RS90104A - Sistem i postupak za kupovinu robe i servisa kroz pristupne tačke mreže podataka preko tačke prodajne mreže - Google Patents

Abstract

Sistem i postupak za kupovinu kartica pripejd računa i ponovno punjenje pripejd računa za robu i servise. Sistem uključuje izvor podataka koji sadrži opisne podatke pripejd računa. Izvoru podataka se može pristupiti sa sistemom transakcije u odgovoru servisa transakcije korisnika i može mu se pristupiti sa ispunjavanjem servisa provajdera za obezbeđenje robe ili usluga bazirano na podacima pripejd računa. Sistemu se pristupa preko više krajnjih tačaka servisa koje obuhvataju prodajnu tačku sistema (POS).

Description

SISTEM I POSTUPAK ZA KUPOVINU ROBE I SERVISA KROZ PRISTUPNE

TAČKE MREŽE PODATAKA PREKO TAČKE PRODAJNE MREŽE

Oblast tehnike

Pronalazak spada u oblast mreža podataka za kupovinu roba i usluga.

Tehnički problem

Ovaj pronalazak se odnosi na oblast elektronske kupovine robe i usluga korišćenjem mobilnih komponenata, uključujući kartice pripejd računa, preko pristupnih tačaka mreže podataka korišćenjem tačke prodajne mreže.

Stanje tehnike

Ova prijava zahteva prioritet u odnosu na SAD privremenu prijavu br. 60/363,884, pod

nazivom "SISTEM I POSTUPAK ZA KUPOVINU ROBE I USLUGA KROZ PRISTUPNE TAČKE MREŽE FINANSIJSKIH PODATAKA PREKO TAČKE PRODAJNE MRJEŽE",

koja je podneta 14. marta 2002. Ova ranija prijava je uključena ovde kao referenca.

Mnoge robe i usluge se konvencionalno kupuju pomoću kartice pripejd računa. Pripejd računi nude više pogodnosti i kupcima i prodavcima robe/servisa.

Komunikacioni servisi, uključujući mobilni telefonski servis, javni telefonski servis, rezidencijalni telefonski servis, internet servis, međugradski telefonski servis, i drugi servisi, predaju se preko velikog broja javnih komunikacionih sistema. Mnogi od ovih sistema zahtevaju plaćanje unapred da bi se koristili sistemski servisi. Na primer, javni telefoni mogu da zahtevaju novac, broj telefonske kartice, ili pristupni kod sa pripejd telefonske kartice. Slično, mnoge mobilne telefonske mušterije odabiraju da plate unapred za njihovo telefonsko vreme. Ovo je naročito preovlađujuće u Evropi. Pristup na javnu elektronsku poštu, video telefone, i internet terminale može takođe da zahteva plaćanje unapred. Za mnoge od ovih sistema teško je ili nepodesno da se konstruiše hardver i transakcioni protokoli za prihvatanje elektronskog plaćanja. Na primer, čitači magnetne kartice i pouzdani spojevi na elektronske fondove prenosne mreže, ili druge mreže podataka, mogu da dovedu do neželjenih tehničkih zahteva kod nekih javnih i mobilnih komunikacionih sistema.

Danas, mnogi korisnici takvih javnih i mobilnih komunikacionih sistema kupuju kartice sa raznim denominacijama novca (na primer, $30 za velike daljine) ili količinama komunikacionog vremena (na primer, 30 minuta mobilnog vazdušnog vremena), Ove kartice obezbeđuju broj pristupa koji je predstavljen za komunikacioni sistem (n. p., sa biranjem broja pre biranja telefonskog broja destinacije) radi pristupa pripejd količini komunikacionih servisa. Broj pristupa je vezan preko komunikacionog sistema na bazu podataka pripejd računa koja prati količinu vremena ili novca koji su preostali na pripejd računu. Danas se takve pripejd telefonske kartice prodaju uglavnom preko podesnih trgovinskih lokacija, takvih kao dragstori, gasne stanice, prodavnice kolonijalne robe, i, u nekim slučajevima, prodajne mašine. Ovaj metod didtribucije nameće ekstra troškove za proizvodnju, distribuciju, i trgovinsku ozmaku kartice. Dalje, samo set clenominacija kartica je raspoloživ, nisu sve trgovine raspoložive 24 sata na dan, sedam dana u nedelji; i mali broj prodajnih mašina prihvata plaćanje preko kreditne ili trgovinske kartice.

Dolazi vreme kada mušterija koja ima karticu pripejd računa želi da doda dodatne fondove na pripejd račun. Takve tarnsakcije mogu da se označe kao "transakcije ponovnog punjenja".

Moguće je da se pripejd račun ponovo napuni preko mreže automatske govorne mašine (ATM) korišćenjem kreditne/trgovinske kartice. Međutim, takav pristup bi mogao da zahteva da mušterija traži da ponovo napuni njegov/njen pripejd račun korišćenjem kreditne/trgovinske kartice da se obradi preko više nepodesnih sredstava da bi se postigla transkacija ponovnog punjenja.

Sledstveno, ostaje potreba da se obezbedi podesan sistem i postupak za dodavanje dodatnih fondova za pripejd račune pomoću pristupnih tačaka mreže podataka preko tačke prodaje (POS) mreže koja koristi kreditnu ili trgovinsku karticu ili gotovinu. Ovo nije bilo raspoloživo u ranijoj tehnici.

Opis rešenja tehničkog problema

Zato je poredmet ovog pronalaska da se prevazidu nedostaci iz ranijih sistema. Dodatni je predmet pronalaska da se obezbedi sistem i postupak za kupovinu robe i usluga preko pouzdane mreže podataka korišćenjem POS pristupnih tačaka.

Dodatni predmeti i prednosti pronalaska, će biti dati delom u opisu koji sledi i delom će biti očigledni iz opisa, ili se mogu naučiti sa primenom pronalaska.

Ovi i drugi predmeti poželjnih realizacija naročito su postignuti sa sistemom i postupkom za obezbeđenje kartice pripejd računa koja je vezana na broj pripejd računa preko uređaja POS terminala koji je spojen na mrežu podataka. Korisnik, sa svipovanjem kartice pripejd računa, pristupa POS terminalu, ili direktno ili preko trgovca koji radi na POS terminalu, i korišćenjem gotovine, čeka, kredita ili duga, ponovo puni jednu količinu pripejd računa. POS terminal dodaje kredit na pripejd račun preko mreže podataka i vraća potvrdni odgovor iz baze podataka kojoj može da pristupi provajder robe/servisa. Potvrdni odgovor zatim označava da se pripejd račun sada može koristiti za robu i servise takve kao pristup na prethodno određenu količinu komunikacionoh servisa.

Prateći crteži, koji su uključeni i obrazuju deo specifikacije, ilustruju realizaciju pronalaska i, zajedno sa opisom, služe da objasne principe pronalaska.

Kratak opis crteža

Krakteristike i prednosti ovog pronalaska će postati jasni iz sledećeg opisa njegove realizacije, samo pomoću primera, sa referencom na prateće crteže, u kojima: Slika 1 je šematski izgled sistema za kupovinu robe i servisa preko POS u skladu sa jednom realizacijom pronalaska.

Slika 2a je šematski izgled sistema za kupovinu robe i servisa preko mreže podataka korišćenjem jednog ili više uređaja terminala u skladu sa jednom realizacijom pronalaska.

Slika 2b je šematski izgled modularne primene sistema za korišćenje u realizaciji pronalaska, takvoj kakav je sistem sa slike 2a.

Slika 3 je šematski izgled sistema transakcije za kupovinu i servise preko mreže podataka korišćenjem jednog ili više iz mnoštva krajnjih tačaka servisa u skladu sa realizacijom pronalaska.

Slika 4 je dijagram toka koji ulustruje stepene u postupku korišćenja sistema transakcije za karticu pripejd računa - namenjenog za kupovinu robe i servisa preko mreže podataka u skladu sa realizacijom pronalaska.

Slika 5 je dijagram toka koji ilustruje stepene u postupku ponovnog punjenja pripejd računa kojim mogu ponovo da se kupuju roba i servisi preko sistema transakcije koji je spojen na mrežu podataka u skladu sa realizacijom pronalaska.

Slika 6 je dijagram toka koji ilustruje stepene u postupku za obezbeđenje robe i usluga preko pripejd računa ponovo napunjenog preko sistema transakcije koji je spojen na mrežu podataka u skladu sa realizacijom pronalaska.

Detaljan opis pronalaska

Referenca će sada biti napravljena detaljno sa ovom poželjnom realizacijom pronalaska, primergm koji je iliustrovan u pratećim crtežima u kojima se jednaki referentni karakteri odnose na odgovarajuće elemente.

U jednoj poželjnoj realizaciji, ovaj pronalazak je implementiran preko aranžmana između trgovaca (n. p., podesne prodavnice), procesora ponovnog punjenja (za procesiranje transakcija ponovnog punjenja), POS procesora (za procesiranje POS transakcija), i bežičnih nosilaca (ili njihovih posrednika za izvršavanje bežičnih transakacija oglašavanja).

Na primer, trgovac bi mogao da ima učešća u gasnoj stanici. Procesor ponovnog punjenja može da bude kompjuterski sistem upravljan sa Euronet Worldwide, Inc. i koji se povezuje između bežičnog nosioca i POS procesora. POS procesor bi mogao da bude bilo koji prihvatljivi POS procesor na POS mreži. U vidu primera, različiti POS procesori (n.p., koji su upravljani sa Concord) na STAR POS mreži mogli bi da se koriste. Bežični nosilac bi mogao da bude bilo koji bežični nosičac, takav kao Verizon, AT&T, između drugih. Alternativno, funkcija bežičnog nosioca može se izvršavati sa trećom grupom posrednika oglašavanja. Često se funkcije oglašavanja za mnoge bežične nosioce u Sjedinjenim Državama izvršavaju sa trećom grupom posrednika oglašavanja; na primer, Boston Communications Group izvršava operacije oglašavanja za više bežičnih nosilaca u Sjedinjenim Državama.

Dalje će se primetiti da POS terminal iz ovog pronalaska može da uključi uređaje kod kojih je POS terminal uključen u registar kasu prodavca. Dodatne realizacije ovog pronalaska uključuju one kod kojih drugi uređaji, takvi kao telefoni, mobilni telefoni, i direktni TV uređaji, između drugih, mogu da funkcionišu kao POS uređaji.

U skladu sa jednim aspektom ovog pronalaska, transakcija ponovnog punjenja je podržana sa postojećom infrastrukturom (n. p., POS terminali, POS mreža, i POS procesor) sa malo ili bez izmena. U ovoj realizaciji ovog pronalaska transakcije ponovnog elektronskog punjenja mogu se implementirati sa minimalnom izmenom u postojećoj POS infrastrukturi.

U skladu sa poželjnim aspektom ovog pronalaska, ovaj pronalazak obuhvata sistem i postupak koji koristi karticu pripejd računa koji elektronski identifikuje pripejd račun POS terminalu, odstranjujući potrebu da se unose detalji pripejd računa na POS terminalu.

