RS67701B1

RS67701B1 - Sklop za komprimovanje gasa, postupak za hlađenje i upotreba takvog sklopa

Info

Publication number: RS67701B1
Application number: RS20260114A
Authority: RS
Inventors: Kristof Adrien Laura Martens; Walter Josée Louis Adriaenssens; Steven Ray Maurits Laurent
Original assignee: Atlas Copco Airpower Nv
Priority date: 2021-10-04
Filing date: 2022-09-02
Publication date: 2026-02-27
Also published as: PL4413260T3; WO2023057833A1; CN115929597B; TWI829375B; JP7796216B2; TW202323668A; BE1029816B1; EP4413260B1; BE1029816A1; FI4413260T3; US20240376878A1; CN115929597A; EP4413260A1; JP2024537836A; US12565881B2; CN218062612U; ES3061517T3

Description

[0001] Opis

[0003] Pronalazak se odnosi na sklop za komprimovanje gasa. Naročito, pronalazak se odnosi na kućište koje ima mnoštvo odeljaka, gde je kućište je optimalno konstruisano u pogledu protoka rashladnog vazduha za sklop koji ima mnoštvo elemenata za komprimovanje gasa, naročito elemenata sa ubrizgavanjem tečnosti, kao što su elementi sa ubrizgavanjem vode i/ili elementi sa ubrizgavanjem ulja.

[0004] U ovom kontekstu, „element“ može da znači i element kompresora i element vakuum pumpe.

[0005] Primarna svrha takvog sklopa da komprimuje gas. U elementu sa ubrizgavanjem ulja ili elementu sa ubrizgavanjem vode, tečnost, gde je navedena tečnost ulje ili voda, respektivno, dodaje se dok se gas komprimuje kako bi se podmazivali delovi elementa, obezbeđivalo zaptivanje i/ili obezbeđivalo rashlađivanje tokom procesa kompresije i/ili iz daljih sekundarnih razloga. Dovođenjem tečnosti, tok koji dolazi iz elementa neće sadržati samo komprimovani gas, već će sadržati i značajnu količinu tečnosti. Ova tečnost se odvaja od ovog toka i obično se hladi kako bi se ponovo dovela u element putem linije za ubrizgavanje tečnosti. Različite komponente koje omogućavaju ovu operaciju deo su sklopa.

[0006] Kućište sklopa ima različite funkcije. S jedne strane, kućište pruža zaštitu za elemente i delove koji sačinjavaju sklop. Na taj način, kućište pruža sklopu zaštitu od neželjenog pristupa, od spoljnih predmeta i spoljnih uticaja, i, obrnuto, kućište štiti osobe i životinje u okruženju kućišta od pokretnih ili vrućih elemenata i/ili delova sklopa.

[0007] Naročito ako takvo kućište obuhvata mnoštvo elemenata, odgovarajuća konstrukcija i struktura kućišta važne su kako bi se omogućilo izvođenje održavanja i popravki. Konstrukcija kućišta i položaj elemenata i delova u kućištu dozvoljavaju operateru da izvede laka ili čak teška održavanja i popravke.

[0008] Konačna funkcija kućišta odnosi se na funkcionalnost hlađenja. U sklopu koji ima elemente sa ubrizgavanjem tečnosti, hlađenje je obično obezbeđeno i za tečnost i za komprimovani gas. Rashladni vazduh koji je apsorbovao oslobođenu toplotu ispušta se iz kućišta na kontrolisan i optimalan način uzimajući u obzir faktore u okruženju kućišta. Često je nepoželjno ispuštati toplotu u smeru ka prolazu za osobe, jer te osobe mogu to da dožive kao izuzetno neprijatno ili može čak i da bude opasno.

[0009] U US 2008/087027 A1, predviđen je klima uređaj sa vodenim hlađenjem, koji uključuje unutrašnju jedinicu, spoljašnju jedinicu, rashladni toranj i bojler. Unutrašnja jedinica hladi ili greje prostor i uključuje prvi izmenjivač toplote koji vrši razmenu toplote između vazduha i rashladnog sredstva. Spoljašnja jedinica je instalirana odvojeno od unutrašnje jedinice i uključuje drugi izmenjivač toplote koji vrši razmenu toplote između vode i rashladnog sredstva. Rashladni toranj je povezan sa spoljašnjom jedinicom i hladi vodu koja teče do drugog izmenjivača toplote. Bojler je povezan sa spoljašnjom jedinicom i povećava temperaturu vode koja teče do drugog izmenjivača toplote. Drugi izmenjivač toplote je formiran od mnoštva tankih ploča koje su odvojene jedna od druge za unapred određene međuprostore kroz koje protiču rashladno sredstvo i voda. Drugi izmenjivač toplote uključuje antifriz uređaj koji sprečava smrzavanje vode unutar drugog izmenjivača toplote.

[0010] DE 10013098 C2 se odnosi na postrojenje koje ima bar jedan kompresor sa konstantnim brojem obrtaja, koji se prebacuje između režima rada sa opterećenjem i bez opterećenja za dati broj obrtaja pomoću upravljanja uključivanjem i isključivanjem, i kompresor sa promenljivim brojem obrtaja, koji se pogoni elektromotorom koji se napaja preko pogonskog regulatora, npr. invertora, koji je povezan u paraleli sa zajedničkom linijom za komprimovani vazduh, sa regulacijom pritiska komprimovanog vazduha pomoću kompresora sa promenljivim brojem obrtaja.

[0011] [0009] CN 109 026 716 A pruža rashladni sistem za vijčani vazdušni kompresor visokog pritiska i pripada tehničkoj oblasti vazdušnih kompresora. Sistem za hlađenje rešava problem kako da se poboljša efekat hlađenja unutrašnjosti kućišta vazdušnog kompresora. Sistem hlađenja sadrži radijator za hlađenje vazduha i radijator za hlađenje ulja, pri čemu je ulaz radijatora za hlađenje vazduha povezan sa izlazom za gas iz separatora ulja i gasa, a ulaz u radijator za hlađenje ulja povezan je sa izlazom za ulje iz separatora ulja i gasa. Sistem za hlađenje dalje sadrži vazdušni prolaz za hlađenje vazduha i vazdušni prolaz za hlađenje ulja koji su formirani u kućištu. Radijator za hlađenje vazduha raspoređen je na ulazu za usisavanje vazduha vazdušnog prolaza za hlađenje vazduha, a ulaz za usisavanje vazduha nalazi se na bočnom delu kućišta. Ventilator za hlađenje vazduha sa usisnom stranom za unutrašnji vazduh raspoređen je na izduvnom izlazu za vazduh vazdušnog prolaza za hlađenje vazduha, a izduvni izlaz za vazduh nalazi se na vrhu kućišta. Radijator za hlađenje ulja raspoređen je na ulazu za vazduh u vazdušni prolaz za hlađenje ulja, a ulaz za vazduh nalazi se na bočnom delu kućišta. Ventilator za hlađenje ulja sa usisnom stranom za unutrašnji vazduh raspoređen je na izlazu za vazduh vazdušnog prolaza za hlađenje ulja, a izlaz za vazduh nalazi se na vrhu kućišta. Ovim dizajnom, optimalna putanja zračenja može da se konstruiše u kućištu, čime se značajno poboljšava efekat hlađenja vazdušnog kompresora.

[0012] Cilj pronalaska je da pruži sklop koji ima poboljšano kućište, funkcionisanje i konstrukciju.

[0013] Konkretnije, cilj pronalaska je da pruži konstrukciju sklopa i postupak za poboljšano hlađenje sklopa.

