10, 4055-4062. Agensi za redukciju kiselosti uključuju naredno: inhibitori protonske pumpe, poput omeprazola, esomeprazola, lansoprazola, dekslansoprazola, pantoprazola, rabeprazola i ilaprazola; antagonisti H<2>receptora, poput cimetidina, ranitidina i famotidina; i antacide kao što su bikarbonati, karbonati i hidroksidi aluminijuma, kalcijuma, magnezijuma, kalijuma i natrijuma. Smeše antacida plus agenasa koji ciljaju mehanizme želudačne sekrecije mogu se takođe koristiti kao agensi za redukciju kiselosti, koji se nabavljaju bez recepta. Takođe se može koristiti bilo koji drugo agens za redukciju kiselosti poznat u struci. U nekim slučajevima, efekat agensa za redukciju kiselosti je prolazan i zavisi od prisustva agensa u stomaku. U ostalim slučajevima, efekat agensa za redukciju kiselosti može biti izražen tokom intervala tretmana, pružajući konstantno povišenje želudačnog pH na nivoima većim od pH 4.

[0891] Izrazi hipohlorhidrija i ahlorhidrija odnose se na stanja gde je želudačna sekrecija hlorovodonične kiseline niža od normalne ili je značajno smanjena do nepostojeće. Prirodni pH u stomaku se snižava lučenjem kiseline kao odgovor na stimulaciju hranom; u određenim medicinskim stanjima je ugrožena sposobnost protonske pumpe u želucu da luči kiselinu. Infekcije sa H. pilori su povezane sa oštećenim lučenjem želudačne kiseline (hipohlorhidrija ili ahlorhidrija). Druga bolesna stanja, uključujući ona u kojima su parietalne ćelije želuca uništene ili iscrpljene, ili je signalizacija do parietalnih ćelija želuca izmenjena, može dovesti do hipohlorhidrije ili ahlorhidrije. Dugotrajna upotreba inhibitora protonske pumpe ili antagonisti H<2>receptora takođe mogu rezultovati ovim obolenjima. Procena želudačnog pH tokom dana (putem obroka) može se nadgledati kod pacijenata sa in situ pH sondama, ako je potrebno, kao dijagnostička pomoć.

[0893] Rastvaranje Oblika 1 Formule (1) u vodenom medijumu kao što je stomačna tečnost zavisi od pH (pogledati npr. Sliku 30 i Sliku 31, detaljnije obrađeno u referentnom Primeru 11). Bioraspoloživost Formule (1) može, prema tome, biti modifikovana faktorima koji poboljšavaju njeno rastvaranje. Alternativni oblici Formule (1) i zakiseljavanje formulacije Oblika 1 Formule (1) testirani su na psima tretiranim omeprazolom 10 mg/dan kako bi se procenilo u kojoj meri alternativni oblik Formule (1) može prevazići efekte agenasa za redukciju kiselosti.

[0895] Psi su tretirani 100 mg kapsulama FormulE (1) u nekoliko povezanih studija koristeći iste životinje i strog raspored doziranja kako bi se smanjila intra- i inter-životinjska varijabilnost. Sve doze su praćene sa 35 mL destilovane H<2>O oralnom gavažom kako bi se standardizovala zapremina rastvaranja sa svakom primenom doze. Psi su bili kondicionirani da primaju lažnu kapsulu i prateću vodu u danima kada nisu dozirani; hrana je takođe kontrolisana kako bi se smanjila varijabilnost povezana sa izlučivanjem želudačne kiseline kao odgovor na predstavljanje i unos hrane. Režim kondicioniranja je neprekidno trajao najmanje šest meseci, i istih 12 pasa korišćeno je za sve studije opisane u nastavku.

