RS73104A - Vazdušni jastuk plovila - Google Patents

Vazdušni jastuk plovila

Info

Publication number
RS73104A
RS73104A YU73104A YUP73104A RS73104A RS 73104 A RS73104 A RS 73104A YU 73104 A YU73104 A YU 73104A YU P73104 A YUP73104 A YU P73104A RS 73104 A RS73104 A RS 73104A
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
vessel
air
trough
water
airbag
Prior art date
Application number
YU73104A
Other languages
English (en)
Inventor
Arne Osmundsvaag
Original Assignee
Effect Ships International
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Application filed by Effect Ships International filed Critical Effect Ships International
Publication of RS73104A publication Critical patent/RS73104A/sr

Links

Classifications

    • B—PERFORMING OPERATIONS; TRANSPORTING
    • B63—SHIPS OR OTHER WATERBORNE VESSELS; RELATED EQUIPMENT
    • B63B—SHIPS OR OTHER WATERBORNE VESSELS; EQUIPMENT FOR SHIPPING 
    • B63B1/00—Hydrodynamic or hydrostatic features of hulls or of hydrofoils
    • B63B1/32—Other means for varying the inherent hydrodynamic characteristics of hulls
    • B63B1/34—Other means for varying the inherent hydrodynamic characteristics of hulls by reducing surface friction
    • B63B1/38—Other means for varying the inherent hydrodynamic characteristics of hulls by reducing surface friction using air bubbles or air layers gas filled volumes
    • B—PERFORMING OPERATIONS; TRANSPORTING
    • B63—SHIPS OR OTHER WATERBORNE VESSELS; RELATED EQUIPMENT
    • B63B—SHIPS OR OTHER WATERBORNE VESSELS; EQUIPMENT FOR SHIPPING 
    • B63B39/00—Equipment to decrease pitch, roll, or like unwanted vessel movements; Apparatus for indicating vessel attitude
    • B63B39/06—Equipment to decrease pitch, roll, or like unwanted vessel movements; Apparatus for indicating vessel attitude to decrease vessel movements by using foils acting on ambient water
    • B63B39/061—Equipment to decrease pitch, roll, or like unwanted vessel movements; Apparatus for indicating vessel attitude to decrease vessel movements by using foils acting on ambient water by using trimflaps, i.e. flaps mounted on the rear of a boat, e.g. speed boat
    • B—PERFORMING OPERATIONS; TRANSPORTING
    • B63—SHIPS OR OTHER WATERBORNE VESSELS; RELATED EQUIPMENT
    • B63B—SHIPS OR OTHER WATERBORNE VESSELS; EQUIPMENT FOR SHIPPING 
    • B63B1/00—Hydrodynamic or hydrostatic features of hulls or of hydrofoils
    • B63B1/02—Hydrodynamic or hydrostatic features of hulls or of hydrofoils deriving lift mainly from water displacement
    • B63B1/04—Hydrodynamic or hydrostatic features of hulls or of hydrofoils deriving lift mainly from water displacement with single hull
    • B63B1/042—Hydrodynamic or hydrostatic features of hulls or of hydrofoils deriving lift mainly from water displacement with single hull the underpart of which being partly provided with channels or the like, e.g. catamaran shaped
    • B—PERFORMING OPERATIONS; TRANSPORTING
    • B63—SHIPS OR OTHER WATERBORNE VESSELS; RELATED EQUIPMENT
    • B63B—SHIPS OR OTHER WATERBORNE VESSELS; EQUIPMENT FOR SHIPPING 
    • B63B1/00—Hydrodynamic or hydrostatic features of hulls or of hydrofoils
    • B63B1/02—Hydrodynamic or hydrostatic features of hulls or of hydrofoils deriving lift mainly from water displacement
    • B63B1/10—Hydrodynamic or hydrostatic features of hulls or of hydrofoils deriving lift mainly from water displacement with multiple hulls
    • B63B1/12—Hydrodynamic or hydrostatic features of hulls or of hydrofoils deriving lift mainly from water displacement with multiple hulls the hulls being interconnected rigidly
    • B63B1/121—Hydrodynamic or hydrostatic features of hulls or of hydrofoils deriving lift mainly from water displacement with multiple hulls the hulls being interconnected rigidly comprising two hulls
    • B—PERFORMING OPERATIONS; TRANSPORTING
    • B63—SHIPS OR OTHER WATERBORNE VESSELS; RELATED EQUIPMENT
    • B63B—SHIPS OR OTHER WATERBORNE VESSELS; EQUIPMENT FOR SHIPPING 
    • B63B1/00—Hydrodynamic or hydrostatic features of hulls or of hydrofoils
    • B63B1/16—Hydrodynamic or hydrostatic features of hulls or of hydrofoils deriving additional lift from hydrodynamic forces
    • B63B1/18—Hydrodynamic or hydrostatic features of hulls or of hydrofoils deriving additional lift from hydrodynamic forces of hydroplane type
    • B63B2001/183—Hydrodynamic or hydrostatic features of hulls or of hydrofoils deriving additional lift from hydrodynamic forces of hydroplane type having non-floating planing surfaces, e.g. attached skis or plate-shaped bodies
    • B—PERFORMING OPERATIONS; TRANSPORTING
    • B63—SHIPS OR OTHER WATERBORNE VESSELS; RELATED EQUIPMENT
    • B63B—SHIPS OR OTHER WATERBORNE VESSELS; EQUIPMENT FOR SHIPPING 
    • B63B1/00—Hydrodynamic or hydrostatic features of hulls or of hydrofoils
    • B63B1/16—Hydrodynamic or hydrostatic features of hulls or of hydrofoils deriving additional lift from hydrodynamic forces
    • B63B1/18—Hydrodynamic or hydrostatic features of hulls or of hydrofoils deriving additional lift from hydrodynamic forces of hydroplane type
    • B63B1/20—Hydrodynamic or hydrostatic features of hulls or of hydrofoils deriving additional lift from hydrodynamic forces of hydroplane type having more than one planing surface
    • B63B2001/203—Hydrodynamic or hydrostatic features of hulls or of hydrofoils deriving additional lift from hydrodynamic forces of hydroplane type having more than one planing surface arranged in semi-catamaran configuration
    • B—PERFORMING OPERATIONS; TRANSPORTING
    • B63—SHIPS OR OTHER WATERBORNE VESSELS; RELATED EQUIPMENT
    • B63B—SHIPS OR OTHER WATERBORNE VESSELS; EQUIPMENT FOR SHIPPING 
    • B63B1/00—Hydrodynamic or hydrostatic features of hulls or of hydrofoils
    • B63B1/16—Hydrodynamic or hydrostatic features of hulls or of hydrofoils deriving additional lift from hydrodynamic forces
    • B63B1/18—Hydrodynamic or hydrostatic features of hulls or of hydrofoils deriving additional lift from hydrodynamic forces of hydroplane type
    • B63B1/20—Hydrodynamic or hydrostatic features of hulls or of hydrofoils deriving additional lift from hydrodynamic forces of hydroplane type having more than one planing surface
    • B63B2001/204—Hydrodynamic or hydrostatic features of hulls or of hydrofoils deriving additional lift from hydrodynamic forces of hydroplane type having more than one planing surface arranged on multiple hulls
    • B63B2001/205—Hydrodynamic or hydrostatic features of hulls or of hydrofoils deriving additional lift from hydrodynamic forces of hydroplane type having more than one planing surface arranged on multiple hulls the hulls being interconnected rigidly
    • B63B2001/206—Hydrodynamic or hydrostatic features of hulls or of hydrofoils deriving additional lift from hydrodynamic forces of hydroplane type having more than one planing surface arranged on multiple hulls the hulls being interconnected rigidly comprising two hulls, e.g. catamarans
    • Y—GENERAL TAGGING OF NEW TECHNOLOGICAL DEVELOPMENTS; GENERAL TAGGING OF CROSS-SECTIONAL TECHNOLOGIES SPANNING OVER SEVERAL SECTIONS OF THE IPC; TECHNICAL SUBJECTS COVERED BY FORMER USPC CROSS-REFERENCE ART COLLECTIONS [XRACs] AND DIGESTS
    • Y02—TECHNOLOGIES OR APPLICATIONS FOR MITIGATION OR ADAPTATION AGAINST CLIMATE CHANGE
    • Y02T—CLIMATE CHANGE MITIGATION TECHNOLOGIES RELATED TO TRANSPORTATION
    • Y02T70/00—Maritime or waterways transport
    • Y02T70/10—Measures concerning design or construction of watercraft hulls

Landscapes

  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • Combustion & Propulsion (AREA)
  • Mechanical Engineering (AREA)
  • Ocean & Marine Engineering (AREA)
  • Physics & Mathematics (AREA)
  • Fluid Mechanics (AREA)
  • Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Vibration Prevention Devices (AREA)
  • Other Liquid Machine Or Engine Such As Wave Power Use (AREA)
  • Pressure Vessels And Lids Thereof (AREA)
  • Mattresses And Other Support Structures For Chairs And Beds (AREA)
  • Steroid Compounds (AREA)
  • Chair Legs, Seat Parts, And Backrests (AREA)
  • Electrochromic Elements, Electrophoresis, Or Variable Reflection Or Absorption Elements (AREA)
  • Tires In General (AREA)
  • Braking Arrangements (AREA)
  • Aiming, Guidance, Guns With A Light Source, Armor, Camouflage, And Targets (AREA)
  • Lining And Supports For Tunnels (AREA)
  • Current-Collector Devices For Electrically Propelled Vehicles (AREA)

Abstract

Vazdušni jastuk plovila se odnosi na jedno korito plovila, koje se nosi kombinacijom statičkog pritiska vazduha (pomoću jednog vazdušnog jastuka), dinamičkog uzgona (deo korita za glisiranje), aerodinamičkog efekta sabijanja (kod rešenja sa više korita) u kombinaciji sa delovima korita (od kojih su neki za glisiranje a neki za istiskivanje vode), projektovanog radi poboljšanja stabilnosti, kretanja unapred i karakteristika plovnosti plovila, da služi za smeštaj efikasnih pogonskih jedinica i smanjivanja otpora plovila, ne samo po mirnoj vodi, već isto tako i po talasima. Ideja pronalaska se može iskoristiti i za plovila sa jednim i sa više korita, opisanih niže, namenjenih relativno velikim brzinama.