Na primer, takva kartica pripejd računa mogla bi da sadrži svip karticu, takvu kao kartica Universal Phone Card (UPC) koja ima magnetnu traku sa postavljenim brojem računa. Ova kartica može takođe da uključi informaciju o broju identifikacije banke (BIN) koji označava procesor ponovnog punjenja kao izvornu stranu. Dodatno, kartica može takođe da obezbedi bežičnog prenosnika. Takve kartice za ponovno punjenje mogu takođe da se distribuiraju sa mnoštvom postupaka. Kartice mogu da budu uključene sa ćelijskim telefonima koji su distribuirani sa bežičnim prenosnicima pretplatnicima. Njih takođe mogu da prodaju trgovci na prodajnim mestima, takvim kao gasne stanice, supermarketi i konvencionalne prodavnice.

Primetiće se da ovaj pronalazak nije ograničen na UPC karticu; veliko mnoštvo kartica pripejd računa može se koristiti u ovom pronalasku. Zaista, smart kartice mogu se koristiti u ovom pronalasku. Radije od korišćenja informacije kodovane na magnetnoj traci, smart kartice uključuju mikroprocesor sa elementom memorije koji je postavljen unutar nekog fizičkog oblika. Sa mikroprocesorom, smart kartice međusobno deluju sa terminalom preko širokog opsega transakcija i sposobne su da komuniciraju šire i sa detaljnijim opsegom informacija u vezi držača kartice, računa držača kartice, autorizacije transkacije, i drugih informacija.

Dalje, alternativne realizacije ovog pronalaska za obezbeđenje broja pripejd računa obuhvaćene su unutar ove primene. Specifično, bilo koji postupak za obezbeđenje broja pripejd računa u POS terminalu, takvog kao bar koda vezanog na broj pripejd račun obezbeđen na mobilnom telefonu, gde je bar kod vezan na broj pripejd računa prikazan na ekranu mobilnog telefona, komunikacija broja pripejd računa sa POS terminalom pomoću infracrvenog porta na mobilnom telefonu, komunikacija broja pripejd računa sa metodologijom radio učestanosti, uključujući Bluetooth tehnologiju, između drugih, uključeni su unutar predmeta ovog pronalaska.

Kartica pripejd računa koja sadrži korisničku komponentu broja pripejd računa iz ovog pronalaska nudi neke prednosti. Često korisnici mogu da zaborave njihov broj telefona/broj pripejd računa ili često oni mogu da ponovo pune još nečiji pripejd račun. Dodatno, korisnici mogu da smatraju daje rizik lične sigurnosti da se obezbedi njihov broj telefona/broj pripejd računa. Dalje, transakcija je znatno sporija ako treba da se unese broj telefona/broj pripejd računa, posebno ako se broj telefona unosi dva puta u pokušaju da se izbegnu greške tastera. Unos broja telefona/broja pripejd računa može takođe da nosi rizik da se pogrešno koriste tasteri ili da prodavač pogrešno razume.

Poželjno kartica pripejd računa ima neutvrđenu vrednost združenu sa njom i ne može da se koristi dok se ne aktivira ili ne registruje. Kartica pripejd računa može da bude specifični bežični prenosnik ili može da uključi podatke (n. p., smeštene na posebnoj magnetnoj traci ili delu polja broja pripejd računa) koji označavaju bežični prenosnik. U ovoj poslednjoj realizaciji, drugi procesor (n. p., procesor ponovnog punjenja ili treći posrednik strane oglašavanja) sposoban je da identifikuje bežičnog posrednika koji odgovara određenom broju pripejd računa/broju mobilnog telefona.

Sa referencom na crteže generalno, a naročito na slici 1, prikazan je sistem 100 za prodaju robe i usluga preko POS terminala 110 u skladu sa jednom realizacijom iz pronalaska. Sistem 100 dozvoljava korisniku da pristupi POS terminalu 110 sa karticom pripejd računa za transakciju korišćenjem gotovine, kreditne kartice, bankarske kartice, prometne kartice, elektronskog novčanika, ili kartice sa memorisanom vrednošću, između drugih, i da odabere količinu za pretplatu prema proizvodu ili usluzi za kupovinu, takvim kao pripejd komunikacioni servisi. Pretplatom za proizvod ili servis rukuje se slično prenosu salda ili povlačenju računa preko mreže podataka 150 na koju je spojen POS terminal 110. POS terminal 110 uspostavlja ili generiše potvrdni odgovor 120 za proizvod ili servis. POS terminal 110 štampa ili prikazuje potvrdni odgovor 120 za korisnika.

Primetiće se da komponenta mreže podataka iz ovog pronalaska može da bude mreža finansijskih podataka, mreža podataka procesora za ponovno punjenje, privatna mreža podataka, POS mreža podataka, i javna mreža podataka, između drugih.

POS terminal 110 obezbeđuje javno dostupan uređaj terminala za pristupanje jednoj ili više funkcija koje su bar delom obezbeđene preko mreže podataka 150. Primetiće se da, u jednoj poželjnoj realizaciji^ POS terminal pristupa mreži podataka preko POS mreže. POS terminal 110 može da bude jedan iz mnoštva uređaja terminala za obezbeđenje pristupa potrošača da izvrši uplatu unapred za mnoštvo proizvoda i servisa koji su obezbeđeni preko mreže podataka 150. U jednoj realizaciji, POS terminal 110 uključuje ulazni uređaj 111, izlazni uređaj 112, i komunikacioni modul 113. Ulazni uređaj 111 obezbeđuje korisnika sa mehanizmom za korišćenje kartice pripejd računa i da se unesu druge informacije u POS termina] 111. Na primer, ulazni uređaj 111 može da uključi čitač magnetne trake, čitač čipa, blok broja, biometrijski senzor (n. p., skener na otisak palca ili skener na mrežnjaču), ili druge ulazne uređaje, takve kao tastatura, digitalna kamera, itd. Izlazni uređaj 112 obezbeđuje korisnika/trgovca sa načinom za prijem informacija iz POS terminala 110. Na primer, izlazni uređaj 112 može da uključi displej ekran, jedan ili više zvučnika, štampač, ili druge izlazne uređaje. Komunikacioni modul 113 obezbeđuje način za POS terminal 110 da komunicira, direktno ili indirektno, sa mrežom podataka 150 i bilo kojim drugim spoljašnjim transakcionim sistemima, mrežama, serverima, izvorima podataka, ili drugim sistemima koji omogućavaju funkcije POS terminala 110. POS terminal 110 može da uključi jedan ili više rezidentnih procesora podataka, memorijskih sistema, i/ili logičkih sistema (n. p., softver) radi omogućavanja lokalnog skladištenja i procesiranja informacija za neke funkcije. U jednoj realizaciji, POS terminal 110 uključuje softver malog klijenta i koristi procesiranje podataka, memoriju, i aplikacioni softver jednog ili više udaljenih servera za svoje funkcije. U alternativnoj realizaciji, POS terminal 110 može da uključi većinu procesiranja podataka, skladištenja, i funkcionalne logike za izvršavanje svojih funkcija i da komunicira sa spoljašnjim sistemima samo za ograničenu izmenu podataka sa spoljašnjim izvorima podataka i transakcionim sistemima. Korišćenje POS terminala kao pristupne tačke i za plaćanje unapred za kupovinu robe i servisa dozvoljava trgovcu da koristi postojeću mrežu ulkazno/izlaznih terminala koji su smešteni na podesnim lokacijama i obezbeđuju pristup 24 sata, 7 dana u nedelji za mnoge potrošače. Dodatno, dodatne su mogućnosti procesiranja podataka i skladištenja koje su postignute sa napretkom u računarskoj tehnologiji i sa efikasnošću ponuđenom u svuda prisutnim i sa većim opsezima komunikacionim mrežama koje obezbeđuju banke i drugi pomagači postojećih POS mreža sa sposobnošću da se doda više raznih funkcija u njihove POS terminale. Ove osobine i funkcije mogu da se dodaju bez smanjivanja funkcionalnosti POS terminala za finansijske transakcije za koje su oni dizajnirani i stavljeni na mesto. POS terminal 110 može da bude upravo jedna iz mnoštva pristupnih tačaka koje su sposobne za pristupanje transakcionih sistema mreže podataka 150, kako je niže opisano.

U jednoj realizaciji, mreži podataka pristupa trgovac koji je primio plaćanje gotovinom od korisnika. Trgovac koristi jedan od POS terminala koji su gore opisani da unese informacije koje se tiču transakcije i potvrđuje kupovinu, na primer, kompaniji mobilne telefonije u slučaju kupovine pripejd vremena na mreži mobilne telefonije. Transakcija se reguliše sa plaćanjem gotovinom između trgovca i potrošača.

Regulisanje preko kreditne kartice ili prometne kartice može da se postigne preko više mehanizama koji su dobro poznati. Mnoge transakcije sa karticom podataka uključuju procesore transkacije kreditne kartice treće strane dodatno trgovcu i emitentu kreditne kartice. Procesori transakcije, koji su nekad nezavisne institucije biznisa, obezbeđuju trgovce sa servisima procesiranja podataka koji olakšavaju protok podataka transakcije kreditne kartice i odgovarajuća novčana plaćanja između trgovaca i emitenata kartica. Protok podataka transakcije od trgovaca prema emitentu preko procesora transakcije često se označava kao "procesiranje" ili "brisanje" transakcije. Protok novca od emitenta ka trgovcu preko procesora poznat je kao "regulisanje". Termin "procesor transakcije" generalno označava instituciju treće strane koja procesira transakcije kartice nezavisno od emitenta kartice, ali može takođe da uključi emitente kartica i asocijacije emitovanja kartica koje procesiraju njihove sopstvene transakcije.

Potvrdan odgovor 120 je kredit sa jednim ili više provajdera proizvoda ili servisa koji predstavlja primljeno plaćanje za proizvod ili servis koji treba još da se povrati, u celini ili delimično. Potvrdan odgovor 120 ne treba da bude .određen; on može da bude realizovan samo u elektronskoj informaciji koja je sadržana na kartici pripejd računa. Na primer, potvrdan odgovor 120 može da bude informacija koja je prikazana na ekranu prikazivača ili može da bude zvučna poruka preneta preko zvučnika. U nekim realizacijama, međutim, potvrdan odgovor 120 može da se realizuje u fizičkom obliku, kao štampani list na prijemu POS terminala. U jednoj realizaciji, potvrdan odgovor 120 može da odgovara ulazu u bazu podataka provajdera servisa informacija za praćenje takvih kredita. Potvrdan odgovor 120 je povezan na broj pripejd računa, takav kao broj pripejd računa 121.

Komunikacioni uređaj 130 dozvoljava korisniku da koristi potvrdan odgovor 120 za komunikacione servise, ili druge proizvode ili servise, prenete preko POS terminala 110. Komunikacioni uređaj 130 je vezan na komunikacioni sistem 140 za obezbeđenje komunikacionih servisa korisniku komunikacionog uređaja 130. Komunikacioni uređaj 130 uključuje bilo koji tip komunikacionog uređaja, takav kao mobilni telefon, javni telefon, dvosmerni radio,video telefon, terminal elektronske pošte, računar, internet veza, ili drugi komunikacioni uređaj.