[0896] Studija 2219-057 koristi 100 mg Formule (1) u tečnim kapsulama (hidroksil-pciklodekstrin/citrat, 2 doze) kako bi se postavila traka za apsorpciju bez komponente rastvaranja povezane sa čvrstim oblikom. Studija 2219-059 koristi Formulu (1) sa formulacijom F-1 i studija 2219-061 koristi Formulu (1) sa formulacijom F-2 samom ili nakon prethodnog tretmana pasa omeprazolom, i zatim se nastavlja ispitivanje slanih oblika Formule (1) u F-1 formulaciji i kisele formulacije Oblika I Formule (1) označene kao FA-3 (pogledati referentni Primer 11 u nastavku za dobijanje formulacija). Kondicionirani psi su dozirani sa 100 mg Formule (1) u sekvencijalnim fazama doziranja razdvojenim periodima ispiranja od 4-7 dana. Primenjene su tečne kapsule ili čvrste kapsule koje sadrže Oblik I Formule (1); za poređenje, data je klinička formulacija ili ručno punjene kapsule sa Avicel mešavinom. Nakon ovih početnih faza ispitivanja, psi su tretirani sa 10 mg omeprazola na dan tokom ostatka studije. Posle četiri dana tretmana omeprazolom, 100 mg Oblika I Formule (1) je primenjeno u kliničkoj formulaciji, u formulaciji koja sadrži zakiseljivače ili u kapsulama koje sadrže 100 mg slobodne baze ekvivalenta soli maleata, fosfata, fumarata ili tartarata Formule (1), i koncentracije u plazmi Formule (1) su merene u više vremenskih tačaka između 0 i 12 sati.

[0898] U istraživanju 2219-061 korišćen je Oblik I Formule (1) re-kristalizovan iz etanola, kako je ovde opisano, i oblici opisanih ovde opisanih soli maleata, fosfata, fumarata i tartarata Formule (1). Nakon prikupljanja farmakokinetičkih podataka nakon jedne doze 100 mg kapsula u F-2 formulaciji, započet je tretman omeprazolom (10 mg/dan) kao deo režima kondicioniranja. Preostale faze ispitivanja sprovedene su kod pasa tretiranih omeprazolom. Posle 4 dana na omeprazolu, psima su dozirane eksperimentalne formule leka Formule (1) ili formulacija povrh kontinuirane dnevne doze omeprazola. Oblici soli su dozirani pri 100 mg slobodne baze Formule (1). F-1 formulacija je korišćena za doziranje oblika soli posle korekcije za sadržaj kontrajona i vode. Prototipska kisela formulacija (FA-3) koristila je i fumarnu kiselinu i alginsku kiselinu kao ekstra granularnu smešu sa granuliranom Formulom (1) u formulaciji F-2.

[0900] [0279] Slika 32 prikazuje promene u AUC, C<max>i T<max>po fazama studije, gde se svaka studija ili faza studije prezentuju sekvencijalno. Početna studija koja je koristila tečnu formulaciju u kapsulama kako bi se isporučilo 100 mg Formule (1) u rastvoru dizajnirana je da prikaže izloženosti nakon ove doze (tj. nije ograničena rastvaranjem) i kako bi se okarakterisala varijabilnost kod pasa kada se ukloni varijansa povezana sa rastvaranjem. Veća srednja izloženost i manja varijabilnost unutar i između životinja primećene nakon primene potpuno rastvorene Formule (1) u tečnim kapsulama kondicioniranim psima pokazuju da rastvaranje Oblika I Formule (1) ima ulogu u ograničavanju oralne apsorpcije, što ukazuje da će optimalno rastvaranje povećati apsorpciju.

[0902] Preostala varijanca u farmakokinetičkim parametrima primećena nakon primene tečnih kapsula može biti posledica unutrašnjih faktora koji variraju između bigl pasa. Ovaj efekat je takođe pokazan korišćenjem tečnih kapsula od 25 mg i kapsula Oblika I Formule (1) koristeći F-1 verziju koja je uvećana dozom. Varijabilnost između životinja nakon primene tečne kapsule ili odgovarajućih čvrstih kapsula koje sadrže oblik 1 Formule (1) u fiksnoj dozi, može biti rezultat malih varijacija u dozi mg/kg predmeta testa, kao i drugih svojstvenih faktora, kao što su oni koji regulišu metabolizam i eliminaciju lekova. Dodavanjem normalizacije zasnovane na težini za AUC u čvrstom obliku, eksperimenti sa ovom grupom pasa dodatno će pooštriti varijansu između životinja u svakom intervalu doziranja. Doznoprilagođene AUC i C<max>vrednosti mogu se najtačnije uporediti za statističku analizu eksperimentalnih rezultata.

