RS91404A - N-(fenil(piperidin-2-il)metil)benzamidni derivati, njihovo dobijanje i njihova primena u terapiji - Google Patents

Abstract

Pronalazak se odnosi na jedinjenja opšte formule (I) pri čemu A - predstavlja grupu formule N-R1 gde R1 označava vodonikov atom, alkil grupu, cikloalkil grupu, fenilalkil grupu, alkenil grupu ili neku alkinil grupu; ili grupu formule N+(O-)R1, pri čemu je R1 definisan gore iznad; ili grupu formule N+(R)R1, gde R predstavlja alkil grupu, a R1 je definisan gore iznad. X predstavlja vodonikov atom ili jedan ili više supstituenata odabranih od atoma halogena i trifluormetil, alkil i alkoksi grupa. R2 predstavlja vodonikov atom, jedan ili više supstituenata odabranih od atoma halogena i trifluormetil, alkil i alkoksi grupa, amino grupe formule NR3R4 gde R3 i R4 pojedinacno predstavljaju vodonikov atom ili alkil grupu, ili, zajedno sa azotovim atomom za koji su vezani čine pirolidinski, piperidinski ili morfolinski prsten, ili opciono supstituisanu fenil grupu. Sadašnji pronalazak je pogodan za upotrebu u terapeutskim sredstvima.

Description

Af-[Fenil(piperidin-2-iI)metil]benzamidni derivati, njihovo dobijanje i njihova

primena u terapiji

Jedinjenja sadašnjeg pronalaska mogu se opisati opštom formulom (I)

gde A predstavlja

ili grupu opšte formule N-Ripri čemu Ripredstavlja vodonikov atom, ili

linearnu ili račvastu (C1-C7) alkil grupu opciono supstituisanu pomoću jednog ili više atoma fluora, ili (C4-C7) cikloalkil grupom, ili (C3-C7) cikloalkil (C1-C3) alkil grupom, fenil(Ci-C3)alkil grupom opciono supstituisanom pomoću jedne ili dve hidroksilne ili metoksi grupe, ili (C2-C4) alkenil grupom, ili (C2-C4) alkinil grupom,

ili grupom opšte formule N<+>(0~)Rigde jeR\gore definisan,

ili, alternativno grupom opšte formule N<+>(R')Ripri čemu R' predstavlja linearnu ili račvastu (C1-C7) alkil grupu a Rije definisan gore iznad.

X predstavlja vodonikov atom ili jedan ili više supstituenata odabranih od atoma halogena i trifluormetil grupe, linearne ili račvaste (Ci-C4)alkil ili (Ci-C4)alkoksi grupe,

R2predstavlja ili vodonikov atom, ili jedan ili više supstituenata odabranih od atoma halogena i trifluormetil grupe, (Ci-C4)alkil ili (Ci-C4)alkoksi grupe ili amino grupa opšte formule NR3R4pri čemu svaki R3i R4 predstavlja, nezavisno jedan od drugoga, vodonikov atom ili (C1-C4) alkil grupu, ili čine, sa azotovim atomom za koji su vezani, pirolidinski, piperidinski ili morfolinski prsten, ili fenil grupu opciono supstituisanu atomom ili grupom definisanom kao simbol X gore iznad.

Jedinjenja opšte formule (I) mogu postojati u obliku treo racemata( IR, 2R; \ S, 2S)ili u obliku enantiomera( 1R, 2R)ili( IS,25); oni se mogu nalaziti kao slobodne baze ili kao adicione soli sa kiselinama.

Jedinjenja analogne strukture jedinjenj-ima sadašnjeg pronalaska opisana su u patentu US 5254569 kao anelgetici, diuretici, antikonvulzivna sredstva, anestetici, sedativi, cerebroprotektivni agensi, na osnovu mehanizma delovanja na opiatske receptore. Druga jedinjenja analogne strukture opisana su u patentnoj prijavi EP 0499995 kao 5-HT3antagonisti koji su korisni u lečenju psihotičnih oboljenja, neuroloških oboljenja, gastritičnih sindroma, mučnine i povraćanja.

Jedinjenja sadašnjeg pronalaska iskazuju naročitu aktivnost kao specifični

inhibitori transportera glicina, glytl i/ili glyt2.

Jedinjenja poželjnija kao inhibitori glytl transportera imaju konfiguraciju(\ S,2S) pri čemu R2predstavlja jedan ili više atoma halogena ili trifluormetil grupu, dok jedinjenja poželjnija kao inhibitori glyt2 transportera su(\ R, 2R)konfiguracije pri čemu R2predstavlja atom halogena i amino grupu opšte forfnule NR3R4.

Jedinjenja opšte formule (I) gde A predstavlja grupu opšte formule N-Ri, pri čemu je Rirazličito od atoma vodonika, mogu se dobiti postupkom ilustrovanim shemom 1 koja sledi.

Diamin opšte formule (II), gde su Rii X definisani kako je to gore dato (pri čemu je Rirazličito od vodonikovog atoma), kupluje se za aktiviranu kiselinu ili kiselinski hlorid opšte formule (III) gde Y predstavlja odlazeću grupu kao što je atom halogena a R2je definisana gore iznad, koristeći postupke poznate onima obučenim u oblasti.

Diamin opšte formule (II) može se dobiti postupkom ilustrovanim shemom 2 koja sledi.

Weinreb-ov amid formule (IV) reaguje sa fenillitijumskim derivatom opšte formule (V), pri čemu je X definisano kako je to gore dato, u etarskom rastvaraču kao što je dietil etar, između -30°C i sobne temperature; dobija se keton opšte formule (VI) koji se zatim redukuje u alkohol treo konfiguracije opšte formule (VII) redukujućim sredstvom kao stoje K-Selectride® ili L-Selectride® (kalijum ili litijum tri-sek-butilborhidrid), u etarskom rastvaraču kao što je tetrahidrofuran, između -78°C i sobne temperature. Karbamat opšte formule (VII) tada se može redukovati u treojV-metilaminoalkohol opšte formule (VIII) dejstvom mešovitog hidrida kao što je litijum aluminij um hidrid, u etarskom rastvaraču kao što je tetrahidrofuran, između sobne temperature i temperature refluksa. Treo alkohol opšte formule (VIII) se zatim prevodi u treo intermedijer opšte formule (II) pri čemu R\predstavlja metil grupu, u dva koraka: prvo se alkoholna funkcionalna grupa prevodi u odlazeću grupu, na primer metansulfonatnu grupu, dejstvom metilsulfonil hlorida, hlorovanom rastvaraču kao stoje dihlormetan, i u prisustvu baze kao što je trietilamin, između 0°C i sobne temperature, a zatim odlazeća grupa reaguje sa tečnim amonijakom na -50°C, u alkoholu kao što je etanol, u zatvorenom medijumu kao što je autoklav, između -50°C i sobne temperature.

Takođe je moguće deprotektovati karbamat opšte formule (VII) pomoću jake baze kao stoje vodeni rastvor kalij um hidroksida, u alkoholu kao što je metanol u cilju dobijanjatreo amino alkohola opšte formule (IX), a zatim izvesti ./V-alkilovanje pomoću halogenovanog derivata formule R|Z, pri čemu je Ridefinisan gore iznad, ali se razlikuje od atoma vodonika, a Z predstavlja atom halogena, u prisustvu baze kao što kalijum karbonat, u polarnom rastvaraču kao što je V^-dimetilformamid, između sobne temperature i 100°C. Tako dobijeni alkohol opšte formule (X) zatim se tretira na isti način kao što je opisano za alkohol opšte formule (VIII).