Komunikacioni sistem 140 može da bude bilo koji javni ili privatni komunikacioni sistem i može ili ne može da bude međusobno povezan na svetsku komunikacionu mrežu. Komunikacioni sistem 140 prima broj pripejd računa 121 i/ili zahtev za otplaćivanje pripejd računa preko komunikacionog uređaja 130 i obezbeđuje zahtevane komunikacione servise korisniku. Na primer, komunikacioni sistem 140 može da dozvoli korisniku da uspostavi međugradski telefonski poziv, da pošalje poruku elektronskom poštom, da pošalje trenutnu poruku određenom uređaju terminala, da pošalje upit u sistem podataka, ili slične funkcije. Potvrdan odgovor 120 može da obezbedi pristup prethodno definisanoj količini komunikacionih servisa, takvih kao postavljanje perioda vremena, postavljanje broja poruka, period neograničenog korišćenja, i jedna ili više veličina koje zadužuju vrednost pripejd računa, ili bilo koje drugo pravo korišćenja, uključujući kombinaciju onih koja su ovde navedena. Da bi se obezbedio pristup komunikacionim servisima u skladu sa potvrdnim odgovorom 120 i da bi se pratio trag korišćenja potvrdnog odgovora 120, gde je ograničeno korišćenje, komunikacioni sistem 140 potvrđuje broj pripejd računa 121 i koristi broj pripejd računa 121 da pristupi detaljima pripejd računa, takvim kao podaci pripejd računa 181. U jednoj realizaciji, broj pripejd računa 121 obezbeđuje pristup korisniku potvrdnog odgovora 181 preko sistema oglašavanja 182. Podaci pripejd računa 181, sistem oglašavanja 182 i potvrdni podaci 183 mogu da se održavaju kao deo komunikacionog sistema 140 ili mreže podataka 150. Alternativno, podaci potvrdnog odgovora 181, sistem oglašavanja 182, i/ili potvrdni podaci 183 mogu da se obezbede sa trećom stranom ili kao nezavisni sistem koji je vezan na komunikacioni sistem 140 i mrežu podataka 150.

Mreža podataka 150 može da uključi mnoštvo međusobno povezanih sistema za obezbeđenje finansijskih servisa potrošačima, provajderima servisa, i finansijskim institucijama. U jednoj realizaciji, mreža podataka 150 uključuje sistem transakcije 160 koji uključuje sistem rutina 161 i sistem procesiranja 162, Mreža podataka 150 može da uključi jedan ili više sistema plaćanja, takvih kao sistem plaćanja 170. Sistem plaćanja 170 može da uključi obračunsko mesto za finansijske transakcije, takvo kao banka koja obezbeđuje pristup elektronskom računu ili kompanija kreditne kartice. Mreža podataka 150 može da uključi jedan ili više servera za procesiranje podataka, takve kao server procesiranja 180, za obezbeđenje finansijskih i servisnih podataka i procesiranja podataka u odgovoru na upite i zahteve servisa. Servisi procesiranja mogu da komuniciraju sa jednim ili više skladišta podataka ili sistema za procesiranje podataka, takvim kao podaci odobrenja odgovora 181, sistem oglašavanja 182, i podaci odobrenja 183. Mreža podataka 150 može da uključi izolovanu mrežu podataka, takvu kao intranet, mreža biznis-prema-biznisu, ili druga posrednička mreža, ili može da koristi protokole bezbednog i ograničenog pristupa unutar opšte korisničke mreže širokog područja, takve kao internet.

Sistem transakcije 160 može da uključi jedan ili više sistema za usmeravanje podataka između umreženih resursa uključenih unutar ili spojenih na mrežu podataka 150 i može takođe da uključi funkcionalnu logiku za obezbeđenje dodatnog procesiranja. Sistem transakcije 160 može takođe da uključi ili da bude spojen na izvor podataka, takav kao podaci transakcije 163, radi zapisa i praćenja detalja transakcije radi prolaza transakcije kroz sistem transakcije 160. Sistem rutine 161 može da uključi tehnologiju prekidanja radi usmeravanja protoka podataka i komunikacija kroz mrežu. Na primer, sistem rutine 161, može da obezbedi servise prekidanja za mnoštvo finansijskih institucija i provajdere finansijskog servisa, dozvoljavajući ovim institucijama i provajderima servisa da komuniciraju finansijskim podacima između njih samih bezbedno. Na primer, zahtev za poravnanje pripejd računa postavljen preko POS terminala 110 može da se usmeri u sistem rutine 161 radi organizacije održavanja pripejd računa u skladu sa informacijom kodovanom u korisničkoj kartici pripejd računa. Kao u prethodnom primeru, sistem rutine 161 može da primi komunikacione podatke i da ih distribuira prema adresiranju i/ili komunikacionim protokolima koji su sadržani u podacima (n. p., informacija na lokaciji korisničkog pripejd računa koja je sadržana na magnetski kodovanoj informaciji koju čita POS terminal). Sistem rutine 161 može da primi zahteve za komunikacioni kanal i da obezbedi protokole za obezbeđenje i vremensko komuniciranje kroz komunikacioni kanal. U jednoj realizaciji, sistem rutine 161 može da komunicira sajednom ili više svetskih komunikacionih mreža. Sistem rutine 161 može da usmeri podatke korišćenjem bezbednih Electronic Funds Transfer i komunikacionih protokola. Sistem rutine 161 može da usmeri podatke korišćenjem internet protokola. Sistem procesiranja 161 može da obezbedi logiku za obezbeđenje servisa potrošača preko sistema transakcije 160. Procesni sistem 162 može da uključi sistem za procenu zahteva servisa i za usmeravanje zahteva servisa ka podesnom provajderu servisa. U jednoj realizaciji, procesni sistem 162 može da proceni zahtev servisa i da obezbedi bar deo podataka procesiranja koji su zahtevani da se potpuno zadovolji zahtev. Na primer, procesni sistem 162 može da primi zahtev za karticu pripejd računa od određenog provajdera komunikacionog servisa određenog dolarskog iznosa sa plaćanjem koje treba da bude povučeno sa korisničkog prometnog računa kod određene banke. Procesni sistem. 162 može da proceni zahtev i da odredi razne funkcionalne komponente koje treba da budu izvršene, pakovanje potrebnih podataka sa svakom komunikacijom sa drugim sistemom, i da koordinira vraćene podatke da bi se verifikovalo da je cela transakcija uspešno završena. Na primer, procesni sistem 162 može da pošalje upit u server procesiranja za informaciju pripejd računa za određenog provajdera komunikacionog servisa, može da inicira transakciju plaćanja između sistema plaćanja 170 i provajdera komunikacionog servisa, može da zapiše transakciju u podacima transakcije 163, i može da čeka uspešan završetak svake spoljašnje transakcije pre ponovnog izveštavanja u sistem koji zahteva da je transakcija kompletirana (n. p., POS terminal 110). Jedna realizacija sistema transakcije 160 dalje je niže opisana sa referencom na sliku 3.

Server procesiranja 180 može da uključi server baze podataka za obezbeđenje podataka broja pripejd računa u odgovoru na zahteve iz sistema transakcije 160. Server procesiranja 180 može da uključi ili da bude spojen sa jednim ili više izvora podataka, takvih kao podaci pripejd računa 181 i podaci odobravanja 183. U jednoj realizaciji, server procesiranja 180 može da pristupi podacima uključenim u podacima odobravanja 183 preko sistema oglašavanja 182. Podaci pripejd računa 181 mogu da uključe jedan ili više ulaza baze podataka za jedan ili više pripejd računa. Svaki ulaz baze podataka pripejd računa može da uključi kod pristupa, vrednost pripejd računa, i flag da se odredi da li je pripejd račun važeći i u dobrom stanju. Podaci odobravanja 183 mogu da uključe jedan ili više ulaza baze podataka za jednog ili više korisnika pripejd računa. Svaki korisnik pripejd računa može da uključi informaciju korisnika, takvu kao ime, adresa oglašavanja, tip servisa, i druge informacije, ili može da odgovori samo na broj pripejd računa koji se može koristiti ili slični identifikator koji noje vezan sa identifikacijom korisnika pripejd računa. Svaki pripejd račun nože da uključi vrednost da se odrede raspoloživi komunikacioni servisi za korisnika kroz pripejd račun. Ova vrednost može da se podesi sa transakcijama koje su startovane preko sistema transakcije 160 u odgovoru na dodatne servise plaćanja unapred. Ova vrednost može da se podesi sa komunikacionim sistemom 140 u odgovoru na komunikacione servise koji su korišćeni kroz sistem oglašavanja 182.

Slika 2a pokazuje sistem za kupovinu robe i servisa preko mreže podataka korišćenjem jednog ili više iz mnoštva uređaja terminala u skladu sa realizacijom pronalaska. Sistem 200 uključuje sistem rutine 210 i aplikacioni server 220 koji deluje kao posrednik između jednog ili više sistema provajdera servisa, sistema emitenata, i uređaja terminala, takvih kao POS terminali. Sistem rutine 210 usmerava prenos podataka između mreža podataka (n. p., EFT

spoj na emitent 260), sistema provajdera servisa, aplikacionog servera 220, i nekih uređaja terminala (n. p., POS sistem 243). Aplikacioni server 220 obezbeđuje bar neku logiku, komunikacione protokole, skladištenje podataka, i/ili upravljanje transakcijom radi omogućavanja raznih finansijskih i bankarskih servisa korišćenjem finansijskih podataka i drugih informacija koje su usmerene kroz sistem rutine 210. U jednoj realizaciji, sistem 200 može da uključi sistem kriptografije 221 radi omogućavanja pristupa u mreže podataka koje zahtevaju DES zaštićene PIN blokove iz uređaja terminala koji nisu opremljeni sa DES zaštitom. Sistem provajdera servisa 250 može da bude spojen na aplikacioni server 220 preko sistema rutine 210. Sistemi provajdera servisa 250 mogu da obezbede izvršavanje i održavanje pripejd računa za proizvode ili servise koji su kupljeni preko sistema 200. Sistem provajder servisa 250 može da uključi jedan ili više provajdera servisa, takvih kao provajderi servisa 251 i 252, jedan ili više servisa procesiranja, takvih kao server procesiranja 253, i jedno ili više skladišta podataka, takvih kao izvor podataka pripejd računa 254 i izvor podataka pripejd računa 255. Emitent 260 može da obezbedi elektronsko plaćanje za proizvode, ili servise koji su kupljeni preko sistema 200.

Da bi se usmerile komunikacije, kako je gore referisano, sistem rztine 210 uključuje hardver prekidanja i monitorisanja i softver za usmeravanje komunikacija koje sadrže saobraćaj elektronskih finansijskih podataka na prethodno određenu destinaciju u skladu sa komunikacionim protokolima koji su podesni za tu organizaciju. Sistem rutine 210 dalje uključuje stožer za usmeravanje saobraćaja u elektronskim finansijskim podacima između mnoštva inače nekompatibilnih komunikacionih mreža i sistema finansijskih podataka. Sistem rutine 210 može takođe da uključi više komunikacionih kanala i mrežnih spojeva za komuniciranje elektronskih finansijskih podataka korišćenjem EFT standarda, standarda baziranih na internetu, privatnih standarda i drugih standarda radi sigurnosti transfera podataka. Komunikacioni kanali sistema rutine 210 mogu takođe da služe za međusobno povezivanje mnoštva specijalizovanih i/ili samostalnih finansijskih krajnjih tačaka, takvih kao POS sistem 243.

Da bi se izvršile gore opisane funkcije, sistem rutine 210 poželjno uključuje platformu AS/400 koja koristi operativni sistem OS/400 i 1TM 2.2 softver za pristup pripejd računu.