[0904] Nakon primene oblika soli ili Oblika I Formule (1) u kiseloj formulaciji za prevazilaženje efekta omeprazola, T<max>se povećao kod većine pasa. Iako je postojao trend ka nižoj srednjoj vrednosti C<max>u ovim fazama ispitivanja (Slika 32), obrazac nije primećen kod svake faze niti kod svih pasa. Sličan trend je primećen kod pasa i ljudi kada se Oblik I Formule (1) primenjuje sa hranom. Primetno, srednji nivoi AUC kod pasa tretiranih sa oblicima soli Formule (1) ili sa kiselom formulacijom Oblika I, bili su slični sa AUC vrednostima primećenim kod pasa nakon primene Oblika I bez omeprazola. Postojao je trend smanjenja varijabilnosti između životinja kada su primenjeni ovi eksperimentalni dozni oblici, u poređenju sa kapsulama Oblika I koje su primenjene kod kondicioniranih pasa bez tretmana omeprazolom. Zbog toga se izloženost nakon oralnog doziranja sa Formulom (1) u obliku soli povećava u prisustvu omeprazola, i varijabilnost izloženosti se smanjuje i kod pasa tretiranih omeprazolom i kod kondicioniranih pasa bez tretmana omeprazolom. Prototip kisele formulacije (FA-3) za Oblik I Formule (1) ima sličan efekat.

[0906] Primećeni efekat alternativnih oblika soli i kiselina sa Formulom (1) na oralnu apsorpciju kod pasa tretiranih omeprazolom je nov i iznenađujući. pH zavisnost rastvaranja Formule (1) povezana je sa stabilnošću kiselih i baznih vrsta u vodenim rastvorima i sa

[0909] 1

[0910] slobodnom energijom rastvaranja tokom faznog prelaza. In vitro-in vivo korelacije su pokazale da su ograničenja rastvaranja povezana sa lošom apsorpcijom Oblika I Formule (1) kod pasa tretiranih omeprazolom (ili pasa tretiranih sa alternativnim agensima za smanjenje želudačne kiseline, kao što su famotidin, kalcijum karbonat ili drugi tretmani navedeni iznad). U ljudskoj Fazi 1 jednocentrične, otvorene, fiksne, dvostepene, trodelne studije za procenu jednosmerne interakcije kalcijum karbonata, omeprazola ili rifampina na Formulu (1) kod zdravih odraslih osoba, tretman pacijenata agensima za redukciju kiselosti pre primene Oblika I Formule (1) doveo je do značajnog smanjenja izloženosti. Pokazana je uloga pH u rastvaranju Formule (1) in vitro, i ograničeno rastvaranje apsorpcije je postavljeno in vivo. Dodavanje kiselih agenasa u formulaciju, ili primena potpuno rastvorene Formule (1), su postupci za olakšavanje rastvaranja snižavanjem pH u mikro okruženju, ili za zaobilaženje koraka rastvaranja radi dokazivanja koncepta in vivo modela. Suprotno tome, doziranje sa alternativnim oblicima soli Formule (1), za koje se očekivalo da će imati mali uticaj na želudačni pH, pokazalo je da čvrsti oblik Formule (1) ima značajne i neočekivane efekte na oralne apsorpcione karakteristike kod sisara.

[0912] Slika 33 poredi dozno-normalizovane AUC i C<max>, sa dodatnim uprosečenim ponovljenim izlaganjem pas tečnim kapsulama (n = 2 po psu) i F-2 (n = 5 po psu). Rezultati ponovo pokazuju da se izloženost Formule (1) može nadoknaditi u prisustvu omeprazola upotrebom FA-3 formulacije zakiseljivača predmetnog pronalaska kao i soli predmetnog pronalaska.

[0914] Ove studije pokazuju da se dobra izloženost može postići kod pasa tretiranih omeprazolom bilo putem omogućavanja formulacije Oblika I Formule (1), bilo stvaranjem novog oblika soli Formule (1). Izloženosti dobijene upotrebom formulacije FA-3 sa zakiseljivačem i soli omeprazolom iznenađujuće su slične izloženostima primećenim bez omeprazola, i očekivalo bi se da deluju dobro za ostale soli i kiseline, kao i za druge agense za redukciju kiselosti. Apsorpcija posredovana rastvaranjem koja je primećena kod ljudi može se modelirati kod pasa. In vitro test rastvaranja takođe je dobar prediktor za in vivo apsorpcione karakteristike različitih inkapsuliranih formulacija Oblika I Formule (1).

[0916] Završena je posebna studija uporedivosti PK (2219-060) kako bi se okarakterisale izloženosti od acetonom re-kristalizovanog i etanolom re-kristalizovanog leka u kapsulama proizvedenim sa F-2 formulacijom. Ovi podaci potpunije karakterišu varijabilnost između i

[0919] 2

[0920] unutar psa koja je povezana sa apsorpcijom Formule (1) kod kondicioniranih pasa koji nisu tretirani omeprazolom, i ukazuju da je lek re-kristalizovan u etanolu pogodan za klinički razvoj u kasnoj fazi.