Description

PLOVILO NA VAZDUŠNIM PLOVCIMA
Ovaj pronalazak se odnosi na jedno korito plovila, koje plovi usled kombinacije statičkog vazdušnog pritiska (vazdušnih plovaka), dinamičkog uzgona (dejstvo glisiranja na korito), aerodinamičkog dejstva sabijanja (kod rešenja sa više korita) , u kombinaciji sa dodatnim delovima korita (od kojih neki glisiraju a neki plove usled potiska istiskivanjem zapremine vode), koje je projektovano radi poboljšanja stabilnosti, kretanja unapred i plovnih karakteristika plovila, da može da primi pogonske jedinice i da smanji otpor plovila, ne samo u mirnoj vodi, već i na talasima.
U poredjenju sa lebdećim plovilima (hovercraft-ima) i brodovima koji koriste uticaj površine vode (surface effect ships - SES), ovaj pronalazak omogućava veću slobodu pri uravnotežavanju tereta na vazdušnim plovcima, glisiranja plovila i delova korita koji plove istiskivanjem vode i njegove okvašene površine (otpora trenja), uz poboljšanje i drugih osobina, kao komfora i smanjenja brzina na talasima, i da se plovilo prilagodi proverenim i sigurnim pogonskim sistemima, kao što su oni sa vodenim mlazom.
Izborom obrisa vazdušnih plovaka u kombinaciji sa delimično podesivim površinama radi stvaranja dinamičkih sila, moguće je ostvariti bolju ravnotežu izmedju rasporeda tereta po plovilu i njegovog oblika, sa ciljem da se postignu bolje osobine plovnosti i stvaranje pasivnog hidrodinamičkog prigušenja kretanja, koje obično nisu prisutni kod drugih plovila na vazdušnim plovcima.
Ideja stvaranja tankog sloja vazduha izmedju vode i površine korta plovila nije nova. Namera je da se smanji komponenta trenja pri kretanju. Pokazalo se da postoji teškoća preraspodele i kontrolisanja protoka vazduha. Alternativno rešenje bilo je u tome, da se plovilo nosi na napumpanim vazdušnim plovcima, čime se istovremeno sma<n>juje i trenje.
Mnogima od prikazanih i patentiranih pronalazaka, zasnovanih na gornjim idejama, nedostaje opis sveobuhvatnog koncepta pronalaska.Neki pronalasci vezani sa plovilima na vazdušnim plovcima pokazuju prednosti unutar ograničenih primena, ali istovremeno poseduju nedostatke, koji ih čine nepogodnim za komercijalnu upotrebu. Na pr., njima nedostaje opis kako se prijavljene prednosti mogu održavati pod uslovima, koji se mogu očekivati na moru. Isuviše malo pažnje je posvećeno kombinaciji zahtevanog komfora, održavanju brzine na talasima, sigurnosti i ograničenom održavanju, uz visoku brzinu i mali otpor - zahtevima koji se svi mora da ispune radi ostvarenja komercijalno uspešne primene.
Uobičajene karakteristike prethodno prikazanih rešenja plovila na vazdušnim plovcima su da se - ista fokusiraju na postupke - često teoretske - za poboljšanje efikasnosti smanjenjem otpora trenja korita pri kretanju po mirnoj vodi
- da predpostavljaju veliki udeo aerodinamičkog uzgona
- projektovana površina vazdužne komore je često veća od potrebne za hidrodinamički potisak istiskivanjem (jer je veličina odredjena rasporedom)
- oblik vazdušne komore u pogledu odozgo je obično praougaon
- zahtevaju velika peraja za prigušivanje pritiska i protoka vazduha
- primena je osetljiva na uslove na moru i upotrebljeni postupak, pa je kretanje osetljivo pri prolasku kroz talase
- poseduju plitak gaz i veliko ispuštanje vazduha, posebno na talasima
- poseduju malo hidrodinamičko prigušenje pri (većoj) brzini
- poseduju srazmerno mali rezervni potisak za kompenzaciju promena tereta
- korita su mehanički izuzetno složena i teško se proizvode, što čini izradu skupom - zahtevaju složene upravljačke sisteme i sadrže konstruktivne elemente, koji dovode do znatnih troškova održavanja i uslovljavaju nepouzdaniju upotrebu.
I kod lebdećih plovila i kod SES-ova, vazdušni jastuci sadrže se unutar elastičnih zapremina, nazvanih „suknje" (skirts). Pokazalo se da su iste podložne habanju i oštećenjima i zahtevaju redovnu zamenu, kod SES- ova posebno prednje suknje. Mali broj izradjenih ovakvih plovila doveo je do skupih rezervnih delova. Ko-rišćenje elastičnih suknji dovodi do stalnog curenja vazduha ispod istih, mada u kontrolisanim količinama.Ovaj protok vazduha dovodi do povećanja utroška energije i povećanja potrebne ukupne pogonske snage. Velike promene curenja vazduha dovode do promena/pada pritiska u nosećem vazdušnom jastuku, što može dovesti do značajnih promena otpora korita kod plovila (smanjeni komfor). Mali gaz kada je plovilo nošeno vazdušnim jastukom povećava verovatnoću većeg curenja vazduha na otvorenom moru. Kod lebdećih vozila i SES- ova, prednji deo suknji obrazuje zna-čajnu ravnu površinu u smeru kretanja, koja, kod čeonih talasa i talasa iskosa, može dovesti do relativno velikog porasta otpora, tj. znatnog smanjenja brzine. Talasi koji udaraju o suknju uzrokuju promene pritiska u vazdušnom jastuku, koji se prenose na plovilo i smanjuju komfor vožnje.
Više pronalazaka je objavljeno kod kojih su elastične zapremine za vazduh zamenjene potpuno ili delimično krutim, na pr. US 5 176 095 (Burg), US 5 273 127 (Burg), US 5 415 120 (Burg), US 5 454 440 (Peters), US 5 570 650 (Harley), US 5 611 294 (Harelv), US 5 746 146 (Bixel), US 5 860 380 (Bixel) i US 6 293 216 (Barsumian), gde su Burg, Barsumian, Harlev, Bixel, Peters i Stolper za upotrebu kod plovila sa jednim ili više korita. Barsumian, Bixel i Harlev kombinuju ograničenu veličinu dinamičkog uzgona (u zavisnosti od brzine, početne nosivosti, trimovanja i površine), na (preporučljivo prednjem) delu korita u dodiru sa vodom, sa aerostatičkim uzgonom (vazdušni jastuk), uglavnom smeštenim u zadnjem delu plovila). Pri glisiranju, ovi pronalasci teže postizanju najmanje površine korita u dodiru sa vodom, sa ciljem smanjenja otpora trenja. Burg i Bixel su produžili vazdušnu komoru duž skoro cele dužine korita po liniji kvašenja. (Ideja Peters-aje u jednom uobičajenom SES- u, kod koga se pronalazak sastoji od jednog pokretnog donjeg dela vazdušne komore, koji se može aktivirati pri upravljanju u kretanju). Kod ideje Stolper-a teži se da se vazdušno strujanje usled kretanja vozila koristi za prirodno provetravanje/vazdušno podmazivanje pri glisiranju, i to nosećih površina , više od dejstva vazdušnog jastuka. Druga spomenuta rešenja zahtevaju prinudnu ven-tilaciju (duvaljkama).
Zajednička osobina gornjih rešenja plovila je u tome što stvaraju minimalni hidrodinamički i hidrostatički uzgon (rezervno istiskivanje) i prigušenje pri kretanju, u odnosu na potrebne za stvaranje plovila sigurnog na otvorenom moru, i što su primarno data radi smanjenja okvašene površine, tj. otpora trenja. Više pronalazaka (posebno Burg-a) su vrlo složeni, što izaziva povećano održavanje radi obezbedjenja sigurnosti.
Plovila na vazdušnom jastuku su u pogledu pogona efikasnija pri velikim brzinama od onih sa istiskivanjem vode i glisera.
U pogledu uredjaja, namenjenih pogonu u dodiru sa vodom, velike brzine povlače za sobom hidrodinamičke komlikacije (kavitaciju, smanjenu efikasnost, oštećenja usled erozije), koje se mogu još i povećati usled curenja vazduha iz jastuka, što je, sa svoje strane, u zavisnosti od položaja plovila na vodi/ili trimovanja pri brzini. Povremeni ulasci vazduha u pogonske jedinice izazivaju povećanja obrtnog momenta i promene poritiska, što sa svoje strane može izazvati oštećenja zupčanika i motora.
Kao posledica, skoro sve od ideja opisanih gore zahtevaju elise (propelere), koje probijaju površinu vode (i čiji kraci imaju svoju usisnu stranu potpuno pristupačnu vazduhu), kako je prikazano na slikama uz odgovarajuće patente. Osim ako je izjavljeno drugačije, koriste se elise koje probijaju površinu ili vazdušne elise. Za srednje brzine se za pogon mogu koristiti i uobičajene elise.
Iskustvo je pokazalo da elise koje probijaju površinu vode imaju kraći radni vek od uobičajenih elisa. Promena uranjanja u vodu mogu lako da utiču na promene tereta tokom plovidbe, i za elisu i za motor, što zahteva dinamički upravljački sistem. Precizno regulisanje uranjanja elise je potrebno i tokom ubrzavanja i kada se predje „brzina iskakanja/prelaska na glisiranje", da se motor ne bi preopteretio na malim brojevima obrtaja. Isu više veliki obrtni momenat bi mogao da dovede do toga, da plovilo ne može da dostigne punu brzinu („ne može da iskoči").
Samo se Burg poziva u jednom od svojih patenata na mogućnost korišćenja pogona sa vodenim mlazom, ali postavlja usisnik vode na nepogodan položaj u pogledu njegove funkcije, i ne razvija dalje alternative pogona. Smeša vazduha sa vodom obično stvara veću mogućnost pojave kavitacije, smanjenja vuče, dolaska vazduha na elisu i smanjene efikasnosti pogona. Elisa koja probija površinu je najbolji izbor, jer je i projektovana za ovakve uslove i radi tako i na velikim brzinama. Medjutim, njene loše karakteristike tokom manevrisanja malom brzinom i reverzije rada, povećavaju vreme manevrisanja u luci. To, kao i valike promene opterećenja pogonske jedinice, ograničili su njenu komercijalnu primenu. Obične elise, sa profilisanim presecima krakova, mogu se koristiti do brzine od oko 40 čvorova (oko75 km/h), pri čemu kosi protok vode kod iskošenog vratila elise obično dovodi do oštećenja erozijom usled kavitacije. Veće brzine zahtevaju da vratilo elise bude u pravcu plovidbe, modifikovani profili krakova elise ili do potpune kavitacije na krako-vima do niže efikasnosti. Dve elise na istom vratilu, suprotnog smera obrtanja, mogu biti oko 10 % efikasnije od jedne elise. One mogu da rade pri brzinama i većim od 70 čvorova (oko 130 km/h), ali su na tim brzinama neophodni tanki nosač i mala kutija reduktora, radi smanjenja otpora i oštećenja usled kavitacije.
Vazdušne elise mogu biti alternativa za velike brzine, kada se drugi načini pogona ne mogu primenjivati. Burg je spomenuo pogon pomoću vazdušnih elisa u jednom od svojih patenata.
I elise koje probijaju površinu i one sa suprotnim smerom obrtanja proizvodile su se za relativno male snage, tako da su pogonski sistemi za rad sa velikom snagom i visokom efikasnošću pri tim brzinama od najvećeg interesa. U praksi su složeni pogonski sistemi davali sniženu efikasnost sistema i nesiguran rad. Prema tome, bilo je potrebno razviti novo rešenje korita, koje omogućava korišćenje isprobanih i sigurnih pogonskih sistema i koji su, pre svega, projektovani kao deo jednog ukupnog efikasnog rešenja.
Komercijalno prihvaćen i najviše isproban pogonski sistem za brza plovila danas je pogon vodenim mlazom (water jet - WJ). Efikasne upotrebe WJ za snage od preko 20 MW i za brzine od skoro 80 čvorova (oko 150 km/h) danas već postoje, a jedinice snage sve do 50 MW su u razvoju. Do danas su sistemi WJ ugradjivani na uobičajene SES- ove, ali uz odredjene teškoće radi izbegavanja uvlačenja vazduha iz jastuka u WJ, što je dovodilo do smanjene efikasnosti i oštećenja kavitacijom pumpe, i oštećenja glavnog motora, kao rezultat promena opterećenja.
U poredjenju sa lebdećim plovilima i SES - ovima, ovaj pronalazak pruža veću slobodu rpi uravnotežavanju nosećeg kapaciteta vazdušnog jastuka, glisiranja plovila i delova za istiskivanje vode i ovlažene površine plovila (otpora trenja), uz poboljšanje ostalih karakteristika, kao komfora i smanjenja brzine na talasima i radi prilagodjavanja plovila isprobanim i sigurnim pogonskim sistemima, tj. sistemima sa mlaznim vodenim pogonom.
Izborom obrisa vazdušnog jastuka, u kombinaciji sa delimično podesivim površinama za stvaranje dinamičkih sila, moguće je postići veću ravnotežu izmedju raspodele tereta i projektovanja plovila, sa ciljem poboljšanja karakteristika plovnosti i stvaranja hidrodinamičkog prigušenja kretanja, koje obično nije prisutno kod drugih plovila na vazdušnom jastuku.
Kod primene više korita - u zavisnosti od geometrije - nastaje često smanjena brzina vazdušnog opstrujavanja i time povećanje statičkog pritiska vazduha u suženju izmedju korita, ovlaženog poda i površine vode (efekat sabijanja vazduha). Za mala plovila sa velikim brzinama, dobijeni aerostatički uzgom može biti znatan. Kod predloženog rešenja, namera je da se omogući regulisanje pritiska pomoću jednog uredjaja za ograničenje protoka vazduha. Uredjaj se sastoji od naduvane elastične kese ili kesa, vezanih sa svake strane korita i ovlaženog poda. Ove kese regulišu poprečni presek vazdušnog prolaza ili kanala, brzinu protoka i porast pritiska i tako omogućavaju optimizaciju i smanjenje ukupnog otpora plovila. Aerostatički uzgon plovila i postignuto smanjenje ukupne sile vodenog otpora plovila, mora da se uporedi sa porastom vazdušnog otpora plovila - koji takodje ima udela pri velikoj brzini kada se brzina vazduha smanji.
Kod velikih tereta i/ili rada pri niskom gazu, može se dodati još jedan sistem elastičnih kesa radi smanjenja vazdušne zapremine izmedju polutki korita. Dobijeni središni vazdušni jastuk se može staviti pod pritisak jednim posebnim sistemom duvaljki, radi povećanja uzgona/nosivosti i/ili smanjenja gaza.
Osnovna konfiguracija predloženog rešenja poseduje manji broj pokretnih delova, što daje manje održavanja. Predloženi sistemi pri razvoju ove ideje su tipa, koji omogućava da osnovni koncept radi čak i kada ti sistemi ne rade, što povećava sigurnost.
Predloženo rešenje olakšava pronalaženje mesta za ugradnju sistema za prigušenje kretanja (na pr., sistema sa pokretnim krilcima), ako se to pokaže potrebnim, nego što je to slučaj kod lebdećih plovila ili SES - ova.