[0014] U tom cilju, pronalazak pruža sklop za komprimovanje gasa, koji obuhvata kućište koje sadrži mnoštvo komponenti, gde mnoštvo komponenti obuhvata bar:

[0016] - prvi element sa ubrizgavanjem tečnosti za komprimovanje gasa;

[0017] - prvi motor za pogon prvog elementa sa ubrizgavanjem tečnosti;

[0018] - drugi element sa ubrizgavanjem tečnosti za komprimovanje gasa;

[0019] - drugi motor za pogon drugog elementa sa ubrizgavanjem tečnosti;

[0020] - prvi separator tečnosti u komunikaciji fluidom sa izlazom za gas iz prvog elementa sa ubrizgavanjem tečnosti za gas koji je komprimovan prvim elementom sa ubrizgavanjem tečnosti;

[0021] - drugi separator tečnosti u komunikaciji fluidom sa izlazom za gas iz drugog elementa sa ubrizgavanjem tečnosti za gas koji je komprimovan drugim elementom sa ubrizgavanjem tečnosti;

[0023] gde je mnoštvo komponenti je raspoređeno duž prvog odeljka i drugog odeljka kućišta, a centralni odeljak takođe je obezbeđen u kućištu, gde navedeni centralni odeljak odvaja prvi i drugi odeljak jedan od drugog i gde centralni odeljak sadrži:

[0025] - prvi hladnjak za hlađenje prve tečnosti u prvoj liniji za ubrizgavanje tečnosti za prvi element sa ubrizgavanjem tečnosti koji je u komunikaciji fluidom sa izlazom za tečnost iz prvog separatora tečnosti;

[0026] - drugi hladnjak za hlađenje druge tečnosti u drugoj liniji za ubrizgavanje tečnosti za drugi element sa ubrizgavanjem tečnosti koji je u komunikaciji fluidom sa izlazom za tečnost iz drugog separatora tečnosti.

[0028] [0013] Pronalazak se zasniva na razumevanju da, ako je u jednom kućištu obezbeđeno mnoštvo elemenata sa ubrizgavanjem tečnosti, povoljno je da se obezbedi zaseban separator tečnosti za svaki element sa ubrizgavanjem tečnosti i zaseban hladnjak za hlađenje tečnosti odvojene u respektivnom separatoru tečnosti. Ovo rezultira sklopom u kojem kućište ima prvi hladnjak za tečnost odvojenu u prvom separatoru tečnosti i drugi hladnjak za tečnost odvojenu u drugom separatoru tečnosti, gde svaki pojedinačno može da ispušta toplotu protoku rashladnog vazduha. Prema pronalasku, čini se da je naročito povoljno da se prvi hladnjak i drugi hladnjak postave u centralni odeljak kućišta. Navedeni centralni odeljak obezbeđen je između prvog odeljka i drugog odeljka kućišta i odvaja navedeni prvi i drugi odeljak jedan od drugog. Mnoštvo komponenti sklopa, uključujući prvi element sa ubrizgavanjem tečnosti, prvi motor, drugi element sa ubrizgavanjem tečnosti, drugi motor, prvi separator tečnosti i drugi separator tečnosti, raspoređeni su duž prvog i drugog odeljka. Čini se da je ova konstrukcija optimalna za hlađenje komponenti i, naročito, za odvođenje toplote sa komponenti u kućištu u okolinu kućišta. Štaviše, različiti delovi sklopa lako su dostupni za održavanje i popravke u ovoj konstrukciji. Ovo kućište stoga nudi poboljšanu konstrukciju i funkcionisanje.

[0029] Iznenađujuća prednost sklopa odnosi se na fleksibilnost sklopa po pitanju proizvodnje veoma promenljivog protoka komprimovanog gasa. Navedena fleksibilnost je, pod određenim okolnostima, neophodna da bi se odgovorilo na veoma promenljivu potražnju za komprimovanim gasom. Na taj način, sklop prema pronalasku u stanju je da nastavi optimalno i efikasno da radi uprkos veoma promenljivom protoku. Ovde treba napomenuti da većina već poznatih sklopova, prvenstveno onih koji imaju jedan element, postaju izuzetno neefikasni ukoliko se proizvodi promenljiv protok komprimovanog gasa. Konstruisanjem sklopa prema pronalasku sa dva elementa od kojih je svaki pogonjen sopstvenim motorom i koji su povezani sa sopstvenim separatorom tečnosti koji ima sopstveni hladnjak za odvojenu tečnost, sklop može da se konstruiše na osnovu potrebe korisnika komprimovanog gasa, pri čemu je moguće da svaki element sa ubrizgavanjem tečnosti optimalno funkcioniše u sklopu. Zahvaljujući specifičnoj konstrukciji različitih komponenti u kućištu, rad prvog elementa sa ubrizgavanjem tečnosti takođe ne može negativno da utiče na rad drugog elementa sa ubrizgavanjem tečnosti i/ili obrnuto, a prisustvo mnoštva elemenata sa ubrizgavanjem tečnosti ne ometa održavanje i popravku mnoštva komponenata u sklopu.

[0030] [0015] Poželjno svaki od prvog hladnjaka i drugog hladnjaka imaju po jedan ili više ventilatora kako bi se forsirao protok rashladnog vazduha kroz respektivni hladnjak, gde je svaki protok rashladnog vazduha predviđen da teče od prvog odeljka ka drugom odeljku. Omogućavanjem da ventilatori mnoštva hladnjaka duvaju u istom smeru, naročito od prvog odeljka ka drugom odeljku, toplota iz prve i druge tečnosti može efikasno da se ispusti u okolinu. To je zato što nije moguće da dođe do značajne petlje ili serijske cirkulacije rashladnog vazduha kroz mnoštvo hladnjaka. Ovo povećava efikasnost i pouzdanost rada hladnjaka, bez obzira na to koji hladnjaci i koliko hladnjaka je aktivno. Protok rashladnog vazduha kroz svaki od ventilatora takođe može da se prilagodi potrebnom kapacitetu hlađenja svakog hladnjaka pojedinačno, na primer podešavanjem brzine svakog od ventilatora pojedinačno na osnovu određenih kontrolnih parametara koji su mera potrebnog kapaciteta hlađenja.

[0031] Poželjno je da je nepovratni ventil obezbeđen na izlazu za gas iz prvog separatora tečnosti za gas koji je komprimovan prvim elementom sa ubrizgavanjem tečnosti i na izlazu za gas iz drugog separatora tečnosti za gas koji je komprimovan drugim elementom sa ubrizgavanjem tečnosti.

[0032] Prisustvo nepovratnog ventila, koji se takođe naziva i kontrolnim ventilom, na izlazu za gas iz svakog separatora tečnosti rezultira potpunim odvajanjem pritiska krugova za tečnost od dva elementa, što pruža mogućnost pokretanja i zaustavljanja elemenata nezavisno jednog od drugog.

[0033] Centralni odeljak poželjno takođe sadrži treći hladnjak za hlađenje gasa komprimovanog prvim elementom sa ubrizgavanjem tečnosti i drugim elementom sa ubrizgavanjem tečnosti, koji je u komunikaciji fluidom sa izlazom za gas iz prvog separatora tečnosti za gas komprimovan prvim elementom sa ubrizgavanjem tečnosti i sa izlazom za gas iz drugog separatora tečnosti za gas komprimovan drugim elementom sa ubrizgavanjem tečnosti.

[0034] Na taj način, komprimovani gas može da se hladi u hladnjaku koji dele prvi element sa ubrizgavanjem tečnosti i drugi element sa ubrizgavanjem tečnosti.

[0035] Treći hladnjak poželjno ima jedan ili više dodatnih ventilatora kako bi forsirao dodatni protok rashladnog vazduha kroz treći hladnjak, gde je dodatni protok rashladnog vazduha obezbeđen tako da teče od prvog odeljka ka drugom odeljku.