[0922] Referentni Primer 11. Formulacije (S)-4-(8-amino-3-(1-(but-2-inoil)pirolidin-2-il)imidazo[1,5-a]pirazin-1-il)-N-(piridin-2-il)benzamida

[0923] Čvrsti oblici formulacija Formule (1) (soli i slobodna baza Oblika I) su pripremljene kao što je prikazano u Tabeli 20.

[0925] TABELA 20. Opis Formulacije 1 (F-1) i formulacija kisele soli.

[0927]

[0930] Dodatne formulacije su pripremljene kao što je prikazano u Tabeli 21 koristeći naredni postupak. Suvi granulat Formule (1) je pomešan sa ekstragranularnim zakiseljivačima. Smeše su zatim napunjene u tvrde želatinske kapsule (u slučaju FA-1, FA-2, FA-4 i FA-5) ili presovane u ta`bletu (u slučaju FA-4).

[0931]

[0934] Rezultati eksperimenata rastvaranja koristeći formulacije reprezentativne za one iz Tabele 21 pri dve različite vrednosti pH prikazani su na Slici 30 i Slici 31. Sistem rastvaranja bio je U.S. Pharmacopeia Type II aparat opremljen lopaticama (pri 50 o/min) i 900 ml posude uravnotežene na 37°C. Uzorci se uzimaju u intervalima pomoću kanile pri zadatoj dubini kroz linijski filter i analiziraju se HPLC reverzne faze sa UV spektroskopskom detekcijom. Kapsule su testirane u sudoperama, i tableta je testirana uredno.

[0936] Dodatne formulacije mogu se pripremiti prema Tabeli 22. Intragranularne formulacije mogu se pripremiti narednim postupkom. Materijali se prethodno mešaju u 250 ml V mešalici tokom 300 obrtaja. Nakon mešanja doda se lubrikant i mešanje se vrši dodatnih 100 obrtaja. Smesa se nabija valjkom na TF-mini valjkastom kompaktoru i zatim dovodi preko oscilirajućeg granulatora opremljenog sa sitom sa 20 rupa. Ekstragranularne formulacije mogu se pripremiti narednim postupkom. Kada se dodaju ekstragranularne kiseline ili

[0939] 4

[0940] polimeri, oni dodaju se prethodno pripremljenom ili urednom ekstragranularnom materijalu, i zatim se granulirani dodaju u 250 ml V-mešalici i tokom 300 obrtaja. Nakon mešanja doda se lubrikant i mešanje vrši dodatnih 100 obrtaja. Podmazane granule se zatim pune u tvrde želatinske kapsule veličine 1 pomoću dozirnog diska ili poluautomatskim ili automatskim inkapsulatorom opremljenim dozerom. Alternativno, materijal se može presovati na presi ili kalupu za tablete.

[0943]

[0946] Pored formulacija opisanih u Tabeli 21 i Tabeli 22, mogu se koristiti i drugi zakiseljivači, kako je ovde opisano, uključujući fumarinsku kiselinu, sukcinsku kiselinu, D-vinsku kiselinu, L-vinsku kiselinu, racemsku vinsku kiselinu, askorbinsku kiselinu, izoaskorbinsku kiselinu (takođe poznata kao eritorbinska kiselina i D-araboaskorbinska kiselina), alginsku kiselina, Protacid F 120 NM, Protacid AR 1112 (takođe poznat kao Kelacid NF), Carbopol 971P (karboksipolimetilen) i Carbomer 941 (poliakrilna kiselina).

[0948] [0291] Dodatne neograničavajuće formulacije date su u Tabeli 23, i mogu se pripremiti kao što je opisano iznad ili koristeći postupke poznate u struci. Ove formulacije i sve formulacije navedene iznad mogu se pripremiti u obliku kapsula ili tableta, sa ili bez obloga.