Namena ovog pronalaska je da se odredi projektovanje jednog korita plovila, koje kombinuje tehnologiju vazdušnog jastuka uz povišenu efikasnost pogona i poboljšani komfor, dobru stabilnost i sigurnost, i na mirnoj vodi i normalnom moru i pod radnim uslovima, radi postizanja efikasnog ukupnog rešenja koje zadovoljava i zahteve komercijalne primene. To se postiže rešenjem korita plovila prema ovom pronalasku, osobinama definisanim u zahtevima.
Ideja ovog pronalaska pogodna je za primenu i kod plovila sa jednim i više korita, za vojnu i civilnu upotrebu, do mere, koja se zasniva na primeni tog plovila. Ideja kao takva nije ograničena ninakakvu veličinu plovila, ona predstavlja praktična razmatranja u pogledu jačine upotrebljenih materijala, mase korita, raspoloživog kapaciteta duvaljke(i) postojećih pogonskih sistema, itd., koji ograničavaju njenu primenu. Takodje se očekuje da će relativna brzina biti, normalno, ograničena na grupu plovila sa radnom brzinom u vezi sa dužinom plovila, koja je veća od one izražena Frudovim dužinskim brojem od oko 0,6 m. Ovo je uporedivo sa brzinskim opsegom za takva plovila, koji se obično naziva „polu - glisiranje" ili „glisiranje".
Iskustvo sa prethodnim plovilima sa nazdušnim jastukom pokazuju da je moguće, sa manjom površinom jastuka i pri osrednjem pritisku, da se podrže isti odnosi zapremine potiskivanja vode plovila kao kod lebdećih plovila ili kod SES - ova. Tako, kombinovano sa činjenicom da je moguće raspodeliti vazdušni jastuk izmedju dva ili više korita i iskoriastiti to da se svaki od vazdušnih jastuka učini vitkijim (veći odnos dužine prema širini) nego kod uobičajenih lebdećih plovila, tako da korita imaju manji otpor, plovnija su i sigurnuja na moru i daju sigurnuje plovilo sa većim komforom i majim smanjenjem brzine na talasima. Isti uslovi se mogu iskoristiti za kombinovanje korita na vazdušnom jastuku sa normalnijim pramcem za glisiranje, koje vrši kombinovanu radnju odredjivanja vazdušnog jastuka uz upotrebu krute strukture, stvarajući ograničeni dinamički uzgon, uz uzgon od vazdušnog jastuka, i sa sadržajem rezervnog istiskivanja vode za velike pokrete plovila i stvarajući prigušenje tog kretanja.
Predloženi pronalazak se takodje očekuje da poseduje manje opadanje brzine pri zaokretu u odnosu na uobičajene SES - ove, pošto postoji bolje odredjivanje vazdušnog jastuka uz upotrebu krutih bočnih zidova, koji se pružaju ispod površine vode, oko komore vazdušnog jastuka, a površine glisiranja na pramcu i krmi se suprotstavljaju promenama trimovanja plovila, što smanjuje verovatnoću curenja vazduha iz vazdušnog jastuka, što bi dovelo do dubljeg uranjanja plovila u vodu, čime bi se otpor povećao.
Osobina koja razlikuje ovaj pronalazak od drugih rešenja je u tome, što će noseći vazdušni jastuk biti kombinovan sa delovima korita, nazvanim pogonskim delovima korita, koji su takodje integrisani u plovilo. Ovi su posebno namenjeni za smeštaj pogonske jedinice u plovilo. Pogonski delovi korita biće posebno - mada ne i i isključivo - projektovani za korišćenje najviše oprobanih i prihvaćenih pogonskih sistema za veliku brzinu i veliku snagu, tj. pogonskih sistema sa vodenim mlazom. Drugi pogonski sistemi se takodje mogu koristiti pri gornjoj konfiguraciji korita. Pogonski delovi korita će takodje biti projektovani i smešteni u odnosu na ponašanje na talasima korita na vazdušnom jastuku, mada oni sami utiču na plovne karakteristike plovila. Uz to, uzeće se u obzir i sopstveni otpor pogonskih delova korita, kao i kako oni menjaju medjusobno dejstvo pritiska izmedju korita. Ovo bi moglo dovesti da pogonski delovi korita budu projektovani i sa tipičnim oblikom korita za glisiranje sa svojim dimenzijama, i sa koritom, skoro potpuno namnjenim istiskivanju (okruglo dno) i dimenzijama, u zavisnosti od uslova, kojima koncept treba da se prilagodi.
Sl.l prikazuje u perspektivi isgled jednog izvodjenja konfiguracije katamarana prema ovom pronalasku, sa nesimetričnim koritima na vazdušnom jastuku, u kombinaciji sa pogonskim delovima korita, smeštenim na unutarnjim stranama, sl.l A prikazuje bočni izgled detalja podesivih krilaca, koja su na zadnjem kraju vazdušnog jastuka, si.2 prikazuje u perspektivi izgled izvodjenja sa sl.l u oblasti gde je stepenik, si.3 prikazuju ravanski izgled zapremine za vazdušni jastuk, površine koje je odredjuju i pogonske delove korita, prema izvodjenju sa sl.l, sl.4 prikazuje u perspektivi izgled komore za vazdušni jastuk i konfiguraciju pogonskih delova korita sa sl.l, sl.4A prikazuje bočni izgled detalja zapremine za vazdušni jastuk u zadnjem delu plovila, si.5 prikazuje preporučeno rešenje prednjeg dela sa stepenikom i središnjeg nosećeg dela korita za konfiguraciju korita sa sl.l prema ovom pronalasku, si.6 prikazuje preporučeni postupak za moguće spajanje duvaljki sa vodovima kod konfiguracije korita sa sl.l, si.7 prikazuje u perspektivi izgled prepreke za vodu ili vazduh na stepeniku konfiguracije korita sa sl.l, si.8 prikazuje u perspektivi izgled jedne druge konfiguracije pronalaska, koja poseduje odvojeni, simetrični pogonski deo korita izmedju oba korita, pri čemu su pojedinačna korita nesimetrična, si.9 prikazuje u perspektivi izgled trećeg izvodjenja ovog pronalaska kod koga su pogonski delovi korita smešteni unutar zapremine za vazdušni jastuk kod jedne simetrične konfiguracije kataramana, si. 10 prikazuje u perspektivi zadnji izgled konfiguracije korita sa sl.l, sa posebnim naglaskom na preporučenom rešenju za sakupljanje vazduha, koji bi cureo iz komore za vazdušni jastuk, sa ciljem da se spreči da vazduh udje u pogonsku jedinicu, a si. 11 prikazuje moguću kombinaciju simteričnih ili nesimetričnih korita sa vazdušnim jastukom, kod rešenja sa jednim koritom ili kod katamarana.
Sl.l nas uvodi i daje kratak opis ovog pronalaska. Ona prikazuje u perspektivi izgled jednog katamarana (1) sa nesimetričnim koritima sa vazdušnim jastukom 2, u kombinaciji sa pogonskim delovima korita, smeštenim na unutarnjim stranama 3, u kombinaciji sa pogonskim delovima korita, smeštenim na unutarnjim stranama 3, kako je opisano niže.
U skladu sa gornjim razmišljanjem i sl.l, pronalazak se u svom prvobitnom obliku sastoji od jednog plovila sa dva korita - katamarana (1) - sa nesimetričnim pojedinačnim koritima 200, koja poseduju uglavnom ravne unutarnje strane 31. Svako od pojedinačnih korita sastoji od prednjeg dela 8, koji je izradjen u vidu jedne ili više površina za glisiranje i istiskivanje vode, koja pojedinačno ili zajedno stvaraju dinamički uzgon pri velikoj brzini, a hidrostatički uzgon pri maloj brzini i mirovanju. Najniže površine susreću se na dnu duž granične linije 4, koja obrazuje oblik pramćanog prednjeg dela i nalazi se u vertikalnoj ravni, koja je paralelna sa središnom ravni 201 plovila.
Proizvoljni donji deo na najnižem delu pramca površine korita plovila treba da obrazuje ugao sa horizonalnom ravni od bar 25°, radi ograničavanja dinamički stvorenog uzgona, smanjenja rizika nasukavanja (udara dnom) i omogućavanja prigušene (mekane) vožnje po talasima. Ovaj ugao treba da bude preporučljivo iste veličine kod jednog korita, simetričnog ili nesimetričnog, ali može da bude i različit sa obe strane istog jednog korita, unutar gornjih granica.
Korito se penje na gore površinama 7, 37, 38, vezano sa donjom površinom za glisiranje 8, koja obrazuje oštar ugao (0 - 75°) sa proizvoljnom vertikalnom ravni. Donja površina za glisiranje je na krmi ograničena stepenikom 19, koji može biti strelast ili zaobljen u horzontalnoj projekciji (ravanski pogled). U bočnoj projekciji, sve tačke na graničnoj liniji stepenika, kakav god da joj je ravanski oblik, treba da leže u istoj horizontalnoj ravni, koja, kada se plovi brzo, treba da bude preporučljivo paralelna, ili da obrazuje mali ugao sa okolnom, nezatalasanom površinom vode.
SI.2 prikazuje u perspeltivi izgled korita u oblasti oko stepenika 19 jednog katamarana sa nesimetričnim koritima 2 na vazdušnim jastucima, u kombinaciji sa unutarnjim pogonskim delovima 3 korita, kako je opisano niže.
U pogledu sa strane, profil donje strane površine 8 za glisiranje i istiskivanje vode obrazuje ugao sa graničnom linijom gornjeg stepenika sa površinom vode, pri brzoj vožnji. Ovaj ugao treba da bude normalno veći od 3° i manji od 12°, preporučljivo oko 8 - 10°. Namera je da se prednji deo 108 površine za glisiranje i istiskivanje vode podigne dosta iz vode pri brzoj vožnji, sa ciljem da se izbori i sa hidrostatičkim i hidrodinamičkim dejstvima pri vožnji po talasima. Kod umerenih talasa spreda i malim talasima, time se smanjuje vertikalno ubrzanje i dobija rezervna plovnost pri većim kretanjima plovila. Ovo poslednje važi i za krmene ukrštene talase i prateće talase. U tom pravcu, bočna površina prednjeg dela korita treba da je mala, radi smanjivanja težnje plovila da se skreće.
Granična linija zadnje ivice prednje površine za glisiranje na stepeniku 19, obrazuje i prednju graničnu površinu zapremine 9 za vazdušni jastuk, koja se pruža unazad od stepenika 19.
Dužina komore za vazdušni jastuk od prelazne linije 23 (sl.l) do čeone tačke 27 stepenika čini veći deo dužine kod jednog korita i, kod preporučene konfiguracije, čini do oko 70% (65 - 75%) ukupne dužine korita izmedju prelazne linije 23 i pramca 22, ali može da bude i izmedju 45 i 85% dužine korita, sa održanim dejstvom.
Komora 9 za vazdušni jastuk ograničena je sa strane stranicama 12 i 112
(si.3), kao i na njenom prednjem kraju na stepeniku 9, preporučljivo vertikalnim, ali i alternativno potpuno ili delimično prema spolja nagnutim stranicama 25 i 120, koje obrazuju unutrašnjost donjih kobilica 20, koje se pružaju od nešto ispred stepenika 27 i 127 do najzadnjijeg dela 137 zadnje podesive površine za glisiranje. Profil donje strane donjih kobilica, u pogledu sa strane, prilagodiće se obliku zapremine za vazdušni jastuk, koji ona dobija kada se plovilo kreće pod stalnim uslovima u svojoj projektovanoj konfiguraciji. Širina donjih kobilica treba daje što je moguće manja, imajući u vidu posebnosti pri njihovoj izradi i opterećenja, kojima su iste izložene, na pr. prilikom stavljanja na vez.
Na svom zadnjem kraju komora 9 za vazdušni jastuk zatvorena je površinom za glisiranje 15, nazvanom zakrilce, obrazovanom od jedne ili više zakrivljenih, udubljenih ili ispupčenih površina, pri čemu je zadnji kraj (vezna tačka) blizu poprečne ploče 32 (23) plovila. Poslednje spomenuta površina(e) 15 za glisiranje je(su) podesiva(e) po svom uglu, oko pre svega horizontalne, poprečne ose 238, koja se nalazi na prednjoj ivici 237 te površine, i spojena je za najzadnjiji deo 14 komore za vazdušni jastuk 9. Srednja tetiva vertikalnog prednjeg i zadnjeg dela kroz tu površinu, izmedju obrtne tačke 238 i najzadnjije ivice 137, obrazuje jedan ugao sa horizontalnom ravni, čija vrednost se može birati izmedju 0° do 25°. Položaj površine 15 za glisiranje može biti stalan, podesiv do nekih drugih položaja, ili može biti deo pogonskog sistema, čime se njen ugao i ugao brzina mogu podešavati u zavisnosti od dinamičkog ponašanja plovila, uredjajem za podešavanje 236.
Na spoljnim stranama jednog korita 200, bočna korita se nastavljaju prema gore polazeći od donjih kobilica 20 na zapreminskoj strani korita, u odnosu na vertikalnu uzdužnu ravan kroz donju ivicu untarnjih stranica, 12 ili 120, komore 9 za vazdušni jastuk.
Donja površina 8 za glisiranje ispred komore 9 za vazdušni jastuk, i zadnje zakrilce 15 u prigušnoj komori kod poprečke 23 ne koriste se samo kao zapremina za vazdušni jastuk.
Dinamički uzgon na tim površinama se može upravljati do izvesne mere, sa ciljem promene položaja korita na vodi, što ima dva cilja :
- da se spreči neželjeno curenje vazduha, i napred i nazad,
- u kombinaciji sa aktivnim regulisanjem pritiska u vazdušnom jastuku, dobije podešavanje veličine zbirnog uzgona (i do izvesne mere njegovog položaja)
- ili da se dobije kombinacija gornja dva.
Kada se napadni ugao prednjeg zakrilca 15 u odnosu na površinu vode pove-ćava, uzgon na tom zakrilcu se takodje povećava, što daje moment trimovanja na pramcu, koji sa svoje strane povećava prednju površinu za glisiranje 8 i smanjuje napadni ugao, koji povećava ili smanjuje njegov uzgon ? Medjudejstvo ove dve sile utiče ne samo na trimovanje plovila, već i na njegovo vertikalno kretanje i, kada se talasni sistem približuje ukoso, i na njegovo valjanje. Ravnoteža ovih dejstava dobija se pravilnim kombinovanjem
- oblika preseka, površine i napadnog ugla svakog od krmenih zakrilaca 15
- početnog ugla trimovanja i isplivavanja prednje površine za glisiranje 8 na svakom od pojedinačnih korita 200.
Na otvorenom moru, hidrodinamički stvoreni uzgon na krmenom zakrilcu 15, prednjoj površini 8 za glisiranje i donjoj površini pogonoskog dela 13 korita, i na njihovim prednjim i zadnjim delovima, doprinose prigušivanju, pre svega kretanja korita u smislu propinjanja i vertikalnog kretanja, ali takodje, do izvesne mere, njegovog valjanja i kombinovanog kretanja. Ova preraspodela sila ispravljanja i prigušivanja na odredjenom broju upravljačkih površina daje doprinos pronalasku u smislu njegove fleksibilnosti da se dobiju željene dinamičke karakteristike plovila.