Druga varijanta postupka, ilustrovana shemom 3 koja sledi, može se upotrebiti u slučaju kada R]predstavlja metil grupu a X predstavlja vodonikov atom. Piridin oksim formule (XI) se kvaternizuje, na primer, dejstvom metil trifluormetansulfonata, u etarskom rastvaraču dietil etru, na sobnoj temperaturi. Tako dobijena piridinijum so, formule (XII), se zatim podvrgava hidrogenizaciji u atmosferi vodonika,

u prisustvu katalizatora kao što je platina oksid, u smesi alkohola i vodenog rastvora kiseline kao što su etanol i 1 N hlorovodonična kiselina. Dobija se diamin opšte formule (II) pri čemu Ripredstavlja metil grupu a X predstavlja atom vodonika u obliku smese dva diastereoizomera treo/eritro 9/1. Diamin je moguće prevesti u so, na primer, pomoću oksalne kiseline, a zatim prečistiti ponovljenom kristalizacijom

oksalata nastalog iz smese alkohola i etarskog rastvarača kao što su metanol i dietil etar, tako da se dobij a čisti treo diastereoisomer( IR, 2R; IS,25).

Jedinjenja opšte formule (I) gde A predstavlja grupu opšte formule NRi, pri čemu Ripredstavlja atom vodonika, mogu se dobiti postupkom ilustrovanim shemom 4 koja sledi.

Polazni amin opšte formule (XIII), pri čemu je X definisano kako je gore dato, se kupluje sa aktiviranom kiselinom ili kiselinskim hloridom, kako je gore već opisano, opšte formule (III) prema postupku poznatom onome obučenim u oblasti, u cilju dobijanja jedinjenja opšte formule (XIV). Na kraju, hidrogenizacijom ovog poslednjeg, na primer, vodonikom u prisustvu katalizatora kao što je 5% platina na ugljeniku, u kiselinskom rastvaraču kao što je glacijalna sirćetna kiselina, tako da se na kraju dobija jedinjenje opšte formule (I) gde Ripredstavlja vodonikov atom.

Drugi postupak sastoji se, prema shemi 2, u upotrebi jedinjenja opšte formule (I) gde Ripredstavlja opciono supstituisanu fenilmetil grupu, deprotektujući azotov atom piperidinskog prstena, na primer, pomoću oksidujućeg sredstva ili Lewis-ovom kiselinom kao stoje bor tribromid, ili hidrogenizacijom, ili alkenil grupu, poželjno alil grupu, za čime sledi deprotekcija Pd° kompleksom, u cilju dobijanja jedinjenja opšte formule (I) gde Ripredstavlja vodonikov atom.

Jedinjenja opšte formule (I) pri čemu A predstavlja grupu opšte formule N<+>(CT)Rimogu se dobiti iz jedinjenja opšte formule (I) gde A predstavlja grupu opšte formule N-Rt, pri čemu je Ri opisana gore, reakcijom sa oksidacionim sredstvom, na primer 3-hlorperbenzoevom kiselinom, u hlorovanom rastvaraču kao stoje dihlormetan, na temperaturi između 0°C i sobne temperature.

Jedinjenja opšte formule (I) gde A predstavlja grupu opšte formule N<+>(R')Rimogu se dobiti iz jedinjenja opšte formule (I) pri čemu A predstavlja grupu opšte formule N-Rireakcijom alkil halogenida opšte formule R'-Z, pri čemu je R<1>gore definisan a Z predstavlja atom halogena, u polarnom rastvaraču kao što je acetonitril, na temperaturi između sobne temperature i 100°C.

Štaviše, hiralna jedinjenja opšte formule (I) koja odgovaraju enantiomerima (li?,2R)ili( IS, 2S)treo diastereoizomera mogu se takođe dobiti razdvajanjem racemskih jedinjenja tečnom hromatografijom visokog razlaganja (HPLC) na hiralnoj koloni, ili razlaganjem racemskog amina opšte formule (II) koristeći hiralnu kiselinu, kao što je vinska kiselina, kamforsulfonska kiselina, dibenzoilvinska kiselina,N-acetilleucin, frakcionom i prioritetno kristalizacijom diastereoizomernih"soli iz alkoholnog rastvarača, ili enantioselektivnom sintezom u skladu sa shemom 2, koristeći Weinreb-ov amid opšte formule (IV).

Racemski ili hiralni Weinreb-ov amid formule (IV) može se dobiti prema postupku sličnom onom opisanom uEur. J. Med. Chem., 35,(2000), 979-988 iJ.

Med. Chem.,41, (1998), 591-601. Fenillitiumovo jedinjenje opšte formule (V), gde X predstavlja vodonikov atom, je komercijalno dostupno. Njegovi supstituisani derivati mogu se dobiti prema postupku sličnom onom opisanom uTetra. Lett.,57, 33, (1996), 5905-5908. Prema postupku sličnom onom opisanom u patentnoj prijavi EP 0366006. Amin opšte formule (IX) gde X predstavlja atom vodonika može se dobiti kao hiralna serija prema postupku opisanom u patentu US 2928835. Na kraju, amin opšte formule (XIII) može se dobiti prema postupku sličnom onom opisanom uChem. Pharm. Buli,32,12, (1984), 4893-4906 iSynthesis,(1976), 593-595.

Kiseline i kiselinski hloridi opšte formule (III) su komercijalno dostupni, osim u slučaju 4-amino-3-hlor-5-trifluormetilbenzoeve kiseline. Ova poslednja se može dobiti hlorovanjem 4-amino-5-trifluormetilbenzoeve kiseline pomoću sulfuril hlorida, u hlorovanom rastvaraču kao što je hloroform, prema postupku sličnom onomopisanom u Arzneim. Forsch., 34,11a, (1984), 1668-1679.

Primeri koji slede ilustruju dobijanje nekoliko jedinjenja sadašnjeg pronalaska. Elementalne mikroanalize i IC i NMR spektri i HPLC na hiralnoj koloni potvrđuju strukture i enantiomerne čistoće dobijenih jedinjenja.

Brojevi u zagradama koji se nalaze u naslovima Primera odgovaraju onima koji se nalaze u prvoj koloni kasnije date tabele.

Kod imena jedinjenja, crtica "-" čini deo reči, a crtica "_" služi samo za rastavljanje na kraju reda; ona je potisnuta kada ne postoji rastavljanje reči, i ne bi trebalo da bude zamenjena uobičajenom crticom niti razmakom.

Primer 1 (jedinjenje br. 33).

Treo-2-hlor-iV- [(l-etilpiperidin-2-il)fenilmetil]-3-trifluormetilbenzamid hidrohlorid

1:1.

1.1. 1,1 -Dimetiletil 2-benzoilpiperidin-1 -karboksilat

8,0 g (29,4 mmol) 1,1-dimetiletil 2-(A^-metoksi-//-metilkarbamoil)piperidin-1-karboksilata u 100 ml anhidrovanog dietil etra unese se u balon sa okruglim dnom od 250 ml, u atmosferi argona, reakciona smesa se ohladi na -25 °C, zatim se ukapavanjem doda 16 ml (29,4 mmol) 1,8 M rastvor fenillitijuma u 70/30 smesi cikloheksana i dietil etra, i meša se tokom 2 h. -

Posle hidrolize zasićenim vodenim rastvorom natrij um hlorida, vodena faza se odvoji, ekstrahuje pomoću etil acetata, organska faza se suši preko natrijum sulfata, filtruje i filtrat se koncentruje pod sniženim pritiskom i ostatak se prečisti hromatografijom na koloni silika gela, eluiranjem smesom etil acetata i cikloheksana.

Dobija se 2 g bele čvrste supstance.

1.2. 1,1-Dimetiletil treo-[hidroksi(fenil)metil]piperidin-karboksilat.