Aplikacioni server 220 uključuje jedan ili više servera za smeštanje mnoštva aplikacija finansijskog i bankarskog servisa, isto kao servisa za kupovinu servisa i proizvoda. Takve aplikacije finansijskog i bankarskog servisa mogu da uključe bilo koji servis koji se odnosi na personalizovano bankarstvo, finansije, upravljanje novcem, transakcije plaćanja ili investicije. Aplikacioni server 220 dalje uključuje platformu za rad mnoštva finansijskih i bankarskih aplikacija. Aplikacioni server 220 koristi dizajn modularne aplikacije koji podržava standardne interfejsne objekte za obezbeđenje fleksibilnog sistema, koji se može lako proširiti i široko je hardverski nezavistan radi obezbeđenja aplikacija finansijskog servisa. Na primer, aplikacioni server 220 može da bude preduzetni aplikacioni server koji izvršava mnoštvo aplikacija koje su sastavljene od mnoštva međusobno zamenljivih aplikacionih modula (n. p., Enterprise JavaBeans). Jedna aplikacija može da omogući aplikacioni server 220 da inicira transakcije (n. p., transferi i upiti) sa sistemima spoljašnje finansijske mreže ili sistemima provajdera servisa.

Aplikacioni server 220 može da bude spojen na, i da komunicira sa sistemom kriptografije da bi se omogućila zaštita podataka u DES-zaštićenim PIN blokovima kompatibilnim sa standardima zaštite podataka POS mreže. Na primer, sistem kriptografije 221 može da se sastoji od hardvera za prihvatanje PIN iz aplikacionog servera 220, da ga štiti korišćenjem DES-zaštite, i da vrati DES-zaštićen PIN blok u aplikacioni server 220. Sistem kriptografije može da uključi bezbedno olakšavanje uticaja koje onemogućava sistem kriptografije ako je došlo do prekida. Hardverska zaštitna konevrzija sprečava da dekriptovan PIN bude ikada raspoloživ u elektronskom ili vidljivom obliku gde bi to moglo da bude nepodesno.

U jednoj realizaciji, podaci korisničke kartice mogu da budu združeni sa identifikacijom korisnika na takav način da se obezbede automatske transakcije koje koriste podatke kartice pripejd računa. Na primer, podaci korisničkog pripejd računa za njegovu/njenu karticu pripejd računa mogu da se združe sa korisničkim mobilnim telefonom (n. p., sa brojem telefona, brojem pretplatnika, ili identifikacijom telefona). Aplikacija može da bude definisana da prihvata signal sa mobilnog telefona koji indicira želju za transakcijom pripejd kupovine. Aplikacioni server 220 može tada da izvrši transakciju za kupovinu sa identifikacijom mobilnog telefona, da pristupi podacima kartice pripejd računa, i da usmeri podesne transakcije na provajdera servisa obezbeđenjem kupljenih robe i servisa i emitenta kartice pripejd računa. U jednoj realizaciji, takva transakcija može da bude inicirana preko jednog ulaza sa mobilnog telefona, takvog kao jedna funkcija biranja, namensko dugme hardvera, opcija menija, ili drugi postupak.

Sistem provajdera servisa 250 može da uključi jedan ili više računarskih sistema koje održavaju jedan ili više provajdera servisa, takvi kao provajderi servisa 251 i 252. Provajderi servisa 251 i 252 mogu da uključe bilo koju instituciju biznisa ili finansija, ili drugu ustanovu koja održava sistem za širenje proizvoda ili servisa, takvu kao telekomunikacionu kompaniju koja održava komunikacionu mrežu za prodaju servisa. Skladišta podataka 254 i 255 mogu da uključe bilo koji broj skladišta podataka koji sadrže podatke pripejd računa ili informacije koje se odnose na praćenje korišćenja pripejd računa. Skladišta podataka 254. i 255 mogu da budu lokalizovani izyori podataka, takvi kao baza podataka ili grupa baza podataka, ili ona mogu da budu distribuirani resursi, takvi kao beč fajlovi koji'se mogu locirati koji su distribuirani kroz mrežu. Skladište podataka pripejd računa 254 može da uključi informacije odgovora odobrenja, uključujući brojeve pripejd računa, prava korišćenja, informacije praćenja korišćenja, i druge informacije za potvrđivanje i monitorisanje korišćenja pripejd računa. Skladište podataka računa 255 može da uključi informacije o računu uključujući brojeve računa, uključujući brojeve računa, prava korišćenja, informacije praćenja korišćenja, identifikaciju korisnika, i druge informacije za potvrđivanje i monitorisanje korišćenja računa. Servis procesiranja 253 obezbeđuje interfjes za komunikacije, transakcije, i zahteve podataka koji su usmereni kroz sistem rutine 210 u skladišta podataka 254 i 255. Server procesiranja 253 može da uključi verifikaciju bezbednosti, protokole upita, i održavanje transakcije za podatke pripejd računa. Provajderi servisa 251 i 252 mogu da uključe slične protokole za interfejs sa podacima koji su smešteni u skladištima podataka 254 i 255 u odgovoru na otkupljivanje korisnika proizvoda ili servisa ili drugih administrativnih funkcija.Alternativno, komunikacije provajdera servisa mogu takođe da budu usmerene kroz server procesiranja 253 ili sistem rutine 210 (alternativne konfiguracije nisu pokazane). U drugoj realizaciji (takođe nije pokazana), odgovor odobravanja skladišta podataka 254 i/ili skladišta podataka računa može da se održava direktno sa aplikacionim serverom 220 i provajderi servisa mogu da usmere komunikacije, transakcije, i upite kroz sistem rutine 210 radi pristupa podacima. U još jednoj drugoj realizaciji (takođe nije pokazana), skladište podataka pripejd računa 254 može da se održava unutar aplikacionog servera 220 koji sadrži pripejd račun i vrednosti za odobrenje pretplatnika. Provajder servisa 251 održava posebno skladište podataka pripejd računa 254 koje sadrži potvrdu odgovora odobrenja i podatke za korišćenje. Provajder servisa 251 obezbeđuje mnoštva aktivnih odobrenja u aplikacionom serveru 220 sa smeštanjem ili drugim transferom podataka, ali ne zahteva više pristup isporučenim odobrenim podacima. Aplikacioni server 220 održava i prodaje beč odgovor odobrenja bez dalje potrebe za komunikacijom sa provajderom servisa 251.

Sistem 200 može da uključi krajnje tačke ili uređaje terminala, takve kao POS sistem 232 i 244. POS sistem može da bude POS sistem koji je integrisan sa trgovinskim biznisom, uključujući svoju sopstvenu aplikaciju i interfejsni softver i sposoban je da izmenjuje podatke sa jednom ili više finansijskih mreža kroz sistem rutine 210. POS sistem može da bude POS sistem sitnog-klijenta koji koristi, bar delimično, aplikacioni softver iz aplikacionog servera 220 i interfejsni softver iz POS servera 232. Drugi specijalizovani uređaji terminala sitnog-klijenta, takvi kao Web i bežični Web uređaji takođe su mogući u spoju sa kompatibilnim interfejsnim serverom.

Primetiće se da POS terminal može da bude tako pretplaćen da su promenljivi korisnički interfejs i/ili protokoli komunikacija. Na primer, namenski korisnički interfejs mogao bi da ima namenski termin za unos broja telefona radije nego da mora da unese u njega polja PIN i računa.

Na slici 2b, modularni sistem 260 za zahteve procesiranja korisnika proizvoda/servisa u skladu sa pokazanom realizacijom pronalaska. Modularni sistem 260 može da se koristi sa aplikacionim serverom, takvim kao aplikacioni server 220 na slici 2a, da se obrade zahtevi korisnika proizvoda/servisa, takvih kao zahtevi za kupovinu roba i servisa. Modularni sistem 260 uključuje više aplikacionih objekata 270, takvi kao aplikacioni objekti 270a i 270b. Aplikacioni objekti 270a i 270b se koriste kao standardne ulazne putanje za zahteve korisnika proizvod/servis, takve kao od korisnika 201 i 202. Aplikacioni objekti 270a i 270b kreiraju transakciju 271, takvu kao transakcije 271a i 271b, koje opisuju akcije koje treba da se izvrše. Ruter 272 izvršava transakcije 271a i 271b i usmerava njih ka podesnom provajderu 273, takvom kao provajderi 273a, 273b i 273c. Provajderi 273a, 273b i 273c uključuju operacije za kompletiranje transakcije 271a i 271b. U nekim slučajevima, provajder, takav kao provajder 273c, mogu da izdaju zahtev servisa 274 da pristupi spoljašnjem resursu, takvom kao finansijski podaci koje održava provajder finansijskog servisa. Provajderi 273a, 273b, i 273c mogu ili da usmeravaju transakciju ka daljem provajderu ili mogu da vrate odgovor 275, takav kao odgovori 275a i 275b, kaaplikacionim objektima 270a i 270b.

Aplikacioni objekti 270 obezbeđuju standardne ulazne putanje za zahteve korisnika proizvod/servis 261 i 262 i iniciraju transakcije 271 unutar modularnog sistema 260. Aplikacioni objekti 270 predstavljaju pojedinačne akcije za koje modularni sistem 260 može da bude pozvan da ih izvrši. Na primer, aplikacioni objekti 270 mogli bi da uključe logon objekat, ispitni objekat uravnoteženog pripejd računa, objekat pripejd kupovine, ispitno uravnoteženje, objekat ponovnog punjenja pripejd računa, i druge objekte za obezbeđenje finanijskog, administrativnog, plaćanja računa, i drugih servisa. Svaka aplikacioni objekat 270 stvara transakciju 271 koja opisuje akciju koja treba da se izvrši i sadrži informacije o korisniku koje su potrebne da se inicira akcija.

Na primer, transakcija ispitivanja odobrenog zahteva mogla bi da se koristi za kreiranje transakcije pripejd računa koja uključuje vrednost koju treba kupiti i postupak plaćanja za kupovinu (moguće uključivanje broja pripejd računa i PIN za potrebe bezbednosti). Svaki aplikacioni objekat 270 može takođe da pozove ruter 272 da bi se odredila destinacija provajdera 273 ka procesu transakcije 271. U jednoj realizaciji, aplikacioni objekat 270 prolazi transakciju 271 ka ruteru 272 gde ruter 272 procenjuje transakciju 271 i propušta je u odabrani provajder 273. Alternativno, ruter 272 može da proceni transakciju 271 ali aplikacioni objekat 270 realno propušta transakciju 271 ka odabranom provajderu 273 koji je identifikovan sa ruterom 272. Svaki aplikacioni objekat 270 može takođe da primi odgovor 275 od provajdera 273 i da propusti odgovor natrag ka korisniku. Svaki aplikacioni objekat 270 može takođe bude sposoban da pozove provajdera 273 da poništi, ponovi ili izmeni transakciju 271 u odgovoru na odgovor 275, novi ulaz od korisnika, ili druge uslove sistema.

Transakcije 271, takve kao transakcije 271a i 271b, mogu da uključe podatke koje zahtevaju provajderi 273 radi izvršavanja funkcije aplikacionog objekta 270. Transakcije 271 mogu da uključe bazne informacije traksakcije, takve kao jedinstveni identifikator, vreme označavanja, i osnivač, i destinacija (ili lista provajdera 273 za kompletiranje transakcije). Bilo koja količina dodatne informacije specifične transakcije može se dodati u transakciju kao element podataka.