U poredjenju sa ovim pronalaskom, uobičajena lebdeća plovila i SES - ovi poseduju vrlo malo prigušenje u pogledu propinjanja. SES poseduje odredjeni stepen prigušivanja valjanja, usled oblika bočnih korita. U opštem slučaju, plovila na vazdušnom jastuku poseduju slabo prigušenja kretanja i sile ispravljanja (moment trimovanja), što daje slabo, ali i snažno kretanje, koje može biti porazno na uzburkanom moru.
Suštinska i osobina koja se razlikuje kod ovog pronalaska je da se, pre svega na unutarnjoj strani pojedinačnog korita 200, koje je okrenuto ka liniji simetrije plovila, razvija postepeno, od pramca ka krmi, u jedno trodimenzionalno telo, čija je zapremina veća od odgovarajuće spoljne površine na spoljnoj strani korita. Ovaj deo korita, koji je integrisan u plovilo, nazvan pogonsko korito 3, namenjen je za smeštanje pogonske jedinice, preporučljivo sa vodenim mlazom, sa svojim usisnikom vode 16, kućištem pumpe i izlazom 18, vidi sl.l i 3. Pogonsko korito obrazovano je površinom za glisiranje 13, koja se sastoji od jedne ili više krivih površina, i od jedne uglavnom vertikalne ili blago nagnute površine 70 koja je, duž svoje donje strane, spojena sa površinom za glisiranje 13 i sa poprečnom površinom 33, tj., u odnosu na pravac plovila od pramca ka krmi, uglavnom poprečna ravan.
Pogonsko korito je obično kraće od pojedinačnog kotira 200, ali, alternativno može da ima svoj pramčani deo na istom mestu gde je i pramčani deo 22 pojedi-načnog korita, ili, kod nekih primena, čak i ispred tog mesta i/ili može da ima svoj najzadnjiji na istom mestu ispred ili iza najzadnjijeg dela 23 pojedinačnog korita, a kod nekih primena čak i iza tog pložaja.
Dimenzije prednjeg i zadnjeg položaja pogonskog korita 23 u odnosu na bočna korita 2 podesiće se tako da ;
- kada se koristi pogon vodenim mlazom, daje usisnik vode 16 u jedinice sa vodenim mlazom što je moguće bliže položaju najmanjeg vertikalnog kretanja plovila na otvorenom moru (da bi se sprečio ulazak vazduha u jedinicu sa vodenim mlazom), gdegod da je taj položaj, ali je obično na 10 - 40% ukupne dužine plovila u vodi, polazeći od njegovog najzadnjijeg položaja u vodi - i/ili da se uticaj bočnih korita 2 na medjudejstvo sa talasnim sistemom od bliskog jednodelnog korita ili pogonske jedinice 3 svede na najmanju moguću meru - i/ili da se dejstvo na kretanje i ubrzanje plovila na otvorenom moru svede na najmanju noguću meru
- i/ili da se ukupan otpor plovila svede na najmanju moguću meru
- i/ili daje mogućnost manevrisanja plovilom zadovoljavajuća.
Preporučljivo je da se usisinik 16 jedinice sa vodenim mlazom zaštiti od ulaska vazduha pomoću vertikalnih traka 17, koje se postavljaju sa spoljne strane i duž svakog usisinika 16. Trake 17 treba da su iste dužine, ili duže, od usisinika 16. Visina traka 17 od površine korita podešavaće se pojedinačno potrebama zaštite od ulaska vazduha.
SI.3 i 4 pikazuju primer preporučenog rešenja komore 9 za vazdušni jastuk i njene odredjujuće površine, za katamaran sa nesimetričnim koritima sa vazdušnim jastukom 2 u kombinaciji sa unutra postavljenim pogonskim koritima 3, smeštenim na unutarnjim stranama korita sa vazdušnim jastukom 2, pri čemu je zadnji deo 703 pogonskog korita 3 smešten nešto ispred poprečke 23. S1.4a prikazuje izgled poprečnog preseka uredjaja 35 za smanjenje preseka, tavanicu tunela ili mokrog poda izmedju dva ili više bočnih korita 5 i nivo vode unutar tunela 28.
Ravanski oblik komore 9 za vazdušni jastuk odabran je tako, da se planirani odnos težine plovila nosi vazdušnim jastukom, a centar pritiska (CP), kombinovan sa uzgonom površina 8 za glisiranje uravnotežava uzdužni položaj centra težišta (CT) sa ciljem postizanja stalno istog položaja na vodi. S razloga uredjenja plovila, CT kod brzih plovila je obično u krmenoj polovini korita, i iza uzdužnog položaja centra uzgona/plovnosti (CU/CP). Ideja pronalaska je da se stvori bolja ravnoteža izmedju CT i CU/CP. To se postiže projektovanjem ravanskog oblika komore 9 za vazdušni jastuk 9 tako, da je prvo šira na krmenom delu od širine na pramčanom delu. Ovim postupkom, centar pritiska se pomera unazad, smanjuje se statički moment trimovanja i željeni položaj na vodi se lakše održava. Pored toga, deo 9 sa vazdušnim jastukom pojedinačnog korita prilagodjava se na prirodan način prednje delu za glisiranje pojedinačnog korita, čija širina poželjno treba da se ograniči, sa ciljem uravnotežavanja hidrostatičkih i hidrodinamičkih sila.
Bočne granične linije 111 i 112 ravanskog oblika komore za vazdušni jastuk na donjoj ivici donjih kobilica 20, pre svega su ispupčene prema spolja od središne linije pojedinačnog korita, ali se mogu sastojati od pravih linija, koje kod simteričnog pojedinačnog korita, kod dva, i kod nesimetričnog pojedinačnog korita, jednog ili dva obrazuje(u) ugao sa središnom linijom 300, tako daje rastojanje medju njima veće na zadnjem kraju komore 9 za vazdušni jastuk, nego na prednjem. Ovakvo, trapezoidalno rešenje ravanskog oblika komore 9 za vazdušni jastuk čini razliku predloženog rešenja od rešenja vazdušnog jastuka, izloženih ranije, koja poseduju paralelne bočne granične površine.
Kod jednog alternativnog rešenja, ili kada se vrši optimizacija za posebne radne uslove, kod kojih veliki protok vazduha smanjuje na minimum ukupnu pogonsku snagu, preporučuju se promene poprečnog preseka komore za vazdušni jastuk u smeru plovidbe menjanjem visine tavanice komore 9, tj. vertikalnog rastojanja (izmedju 150 i) do 151, si. 10. Ovim se može menjati brzina protoka i statički pritisak vazduha, tako da se prednji i zadnji položaj centra pritiska podešava na željenu vrednost. Namera je da se curenje vazduha kontroliše tako da se dešava preko poprečke 23, tako da se deo inače izgubljene kinetičke energije može koristiti kao dodatak pogonu plovila unapred.
Na spoljnoj strani svake od stranica pojedinačnog korita 200, koja nije spojena sa pogonskim koritom 3, pričvršćene su trake 140 (sl.l) sa ciljem odbijanja vode, koja struji duž bokova korita. Donja strana traka 140 će biti manje ili više paralelna vodenoj površini i obrazuje ugao sa površinom korita blizak 90°, pruža se duž plovila ob skoro samog stepenika na spoljašnosti 127, sve do poprečke 23 i ima vertikalan položaj, koji odgovara, ili je niži od visine pritiska, koji odgovara pritisku u vazdušnom jastuku, iznad položaja dinamičke vodene površine u komori 9 za
konfuguraciju prema ovom pronalasku.
Pojedinačna korita 200 i pogonska korita 3 spojena su medjusobno jednom strukturom palube, čija se donja površina naziva mokra paluba 5. Na donjoj strani mokre palube, na njenom prednjem delu izmedju pojedinačnih korita, može se pričvrstiti jedno zapreminsko telo 6, namenjeno da se smanje udarci kod čeonih udara talasa i, što je najvažnije, da se obezbedi plovnost u slučaju zaranja u uzburkanom moru.
SI.5 prikazuje preporučeno rešenje korita sa stepenikom kod jednog katamarana sa nesimetričnim koritima sa vazdužnim jastucima. Slično oblikovano telo, kod jedne alternativne primene, takodje će se koristiti na unutarnjim stranama svakog dela korita sa vazdušnim jastukom, i kod rešenja sa dva i više korita, i sa simetričnim i nesimetričnim koritima. Bočne površine prednjeg dela jednostrukog korita 200, izmedju hrbata 39 prema prednjoj donjoj površini 8, 108 za glisiranje i ni-voa mokre palube 5, opremljene su jednim zapreminskim telom sa stepenikom, slično velikoj šini za prskanje, ugradjenoj u stranicu korita.
Namena ovog tela je ;
- da daje dodatnu rezervnu plovnost ako prednje deo zaroni u more
- da odbija vodu sa bočnih površina prednjeg dela
- da smanji udare na horizontalne površine mokre palube.
U smeru unapred i unazad, ovo stepenasto telo će se pružati od krmenog položaja najzadnjije tačke 160 gornjeg središno postavljenog zapreminskog tela 6, do čeone tačke pramca 22 pojedinačnog korita, i sužavaće se i na čeonom i na zadnjem delu. Uglavnom horizontalna donja strana 161 stepenastog tela nalaziće se na nekoj visini iznad dinamičke površine vode, koja se, na čeonom i zadnjem položaju pomenutog središno postavljenog zapreminskog tela 162, nalazi na svom najnižem položaju i treba da bude preporučljivo jednaka polovini rastojanja izmedju dinamičke površine vode i mokre palube. Kod pojedinačnih primena, nivo donje ivice može da nešto odstupa od navedenih smernica.
Kako je prikazano na si.6 svaka komora 9 za vasdušni jastuk snabdeva se vazduhom iz jedne ili više duvaljki 240, koje održavaju pritisak vazduha, čija je visina podešena radnim uslovima, tako da vazdušni jasuci plovila mogu da nose izmedju 4 i 100% ukupne težine plovila, pri različitim uslovima opterećenja. S razloga višestrukosti, preporučljivo je da se duvaljke 240 spoje medjusobno vazdušnim vodovima 40, 41 unutar svakog od korita, tako da ako jedna otkaže, druga će davati vazduh za kompenzaciju nedostatka napajanja, mada u manjoj meri, tako da će rešenje sa vazdušnim jastucima nastaviti da radi pri ustaljenoj vožnji plovila. Normalno, kada sve duvaljke 240 rade, svi spojni vodovi biće obostrano zatvoreni ventilima 43, smeštenim na izlazima svake od duvaljki 240. Ovakvo rešenje zahteva upravljački sistem 44, koji omogućava pojedinačnu regulaciju pritiska i protoka, sa ciljem da se spreči da rad jedne duvaljke bude pod uticajem rada one druge.
Mogućnost da se smeste duvaljke i pogonski motori unutar svakog od korita 2 sa vazdušnim jastukom daje ;
- povoljno rešenje sa čistom glavnom palubom i jednostavnije strukture
- mogužnost da se ostvari veća izolacija šuma duvaljki sa smeštaj na glavnoj palubi 42
SI.6 prikazuje preporučeni postupak za medjusobno spajanje (ako je to potrebno) vodova duvaljki kod jednog katamarana sa koritima sa vazdušnim jastukom.
Zapremina vazdušne komore, pa time i visina korita krova 340 vazdušne komore, prilagodiće se ; - pritisku u vazdušnom jastuku, stvorenim duvaljakama i protokom vazduha, tako da se time reguliše prosečna brzina protoka kroz komore 9 sa vazdušnim jastukom - da zapremina komore 9 sa vazdušnim jastukom bude dovoljno velika, tako da promene dinamičkog pritiska, izazvane sabijanjem vazdušnog jastuka pri vožnji po talasima budu ograničene, radi povećanja komfora ukrcanih na plovilo. Poslednji zahtev daje znatno veću zapreminu komore za vazdušni jastuk od prvobitne.
Da bi se ograničilo naginjanje pri bočnom vetru, moguće je regulisati pritisak u vazdušnim jastucima u svakom od bočnih pojedinačnih korita odvojeno, tako da se dobija momenat ispravljanja, koji kompenzuje naginjanje usled vetra.
Pritisak u vazdušnom jastuku je uravnotežen hidrostatičkim pritiskom na spoljašnosti korita, što daje da je okolna površina vode viša od površine vode unutar vazdušnih jastuka. Ovo stvara otpor, usled trenja vode o spoljašnost korita. Da bi se ovo smanjilo, može se ostvariti podmazivanje vazduhom na spolajšnosti pojedinačnog korita, na strani na kojoj nema pogonskog korita, kako je niže opisano. Ideja ovog pronalaska je da se koristi postojeći vazdušni pritisak u komori 9 za vazdušni jastuk , umesto posebnog izvora vazduha. Deo stranice korita, koji je u dodiru sa vodom pri brzini opremljen kanalima, tako daje spoljašnost korita spojena sa vazdušnim jastukom. Broj i veličina vazdušnih kanala je projektovana tako da se protok vazduha uravnotežava sa sposobnošću da se održi pritisak u vazdušnom jastuku. Položaj otvora i njihova veličina se biraju tako da se dobije najveće moguće smanjenje otpora površine podmazivane vazduhom, u odnosu na hidorstatički uzgon vazduha koji ističe i u odnosu na brzinu plovila, pri plovidbi na otvorenom moru i snage izgubljene pri transportu vazduha.
Kod jedne alternativne primene, deo korita u vodi kada plovilo plovi brzo zamenjuje se materijalom, koji je propuštan za vazduh, tako da vazduh, nastao usled razlike pritisaka može da prodje iz komore za vazdušni jastuk kroz materijal i da se ravnomerno rasporedi po spoljašnosti jednostrukog korita.
Kod jedne druge alternativne primene, biće moguće da se isključi dovod vazduha, potpuno ili delimično, tako da se može upravljati površinom korita, podmazanog vazduhom.
Moguće je, ali nije najhitnije, da se komora 9 za vazdušni jastuk podeli pomo-ću jednog ili više uzdužnih okvira i/ili jednog ili više poprečnih okvira (nisu prikazani), koji se pružaju od tavanice 340 komore za vazdušni jastuk na dole, ali ne toliko da dodju u dodir sa površinom vode, čime se oblikuje donja zapremina vazdušnog jastuka. Takva razdelna ravan može biti puna ili perforirana. Namera je da svaki od delova dobije svoje sopstveno napajanje vazduhom.
Svrha takvog, neprikazanog, rešenja je da ;
- stvori otpor protoku vazduha čime ga sprečava da se preliva medju delovima - odloži izjednačavanje pritiska izmedju delova komore, kada iz jednog od istih curi vazduh napolje - odloži pad pritiska u ostalim delovima dok se pritisak ponovo ne stabilizuje u delu, koji je cureo
- smanji potrebnu snagu duvaljki, jer se manje vazduha prenosi.
SI.7 niže prikazuje vodenu ili vazdušnu prepreku, postavljenu na stepeniku 19 jednog katamarana sa nesimetričnim koritima 2 sa vazdušnim jastukom, u kombinaciji sa pogonskim koritima 3, postavljenim na unutrašnjim stranicama istog.