2,0 g (6,9 mmol) 1,1 -dimetiletil 2-benzoilpiperidin-1-karboksilata u 30 ml anhidrovanog dietil etra unese se u balon sa okruglim dnom od 250 ml, u atmosferi argona, reakciona smesa se ohladi na -78 °C, zatim se ukapavanjem doda 20,7 ml (20,7 mmol) 1 M rastvora litijum tri-sek-butilborhidrida u dietil etru, i meša se tokom 3h.

Smesa se hidrolizuje pomoću 16 ml vode i 16 ml 35 % vodenog vodonik peroksidnog rastvora, i smesa se uz stalno mešanje ostavi da se temperatura vrati na sobnu tokom 2 h.

Smesa se zatim razblaži vodom i etil acetatom, vodena faza se odvoji i ekstrahuje etil acetatom. Posle ispiranja spojenih organskih faza, sušenja preko natrijum sulfata i uparavanja rastvarača pod sniženim pritiskom, ostatak se prečisti hromatografijom na koloni silika gela, eluiranjem smesom etil acetata i cikloheksana.

Dobija se 2,0 g uljastog proizvoda.

1.3. Treo-fenil(piperidin-2-il)metanol.

Rastvor 2,0 g (6,9 mmol) 1,1-dimetiletil treo-hidroksi(fenil)metil]piperidin--1-karboksilata u 40 ml metanola unese se u balon sa okruglim dnom od 250 ml, smesi se zatim doda vodeni rastvor kalijum hidroksida pripravljen od 2 g kalijum hidroksidnih granula i 20 ml vode i smesa se zagreva pod refluksom tokom 2 h.

Smesa se ohladi, rastvarač upari pod sniženim pritiskom, doda se voda i smesa se ekstrahuje nekoliko puta dihlormetanom. Posle ispiranja spojenih organskih faza, sušenja preko niagnezijum sulfata, filtrovanja i uparavanja rastvarača pod sniženim pritiskom, dobija se 1 g bele čvrste supstance. Tačka topljenja: 172-174 °C.

1.4. Treo-(l-etilpiperidin-2-il)fenilmetanol.

Rastvor of 1 g (5,2 mmol) treo-fenil(piperidin-2-il)metanola u 30 ml anhidrovanog A^-dimefilformamida unese se u balon sa okruglim dnom od 100 ml, doda se 0,39 ml (5,2 mmol) brometana i 0,8 g (5,8 mmol) kalijum karbonata i smesa se zagreva na 80 °C tokom 2 h. Smesa se ohladi na sobnu temperaturu, hidrolizuje se dodavanjem vode i ekstrahuje nekoliko puta pomoću etil acetata. Posle ispiranja spojenih organskih faza vodom a zatim zasićenim vodenim rastvorom natrijum hlorida, sušenja preko magnezij um sulfata, filtrovanja i uparavanja rastvarača pod sniženim pritiskom, ostatak se prečisti

hromatografijom na koloni silika gela, eluiranjem smesom dihlormetanom i metanola. Dobija se 0,8 g uljastog proizvoda.

1.5. Treo-(l-etilpiperidin-2-il)fenilmetanamin.

0,8 g (3,65 mmol) treo-(l-etilpiperidin-2-il)fenilmetanol i 0,48 ml

(3,65 mmol) trietilamina u 20 ml anhidrovanog dihlormetana unese se u balon sa okruglim dnom od 100 ml, u atmosferi argona, smesa se ohladi na 0

°C, doda se 0,28 ml (3,63 mmol) metansulfonil hlorida i smesa se polako ostavi da se tokom 2.h ugreje do sobne temperature i koncentruje pod sniženim pritiskom.

U autoklav opremljen magnetnom mešalicom uvede se tečni amonijak i ohladi na -50 °C i doda se gore pripremljeni metansulfonat rastvoren u 10 ml apsolutnog etanola, autoklav se zatvori i reakcija se meša tokom 48 h.

Smesa se prenese u balon sa okruglim dnom, koncentruje pod sniženim pritiskom i ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni silika gela, eluiranjem smesom dihlormetana i metanola.

Dobija se 0,3 g uljastog proizvoda, a ovako dobij eno jedinjenje koristi se u sledećoj fazi sinteze.

1.6. Treo-2-hlor-7V-[(l-etilpiperidin-2-il)fenilmetil]-3-trifluormetilbenzamid hidrohlorid 1:1.

Rastvor©d 0,3 g (1,37 mmol) 2-hlor-3-trifluormetilbenzoeve kiseline, 0,26 g (1,37 mmol) l-[3-(dimetilamino)propil]-3-etilkarbodiimida, i 0,19 g (1,37 mmol) 1-hidroksibenzotriazola u 10 ml dihlormetana u balonu okruglog dna od 50 ml i smesa se meša na sobnoj temperaturi tokom 30 min.

Doda se rastvor od 0,3 g (1,37 mmol) treo-(l-etilpiperidin-2- ' il)fenilmetanamina u nekoliko ml dihlormetana i mešanje še nastavi u tokom 5 h. Smesa se hidrolizuje vodom, i ekstrahuje nekoliko puta dihlormetanom. Posle ispiranja organskih faza vodom a zatim 1 N vodenim natrijum hidroksidnim rastvorom, sušenja preko magnezijum sulfata, filtrovanja i uparavanja pod sniženim pritiskom, ostatak se prečisti hromatografijom na koloni silika gela, eluiranjem smesom dihlormetana i metanola.

Dobija se 0,25 g uljastog proizvoda.

Proizvod se rastvori u nekoliko ml propan-2-ola, doda se 5,9 ml 0,1 N hlorovodonične kiseline u propan-2-olu, i smesa se koncentruje pod sniženim pritiskom u cilju smanjenja zapremine rastvarača. Posle trituracije, 0,15 g hidrohlorida se na kraju izoluje u obliku bele čvrste supstance. Tačka topljenja: 230-232 °C.

Primer 2 (jedinjenje br. 18).

2-Hlor-A4( 15)-[(25)-1 -metilpiperidin-2-il] fenilmetil] -3 -

trifluormetilbenzamid hidrohlorid 1:1.

2.1. 1,1-Dimetiletil (25)-2-benzoilpiperidin-l-karboksilat.

U balon od 500 ml s okruglim dnom unese se 11,8 g (43,3 mmol) 1,1-dimetiletil (25)-2-(jV-metoksi-A^-metilkarbamoil)piperidin-l-karboksilata u 100 ml anhidrovanog dietil etra, u atmosferi azota, i reakciona smesa se ohladi na -23 °C, zatim se doda ukapavanjem 21,6 ml (43,2 mmol) rastvora 1,8 M fenillitijuma u 70/30 smesi cikloheksana i dietil etra, i smesa se meša na sobnoj temperaturi tokom 3 h.

Posle hidrolize zasićenim vodenim rastvorom natrijum hlorida, vodena faza se odvoji i ekstrahuje etil acetatom. Organska faza suši se preko natrijum sulfata, filtruje se, koncentruje pod sniženim pritiskom, ostatak se prečisti hromatografijom na koloni silika gela, eluiranjem smesom etil acetata i cikloheksana..

Dobijeno je 4,55 g čvrstog proizvoda. Tačka topljenja: 123-125 °C.

[a]D<25>= -25,40 (c = 2,22;CH2Cl2)ee=97,2%.

2.2. 1,1-Dimetiletil (15)-2-[ (25) -hidroksi(fenil)metil]piperidin-l-karboksilat.

Rastvor 4,68 g (16,2 mmol) 1,1-dimetiletil (25)-2-benzoilpiperidin-l-

karboksilata u 170 ml anhidrovanog tetrahidrofurana unese se u balon sa okruglim dnom od 500 ml, u atmosferi azota, rastvor se ohladi na -78 °C, ukapavanjem se doda 48,5 ml (48,5 mmol)'1 M rastvora L-Selectride®-a (litijum tri-sek-butilborhidrid) u tetrahidrofuranu, i smesa se meša na sobnoj temperaturi tokom 5 h.