[0036] Dozvoljavanjem dodatnim ventilatorima da duvaju u istom smeru kao i ventilatori prvog hladnjaka i drugog hladnjaka, naročito od prvog odeljka ka drugom odeljku, toplota iz komprimovanog gasa može efikasno da se odvede u okolinu. To je zato što nije moguće da se ostvari značajna petlja ili serijska cirkulacija rashladnog vazduha kroz različite hladnjake sa gore navedenim prednostima povezanim sa istima.

[0037] Kućište poželjno ima izlaz za gas koji je u komunikaciji fluidom sa izlazom za gas iz prvog i iz drugog separatora tečnosti direktno ili indirektno preko izlaza za gas iz trećeg hladnjaka. Opremanje kućišta jednim izlazom za gas pojednostavljuje upotrebu za krajnjeg korisnika. To je zato što krajnji korisnik ne mora da uzima u obzir činjenicu da kućište obuhvata mnoštvo elemenata.

[0038] [0023] Svaki od prvog odeljka i drugog odeljka poželjno sadrži bar jednu od mnoštva komponenti. Drugim rečima, mnoštvo komponenata raspoređeno je duž prvog odeljka i drugog odeljka. Kao rezultat toga, nije moguće da ni prvi ni budu prazni. Direktna posledica je da centralni odeljak fizički odvaja mnoštvo komponenti jedne od drugih.

[0039] Centralni odeljak poželjno takođe ima prolaz za bar jednu liniju izabranu između linije za gas i linije za tečnost kako bi se bar jedna od mnoštva komponenti u prvom odeljku i bar jedna od mnoštva komponenti u drugom odeljku dovele u komunikaciju fluidom jedna sa drugom. Ako je centralni odeljak konstruisan sa tri hladnjaka, lako može da se obezbedi prostor za provlačenje linija. Konkretno, ako su tri hladnjaka pravougaona ili uglavnom kvadratna, hladnjaci mogu da se postave na takav način jedan u odnosu na drugi da može da se obezbedi prolaz.

[0040] Poželjno je da kućište ima bar jedan otvor na gornjem segmentu prvog odeljka i/ili drugog odeljka kako bi se dozvolilo da rashladni vazduh teče iz okoline kućišta ka i u prvi odeljak ili drugi odeljak kućišta i/ili obrnuto. Krovni element kućišta je poželjno bar delimično formiran rešetkastim elementom kako bi se implementirao bar jedan otvor. Ako je gornji segment kućišta, poželjno krovni element kućišta, opremljen otvorima, rashladni vazduh može da se usisava i izduvava na vrhu kućišta. Kao rezultat toga, naročito, zagrejani rashladni vazduh izduvava se na visini koja je iznad visine osobe u većini praktičnih situacija. Drugim rečima, osobe koje uđu u okolinu kućišta neće direktno da osete protok toplog rashladnog vazduha koji ističe iz kućišta. Dodatna prednost ove konstrukcije je što je moguće da se obezbede vazdušni kanali za ispuštanje zagrejanog rashladnog vazduha u okolinu i/ili vazdušni kanali za dovod svežeg rashladnog vazduha iz okoline. Navedeni vazdušni kanali mogu da budu postavljeni iznad komponenti sklopa i stoga ne predstavljaju prepreku za pristup/održavanje duž bočnih strana sklopa. Pored toga, stvara se dovoljno prostora za usisavanje/ulaz svežeg rashladnog vazduha i ispuštanje/izlaz zagrejanog rashladnog vazduha tako da se gubitak pritiska usled promene smera rashladnog vazduha između ulaznih i otvora za ispuštanje u krovnim elementima kućišta svodi na minimum, što povoljno deluje na ukupnu potrošnju energije kompresora.

[0041] Poželjno je da bočni zidovi kućišta budu formirani od bočnih zidnih panela, gde bar deo bočnih zidnih panela može da se otvori ili ukloni kako bi se omogućio pristup mnoštvu komponenata u kućištu. Omogućavanjem da bočni zidovi kućišta mogu da se uklone i/ili otvore, pristup komponentama u kućištu može lako da se obezbedi. Ovo značajno pojednostavljuje održavanje komponenata unutar kućišta.

[0042] [0027] Poželjno je da centralni odeljak formira pregradni zid između prvog odeljka i drugog odeljka, gde se pregradni zid proteže duž cele širine i/ili visine kućišta, ili duž suštinski cele širine i/ili visine kućišta. Konstruisanjem pregradnog zida koji se proteže duž cele visine i širine kućišta, sprečava se neželjeni povratni tok rashladnog vazduha iz drugog odeljka u prvi odeljak. Kao rezultat toga, protok rashladnog vazduha forsira se u smeru iz okoline u prvi odeljak kućišta, u drugi odeljak kućišta i nazad u okolinu zahvaljujući konstrukciji kućišta. Kao rezultat, postiže se optimalnije odvođenje toplote sa komponenti u kućištu u okolinu.

[0043] Poželjno je da ulje bude prva tečnost u prvoj liniji za ubrizgavanje tečnosti i/ili druga tečnost u drugoj liniji za ubrizgavanje tečnosti. Testovi i simulacije su pokazali da je konstrukcija kao što je ona opisana gore naročito povoljna za kompresore sa ubrizgavanjem ulja.

[0044] Izum se takođe odnosi na postupak za hlađenje sklopa za kompresiju gasa koji sadrži kućište sa mnoštvom elemenata za kompresiju gasa, gde postupak sadrži:

[0046] - omogućavanje da protok rashladnog vazduha teče iz okoline u prvi odeljak kućišta; - propuštanje protoka rashladnog vazduha kroz mnoštvo hladnjaka koji su raspoređeni u centralnom odeljku kućišta, gde se protok rashladnog vazduha propušta iz prvog odeljka u drugi odeljak kućišta;

[0047] - omogućavanje da protok rashladnog vazduha ističe iz drugog odeljka kućišta u okolinu.

[0049] Konstrukcija kućišta sklopa gde su hladnjaci smešteni u centralnom odeljku kućišta koji, s jedne strane, omogućava da protok rashladnog vazduha uđe u prvi odeljak, propusti protok rashladnog vazduha iz prvog odeljka u drugi odeljak kroz mnoštvo hladnjaka, a s druge strane, omogućavanje da protok rashladnog vazduha izađe iz drugog odeljka novo je i nudi mnoge prednosti. Prvo, može da se postigne efikasno hlađenje. Drugo, u kućištu može da se konstruiše kompleksan sklop delova koji ipak i dalje može lako da se održava i popravlja.

[0050] Poželjno je da se bar korak omogućavanja da protok rashladnog vazduha ističe izvede na gornjem segmentu prvog odeljka i/ili drugog odeljka, poželjno na krovnom elementu kućišta. Poželjno je da mnoštvo hladnjaka obuhvata bar jedan prvi hladnjak za hlađenje prve tečnosti za prvi element sa ubrizgavanjem tečnosti za komprimovanje gasa i drugi hladnjak za hlađenje druge tečnosti za drugi element sa ubrizgavanjem tečnosti za komprimovanje gasa, a poželjno i treći hladnjak za hlađenje komprimovanog gasa. Prednosti i efekti ovih aspekata u vezi sa sklopom opisani su u tekstu iznad.

[0051] Konačno, pronalazak se takođe odnosi na upotrebu sklopa prema jednom od gore opisanih primera izvođenja za snabdevanje komprimovanim gasom sprezanjem prvog motora koji pogoni prvi element sa ubrizgavanjem tečnosti i sprezanjem drugog motora koji pokreće drugi element sa ubrizgavanjem tečnosti na osnovu potražnje za komprimovanim gasom.