Sa ciljem da se još više ograniči curenje vazduha na prednjem stepeniku 19, tj. na površini prednje zapremine komore 9 za vazdušni jastuk, postavljena je vodena prepreka 190. Ona se sastoji od izbacivanja vode velikom brzinom (zamahom), vertikalno ili ukoso unazad, u obliku jedne ploče duž granične linije 27 - 127 na stepeniku, a duž donje površine plovila. Vodena zavesa stvorena tako pomaže da se spreči curenje iz vazdušnog jastuka, kada je kretanje plovila po talasima tako velikom brzinom, da stepenik izadje iz vode. U proširenoj primeni, vodene prepreke ovog tipa mogu se staviti i duž drugih delova površine zapremine sa vazdušnim jastukom (na pr. izmedju 27 i 191 i izmedju 127 i 192) na kojima je nepoželjno curenje verovatno.
Mlaz vode može da obrazuje ugao izmedju 0 do 90° sa vertikalnom ravni u pravcu unapred i popreko na jednostruko korito, ali je preporučljivo da bude 60 - 70°.Velika količina zamaha vode koja se izbacuje ima lokalno dejstvo na pravac protoka unutar nosećeg vazdušnog jastuka i sprečava njegovo skretanje unapred, kada stepenik izadje iz vode i postoji rizik curenja vazduha. Na isti način, vodena naprava vode ili vazduha u vidu prepreka duž donjih kobilica 20 sprečava curenje vazduha duž bokova korita. Ovaj pronalzak će se preporučljivo koristiti na otvorenom moru, a u drugim uslovima biće moguće da se ta naprava isključi.
Ovo rešenje se lakše ugradjuje u preporučenu komoru 9 za vazdužni jastuk nego kod uobičajenih lebdećih plovila usled srazmerno manjih dimenzija komore 9 za vazdušni jastuk i čunjenice da je unutrašnjost komore 9 krute strukture, umesto potpuno ili delimično elastičnih „sukanja".
Kod jednog alternativnog izvodjenja, vazduh se koristi umesto vode, što proizvodi kao posledicu vazdušnu prepreku i u drugom pogledu je iste konstrkcije i funkcije, kako je gore opisano.
SI.8 prikazuje preporučeno rešenje jdnog odvojenog simetričnog pogonskog korita 300, postavljenog izmedju pojedinačnih korita i ta korita su nesimetrična.
Pogonsko korito, pre svega namenjeno pogonom vodenim mlazom, postavljeno je izmedju (preporučljivo) nesimetričnih pojedinačnih korita 250 u osi simetrije plovila. Pogonsko korito 300 poseduje dve donje površine za glisiranje 46 i 47, medjusobno spojenih u prednjoj i zadnjoj ravni simetrije 48, dve bočne površine 45, koje su spojene sa površinama dna 46 i 47 i koji grade oštar ugao sa jednom proizvoljnom vertikalnom ravni, i jednu poprečnu površinu 49, koja stoji poprečno u odnosu na prednji i zadnji pravac plovila. Pogonsko korito spojeno je za mokru palubu 5.
Kod jednog alternativnog izvodjenja, kod koga je relativna brzina mala u pogledu stvaranja dinamičkog uzgona i/ili kod koga je dužina pogonskog korita dominantna u poredjenju sa koritima za vazdušni jastuk i/ili kog koga se procenjuje da oblik pogonskog korita može da smanji kretanje i ubrzanje plovila, pogonsko korito može da bude tipa sa okruglim dnom.
Prednji i zadnji položaj pojedinačnih pogonskih korita u odnosu na bočne stranice korita pratiće smernice spomenute gore za bočno postavljena pogonska korita.
Kod jedne druge alternativne primene središno postavljeno pogonsko korito poseduju širinu jednaku rastojanju izmedju unutarnjih stranica pojedinačnih korita sa vazdušnim jastukom i biće duže od pojedinačnih korita sa vazdušnim jastukom i pružaće se iza jednog ili oba kraja pojedinačnog korita. Time će stranice središnog pogonskog korita u praksi biti jednake unutarnjim stranicama pojedinačnih korita sa vazdušnim jastukom ; i donje površine pramčanog dela središnog pogonskog korita će biti spojene sa prednjim donjim površinama svakog pojedinačnog korita sa vazdušnim jastukom.
Trake 140 koje odbijaju vodu koja teče duž bokova korita mogu se pričvrstiti i za unutarnje i spoljne stranice delova korita sa vazdušnim jastukom. One će se pružati duž plovila u okolini stepenika na spoljnoj i/ili unutarnjoj strani dela pojedinačnog korita sve do poprečke.
SI.9 prikazuje rešenje pogonskih korita 200 unutar komore 9 sa vazdušnim jastukom, za slučaj katamarana sa simetričnim koritima 280 sa vazdušnim jastukom. Pogonsko korito 260, projektovano za pogon vodenim mlazom, postavljeno je unutar komore 9 sa vazdušnim jastukom jednog, preporučljivo, simetričnog pojedinačnog korita 280 i preporučljivo u ili blizu ose simterije pojedinačnog korita. Ovo pogonsko korito 260 sastoji se od dve donje površine 46 i 47 za glisiranje, medjusobno spojene u prednjoj i zadnjoj ravni simetrije 48, dve bočne površine 45, koje su spojene sa donjim površinama 46 i 47, i koje obrazuju oštar ugao sa proizvoljnom vertikalnom ravni, i sa jednom poprečnom površinom 49, koja je jedna poprečna ravan u odnosu na prednji i zadnji pravac plovila.
Pogonsko korito spojeno je za tavanicu komore 9 sa vazdušnim jastukom. Prednje i zadnje postavljanje pogonskog korita u odnosu na bočno korito vršiće se u skladu sa gornjim smernicama za pogonska korita izmedju pojedinačnih korita, ili će biti spojena za unutarnje stranice pojedinačnih korita, sa izuzetkom u tome, da poprečke treba da budu u prednjem i zadnjem položaju, koji je na samoj ili blizu poprečke 23 pojedinačnog korita.
Kada je prednja i zadnja dužina pogonskog korita takva, da deli komoru za vazdužni jastuk oko sebe u dve bočne komore, bez spoja izmedju njih, svaka od komora sa vazdušnim jastukom može da se napaja jednom ili više odvojene(ih) duvaljke(i) sa upravljačkim sistemom koji omogućava pojedinačno upravljanje pritiska i zapreminskog protoka, sa ciljem da se spreči da rad jedne duvaljke utiče na rad one druge.
U gornjem slučaju, ako postoji curenje vazduha sa jedne strane, vazdušni prtisak sa druge strane se održava. Ova situacija je posebno primenljiva kada je ugao valjanja plovila veliki, što može biti slučaj jednostrukog korita pri bočnim talasima.
SLIO prikazuje preporučljivo rešenje za sakupljanje vazduha, koji curi iz komore 9 sa vazdušnim jastukom, sa ciljem sprečavanja da vazduh udje u pogonsku jedinicu. Rešenje je dato za jedan katamaran sa nesimetričnim koritima sa vazdušnim jastukom u kombinaciji sa unutarnjim pogonskim koritima 3.
Izmedju svakog pogonskog korita 3 i stranice 701 odgovarajućeg pojedi-načnog korita, okrenute prema pogonskom koritu, obrazuje se jedan žljeb 62, koji se pruža od blizu prednje ivice 702 pogonskog korita do iza cele dužine. Namena ovog žljeba je da hvata vazduh koji curi iz komore 9 za vazdušni jastuk po donjoj strani ili blizu bočne kobilice na pojedinanom koritu 20 i, ako je pogonska jedinica u vidu vodenog mlaza, sprovede vazduh pored usisnika vode 16, sa ciljem da se vazduh spreči da udje u pogonsku jedinicu. Površina poprečnog preseka žljeba može biti trougaonog, pravougaonog ili lučnog oblika. Donji delovi stranica 61 i 63 žljeba biće uglavnom vertikalni. Vertikalni deo žljeba 63 koji je okrenut prema pojedinačnom koritu, oblikovan u principu spoljnom stranom pojedinačnog korita i to na gore od donje ivice bočnih kobilica. Vertikalni deo žljeba prema pogonskom koritu 61 obrazuje jedan ugao koji iznosi 90° u poprečnom pravcu i u odnosu na dno pogonskog korita. Donja ivica vertikalnog dela žljeba ka pogonskom koritu 620 može biti niža od, ili iste visine , kao donja kobilica 20 pojedinačnog korita. Visina žljeba prema gore od donje strane bočne kobilice pojedinačnog korita (vertikalno rastojanje 620 do 621), na prednjem i zadnjem položaju i na vodenom usisiniku pogonaske jedinice 16 sa vodenim mlazom, biće od ove tačke prema krmi približno iste veličine kao rastojanje od donje strane bočne kobilice 20 do površine vode pri brzoj vožnji, kada je plovilo na vazdušnom jastuku i od te tačke prema pramcu ta dubina će se postepeno smanjivati.
Promene gaza plovila na vazdušnom jastuku menjaju se manje u poredjenu sa istim kod korita sa istiskivanjem vode, jer se pritisak u vazdušnom jastuku može menjati do izvesne mere, sa ciljem da se uravnoteži težina plovila. Kombinacija pogona sa vodenim mlazom i lebdećeg vozila je prirodna, utoliko što je otpor pogonskog korita na minimum samo u nekom ograničenom opsegu veličine gaza.
SI. 11 prikazuje osnovne kombinacije simetričnih i nesimetričnih korita sa vazdušnim jastukom sa pogonskim koritima, kod plovila sa jednim koritom i kod katamarana.
Položaj usisnika vode jedinice sa vodenim mlazom, i zato i pogonskog(ih) korita, biže preporučljivo takodje što je moguće bliže središnoj osi plovila, pošto je komponenta valjanja pri vertikalnom kretanju tada minimalna. To dovodi do raznih varijanata polaznog koncepta opisanog ranije, koja se sastoje u obliku jednog katamarana sa nesimetričnim delovima sa vazdušnim jastukom, sa pogonskim koritima smeštenim na njihovim unutarnjim stranama.
Sledeće varijante su moguće, što ne isključuje neke druge varijante, kod kojih se primenjuje ideja ovog pronalaska: - Katamaran sa simetričnim pojedinačnim koritom i sa pogonskim koritima, postavljenim na njegovim unutarnjim stranama i/ili sa pogonskim koritima unutar svake od komora sa vazdušnim jastukom - Plovilo sa pogonskim koritima ugradjenim sa obe strane jednostrukog korita i/ili sa pogonskim koritima smeštenim unutar komore sa vazdušnim jastukom -Trimaran, sa nesimetričnim ili simetričnim ili sa kombinacijom nesi-metričnih i simetričnim jednostrukih korita, pri čemu su ista različite dužine i sa pogonskim koritima koja su iste ili različite dužine u medjusobnom odnosu i/ili sa jednostrukim koritima, spojenim obostrano za jednostruko središno korito (dva pogonska korita) i/ili sa pogonskim koritima smeštenim unutar komore sa vazdušnim jastukom - Korito trimarana kao u prethodnom primeru, sa pogonskim koritima spojenim sa svake strane središnog jednostrukog korita, i za unutarnje strane svakog od spoljnih jednostrukih korita (četiri pogonska korita) i/ili sa pogonskim koritima smeštenim u svakoj od komora sa vazdušnim jastukom - Korito trimarana kao u prethodnom primeru, sa pogonskim koritima spojenim sa svake strane središnog jednostrukog korita i sa obe strane spoljnih jednostrukih korita (šest pogonskih korita) i/ili sa pogonskim koritima smeštenim unutar svake od komora sa vazdušnim jastukom (0-3 pogonska korita) - Korito trimarana kao u prethodnom primeru, sa pogonskim koritima spojenim sa obe strane svakog od spoljnih jednostrukih korita (četiri pogonska korita) i/ili sa pogonskim koritima smeštenim unutar svake od komora sa vazdušnim
jastukom (0 - 3 pogosnka korita)
- Korito trimarana kao u prethodnom primeru, sa pogonskim koritima spojenim sa unutarnje strane spoljnih jednostrukih korta (dva pogonska korita) i sa pogonskim koritima unutar svake komore sa vazdušnim jastukom (0-3 pogonska korita) - Korito trimarana kao u prethodnom primeru, sa pogonskim koritima spojenim sa spoljne strane svakog od spoljnih jednostrukih korita (dva pogonska korita) i/ili sa pogonskim koritima untar svake komore sa vazdušnim jastukom (0-3 pogonska korita)
Preporučljivo je da su pogonska korita postavljena izmedju pojedinačnih korita, sa ciljem korišćenja višeg statičkog pritiska i resultujućeg većeg izdizanje iz vode pri talasima, koje se obično postiže medjudejstvom korita. Veće podizanje pri talasima stvara veću rezervu od prodiranja vazduha u vodeni usisnik jedinice sa vodenim mlazom.
Postavljanje pogonskih korita sa spoljne strane spoljnih pojedinačnih korita može se posmatrati kao dodatak drugim pogonskim jedinicama, preporučljivo za plovidbu po umereno zatalasanom moru.
Jedna druga varijanta trimarana sastoji se od dva spoljna jednostruka korita, simtreična ili nesimetrična, sa jednim jednostrukim koritom postavljenim u sredinu plovila, dužine iste, ili različite od, spoljnih jednostrukjih korita i sa samo jednim pogonskim koritom. Ovo se dobija kombinacijom dva pogonska korita prema ranije opisanom rešenju, za spajanje za jednu stranu jednostrukog korita, pri čemu je površina za glisiranje postavljena u središnu osu plovila i sastoji se od jednog ili više jedinica sa vodenim mlazom za pogon trimarana. Rešenje je u osnovi isto kao ona opisana ranije, na pr. kod katamarana sa odvojenim pogonskim koritima postavljenim izmedju pojedinačnih korita.
Gornji osnovni opis kombinacija jednog, dva ili tri jednostruka korita, sa alternativnim položajima i rešenjima pogonskih korita, i zapreminskih tela ispod mokre palube izmedju pojedinačnih korita, proširuje se tako da sadrži četiri ili više si-metričnih ili nesimetričnih, ili kombinaciju simetričnih ili nesimetričnih pojedinačnih korita, pri čemu su pojedinačna korita iste ili različite dužine, u kombinaciji sa pogonskim koritima, iste ili različite dužine od jednostrukih korita, rešenih tako da se spajaju za jednu ili obe strane svakog pojedinačnog korita, ili rešeno kao odredjeni broj odvojenih pojedinačnih korita, postavljenih izmedju ili spojenih sa svim ili odredjenim brojem pojedinačnih korita, i/ili pogonskih korita postavljenim unutar komore za vazdušni jastuk svih ili odredjenog broja pojedinačnih korita, u svim mogućim permutacijama, kako je opisano gore u slučaju jednostrukom korita na vazdušnom jastuku (monomarana), dva korita na vazdušnom jastuku (katamarana) ili tri korita na vazdušnom jastuku (trimarana).
Radi zaključka, ovaj pronalazak se odnosi na jedno plovilo sa jednim ili više pojedinačnih delova u vidu korita, kao u primeru jednog katamarana, koji se sastoji od dva jednostruka korita, koja su nesimetrična u odnosu na svoju uzdužnu osu, spojenih ujedno sa jednom strukturom palube ; čija se težina nosi uglavnom pomoću vazdušnog jastuka ispod svakog pojedinačnog korita, i koji se nalazi unutar jedne komore za vazdušni jastuk i kod poprečke se upravlja jednim ili sa više poprečnih zakrilaca ; i kod koga se pritisak i snabdevanje vazduhom vazdušnih jastuka stvara pomoću jedne ili više duvaljki, u kombinaciji sa dinamičkim uzgonom pri brzoj plovidbi i pri glisiranju po jednoj površini za glisiranje, postavljenoj ispred i iza komore za vazdušni jastuk i na zadnjem zakrilcu ; i opremljn je sa dva pogosnka dela korita, od kojih svaki sadrži jedinice sa vodenim mlazom ili neki drugi pogodan sistem za pogon i manevrisanje plovila, i kod koga su pomenuti pogonski delovi korita spojeni za unutarnje strane odgovarajućih delova pojedinčanih korita.