Sporo se hidrolizuje na hladno pomoću 34 ml vode i 34 ml 35 % vodenog

vodonik peroksidnog rastvora, i smesa se uz mešanje ostavi da se zagreje do sobne temperature tokom 2 h.

Razblaži se pomoću vode i etil acetata, vodena faza se odvoji, ekstrahuje se

etil acetatom. Posle ispiranja spojenih organskih faza, sušenja, sušenja preko natrijum sulfata, filtrovanja i uparavanja, ostatak se prečisti hromatografijom na koloni silika gela, eluiranjem smesom dihlormetana i metanola.

Dobija se 4,49 g bledo žutog uljastog proizvoda.

[a]D<25>= +63,75° (c=.0,8; CH2C12) ee = 97,8 %.

2.3. (15)- [(25)-(l-metilpiperidin-2-il)]fenilmetanol.

Suspenzija 2,96 g (78,1 mmol) litijum aluminium hidrida u 50 ml

anhidrovanog tetrahidrofurana unese se u dvogrli balon od 200 ml, u atmosferi azota,

smesa se zagreva pod refluksom, doda se rastvor 4,49 g (15,4 mmol) 1,1-

dimetiletil (15)-2-[ (25) -hidroksi(fenil)metil]piperidin-l-karboksilata u 35 ml tetrahidrofurana i smesa refluksuje tokom 3,5 h.

Ohladi se, polako hidrolizuje 0,1 M rastvorom kalijum natrijum tartarata

i smesa se meša preko noći.

Filtruje se i filtrat se ispere tetrahidrofuranom, a zatim se filtrat

koncentruje pod sniženim pritiskom.

Dobija se 2,95 g bezbojnog uljastog proizvoda.

2.4. (15)-[(21S)-(l-metilpiperidin-2-il)]fenilmetanamin.

2,95 g (14,4 mmol) (15)-[(25)-(l-metilpiperidin-2-il)]fenilmetanolai 2 ml (14,4 mmol) trietilarnina rastvori se u 70 ml of anhidrovanog dihlormetana u balonu okruglog dna od 250 ml, u atmosferi azota, reakciona smesa se ohladi na 0 °C, doda se 1,1 ml (14,4 mmol) metansulfonil hlorida, smesa ostavi da se zagreje do sobne temperature tokom 2 h i koncentruje pod sniženim pritiskom.

U autoklav opremljen magnetnom mešalicom uvede se tečni amonijak i ohladi na -50 °C i doda se gore pripremljeni metansulfonat rastvoren u 30 ml apsolutnog etanola, autoklav se zatvori i reakcija se meša tokom 48 h.

Smesa se prenese u balonsa okruglim dnom i-amin se izoluje u obliku uljastog proizvoda koji se bez daljeg prečišćavanja koristi u sledećem koraku.

2.5. 2-Hlor-A^-[(15)-[(21S)-l-metilpiperidin-2-il]fenilmetil]-3-trifluormetilbenzamid hidrohlorid 1:1.

Koristeći postupak opisan pod tačkom 1.6. polazeći od 1 g (4,9 mmol) 2-hlor-3-trifluormetilbenzoeve kiseline, 0,9 g (4,9 mmol) l-[3-(dimetilamino)propil]-3-etilkarbodiimid hidrohlorida, 0,66 g (4,6 mmol) 1-hidroksibenzotriazola i 1 g (4,9 mmol) (15)-[(2S)-(l-metilpiperidin-2-il)]fenilmetanamina, posle prečišćavanja hromatografijom na koloni silika gela, eluirajući smesom dihlormetana i metanola dobija se 0,45 g proizvoda u obliku baze.

Proizvod se rastvori u nekoliko ml propan-2-ola, doda se 10,9 ml 1 N hlorovodonične kiseline rastvorene u propan-2-olu i smesa se koncentruje pod sniženim pritiskom u cilju smanjivanja zapremine rastvarača.

Posle trituracije, na kraju se izoluje 0,37 g hidrohlorida u obliku bele čvrste supstance. Tačka ključanja: 230-232 °C. [a]D<25>= +70,3 ° (c = 0,825; CH3OH) ee >99 %<.>

Primer 3 (jedinjenje br. 24).

Treo-4-amino-3-hlor-«-[(l-metilpiperidin-2-il)fenilmetil]-5-trifluormetilbenzamid

hidrohlorid 1:1.

3.1. 2-(Benziloksiiminofenilmetil)-1 -metilpiridinij umtrifluormetansulfonat.

17,4 ml (120 mmol) metil trifluormetansulfonata doda se ukapavanjem i na 0 °C suspenziji od 35 g (120 mmol) fenil(piridin-2-il)metanon O-benziloksima u 200 ml dietil etra, i smesa se meša na sobnoj temperaturi tokom 3 h.

Nastali talog se odvoji filtrovanjem i suši se pod sniženim pritiskom.

Dobija se 49 g proizvoda koji se bez prečišćavanja koristi u sledećoj fazi sinteze.

3.2. Treo- (l-metilpiperidin-2-il)fenilmetanamin etanedioat 2:1.

U Parr-ov sud unese se 14,8 g (31,89 mmol) 2-(benziloksiiminofenilmetil)-l-metilpiridinijum trifluormetansulfonata i 0,74 g platina oksida u 50 ml etanola i 50 ml 1 N hlorovodonične kiseline, i hidrogenizacija se vrši tokom 5 h.

Etanol se upari pod sniženim pritiskom, ostatak se ekstrahuje dihlormetanom, vodena faza se odvoji, a tome se doda rastvor amonijaka i ekstrahuje dihlormetanom. Posle ispiranja spojenih organskih faza, sušenja preko natrijum sulfata, filtrovanja i uparavanja rastvarača pod sniženim pritiskom, dobija se 6,7 g uljastog proizvoda koji uključuje 10 % eritro diastereoizomera.

Etandioat se dobija rastvaranjem ovih 6,7 g baze u metanolu, dejstvom dva ekvivalenta etandikiseline rastvorene u minimalnoj količini metanola.

Dobijena so se prečišćava ponovljenom kristalizacijom iz smese metanol i dietil etra.

Na kraju se dobija 4,7 g čistog etandioata u obliku treo diastereoizomera. Tačka topljenja: 156-159 °C.

3.3. 4-Amino-3-hlor-5-trifluormetilbenzoevakiselina.

7,8 g (40 mmol) 4-amino-5-trifluormetilbenzoeve kiseline u 80 ml hlorforma unese se u balon okruglog dna od 500 ml u prisustvu 9,97 ml (50 mmol) sulfuril hlorida, smesa se meša uz refluks preko noći.

Rastvarač se upari pod sniženim pritiskom, ostatak se rastvori u vodi i vodenom rastvoru amonijaka i smesa se ekstrahuje dihlormetanom. Vodena faza se zakiseli, nastali talog se odvoji filtrovanjem i suši se pod sniženim pritiskom.

Dobija se 9 g proizvoda.

Tačka topljenja: 229-235 °C.

3.4. Treo-4-amino-3-hlor-./V- [(l-metilpiperidin-2-il)fenilmetil]-5-trifluormetilbenzamid hidrohlorid 1:1.

U balon okruglog dna od 100 ml unese se 0,52 g (2,15 mmol) 4-amino-3-hlor-5-trifluormetilbenzoeve kiseline, 0,37 g (1,96 mmol) 1- [3-(dimetilamino)propil]-3-etilkarbodiimid hidrohlorida, 0,26 g (1,96 mmol) 1-hidroksibenzotriazola u 5 ml 1,2-dihloretana, i smesa se meša na sobnoj temperaturi tokom 10 min. Smesi se doda 0,4 g (1,96 mmol) treo- (l-metilpiperidin-2-il)fenilmetanamina u rastvoru 5 ml 1,2-dihloretana i nastala smesa se meša tokom 12 h.