[0052] Potražnja može da se zadovoljava na različite načine. Konkretno, potražnja može pasivno da se zadovoljava, tj. potrošnja komprimovanog gasa izaziva pad pritiska u potrošačkoj mreži na takav način da ovaj pritisak direktno ukazuje na potražnju za komprimovanim gasom. Alternativno, potražnja može aktivno da se snabdeva prosleđivanjem podataka potrošačima. Kao dalja alternativa, potražnja može da se snabdeva kombinovano i aktivno i pasivno. Sprezanjem motora na osnovu potražnje, promenljiva potreba za komprimovanim gasom u potrošačkoj mreži može optimalno da se snabdeva.

[0053] Prvi motor i drugi motor poželjno imaju različite radne karakteristike. Prvi motor je poželjno prvi tip motora sa suštinski fiksnom brzinom rotacije. Drugi motor je poželjno drugi tip motora sa podesivom brzinom rotacije. Štaviše, drugi tip motora poželjno ima kontinualno promenljivu podesivu brzinu rotacije.

[0054] U jednom primeru izvođenja pronalaska, prvi motor je prvi tip motora sa suštinski fiksnom brzinom rotacije, a drugi motor je drugi tip motora sa podesivom brzinom rotacije. Motor sa fiksnom brzinom rotacije je jeftiniji i može bolje da se upari sa elementom sa ubrizgavanjem tečnosti, sa kojim je povezan, kako bi se snabdevanje komprimovanim gasom vršilo uz optimalnu efikasnost. Motor sa promenljivom podesivom brzinom rotacije je, na primer, motor koji je povezan sa frekventnim regulatorom ili naponskim regulatorom i ima podesivu brzinu rotacije. Jasno je da ni konstrukcija motora niti način na koji se brzina kontroliše nisu predmet ovog teksta i stoga se ovaj aspekt neće dalje razmatrati. Ukoliko je element sa ubrizgavanjem tečnosti povezan sa motorom koji ima podesivu brzinu, element sa ubrizgavanjem tečnosti ne samo da mora da bude pogodan i poželjno optimizovan za isporučivanje komprimovanog gasa pri maksimalnoj brzini, već i pogodan i poželjno optimizovan za isporučivanje komprimovanog gasa pri nižim brzinama od maksimalne brzine. Takav element sa ubrizgavanjem tečnosti povezan sa motorom koji ima podesivu brzinu rotacije stoga je obično skuplji i manje efikasan. Međutim, glavna prednost je u tome što može da se isporučuje promenljiva količina komprimovanog gasa. Konkretno, kombinacija prvog motora sa fiksnom brzinom rotacije u prvom elementu sa ubrizgavanjem tečnosti i drugog motora sa podesivom brzinom u drugom elementu sa ubrizgavanjem tečnosti takođe delimično kombinuje prednosti opisane gore.

[0055] Ako je prvi motor prvi tip motora koji ima suštinski fiksnu brzinu rotacije, a drugi motor je drugi tip motora koji ima podesivu brzinu rotacije, prvi motor se poželjno uključuje samo ako drugi element ne može samostalno da snabdeva potražnju za komprimovanim gasom.

[0056] [0036] Prvi motor poželjno ima manju maksimalnu radnu snagu od drugog motora. Obezbeđivanjem drugog motora koji ima podesivu brzinu rotacije i koji je veće snage od prvog motora sa fiksnom brzinom rotacije, „kontrolni jaz“ se minimizira ili čak izbegava kada se uključuje prvi motor prvog elementa sa ubrizgavanjem tečnosti. Kontrolni jaz može da nastane ako se potražuje približno polovina kombinovanog maksimalnog protoka komprimovanog gasa, naročito ako je prvi motor sa fiksnom brzinom rotacije uključen dok je drugi motor sa podesivom brzinom rotacije raspregnut ili isključen. Testovi su pokazali da ako se prvi motor sa fiksnom brzinom rotacije uključi dok se drugi motor sa istom snagom koji ima podesivu brzinu rotacije dovede do svoje minimalne moguće radne brzine, kombinacija prvog motora sa drugim motorom na minimalnoj radnoj brzini obično će da isporučuje veći protok komprimovanog gasa nego ako samo drugi motor radi na maksimalnoj radnoj brzini, tako da nastaje „kontrolni jaz“ u odnosu na protok komprimovanog gasa koji isporučuje sklop pri prelasku iz režima u kojem samo drugi motor radi na maksimalnoj radnoj brzini na režim u kojem je prvi motor uključen pored drugog motora i obrnuto. Drugim rečima, kontrolni jaz je interval protoka komprimovanog gasa između maksimalnog protoka komprimovanog gasa koji samostalno može da isporučuje drugi element sa ubrizgavanjem tečnosti koji ima drugi motor sa podesivom brzinom rotacije i minimalnog protoka komprimovanog gasa koji može da isporučuje prvi element sa ubrizgavanjem tečnosti koji ima prvi motor sa fiksnom brzinom rotacije. Sklop ne može precizno da isporučuje protoke komprimovanog gasa u ovom kontrolnom jazu. Ipak, da bi se približno ostvario zahtevani protok komprimovanog gasa koji se nalazi u takvom kontrolnom jazu, prvi element sa ubrizgavanjem tečnosti koji ima prvi motor sa fiksnom brzinom rotacije trebalo bi da radi iterativno na naizmeničan način između opterećenog i neopterećenog stanja. Ovo je veoma nepovoljno u pogledu energije, jer omogućavanje prvom elementu sa ubrizgavanjem tečnosti da radi u neopterećenom stanju zahteva radnu snagu bez da se isporučuje komprimovani gas od strane prvog elementa sa ubrizgavanjem tečnosti. Smanjenje maksimalne radne snage prvog motora koji ima fiksnu brzinu rotacije takođe dovodi do smanjenja minimalnog protoka komprimovanog gasa koji može samostalno da isporučuje prvi element sa ubrizgavanjem tečnosti koji ima prvi motor sa fiksnom brzinom rotacije po sebi. Kao rezultat toga, kontrolni jaz postaje manji ili se čak potpuno eliminiše. S druge strane, smanjenje maksimalne radne snage prvog motora koji ima fiksnu brzinu rotacije takođe znači smanjenje maksimalnog protoka komprimovanog gasa koji može da se isporučuje kombinacijom prvog i drugog elementa sa ubrizgavanjem tečnosti u sklopu. Testovi su pokazali da je maksimalna snaga prvog motora koji ima fiksnu brzinu rotacije poželjno veća od 60%, još poželjnije veća od 70% maksimalne snage drugog motora koji ima podesivu brzinu rotacije. Štaviše, maksimalna snaga prvog motora koji ima fiksnu brzinu rotacije poželjno je manja od 90%, još poželjnije manja od 80% maksimalne snage drugog motora koji ima podesivu brzinu rotacije. Ovo optimizuje maksimalni protok komprimovanog gasa koji može da se isporučuje, istovremeno minimizirajući nepovoljne efekte potencijalnog kontrolnog jaza.

[0057] Izum će biti detaljnije objašnjen u nastavku korišćenjem primera izvođenja prikazanih na crtežima.

[0058] Na crtežima:

[0060] Sl. 1 je šematski bočni prikaz sklopa prema primeru izvođenja pronalaska;

[0061] Sl. 2 je poprečni presek centralnog odeljka sklopa sa Sl.1;

[0062] Sl. 3 je dijagram toka sklopa prema primeru izvođenja pronalaska;

[0063] Sl. 4 je prvi prikaz iz perspektive sklopa prema praktičnom primeru izvođenja pronalaska; i

[0064] Sl. 5 je drugi prikaz iz perspektive sklopa sa Sl.4.