U jednoj realizaciji, svaka transakcija 271 se pamti kao XML dokument radi pristupa, procene i modifikacije sa ruterom 272 i provajderima 273. U drugoj realizaciji, svaka transakcija 271 sadrži kompletan zapis istorije transakcije. Svaka transakcija 271 može da se automatski pamti u bazi podataka i može da se arhivira radi kasnijeg nadoknađivanja.

Ruter 272 određuje provajderu 273 da upravlja transakcijom 271. Ruter 272 koristi kombinaciju detalja transakcije i/ili informacije sistema radi određivanja optimalne destinacije provajdera 273. Na primer, ruter 272 može da usmeri podatke transakcije u skladu sa brojem pripejd računa, iznosom transakcije ili imenom korisnika. Modularni sistem 260 može da koristi više rutera radi izvršavanja takve rutine. Jedna transakcija može da se usmeri nekoliko puta tokom kursa njenog procesiranja a ruter 272 može da se koristi od strane provajdera 273 isto kao od aplikacionih objekata 270. Ruter 272 uključuje tabelu usmeravanja u formatu dokumenta fleksibilnog znakovnog jezika (XML) koji lista uslove i/ili pravila pod kojima transakcije 271 treba da se usmere ka određenom provajderu, takvom kao provajder 273a, 273b ili 273c.

Provajderi 273a, 273b i 273c koriste module koji uključuju logiku za kompletiranje bar dela funkcija koje se izvršavaju u jednom ili više aplikacionih objekata 270. Takvi provajderi 273 koriste podatke zapamćene unutar transakcija 271 radi izvršavanja takve funkcije. Provajderi 273 mogu da vrate odgovor u aplikacioni objekat 270 koji kreira transakciju 271 ili može da propusti transakciju 271 ka drugom provajderu 273, sa ili bez konsultovanja rutera 272. Provajderi 273 izvršavaju njihovu funkciju (funkcije) lokalno korišćenjem podataka transakcije i lokalnih resursa i informacija o sistemu i vraćaju odgovor 260 u aplikacioni objekat 270. Neki provajderi 273, takvi kao provajder 273b, mogu takođe da izvršavaju njihovu funkciju (funkcije) lokalno korišćenjem podataka transakcije i lokalnih resursa i informacija o sistemu; međutim, njihova funkcija (funkcije) može da bude samo deo ukupne funkcije (funkcija) koju zahteva aplikacioni objekat 270. Transakcija 271 može da se modifikuje da uključi podatke koje generiše provajder 273b i može se zatim usmeriti ka drugom provajderu 273, takvom kao provajder 273c. Neki provajderi 273, takvi kao provajder 273c, mogu da usmere sve ili deo podataka koji su sadržani u transakciji 271 ka servisu 274 i mogu zatim da prime podatke odgovora iz servisa 274 radi formulisanja odgovora 275 da se vrati u aplikacioni objekat 270. U jednoj realizaciji, više takvih provajdera 273 može istovremeno da radi u istoj transakciji 271. U drugoj realizaciji, provajderi 273 mogu da prate isti cilj kroz različite kanale. Na primer, više provajdera 273 može da izvršava više servisa radi dobijanja najbržižeg odgovora gdc se vremena odgovora menjaju (n. p., jedan provajder spoljašnjeg servisa može da bude brži od drugog provajdera spoljašnjeg servisa za bilo koji dati zahtev zavisno od raspoloživosti servera i drugih faktora).

Servis 274, takav kao servis glasnik podataka ili servis protokola komunikacije može takođe da se koristi za razmenu podataka sa spoljašnjim resursom, takvim kao mreža finansijskih podataka, banka, sistem kriptografije, ili skladište podataka. Svaki servis 274 mogu da koriste pretplatnici za protokole komunikacija i zahteve podataka specifičnog spoljašnjeg resursa. Servis 274 može oba i da šalje i da prima podatke. Primljeni podaci mogu da se pošalju ka provajderu 273 koji je inicirao servis 274, da se dodaju u transakciju i/ili da se vrate u odgovoru u aplikacioni objekat.

Odgovori 275a i 275b mogu svaki da sadrže odgovor ili rešenje za transakciju 271 koju je kreirao aplikacioni objekat 270. Odgovori 275a i 275b mogu svaki da uključe informaciju koju zahteva aplikacioni objekat 270 ili mogu da uključe objašnjenje zašto zahtev ne bi mogao da se izvrši. U jednoj realizaciji, odgovori 275a i 275b mogu svaki da uključe vrednost da se naznači da li je ili nije transakcija bila uspešna; poruka koja objašnjava zašto transakcija nije bila uspešna: ako je potrebno, znak takav kao referenca za ovu transakciju, koja se može koristiti kao deo sledeće transakcije; i mnoštvo dodatnih elemenata podataka (kako je gore opisano u vezi transakcije 271). Informacija koja je vraćena u odgovor 275a i 275b može da se vrati u celini ili u delu ka korisniku koji je inicirao korišćenje aplikacionih objekata 270 i/ili može da bude osnova za dalje transakcije koje su inicirane preko istog ili drugog aplikacionog objekta.

Slika 3 ilustruje sistem transakcije 300 za obezbeđenje mnoštva finansijskih potrošača i servisa informacija preko više krajnjih tačaka 310 korišćenjem finansijskih podataka, sadržaja, i transakcionih funkcija koje obezbeđuje više udaljenih provajdera servisa, takvi kao provajder ispunjenja servisa 320 i provajder finansijskog servisa 330. Ovi servisi mogu da budu obezbeđeni za više servisnih krajnjih tačaka 310 od više interfejsa koji podržavaju jedan ili više standardnih interfejsa i komunikacionih protokola. Primeri servisnih krajnjih tačaka 310 uključuju POS sistem 318. Integrisani transakcioni upravljački sistem 300 komunicira sa servisnim krajnjim tačkama 310 korišćenjem bilo koje komunikacione mreže takve kao internet, telefonske mreže, bežične mreže, radio mreže, i druge komunikacione mreže i SMS, WAP, TCP/IP, i njihovi odgovarajući protokoli transfera podataka. Servisi koje izvršava sistem transakcije"300 mogu da koriste informacije sakupljene iz i/ili razmenjene sa bilo kojim jednim ili više udaljenih provajdera servisa. Sistem transakcije 300 može da komunicira sa udaljenim provajderima servisa sa korišćenjem bilo koje bezbedne komunikacije ili mreže podataka.

Sistem transakcije 300 može dalje da uključi više funkcionalnih modula za obezbeđenje servisa finansijskih i drugih informacija u skladu sa realizacijom pronalaska. Svaki funkcionalni modul može da sadrži kombinaciju softvera i/ili hardvera za izvršavanje zadatka ili skupa zadataka. Na primer, procesor podataka, memorija, i instrukcijski set (n. p., kod računara) mogu da budu svi koji su potrebni za takav funkcionalni modul da izvrši zadatke koji su potrebni za dalu realizaciju svakog funkcionalnog modula. Češće, međutim, više ulaznih i izlaznih uređaja, skraćuju vreme i memorijski sistemi sa velikim vremenom, slojevi računarskog koda (n. p., operativni sistem, aplikacioni softver itd.), komunikacioni uređaji i više procesora može da se koristi za takav funkcionalni modul. Dodatno, više jedinica takvih funkcionalnih modula može da deli isti hardver i delove softverske biblioteke. U nekim slučajevima, funkcionalni modul može da sadrži jedan ili više takvih funkcionalnih modula. Kako će razumeti stručnjaci, funkcionalni moduli koji su ovde opisani mogu da se realizuju u velikom broju ekvivalentnih kombinacija koda objekata i hardvera. Kombinacije koje su predstavljene sa funkcionalnim modulima ovde opisanim su koncepcijske i ne treba da se shvate kao ograničenje strukture za više kombinacija hardvera i softvera koje su sposobne za izvršavanje zadataka funkcionalnih modula.

Kako je pokazano na slici 3, sistem transakcije 300 uključuje interfejsni sistem 340, aplikacioni sistem 350, sistem rutine 360 i sistem kriptografije 370. Interfejsni sistem 340 uključuje jedan ili više funkcionalnih modula od kojih svaki obezbeđuje jedan ili više interfejsa kojima se može pristupiti preko više servisnih krajnjih tačaka 310. Aplikacioni sistem 350 uključuje jedan ili više funkcionalnih modula, od kojih svaki obezbeđuje funkcionalne procesne mogućnosti za jednu ili više aplikacija klijenata, uključujući formulisanje podataka upita i zahteva transakcije za provajder ispunjenja servisa 320 i provajdera finansijskog servisa. Sistem rutine 360 uključuje jedan ili više funkcionalnih modula za usmeravanje komunikacija između više raznih mreža ili komunikacionih sistema korišćenjem raznih komunikacija, transfera podataka i zaštite. Sistem kriptografije 370 uključuje jedan ili više funkcionalnih modula za zaštitu i skidanje zaštite podataka u skladu sa jednim ili više standarda bezbedne zaštite.

Interfejsni sistem 340 uključuje jedan ili više funkcionalnih modula za predstavljanje i razmenu informacija preko krajnjih tačaka sitnog klijenta ili uređaja terminala. Interfejsni sistem 340 može da pristupa jednom ili u više funkcionalnih modula koji obezbeđuju aplikacije klijenata unutar aplikacionog sistema 350, i može da obezbedi interfejs između takvog aplikacionog sistema 350 i klijenta kako je podesno radi promene širine opsega, kapaciteta memorije, sposobnosti procesiranja, ulaznih i navigacionih postupaka, i uobičajenih primena ambijenta iz mnoštva servisnih krajnjih tačaka 310 koje može da koristi klijent. Čak unutar određenog komunikacionog protokola, može da bude poželjno da se ponudi više interfejsnih opcija zavisno od atributa iz opsega mogućih uređaja terminala i korisnika. Interfejsni sistem 340 može da dozvoli sistemu transakcije 300 da podrži tradicionalne funkcije slične POŠ preko mnoštva servisnih krajnjih tačaka 310 i da omogući kupovinu robe i servisa preko transakcija u istim servisnim krajnjim tačkama. Kako je pokazano na slici 3, interfejsni sistem 330 uključuje POS interfejsni modul 345. Drugi interfejsi mogu takođe da budu podržani sa alternativnim realizacijama, takvim kao interfejsi koji podržavaju druge bežične protokole i komunikacione mreže, interfejse za glas za telefonski pristup, privatne i LAN interfejse za specijalne servise bezbednog ograničenog pristupa (n. p., za provajdera servisa i transakcije sporednosg sistem administratora), i dodatni interfejsi za podržavanje novih i specijalizovanih mogućnosti za buduće komunikacione uređaje koji se mogu umrežavati.