[0951]

[0954] Referentni Primer 12. Upoređivanje obradivosti za Oblik slobodne baze I i Oblik II slobodne baze

[0955] I Oblik I i Oblik II slobodne baze Formule (1) su obrađeni pod sličnim parametrima koristeći postupak i sastav za formulaciju F-2 (kao što je opisano iznad). Formula (1) je pomešana sa sastojcima i zatim podmazana, i zatim je nabijena valjkom sa valjkom za nabijanje sa ulazom od gore i sa odvojenim korakom granulacije. Granule su zatim podmazane. Rezultujuće granule Oblika I i Oblika II su zatim okarakterisane za pogodnu gustinu. Granule Oblika II pokazale su opšti trend ka lošem protoku i slaboj uniformnosti.

[0957] [0293] Protočnost tipično utiče na lakoću rukovanja farmaceutskim proizvodom tokom prerade. Kada je protočnost vrlo loša, javljaju se problemi pri rukovanju i obradi tokom mešanja, granulacije i punjenja/kompresije. Protočnost zasnovana na interakcijama između čestica može se meriti pomoću Hausnerovog odnosa ili indeksa kompresibilnosti merenjem pogodne gustine praškova. Ove vrednosti se izračunavaju i rangiraju kako je navedeno u monografskoj monografiji U.S. Pharmacoepia Monograph USP <1174> monogafiji. Hausner, Int. J. Powder Metall.1967, 3, 7-13; Carr, Chem. Eng.1965, 72, 163-168. U.S. Pharmacoepia Monograph USP <1174> definiše naredne kategorije karaktera protoka: Odličan (indeks kompresibilnosti ≤ 10%, Hausnerov odnos 1,00 do 1,11); Dobar (indeks kompresibilnosti 11-15%, Hausnerov odnos 1,12 do 1,18); Solidan (indeks kompresibilnosti 16-20%, Hausnerov odnos 1,19 do 1,25); Prelazan (indeks kompresibilnosti 21-25%, Hausnerov odnos 1,26 do 1,34); Loš (indeks kompresibilnosti 26-31%, Hausnerov odnos 1,35 do 1,45); Veoma loš (indeks kompresibilnosti 32-37%, Hausnerov odnos 1,46 do 1,59); i Veoma, veoma loš (indeks kompresibilnosti> 38%, Hausnerov odnos> 1,60).

[0959] Hausnerov odnos i indeks kompresibilnosti za granule Oblika I iznosio je 1,33 i 25% respektivno, dok granule Oblika II pokazuju Hausnerov odnos 1,47 i indeks kompresibilnosti 32%. Rezultati tako pokazuju da granule Oblika I imaju prelazan protok dok granule Oblika II imaju slab ili veoma slab protok.

[0961] Smeše su zatim napunjene u kapsule koristeći automatizovani kapsulator koji deluje na principu dozirajućeg diska. Nakon punjenja do ciljane težine, kapsule se proveravaju za uniformnost težina, i kapsule kojima težina nije odgovarajuća se odbacuju. Kapsule Oblika I imaju prinos 90-100% prihvatljivih kapsula, dok kapsule koje sadrže Oblik II imaju prinos od samo 40-60%.

[0963] Nakon merenja ujednačenosti sadržaja kako je definisano u U.S. Pharmacoepia Monograph USP <905> za tvrdu želatinsku kapsulu, kapsule koje sadrže Oblik II imaju vrednost prihvatljivosti veću od 15, dok kapsule koje sadrže Oblik I imaju vrednost prihvatljivosti ispod 15.

[0965] Rezultati su sumirani u Tabeli 24.

[0966] TABELA 24. Rezultati testova obradivosti za Oblik I i Oblik II slobodne baze Formule (1).

[0968]

Claims

1. Patentni zahtevi

1. Kristalni oblik (S)-4-(8-amino-3-(1-(but-2-inoil)pirolidin-2-il)imidazo[1,5-a]pirazin-1-il)-N-(piridin-2-il)benzamida u Obliku III, naznačen time što ima difraktogram X-zraka na prahu koji obuhvata vrhove na 7,6° ± 0,2° 2θ, 8,5° ± 0,2° 2θ, 12,6° ± 0,2° 2θ, 12,8° ± 0,2° 20, 14,6° ± 0,2° 2θ, 16,8° ± 0,2° 2θ i 23,2° ± 0,2° 2θ, pri čemu je difraktogram X-zraka na prahu dobijen korišćenjem izvora zračenja Cu-K<α1>.