[0066] Na crtežima, isti referentni znak dodeljen je istim ili uporedivim komponentama sklopa.

[0067] Primarna svrha sklopa 1 je da isporučuje komprimovani gas. U tom cilju, svaki element 6, 8 sa ubrizgavanjem tečnosti u sklopu 1 prvenstveno je predviđen za kompresiju gasa koji je potrebno da se komprimuje. Dovođenjem tečnosti kao što su ulje ili voda u element 6, 8, tok koji dolazi iz elementa 6, 8 ne samo da će sadržati komprimovani gas, već će sadržati i značajnu količinu tečnosti. Postavljanjem izlaza za gas svakog elementa 6, 8 u komunikaciju fluidom sa ulazom u separator 10, 12 tečnosti koji, na primer, obuhvata ciklonski separator, većina tečnosti može da bude odvojena od toka. Ovo nudi dalju mogućnost vraćanja odvojene tečnosti u element 6, 8 tako da se suštinski stvara zatvoreno kolo u kojem tečnost može ponovo da se koristi. U praksi, tok tečnosti i, opciono, tok gasa koji dolazi iz separatora tečnosti hladi se hladnjakom tečnosti i hladnjakom gasa, respektivno. Poželjno je da je obezbeđen nepovratni ventil nizvodno od svakog separatora 10, 12 tečnosti. Konkretno, ventil minimalnog pritiska postavljen je u blizini izlaza za gas iz svakog separatora 10, 12 tečnosti. Ovaj ventil osigurava da se komprimovani gas ne vraća iz linija nizvodno od separatora 10, 12 tečnosti u separator 10, 12 tečnosti. Zaista, ovo osigurava da su krugovi tečnosti potpuno odvojeni jedan od drugog u pogledu pritiska i da dva elementa 6, 8 na taj način mogu da rade nezavisno jedan od drugog. Još jedan nepovratni ventil poželjno je postavljen blizu ulaza za gas u svaki element 6, 8 sa ubrizgavanjem tečnosti kako bi se osiguralo da, ako element 6, 8 prestane da radi, ne obrće smer zbog komprimovanog gasa koji je još uvek prisutan u pridruženom separatoru 10, 12 tečnosti.

[0068] Sl.1 prikazuje konstrukciju sklopa 1 prema jednom primeru izvođenja pronalaska. Sklop 1 obuhvata mnoštvo komponenti za proizvodnju komprimovanog gasa, gde je mnoštvo komponenti zajedno sklopljeno u kućištu 2. Kućište 2 ima prvi odeljak 3 i drugi odeljak 4. Prvi odeljak 3 je odvojen od drugog odeljka 4 centralnim odeljkom 5. Centralni odeljak 5 deli kućište 2 na dva dela, ne nužno dva jednaka dela. Mnoštvo komponenti je raspoređeno po različitim odeljcima. Primer izvođenja je opisan u nastavku.

[0069] Na Sl.1, sklop 1 sadrži mnoštvo elemenata 6 i 8 u jednom kućištu 2. Prednost mnoštva elemenata 6 i 8 u jednom kućištu 2 je u tome što može da se izvede veća fluktuacija protoka komprimovanog gasa od strane sklopa 1 koji ima mnoštvo elemenata 6 i 8 u poređenju sa jednim elementom. Štaviše, efikasnost proizvodnje komprimovanog gasa sa promenljivim protokom veća je ako je obezbeđeno mnoštvo elemenata 6 i 8. Slike prikazuju primere izvođenja sa dva elementa 6 i 8. Jasno je da isti principi pronalaska mogu da se primene na sklopove 1 koji imaju tri ili više elemenata. Pronalazak nije ograničen na sklop 1 koji ima samo dva elementa 6 i 8.

[0070] Elementi 6 i 8 mogu da budu isti ili različiti elementi. Motori 7 i 9 koji pokreću elemente 6 i 8, respektivno, mogu da budu isti ili različiti motori i/ili mogu da se kontrolišu na isti ili na različite načine. U jednom primeru izvođenja, dva motora 7 i 9 su oba motori sa fiksnom brzinom. Alternativno, dva motora 7 i 9 su motori sa promenljivim polovima zbog prisustva najmanje dva različita kalema, zbog čega mogu da rade sa najmanje dve fiksne brzine. Kao dalja alternativa, dva motora 7 i 9 su oba motori sa promenljivom brzinom, kojima se obično upravlja frekventnim regulatorom. Kao još jedna alternativa, jedan od dva motora 7 i 9 je motor sa fiksnom brzinom ili motor sa promenljivim polovima, a drugi od dva motora 7 i 9 je motor sa promenljivom brzinom. Izum nije ograničen na to da su motori iste snage. Dva motora 7 i 9 mogu stoga da imaju međusobno različite snage, što je dodatno povoljno u vezi sa regulacijom u slučaju promenljive potražnje za komprimovanim gasom. Na primer, ako je motor 7 motor sa fiksnom brzinom, a motor 9 je motor sa promenljivom brzinom, povoljno je da se za motor sa promenljivom brzinom izabere snaga koja je veća od snage motora sa fiksnom brzinom, tako da ne nastaje kontrolni jaz kada se motor sa fiksnom brzinom uključuje i isključuje. Radi jasnoće, motor sa fiksnom brzinom je motor prvog tipa koji ima suštinski fiksnu brzinu rotacije, a motor sa promenljivom brzinom je motor drugog tipa koji ima promenljivu podesivu brzinu rotacije. U prikazanom primeru izvođenja, dva elementa 6 i 8 i dva motora 7 i 9 obezbeđeni su u prvom odeljku 3 kućišta 2.

[0071] [0044] Svaki element 6 i 8 povezan je sa separatorom 10 i 12 tečnosti. Kao što je objašnjeno gore, element 6, 8 prvenstveno je predviđen za isporučivanje komprimovanog gasa. U tu svrhu, svaki element 6 i 8 ima izlaz 11 i 13 za gas, respektivno. Protok koji izlazi iz navedenog izlaza 11 i 13 za gas obuhvata ne samo komprimovani gas već i značajnu količinu tečnosti. Separatori 10 i 12 tečnosti su u komunikaciji fluidom sa izlazima 11 i 13 za gas, respektivno, kako bi odvajali tečnost iz toka.

[0072] Svaki separator 10 i 12 tečnosti može da bude konstruisan i optimizovan za povezani element 6, 8. Separatori 10 i 12 tečnosti stoga mogu da budu konstruisani i/ili dimenzionisani različito. Svaki separator 10 i 12 tečnosti poželjno sadrži i ciklonski separator i jedan ili više filterskih elemenata za tečnost. Svaki separator 10 i 12 tečnosti ima izlaz 15 i 17 za tečnost, respektivno, i izlaz 19, 20 za gas, respektivno. Tečnost iz izlaza 15 i 17 za tečnost vraća se u element 6, 8 putem respektivnog hladnjaka 14, 16. Komprimovani gas koji dolazi iz dva izlaza 19 i 20 za gas, nakon što prođe kroz ventil minimalnog pritiska koji ima integrisani nepovratni ventil, kombinuje se i dovodi do hladnjaka 18 (nije prikazan na Sl. 1) pre nego što se komprimovani gas dovodi do izlaza 26 za gas iz kućišta 2. Dovod ili izduv rashladnog vazduha svakog od prvog hladnjaka 14, drugog hladnjaka 16 i trećeg hladnjaka 18 (nije prikazan na Sl. 1) može da se kontroliše pojedinačno na osnovu potrebe za hlađenjem respektivnog hladnjaka 14, 16, 18 tako da sklop 1 može da radi optimalno i efikasno.