Smesa se hidrolizuje vodom, kalijum hidroksidne granule se dodaju sve dok se ne dobije bazno pH, i smesa se ekstrahuje dihlormetanom. Organska faza se ispere vodom i suši se preko natrijum sulfata, filtruje, rastvarač se upari pod sniženim pritiskom i ostatak se prečišćava hromatografijom na koloni silika gela, eluirajući smesom dihlormetana i metanola.

Izoluje se 0,4 g jedinjenja u baznom obliku.

Rastvori se u nekoliko ml propan-2-ola, doda se 9,4 ml rastvora 0,1 N hlorovodonične kiseline u propan-2-olu i rastvarač se upari pod sniženim pritiskom. Ostatak se sakupi i suši pod vakuumom.

Dobija se 0,285 g čvrstog proizvoda,

tačka topljenja: 270-272 °C

Primer 4 (jedinjenje br. 25).

4-Amino-3- h\ ov- N-[( 1 R)-[( 2R)-1 -metilpiperidin-2-il] feni lmetil] - 5 -

trifluormetilbenzamid hidrohlorid 1:1.

4.1. (l/?)-[(2/?)-(l-metilpiperidin-2-il)]fenilmetanamin.

U balon okruglog dna od 4 1 unese se 80 g (390 mmol) treo-(l-metilpiperidin-2-il) fenilmetanamina rastvorenog u 300 ml metanola i 68 g (390 mmol) iV-acetil-D-leucina rastvorenog u 450 ml metanola. Rastvor se koncentruje pod sniženim pritiskom i ostatak kristališe iz 1100 ml propan-2-ola. Dobija se 72 g soli(\ R)-[( 2R)-( l-metilpiperidin-2-il)]fenilmetanamina.

Kristalizacija se ponavlja tri puta i na kraju se dobija 15 g soli(\ R)-[( 2R)-( l-metilpiperidin-2-il)]fenilmetanamina.

Tačka topljenja: 171,5 °C.

[a]D<25>= -11° (c = l; CHiOH) ee >99 %

4.2. 4-Amino-3-hlor-V-[(li?)-[(2^)-l-metilpiperidin-2-il] fenilmetil] -5-trifluormetilbenzamid hidrohlorid 1:1.

Koristeći postupak opisan pod tačkom 3.4. gore iznad, polazeći od 1,04 g (4,37 mmol) 4-amino-3- hlor-5-trifIuormetilbenzoeve kiseline, 0,46 g (3,97 mmol) 1-[3-(dimetilamino)propil]-3-etilkarbodiimid hidrohlorida, 0,53 g (3,97 mmol) 1-hidroksibenzotriazola i 1,5 g (3,97 mmol)( lR)-[ ( 2R)-metilpiperidin-2-iljfenilmetanamina, u baznom obliku dobija se 1,12 g proizvoda.

Njegov hidrohlorid dobija se dodavanjem 28,2 ml rastvora 0,1 N hlorovodonične kiseline u propan-2-olu rastvoru 1,12 g baze u nekoliko ml propan-2-ola. Rastvor se upari pod sniženim pritiskom, dobijena čvrsta supstanca se izoluje i suši pod sniženim pritiskom

Na kraju se izoluje 0,9 g hidrohlorida u obliku bele čvrste supstance. Tačka topljenja : 175-185 °C.

[<x]D25= +18,4° (c = 0,091; CH3OH) ee = 97,8 %.

Primer 5 (jedinjenje br. 36).

Treo-2-hlor-jV- [fenil (piperidin-2-il) metil] -3-trifluormetilbenzamid hidrohlorid

1:1.

5.1. 2-Hlor-/V- [fenil(piridin-2-il)metil]-3-trifluormetilbenzamid.

1,61 g (7,16 mmol) 2-hlor-3-trifluormetilbenzoeve kiseline, 1,4 g (7,28 mmol) l-[3-(dimetilamino)propil]-3-etilkarbodiimid hidrohlorida, 0,218 g (1,79 mmol) 4-dimetilaminopiridina u rastvoru od 60 ml dihlormetana unesu se u balon sa okruglim dnom od 250 ml, i smesa se meša tokom 15 min, zatim se reakcionoj smesi doda 1,1 g (5.97 mmol) fenil(paridin-2-il)metanamina u rastvoru od 60 ml dihlormetana i reakciona smesa se meša na sobnoj temperaturi tokom 24 h.

Ona se hidrolizuje dodatkom vode, dodaje se 35 % vodeni rastvor natrijum hidroksida, organska faza se odvaja, ispere se vodom a zatim zasićenim vodenim rastvorom natrijum hlorida, suši se preko magnezij um sulfata, filtruje se i rastvarač se upari pod sniženim pritiskom. Ostatak se prečišćava hromatografijom na koloni silika gela, eluirajući smesom dihlormetana i metanola., i na kraju se dobija 1,34 g proizvoda izolovanog kao žuta uljasta supstanca koja kristališe i koja je bez daljeg prečišćavanja upotrebljena u sledećoj fazi sinteze.

5.2. Treo-2-hlor-A</->[fenil(piperidin-2-il)metil] -3-trifluormetilbenzamid hidrohlorid 1:1. U Parr-ov reakcioni sud unese se rastvor 4,17 g (10 mmol) 2-hlor-iV-[fenil (piperidin-2-il)metil}-3- trifluormetilbenzamida u 43 ml glacijalne sirćetne kiseline, doda se 0,1 g 5% paladijuma na ugljeniku i hidrogenizacija se vrši na 0,35 MPa na 50 °C tokom 3 h.

Posle hlađenja na sobnu temperaturu, katalizator se uklanja filtrovanjem, filtrat se koncentruje pod sniženim pritiskom, ostatak se rastvara dodatkom vode i etil acetata, dodaje se koncentrovani natrijum hidroksid smesa se ekstrahuje nekoliko puta etil acetatom. Organska faza se ispira vodom a zatim zasićenim rastvorom natrijum hlorida u vodi, suši se preko natrijum sulfata, filtruje se i rastvarač se upari pod sniženim pritiskom. Ostatak se prečišćava sukcesivno dva puta hromatografijom na koloni silika gela, eluirajući smesom od 100/0 do 95/5 dihlormetana i metanola, u cilju odvajanja neizreagovanog polaznog materijala.

Izoluje se 0,8 g manje polarni treo diastereoizomer. Njegov hidrohlorid dobija se njegovim rastvaranjem u nekoliko ml propan-2-ola za čime sledi dodavanje 20 ml rastvora 0,1 N hlorovodonične kiseline u propan-2-olu.

Rastvarač se delimično upari pod sniženim pritiskom, trituracijom se dobija bela čvrsta supstanca koja se odvoji filtrovanjem i suši pod sniženim pritiskom.

Na kraju se dobija 0,6 g hidrohlorida.

Tačka topljenja: 234-235 °C.

Primer 6 (jedinjenje br. 37).

2-Hlor-A^-[(5)-fenil-[(2S)-piperidin-2-il]metil]-3-(trifluormetil)benzamid hidrohlorid 1:1.

8,36 g (3 eq.) 1,3-dimetilbarbiturne kiseline rastvorene u 100 ml anhidrovanog dihlormetana unese se u dvogrli balon od 500 ml, opremljen magnetom za mešanje i kondenzatorom, uz stalnu cirkulaciju argona. Potom se doda 0,2 g (0,01 ekv.) tetrakis(trifenilfosfin)paladijuma i reakciona smesa se zagreva do 35 °C.