2. Kristalni oblik prema zahtevu 1, naznačen time što rendgenski difraktogram praha dodatno obuhvata jedan ili više vrhova na 10,4° ± 0,2° 2θ, 17,9° ± 0,2° 2θ, 21,3° ± 0,2° 2θ, 21,7° ± 0,2° 2θ, 23,1° ± 0,2° 2θ, 24,2° ± 0,2° 2θ, 25,2° ± 0,2° 2θ i 27,0° ± 0,2° 2θ, gde je rendgenski difraktogram praha dobijen korišćenjem izvora zračenja Cu-K<α1>.

3. Kristalni oblik prema zahtevu 1, naznačen time što kristalni oblik sadrži vodu sa stehiometrijom u odnosu na (S)-4-(8-amino-3-(1-(but-2-inoil)pirolidin-2-il)imidazo[1,5-a]pirazin-1-il)-N-(piridin-2-il)benzamid koja je ekvivalentna dihidratu.

4. Kristalni oblik prema zahtevu 1, pri čemu je kristalni oblik dodatno naznačen time što ima Ramanov spektar koji obuhvata vrhove na 1668 cm-1 ± 2 cm-1, 1609 cm-1 ± 2 cm-1, 1562 cm-1 ± 2 cm-1, 1535 cm-1 ± 2 cm-1, 1494 cm-1 ± 2 cm-1, 1450 cm-1 ± 2 cm-1, 1350 cm-1 ± 2 cm-1, 1324 cm-1 ± 2 cm-1, 1306 cm-1 ± 2 cm-1, 1264 cm-1 ± 2 cm-1, 1245 cm-1 ± 2 cm-1, 1190 cm-1 ± 2 cm-1, 997 cm-1 ± 2 cm-1 i 272 cm-1 ± 2 cm-1.

5. Kristalni oblik prema zahtevu 1, pri čemu je kristalni oblik dodatno naznačen time što ima infracrveni spektar koji obuhvata jedan ili više vrhova na 3446 cm<-1>± 4 cm<-1>, 2248 cm<-1>± 4 cm<-1>, 1667 cm<-1>± 4 cm<-1>, 1592 cm<-1>± 4 cm<-1>, 1531 cm<-1>± 4 cm<-1>, 1504 cm<-1>± 4 cm<-1>, 1428 cm<-1>± 4 cm<-1>, 1349 cm<-1>± 4 cm<-1>, 1305 cm<-1>± 4 cm<-1>, 1243 cm<-1>± 4 cm<-1>, 1189 cm<-1>± 4 cm<-1>, 1158 cm<-1>± 4 cm<-1>, 1089 cm<-1>± 4 cm<-1>, 1001 cm<-1>± 4 cm<-1>, 896 cm<-1>± 4 cm<-1>, 862 cm<-1>± 4 cm<-1>, 829 cm<-1>± 4 cm<-1>, 780 cm<-1>± 4 cm<-1>, 759 cm<-1>± 4 cm<-1>, 736 cm<-1>± 4 cm<-1>i 699 cm<-1>± 4 cm<-1>.

6. Kristalni oblik prema zahtevu 1, pri čemu je kristalni oblik naznačen time što ima

DSC termogram koji sadrži endotermni vrh na 215°C.

7. Kristalni oblik prema zahtevu 8, naznačen time što DSC termogram dodatno sadrži egzotermni vrh na 147°C.

8. Kristalni oblik prema zahtevu 1, pri čemu je kristalni oblik dodatno naznačen time što ima najmanje dva od sledećih:

a. Ramanov spektar koji obuhvata pikove na 1668 cm<-1>± 2 cm<-1>, 1609 cm<-1>± 2 cm<-1>, 1562 cm<-1>± 2 cm<-1>, 1535 cm<-1>± 2 cm<-1>, 1494 cm<-1>± 2 cm<-1>, 1450 cm<-1>± 2 cm<-1>, 1350 cm<-1>± 2 cm<-1>, 1324 cm<-1>± 2 cm<-1>, 1306 cm<-1>± 2 cm<-1>, 1264 cm<-1>± 2 cm<-1>, 1245 cm<-1>± 2 cm<-1>, 1190 cm<-1>± 2 cm<-1>, 997 cm<-1>± 2 cm<-1>, and 272 cm<-1>± 2 cm<-1>;