Aplikacioni sistem 350 uključuje jedan ili više modula za obezbeđenje funkcionalnog procesiranja za jednu ili više aplikacija klijenta, uključujući formulisanje podataka upita i zahteva transakcije radi olakšavanja pripejd kupovine robe i servisa. Aplikacioni sistem 350 obezbeđuje više aplikacija klijenta u skladu sa modularnom arhitekturom koja pomaže međusobnu izmenljivost, mogućnost poboljšanja i univerzalnost za pristup sa mnoštvom interfejsnih modula koji opslužuju mnoštvo servisnih krajnjih tačaka 310. Aplikacioni sistem 350 koristi podatke koji su obezbeđeni sa mnoštvom spoljašnjih provajdera servisa, isto kao unutrašnji sistem i resurse podataka. Jedna transakcija aplikacije može istovremeno ili sekvencijalno da pristupa podacima iz, ili da inicira razmenu podataka sa više od jednog sistema provajdera servisa. Aplikacioni sistem 350 može da formuliše upite i zahteve izmene emitovanih podataka i traženih informacija. Aplikacioni sistem 350 može da koristi kombinaciju jezika Standard Query Language (SQL) i alternativne izmene podataka i protokola transakcije, zavisno od kompatibilnosti sistema provajdera servisa. Da bi se olakšala pripejd kupovina robe i servisa, jedna realizacija pronalaska uključuje modul odobravanja 351, modul pripejd računa 352, modul zapisa 353, i modul plaćanja 354. Svaki aplikacioni modul može da uključi mnoštvo modula transakcije za izvršavanje mnoštva funkcija koje mogu da budu uključene unutar aplikacionog modula. Mogućnosti za module dodatne aplikacije i alternativna uređenja aplikacionih modula i modula komponente transakcije su neograničene.

Modul odobrenja 351 obezbeđuje održavanje i dobijanje odobrenja koja su uskladištena u jednom ili više odobrenim servisa podataka. Izvori odobrenih podataka mogu da budu lokalizovan resurs ili se mogu daljinski locirati. Modul odobrenja 351 obezbeđuje transakcije za poboljšanje raspoloživih odobrenja iz odobrene baze podataka ili kreira nova odobrenja koja treba da se dodaju u odobrenje baze podataka. Modul odobrenja 351 mora takođe da bude sposoban da vrati ne-odobravanje u slučaju da transakcija kupovine nije kompletirana. Modul odobrenja 351 može da uključi modul dobijanja odobrenja 351a i modul vraćanja odobrenja 351b. U jednoj realizaciji modul dobijanja odobrenja 351 a je provajder objekta koji je prozvan sa objektom aplikacije računa kupovine u odgovoru na zahtev korisnika za kupovinom karticom pripejd računa. Modul dobijanja odobrenja 351a koristi servis upita radi upita izvora odobrenja podataka za odobrenje. Servis odgovora uključuje znak koji označava uspeh ili neuspeh mogućnosti pronalaženja i odgovarajućih podataka za odobrenu mogućnost pronalaženja. U jednoj realizaciji, modul vraćanja odobrenja 351b je provajder objekta koji je prozvan sa objektom aplikacije kartice pripejd računa za kupovinu u odgovoru na prekid u fazi transakcija, odbijeni pokušaj plaćanja, ili drugu osnovu za prekid teansakcije kupovine. Modul vraćanja odobrenja 351b koisti servis upita radi notiranja izvoru podataka broja računa

da vrati uključeni broj računa u status raspoloživosti. Servis odgovora uključuje znak koji označava uspeh ili neuspeh pokušaja vraćanja.

Modul pripejd računa 352 obezbeđuje mogućnost povezivanja sa postojećim računima korisnika koji su smešteni u jednom ili više izvora podataka pripejd računa. Izvori podataka pripejd računa mogu da se skladište lokalno ili mogu da se održavaju daljinski sa izvršavanjem servisa provajdera. Modul pripejd računa 352 može da obezbedi verifikaciju postojanja određenog pripejd računa, da verifikuje daje pripejd račun raspoloživ za ponovno punjenje, obezbedi trenutnu vrednost pripejd računa, ponovo napuni pripejd račun, i obezbedi druge funkcije održavanja pripejd računa. U jednoj realižacijim pripejd računa modul pripejd računa 352 može takođe da dozvoli korisniku da uspostavi novi pripejd račun preko sistema transakcije 300. Modul pripejd računa 352 može da uključi modul verifikacije pripejd računa 352a i modul ponovnog punjenja pripejd računa 352b. U jednoj realizaciji, modul verifikacije pripejd računa 352a je provajder objekta koji je prozvan sa objektom aplikacije ponovnog punjenja računa u odgovoru na zahtev korisnika za ponovno punjenje pripejd računa. Modul verifikacije pripejd računa 352a može da koristi servis upita radi verifikacije da broj pripejd računa koji je podneo korisnik odgovara aktivnom pripejd računu u izvoru podataka pripejd računa. Servis odgovora može da uključi kod koji označava uspeh ili neuspeh verifikacije, koji može da naznači objašnjenje neuspele verifikacije pokušaja. U jednoj realizaciji, modul ponovnog punjenja računa 352b je obezbeđenje objekta koji je prozvan sa aplikacijom ponovnog punjenja računa u odgovoru na uspešnu transakciju plaćanja bazirano na postupku plaćanja podnetom od korisnika (n. p., brisanje opteređenja transakcije EFT ili kreditne kartice). Modul ponovnog punjenja računa 352b koristi servis upita radi notiranja izvoru podataka pripejd računa da poveća vrednost u specificiranom pripejd računu da bude na određenoj vrednosti. Servis odgovora uključuje znak za označavanje uspeha ili neuspeha pokušaja ponovnog punjenja.

Modul zapisa 353 uključuje monitorisanje transakcije i zapis za potrebe administracije i oglašavanja. Modul zapisa 353 može da uključi zapis izvora podataka u kome je zapisan zapis svake transakcije, takve kao transakcije kupovine karticom pripejd računa ili transakcija ponovnog punjenja kartice pripejd računa. Zapis transakcije može da uključi detalje transakcije, takve kao vreme transakcije, vrednost transakcije, vreme faze transakcije, kraj servisa od kada je inicirana transakcija, itd. Zapis izvora podataka može da se koristi da se obezbede kratki pregledi transakcije za provajdere servisa za verifikaciju transakcije i opštu administraciju računa. Zapis izvora podataka može takođe da se koristi da se prate transakcije za određenog provajdera servisa da bi se pristupilo plaćanju za servise sistema transakcije 300 na bazi korišćenja. Modul zapisa 353 može da se koristi za druge aktivnosti obrade podataka, takve kao analiza marketinga, i mogu sc povezati sa informacijama korisnika da se obezbede ciljni marketinški podaci.

Modul plaćanja 354 obezbeđuje elektronsko plaćanje za vrednost proizvoda ili servisa koji se kupuju. Modul plaćanja 354 može da omogući korisniku da plati za proizvode i servise korišćenjem prometnih kartica, kreditnih kartica, elektronskog novca, i bilo kog drugog postupka elektronskog plaćanja, kako je poznato u tehnici. U poželjnoj realizaciji, plaćanjem se rukuje preko POS protokola za transakcije kreditne kartice i prometne kartice korišćenjem magnetne kartice koja sadrži informacije o računu i korisniku snabdevenom sa PIN. U alternativnoj realizaciji, plaćanje je obezbeđeno preko servisa krajnjeg uređaja koji nije opremljen sa čitačem magnetne kartice i korišćenjem podataka registra Track II gde se korisnik prethodno registrovao.

Sistem rutine 360 može da uključi jedan ili više modula za usmeravanje komunikacija između dve ili više iz mnoštva, raznih mreža ili komunikacionih sistema korišćenjem različitih komunikacija, transfera podataka, i prorokola zaštite. Na primer, sistem rutine 360 može da uključi modul EFT protokola, modul internet protokola, modul privatnog spoja protokola, ili mnoštvo drugih komunikacionih protokola. U operaciji, sistem rutine 360 može da primi transakcije od finansijskih institucija, druge EFT rutine, POS terminala, ili aplikacionog sistema 350 (n. p., transakcija kupovine preko alternativnog servisa krajnje tačke). Posle prijema transakcije, sistem rutine 360 određuje emitenta korišćenjem broja identifikacije banke (BIN) koji je uključen u primljene podatke, takve kao Track II podaci iz korisničke prometne kartice. Ako BIN pripada lokalnoj banci, transakcija će biti usmerena na lokalnu banku za autorizaciju. Ako BIN ne pripada lokalnoj banci, tada će odluka usmeravanja biti urađena zavisno od BIN broja kartice. Ova odluka usmeravanja će biti određena sa upoređivanjem BIN sa tabelama usmeravanja koje su održavane unutar sistema rutine 360. Kada se nađu BIN ili neki podesni digiti od BIN, transakcija se usmerava na podesnu drugu rutinu ili finansijsku instituciju radi autorizacije. Ako se BIN ne nađe u tabelama rutina tada se koristi rutina po difoltu radi autorizacije transakcija. U jednoj realizaciji, poruka iz aplikacionog servera može se primiti u podesnom formatu i konvertovati u format koji je podesan za emitovanje krajnje tačke posle donošenja odluke o usmeravanju. Autorizacija će biti primljena od emitenta autorizacije i transakcija će biti odobrena ili odbijena zavisno od odgovora emitenta. Sistem rutine 360 može takođe da izvršava sravnjivanje i podešavanje sa emitentom autorizacije, isto kao sa dobijanjem provajdera servisa.

Kako je dalje ilustrovano na slici 3, sistem kriptografije 370 može da uključi jedan ili više modula za zaštitu i skidanje zaštite podataka u skladu sa jednim ili više standarda sigurne zaštite. Sistem kriptografije 370 dalje uključuje hardver i softver kriptografije suštinski kako je gore opisano za sistem kriptografije 221 na slici 2a.

Modul izvršenja servisa provajdera 320 može da bude bilo koji sistem za obezbeđenje roba i servisa i prihvatanje plaćanja od korisnika ovih roba i servisa preko sistema transakcije 300. Izvršenje servisa provajdera može da uključi provajdere komunikacionog servisa, provajdere internet servisa, provajdere trgovine roba i usluga, operatore prodajnih mašina, ili druge provajdere roba i servisa. Svaki modul izvršenja servisa provajdera 320 može da uključi sistem za distribuciju proizvoda, oglašavanje, i administraciju. U jednoj realizaciji, svako izvršenje servisa provajdera održava jedan ili više računarskih sistema za nadgledanje distribucije proizvoda, oglašavanje i unošenje a sistem transakcije 300 komunicira sa bar delom računarskog sistema. Modul izvršenja servisa provajdera 320 može da obezbedi podatke pripejd računa za korišćenje sa sistemom transakcije u obezbeđenju i ponovnom punjenju pripejd računa. Modul izvršenja servisa provajdera 320 može takođe da uključi sistem za prijem plaćanja za robu i servise iz sistema transakcije 300, fmansijske institucije (n.p., preko modula finansijskog servisa provajdera 330), ili drugih izvora. Modul izvršenja servisa provajdera 320 može da uključi modul aplikacionog procesiranja 321, sistem oglašavanja 322, sistem servisa 323, i izvor podataka pripejd računa 324, i odobrenje izvora podataka 325.