[0073] Prvi hladnjak 14, drugi hladnjak 16 i treći hladnjak 18 smešteni su u centralnom odeljku 5. Sl.2 prikazuje poprečni presek centralnog odeljka 5 i pokazuje kako prvi hladnjak 14, drugi hladnjak 16 i treći hladnjak 18 mogu da se postave jedan u odnosu na drugi. Svaki hladnjak 14, 16, 18 je formiran od izmenjivača toplote koji ima rebra za ispuštanje toplote rashladnom vazduhu. Pritom, svaki hladnjak 14, 16, 18 ima jedan ili više ventilatora za forsiranje rashladnog vazduha kroz izmenjivač toplote. Centralni odeljak 5 formira jednu veliku površinu za hlađenje sastavljenu od mnoštva hladnjaka 14, 16, 18, gde svaki hladnjak 14, 16, 18 ima jedan ili više ventilatora. Ventilatori su smešteni suštinski u jednoj ravni u centralnom odeljku 5 i predviđeni su da usisavaju i izduvavaju rashladni vazduh u istom pravcu. U prikazanom primeru izvođenja, usisavanje i izduvavanje rashladnog vazduha prikazano je protokom 21 rashladnog vazduha. Konkretno, ventilatori su obezbeđeni da uduvavaju rashladni vazduh iz prvog odeljka 3 u drugi odeljak 4. Pošto se mnoštvo ventilatora nalaze jedan pored drugog i obezbeđeni su da usisavaju i izduvaju rashladni vazduh u istom smeru, postiže se optimalna celina u pogledu protoka rashladnog vazduha u kućištu 2 u kojem različiti hladnjaci 14, 16, 18 ne mogu značajno da negativno utiču jedni na druge.

[0074] [0047] Sl. 1 takođe pokazuje da je krovni element 25 svakog od prvog odeljka 3 i drugog odeljka 4 kućišta 2 opremljen otvorima 24, na primer formiranih rešetkom, kako bi se omogućio protok 21 rashladnog vazduha u i iz relevantnog odeljka 3, 4. Ovo omogućava uvlačenje rashladnog vazduha odozgo u prvi odeljak 3. Ovo omogućava oduvavanje zagrejanog rashladnog vazduha na vrhu drugog odeljka 4. Kao rezultat toga, osoba koja se nalazi negde oko kućišta 2 neće iskusiti nikakvo direktnu poteškoću ili značajnu smetnju od protoka 21 zagrejanog rashladnog vazduha. Stručnjak u ovoj oblasti razume da je ovaj efekat naročito relevantan za duvanje zagrejanog rashladnog vazduha i da je položaj usisnih otvora manje relevantan. Stručnjak u ovoj oblasti takođe razume da otvori 24 ne moraju nužno da budu postavljeni na krovnom elementu 25, već da otvori 24 mogu da budu obezbeđeni u gornjem segmentu 23 kućišta 2. Kao dalja alternativa, unapred određeni zidni panel kućišta 2 može da bude opremljen sa otvorima 24 kako bi se olakšao protok 21 rashladnog vazduha. Prilikom izbora zidnog panela, može da se uzme u obzir okruženje u kojem je kućište 2 postavljeno.

[0075] Sl.2 prikazuje poprečni presek kućišta 2 u centralnom odeljku 5. Sl.2 pokazuje da sklop hladnjaka sačinjen od prvog hladnjaka 14, drugog hladnjaka 16 i trećeg hladnjaka 18 suštinski formira kompletnu visinu h i širinu b kućišta 2. Centralni odeljak 5 na taj način formira fizičko razdvajanje između prvog odeljka 3 i drugog odeljka 4 kućišta 2. Slika prikazuje raspored u kojem su prvi hladnjak 14 i drugi hladnjak 16 postavljeni jedan iznad drugog, čime se definiše visina h kućišta. Alternativno, prvi hladnjak 14 i drugi hladnjak 16 mogu da budu postavljeni jedan pored drugog tako da definišu širinu b kućišta 2. U prikazanom primeru izvođenja, treći hladnjak 18 postavljen je pored prvog hladnjaka 14 i drugog hladnjaka 16 tako da zajedno definišu širinu b kućišta 2. Treći hladnjak 18 je postavljen na rastojanju od gornje strane i na rastojanju od donje strane kućišta 2. Alternativno, treći hladnjak 18 može da bude postavljen i potpuno na vrhu ili dnu kućišta 2. Ilustrovani položaj trećeg hladnjaka 18 omogućava da se veze sa trećim hladnjakom 18 i veze sa gornjim drugim hladnjakom 16 implementiraju u prostoru iznad trećeg hladnjaka 18. Prostor ispod trećeg hladnjaka 18 takođe može da bude korišćen za implementiranje veza sa trećim hladnjakom 18 i sa donjim prvim hladnjakom 14 i može takođe da se koristi kao prolaz za linije. Mnoštvo komponenti u prvom odeljku 3 i drugom odeljku 4 kućišta 2 postavljene su u potpuno operativnu međusobnu komunikaciju fluidom. U tu svrhu su linije, uključujući gasne linije, linije za tečnost i električne linije postavljene između različitih komponenti kako bi se operativno funkcionisanje učinilo što optimalnijim. Prolaz je na Sl.2 označen referentnom oznakom 22.

[0076] [0049] Sl. 3 prikazuje šematsku konstrukciju sklopa 1 iz koje je jasan rad i međusobni odnos različitih komponenti. Sl.3 prikazuje kako prvi motor 7 pogoni prvi element 6. Prvi element 6 uvlači gas iz ulaza 27 za gas. Ako poseban gas, na primer azot ili kiseonik, treba da se komprimuje, ulaz 27 za gas povezan je sa rezervoarom za skladištenje gasa ili sa postrojenjem za proizvodnju gasa. Element 6 takođe ima ulaz za tečnost za ubrizgavanje tečnosti za hlađenje, podmazivanje i/ili zaptivanje elementa 6 i obezbeđen je za komprimovanje gasa i tečnosti u prvi izlaz 11 za gas. Navedeni izlaz 11 za gas je u komunikaciji fluidom sa separatorom 10 tečnosti, jer ne samo komprimovani gas već i značajna količina tečnosti izlazi iz izlaza 11 za gas. Separator 10 tečnosti razdvaja tok iz izlaza 11 za gas na tok gasa i tok tečnosti. Tok tečnosti izlazi iz izlaza 15 za tečnost i vraća se preko prvog hladnjaka 14 do elementa 6 tako da formira zatvoreni krug tečnosti. Tok gasa izlazi iz izlaza 19 za gas separatora tečnosti 10 i dovodi se do izlaza 26 za gas iz kućišta 2, opciono preko trećeg hladnjaka 18.

[0077] Sl.3 dalje prikazuje kako drugi motor 9 pogoni drugi element 8. Drugi element 8 uvlači gas iz ulaza 27 za gas. Ako poseban gas, na primer azot ili kiseonik, treba da se komprimuje, ulaz 27 za gas povezan je sa rezervoarom za skladištenje gasa ili sa postrojenjem za proizvodnju gasa. Element 8 takođe ima ulaz za tečnost za ubrizgavanje tečnosti za hlađenje, podmazivanje i/ili zaptivanje elementa 8 i obezbeđen je za komprimovanje gasa i tečnosti u drugi izlaz 13 za gas. Navedeni izlaz 13 za gas povezan je sa separatorom 12 tečnosti, jer ne samo komprimovani gas, već i značajna količina tečnosti izlazi iz izlaza 13 za gas. Separator 12 tečnosti razdvaja tok iz izlaza 13 za gas na tok gasa i tok tečnosti. Tok tečnosti izlazi iz izlaza 17 za tečnost i vraća se preko drugog hladnjaka 16 do elementa 8 tako da formira zatvoreni krug tečnosti. Tok gasa izlazi iz izlaza 20 za gas separatora 12 tečnosti i dovodi se do izlaza 26 za gas iz kućišta 2, opciono preko trećeg hladnjaka 18.