Deo korita sa vazdušnim jastukom jednog preporučljivog izvodjenja pronalaska karakterisano je i sa : U bočnom pogledu, profil donje ivice (kontura kobilice) prednje površine za glisiranje stvaraće ugao sa profilom granične linije stepenika, i sa vodenom površinom pri brzoj plovidbi. Ovaj ugao će normalno biti veći od 3° i manji od 12°, preporučljivo 8 - 10°.
Proizvoljan poprečni deo na najnižem mestu prednjeg dela površina korita, imaće ugao od najmanje 25° sa horizontalnom ravni. Ovaj ugao će verovatno biti jednak sa obe strane i simetričnih i nesimetričnih pojedinačnih korita, ali može biti i van gornjih granica, ali i različit na obe strane pojedinačnog korita.
Komora za vazdušni jastuk biće ograničena donjom sstranom prednje površine za glisiranje najednom stepeniku, koji može biti strelast ili u obliku luka u ravanskom izgledu. U bočnom izgledu će sve tačke na graničnoj liniji stepenika, kakvogod da je oblika, biti u istoj ravni, koji će pri brzini biti paralelne ili će obrazovati mali ugao sa okolnom neporemećenom površinom vode.
Oko komore za vazdušni jastuk, isti će biti odredjen čvrstim bočnim stranicama, kada se plovilo kreće pod ustaljenim uslovima i prodiraće u površinu vode radi sprečavanja ili ograničavanja curenja vazduha iz vazdušnog jastuka.
Kod jednog preporučljivog izvodjenja, dužina komore za vazdušni jastuk biće od poprečke do stepenika do 70% (65 - 75%) ukupne dužine korita izmedju poprečke i pramca, ali može da bude, uz održavanje svoje funkcije, i izmedju 45 i 85% dužine korita.
Ravanski oblik komore sa vazdušnim jastukom birače se tako da uz željene proporcije ista nosi težinu plovila, a njen centar pritiska, zajedno sa uzgonom od površine za glisiranje, uravnotežava prednji i zadnji položaj centra težišta, sa ciljem da se postigne stalan položaj pri brzoj plovidbi po vodi.
Ravanski oblik komore sa vazdušnim jastukom biće preporučljivo projektovan tako da je šira na poprečci nego na stepeniku, sa ciljem da se pomeri centar rezultujeg kretanja na gore unazad, i da se usaglasi sa prednjom površinom za glisiranje pojedinačnog korita, čija širina treba da bude ograničena, sa ciljem smanjenja hidrostatičkih i hidrodinamičkih sila na talasima.
U svom zadnjem delu, komora za vazdušni jastuk biće ograničena površinom za glisiranje, oblikovane pomoću jedne ili više zakrivljenih udubljenih ili ispupčenih površina, čiji je(su) zadnji kraj(evi) na, ili blizu, poprečke plovila. Poslednje spomenuta površina za glisiranje je preporučljivo da bude sa podesivim uglom oko jedne horizontalne poprečne ose, na prednjem delu te površine, koja je spojena sa najzadnjijim delom komore sa vazdušnim jastukom. Srednja tetiva vertikalnog preseka prednjeg i zadnjeg dela, izmedju pomenute osovine i najzadnjije ivice, obrazuje ugao sa horizontalnom ravni, čija se vrednost može birati i menjati u opsegu 0 do 25°. Položaj te površine može biti nepromenljiv, podesiv u zadate položajeve ili da bude deo upravljačkog sistema kretanja, pomoću koga se njen ugao i ugaona brzina podešavaju u zavisnosti od dinamičkog ponašanja plovila. Prednja površina za glisiranje, vazdušni jastuk i zadnje zakrilce obrazuju jedan sistem za uravnotežavanje položaja sile na gore (uzgona) i za pasivno ili aktivno hidrodinamičko prigušenje kretanja plovila po talasima.
Bočne granične linije ravanskog oblika vazdušnog jastuka (bočne kobilice) treba da su preporučljivo ispupčene prema spolja od središne ose korita, ali mogu biti 1 pravolinijske koje, za jedinstveno jednostruko korito obe, a za nesimetrično takvo korito, jedna ili obe,obrazuju ugao sa središnom osom takav, daje rastojanje ismedju istih veće na zadnjoj ivici komore za vazdušni jastuk, od one na prednjoj ivici.
Širina komore za vazdušni jastuk kod jednostrukog korita, izmerena izmedju unutarnjih strana donje ivice kod donjih kobilica, u odnosu na najveću širinu jednostrukog korita na istom poprečnom preseku, menjać\e se od 0% na prednjem kraju komore za vazdušni jastuk, pri čemu je njen oblik u ravanskom pogledu strelast ili oblika pramca, sve do skoro 100% preseka na poprečci.
Oblik donje strane prednjih i zadnjih površina koje odredjuju komoru za vazdušni jastuk, bočne kobilice, posmatrano sa strane, prilagodiće se obliku površina koje odredjuju komoru za vazdušni jastuk i to u stanju kada se plovilo kreće u projektovanoj konfiguraciji.
Zapremina i dimenzije komore za vazdušni jastuk će se prilagoditi sposobnosti (kapacitetu) duvaljki, tako da je curenje vazduha iz komore za vazdušni jastuk kontrolisano i dešava se uglavnom na poprečci.
Deo korita sa pogonom plovila odredjen je pogonskim koritom i biće dužine izmedju 10 i 100% dužine komore za vazdušni jastuk.
Svaka od spoljnih stranica svakog pojedinačnog korita, koje nije spojeno sa susednim pogonskim koritom, može se snabdeti vazdušnim podmazivanjem, koristeći vazduh sakupljen iz komore za vazdušni jastuk i kada se pritisak u toj komori koristi za izbacivanje vazduha.
Struktura palube pomenutog plovila naznačena je donjom stranom te strukture - mokrom palubom - i normalno će biti opremljena jednim zapreminskim telom, postavljenim simetrično u odnosu na prednju i sadnju ravan simetrije, sa ciljem da smanji udar vode na mokru palubu i da obezbedi plovnost u slučaju uranjanja.
Još jedno preporučljivo rešenje korita plovila prema ovom pronalasku je korito plovila kao ono, opisano gore, ali kod koga je pogonsko korito odvojeno, simetrično korito, postavljeno izmedju pojedinačnih korita, i kod koga pojedinačna korita mogu biti simetrična ili nesimetrična.
Još jedno preporučljivo izvodjenje je plovilo kod koga je pogonsko korito odvojeno simetrično korito, postavljeno izmedju dva pojedinačna korita, pri čemu su ova pojedinačna korita nesimetrična i gde je širina pogonkog korita jednaka rastojanju izmedju unutarnjih stranica pojedinačnih korita. Dno prednjeg dela pogonskog korita spojeno je sa prednjom površinom za glisiranje osgovarajućih pojedinačnih korita. Pogonsko korito je dužine jednake, ili veće, od dužine pojedinačnih korita i pruža se ispred čeonog dela pojedinačnih korita.
Još jedno preporučljivo izvodjenje je katamaran kod koga su pogonska korita smeštena unutar komore za vazdušni jastuk svakog pojedinačnog korita i kod koga su pojedinačna korita simetrična. Ova pogonska korita sastoje se od dve donje površine za glisiranje, spojene medjusobno u prednjoj i zadnjoj ravni simetrije i grade oštar ugao sa proizvoljnom vertikalnom ravni, i jednu poprečnu površinu, koja je poprečna ravan u odnosu na prednji i zadnji pravac plovila. Poprečka će biti u prednjem i zadnjem položaju plovila.ili u blizini poprečke korita sa vazdušnim jastukom. Pogonsko korito je spojeno sa tavanicom komore sa vazdušnim jastukom.
Još jedno preporučljivo rešenje je jedan katamaran, kod koga su pogonska korita smeštena unutar komore sa vazdušnim jastukom unutar svakog od pojedinačnih korita, i kod koga su pojedinačna korita nesimetrična.
Pronalazak dalje obuhvata vodenu prepreku ugradjenu na stepeniku na prednjoj površini komore sa vazdušnim jastukom za istiskivanje vode, sa ciljem da se ograniči curenje iz vazdušnoh jastuka. Ona se sastoji od mlaza vode koji se izbacuje velikom brzinom (impulsom), vertikalno ili ukoso unazad u obliku jednog sloja, duž granične linije stepenika duž donje površine plovila.
Mlaz vode čini ugao izmedju 0 i 90° sa vertikalnom ravni, duž prednjeg i zadnjeg pravca jednostrukog korita, ali preporučljivo 60 - 70°. Ovo će se prepo-ručljivo koristiti pri plovidbi po otvorenom moru i biće moguće da se isključuje.
Jedno drugo izvodjenje pronalaska sastoji se u prepreci istog rešenja i funkcije kao onog opisanog gore, ali se ovde voda zamenjuje vazduhom.
Još jedno preporučljivo izvodjenje je jedan katamaran sa žljebom izmedju unutarnje strane svakog od jednostrukih korita i vertikalne stranice odgovarajućeg pogonskog korita, i kod koga je ovaj žljeb namenjen sakupljanju vazduha koji curi preko donje površine donjih kobilica svakog od pojedinačnih korita.
Jedna druga osobina ovog pronalaska je plovilo opremljeno sa zapreminskim stepenastim telima u prednjem delu, postavljenim sa jedne ili obe strane jednostrukog korita iznad donje površine za glisiranje, radi obezbedjenja dodatne plovnosti i radi odbijanja vode sa stranica korita, i u rezultatu smanjivanja pritiska vode na mokru palubu.
Jedno drugo preporučljivo izvodjenje ovog pronalaska je plovilo, kod koga je komora sa vazdušnim jastukom u svakom pojedinačnom koritu podeljena pomoću, uglavnom vertikalnih, čvrstih ili perforiranih okvira, koji se pružaju unapred i unazad i poprečno na plovilo, od tavanice komore za vazdušni jastuk do iznad površine vode i koja obrazuje donju zaprmeinsku površinu vazdušnog jastuka, sa ciljem da se ograniči brzina izjednačavanja pritiska , koje se dešava kada vazduh curi iz vazdušnog jastuka ili iz jednog ili više delova sa okvirima. Svaki deo može imati svoje sopstveno napajanje vazduhom.
Druga preporučljiva iuzvodjenja su plovila sa više korita, kog kojih postoji više od dva pojedinačna korita, tj. tri, četiri, pet ili više, i kod koji su pogonska korita postavljena na stranici ili stranicama svakog pojedinačnog korita, ili kao odvojena pogonska korita izmedju pojedinačnih korita, i/ili sa pogonskim koritima postavljenim unutar svake komore sa vazdušnim jastukom, ili sa kombinacijom bočno na strani ili stranicama svakog pojedinačnog korita, ili kao posebna pogonska korita izmedju pojedinačnih korita, i/ili sa pogonskim koritima smeštenim unutar svake od komora sa vazdušnim jastukom, ili u kombinaciji bočno spojenih ili odvojenih pogonskih korita izmedju pojedinačnih korita ili unutar komora sa vazdušnim jastukom, po istom gore opisanom principu.
Jedno drugo preporučljivo izvodjenje je plovilo sa više korita, kao što je opisano gore, kod koga se pritisak u simetričnim parovima vazdušnih jastuka može odvojeno regulisati, sa ciljem suprotstavljanja spoljnom momentu naginjanja plovila.
Još jedan vid ovog pronalaska odnosi se na jedno plovilo na dva ili više korita sa vazdušnom jastukom, kod kojih su duvaljke spojene ujedno vazdušnim vodovima unutar svakog od korita i/ili izmedju korita, tako da ako se jedna duvaljka pokvari, druge će kompenzovati dovod vazduha, tako da koncept vazdušnog jastuka nastavlja da radi, mada nešto slabije. Normalno, kada sve duvaljke rade, svi spojni vazdušni vodovi biće zatvoreni obostrano ventilima na izlazu svake duvaljke.
Jedno drugo preporučljivo izvodjenje sastoji se od jednog plovila koje je u vidu samo jednog jednostrukog korita (monoran), kod koja je pogonsko korito smešteno unutar komore za vazdušni jastuk tog jednog korita, i kod koga su to jedno korito kao i pogonsko korito simetrični.
Još jedno preporučljivo izvodjenje sastoji se od jednog plovila sa samo jednim jednostrukim koritom (monoran) sa dva pogonska korita spojena obostrano za to jedno korito i opremljeno žljebovima, kako je opisano gore. Jedno drugo izvodjenje pored toga sadrži i simetrično postavljeno pogonsko korito unutar komore za vazdušni jastuk u jednostrukom koritu.
Druga preporučljiva izvodjenja sastoje se od plovila kod koga je dužina komore za vazušni jastuk, od poprečke do stepenika izmedju 45 i 85% dužine glavnog korita.
Još jedan vid ovog pronalaska je plovilo sa više korita sa velikim odnosom pogona prema težini, kod koga se koristi aerostatički uzgon na mokroj palubi (efekat sabijanja vazduha) ; i koje poseduje rešenje koje se sastoji od bar jedne naprave za sužavanje u vidu elastične(ih) kese(a) za naduvavanje koja je(su) spojena(e) sa obe strane bilo za bočna korita i bilo za mokru palubu, sa ciljem regulisanja protoka i pritiska vazduha koji se stvaraju, radi postizanja ravnoteže izmedju uzgona i otpora tako da se smanji ukupan otpor plovila. Ovakva bar jedna naprava za suženje može, na pr., da se sastoji od kese(a) za naduvavanje. Kesa(e) za naduvavanje mogu biti izradjene od, na pr., gume i/ili plastike.
Još jedno preporučljivo izvodjenje plovila sa više korita, kako je gore opisano, projektovanog za veliku nosivost u odnosu na veličinu i/ili za plovidbu sa malim gazom, kod koga je zapremina izmedju bočnih korita smeštena unutar jednog zatvorenog prostora, iza zadnjeg kraja tunela, kako je spomenuto gore, i jedne slične polu-elastične naprave na pramcu pramcu plovila. Dobijena zapremina se stavlja pod pritisak posebnim sistemom duvaljki, sličnog tipa kao gore, radi stvaranja uzgona vazdušnim jastukom od strane vazdušnih jastuka smeštenih izmedju polu-korita. Pritisak u srednjem jastuku biće oko 50% pritiska u jastucima unutar polu-korita. Ova naprava se može isključiti po potrebi.
Dok je ovaj pronalazak sada detaljno prikazan i opisan uz poziv na preporučljiva izvodjenja istog, biće razumljivo veštima u struci da su različite izmene oblika i detalja moguće, a da se pritom ne izadje iz obima ovog pronalaska, opisanog priloženim Zahtevima.