Modul aplikacije procesiranja 321 može da obezbedi interfejs između izvora podataka pripejd računa 324 i/ili odobrenja izvora podataka 325 i raznih sistema koji koriste te podatke, takvih kao sistem transakcije 300, sistem oglašavanja 322, sistem servisa 323, i drugi sistemi (n.p., administracija provajdera servisa, servis klijenta, markering, itd.). U jednoj realizaciji, modul aplikacije procesiranja 321 može da uključi protokole za integraciju postojećih sistema izvršenja provajdera servisa (n. p., podaci postojećeg računa, sistemi upravljanja podacima, sistemi oglašavanja, itd.) sa sistemom transakcije 300. Modul aplikacije procesiranja 321 može da uključi modul odobrenja upita 321a, modul odobrenja upita 321b, modul održavanja pripejd računa 321c, i modul održavanja pripejd računa 32 ld. Modul odobrenja,upita 321a može da dozvoli modulu aplikacije procesiranja 321 da primi i izvrši upit odobrenja podataka (n. p. upit verifikacije računa, upit ponovnog punjenja računa, itd.) iz sistema transakcije 300. Modul odobrenja upita 321b može da dozvoli dozvoli modulu aplikacije procesiranja 321 da primi i izvrši upit odobrenja podataka (n. p. dobijanje upita odobrenja, vraćanje upita odobrenja, itd.) iz sistema transakcije 300. Modul održavanja pripejd računa 321c i modul održavanja pripejd računa 32ld mogu da dozvole modulu aplikacije procesiranja 321 da primi i izvrši jednu ili više akcija održavanja za transakcije pripejd računa. Akcije održavanja mogu da uključe dodatne upite, pretraživanje podataka, manipulaciju podataka, i druge akcije za nadgledanje izvora podataka pripejd računa 324 ili izvora podataka pripejd računa 324. Akcije održavanja mogu takođe da uključe udaljeni pristup podacima ili transakcione sposobnosti u drugim sistemima izvršenja provajdera servisa (n. p. sistem oglašavanja 322).

Sistem oglašavanja 322 može da uključi sisteme izvršenja provajdera servisa radi monitorisanja primljenih plaćanja i servise za pripejd račune. Sistem oglašavanja 322 može takođe da uključi sisteme izvršenja provajdera servisa za monitorisanje, prezentiranje i izmirenje plaćanja za ne-pripejd račune ili pripejd račune koji su početno plaćeni korišćenjem kreditnog ili elektronskog novca a zahtevaju aktuelno plaćanje od treće strane (n. p. kompanija kreditne kartice, banka ili drugi provajder finansijskog servisa). Sistem oglašavanja 322 može da uključi prethodno postojeći sistem oglašavanja koji je uspostavljen za upravljanje transakcijama klijenta drugačije od kupovine robe i servisa preko sistema transakcije 300.

Sistem servisa 323 može da uključi sistem izvršenja provajdera servisa za obezbeđenje robe i servisa koji su kupljeni korišćenjem pripejd računa. Sistem servisa 323 može da uključi autorizaciju za distribuciju ili pristup robi i servisima, korišćenjem traga za obezbeđene robu i servise, i servis ili pristup završetku koji je baziran na izvršenju vrednosti pripejd računa. Sistem servis 323 može da uključi komunikacioni sistem za obezbeđenje komunikacionih servisa ka korisniku. U jednoj realizaciji, sistem servisa 323 je mobilna telefonska mreža a mobilni komunikacioni servisi obezbeđeni su korisniku u skladu sa vrednošću i uslovima prema kojima je kupljena kartica pripejd računa. U jednoj realizaciji, sistem servisa 323 procenjuje podatke pripejd računa u izvoru podataka pripejd računa 324 ili odobrenju izvora podataka 325 koji odgovaraju identifikaciji korisnika pripejd računa koja je dobijena pre obezbeđenja robe ili servisa. U jednoj realizaciji, sistem servisa 323 može da prikaže korišćenje podataka pripejd računa radi identifikacije kada je preostala vrednost u pripejd računu mala. Sistem servisa 323 može da obezbedi najavu korisniku preko jedne ili više krajnjih tačaka servisa. Na primer, sistem servisa 323 može da inicira servis automatskih poruka (n. p., telefonska poruka, SMS poruka, poruka govorne pošte, poruka elektronske pošte, itd.) koje upozoravaju korisnika daje pripejd račun mali. U jednoj realizaciji, servis i uređaj mogu da uključe indikator hardvera (n. p., LED) ili softvera (n. p., prikazivanje ikone) radi upozorenja korisnika kada je pripejd račun mali. U jednoj realizaciji, poruke upozorenja ponovnog punjenja i indikatori mogu da se obezbede preko aplikacionog sistema 350.

Izvor podataka pripejd računa 324 i odobrenje izvora podataka 325 uključuju jednu ili više baza podataka pripejd računa ili odobrenja podataka uz obezbeđenje identifikacije pripejd računa i odgovarajućih vrednosti pripejd servisa ili roba.

Slika 4 pokazuje postupak za korišćenje servisa krajnjeg uređaja, takvog kao POS terminal, radi pristupa sistemu transakcije i mreži podataka za kupovinu roba i servisa baziranu na kartici pripejd računa. U fazi 410, korisnik.pristupa servisu krajnje tačke, takvom kao POS sistem. Na primer, korisnik bi mogao da pritupi POS terminalu i svipuje magnetnu karticu radi pristupa funkcijama servisa u sistemu. Pristupanje krajnjoj tački servisa može da uključi ' obezbeđenje identifikacije korisnika (faza 411). Na primer, svipovanje magnetne kartice može da obezbedi identifikaciju nekog korisnika, takvog kao broj pripejd računa. Sistem može da zahteva dodatnu identifikaciju iz razloga sigurnosti, takvu kao PIN, pasport, skeniranje mrežnjače, ili drugi postupak radi verifikacije da je lice koje drži karticu autorizovani korisnik. U fazi 420, korisnik može da izabere proizvod takav kao roba ili servisi, radi ... "kupovine. Odabiranje može da uključi više interaktivnih faza. Korisnik prvo može da izabere opciju iz menija iz sistema servisa (n. p., upit sravnjenja, kupovina robe ili servisa, itd.). korisnik može zatim da izabere više proizvoda radi kupovine raspoloživih preko sistema (n. p., mobilni komunikacioni servis, internet servis, napitak, itd.). U jednoj realizaciji, mogu da budu ponuđene opcije uobičajenog menija za kupovinu u zavisnosti od identiteta korisnika, lokacije krajnje tačke servisa, vremena dana, ili drugih faktora. Jednom kada je odabran proizvod za kupovinu, može da se odabere vrednost za raspoloživi proizvod u mnoštvu vrednosti (n. p., broj minuta mobilnog telefona, iznos u dolarima servisa na veliku daljinu, itd.) (faza 421). Izbor vrednosti može da se uradi iz opcija menija ili može da se dozvoli da klijent unese vrednost. Provajder servisa iz liste raspoloživih provajdera servisa može takođe da se izabere (faza 422). U fazi 430, korisnik obezbeđuje informacije o plaćanju. Obezbeđenje informacija o plaćanju može da obezbedi identifikaciju računa (faza 431). U fazi 440, korisnik prima odgovor odobrenja. Odgovor odobrenja može da bude primljen kao štampani tekst preko servisa krajnje tačke prijemnog štampača. Odobrenje odgovora može takođe da se prosledi jedino kao kod pristupa koji je prikazan u servisu krajnjeg uređaja na displeju. Korisnik zatim međusobno deluje korišćenjem pripejd računa preko provajdera servisa, takvog kao komunikaciona kompanija ili prodavač. U jednoj realizaciji, korisnik koristi komunikacioni uređaj, takav kao ćelijski telefon, radi pristupa komunikacionoj mreži i radi korišćenja pripejd servisa.

Slika 5 ilustruje faze postupka ponovnog punjenja pripejd računa sa vrednošću za kupovinu robe i servisa preko sistema transakcije koji je spojen na mrežu podataka. U fazi 510, sistem transakcije prima zahtev transakcije za ponovno punjenje. U fazi 520, sistem transakcije verifikuje postojanje, autorizaciju i raspoloživost pripejd računa za ponovno punjenje preko sistema transakcije sa upitom izvora podataka pripejd računa. U fazi 530, sistem transakcije verifikuje informacije o plaćanju korisnika preko mreže podataka od provajdera finansijskog servisa.U alternativnoj realizaciji, sistem transakcije verifikuje da je primljeno plaćanje korisnika na udaljenim lokacijama (takvim kao trgovinski izlaz). Na primer, korisnik može da se pojavi na trgovinskom izlazu, plaćanju tendera u gotovini (ili neki drugi metod plaćanja koji je prihvaćen na tržištu), i trgovinski izlaz može da podnese zahtev za transakciju korisnika sa podesnim prodajnim kodom što označava da će plaćanje biti primljeno. U fazi 540, sistem transakcije ažurira pripejd račun korisnika u skladu sa kupljenom vrednošću. U fazi 550. sistem transakcije vraća potvrdu korisniku o uspešnoj transakciji ponovnog punjenja.

Na slici 6, pokazan je postupak za obezbeđenje robe i servisa koji se bazira na pripejd računu koji je ponovo napunjen preko sistema transakcije koji je spojen na mrežu podataka. U fazi 610, provajder izvršenja servisa primio je zahtev proizvoda za robu ili servise u skladu sa prethodno definisanim protokolom zahteva proizvoda. U fazi 620, provajder izvršenja servisa prima identifikaciju pripejd računa koja odgovara korisničkom ponovo napunjenom pripejd računu. U fazi 630, provajder izvršenja servisa potvrđuje postojanje, autorizaciju i raspoloživu vrednost na pripejd računu sa pristupom izvoru podataka pripejd računa. U fazi 640, roba i servisi su obezbeđeni u skladu sa raspoloživom vrednošću na pripejd računu. U fazi 650, zapis pripejd računa je ažuriran radi prikaza korišćenja pripejd računa i.bilo koje pridružene redukcije u preostaloj vrednosti.

U jednoj realizaciji ovog pronalaska, postupak za početno registrovanje kartice pripejd računa može da ima neke dodatne karakteristike. Na primer, pretplatnik koji želi da kreditira njegov/njen pripejd račun korišćenjem ovog pronalaska mogao bi da obezbedi neaktiviranu karticu trgovcu. Prvo, kartica je registrovana. Pretplatnik ili trgovac svipuje karticu preko standardnog POS uređaja. Korišćenjem transakcije tipa PIN- pretplatnik ili trgovac unosi poslednja 4 broja broja pretplatnikovog mobilnog telefona kao "PIN". Zatim u 6-digitno polje, pretplatnik ili trgovac unosi prvih 6 digita (n. p., područje koda i prefiks lokalne izmene) kao iznos.

Uneti podaci PIN/iznos (n. p., pretplatnikov broj mobilnog telefona), broj računa i BIN broj prenose se iz POS terminala ka POS procesoru za trgovca.

POS procesor i POS mreža prepoznaju partiju emitovanja koja je bazirana na BIN podacima i, sledstveno, usmeravaju podatke transakcije ka procesoru ponovnog punjenja. Procesor ponovnog punjenja prepoznaje transakciju kao transakciju registracije zato što je korišćeno svih 6 digita u polju iznosa. Sledstveno, procesor ponovnog punjenja ažurira bazu podataka ponovnog punjenja radi uključivanja ulaza za novu kartciju. Ulaz uključuje broj pripejd računa i broj mobilnog telefona. Ako kartica uključuje bežičnog prenosnika informacije o identifikaciji, ulaz može da uključi takvu informaciju. Alternativno, procesor ponovnog punjenja može da identifikuje bežičnog prenosnika koji odgovara broju mobilnog telefona korišćenjem luk-ap servisa koji su raspoloživi u industriji. Identifikovanje bežičnog prenosnika može da se desi u vremenu registracije kao postupak jednog vremena ili, alternativno, može da se desi svaki put kada se izvršava transakcija ponovnog punjenja.