[0078] Sl.3 prikazuje kako se izlaz 19 za gas iz prvog separatora 10 tečnosti i izlaz 20 za gas iz drugog separatora 12 tečnosti spajaju pre nego što odu u treći hladnjak 18. Dva toka gasa iz separatora 10, 12 tečnosti na taj način se hlade jednim hladnjakom 18. Testovi i simulacije su pokazali da ovo ne povlači za sobom značajno smanjenje efikasnosti. Sl. 3 takođe prikazuje kako je obezbeđen kontroler 28 za upravljanje prvim motorom 7 i drugim motorom 9 na osnovu potražnje za komprimovanim gasom. Kontroler 28 time može efikasno da kontroliše dva elementa 6 i 8 odvojeno i/ili zajedno kako bi odgovorio na potražnju za komprimovanim gasom. Kontroler 28 takođe može da upravlja protokom rashladnog vazduha ventilatora koji se nalaze u centralnom odeljku 5.

[0079] Sl.4 i 5 prikazuju različite prikaze iz perspektive praktičnijeg primera izvođenja sklopa 1. Kućište 2 je ovde prikazano kao otvoreno, naročito bez bočnih zidova i krovnih zidova. Sl.

[0080] 4 i 5 samo prikazuju dno 2' kućišta 2. Prvi odeljak 3, drugi odeljak 4 i centralni odeljak 5 takođe su naznačeni na Sl. 4 i 5. Pritom, prvi odeljak 3 je veći od drugog odeljka 4. Prvi element 6 i drugi element 8 smešteni su u prvom odeljku 3. Navedeni elementi 6 i 8 su postavljeni jedan pored drugog u kućištu 2 i poželjno su postavljeni na šinama koje se protežu u poprečnom smeru kućišta 2. Poprečni pravac je istovetan pravcu širine b centralnog odeljka 5. Kao rezultat toga, ako je bočni zid kućišta 2 delimično ili potpuno otvoren, element 6 ili 8 može da se izgura iz ili ugura u kućište 2 kroz otvoreni bočni zid i instalira na i/ili ukloni sa šina. Ova konstrukcija pojednostavljuje održavanje i popravke. Motori 7 i 9 takođe mogu da se instaliraju na šine kako bi se instalirali i/ili uklanjali kroz naspramni bočni zid.

[0081] Sl. 4 i 5 takođe prikazuju kako prvi odeljak 3 sadrži kontrolni ormar koji može, na primer, da sadrži kontroler 28 sa Sl.3. Kontrolni ormar takođe može da sadrži uređaje i kablove za povezivanje i kontrolu različitih delova sklopa 1. Kontrolni ormar može da očitava senzore, da obuhvata prekidačke module za motore, na primer, frekventni regulator, da obuhvata zaštitne uređaje itd.

[0082] Sl.4 i 5 prikazuju kako ulaz u elemente 6 i 8 može da obuhvata ulazni filter 27A i 27B. Ulazni filteri 27A i 27B su postavljeni blizu krovnog elementa kućišta 2, gde krovni element obuhvata otvore koji dozvoljavaju protok 21 hladnog vazduha u kućište 2. U prikazanom primeru izvođenja, obezbeđena je šina ili noseća konstrukcija između kontrolnog ormara i centralnog odeljka 5 na koju mogu da se okače ulazni filteri 27A i 27B. Ovo pojednostavljuje instalaciju sklopa 1.

[0083] Sl. 4 i 5 prikazuju kako centralni odeljak 5 fizički odvaja prvi odeljak 3 od drugog odeljka 4 na takozvani hladni odeljak sa usisanim rashladnim vazduhom i topli odeljak sa zagrejanim rashladnim vazduhom. Drugim rečima, centralni odeljak 5 formira pregradni zid sačinjen od mnoštva modula koji se nalaze između prvog odeljka 3 i drugog odeljka 4. Centralni odeljak 5 sadrži prvi hladnjak 14, drugi hladnjak 16 i opciono treći hladnjak 18 i bar jedan prolaz 22. U prikazanom primeru izvođenja, prolaz 22 predviđen je ispod trećeg hladnjaka 18. Linije, cevi i kablovi mogu da se postave kroz prolaz 22 kako bi se operativno povezale komponente i delovi u prvom odeljku 3 sa komponentama i delovima u drugom odeljku 4. Na prikazanim slikama, izlazi 11 i 13 za gas iz elemenata 6 i 8 operativno su u komunikaciji fluidom sa separatorima 10 i 12 tečnosti.

[0084] Separatori 10 i 12 tečnosti su smešteni u drugom odeljku 4. Svaki od separatora 10 i 12 tečnosti u prikazanom primeru izvođenja ima ciklonski separator i opremljen je dodatnim filterom za tečnost, označenim brojem 30. Stručnjak u ovoj oblasti će razumeti da različite vrste i tipovi separatora tečnosti mogu da se koriste i/ili kombinuju na osnovu potreba i okolnosti. Sl. 5 takođe šematski prikazuje komponentu 29 koja može da sadrži različite priključke za tečnost, filtere za tečnost, otvore za vazduh, regulatore pritiska, ventile za kontrolu temperature i/ili druge delove.

[0085] [0057] Sl.4 i 5 takođe prikazuju kako je izlaz 26 za gas obezbeđen na zidu kućišta 2 kako bi se komprimovani gas isporučivao izvan kućišta 2. Korisnik može da se poveže sa izlazom 26 za gas kako bi koristio komprimovani gas koji se generiše unutar kućišta 2. Komponente unutar kućišta 2 takođe su obezbeđene da odgovore na potražnju za komprimovanim gasom, naročito da proizvode komprimovani gas koji se preuzima iz izlaza 26 za gas.

[0086] Svakom od hladnjaka 14, 16 i 18 može da se pristupi sa bočne strane kućišta 2. Ovo omogućava, na primer, da se filteri zamene uvlačenjem i izvlačenjem filterskog elementa, poprečno u odnosu na kućište 2, ka i od spoljašnje strane kućišta 2. Pored toga, sami hladnjaci 14, 16, 18 takođe mogu da se klizaju bočno, poprečno u odnosu na kućište 2, na šinama, na primer, da bi se hemijski očistili. Pošto su hladnjaci 14, 16 i 18 obezbeđeni u centralnoj zoni 5, prva zona 3 i druga zona 4 ostaju maksimalno dostupne za obavljanje radova, zamene i/ili održavanje različitih delova sklopa 1. Sl.4 i 5 pokazuju da je konstrukcija kućišta 2 koje ima prvi odeljak 3 i drugi odeljak 4 otvorena sa dosta prostora oko različitih delova. Ovo olakšava instalaciju i održavanje sklopa 1.

[0087] Slike takođe ilustruju kako konstrukcija kućišta 2 poboljšava rad sklopa 1. Konkretno, Sl. 1 prikazuje kako rashladni vazduh teče kroz kućište 2. Tok rashladnog vazduha ulazi na mestu krovnog elementa prvog odeljka 3. Rashladni vazduh se uduvava u drugi odeljak 4 preko hladnjaka 14, 16, 18 koji su smešteni u centralnom odeljku 5. Ovde se rashladni vazduh obično zagreva kao rezultat razmene toplote na hladnjacima 14, 16, 18. Zagrejani rashladni vazduh se ispušta na mestu krovnog elementa drugog odeljka 4.