b. infracrveni spektar koji obuhvata vrhove na 3446 cm<-1>± 4 cm<-1>, 2248 cm<-1>± 4 cm<-1>, 1667 cm<-1>± 4 cm<-1>, 1592 cm<-1>± 4 cm<-1>, 1531 cm<-1>± 4 cm<-1>, 1504 cm<-1>± 4 cm<-1>, 1428 cm<-1>± 4 cm<-1>, 1349 cm<-1>± 4 cm<-1>, 1305 cm<-1>± 4 cm<-1>, 1243 cm<-1>± 4 cm<-1>, 1189 cm<-1>± 4 cm<-1>, 1158 cm<-1>± 4 cm<-1>, 1089 cm<-1>± 4 cm<-1>, 1001 cm<-1>± 4 cm<-1>, 896 cm<-1>± 4 cm<-1>, 862 cm<-1>± 4 cm<-1>, 829 cm<-1>± 4 cm<-1>, 780 cm<-1>± 4 cm<-1>, 759 cm<-1>± 4 cm<-1>, 736 cm<-1>± 4 cm<-1>, and 699 cm<-1>± 4 cm<-1>; i

c. DSC termogram koji sadrži endotermni pik na 215°C.

9. Kristalni oblik prema zahtevu 9, naznačen time što kristalni oblik sadrži vodu sa stehiometrijom u odnosu na (S)-4-(8-amino-3-(1-(but-2-inoil)pirolidin-2-il)imidazo[1,5-a]pirazin-1-il)-N-(piridin-2-il)benzamid koja je ekvivalentna dihidratu.

10. Kristalni oblik prema zahtevu 2, pri čemu je kristalni oblik dodatno naznačen time što ima najmanje dva od sledećih:

a. Ramanov spektar koji obuhvata vrhove na 1668 cm⁻¹ ± 2 cm⁻¹, 1609 cm⁻¹ ± 2 cm⁻¹, 1562 cm⁻¹ ± 2 cm⁻¹, 1535 cm⁻¹ ± 2 cm⁻¹, 1494 cm⁻¹ ± 2 cm⁻¹, 1450 cm⁻¹ ± 2 cm⁻¹, 1350 cm⁻¹ ± 2 cm⁻¹, 1324 cm⁻¹ ± 2 cm⁻¹, 1306 cm⁻¹ ± 2 cm⁻¹, 1264 cm⁻¹ ± 2 cm⁻¹, 1245 cm⁻¹ ± 2 cm⁻¹, 1190 cm⁻¹ ± 2 cm⁻¹, 997 cm⁻¹ ± 2 cm⁻¹ i 272 cm⁻¹ ± 2 cm⁻¹;

b. infracrveni spektar koji obuhvata vrhove na 3446 cm<-1>± 4 cm<-1>, 2248 cm<-1>± 4 cm<-1>, 1667 cm<-1>± 4 cm<-1>, 1592 cm<-1>± 4 cm<-1>, 1531 cm<-1>± 4 cm<-1>, 1504 cm<-1>± 4 cm<-1>, 1428 cm<-1>± 4 cm<-1>, 1349 cm<-1>± 4 cm<-1>, 1305 cm<-1>± 4 cm<-1>, 1243 cm<-1>± 4 cm<-1>, 1189 cm<-1>± 4 cm<-1>, 1158 cm<-1>± 4 cm<-1>, 1089 cm<-1>± 4 cm<-1>, 1001 cm<-1>± 4 cm<-1>, 896 cm<-1>± 4 cm<-1>, 862 cm<-1>± 4 cm<-1>, 829 cm<-1>± 4 cm<-1>, 780 cm<-1>± 4 cm<-1>, 759 cm<-1>± 4 cm<-1>, 736 cm<-1>± 4 cm<-1>, i 699 cm<-1>± 4 cm<-1>; i c. DSC termogram koji sadrži endotermni vrh na 215°C.

11. Kristalni oblik prema zahtevu 11, naznačen time što kristalni oblik sadrži vodu sa stehiometrijom u odnosu na (S)-4-(8-amino-3-(1-(but-2-inoil)pirolidin-2-il)imidazo[1,5-a]pirazin-1-il)-N-(piridin-2-il)benzamid koja je ekvivalentna dihidratu.

12. Farmaceutski sastav koji sadrži kristalni oblik prema zahtevu 1 i najmanje jedan farmaceutski prihvatljiv ekscipijens.

13. Farmaceutski sastav prema zahtevu 12 za upotrebu u lečenju hiperproliferativne bolesti izabrane iz grupe koja se sastoji od hronične limfocitne leukemije, ne-Hodžkinovog limfoma, difuznog velikog B-ćelijskog limfoma, limfoma mantle ćelija, folikularnog limfoma i Valdenstremove makroglobulinemije.

1