Claims (12)

1. Plovilo velike brzine u vidu bar jednog korita, čija se težina nosi odredjenim kombinacijama delova korita, tj. pomoću površina za glisiranje, zapremina za istiskivanje vode, vazdušnih jastuka pod pritiskom vazduha i površinama, koje stvaraju aerostatički i aerdinamički pritisak pri velikoj brzini, naznačeno time, što poseduje komore za vazdušni jastuk, koja je svaka otvorena samo sa donje strane, jedan stepenik koji se pruža prema unutra sa svakog dna korita tako da jedna ravan definisana tim stepenikom deli korito na deo za glisiranje i deo za istiskivanje vode, koji se pruža unapred od te ravni i deo pod pritiskom vazduha, koji se pruža unazad, tako daje svaka tačka stepenika suštinski na istoj vertikalnoj visini u odnosu na neporemećenu okolnu površinu vode kada se plovilo kreće, pri čemu jedna zapremina (14,15) koja se pruža unazad definiše jednu ravan izmedju uzdužnih stranica, tavanice komore za vazdušni jastuk i površine vode, gde je donji deo pomenute ravni u vertikalnom položaju sve do 30% rastojanja od dna korita do tavanice komore sa vazdušnim jastukom, pri čemu donji deo pomenute ravni, koji se može podešavati, definiše i ugao sa vodenom površinom do 20° kada se plovilo kreće, i pri čemu se pomenuti ugao meri od minimalne horizontalne dužine od bar 10% ukupne dužine plovila kada je njegova dužina ispod 30 m i bar 4° kod plovila dužine preko 30 m, pri čemu je dužina svake od komora za vazdušni jastuk od poprečke (23) do srednje tačke izmedju čeone tačke (27) i najzadnjije tačke (127) od stepenika izmedju 45 i 85% ukupne dužine korita izmedju poprečke (23) i pramca (22), u bočnom pogledu, profil donje strane površina za glisiranje i istiskivanje vode (8), meren horizontalnim rastojanjem od srednje tačke izmedju čeone tačke (27) i najzadnjije tačke (127) od stepenika i bar 30% rastojanja od srednje tačke do pramca (22), pri čemu pomenuti profil granične linije obrazuje oštar ugao sa vodenom površinom pri brzini, i pomenuta komora za vazdušni jastuk se poprečno širi prema poprečci (23), i pri čemu je srednje povećanje širine, definisano uglom izmerenim od srednje tačke izmedju čeone tačke (27) i najzadnjije tačke (127) od stepenika do poprečke (23) koji treba da bude manji od 20°, i pri čemu se ugao meri izmedju središnjeg pravca plovila i odgovarajućih bočnih stranica korita na nivou vode pri plovidbi i proizvoljnog poprečnog preseka kroz najniži deo prednjeg dela površine korita i iznosi kao srednja vrednost, sa horizontalnom ravni bar 25°, i pri čemu plovilo još sadrži i jedno multifunkcionalno pogonsko telo (3) za istiskivanje vode i/ili glisiranje, pri čemu je dužina svakog pogonskog tela u odnosu na ukupnu dužinu plovila izmedju 10 i 100%, gde sve opisano gore omogućava željeno podešavanje centra sila na gore u odnosu na centar težišta.
2. Plovilo prema Zahtevu 1,naznačeno time, što oštar ugao izmedju površine za glisiranje i/ili istiskivanje vode i granične linije meren po horizontalnom rastojanju od srednje tačke izmedju čeone tačke (27) i najzadnjije tačke (127) na stepeniku iznosi bar 30° na rastojanju od pomenute srednje tačke prema pramcu (22), koje je preporučljivo do 12°, mereno sa obe strane vodene linije.
3. Plovilo prema prethodnim zahtevima, naznačeno t i m e, što je svako od pogonskih tela (3) spojeno sa jednim jednostrukim koritom a okrenuto je prema središnoj liniji plovila, respektivno.
4. Plovilo prema prethodnim zahtevima, naznačeno t i m e, što je bar jedno od pogonskih tela (3) smešteno izmedju pojedinačnih korita.
5. Plovilo prema prethodnim zahtevima, naznačeno t i m e, što je bar jedan deo pogonskih tela spojen sa dnom jednostrukog korita, unutar komore sa vazdušnim jastukom, respektivno.
6. Plovilo prema prethodnim zahtevima, naznačeno time, što svaka od pogonskih naprava sadrži jednu jedinicu sa vodenim mlazom za pogon plovila.
7. Plovilo prema prethodnim zahtevima, naznačeno t i m e, što pomenuti stepenik na komori za vazdušni jastuk sadrži jednu vodenu prepreku, koja izbacuje vodu velikom brzinom i gustinom sa ciljem sprečavanja neželjenog izlaska vazduha iz komore sa vazdušnim jastukom.
8. Plovilo prema prethodnim zahtevima, naznačeno time, što bar jedno zadnje zakrilce obrazuje podesivi ugao sa horizontalnom ravni sa ciljem zatvaranja vazdušnog jastuka i regulisanja izlaska vazduha iz zadnjeg dela vazdušnog jastuka, sa ciljem uravnotežavanja položaja uzgonskih sila (na gore).
9. Plovilo prema prethodnim zahtevima, naznačeno t i m e, što je svaka komora sa vazdušnim jastukom podeljena uglavnom vertikalnim okvirima, koji se pružaju od komore za vazdušni jastuk na dole do iznad površine vode, čime se pomenuta komora za vazdušni jastuk deli na pojedine delove.
10. Plovilo prema prethodnim zahtevima, naznačeno t i m e, što se koriste bar dva pojedinačna korita koji medju sobom definišu bar jedan uzdužni vazdušni tunel površine poprečnog preseka, koja se smanjuje u pravcu prema zadnjem delu plovila.
11. Plovilo prema Zahtevu 10, n a z n a č e n o time, što postoji bar jedna naprava za sužavanje poprečnog preseka u prednjem delu pom§nutog vazdušnog tunela sa ciljem stvaranja jednog dopunskog vazdušnog jastuka, koji poseduje odvojeno napajanje vazduhom pod pritiskom.
12. Plovilo prema Zahtevu 1,naznačeno time, što postoji jedan žljeb izmedju unutarnje strane svakog od pojedinačnih korita i odgovarajućeg pogonskog korita, i koji pomenuti .žljeb ima namenu da pokupi vazduh koji curi preko unutarnje strane bočnih kobilica svakog od pojedinačnih korita.
YU73104A 2002-02-22 2003-02-21 Vazdušni jastuk plovila RS73104A (sr)