[0088] Na osnovu opisa iznad, stručnjaku će biti jasno da pronalazak može da se primeni na različite načine i na osnovu različitih principa. Pored toga, pronalazak nije ograničen na primere izvođenja opisane gore. Primeri izvođenja opisani gore, kao i slike, su samo ilustrativni i služe samo za bolje razumevanje pronalaska. Pronalazak stoga neće biti ograničen na ovde opisane primere izvođenja, već je definisan patentnim zahtevima.

Claims

1. Patentni zahtevi

1. Sklop (1) za komprimovanje gasa, koji obuhvata kućište (2) koje sadrži mnoštvo komponenata, gde mnoštvo komponenata obuhvata bar:

- prvi element (6) sa ubrizgavanjem tečnosti za komprimovanje gasa;

- prvi motor (7) za pogon prvog elementa (6) sa ubrizgavanjem tečnosti;

- drugi element (8) sa ubrizgavanjem tečnosti za komprimovanje gasa;

- drugi motor (9) za pogon drugog elementa (8) sa ubrizgavanjem tečnosti;

- prvi separator (10) tečnosti u komunikaciji fluidom sa izlazom (11) za gas iz prvog elementa (6) sa ubrizgavanjem tečnosti za gas komprimovan prvim elementom (6) sa ubrizgavanjem tečnosti;

- drugi separator (12) tečnosti u komunikaciji fluidom sa izlazom (13) za gas iz drugog elementa (8) sa ubrizgavanjem tečnosti za gas komprimovan drugim elementom (8) sa ubrizgavanjem tečnosti;

naznačen time da

je mnoštvo komponenti raspoređeno po prvom odeljku (3) kućišta gde su smešteni prvi i drugi element sa ubrizgavanjem tečnosti i drugom odeljku (4) kućišta (2) gde su smešteni separatori, a i centralni odeljak (5) obezbeđen je u kućištu (2), gde centralni odeljak odvaja prvi odeljak (3) i drugi odeljak (4) jedan od drugog, pri čemu centralni odeljak (5) obuhvata:

- prvi hladnjak (14) za hlađenje prve tečnosti u prvoj liniji za ubrizgavanje tečnosti za prvi element (6) sa ubrizgavanjem tečnosti koji je u komunikaciji fluidom sa izlazom (15) za tečnost iz prvog separatora (10) tečnosti;

- drugi hladnjak (16) za hlađenje druge tečnosti u drugoj liniji za ubrizgavanje tečnosti za drugi element (8) sa ubrizgavanjem tečnosti koji je u komunikaciji fluidom sa izlazom (17) za tečnost iz drugog separatora (12) tečnosti.

2. Sklop (1) prema zahtevu 1, naznačen time da svaki od prvog hladnjaka (14) i drugog hladnjaka (16) imaju po jedan ili više ventilatora za forsiranje protoka (21) rashladnog

vazduha kroz prvi hladnjak (14) i drugi hladnjak (16), gde je svaki protok (21) rashladnog vazduha predviđen da teče od prvog odeljka (3) ka drugom odeljku (4).

3. Sklop (1) prema zahtevu 1 ili 2, naznačen time da je nepovratni ventil obezbeđen na izlazu (19) za gas iz prvog separatora (10) tečnosti za gas koji je komprimovan prvim elementom (6) sa ubrizgavanjem tečnosti i na izlazu (20) za gas iz drugog separatora (12) tečnosti za gas koji je komprimovan drugim elementom (8) sa ubrizgavanjem tečnosti.

4. Sklop (1) prema zahtevu 3, naznačen time da centralni odeljak (5) takođe obuhvata treći hladnjak (18) za hlađenje gasa koji je komprimovan prvim elementom (6) i drugim elementom (8) sa ubrizgavanjem tečnosti u komunikaciji fluidom sa izlazom (19) za gas iz prvog separatora (10) tečnosti i sa izlazom (20) za gas iz drugog separatora (12) tečnosti,

gde treći hladnjak (18) poželjno ima jedan ili više dodatnih ventilatora kako bi se forsirao dodatni protok rashladnog vazduha kroz treći hladnjak (18), gde je dodatni protok rashladnog vazduha obezbeđen da teče od prvog odeljka (3) ka drugom odeljku (4), i/ili

gde kućište (2) poželjno ima izlaz (26) za gas koji je u komunikaciji fluidom sa izlazom za gas iz trećeg hladnjaka (18).

5. Sklop (1) prema jednom od prethodnih zahteva 1-4, naznačen time da svaki od prvog odeljka (3) i drugog odeljka (4) sadrži bar jednu od mnoštva komponenti,

gde centralni odeljak (5) poželjno takođe ima prolaz (22) za najmanje jednu liniju izabranu između linije za gas i linije za tečnost kako bi se postavile bar jedna od mnoštva komponenti u prvom odeljku (3) i bar jedna od mnoštva komponenti u drugom odeljku (4) u komunikaciju fluidom jedna sa drugom.

6. Sklop (1) prema jednom od prethodnih zahteva 1-5, naznačen time da kućište (2) ima bar jedan otvor (24) na gornjem segmentu (23) prvog odeljka (3) i/ili drugog odeljka (4) kako bi se omogućilo da rashladni vazduh teče iz okoline kućišta (2) do i u prvi odeljak (3) ili u drugi odeljak (4) kućišta (2) i/ili obrnuto,

gde je krovni element (25) kućišta (2) poželjno formiran barem delimično rešetkastim elementom kako bi se implementirao bar jedan otvor (24).

7. Sklop (1) prema jednom od prethodnih zahteva 1-6, naznačen time da su bočni zidovi kućišta (2) formirani od bočnih zidnih panela, pri čemu bar deo bočnih zidnih panela može da se otvori ili ukloni radi ostvarivanja pristupa mnoštvu komponenata u kućištu (2).

8. Sklop (1) prema jednom od prethodnih zahteva 1-7, naznačen time da centralni odeljak (5) formira pregradni zid između prvog odeljka (3) i drugog odeljka (4), gde se navedeni pregradni zid proteže duž cele širine (b) i/ili visine (h), ili duž suštinski cele širine (b) i/ili visine (h) kućišta (2).

9. Sklop (1) prema jednom od prethodnih zahteva 1-8, naznačen time da je ulje prva tečnost u prvoj liniji za ubrizgavanje tečnosti i/ili druga tečnost u drugoj liniji za ubrizgavanje tečnosti.

10. Upotreba sklopa (1) prema jednom od zahteva 1-9 za isporučivanje komprimovanog gasa sprezanjem prvog motora (7) koji pogoni prvi element (6) sa ubrizgavanjem tečnosti i sprezanjem drugog motora (9) koji pogoni drugi element (8) sa ubrizgavanjem tečnosti na osnovu potražnje za komprimovanim gasom.

11. Upotreba prema zahtevu 10, naznačena time da prvi motor (7) i drugi motor (9) imaju različite radne karakteristike.

12. Upotreba prema zahtevu 11, naznačena time da je prvi motor (7) prvi tip motora sa fiksnom brzinom rotacije.

13. Upotreba prema zahtevu 11 ili 12, naznačena time da je drugi motor (9) drugi tip motora koji ima podesivu brzinu rotacije, poželjno kontinuirano promenljivu podesivu brzinu rotacije.

14. Upotreba prema zahtevu 12 i 13, naznačena time da se prvi motor (7) uključuje samo ako drugi element (8) sa ubrizgavanjem tečnosti ne može samostalno da zadovolji potražnju za komprimovanim gasom,

gde prvi motor (7) poželjno ima manju maksimalnu radnu snagu od drugog motora (9).