Doda se rastvor 7,8 g (19,18 mmol) iV-[(5)-[(2-5)-l-alilpiperidin-2-il](fenil)metil]-2-hlor-3-(trifluormetil)benzamida (dobijenog postupkom sličnom onome iz primeral), i odvijanje reakcije prati se hromatografijom na tankom sloju. Potom se doda 100 ml zasićenog vodenog rastvora natrijum hidrogen karbonata, posle razdvajanja slojeva vodena faza se ekstrahuje dva puta pomoću 100 ml dihlormetana, spojene organske faze se isperu sa 100 ml vode, a zatim pomoću 100 ml zasićernog vodenog rastvora natrijum hlorida. Ovako dobijeni organski rastvor se suši preko natrijum sulfata, filtruje i rastvarač se upari pod sniženim pritiskom.

Dobija se 10,15 g. mlečno bele čvrste supstance, koja se prečišćava hromatografijom na koloni silica gela eluirajući smesom dihlormetana koji sadrži 0,4 % 33 % rastvora amonijaka.

Izoluje se 4,8 g beličaste čvrste supstance. Čvrsta supstanca se rastvori u 50 ml propan-2-ola i doda se 125 ml rastvora 0,1 N hlorovodonične kiseline u propan-2-olu i smesa se koncentruje pod sniženim pritiskom u cilju smanjivanja zapremine rastvarača.

Posle trituracije, 4,33 g hidrohlorida se izoluje u obliku belih kristala.

- Tačka topljenja: 223-225 °C. [<x]D<25>= +80,7° (c = 0,5; CH3OH) ee >98 %.

Primer 7 (jedinjenja br. 69 i 70).

2-Hlor-AL[[l-metil-l-oksido-piperidin-2-il](fenil)metil]-3-trifluormetilbenzamid.

Rastvor od 0,54 g (1,3 mmol) treo-2-hlor-A<f->[metilpiperidin-2-il) fenilmetil] -3-trifluormetilbenzamida u 20 ml anhidrovanog dihlormetana unese se na 0 °C u balon okruglog dna od 50 ml opremljen magnetom za mešanje, i smesi se doda rastvor 0,28 g (1,2 ekv.) 3-hlorperbenzoeve kiseline u 5 ml dihlormetana i smesa se tokom 12 h uz stalno mešanje i ostavi da se zagreje do sobne temperature.

Doda se 30 ml vode, reakciona smesa se rasloji posle stajanja i vodena faza se dva puta ekstrahuje sa po 30 ml dihlormetana, spojene organske faze se isperu sa 100 ml vode a zatim pomoću 100 ml zasićenog vodenog rastvora natrijum hlorida. Organska faza se suši preko natrijum sulfata, rastvarači se uklone pod sniženim pritiskom i ostatak se prečisti hromatografijom na koloni silica gela, eluirajući smesom od 90/10 dihlormetana i metanola tokom 4 0 min.

Izoluje se 0,15 g prvog jV-oksidnog izomera (tačka topljenja: 100-102 °C) i 0,03 g drugog vV-oksidnog izomera (tačka topljenja: 126-128 °C).

Primer 8 (jedinjenje br. 71).

(25) -2 [(\ S) - [ [2-Hlor-3-(trifluormetil)benzoil]amino](fenil)metil]-l,l-dimetilpiperidinijum jodid.

Rastvor od 0,15 g (0,36 mmol) 2-hlor-7V-[(15) - [ (25) -l-metilpiperidin-2-il]fenilmetil]-3-trifluormetiIbenzamida i 20 ml acetonitrila unese se u dvogrli balon od 50 ml opremljen magnetom za mešanje i kondenzatorom, uspostavi se cirkulacija argona, doda se 0,5 ml jodometana i reakcija se zagreva na 80 °C tokom 2 h.

Reakcioni rastvor se koncentruje na polovinu, taloži se amonijum so koja se filtruje i suši pod sniženim pritiskom.

Izoluje se 0,17 g žute čvrste supstance.

Tačka topljenja: 121-123 °C. •

U tabeli 1 koja sledi navedene suhemijske strukture nekoliko jedinjenja sadašnjeg pronalaska.

U koloni "A",CC3H5označava ciklopropil grupu. U koloni "CF3" naznačeni su položaji CF3grupa u opštoj formuli (I). U koloni "R2", CćHćoznačava fenil grupu. - U koloni "Soli","-" označava jedinjenje u obliku baze, "HC1" označava hidrohlorid a "tfa" označava trifluoracetat.

Tabelom 2 ilustrovane su fizičke osobine, tačke topljenja i optičke rotacije nekoliko jedinjenja.

Jedinjenje br. 69: najpolarniji diastereoizomer Jedinjenje br. 70: najmanje polarni diastereoizomer

Jedinjenja sadašnjeg pronalaska podrvgnuta su nizu farmakoloških testova koji su of potvrdili njihovu važnost kao supstanci sa terapeutskom aktivnošću.

Proučavanje transporta glicina u SK- N- MC ćelijama ekpresujući nativni humani

transporter glvtl.

Hvatanje [<14>C] glicina proučavano je u SK-N-MC ćelijama (humane neuroepitelijalne ćelije) ekspresujući nativni humani transporter glytl određivanjem radioaktivnosti inkorporisane u prisustvu ili u odsustvu jedinjenja koje se testira. Ćelije su gajene u monosloju tokom 48 h na pločama prethodno tretiranim fibronektinom pri 0,02 %. Dana kada se vrši eksperiment, medijum u kome se vrši gajenje se ukloni i ćelije se isperu pomoću Krebs-HEPES ([4-(2-hidroksietil)piperiazin-l-etansulfonska kiselina) pufera na pH 7,4. Posle preinkubacije od 10 min na 37 °C u prisustvu bilo pufera (kontrolna grupa), ili test jedinjenja na različitim koncentracijama, ili u prisustvu 10 mM glicina (određivanje nespecifičnog hvatanja), doda se 10 uM [<l4>C] glicina (specifična aktivnost 112 mCi/mmol). Inkubacija se nastavi tokom 10 min na 37 °C, a reakcija se zaustavi dvostrukim ispiranjem pomoću Krebs-HEPES pufera na pH 7,4. Radioaktivnost inkofporisana od strane ćelije se zatim određuje posle dodavanja 100 ul tečnog scintilanta i mešanja od 1 h. Brojanje se vrši Microbeta Tri-lux™ brojačem. Efikasnost jedinjenja se određuje preko IC5o, što je koncentracija jedinjenja pri kojoj se smanjuje za 50 % specifično hvatanje glicina, definisano razlikom u inkorporisane radioaktivnosti od strane kontrolne probe i probe kojoj je dodat glicin na 10 mM.

Jedinjenja sadašnjeg pronalaska, u ovom testu, imaju vrednosti IC50reda veličine of 0,0001 to 10 uM.

Proučavanjeex vivoinhibitorske aktivnosti jedinjenja na hvatanje [ 14C] glicina u

kortikalnom homogenatu miša

Proučavana jedinjenja u dozama koje se povećavaju primenjuju se oralno (doze se pripremaju trituracijom ispitivanog molekula u avanu sa rastvorom Tween/Methocel™ pri 0,5 % u destilovanoj vodi) ili intraperitonealnim načinom administracije (rastvaranjem ispitivanog molekula u fiziološkom rastvoru ili preparacijom trituracijom u avanu u rastvoru Tween/Methocel™ pri 0.5 % u vodi, već prema rastvorljivosti molekula) miševima težine od 20 do 25 g Iffa Credo OF1 (mužjacima) na dan eksperimenta. Kontrolna grupa tretira se nosačem. Doze su izražene u mg/kg, način primene i vreme lečenja prilagođavaju se prema proučavanom molekulu.