Ulaz u bazu ponovnog punjenja može posebno da uključi "PIN" koji se suštinski koristi za transakcije ponovnog punjenja. U jednoj realizaciji, "PIN" su 4 poslednja digita broja mobilnog telefona koji su već memorisani, tako da se može izbeći poseban ulaz.

Postupak registracije poželjno uključuje komunikaciju između procesora ponovnog punjenja i bežičnog prenosnika (ili njegovog posrednika oglašavanja) radi potvrđivanja da su broj mobilnog telefona i odgovarajući pripejd bežični račun važeći i da dobro stoje.

Jednom kada je kompletiran postupak registracije, OK ili odgovor odobrenja se vraćaju u POS terminal radi potvrde daje kartica registrovana za taj račun mobilnog telefona. Postupak registracije treba da se izvrši samo jednom.

U bilo koje vreme kasnije, aktuelne transakcije ponovnog punjenja mogu da se izvrše. Pre transakcije ponovnog punjenja generalno se vrši konvencionalna transakcija trgovac-pretplatnik, takva kao transakcija gotovine, transakcija prometa, transakcija kredita, između drugih.

U vidu primera, u transakciji ponovnog punjenja gotovinom, pretplatnik obezbeđuje registrovanu karticu trgovcu i zahteva transakciju za njegov/njen pripejd račun. Poželjno, transakcije ponovnog punjenja su u fiksnim denominacijama radi uprošćavanja procesiranja i omogućavanja procesoru ponovnog punjenja da pravi razliku između transakcija registracije i transakcija ponovnog punjenja. Na primer, može da dozvoli transakcije ponovnog punjenja u iznosima koji se menjaju od $30 do $150 u inkrementima od $30. Ako se ima maksimalna vrednost od $150 (koja ne koristi svih 6 digita u polju iznosa od 6 digita u POS transakcijama), procesor ponovnog punjenja prepoznaje da podneta transakcija koja koristi 6 digita u polju iznosa jeste transakcija registracije, dok podneta transakcija koja koristi 5 ili manje digita jeste transakcija ponovnog punjenja.

Nastavljajući sa transakcijom koja se zasniva na gotovini, pretplatnik zatim plaća trgovcu $30 u gotovini i konvencionalna transakcija trgovac-pretplatnik u gotovini je kompletirana. Trgovac ili pretplatnik zatim svipuje karticu i unosi PIN broj (poslednja 4 digita broja mobilnog telefona) u PIN polje i iznos ($30) u polje iznosa. Informacija" o transakciji ponovnog punjenja se prenosi u POS procesor i POS mrežu, gde se, bazirano na BIN podacima, transakcija unapređuje ka procesoru ponovnog punjenja "banka emitovanja". Procesor ponovnog punjenja prepoznaje transakciju kao transakciju ponovnog punjenja. Korišćenjem PIN podataka (koje unosi pretplatnik) i broja pripejd računa (sa magnetne trake), procesor ponovnog punjenja pristupa broju mobilnog telefona iz baze podataka ponovnog punjenja.

Ako podneta transakcija ponovnog punjenja nije potvrđena, vraća se odbijanje u POS terminal. Ovo može da bude slučaj ako podneti PIN ne odgovara broju pripejd računa ili ako je račun ponovnog punjenja đeaktiviran ili ako na drugi način nije važeći.

Dalje, procesor ponovnog punjenja zatim priprema i podnosi transakciju bežičnom prenosniku (ili njegovom posredniku oglašavanja) radi kredita pretplatnikovog računa mobilnog telefona za $30. Poželjno, ova transakcija je suštinski u realnom vremenu i uključuje transfer fondova iz procesora ponovnog punjenja ("banka emitovanja") ka bežičnom prenosniku (ili posredniku oglašavanja). Ako je potvrđen pripejd bežični račun i u dobrom stanju, pripejd račun je kreditiran i OK ili se drugačije odobrenje vraća iz procesora ponovnog punjenja u POS terminal preko POS procesora i POS mreže. Ako pripejd bežični račun nije potvrđen ili inače nije u dobrom stanju, pripejd račun nije kreditiran i vraća se odbijanje u POS terminal.

Zato što je podešavanje između trgovca i procesora ponovnog punjenja ("banka emitovanja") vremenski pomereno relativno u odnosu na transakciju ponovnog punjenja, procesor ponovnog punjenja može takođe da ukrsti ID trgovca sa računom podešavanja trgovca radi potvrde da se trgovac u dobrom stanju pre izvršenja transakcije između procesora ponovnog punjenja i bežičnog prenosnika.

Kako je gore pomenuto, konvencionalna transakcija trgovac-pretplatnik koja nije u gotovini može takođe da se desi pre transakcije ponovnog punjenja, takva kao prometna transakcija ili kreditna transakcija. U ovoj implementaciji trgovac i pretplatnik izvršavaju prometnu ili kreditnu transakciju, respektivno preko POS terminala. Na primer, pretplatnik bi mogao da izvrši $30 transakciju korišćenjem njegove/njene bankarske prometne ili kreditne kartice. Jednom kada je početna finansijska transakcija kompletirana, kartica pripejd računa je svipovana, PIN i iznos ($30) je unet, a preostale faze se izvršavaju kako je gore opisano.

Primetiće se da postupak početne registracije ne mora da se radi samo na POS terminalu. Druge realizacije bi mogle da se rade preko IVR (Interaktivni odgovor glasom) sistema, interneta, ili pošte, između drugih.

Ovaj pronalazak je opisan u vezi sa poželjnim realizacijama. Ove realizacije su namenjene samo da budu ilustrativne. Lako će se primetiti od strane stručnjaka da se mogu napraviti modifikacije u ovim poželjnim realizacijama bez napuštanja predmeta pronalaska kako je ovde definisan.

Claims (22)

1. Postupak za kupovinu robe ili servisa korišćenjem kartica pripejd računa, naznačen time što obuhvata faze: (a) pristupanja tački uređaja servisa; (b) odabiranja robe i servisa za kupovinu preko tačke prodajnog uređaja; (c) obezbeđenja informacija o plaćanju preko tačke prodajnog uređaja ka mreži podataka; (d) primanja identifikacije pripejd računa preko tačke prodajnog uređaja iz mobilne komponente; i (e) ponovnog punjenja pripejd računa sa podnošenjem identifikacije pripejd računa provajderu odabrane robe ili servisa.

2. Sistem iz zahteva 1 naznačen time što mobilna komponenta je kartica pripejd računa.

3. Sistem iz zahteva 1 naznačen time što mobilna komponenta je univerzalna telefonska kartica.

4. Sistem iz zahteva 1 naznačen time što mobilna komponenta je smart kartica.

5. Postupak iz zahteva 1 naznačen time što faza obezbeđenja informacija o plaćanju obuhvata ponudu plaćanja trećoj strani koja obezbeđuje kod verifikacije plaćanja za podnošenje preko tačke prodajnog uređaja.

6. Sistem za ponovo punjenje pripejd servisa koji koristu mrežu podataka naznačen time što sadrži: mobilnu komponentu koja uključuje podatke pripejd računa za korisnički pripejd račun; sistem transakcije u komunikaciji sa podacima pomenutog pripejd računa za modifikovanje pomenutog pripejd računa u odgovoru na zahtev transakcije korisnika preko tačke prodajnog uređaja; komunikacioni sistem u komunikaciji sa pomenutim pripejd računom za modifikovanje pomenutog pripejd računa u odgovoru na korišćenje servisa združenih sa pomenutim pripejd računom korisnika; i sistem za plaćanje u komunikaciji sa pomenutim sistemom transakcije za izvršavanje transakcije podešavanja plaćanja bazirano na ispunjenju zahteva korisnika transakcije.

7. Sistem iz zahteva 6 naznačen time što dalje sadrži sistem rutine za mrežu podataka i gde je zahtev korisnika servisa usmeren ka sistemu rutine sa pomenutom tačkom prodajnog uređaja.

8. Sistem iz zahteva 6 naznačen time što dalje sadrži aplikacioni server i gde je zahtev korisnika servisa usmeren ka aplikacionom serveru sa pomenutom tačkom prodajnog uređaja.

9. Sistem iz zahteva 6 naznačen time što dalje sadrži sistem kriptografije i gde je bar deo zahteva korisnika servisa usmeren preko sistema kriptografije i začtićen je da ispuni standarde zaštite mreže podataka.

10. Sistem iz zahteva 6 naznačen time što mobilna komponenta je kartica pripejd računa.

11. Sistem iz zahteva 6 naznačen time što mobilna komponenta je univerzalna telefonska kartica.

12. Sistem iz zahteva 6 naznačen time što mobilna komponenta je smart kartica.

13. Postupak za obezbeđenje početnog punjenja i kasnijeg ponovnog punjenja pripejd računa za robu i servise preko mreže podataka naznačen time što obuhvata faze: (a) primanja zahteva korisnika transakcije za početno punjenje ili kasnije ponovno punjenje pripejd računa korisnika preko tačke prodajnog uređaja; (b) verifikovanja postojanja pripejd računa korisnika preko komunikacije sa izvorom podataka pripejd računa kojem se može pristupiti ka provajderu robe i servisa; (c) verufikovanja postupka plaćanja koji je združen sa zahtevom transakcije korisnika preko mreže podataka; (d) ažuriranja pripejd računa radi ispunjenja zahteva korisnika; i (e) vraćanja potvrde ispunjenja zahteva korisnika transakcije ka korisniku.

14. Postupak iz zahteva 13 naznačen time što dalje obuhvata fazu pristupanja sistema kriptografije radi zaštite podataka postupka plaćanja radi obezbeđenja u mreži podataka.

15. Postupak iz zahteva 13 naznačen time što faza verifikovanja postupka plaćanja uključuje verifikovanje plaćanja koje je primljeno na udaljenoj lokaciji korisnika.

16. Postupak iz zahteva 13 naznačen time što zahtev transakcije korisnika sadrži jednu poruku koja uključuje sve ulaze korisnika za kompletiranje transakcije početnog punjenja ili ponovnog punjenja.

17. Sistem za kupovinu robe ili servisa korišćenjem pripejd računa, naznačen time što sadrži: izvor podataka pripejd računa koji uključuje više jedinstvenih identifikatora pripejd računa; sistem transakcije u komunikaciji sa pomenutim izvorom podataka pripejd računa za uspostavljanje identifikatora pripejd računa u odgovoru na zahtev transakcije korisnika; i tačku uređaja servisa za prihvatanje zahteva servisa korisnika i prihvatanje identifikatora pripejd računa od korisnika.

18. Sistem iz zahteva 17 naznačen time što je jedinstven identifikator pripejd računa sadržan u mobilnoj komponenti.

19. Sistem iz zahteva 18 naznačen time što mobilna komponenta je kartica pripejd računa.

20. Sistem iz zahteva 18 naznačen time što mobilna komponenta je univerzalna telefonska kartica.

21. Sistem iz zahteva 18 naznačen time što mobilna komponenta je smart kartica.

22. Sistem iz zahteva 17 naznačen time što dalje sadrži mrežu podataka u komunikaciji sa pomenutim sistemom transakcije za obezbeđenje podešavanja plaćanja.