Applications Claiming Priority (2)

Application Number Priority Date Filing Date Title
NO20020867A NO315231B1 (no) 2002-02-22 2002-02-22 Luftputefartöy
PCT/NO2003/000066 WO2003070557A1 (en) 2002-02-22 2003-02-21 Air cushion vessel

Publications (1)

Publication Number Publication Date
RS73104A true RS73104A (sr) 2006-12-15

Family

ID=19913361

Family Applications (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
YU73104A RS73104A (sr) 2002-02-22 2003-02-21 Vazdušni jastuk plovila

Country Status (30)

Country Link
US (1) US6672234B2 (sr)
EP (1) EP1487692B1 (sr)
JP (1) JP4607460B2 (sr)
KR (1) KR100995817B1 (sr)
CN (1) CN100455482C (sr)
AR (1) AR038584A1 (sr)
AT (1) ATE427876T1 (sr)
AU (1) AU2003206455B2 (sr)
BR (1) BR0307986B1 (sr)
CA (1) CA2474675C (sr)
CY (1) CY1109192T1 (sr)
DE (1) DE60327057D1 (sr)
DK (1) DK1487692T3 (sr)
EA (1) EA006339B1 (sr)
ES (1) ES2325575T3 (sr)
HR (1) HRP20040869B1 (sr)
IL (1) IL163483A (sr)
MA (1) MA27248A1 (sr)
MX (1) MXPA04008057A (sr)
MY (1) MY141126A (sr)
NO (1) NO315231B1 (sr)
NZ (1) NZ535251A (sr)
PL (1) PL204028B1 (sr)
PT (1) PT1487692E (sr)
RS (1) RS73104A (sr)
SI (1) SI1487692T1 (sr)
TN (1) TNSN04161A1 (sr)
TW (1) TWI283212B (sr)
WO (1) WO2003070557A1 (sr)
ZA (1) ZA200407602B (sr)

Families Citing this family (34)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
US20040168623A1 (en) * 2003-02-27 2004-09-02 Kirk Clint F. Multi-hull personal watercraft
US6981460B1 (en) * 2003-12-23 2006-01-03 Robert L Wheeler Self-Generating Air Cushion Vessel
US20090308300A1 (en) * 2005-01-03 2009-12-17 Baker Elbert H Watercraft with wave deflecting hull
CN101306716B (zh) * 2007-05-18 2013-08-07 孟英志 改变水中移动物体所受阻力的方法及装置
JP5104515B2 (ja) * 2008-04-21 2012-12-19 株式会社Ｉｈｉ 多胴船の減揺装置
JP5296211B2 (ja) 2008-09-19 2013-09-25 ステナ リディリ アーベー 空気腔を有する船舶のための船型
KR101054242B1 (ko) * 2009-10-19 2011-08-09 오정택 공기 부양 고속 선박
KR101185913B1 (ko) 2010-06-21 2012-09-25 삼성중공업 주식회사 슬래밍이 저감된 선박
US9096106B2 (en) * 2011-05-12 2015-08-04 Unmanned Innovations, Inc Multi-role unmanned vehicle system and associated methods
US9669904B2 (en) 2011-05-12 2017-06-06 Unmanned Innovations, Inc. Systems and methods for multi-mode unmanned vehicle mission planning and control
US10331131B2 (en) 2011-05-12 2019-06-25 Unmanned Innovations, Inc. Systems and methods for payload integration and control in a multi-mode unmanned vehicle
WO2013125951A1 (en) * 2012-02-21 2013-08-29 Dk Group (Acs) B.V. Air lubrication system
CN103465741A (zh) * 2012-06-08 2013-12-25 黄祖铭 海陆履
KR101348323B1 (ko) 2012-08-23 2014-01-09 현대중공업 주식회사 에어쿠션을 이용한 작업용 스카폴드
FR2997919A1 (fr) * 2012-11-15 2014-05-16 Marie Francois Herve Berguerand Dispositif de navigation rapide a flottaison variable par flotteurs immerges et bras extensibles
ITMI20130153A1 (it) * 2013-02-04 2014-08-05 Claudio Gariboldi Imbarcazione provvista di scafo migliorato
USD736139S1 (en) * 2013-06-03 2015-08-11 Recreation Unlimited, Llc Boat hull having twin sponsons
USD886026S1 (en) * 2015-03-10 2020-06-02 Silverstream Technologies B.V. Set of air cavities for hull surface of vessel
USD795783S1 (en) * 2015-03-10 2017-08-29 Silverstream Technologies B.V. Air cavity for hull surface of vessel
ES2588215B1 (es) * 2015-04-28 2017-09-05 María Dolores MARTÍNEZ LÓPEZ Buque catamarán
CN106114749B (zh) * 2016-06-17 2019-01-01 武汉理工大学 一种风波互补双体船
US10279873B2 (en) * 2016-11-07 2019-05-07 Tony Logosz Assisted foil for watercraft
CN108341020B (zh) * 2017-01-22 2021-01-29 哈尔滨工程大学船舶装备科技有限公司 一种具有槽道压浪板的三体滑行艇
DE102018121414A1 (de) * 2018-09-03 2019-02-14 Emex Industrie AG Schiffsrumpf mit einer Erhöhung im Bereich einer Unterseite des Schiffsrumpfs
USD912599S1 (en) * 2019-02-06 2021-03-09 Jerry Tony Daniele Speedboat
FR3119832B1 (fr) 2021-02-17 2023-11-17 NepTech Dispositif de reduction de trainee hydrodynamique
CN112590751B (zh) * 2021-03-03 2021-05-25 天津德赛海洋工程平台装备有限公司 一种水陆两用气垫船及其转向联动控制方法
USD991132S1 (en) 2021-03-05 2023-07-04 James Doll Catamaran mono hull
KR102612234B1 (ko) 2021-04-20 2023-12-08 박근실 공기윤활방식의 고속활주 선의 선형
NO347221B1 (en) 2021-05-26 2023-07-10 Ses X Marine Tech As Flap sealing members for an air supported vessel
NO347054B1 (en) 2021-10-18 2023-05-02 Ses X Marine Tech As A flap damper device for damping of motions of a vessel flap relative to a hull of an air supported vessel, and a vessel with such a flap damper device
US12202578B1 (en) 2021-12-29 2025-01-21 Danny Magloire Ventilated boat keel
NO347576B1 (no) * 2022-04-07 2024-01-22 Pascal Tech As Et luftputebårent fartøy med luftputekammer luftinntak i baug
DE102022128854B3 (de) 2022-10-31 2024-01-04 Promarin Propeller Und Marinetechnik Gmbh Vorrichtung zur Erzeugung einer Luftabsperrfläche an einem Schiffsrumpf

Family Cites Families (28)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
FR1556278A (sr) * 1967-12-05 1969-02-07
US3877408A (en) * 1971-06-28 1975-04-15 Wyly Kenneth Crowder Aquatic vehicles
US3968763A (en) 1974-02-28 1976-07-13 Mason John S Rammed air cushion hydroplane
US4165703A (en) 1976-11-01 1979-08-28 Burg Donald E Air ride boat hull
US5415120A (en) 1976-11-01 1995-05-16 Burg; Donald E. Multiple hull air ride craft
US5611294A (en) 1976-11-01 1997-03-18 Paulette Renee Burg Multihulled air cushioned marine vehicle
US4587918A (en) 1976-11-01 1986-05-13 Burg Donald E Fine entry air ride boat hull
US4392445A (en) 1976-11-01 1983-07-12 Paulette Renee Burg Flexible bow air ride boat hull
US5000107A (en) 1976-11-01 1991-03-19 Burg Donald E Extended bow and multiple air cushion air ride boat hull
US5176095A (en) 1976-11-01 1993-01-05 Burg Donald E Multiple hull air ride boat
US4227475A (en) * 1977-04-15 1980-10-14 Mattox Darryl F Waterborne sidewall air cushion vehicle
US4393802A (en) * 1980-05-16 1983-07-19 Rizzo Salvatore A Boat hull with underside channel
US4429652A (en) * 1981-11-23 1984-02-07 Invocas, Inc. Ultrasonic excitation of underwater torpedoes for enhancing maneuverability, speed and targeting accuracy
US4574724A (en) 1984-05-17 1986-03-11 David L. DelNero Boat-hull construction
DE3671731D1 (de) 1986-01-02 1990-07-12 Constr Navales Franc Schiffsrumpf mit geringem fahrwiderstand.
CA1315158C (en) 1987-04-30 1993-03-30 John A. Lund Water craft
FI905139A0 (fi) 1988-04-19 1990-10-18 Donald E Burg Foerlaengd staev och justerbart skrov foer luftkudde-luftfarkost.
US4989534A (en) * 1988-09-01 1991-02-05 Field Leonard E Boat hull having stepped underside
US5273127A (en) 1990-02-06 1993-12-28 Burg Donald E Air cushion vehicle ride control system
DE4214450A1 (de) 1992-04-30 1993-11-04 Marinetechnik Gmbh Seitenwand-luftkissenfahrzeug
US5860380A (en) * 1997-03-14 1999-01-19 Burg; Donald E. Semi-submersible air cushion vehicle
US5570650A (en) * 1996-03-21 1996-11-05 Harley; Howard D. Surface effect vessel hull
US5746146A (en) 1996-10-18 1998-05-05 Bixel, Jr.; Charles Gilbert Surface effect planing pontoon seaplane (SEPPS)
US5989082A (en) * 1998-01-20 1999-11-23 Corliss; Joseph J. Propulsion system for large ships
CN2327578Y (zh) * 1998-04-13 1999-07-07 李育新 一种气垫船船体
US6067923A (en) * 1998-07-08 2000-05-30 Ratlieff, Jr.; William D. Turbulent stabilizing venturi system
GB2340080B (en) * 1998-07-29 2001-10-31 Leslie Dilks Jet engine powered boats
US6293216B1 (en) 1999-11-16 2001-09-25 Bruce R. Barsumian Surface effect ship (SES) hull configuration having improved high speed performance and handling characteristics

Also Published As

Publication number Publication date
TWI283212B (en) 2007-07-01
PL204028B1 (pl) 2009-12-31
EA200401258A1 (ru) 2005-04-28
EP1487692B1 (en) 2009-04-08
IL163483A (en) 2009-06-15
US6672234B2 (en) 2004-01-06
CA2474675C (en) 2009-05-05
MY141126A (en) 2010-03-15
ZA200407602B (en) 2005-12-28
HK1077272A1 (zh) 2006-02-10
MXPA04008057A (es) 2004-11-26
NO20020867D0 (no) 2002-02-22
CN100455482C (zh) 2009-01-28
ATE427876T1 (de) 2009-04-15
US20030159637A1 (en) 2003-08-28
DK1487692T3 (da) 2009-08-10
CY1109192T1 (el) 2014-07-02
JP4607460B2 (ja) 2011-01-05
AR038584A1 (es) 2005-01-19
NO20020867A (no) 2003-08-04
BR0307986B1 (pt) 2013-04-16
TNSN04161A1 (en) 2007-03-12
AU2003206455B2 (en) 2010-06-10
HRP20040869A2 (en) 2005-06-30
WO2003070557A1 (en) 2003-08-28
BR0307986A (pt) 2004-12-07
HRP20040869B1 (hr) 2011-10-31
PL370075A1 (pl) 2005-05-16
AU2003206455A1 (en) 2003-09-09
NO315231B1 (no) 2003-08-04
CN1635969A (zh) 2005-07-06
PT1487692E (pt) 2009-07-02
CA2474675A1 (en) 2003-08-28
NZ535251A (en) 2006-03-31
SI1487692T1 (sl) 2009-10-31
DE60327057D1 (de) 2009-05-20
KR100995817B1 (ko) 2010-11-23
EP1487692A1 (en) 2004-12-22
KR20040083543A (ko) 2004-10-02
MA27248A1 (fr) 2005-03-01
ES2325575T3 (es) 2009-09-09
TW200303274A (en) 2003-09-01
EA006339B1 (ru) 2005-12-29
JP2005517588A (ja) 2005-06-16

Similar Documents

Publication Publication Date Title
RS73104A (sr) Vazdušni jastuk plovila
US6604478B2 (en) Hull configuration utilizing multiple effects for enhanced speed, range and efficiency
RU2303551C2 (ru) Сплошная носовая часть днища судна на воздушной подушке
NZ502407A (en) Hull for high-speed ship with main float and two side floats, with predetermined fineness and length to beam ratios, with all floats remaining under water
NZ518373A (en) High speed surface effect ship hull with air cushion venting prevention measures
US5676087A (en) Watercraft hull
CN1034115C (zh) 带有加压气垫的船
US8286570B2 (en) Hull for a marine vessel
ES2932018T3 (es) Casco estabilizado de un barco monocasco a motor, que surfea sobre un colchón de agua y presenta una pala de soporte profundamente sumergida
US20060254486A1 (en) Winged hull for a watercraft
HK1077272B (en) Air cushion vessel
RU2628278C1 (ru) Надувной гидроцикл со стационарным транцем для подвесного мотора
TH33019B (th) เรือแบบรองรับด้วยเบาะอากาศ