Kada se životinje ubiju na human način dekapitacijom u određeno vreme posle primene leka, korteks svake životinje se brzo ukloni na ledu, izmeri i čuva na 4 °C ili smrznut na -80 °C (u oba slučaja, uzorci se čuvaju najviše 1 dan). Svaki uzorak se homogenizuje u Krebs-HEPES puferu na pH 7.4 brzinom od 10 ml/g tkiva. 20 ul od svakog homogenata se inkubira tokom 10 min na sobnoj temperaturi u prisustvu 10 mM L-alanina i pufera. Nespecifično hvatanje određuje se dodavanjem 10 mM glicina kontrolnoj grupi. Reakcija se zaustavlja filtrovanjem pod vakuumom i zadržana radioaktivnost se određuje scintilacijom brojeći pomoću Microbeta Tri-lux™ brojača.

Inhibitor hvatanja [<I4>C] glicina smanjiće količinu radioliganda inkorporisanog u svaki od homogenata. Aktivnost jedinjenja određuje se preko određenih ED50, doze koja 50 % inhibira hvatanje [<14>C] glicina u poređenju sa kontrolnom grupom.

Najaktivnija jedinjenja sadašnjeg pronalaska, u ovom testu, imaju ED50od 0.1 do 5 mg/kg uz intraperitonealnu ili oralnu primenu.

Proučavanje transporta glicina u homogenatu kičmene moždine miša

Hvatanje [<14>C] glicina transporterom glyt2 proučavano je u homogenatu kičmene moždine miša određivanjem inkorporisane radoaktivnosti u prisustvu ili u odsustvu jedinjenja koje se proučava.

Kada se životinje ubiju na human način (Iffa Credo OF1 muški miševi težine od 20 do 25 g na dan eksperimenta), kičmena moždina svake životinje se brzo ukloni, odredi težina i čuva na ledu. Uzorci se homogenizuju u Krebs-HEPES ([4-(2-hidroksietil)piperazin-l-etansulfonska kiselina) puferu na pH 7.4, brzinom od 25 ml/g tkiva. 50 |xl homogenata se preinkubira tokom 10 min na 25 °C u prisustvu Krebs-HEPES pufera na pH 7.4 i jedinjenja koje se testira na različitim koncentracijama, ili u prisustvu 10 mM glicina u cilju određivanja nespecifičnog hvatanja. Zatim se tokom 10 min dodaje [<14>C] glicin (specifična aktivnost =112 mCi/mmol) na 25 °C do krajnje koncentracije od 10 uM. Reakcija se zaustavlja filtrovanjem pod vakuumom i _ radioaktivnost se određuje scintilacijom brojeći pomoću Microbeta Tri-lux™ brojača. Efikasnost jedinjenja određuje se koncentracijom IC50pri kojoj je sposobno da smanji za 50 % specifično hvatanje glicina, definisano kao razlika u inkorporirane radioaktivnosti u kontrolnoj probi i probi koja je primila 10 mM glicina.

Jedinjenja sadašnjeg pronalaska u ovom testu imaju IC50reda veličine 0.0001 dolOuM.

Proučavanjeex vivoinhibitorske aktivnosti jedinjenja na hvatanje [ 14C] glicina u

kičmenom homogenatu miša

Proučavana jedinjenja u dozama koje se povećavaju primenjuju se oralno (doze se pripremaju trituracijom ispitivanog molekula u avanu sa rastvorom Tween/Methocel™ pri 0,5 % u destilovanoj vodi) ili intraperitonealnim načinom administracije (rastvaranjem ispitivanog molekula u fiziološkom rastvoru ili preparacijom trituracijom u avanu u rastvoru Tvveen/Methocel™ pri 0.5 % u vodi) miševima težine od 20 do 25 g Iffa Credo OF1 (mužjacima) na dan eksperimenta. Kontrolna grupa tretira se nosačem. Doze su izražene u mg/kg, način primene i vreme lečenja prilagođavaju se prema proučavanom molekulu.

Kada se životinje ubiju na human način dekapitacijom u određeno vreme posle primene leka, kičmena moždina se brzo ukloni, izmeri i unese u scintilacione posude, čuva se na usitnjenom ledu ili smrznute na -80 °C (u oba slučaja, uzorci se čuvaju najviše 1 dan). Svaki uzorak se homogenizuje u Krebs-HEPES puferu na pH 7.4 brzinom od 25 ml/g tkiva. 50 ul od svakog homogenata se inkubira tokom 10 min na sobnoj temperaturi u prisustvu pufera.

Nespecifično hvatanje određuje se dodavanjem 10 mM glicina kontrolnoj

grupi.

Reakcija se zaustavlja filtrovanjem pod vakuumom i radioaktivnost se

određuje scintilacijom brojeći pomoću Microbeta Tri-lux™ brojača.

Inhibitor hvatanja [<14>C] glicina smanjiće količinu radioliganda inkorporisanog u svaki od homogenata. Aktivnost jedinjenja određuje se preko određenih ED50,

efektivne doze koja 50 % inhibira hvatanje [<14>C] glicina u poređenju sa kontrolnom grupom.

Najaktivnija jedinjenja sadašnjeg pronalaska, u ovom testu, imaju ED50od 1

do 20 mg/kg uz intraperitonealnu ili oralnu primenu.

Rezultati ispitivanja izvedeni na jedinjenjima sadašnjeg pronalaska ( IS, 2S) konfiguracije i njihovih treo racemata(\ R, 2R; IS, 2S)konfiguracije iz opšte formule (I) pri čemu R2predstavlja jedan ili više halogenih atoma ili trifluormetil grupu ukazuju da su ona inhibitori glicinskog transportera glytl prisutnog u mozgu, i toin vitroiex vivo.

<t>)vi rezultati sugerišu da se jedinjenja sadašnjeg pronalaska mogu upotrebiti u lečenju oboljenja ponašanja vezanih za demenciju, psihoze, posebno šizofrenije (deficijentna forma i'produktivna forma) i akutnih ili hroničnih ektrapiramidalnih simptoma indukovanih neurolepticima, u lečenju različitih formi anksioznosti, paničnih napada, fobija, obsesivno-kompulzivnih oboljenja, u lečenju različitih oblika depresije, uključujući psihotičku depresiju, u lečenju oboljenja kao posleducu zloupotrebe alkohola ili kao posledicu odustajanja od alkohola, oboljenja seksualnog ponašanja, oboljenja prekomernog uzimanja hrane, i u lečenju migrene.

Rezultati ispitivanja izvedeni na jedinjenjima sadašnjeg pronalaska(li?, 2R)konfiguracije i njihovih racemata (li?,2R; \ S,2S) konfiguracije iz opšte formule (I) pri čemu R2predstavlja i halogeni atom i amino grupu NR3R4ukazuju da su ona inhibitori glicinskog transportera glyt2, pretežno prisutnog u kičmenoj moždini, i toin vitroiex vivo.

Ovi rezultati sugerišu da se jedinjenja sadašnjeg pronalaska mogu upotrebiti u lečenju bolnih grčena mišića u reumatologiji i akutnoj patologiji kičme, u lečenju spastičnih kontrakcija medularnog ili cerebralnog porekla, u simptomatskom lečenju akutnog i subakutnog bola blagog do umerenog intenziteta, u lečenju intenzivnog i/ili hroničnog bola, neurogenskog bola (bola indukovanog nervnim faktorima) i intenzivnog bola (rebellious algia), u lečenju Parkinson-ove bolesti i simptoma Parkinson-ove bolesti neurodegenerativnog porekla ili indukovanih neurolepticima, u lečenju primarne i sekundarne opšte epilepsije, parcijalne epilepsije sa prostom ili kompleksnom simptomatologijom, mešovitih oblika i drugim epileptičkim sindromima kao dodatak nekom drugom lečenju epilepsije, ili u monoterapiji, u lečenju zastoja disanja tokom sna, i u cilju neuroprotekcije.

Shodno tome, predmet sadašnjeg pronalaska takođe je farmaceutski oblik koji sadrži delotvornu dozu najmanje jednog jedinjenja u skladu sa sadašnjim pronalaskom, u obliku farmaceutski prihvatljive baze ili soli ili sol vata, i u obliku

_ smese, gde je to podesno, sa pogodnim ekscipijentima.

Ekscipijenti su odabrani u skladu sa farmaceutskim doznim oblikom i željenim načinom primene.

Farmaceutski oblik u skladu sa sadašnjim pronalaskom može biti namenjen oralnoj, sublingvalnoj, subkutanoj, intramuskularnoj, intravenoznoj, topikalnoj, intratrahealnoj, intranazalnoj, transdermalnoj, rektalnoj ili intraokularnoj primeni.

Jedinični oblici primene mogu biti, na primer, tablete, želatinske kapsule, granule, praškovi, oralni ili injektabilni rastvori ili suspenzije, flasteri za doziranje lekova ili čepići. Za topikalnu primenu moguće je zamisliti masti, losione i tečnosti za ispiranje očiju.

Navedeni jedinični oblici sadržavaju dozu u cilju omogućavanja dnevne primene od 0.01 do 20 mg aktivnog sastojka na kg telesne težine, u skladu sa galenskim oblikom.

U cilju pripremanja tableta, aktivnom sastojku se dodaju, mikronizovani ili na drugi način, farmaceutski nosač koji se može sastojati sredstava za razblaženje, na primer laktoze, mikrokristalne celuloze, škroba, i formulacionih pomoćnih sredstava kao što su vezivna sredstva, (polivinilpirolidon, hidroksipropilmetilceluloza, i slična), agensi što pospešuju protok kao što je silicijum dioksid, lubrikanti kao što je magnezijum stearat, stearinska kiselina, gliceril tribehenat, natrijum stearilfumarat. Mogu se dodati i sredstva za vlaženje ili površinski aktivni dodaci, kao što je natrijum lauril sulfat.

Od tehnika za proizvodnju mogu se upotrebiti direktna kompresija, suva granulacija, vlažna granulacija ili stapanje na toploti.

Tablete mogu biti neobložene, obložene, na primer saharozom, ili

obložene različitim polimerima ili drugim pogodnim materijalima. One se mogu dizajnirati da se omogući brzo, odgođeno ili produženo oslobađanje aktivnog sastojka pomoću polimernih matrica ili specifičnih polimera koji se koriste za oblaganje.

Da bi se pripremile želatinozne kapsule, aktivni sastojak meša se sa suvim (jednostavna smesa, suva ili vlažna granulacija, stapanje na toploti), tečnim ili polučvrstim farmaceutskim nosačima.

Zelatinske kapsule mogu biti čvrste ili meke, sa oblogom od tankog filma

ili nekom drugom, u cilju da imaju brzo, produženo ili odloženo delovanje (na primer za enterični oblik).

Sastav oblika sirupa ili eliksira, ili za primenu u obliku kapi, može sadržavati aktivni sastojak zajedno sa zaslađivačem, poželjno bez kalorijske vrednosti, metilparaben ili propilparaben kao antiseptik, modifikator ukusa i sredstvo za bojenje.

Prah koji se može dispergovati u vodi i granule mogu sadržavati aktivni sastojak u obliku smese sredstava za dispergovanje ili sredstava za vlaženje, ili sredstva za dispergovanje kao što je polivinilpirolidon, zajedno sa zaslađivacima ili korektorima ukusa.

U cilju rektalne primene, koriste se čepići koji se pripremaju od vezivnog sredstva koje se topi na rektalnoj temperaturi, na primer kakao butera ili polietilen glikola.

Za parenteralnu primenu koriste se vodene suspenzije, izotoni fiziološki rastvori ili sterilni rastvori za injektiranje koji sadrže farmakološki kompatibilna disperziona sredstva-i/ili sredstva za vlaženje, na primer propilen glikol ili butilen glikol.

Aktivni sastojak može se formulisati i u obliku mikrokapsula, opciono sa jednim ili više nosača ili aditiva, ili alternativno sa polimernim matriksom ili sa ciklodektrinom (flasteri, oblici produženog oslobađanja).

Topikalni oblici prema sadašnjem pronalasku uključuju medijum koji kompatibilan sa kožom. Oni se mogu pripraviti specifično u obliku vodenih, alkoholnih ili vodeno-alkoholnih rastvora, gelova, voda-u-ulju ili ulje-u-vodi emulzija koji izgledaju kao krema ili gel, mikroemulzija, aerosolova, ili alternativno u obliku disperzija u obliku mehurića koji sadrže jonske i /ili nejonske lipide. Ovi galenski oblici pripravljaju se prema uobičajenim postupcima.

Na kraju, farmaceutski oblici prema sadašnjem pronalasku mogu sadržavati, pored od jedinjenja opšte formule (I), i druge aktivne sastojke koji mogu biti korisni u lečenju gore naznačenih oboljenja i bolesti.

Claims (5)

1. Jedinjenje, u obliku čistog optičkog izomera( IR, 2R)ili( IS,25) ili u obliku treo diastereoizomera, u skladu sa opštom formulom (I) naznačeno time što A-predstavlja ili grupu opšte formule N-Rjgde Ripredstavlja ili vodonikov atom, ili linearnu ili račvastu (Ci-C7)alkil grupu opciono supstituisanu jednim ili više fluorovih atoma, ili (C4-C7) cikloalkil grupu, ili (C3-C7) cikloalkil(Ci-C3) alkil grupu, ili fenil(Ci-C3)alkil grupu opciono supstituisanu jednom ili dve hidroksilne ili metoksi grupe, ili (C2-C4) alkenil grupu, ili (C2-C4) alkinil grupu, ili grupu opšte formule N<+>(0_)Ripri čemu je Ridefinisano gore iznad, ili alternativno grupu opšte formule N<+>(R')Rigde R' predstavlja linearnu ili račvastu (C1-C7) alkil grupu a Rije definisano gore iznad, X predstavlja vodonikov atom ili jedan ili više supstituenata odabranih od atoma halogena i trifluormetil, linearnih ili račvastih (C1-C4) alkil i (C1-C4) alkoksi grupa, R2predstavlja ili atom vodonika, ili jedan ili više supstituenata odabranih od atoma halogena i trifluormetil, (C1-C4) alkil ili (C1-C4) alkoksi grupa, ili amino grupa opšte formule NR3R4pri čemu svaki R3i R4predstavljaju, nezavisno jedan od drugoga, atom vodonika ili (C1-C4) alkil grupu, ili čini sa atomom azota za koji su vezani pirolidinski, piperidinski ili morfolinski prsten, ili fenil grupu opciono supstituisanu atomom ili grupom koja je definisana kao simbol X gore iznad, u obliku slobodne baze ili adicione soli sa kiselinom.

2. Jedinjenje prema Zahtevu 1 naznačeno time, što ima konfiguraciju( IS, 2S)i što R2predstavlja jedan ili više atoma halogena ili trifluormetil grupu.

3. Jedinjenje prema Zahtevu 1 naznačeno time, što ima konfiguraciju( IR, 2R)i što R.2 predstavlja atom halogena i amino grupu opšte fomule NR3R4kako je definisana u Zahtevu 1. -

4. Lek naznačen time, što se sastoji od jedinjenja prema jednom od Zahteva 1 do 3.

5. Farmaceutski oblik naznačen time, što sadrži jedinjenje prema jednom od Zahteva 1 do 3, kombinovan sa ekscipijentom.